Digitalizovanje signala

Dr Ljiljana Stanimirovi
ljiljana@vets.edu.yu

Fond predmeta
z 2+1+2 z Ispit:

pismeno z Uslov: odbranjene lab vebe

Literatura
z z

Udbenik Digitalizovanje signala, VET, 2007. Lab. vebe: Prirunik za Digitalizovanje signala, Lj. Stanimirovi, VET, 2006.

Istorijat DSP-a
z z z z

Digitalna obrada signala - Digital Signal Processing se razlikuje od drugih oblasti kompjuterskih nauka jer radi sa signalima. Radi se o akviziranim signalima iz realnog ivota: seizmike vibracije, slika, zvuk... DSP obuhvata matematiku, algoritme i tehnologiju koji se koriste za manipulaciju nad realnim signalima posle njihove digitalizacije. Cilj: - poboljati kvalitet slike, -kompresija podataka za skladitenje ili prenos.... Poeci DSP-a su bili 60- i 70-tih kada su se pojavili digitalni kompjuteri, posebno, od 80-tih pojavom PC-a.

Oblasti primene DOS

Audio Processing obrada audio signala

z z

Dva vana ovekova ula su: vid i sluh. Srazmerno tome, dosta primene digitalne obrade sreemo kod obrade slike i zvuka.

Muzika z Put od mikrofona do zvunika je relativno dug. Digitalni podaci se koriste da bi se spreila degradacija pri analognom skladitenju i manipulaciji podacima. z To je uoljivo ako se uporedi kvalitet snimka sa kasete u odnosu na onaj sa CD-a. z Najee se muzika snima u studijima u vie kanala.

Nad signalom se mogu sprovoditi razne obrade: kao to je npr. filtriranje. Mogu mu se dodavati razni efekti, kao to je vetaki eho i reverberacija za vreme mix down-a da bi se simulirali razni ambijenti. U zavisnosti od primenjenih kanjenja, dobijaju se impresije razliitih prostora.

Image Processing obrada slike

z

Slike su signali koji imaju specifine karakteristike: 1. njih karakterie da su to signali koji imaju prostornu zavisnost, ne samo vremensku. 2. sadre veliku koliinu podataka. Vie od 10 MB je potrebno za smetanje jedne sekunde TV signala, to je vie od hiljadu puta vie nego za smetanje 1 sekunde govornog signala. 3. konaan sud o kvalitetu slike nije apsolutna mera, nego je subjektivna kategorija.

Ogromna koliina podataka, koja podrazumeva velike memorije i velike brzine prenosa, kad su slike u pitanju u suprotnosti je sa zahtevom da proizvod bude jeftin. z Jedno od reenja je kompresija slike.
z

Kao i kod govornog signala i slike sadre veliku koliinu redundantnih podataka pa se mogu podvrgnuti algoritmima koji e smanjiti koliinu podataka za njihovo predstavljanje. z TV signali i druge pokretne slike su posebno pogodne za kompresiju jer mnoge slike ostaju iste, ne menjaju se od frame-a do frame-a. z Komercijalni proizvodi koji koriste prednost ove tehnologije su: video telefoni, kompjuterski programi za prikazivanje pokretnih slika i digitalna TV.
z

DSP
z

z z

z z

Digital signal processing - DSP je postupak za obradu realnih signala (koji su predstavljeni kao sekvenca brojeva) korienjem raznih matemamatikih algoritama. Mi ne govorimo u formi digitalnog signala. Digitalni signal je jezik 1 i 0, koji se potom matematiki obrauje. Mi govorimo u formi analognih signala. Analogni signali su signali realnog sveta koje moemo da doivimo svakodnevno zvuk, svetlost, temperatura, pritisak. Digitalni signali su numerika predstava analognih signala. Ti signali se obrauju u digitalnom svetu. U realnom svetu, analogni signali se konvertuju u digitalne pomou analogno-digitalnih konvertora, a vraaju se u analogni svet pomou digitalno-analognih konvertora.

Koja se tehnologija koristi?

z

Da bi se maksimalno optimizovao postupak i da bi se zadatak obavio najbre i najjeftinije, nametnuli su se digitalni signal procesori. Digitalni signal procesori (DSP) su sutina svake obrade signala.

Digitalni signal procesori z Digitalni signal procesori (DSP) je vrsta mikroprocesora, jako su brzi i mogu da obrade signale u realnom vremenu. Zato se koriste za aplikacije kod kojih ne sme da bude kanjenja.

Postoje neke alternative DSP-u:

FPGA z Field-Programmable Gate Arrays se mogu rekonfigurisati u sistemu, to je jako vano u fazi razvoja nekog softvera. S obzirom da se pravi namenski hadver, poseduje vee mogunosti za specifinu primenu. z FPGA su znaajno skuplji i esto imaju veu disipaciju snage nego odgovarajui DSP. z ak i kada se FPGA koristi u nekim primenama, kao to je wireless tehnologija, DSP se takoe koristi zajedno sa FPGA da bi obezbedio veu fleksibilnost, bolji odnos cena-performanse i manju snagu.

ASIC alternativa z Integrisana kola koja su specifina za odreenu aplikaciju mogu se koristiti da odrade neke specifine funkcije i mogu biti jako mona. z Meutim, ASIC kola ne menjaju svoju funkcionalnost iterativno u razvoju proizvoda. Svaka nova verzija proizvoda zahteva ponovno projektovanje. z Programabilni DSP, sa druge strane, menja svoju funkciju promenom softverskog programa. z Obino se ASIC koristi u real time signal processing aplikacijama za bus interface, glue logic i/ili za ubrzavanje sistema koji je baziran ana DSP-u. GPP alternativa z General-purpose microprocessor (GPP) je prilagoen izvoenju vie razliitih zadataka, ali je inferioran u pogledu potronje u odnosu na DSP.

Govor -> mikrofon -> A-D konvertor (ip) -> DSP obavlja kompresiju, potiskuje um -> D-A konvertor (ip) -> govor

DSP obrauje digitalni signal i poboljava neku od njegovih performansi. Cilj moe biti: istiji zvuk, otrija slika ili bri podaci. z DSP se koristi u komunikacijama obezbeujui konvergenciju interneta i wireless aplikacija, obradi slike, reprodukciji audio signala....
z

DSP svet

Audio sistemi
Treba zadovoljiti vrlo zahtevne potroae koji trae viefunkcionalne proizvode visokog kvaliteta, koji imaju bogat izbor funkcija i koji su efikasni. z Potroai oekuju jako dobar kvalitet audio formata, bilo kog izvora i kunih i mobilnih audio sistema. z Veliki proizvoai DSP-a nude digitalne audio komponente, kao i digitalna i analogna audio reenja.
z

Audio sistemi su po svojoj strukturi slini

Visoko kvalitetni digitalni audio formati su: - DVD-audio i - SACD i sreu se u dananjim AV (Audio-Video) sistemima.

Blok dijagram AV prijemnika

Primer D-A konvertora: 8-kanalni PCM-/DSD-kompatibilni DAC DSD1608

DSD1608 je 8-kanalni PCM-/DSD-kompatibilni DAC. Podrava TDM, koji dozvoljava da 8 audio kanala i sve kontrolne komande dele jedan interfejs. Osnovna svojstva Podatak:16/18/20/24 bita (za PCM), direktni stream za DSD Sampling rate (fS): - do 192 kHz za PCM format - 2.8224 MHz (64 X 44.1 kHz) za DSD format Sistemski klok: 128 fS, 192 fS, 256 fS, 384 fS, 512 fS ili 768 fS za PCM; 256 fS, 384 fS, 512 fS ili 768 fS za DSD Dinamiki opseg: 105 dB. Izlaz puna skala: 4.0 V 8X oversampling digital filter (za PCM format) Pakovanje: 52-pin TQFP Aplikacije Univerzalni AV player-i Super audio CD player-i Audio sistemi u kolima
z

DSD1608 Blok dijagram

Stereo A-D konvertor sa ulaznim multiplekserom PCM1850 i PCM1851

PCM1850 je stereo analogno-digitalni konvertor koji ima ulazni multiplekser (MUX) i iroko pojasni programabilni pojaava (PGA). z Ulazni MUX dozvoljava povezivanje do est stereo ulaza, koji se mogu selektovati preko SPI (PCM1850) ili I2C (PCM1851) kontrolnih interfejsa. Osnovna svojstva Ulazni multiplekser, 6 stereo kanala PGA gain: +11 to 11 dB, 0.5 dB korak SNR: 100 dB Sampling rate: 16 do 96 kHz Sistemski klok: 256 fS, 384 fS, 512 fS ili 768 fS +5 V analogno, +3.3 V digitalno napajanje Pakovanje: 32-pin TQFP
z

Aplikacije DVD recorder-i AV amp prijemnici CD recorder-i MD recorder-i Multitrack prijemnici

ta je DOS?
Digitalno z Znai rad sa podacima koji u formi brojeva opisuju signale. Signal z Promenljivi parametar pomou koga se informacija prenosi kroz elektrina kola Processing - obrada z Sprovoenje operacija nad podacima po nekom algoritmu. Digital Signal processing digitalna obrada signala z Promena ili analiza informacija koje se mere pomou sekvence brojeva.

Prednosti DOS-a
z

Digitalni sistemi se mogu:

- reprogramirati za neku drugu aplikaciju (u sluajevima kada se radi o programabilnim DSP ipovima) - portovati na razliite hadvere - lako duplirati

Neke stvari se mogu uraditi mnogo lake digitalno nego sa analognim sistemima
z z z

koriste mnogo matematike (mnoenje i sabiranje) rade sa signalima koji dolaze iz realnog sveta zahtevaju odziv u nekom odreenom vremenu.

Konvertovanje analognih signala

Veina DSP aplikacija radi sa analognim signalima. Potrebno je pretvoriti analogni signal u digitalni oblik. z Analogni signal, koji je kontinualna promenljiva vremena pretvara se u diskretnu sekvencu vrednosti koje se predstavljaju digitalno. z Pri prelazu iz analognog u digitalni oblik gubi se deo informacija. Taj efekat se naziva greka kvantizacije.
z z

Analog-to-Digital Conversion (ADC) i Digital-to-Analog Conversion (DAC) su procesi koji omoguavaju raunarima da rade sa realnim signalima.

Aliasing i teorema o odmeravanju

z z z

z z

Signal se odmerava u odreenim intervalima. Dobijaju se semplovi i ne znamo ta se deava izmeu semplova. Npr. ako u signalu postoji 'glitch' koji se javlja izmeu dva sempla, on se nee videti u digitalnom signalu. Takoe ukoliko postoje brze promene signala izmeu semplova one se nee pratiti ukoliko se ne pree na bre odmeravanje signala. Potrebno je da frekvencija odmeravanja zadovolji neke kriterijume u zvisnosti od toga o kom se signalu radi. Nyquist je pokazao da treba odmeravati bar sa frekvencijom koja je dva puta vea od najvee frekvencije u spektru signala, da ne bi dolo do pogrene interpretacije o kojoj se frekvenciji radi, odnosno, da ne bi dolo do pojave novih frekvencija (aliasing) pri rekonstrukciji signala tj. vraanja u analogni domen.

Digitalizovanje signala

Na predhodnoj slici, prikazani su talasni oblici pri tipinoj analogno-digitalnoj konverziji. z Pod (a) je prikazan analogni signal koji treba digitalizovati. To je neki napon u V koji se menja u vremenu. Neka se menja od 0 do 4.095 V to odgovara digitalnim brojevima izmeu 0 i 4095, koji se predstavljaju pomou 12 bita. z Na slici su dva dela: sample-and-hold (S/H) kolo i analognodigitalni konvertor (ADC).
z

z z z z z z

Sampling odmeravanje pretvara nezavisnu promenljivu iz kontinulanog u diskretni oblik. Ako se uporede slike pod (b) i (c), ADC generie celobrojne vrednosti izmeu 0 i 4095 za svaki zaravnjeni deo pod (b). Tako se unosi i greka. Kvantizacija - quantization pretvara zavisnu promenljivu: napon iz kontinulanog u diskretni oblik. Na svakom semplu digitalizovanog signala moe se praviti maksimalna greka od LSB (Least Significant Bit). Pod (d) je prikazana greka kvantizacije za dati primer, dobijena oduzimanjem (b) od (c).

Digitalni izlaz (c) je: kontinualni ulaz (b) + greka kvantizacije (d). Greka kvantizacije podsea na um uniformno rasporeen izmeu LSB, sa srednjom vrednou nula i standardnom devijacijom oko 0.29 LSB. z Ako se analogni signal digitalizuje sa: - 8 bita, um kvantizacije je: 0.29/256. - 12 bita, um kvantizacije je: 0.29/4096 a - 16 bita: 0.29/65536 . z Pored uma kvantizacije koji se unosi u digitalni signal mora se uvek voditi rauna i o umu koji je ve bio prisutan u signalu.
z z

Npr. Neka analogni signal ima maksimalnu amplitudu 1 V, i neka je um amplitude 1 mV rms. z Ako se ovaj signal digitalizuje sa 8 bita, 1 V postaje digitalni broj 255 a 1mV postaje 0.255 LSB. z Dva uma se kombinuju tako to se sabiraju njihove varijanse, pa je ukupan um digitalizovanog signala je: sqrt(0.2552**2+0.292**2)=0.386 LSB to je 50% vie uma nego to je bilo ve u analognom signalu. z Prilikom odluivanja sa koliko bita digitalizovati signal treba imati na umu: (1) Koliko je uma ve prosutno u analognom signalu? (2) Koliko uma se moe tolerisati u digitalnom signalu?
z

Ovakav model kvantizacije se ne moe usvojiti jedino ako se greka kvantizacije vie ne moe tretirati kao sluajni um. z To je onda kada analogni signal ostaje na istoj vrednosti nekoliko uzastopnih semplova, kao na slici koja sledi. z Ditering je uobiajeni postupak za poboljanje digitalizovanja sporo promenljivih signala. z Sutina diterovanja je dodavanje uma analognom signalu u cilju obezbeivanja da greka kvantizacije poprimi oblik uma.
z

Kada greka kvantizacije nije u obliku uma

Na slici koja sledi pod (b), mala koliina sluajnog uma se dodaje analognom signalu. um ima normalnu raspodelu sa standardnom devijacijom od 2/3 LSB, sa peak-to-peak amplitudom od oko 3 LSB. z Na slici pod (c) prikazano je kako dodavanje uma utie na digitalizovani signal. z Dodavanje uma obezbeuje vie informacija!
z

Diterovanje

Kola za diterovanje mogu biti sofisticirana, kao to su raunari za generisanje sluajnih brojeva koji se proputaju kroz DAC da bi se generisao um koji se dodaje signalu. z Po digitalizovanju, raunar oduzima um od digitalnog signala koristei floating point aritmetiku. z Ovakav postupak se naziva subtraktivni diter. z Jednostavniji postupak je da se koristi ve prisutni um u analognom signalu za diterovanje.
z

Teorema o odmeravanju sampling teorema

z z z z z z z

Dobro odmeravanje signala je onda kada se signal moe ispravno rekonstruisati iz svojih semplova. Slika koja sledi prikazuje nekoliko sinusoida pre i posle digitalizovanja. Sinusoida pod (b) ima frekvenciju 0.09*sampling rate. Pod (c), sinusoida ima frekvenciju 0.31*sampling rate. Pod(d), frekvencija sinusoide je 0.95*sampling rate. Od odmeraka sinusoida pod (a), (b), i (c) mogu se ispravno rekonstruisati signali i to su primeri dobrog odmeravanja signala. To nije sluaj sa odmercima pod (d), koji rekonstruiu sinusoidu frekvencije 0.05*sampling rate a ne frekvencije 0.95*sampling rate-a.

Ovaj fenomen da dolazi do promene frekvencije pri odmeravanju naziva se aliasing. Nita ne postoji u odmercima to bi ukazalo na to da je originalna sinusoida imala frekvenciju 0.95 umesto 0.05. Ovo je primer loeg odmeravanja. Zato postoji teorema o odmeravanju koja kee da se kontinualni signal moe ispravno odmeravati samo ako nema frekvencije iznad polovine frekvencije odmeravanja.

Dobro i loe odmeravanje

Primer:
z

Neka imamo analogni signal koji ima frekvencije do 3 kHz. Da bi se on ispravno digitalizovao mora se odmeravati sa bar 6 kHz. Neka se odmerava sa 8 kHz. Postoje etiri znaajne frekvencije: (1) najvea frekvencija u signalu = 3 kHz (2) dvostruko vea frekvencija = 6 kHz (3) frekvencija odmeravanja - sampling rate = 8 kHz (4) polovina sampling rate-a = 4 kHz.

z z

Konverzija analognih frekvencija u digitalne frekvencije pri odmeravanju

Kontinualni signali frekvencija ispod polovine sampling rate-a se direktno konvertuju u odgovarajue digitalne frekvencije. z Iznad polovine sampling rate-a, javlja se aliasing, koji dovodi do pogrenog reprezentovanja kod digitalnih podataka. z Aliasing menja vie frekvencije u nie u opsegu od 0 do 0.5.
z

Teorema o odmeravanju u vremenskom i frekvencijskom domenu

Primer dobrog odmeravanja

Pod (e) na slici koja sledi prikazan je primer loeg odmeravanja. Analogni signal i dalje ima frekvencije do 3.3 kHz, ali je frekvencija odmeravanja sada 5 kHz. z Frekvencijski spektar prikazan pod (f), pokazuje da je dolo do preklapanja. z Kako ne postoji nain da se odvoje preklopljene frekvencije, izgubljena je informacija i originalni signal se ne moe pravilno rekonstruisati. z Preklapanje nastaje kada analogni signal sadri frekvencije vee od polovine frekvencije odmeravanja.
z z

Loe odmeravanje

Kvantizacija
z z z z z

Kada se signal konvertuje u digitalni oblik, tanost je limitirana brojem bita kojima se koduje sempl. Zbog ograniene preciznosti, dolazi do nelinearnog izoblienja koje zavisi od signala koji se digitalizuje. Nelinearno znai da ne moe da se izrauna kakav e efekat da proizvede na signal korienjem obine matematike. Duina rei DSP procesora (sa koliko bita radi) odreuje raspoloivu preciznost i dinamiki opseg. Kod DSP sistema postoje tri izvora greaka zbog ograniene duine rei: ograniena preciznost zbog duine rei kada se analogni signal pretvara u digitalni oblik greka kvantizacije greke u aritmetici zbog ograniene preciznosti unutar samog procesora ograniena preciznost zbog duine rei kada se digitalni semplovi konvertuju nazad u analogni oblik.

z z

z z z

Razlikujemo: fixed point i floating point format za smetanje podataka kod DSP procesora. Celi brojevi se predstavljaju poev od 0 do nekog maksimalnog broja u zavisnosti od broja bita koji se koriste za predstavljanje (fixed point). Fixed point format se koristi za predstavljanje brojeva koji se nalaze izmeu 0 i 1.Tanost formata odreuje najmanji bit. Veliina najveeg broja koji se moe predstaviti raspoloivom duinom rei odreuje dinamiku fixed point formata. Floating point format ima tu prednost da se automatski svi brojevi skaliraju.