Ekonomija zagaenja - Poglavlje 4

Poglavlje 4

Ekonomija zagaenja

Pojam i vrste zagaenja

Pod pojmom zagaenja, najire posmatrano, podrazumevaju se ukupni, ljudskom aktivnou prouzrokovani, rezidualni tokovi, koji ulaze u ivotnu sredinu. Ako posmatramo Zemlju kao zatvoren materijalni sistem, u kom se tokovi materije kreu po zakonima termodinamike, masa reziduala ekonomske aktivnosti mora biti jednaka ukupnoj masi, u ekonomskoj aktivnosti utroenih inputa, tj. goriva, hrane i sirovina, umanjenih za iznos zaliha i recikliranih sirovina. Tokovi koji ulaze u ivotnu sredinu i menjaju je, najee imaju materijalni oblik, na pr. emisije ugljen dioksida nastale sagorevanjem vrstih i tenih goriva; no, ovi tokovi mogu biti i u obliku rezidualne energije. U tom kontekstu, zagaenje se moe posmatrati i kao rezultat, u fizikom smislu, ne sasvim efikasne konverzije inputa u output. Bilo da se radi o rezidualnim tokovima materije, bilo energije, teta koju zagaenje izaziva zavisi od mogueg kapaciteta ivotne sredine (vazduha, vode, zemljita, 81

Radmilo V. Pei

ive materije itd.) da apsorbuje emitovanu materiju i energiju. Naime, deo rezidualnih tokova se brzo apsorbuje i postaje bezopasan po ivotnu sredinu, meutim, ostatak prouzrokuje tetu, bilo da odmah, direktno utie, bilo da se akumulira u vidu zaliha, tj. fondova, zagaenja. Neke zalihe zagaenja se vremenom mogu transformisati u bezopasne vidove, no kod trajnih zagaivaa nije takav sluaj. Trajni zagaivai se ne transformiu, ve kao tetni ostaju u prirodi, predstavljajui najveu opasnost (slika 17).

Ekonomska aktivnost

rezidualni tokovi tj. emisije zagaenja

apsorbovani deo tj. bezopasni tokovi

neapsorbovani deo tj. opasni tokovi

akumulisani deo - fond zagaenja

transformisanje u bezopasne fondove

opasni fondovi trajni zagaivai

zagaenja tokovima opasnih zagaivaa

tete od zagaenja

Slika 1723 Nastanak teta od zagaenja izazvanog

ekonomskom aktivnou

23

Perman, Ma, McGilvray (1996) str. 198.

82

Ekonomija zagaenja - Poglavlje 4

Kada se govori o zagaenju, obino se ima u vidu emisija tetnih materija, no zagaenje se moe javiti i u vidu tokova energije, na pr. toplotne emisije, ili zagaenja bukom24. To govori da zagaenje, kao eksterni efekat proizvodnje, ili potronje, se moe nai i van modela materijalnih bilansa, koji slue za opisivanje ekonomsko-ekolokih interakcija. Takoe, znaajno je rei da svaki rezidualni tok, tj. svaki eksterni efekat proizvodnje i potronje, ne mora imati tetne posledice po ivotnu sredinu i blagostanje ljudi25. Ukoliko je sredina u stanju da u potpunosti apsorbuje ove tokove, neposredno po njihovom emitovanju, tada ekoloke tete nema, pa nema ni zagaenja. Isto vai i za one malobrojne pozitivne eksterne efekte, koji poveavaju blagostanje, te se ne smatraju zagaenjem. Imajui u vidu da sve vrste zagaenja utiu negativno na ivotnu sredinu i prirodne resurse, moemo zagaenja grubo podeliti na dve grupe: ona koja redukuju kvantitet i ona koja redukuju kvalitet ivotne sredine i prirodnih resursa. Primera za prvu grupu ima mnogo, poev od kiselih kia koje smanjuju umske resurse, preko hemijskih zagaenja voda, koja smanjuju populacije ribe i ostalih vodenih ivih vrsta, do emisija gasova staklene bate, koji prouzrokuju klimatske promene, te redukuju

24

Kao poseban vid nematerijalnog zagaenja javlja se zagaenje informacijama. Ovaj danas itekako aktuelan problem zasluuje posebnu panju, no poto se radi prvenstveno o zagaenju drutvene, a ne prirodne sredine, on se donekle odvaja od glavnog toka ove knjige. 25 Blagostanje ljudi se ovde posmatra u optem smislu, kao skup uslova koji odreuju egzistenciju ljudske vrste. Konkretno definisanje ljudskog blagostanja, u odreenom drutvu, je prvenstveno stvar politikog izbora, te prevazilazi okvire ekonomske analize.

83

Radmilo V. Pei

prinose u poljoprivredi. U drugu grupu spadaju, pak, sva zagaenja koja smanjuju bio-diverzitet, zdravlje ivog sveta, kvalitet vode i vazduha itd. Meutim, ve na prvi pogled, jasno je da najvei broj zagaenja istovremeno spada i u prvu i u drugu grupu. Stoga emo sagledati jo neke mogunosti klasifikovanja. Najjednostavnije je klasifikovati zagaenja prema sredini u koju se vri emisija; na pr. zagaenja vazduha, vode, zemlje, ivog sveta itd. Posmatrano u odnosu na prirodu emisija, razlikujemo zagaena nastala na osnovu tokova i zagaenja, nastala na osnovu fondova, tj. zaliha, zagaivaa. Za prvu grupu svojstveno je da tete po okolinu zavise od intenziteta i trajanja vremena emitovanja. Najjasniji primer predstavlja zagaenje bukom. Karakteristika ovog vida je da tete momentano prestaju, po prestanku emitovanja. Meutim, kod veine zagaivaa iz ove grupe tete ne nestaju u trenutku prestanka emisije, ve se efekti povlae u relativno kratkom roku, dovoljno kratkom da ne doe do formiranja zaliha. Za zagaenja na osnovu zaliha, pak, svojstveno je da tete zavise od veliine fonda reziduala u prirodi, tokom vremena. Dakle, bitna je koncentracija zagaivaa u sredini, a ne intenzitet emitovanja. Za formiranje fondova zagaenja, presudno je da intenzitet emitovanja bude vei od mogunosti sredine da ga apsorbuje. Primera za ovaj vid ima mnogo, na pr. trovanje tekim metalima, zagaenja radioaktivnim dugo-iveim esticama, te niz hemijskih emisija (DDT, PCB polihlorovani bifenili, CFC hloro-fluoro ugljovodonici itd.). Prema kriterijumu zone uticaja, zagaenja se mogu podeliti na lokalna, regionalna i globalna, dok prema prirodi zagaivaa to mogu biti organska i neorganska, te ista i meovita.

84

Ekonomija zagaenja - Poglavlje 4

Po stepenu meanja u sredinu, razlikujemo povrinska i totalna zagaenja, dok prema mobilnosti izvora razlikujemo zagaenja iz stacionarnih (termiki kotlovi) i zagaenja iz mobilnih izvora (zagaenja izazvana saobraajnim sredstvima).

Efikasni nivo zagaenja

U osnovi koncepta ekonomske efikasnosti lei Paretoova optimalnost, tj. zahtev za takvim rasporedom resursa, pri kom ni jedan ekonomski subjekat ne moe poboljati svoje blagostanje, a da se pri tom ne pogora blagostanje nekog drugog. Smatra se da je odreena alokacija resursa neefikasna, ako postoji mogunost njenog poboljanja, tj. pribliavanja Paretoovom optimumu. Ukoliko, pak, nema mogunosti ni za kakvim boljim rasporedom resursa, smatra se da je efikasnost ostvarena. Kada je re o zagaenju, treba ukazati na odreene specifinosti. Pre svega, zagaenje je proizvod ekonomske aktivnosti, kao i sva ostala dobra i usluge, ali ono je tetno, tj. ima negativnu korisnost. Meutim, dobra i usluge, ijom je proizvodnjom dolo do zagaivanja, nesumnjivo imaju pozitivnu korisnost. Moe se rei da, iako je zagaenje neeljeno i tetno, ono je neizbeno u procesu stvaranja korisnih proizvoda ekonomske aktivnosti. Otuda proizilazi indirektna korisnost od zagaenja. Postojee tehnologije, koliko god da minimiziraju zagaenja, ipak ih neumitno i stvaraju. Principi fizike ukazuju da je 85

Radmilo V. Pei

masa neunitiva, tj. sve to proizvedemo na Zemlji, mora se na ovaj, ili onaj nain ponovo vratiti planeti, to znai da je zagaenje neminovna posledica ekonomske aktivnosti. Logika efikasnosti nalae da se ostvari to vea korisnost od proizvodnje dobara i usluga, uz to manje zagaivanje, tj. da razlika izmeu pozitvne i negativne korisnosti bude to vea. Ova tzv. "neto korisnost" zagaenja jeste, zapravo, razlika izmeu korisnosti proizvoda, ijim je stvaranjem zagaenje nastalo i tete od samog zagaenja. Dakle, efikasnim se smatra onaj nivo zagaenja, pri kome se ostvaruje maksimalna neto korisnost. Neto korisnost (NB) = korisnost proizvoda (B) - teta od zagaenja (D)

Efikasnost toka zagaenja

U cilju jednostavnosti, u analizi koja sledi, zagaenje e biti tretirano kao homogen proizvod, a ekonomska aktivnost kao jedinstvena, tj. privreda e se posmatrati kao jedan sektor. Istovremeno, teta od zagaenja, Dt je funkcija koliine zagaivaa, Pt i nezavisna je od vremena. Dt = D(Pt) (32)

Ovo uproavanje je adekvatno tokovima, ali ne i fondovima zagaenja. Kod fondova zagaenja, teta zavisi ne samo od sadanjih, ve i od kumuliranog nivoa ranijih emisija, to emo docnije opirno analizirati. 86

Ekonomija zagaenja - Poglavlje 4

Pretpostavimo, takoe, da je koliina zagaenja, P, proporcionalna koliini korisnog proizvoda, Y, pri emu je faktor proporcionalnosti, k, konstantan. P=kY (33)

Korist, B, od jedne jedinice emitovanog zagaenja ravna je koristi od 1/k jedinica proizvoda Y. Odnos izmeu ukupne korisnosti i proizvodnje prikazana je na slici 18a. Diferenciranjem krive ukupne korisnosti, B(Y), dobija se kriva granine korisnosti, dB/dY (prvi izvod fukcije ukupne korisnosti), slika 18b. Pri pretpostavci da je k=1, na osnovu krive granine korisnosti proizvoda, moemo dobiti krivu granine korisnosti od zagaenja B(P), slika 18c.
B B=B(Y)

Y Y*

Slika 18a Ukupna korisnost

B'(Y)

dB/dY Y Y*

Slika 18b Granina korisnost od proizvodnje 87

Radmilo V. Pei

B'(P)

DB/dP

P P*

Slika 18c Granina korisnost od zagaenja U preseku, ovako dobijene krive granine korisnosti od zagaenja i x-ose, moe se uoiti i nivo zagaenja koji bi se uspostavio, ukoliko bi bilo kakva akcija na suzbijanju zagaenja izostala. Taj maksimalni nivo zagaenja, P*, odgovara maksimalnom nivou proizvodnje, tj. proizvodnji koja daje maksimum korisnosti. Ovaj nivo se naziva jo i nivo nekontrolisanog zagaenja. Da bi se sagledao optimali nivo zagaenja, potrebno je ukljuiti u analizu i tete koje zagaenje izaziva. Kriva granine tete od zagaenja je rastua u odnosu na koliinu emisije (slika 19). Oslanjajui se na jedan od osnovnih stavova mikroekonomske teorije26, zakljuujemo da je optimalni nivo zagaenja Popt odreen takom preseka krive granine koristi B'(P) i krive granine tete od zagaenja, D'(P), tj. jednakou granine koristi i granine tete27.

26 27

Opirnije v. Pei R. (2000) str. 103-105. Do pomenutog optimuma moemo doi i preko funkcije neto korisnosti NB=B(P)-D(P). Da bismo odredili maksimum ove funkcije diferenciramo je po P i izjednaimo izvod sa nulom NB(P)/P=B(P)/P-D(P)/P=0 , tj. B'(P)=D'(P).

88

Ekonomija zagaenja - Poglavlje 4

Presekom krive granine koristi i granine tete odreen je, istovremeno i optimum , tzv. ravnotena cena zagaenja. Zapravo, nije prava cena, poto trite zagaenja ne postoji; je hipotetika, ili shadow, cena jedinice zagaenja na drutveno optimalnom nivou zagaivanja i ona je jednaka graninom iznosu tete, koji se pri tom nivou zagaivanja javlja. Kada bi se kojim sluajem uspostavilo trite na kome bi privredni subjekti bili u poziciji da kupe pravo da emituju zagaenje, bi bila ravnotena trina cena. Kada bude bilo rei o merama za suzbijanje zagaenja, uoie se pravi znaaj , kako pri odreivanju optimalne stope poreza na zagaenje, tako i cene transferabilnih dozvola.

din B'(P) D'(P)

Popt

P* Koliina emisije u vremenu

Slika 19 Optimalni nivo zagaenja U sluaju kada nema nikakve akcije drutva na polju suzbijanja zagaenja, moe se zakljuiti da bi optimalan nivo zagaenja, Popt, ujedno bio i ekonomski efikasan nivo, poto bi bilo koji drugi nivo pruao manju neto korisnost.

89

Radmilo V. Pei

Izloeni analitiki okvir se moe koristiti i u analizi efikasnosti suzbijanja, ili kontrole emisija. Nivo P* odgovara stanju bez bilo kakve drutvene akcije. Ukoliko bi se sprovela akcija kontrole, ili suzbijanja zagaenja, nivo zagaenosti bi se smanjio, ali bi se javili trokovi te akcije. to je drutvo vie opredeljeno za smanjenje zagaenja, to e trokovi akcije biti vii. Na toj osnovi moemo odrediti i krivu graninih trokova suzbijanja zagaenja C'(P), analogno opadajuoj krivi granine korisnosti B'(P), (slika 20).

din D'(P)

C'(P)
0 Popt P* Koliina emisije u vremenu

Slika 20 Efikasni nivo zagaenosti Na ovoj slici P* predstavlja nekontrolisani nivo, Popt efikasni nivo zagaenosti, dok razlika P*-Popt odreuje efikasni nivo suzbijanja zagaenja. Cena , prikazana na slici 20, se moe interpretirati isto kao i u prethodnom; naime, ona predstavlja iznos tete izazvane zagaenjem, pri efikasnom nivou suzbijanja zagaenja. Kao zakljuak, namee se injenica da potpuna eliminacija zagaenja nije ekonomski opravdana. Svoenje emisija na nulti nivo, po pravilu, se ne isplati, tj. nije ekonomski efikasno.

90

Ekonomija zagaenja - Poglavlje 4

Efikasnost zalihe (fonda) zagaenja

Zagaenje fondovima zagaivaa je neto sloenije za analizu, jer ukljuuje vremensku dimenziju. tete od fondova zagaenja traju, postoje i posle potpunog prestanka emitovanja. U ekstremnom sluaju, kod beskonano trajnih zagaenja, zaliha zagaenja e biti jednaka zbiru svih ranijih tokova, a tete e ostati zauvek prisutne (na pr. neke vetake hemikalije, DDT, dioksini, teki metali). U optijim sluajevima, pak, zalihe zagaenja e vremenom postepeno nestajati, pretvarajui se u bezopasne materije ili koncentracije (na pr. gasovi staklene bate). Ipak, u svim sluajevima postojanja fondova zagaenja, ak i pri konstantnom nivou emitovanja, nivo zagaenosti raste, a sa njim i teta. ta vie, odreenje efikasnog nivoa zahteva poznavanje tokova zagaenja u raznim periodima vremena. Poto se efikasnim smatra nivo zagaenja pri kome je neto drutvena korisnost najvea, u sluaju fonda zagaenja, maksimizuje se korisnost u okvirima relevantnog vremenskog horizonta, to ima za posledicu kompleksno sagledavanje teta. Kao i kod tokova zagaenja, pri odreenju optimalnog nivoa fonda zagaenja polazi se od stava da je ukupna korisnost, Bt, funkcija nivoa zagaenosti, Pt 28 Bt = B(Pt) (34)

tete, pak, nastaju kako od intenziteta toka zagaenja u nekom trenutku vremena, Pt
28

O ovome opirnije u: Perman, Ma, McGilvray (1996) str. 205-215.

91

Radmilo V. Pei

Dt = D(Pt)

(35)

tako i od veliine zalihe zagaenja, Q, tj. od veliine fonda

Dt = D(Qt)

(36)

U sluaju potpuno trajnih zagaenja nivo zalihe u vremenu t je zbir svih ranijih tokova.

Qt =

P(t )dt
0

(37)

Meutim, veina zagaenja nije potpuno trajna, ve ima ogranien ivot, tokom kog se raspada, ili pretvara u bezopasne oblike. To znai da deo fonda, prirodnim putem, nestaje, u toku vremena. Pretpostavimo li da oznaava fiksni deo zalihe koji nestaje, ili se razgrauje u vremenu, tada e ukupna zaliha zagaenja u vremenu t biti jednaka zbiru svih ranijih emisija umanjenom za zbir ukupnog razgraivanja.

Qt = [ P(t ) -Q(t)]dt
0

(38)

Definiimo sada ciljnu funkciju neto korisnosti, u vremenu t, kao razliku izmeu ukupne korisnosti od potronje proizvedenih dobara, umanjene za iznos trokova proizvodnje, B(Pt), minus D(Pt), tete od toka zagaenja i minus D(Qt), tete od fonda zagaenja u vremenu t.

NBt = B(Pt)-D(Pt)-D(Qt)

(39)

92

Ekonomija zagaenja - Poglavlje 4

Ako pretpostavimo da se u ciljnoj funkciji, neto korisnost svodi na sadanju vrednost po optoj diskontnoj stopi r, efikasni tokovi zagaenja tokom vremena su oni koji maksimizuju diskontovanu, ili sadanju vrednost neto drutvene korisnosti. To znai da treba odrediti Pt, u intervalu vremena od t=0 do t=, koje maksimizuje izraz:

t =

t =

t =0

e rt NB t dt

(40)

ili u razvijenom vidu:

t =0

{ B[ P (t )] D [ P ( t )] D [Q (t )]} e rt dt

(41)

uz ogranienje:

dQ/dt = P(t)-Q(t)

(42)

Ovo ogranienje, dobijeno diferenciranjem izraza (38), u odnosu na vreme, pokazuje da je stepen promene fonda zagaenja jednak toku zagaenja minus stopa neutralisanja (razgradnje) zagaenja. Za izraz (41) Hamiltonian glasi:

H(t)=B[P(t)]-D[P(t)]-D[Q(t)]+(t){P(t)-Q(t)}
Potrebni uslovi za maksimum su:

(43)

H dB dD d dD = 0 ili + =0 i = r + + (44) P dP dP dt dQ
Ukoliko uvedemo da je -=C, dobijamo: 93

Radmilo V. Pei

1.)

dB dD = C i 2.) rC = dC + dD C dP dP dt dQ

(45)

Iz prvog uslova se moe zakljuiti da shadow cena jedinice zagaenja, C, mora biti jednaka gubitku (smanjenju) budue neto korisnosti koji nastaje kada se output zagaivaa povea za jednu jedinicu. Uslov efikasnosti glasi da sadanja neto korisnost granine jedinice zagaenja se izjednauje sa gubitkom budue neto korisnosti usled porasta fonda zagaenja nastalog emitovanjem jednice zagaenja u sadanjosti (slika 21).
din

Granina teta u vremenu t jednaka izgubljenoj buduoj koristi usled porasta zalihe zagaenja

Ct Granina neto korisnost =

dB dD dP dP

Pt (opt)

Koliina emisije u vremenu t, Pt

Slika 21 Efikasni nivo zalihe (fonda) zagaenja Situacija prikazana na slici 21 se odnosi samo na jedan trenutak u vremenu. Ako se unese dinamika i posmatraju stanja u raznim periodima, na pr. t, t+1, t+2 itd., ak i ako se P ne menja, menjae se iznos tete, usled akumulacije fonda zagaenja. To dovodi do smanjenja nivoa efikasnog zagaenja Popt (slika 22). 94

Ekonomija zagaenja - Poglavlje 4

Na slici 22 dato je kretanje efikasnog nivoa P, pri stvaranju zalihe trajnog zagaenja. U sluaju zagaenja koja ne nestaju, tj. koja se ne raspadaju, fond, proporcionalno intenzitetu emisije, stalno raste. To dovodi do stalnog smanjivanja nivoa efikasnog zagaenja, te se on, na kraju, izjednauje sa nulom. Iz ovoga se moe zakljuiti da kod trajnih zagaenja, jedino stabilno i efikasno reenje je potpuno prekidanje emisije zagaenja, ak i po cenu potpunog prestanka proizvodnje koja takvo zagaenje produkuje. din CT

Ct+2 Ct+1 Ct B 0 Pt+2 Pt+1 Pt P

Slika 22 Efikasni nivo zagaenja pri stvaranju trajne zalihe Kod zagaenja koja se u toku vremena razgrauju, postoji stabilan nivo efikasnog zagaenja, vei od nule. To je, zapravo, nivo pri kom se tempo razgradnje i emitovanja zagaivaa izjednaavaju (slika 23). Ako se podsetimo diferencijalne jednaine kojom je opisano formiranje zalihe zagaenja, dQ/dt=P(t)-Q(t), moemo uoiti da, kako fond, tako i teta od zagaenja, postiu optimum kada je dQ/dt=0 tj. P(t)=Q(t). 95

Radmilo V. Pei

Slika 23 Stabilan nivo efikasnog zagaenja U analizama zagaenja, ivotna sredina se moe tretirati i kao iscrpljivi prirodni resurs, a emisije kao upotreba zalihe tog resursa. Zapravo, isputanjem zagaenja u ivotnu sredinu, koristi se jedinstveno svojstvo prirodne sredine da se u njoj, ili neutraliu, ili deponuju tetne materije. Meutim, ovo svojstvo nije neogranieno, pa se sredina moe poistovetiti sa iscrpljivim resursom. Otuda prethodno izvedeni drugi uslov optimalnosti, koji glasi:

rC =

dC dD + C dt dQ

(46)

se moe prikazati i kao jedna verzija Hotellingovog pravila efikasne intertemporalne alokacije prirodnih resursa.

r=

dP / dt (dD / dQ) P + P P

(47)

96

Ekonomija zagaenja - Poglavlje 4

Sve do sada izneto vai iskljuivo pri pretpostavci o strogoj konveksnosti krive ukupne tete od zagaenja, tj. konveksnosti krive ukupnih trokova suzbijanja zagaenja. Meutim, u praksi se esto mogu javiti sluajevi da krive ukupnih teta, ili ukupnih trokova suzbijanja zagaenja, a samim tim i krive graninih teta i trokova, ne budu strogo konveksne. Na primer, moe se desiti da u jednom trenutku doe do saturacije sredine zagaenjem, te da ukupna teta ue u zonu maksimuma (slika 24).

Slika 24 Nekonveksna kriva ukupne i granine tete od zagaenja Ovaj primer odgovara situaciji zagaenja vode u reci, ili jezeru. Sa porastom emisije zagaenja u jednom momentu dolazi do zasienja i ivot u vodi nestaje. Tada granini iznos tete pada na nulu, dok ukupna teta dostie maksimum i ne menja se vie, uprkos daljem porastu zagaenosti. 97

Radmilo V. Pei

Slika 25 Ispupena kriva tete

Slika 26 Postojanje vie optimuma

Drugi primer je vezan za nekonveksnu krivu granine tete, koja podrazumeva postojanje vie lokalnih optimuma (slika 26). Ovakva situacija nastaje usled individualne reakcije prilagoavanja tetama od zagaenja okoline (Fisher, 1981). Na pr. u sluaju zagaivanja dimom iz fabrike, jedan broj ljudi e napustiti oblinje naselje, to e dovesti do ispupene krive ukupne tete, pa tako i do nekonveksne krive granine tete29 (slika 25). Ova kriva granine tete see krivu granine koristi u vie taaka, to govori
29

O ovome vie u Fisher, A.C. (1981) Resource Environmental Economics Cambridge UK., poglavlja 5. i 6.

and

98

Ekonomija zagaenja - Poglavlje 4

o postojanju vie lokalnih optimuma, od kojih je samo jedan apsolutni (slika 26). Zakljuak je da kad god se u praksi javi vie moguih optimalnih nivoa zagaenosti, namee se potreba za preciznim cost-benefit analizama, radi nalaenja apsolutnog optimuma. Isto tako, potrebno je istai da aspolutni optimum nije nepromenljiv, te da se, primenom tehnikog progresa, menja kako intenzitet teta, tako i oblik krivih ukupne i granine koristi i trokova.

Mere za suzbijanje i kontrolu zagaenja

Jedan od osnovnih zadataka ekonomske analize ivotne sredine je da utvrdi efikasan nain za suzbijanje i kontrolu zagaenja. Kada je re o efikasnosti, razlikujemo ekonomsku i trokovnu efikasnost. Ekonomski efikasan program kontrole i suzbijanja zagaenja podrazumeva postizanje optimalnog cilja, tj. ekonomski efikasnog nivoa zagaenosti, uz minimalne ukupne drutvene trokove. Za razliku od ovoga, trokovno efikasan program postie neki cilj, za koji nije neophodno da bude ujedno i najbolji cilj, uz minimalne drutvene trokove. Efikasan nivo suzbijanja i kontrole zagaivanja zavisi kako od karaktera samog zagaenja, tako i od karaktera tete koju izaziva. Razmotrimo prvo, kao najjednostavniji vid, program mera za kontrolu i suzbijanje toka zagaenja koje se podjednako rasprostire. Kod ovakvih, podjednako rasprostiruih tokova zagaenja, teta koja nastaje je nezavisna od mesta i vremena emisije. Dakle, re je o programu borbe protiv zagaenja koji nema ni prostornu ni vremensku dimenziju, te je kao takav najlaki

99

Radmilo V. Pei

za analiziranje, a opti principi na kojima je zasnovan, mogu se primeniti i na druge tipove zagaenja. Kao prvo, ekonomski efikasan nivo suzbijanja znai da se postie nivo zagaenja pri kome se izjednauju granini trokovi suzbijanja i granine tete od zagaenja, tako da nije mogue promenom nivoa zagaenja ostvariti veu efikasnost. Drugo, eljeni nivo suzbijanja se ostvaruje uz minimalne trokove. U sluaju kada postoji vie subjekata koji suzbijaju zagaenja, bez obzira da li su istovremeno i zagaivai, ili se samo bore protiv zagaenja, minimum ukupnih drutvenih trokova se postie na onom nivou, na kom je granini troak suzbijanja zagaenja identian kod svakog od subjekata. Meutim, tano odreivanje teta od zagaenja i trokova borbe protiv zagaenja nije uvek mogue. Nedostatak informacija, u praksi, vrlo esto onemoguava primenu kriterijuma ekonomske efikasnosti. Nepoznavanje funkcije tete i funkcije trokova suzbijanja, ini da se efikasni cilj borbe protiv zagaenja ne moe uvek odrediti. Stoga se veoma esto pribegava primeni neekonomskih kriterija, na pr. zdravstvenih, socijalnih, politikih itd. pri izboru ciljeva u borbi protiv zagaenja. Na primer, kada se razmatra nivo dozvoljenih koncentracija tekih metala u vodi, ili radijacionog zagaenja u vazduhu, suoavamo se sa nizom nepoznatih injenica, te nije mogue precizno ni odrediti funkciju teta po ljudsko zdravlje, niti efikasan nivo suzbijanja zagaenja. U krajnjem sluaju, ostajemo bez odgovora na pitanje kako ekonomski vrednovati ljudsko zdravlje i ivot uopte. Smatrajui da ljudski ivot, sam po sebi, predstavlja vrhunsku vrednost, pri izboru ciljeva u borbi protiv zagaenja prihvatamo visoke standarde kontrole i otre zahteve za suzbijanjem emisija, koji esto odstupaju od koncepta ekonomske efikasnosti. Meutim, ak i kada su ciljevi u borbi protiv zagaenja odreeni na bazi 100

Ekonomija zagaenja - Poglavlje 4

neekonomskih kriterijuma, postavlja se ekonomsko pitanje njihovog efikasnog dostizanja. U tom sluaju, re je, naravno, o trokovnoj efikasnosti. Trokovna efikasnost zahteva manje informacija no ekonomska efikasnost. Bilo kako da se cilj odredi, trokovno efikasne mere u borbi protiv zagaenja postiu pomenuti cilj uz najmanje drutvene trokove. Na primer, u borbi protiv zagaenja vazduha emisijama sumpor-dioksida, vlasti u SAD su postavile odreene ciljeve, u vidu dozvoljene koliine SO2 koja se moe ispustiti u atmosferu u jednom periodu. Sistemom transferabilnih dozvola se na najefikasniji nain, uz minimum drutvenih trokova, ovi ciljevi postiu. Dakle, ne ulazei u ekonomsku opravdanost utvrenih ciljeva, transferabilne dozvole garantuju trokovnu efikasnost i bez poznavanja funkcije tete i funkcije trokova suzbijanja zagaenja. Zagaivai redukuju emisije uvek kada je to jevtinije nego kupovina dozvole, te se tako granini trokovi suzbijanja zagaenja izjednauju kod svih subjekata na nivou cene transferabilne dozvole. Otuda moemo zakljuiti da je kriterijum trokovne efikasnosti primenljiviji i iri, no kriterijum ekonomske efikasnosti, jer ne zahteva potpunu informisanost. Pod pojmom mere u ekonomskoj politici podrazumeva se skup aranmana, koje sprovodi javni subjekt tj. drava, radi postizanja odreenog cilja. Bitna svojstva instrumenata, koji u domenu ekonomske politike ine sutinu mera, jesu: 1) efikasnost, koja moe biti ili trokovna, ili ekonomska, o emu je ve bilo rei; 2) pouzdanost, tj. u kojoj meri se moemo osloniti na odreeni instrument, da emo njime postii odreeni cilj; 3) nivo informisanosti koju javni subjekat mora posedovati, da bi pravilno primenio instrument, kao i trokovi pribavljanja informacija; 4) dugorone posledice, u smislu da li vremenom dejstvo instrumenta slabi, jaa, ili ostaje nepromenjeno; 5) primenljivost, tj. koji je stepen kontrole neophodan da bi instrument bio efikasan; 6) 101

Radmilo V. Pei

dinamika efektivnost, u smislu da li primena instrumenta, tokom vremena, stvara podsticaje za poveanje kvaliteta proizvodnje i smanjenje zagaenosti, 7) fleksibilnost, tj. da li se primena instrumenta moe brzo adaptirati na promenjene uslove, te na kraju 8) pravinost i posledice koje primena instrumenta ima na raspodelu.

Mere kvantitativne kontrole, tzv. PROPII, PA KONTROLII su najstariji i najjednostavniji tip instrumenta za
borbu protiv zagaenja. Primera za njih ima mnogo u svim razvijenim zemljama. Na primer, u SAD propisana gornja granica koncentracije SO2 u atmosferi iznosi 80 g/m3 u proseku godinje, ili 365 g/m3 na 24 sata. Sutinu ovih mera ine: 1) postavljeni ciljevi, u vidu dozvoljenih koliina emisija, ili nunih koliina spreavanja zagaivanja, 2) kontrola ispunjenja ovih ciljeva, te 3) kanjavanje onih koji ne potuju propisano. Uspenost ovih mera zavisi od efikasnosti kontrole, na jednoj strani i visine kazni, na drugoj strani. No, prethodno je neophodno postaviti norme zagaenja za svakog od zagaivaa. Dakle, potrebno je ustanoviti standarde emisija za svakog subjekta, tj. preduzee koje zagauje, tako da se postavljeni cilj ostvari uz minimum trokova. To znai da granini trokovi suzbijanja emisija moraju biti isti za svakog subjekta, to iziskuje informacije o funkcijama trokova svakog od zagaivaa. Drava, kao autoritet koji sprovodi program borbe protiv zagaenja, teko da je u stanju da prikupi sve takve informacije. ak i kada bi bila u poziciji da moe, trokovi takvog pribavljanja informacija bili bi veoma veliki, te bi prevazili koristi od efikasnog programa. To ima za posledicu praksu da se kvantitativne mere kontrole i suzbijanja zagaenja najee proizvoljno alociraju, to ini pomenute programe inferiornim u odnosu na trino zasnovane instrumente, ukljuujui i sistem 102

Ekonomija zagaenja - Poglavlje 4

poreza i subvencija. Takoe, nizak stepen podsticaja na dinamiku efikasnost, po pravilu, prati ovakve mere. U novije vreme, u veini zemalja koje praktikuju kvantitativne mere, izbegava se postavljanje ciljeva u vidu dozvoljene koliine emisija, ve se odreuju maksimalne koncentracije materija-zagaivaa u sredini, dok kao glavni instrument ostvarenja tog cilja, se namee obaveza upotrebe tzv. istih tehnologija. Propisi koji zahtevaju primenu odsumporavanja gasova na dimnjacima termoelektrana, katalizatora na izduvnim sistemima motornih vozila, ili bezolovnog benzina, primeri su ovih instrumenata. Smatra se da su ovi instrumenti relativno jednostavni za kontrolu, laki za primenu, te da brzo dovode do znaajnih smanjenja emisija, to ih ini dominantnim sredstvom u borbi protiv zagaenja u veini zemalja OECD-a. Meutrim, ni oni nisu uvek pogodni; ponekad mogu biti vrlo nefleksibilni, skupi i bez podsticaja na dinamiku efikasnost. U trine mere za kontrolu zagaenja ubrajaju se fiskalne mere i sistem transferabilnih dozvola. Prednosti ovih mera u odnosu na kvantitativne, proistiu iz efikasnosti samog trinog mehanizma da brzo reaguje na sve signale, podstie dinamiku efikasnost, te da redukuje zagaenja, tamo gde su trokovi najnii. POREZI i SUBVENCIJE, osnovni instrumenti fiskalnih mera, deluju putem promena relativnih cena. Bilo da se oporezuje nivo upotrebe odreenih inputa u procesima koji zagauju, bilo nivo isputanja zagaenja, rezultat se svodi na poskupljenje odreenog procesa, ili aktivnosti. Slino deluju i subvencije u cilju smanjivanja emisija; razlika je samo u tome to odreene aktivnosti, ili proizvodni procesi, bivaju jevtiniji za iznos isplaene subvencije. Iako, kratkotono gledano, porezi i subvencije deluju simetrino, na dug rok postoje razlike, usled redistributivnih efekata.

103

Radmilo V. Pei

Porezi na emisije zagaenja est su i rado prihvaen instrument namenjen ostvarivanju ekolokih ciljeva, koji su prethodno definisani. Sami po sebi ovi porezi eliminiu razliku izmeu drutvenih i privatnih cena. Da bi se postigao ekonomski prihvatljiv nivo zagaenja, porez na svaku jedinicu emitovanog zagaenja mora biti jednak graninom iznosu tete pri optimalnom nivou zagaivanja. Na taj nain se, zapravo, internalizuju eksterni efekti, te se zagaiva stavlja u poziciju da vodi rauna ne samo o trokovima ekoloki nepodobne aktivnosti, ili proizvodnje, tj. njegovim privatnim trokovima, ve i o drutvenim tetama, tj. trokovima. Zato uvoenje eko-poreza ima za cilj da se ekonomska aktivnost koja remeti ivotnu sredinu svede na drutveno efikasan nivo. Na slici 27 prikazan je efekat uvoenja eko-poreza po jedinici zagaenja.

Slika 27 Efekat uvoenja eko-poreza

104

Ekonomija zagaenja - Poglavlje 4

Na ovoj slici su prikazane funkcije granine korisnosti od proizvodnje preduzea - zagaivaa, pre i posle oporezivanja, kao i funkcija granine tete od zagaenja po drutvo. U sluaju da preduzee ne vodi rauna o drutvenim posledicama zagaenja, proizvodnja e se odvijati na nivou koji odgovara taki P*, tj. maksimalnoj koliini emitovanog zagaenja. Ta taka se naziva nekontrolisani nivo zagaenja. Ako pretpostavimo sada da je drutvo uvelo porez na emisiju zagaenja, po stopi , jednakoj graninom iznosu tete koju odreeni nivo zagaenosti stvara, kriva granine korisnosti se pomera prema koordinatnom poetku, a proizvodnja, tj. koliina emitovanog zagaenja e se smanjiti na nivo Pp Slina analiza vai i za sluaj subvencija na uvoenje istih tehnologija, tj. sistema za preiavanje otpadnih materija. Slinost potie od injenice da fiskalni instrumenti, porezi i subvencije, deluju istovetno, bilo da podstiu, bilo da suzbijaju odreene aktivnosti. Sa aspekta zagaivaa, podsticaj da se suzbija zagaenje postoji, ili kao potreba da se izbegne teret poreza, ili kao namera da se ostvari subvencija. Razlika je samo u tome to u analizi subvencija posmatramo krivu graninog troka suzbijanja zagaenja, a u analizi poreza re je o graninoj korisnosti od aktivnosti koja zagauje. U sluaju izostanka drutvene akcije, koliina emitovanog zagaenja e biti znatno vea, poto zavisi iskljuivo od volje zagaivaa, bilo da je re o preduzeu, bilo o pojedincu. Meutim, ukoliko se uvede porez na emisije zagaiva e smanjiti tetnu aktivnost. Ako se, pak, uvedu subvencije u cilju podsticanja preiavanja, zagaiva nee smanjiti nivo aktivnosti, no nivo tete e biti manji. Moe se zakljuiti da je sa ekolokog aspekta, sasvim svejedno, da li emo se boriti protiv zagaivanja 105

Radmilo V. Pei

oporezivanjem tetne aktivnosti, ili podsticanjem preiavanja putem subvencija. Meutim, sa ekonomskog aspekta razlika postoji; ogleda se u tome da e porez uticati na smanjenje nivoa ekonomske aktivnosti, tj. agregatne ponude, dok subvencije nee. Na osnovu ovoga se, ipak, ne moe zakljuiti da su subvencije superiorniji instrument ekonomske politike. Subvencije zahtevaju vei budet, koji je opet neophodno popuniti iz nekih drugih izvora. ta vie, iskustva zemalja EU govore u prilog oporezivanju, kao pogodnom instrumentu za ostvarivanje ekolokih ciljeva.30 U tom kontekstu, zanimljiva je argumentacija da ekoloki porezi imaju ne samo ekoloku funkciju, ve mogu imati znaajnu fiskalnu funkciju, obilno punei budet, te na taj nain smanjuju potrebu za oporezivanjem dohodaka od rada i kapitala, to eliminie distorzije i podstie rast (Weizsacker 1989). Dakle, mada kratkorono posmatrano, postoji ekvivalencija izmeu poreza i subvencija, na dug rok razlike, proistekle iz redistributivnih efekata, postoje i mogu biti znaajne. Na kraju, sagledajmo jedan jednostavan sluaj oporezivanja emisije zagaenja, koje se uniformno rasporeuje u sredini, tj. koje se savreno dobro mea u prostoru, tako da je vrednost teta nezavisna od mesta i vremena emitovanja. Da bi uvedeni porez bio ekonomski efikasan instrument, potrebno je: 1) da poreska stopa bude jednaka za sve zagaivae, ime se ostvaruje trokovna efikasnost;

30

European Economy - the Economics of limiting CO2 emissions Special Edition No. 1 Luxemburg, 1992 European Economy - the Climate Challenge; Economic aspects of the Community's strategy for limiting CO2 Emissions No. 51
Luxemburg, May 1992.

106

Ekonomija zagaenja - Poglavlje 4

2) visina stope efikasnog poreza mora odgovarati visini granine tete, pri drutveno efikasnom nivou zagaenja. Naravno, ovo je mogue samo ako drava, tj. regulator, ima potpunu informaciju o funkciji granine tete, ili funkciji graninog troka suzbijanja zagaenja. Kako to najee nije sluaj, u praksi se poreska stopa odreuje arbitrarno, te se ekonomska efikasnost instrumenta gubi. Ipak, i tako postavljena mera ekoloke politike, postie eljeno uz minimum trokova; 3) kad god je mogue, za predmet oporezivanja treba uzeti emisije tetnih materija, a ne samu ekonomsku aktivnost koja do tete dovodi. Na taj nain se podstie dinamika efikasnost i supstitucioni efekti u korist povoljnijeg. Na primer, ako dva goriva imaju istu cenu po jedinici toplote koju stvaraju, ali razliite ekoloke efekte, uvoenjem poreza na manje povoljno gorivo, smanjuje se njegova upotreba, a potroai podstiu na supstituciju u korist ekoloki podobnijeg. Ugalj i prirodni gas, koji se koriste za rad termo-elektrana, predstavljaju odlian primer (Perman, Ma i McGilvray 1996). Sistem TRANSFERABILNIH DOZVOLA predstavlja drugi znaajan trini instrument ekoloke politike. Teorijski model sistema transferabilnih dozvola razraen je krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina (Croker 1966; Dales 1968; Montgomery 1972), znatno kasnije od Piguovog koncepta poreza na zagaenja (Pigou 1920), te se zato smatra relativno novim instrumentom.

107

Radmilo V. Pei

Da bi sistem transferabilnih dozvola mogao da funkcionie, potrebno je sledee: 1.) Odrediti koliinu zagaenja koja e biti dozvoljena. Ako se tei efikasnosti sistema, potrebno je da ukupna koliina izdatih dozvola, mereno u jednicama zagaenja, odgovara efikasnom nivou zagaenja, Pp. Ukoliko regulator, tj. drava nije u mogunosti da odredi taj nivo, ili ako, pak, smatra da za odreenu vrstu zagaenja kriterijum efikasnosti nije adekvatan, koliina dozvola se moe i na drugi nain definisati. Na primer, kod veoma opasnih, dugoiveih zagaenja, kriterijum ekonomski efikasnog nivoa bi bio kontraproduktivan. 2.) Utvrditi pravo preduzea da emituju odreenu vrstu zagaenja samo do nivoa za koji poseduju dozvole. Svako dalje emitovanje preko toga mora biti strogo sankcionisano. 3.) Izabrati kriterijum inicijalne raspodele transferabilnih dozvola na preduzea, zagaivae.

4.) Garantovati slobodu trgovanja dozvolama izmeu preduzea, po ceni koja se slobodno formira. Sistemom transferabilnih dozvola se, za razliku od poreza i subvencija, reguliu koliine emisija, a ne relativne cene i po tome je ovaj instrumenat blii kvantitativnim merama. Ipak, sutinska razlika lei u transferabilnosti, tj. prometljivosti ovih dozvola. Kada deluje trite dozvola i kada je dozvoljena koliina odreenja na nivou P, formirae se ravnotena cena na nivou , to ukazuje da e efekat ovog instrumenta na preduzea biti isti, kao da je uveden porez po stopi . 108

Ekonomija zagaenja - Poglavlje 4

Ukoliko je granini troak eliminacije prekomernog zagaenja, koje emituje preduzee A, vei od trine cene dozvole, tom preduzeu se vie isplati da pribavi jo prava da zagauje, no da samo eliminie emisije. U isto vreme, ako su preduzeu B granini trokovi eliminacije (preiavanja) zagaenja manji od trine cene , vie mu se isplati da svoje pravo, tj. dozvolu na emisiju, proda preduzeu A, i eliminie zagaenje u sopstvenoj reiji. Dokle god ima razlike u graninim trokovima eliminacije zagaenja, trgovina dozvolama e se odvijati. Kada se granini trokovi izjednae kod svih zagaivaa, triite dozvola e prestati da funkcionie, a trina cena e odgovarati nivou drutvene shadow-cene jedinice zagaenja, pri pretpostavci da se regulator, tj. drava, opredelio za efikasni nivo emisije. Stoga se smatra da sistem transferabilnih dozvola ispoljava podjednaku trokovnu efikasnost, kao i sistem optimalnog oporezivanja, ili subvencionisanja. Meutim, distributivni efekti ovih instrumenata mogu biti savim razliiti. Razlog za to treba traiti: a) u nemogunosti da se funkcija trokova suzbijanja zagaenja uvek precizno, sa sigurnou odredi i b) u razliitim kriterijima inicijalne distribucije dozvola. Inicijalna alokacija dozvola se moe odvijati, ili besplatno, po nekom prethodno prihvaenom kriterijumu, ili na osnovu konkurencije izmeu kupaca na aukciji. U drugom sluaju rezultat aukcije e biti transfer dohotka od preduzea, zagaivaa, u korist regulatora, drave i to u iznosu PP.

Kada je re o praktinoj primeni ovog instrumenta, odreena iskustva postoje u SAD31. Prvi pokuaji su nainjeni osamdesetih godina XX veka u nameri da se potisne olovni benzin sa trita i eliminiu CFC jedinjenja. Najambiciozniji je, svakako, bio

31

Ovaj deo se znaajno oslanja na stavove koje su izneli Stavins (1998), te Schmalensee i dr. (1998).

109

Radmilo V. Pei

pokuaj kontrolisanja kiselih kia, u okviru amandmana IV, Zakona o istom vazduhu iz 1990. godine, kojim je uveden sistem transferabilnih dozvola za emisije sumpor-dioksida, sa namerom da se, do kraja 2000. godine, emisije ovog gasa smanje za 50%, na nivo ispod onog iz 1980. Prva faza redukcija emisija SO2, tokom koje su postavljeni limiti emitovanja za 263 najintenzivnija zagaivaa, meu kojima za 110 termo-elektrana, trajala je do 1995. Dravna agencija za zatitu ivotne sredine EPA, raspodelila je na svakog zagaivaa odreeni broj dozvola, prema prosenom termalnom inputu u perodu 1985-87., plus predviena mogunost dobijanja bonus dozvola. Od 1. januara 1995. svaki od zagaivaa smeo je emitovati SO2 samo u koliini za koju poseduje dozvole. Za nepridravanje bila je predviena kazna od 2000$ po toni emisija, uz obavezu da se idue godine nadoknadi redukcija. Od poetka 2000. skoro sve elektrine centrale na fosilna goriva, irom SAD, ukljuene su u ovaj sistem. Glavna prednost transferabilnih dozvola se ispoljila kroz trokovnu efikasnost. Oekivane redukcije emisija SO2 su ne samo postignute, no i prevaziene. Redukcije iznad planiranih, tokom 1995. i 1996. dovele su do stvaranja rezervi, tzv. "banke dozvola" u iznosu od preko 6 miliona tona SO2. Jedna od specifinosti sistema transferabilnih dozvola u SAD lei upravo u mogunosti odloene upotrebe dozvola i mogunost terminskih operacija sa njima. injenica je da su ukupni trokovi suzbijanja emisija bili znatno nii, nego da je isti iznos redukcija bio ostvaren putem klasinih kvantitativnih, "propii pa kontrolii" mera. Godinje utede se procenjuju na oko 1 milijardu $ (Stavins 1998). Prema podacima EPA, u toku trajanja programa volumen transakcija na tritu je rastao; na pr.1996. je iznosio vie od 4 miliona tona. Cena samih dozvola na slobodnom tritu je padala; od poetka 1992. kada je iznosila oko 300$, po toni emitovanog SO2, do ak oko 70$, krajem marta 1996., da bi ponovo blago rasla, 110

Ekonomija zagaenja - Poglavlje 4

gravitirajui nivou od oko 100$, ne prelazei 150$ (Scmalensee i dr 1998). Uspeh ovog programa nesumnjivo je doprineo popularnosti trino zasnovanih mera, pogotovu sistema transferabilnih dozvola. U literaturi se moe nai mnotvo teorijskih analiza i opisa iskustva sa ovim dozvolama, to ukazuje da e se u budue one jo vie koristiti u borbi za ouvanje, pre svega, vazduha i vode, kako u SAD, tako i van nje. Ne moemo se, ipak, oteti utisku da opisani sistem transferabilnih dozvola ne bi bio podjednako efikasan u nameri da se redukuju emisije ugljen-dioksida. Ukljuivanje sistema transferabilnih dozvola u borbu protiv globalnog zagrevanja stvorilo bi brojne ekonomske, politike i institucionalne izazove. Ne samo to su neki od glavnih izvora CO2 mahom decentralizovani (domainstva) i mobilni (na pr. motorna vozila), pa ih je tee kontrolisati, ve i pitanje inicijalne alokacije dozvola moe stvoriti veoma ozbiljne politike nesuglasice. S obzirom na karakter globalnog zagrevanja, sama akcija mora imati globalni tj. medjunarodni karakter, te bi kaznene mere za nepridravanje bilo daleko tee sprovesti, dok bi samo trite dozvola bilo optereeno veim iznosom transakcionih trokova. Sve to je do sada izneseno, odnosi se na zagaenja koja se uniformno rasporeuju u prostoru, tj. koja se savreno meaju, kao na pr. emisije tetnih gasova u gornjim slojevima atmosfere. Kod ovog vida zagaenja mesto i vreme emisije ne utiu na visinu tete. Meutim, u praksi, daleko ee se susreemo sa emisijama koje su lokalnog karaktera, ili koje se ispoljavaju kao fondovi tj. zalihe zagaenja. Raznovrsni vidovi zagaenja vode, zemlje i niih slojeva atmosfere, lokalnog su karaktera, tj. koncentriu se oko izvora, tako da nivo tete opada idui od izvora dalje. Nivo tete

111

Radmilo V. Pei

zavisi ne samo od geografske lokacije, ve i od fizikog karaktera sredine, tj. dinamike rasprostiranja zagaenja, vremenske dimenzije, u smislu doba dana i uestalosti emitovanja, te od kulturnih i ekolokih karakteristika sredine u koju se emituje zagaenje; na pr. da li je izvor blizu gusto naseljenih etvrti, ili prirodnih rezervata, turistiko-rekreacionih podruja, ili istorijskih spomenika. Sve ovo mnogostruko komplikuje primenu mera za redukciju zagaenja. Jedan od instrumenata koji se mogu koristiti su porezi na emisije zagaenja; meutim, trokovi kontrole emisija, samim tim i trokovi praenja poreske discipline, su znatno vii no kod uniformno rasporeenih zagaenja. Sistem transferabilnih dozvola nije pogodan za suzbijanje emisija koje se ne rasporeuju uniformno u prostoru. Preprodaja dozvole za emitovanje od strane preduzea koje je locirano u slabo naseljenom podruju, te kupovina iste od strane preduzea koje posluje u najuem gradskom jezgru, prouzrokovae znaajan porast teta. Slino e se dogoditi kada dozvolu kupi preduzeeemiter, locirano u gustoj industrijskoj zoni, od preduzea lociranog u dalekoj ruralnoj oblasti. Moemo zakljuiti da se sistem transferabilnih dozvola moe sa uspehom primeniti samo u sluaju zagaenja koja se savreno meaju u sredinu, to predstavlja najznaajnije ogranienje ovog inae efikasnog i sve popularnijeg instrumenta. Kada je re o mobilnim izvorima zagaenja, pre svega saobraajnim sredstvima, efikasnim se smatraju mere za regulisanje izduvnih sistema. Propisi o obaveznom minimumu tehnikih standarda (maksimumu emisija) vezanih za eksploataciju vozila, relativno se lako kontroliu i jednostavno primenjuju u proizvodnji novih vozila. to se tie starijih vozila, kod kojih nova tehnika reenja nisu primenjena, diferenciranim stopama poreza

112

Ekonomija zagaenja - Poglavlje 4

na upotrebu, ili promet, podstiu se kupci da nabave novije, ekoloki podobne, modele. Ipak i oko ovog pitanja postoje nedoumice. Mada je sasvim jasno da e ovakve mere, na pr. uvoenje katalitikih konvertera za izduvne gasove na motorima sa unutranjim sagorevanjem, doprineti redukciji emisija po kilometru, ukupni efekti bie donekle umanjeni, usled poveane upotrebe motornih vozila. Istovremeno, ovakve mere ne utiu na redukovanje emisija u kritinim delovima dana (jutarnji i veernji pic) i na kritinim lokacijama (najui centri gradova Atine, ili Tokija). Moe se konstatovati da kada se zagaenja ne rasprostiru uniformo, ni uniformni standardi ni mere ne garantuju efikasnost. ta vie, ak i kada primena odreenog instrumenta dovede do izjednaavanja graninih trokova suzbijanja zagaenja po svim zagaivaima, to se smatra potrebnim uslovom efikasnosti, do efikasnog reenja ne mora doi, jer granini iznos tete moe biti razliit od mesta do mesta. To jo jednom ukazuje na kompleksnost problematike ekonomskog instrumentarijuma namenjenog suzbijanju zagaenja.

Literatura
Crocker, T. D. (1966) The Structuring of Atmospheric Pollution Control Systems u Harold Wolozin, ed. The Economics of Air Pollution New York, Norton. Dales, J. H. (1968) Pollution, Property, and Prices. Toronto, University of Toronto Press.

113

Radmilo V. Pei

Fisher, A. C. (1981) Resource and Environmental Economics. Cambridge, UK Cambridge University Press.

European Economy - the Economics of limiting CO2 emissions (1992)

Special Edition No1 , Luxemburg.

European Economy - the Climate Challenge; Economic aspects of the Community's strategy for limiting CO2 Emissions (1992) No 51
Luxemburg. Hartwick, J.M. and N. D. Olewiler (1986) The Economics of Natural Resource Use. New York, Harper & Row, Publ. Perman, R., Y. Ma, and J. McGilvray (1996) Natural Resource and Environmental Economics. London, Longman. Pei, R. (2000) Osnovi poslovne ekonomije. Beograd, Vizartis. Pigou, A. C. (1920) The Economics of Welfare. London, Macmillan & Co. Scmalensee, R., P. L. Joskow, A. D. Ellerman, J. P. Montero, and E.M. Bailey (1998) An Interim Evaluation of Sulfur Dioxide Emissions Trading. Journal of Economic Perspectives 12 (3) : 53-68. Stavins, R. N. (1998) What Can We Learn from the Grand Policy Experiment? Lessons from SO2 Allowance Trading. Journal of Economic Perspectives 12 (3) : 69-88. Weizsacker, E.U. von (1989) Global Warming and Environmental Taxes. International Conference on Atmosphere, Climate and Man, Torino, Italy.

114