Sadraj: ..............................................................................................2 Ocena konkurentskog poloaja......................................................... 3 Predlog strategije marketinga za naredni period............................ 3 Predlog strategije udarnog marketinga............................................

4 Predlog koordinacije ostalih instrumenata marketinga................. 5 Budet.................................................................................................. 6 Plan radnog angaovanja...................................................................6 Prilozi................................................................................................7-8

Ocena konkurentskog poloaja

Svetska iskustva govore da je isplativo ako je na 40.000 potroaa jedan hipermarket. Svi gradovi koji broje bar toliko stanovnika mogu oekivati takve trgovake centre. Meutim, nije samo broj stanovnika presudan, ve i njihova kupovna mo. Kako ona kod nas bude rasla, tako e i vlasnici stranih hipermarketa biti zainteresovaniji za dolazak na nae trite. SWOT analiza trenutne situacije SNAGA: - mogue velike nabavke sniavaju cene - domai brend - posedovanje sopstvene proizvodnje - prvi nastupili kao megamarket - irok i dubok asortiman (10000-15000 artikala) sve na jednom mestu - diferencirana delatnost cele kompanije SLABOSTI: - mali broj prodajnih objekata - nemaju razliite vrste prodajnih objekata - lo parking prostor - velike guve na kasama - slaba ekonomska propaganda - lokacija - lo kvalitet trgovinskih marki u okviru kiobrana marki ANSE: - percipirani kao najjeftiniji - percipirani kao prodavac sa najboljim asortimanom - jo uvek nezasieno trite - irenje maloprodajne mree - udruivanje sa domaim proizvodjaima OPASNOSTI: - dolazak novih velikih lanaca - sve vei standardi u vezi sa uslugom - TEMPO cash&carry - otvaranje novih objekata Vera (bolja pokrivenost-nie cene) - Maxi (bolji uslovi plaanja) - privatizacija C Marketa

Predlog strategije marketinga preduzea za naredni period

Mi predlaemo strategiju pozicioniranja iz sledeih razloga: polazi i od analize potroaa i od analize konkurenata s ciljem formiranja takve slike o preduzeu koja e ga uiniti prepoznatljivim meu konkurentima po najvanijim obelejima za potroae (cena, asortiman). Pristupni rad.................................................. 2 ...................................................maj 2005.

Predlog strategije udarnog instrumenta marketinga

Udarni instrument marketinga u sluaju Mega marketa Rodi treba da budu cene. Potroai su ga i do sada percipirali kao maloprodavca sa najniim cenama (prema rezultatima ankete ak 77,08%), tako da bi fokus i u budunosti bio na niskim cenama i brzom obrtu zaliha. Kao neizostavni pratilac ovog instrumenta marketinga je svakako asortiman. Ovo zbog toga to dananji potroa nije iskljuivo cenovno orjentisan. On pored niske cene trai i irok i dubok asortiman da bi svoje potrebe i elje mogao da zadovolji na jednom mestu. Strategija niskih cena koja nije praena odgovarajuim asortimanom uglavnom je osuena na propast, to pokazuje i iskustvo nekih domaih trgovinskih preduzea (Maxi diskonti). Realno je oekivati da bi sa boljim uslovima plaanja poveao obim pojedinanih kupovina. Zbog toga kredit predstavlja nezamenljivo sredstvo stimulisanja prodaje. Treba iskoristiti trend zamene ekova za kreditne kartice, i poboljati saradnju sa bankama u cilju to dueg perioda odloenog plaanja (vaan faktor po rezultatima ankete). Takoe, stimulisali bismo vee kupovine uvoenjem kupona pri emu bi potroai za svaku kupovinu u iznosu veem od 10.000 dinara dobijali po jedan kupon, a kada sakupe 10 kupona u prvoj sledeoj kupovini dobili bi popust od 10%. Vodili bismo politiku neparnih cena, koja je pokazala da ima izuzetne psiholoke efekte na potroae, pre svega za proizvode svakodnevnih i impulzivnih kupovina. Za proizvode koji nemaju izraen sezonski karakter vodili bismo politiku svakodnevno niskih cena ime bismo reducirali nekurentne zalihe (do njih e u svakom sluaju dolaziti zbog naeg opredeljenja da drimo dubok i irok asortiman), poveali bi i profitnu maru i lojalnost potroaa kao i njihovo verovanje u izloenu politiku cena. Za proizvode koji imaju izraen sezonski karakter organizovali bi rasprodaje i odobravali poseban popust pred kraj sezone. Praktikovali bismo i cenovno vezivanje naroito za proizvode koje proizvode firme koje se nalaze u okviru Rodi MB-a, kao i za nove proizvode na tritu. Nastavili bismo sa dosadanjom praksom u formiranju asortimana jer je 41,67% potroaa ocenilo asortiman Rodia kao najbolji meu beogradskim maloprodavcima prehrambene robe (pored Mercatora). Naravno postojei asortiman emo redovno obnavljati ukljuivanjem u ponudu kako novih tako i postojeih proizvoda koji su inovirani (novo/vee pakovanje, razliiti ukusi, mirisi i sl.).

Pristupni rad..................................................

...................................................maj 2005.

Predlog koordinacije ostalih instrumenata marketinga

Uspenom koordinacijom instrumenata marketing miksa ostvaruju se sinergetski efekti prepoznatljive marketing ponude od koje direktno zavisi nivo konkurentnosti i uspenosti trinog nastupa. S obzirom na cenovnu orjentisanost maloprodajnih objekata Rodi, a u cilju to uspenijeg ostvarivanja date strategije ne smeju se zanemariti necenovni oblici konkurencije. Miks asortimana i usluga reduciranje prodajne usluge omoguava sniavanje prodajne cene, deo usluga treba prebaciti na proizvoae putem popusta kako bi se stimulisala prodaja dubok i irok asortiman baziran na pretpostavci sve na jednom mestu uvaavanje reklamacija i dostava tehnike robe (pojedinane vrednosti preko 30.000 dinara) popularizovanje sopstvenih trgovinskih marki (Frutella, Aqua Bella, Stork, MB pivo...) sagradnja dodatnih parking mesta koje emo finansirati postavljanjem i iznajmljivanjem bilborda Komunikacioni miks reduciranje line prodaje u korist samousluivanja vea izdvajanja za ekonomsku propagandu, prioritet ima audio-vizuelna i emitivna sredstva-TV koji ima najnie trokove informisanosti po potroau. Ova izdvajanja treba nadoknaditi izdavanjem prodajnog prostora za reklamiranje proizvoaa kao i periodinim demonstracijama proizvoda publicitet koristiti samo kod otvaranja novih objekata unutrannje ureenje objekta mora da bude u funkciji obezbeenja vee udobnosti prilikom kupovine i smanjenje rizika pojave primedbi na sam prodajni objekat organizovanje prevoza vikendom za potroae iz udaljenih podruja, odravanjem prezentacija u samom prodajnom objektu na raun proizvoaa nagradne igre Miks fizike distribucije kupovina direktno od najjeftinijeg dobavljaa (uz pretpostavku da su ostali uslovi nabavke isti), orjentacija na lokalne dobavljae zbog uteda u transportu i ukupnoj logistici lokacija u predgrau smanjuje trokove izgradnje-iznajmljivanja objekta s obzirom na mali broj objekata predlaemo centralizovano skladite koje e smanjiti trokove dranja zaliha

Pristupni rad..................................................

...................................................maj 2005.

neizostavni deo je unapreenje logistike koje e omoguiti minimiziranje vremena isporuke proizvoda, minimiziranje tete u toku prevoza kao i smanjenje ukupnih distributivnih trokova

Budet
Da bi preduzee bilo konkurentno po svojim cenama mora da prilagodi budet ostvarenju tog cilja. Svoje marketinke aktivnosti mogli bi finansirati na sledei nain: - postavljanje reklamnih panoa unutar prodajnog objekta na taj nain finansirali bi deo trokova za ekonomsku propagandu i ureenje objekta - bilbordi na parkingu odravanje i proirenje postojeeg parkinga - promocije proizvoda unutar objekta ne kota nita jer to finansiraju proizvoai, ali zato direktno utie na poveanje obima prodaje - iznajmljivanje mesta na rafovima koji se nalaze na najfrekfentnijim mestima u objektu - izdvajanje 2% od obima prodaje za ekonomsku propagandu - niske plate zaposlenih (usklaenost radnog mesta sa strunom spremom zaposlenih) - izdvajanje 1% od obima prodaje za investiciono odravanje - finansiranje na raun dobavljaa na osnovu velikih nabavki

Plan radnog angaovanja

Opredeljenost je na funkcionalnoj organizaciji rada, jer je to nain da se slini poslovi grupiu u samostalne organizacione jedinice. Nabavku, koja je od kljunog znaaja za uspenu trgovinu, organizovaemo unutar sektora logistike, a sektor marketinga kao zasebnu organizacionu jedinicu. Posebnu panju obratiemo na koordinaciju nabavke, prodaje, finansija i marketinga kao kljunih poslovnih funkcija. Po naoj proceni Mega marketi Rodi bi trebalo da imaju oko 450 zaposlenih. Zaposleni koji obavljaju jednu vrstu posla moraju meusobno saraivati i biti pod nadzorom jednog menadera. S obzirom da maloprodajni objekti imaju problema sa velikom stopom fluktuacije zaposlenih predlaemo povremeno rotiranje poslova meu zaposlenim (posebno kasirima i zaposlenima na izlaganju robe), radi smanjenja monotonije i poveanja motivacije. Predlaemo uvoenje integralnih softvera kao to su: SAP, ORACLE, BAN radi smanjenja trokova logistike i poveanja efikasnosti poslovanja, kao i unapreenje POS terminala. Angaovali bismo i specijalizovane agencije za istraivanje i praenje trita kao to je npr. GFK Group. Njihove usluge koristili kontinuirano, a posebno prilikom uvoenja novih trgovinskih marki.

Pristupni rad..................................................

...................................................maj 2005.

Prilozi:

Pristupni rad..................................................

...................................................maj 2005.

Slika: Ocena asortimana

Najnie cene C Market Pekabeta Maxi Mercator Rodi Ujednaeno Vero

2004 21,60% 2,70% 8,10% 0,00% 40,54%

2005 3,47% 2,08% 8,33% 6,94% 76,4% 2,78% 9,03%

2005tel 10,00% 0,00% 10,00% 0,00% 33,00% 37,00% 10,00%

Slika: Najee kupujete u problem neslaganje sa percepcijom najjeftinijih prodavaca

Pristupni rad..................................................

...................................................maj 2005.

Pristupni rad..................................................

...................................................maj 2005.