D

DE MILLE, C EC IL B . (Sesil B. de M il). Am erikanac. Ro| en kao Sesil Blaunt (Blount) de M il 1 2 . avgusta 1 8 8 1 . u E {fildu, dr` ava M asa~ usets. 1 8 9 6 -9 8 . godine poh a| a Vojnu akadem iju u ^ esteru. 1 8 9 8 -1 9 0 0 . studira na Am eri~ koj akadem iji dram skih um etnosti. 1 9 0 2 . g. o` enio Konstans Adam s. Deca: Sesilija, Ketrin (usvojena), D` on i Ri~ ard. 1 9 0 0 . po~ inje da glum i. Sa Sem om G oldvinom , Arturom F rendom i D` esijem L askijem , 1 9 1 3 . osniva Jess L . L asky feature play co. i postaje njen direktor. Iz te kom panije, 1 9 1 8 . godine nastaje Param ount pictures corp . 1 9 2 4 . osniva De M ille pictures corp . Kao producent i re` iser, 1 9 2 8 . priklju~ uje se studiju M G M . 1 9 3 1 . suosniva~ Udru` enja film skih reditelja. 1 9 3 2 . godine vra} a se u Param ount kao nez avisni producent. Um ro 2 1 . januara 1 9 5 9 . godine. Nagrade: Po~ asni O skar z a ` ivotno delo (1 9 4 9 ); Nagrada Irvin T olberg (1 9 5 2 ).


F IL M O Vl 1 9 1 4 : The sq u a w m a n (Indijanska nevesta), The ca ll of the north (Zov severa), The Virginia n (^ ovek iz Vird` inije), Wha ts his na m e (Kako se z ove), The m a n from hom e (^ ovek iz dom a), Rose of the Ra ncho (Ran~ ova ru` a),1 9 1 5 : The girl of the gold en west (Devojka sa z latnog z apada), The Wa rrens of Virginia (Vorenovi iz Vird` inije), The u na fra id (H rabri), The ca p tive (Zarobljenici), The wild goose chese (Potera z a divljim guskam a), The Ara b (Arapin), C him m ie F a d en, Kind ling (O du{evljavanje), C a rm en, The chea t (Prevara), The gold en cha nce (Zlatna {ansa), 1 9 1 6 : Tem p ta tion (Isku{enje), The tra il of the lonesom e p ine (Staz a usam ljenog bora), The hea rt of Nora F lyn (Srce Nore F lin), Ma ria Rosa , The d rea m girl (Devojka snova), 1 9 1 7 : Joa n the wom a n (@ ena Jovanka), A rom a nce of the red wood s (Rom ansa iz crvenih {um a), The little Am erica n (M ali Am erikanac), The wom a n G od forgot (@ ena koju je Bog z a-

>  @

boravio), Th e devil ston e (\ avolja stena), Lost an d won (Izgubljeno i osvojeno), Th e wh isperin g ch orous ([ aputaju} i h or), O ld wives for n ew (S tare ` ene za nove), We can t h ave everyth in g (Ne mo` emo imati sve), Till I com e back to you (Dok ti se ja ne vratim), Th e sq uaw m an (Indijanska nevesta, rimejk), 1 9 1 9 : Don t ch an ge your h usban d (Ne menjaj svog mu` a), For better, for worse (Kako god da bude), Male an d fem ale (Mu{ko i ` ensko), 1 9 2 0 : Wh y ch an ge your wife? (Z a{to menja{ svoju ` enu?), Som eth in g to th in k about (Ne{to za razmi{ljanje), Forbidden fruit (Z abranjeno vo} e), Th e affairs of An atol (Anatolove veze), Fools paradise (Raj za ludake), Saturday n igh t (S ubotnja no} ), Man slaugh ter (Ubistvo), 1 9 2 3 : Adam s rib (Adamovo rebro) , Th e 1 0 com m an dm en ts (Deset bo` jih zapovesti), 1 9 2 4 : Trium ph (Trijumf), Feet of clay (S tope od gline), Th e golden bed (Z latni krevet), Th e road of yesterday (C esta za ju~ e), 1 9 2 6 : Th e Volga boatm an (B rodar sa Volge), 1 9 2 7 : Th e k in g of k in gs (Kralj kraljeva), 1 9 2 9 : Th e godless girl (B ezbo` na devojka), Dyn am ite (Dinamit), Madam e Satan (G ospo| a S atan), 1 9 3 1 ; Th e sq uaw m an (Indijanska nevesta, tre} i put), 1 9 3 2 : Th e sign of th e cross (U znaku krsta), 1 9 3 3 : Th is day an d age (O vaj dan i ovo doba), 1 9 3 4 : 4 frigh ten ed people (4 upla{ena ~ oveka), C leopatra, 1 9 3 5 : Th e crusades (Krsta{ki ratovi), 1 9 3 7 : Th e plain sm an (^ ovek iz prerije), 1 9 3 8 : Th e bucan eer (G usar), 1 9 3 9 : Un ion Pacific, 1 9 4 0 : North west m oun ted police (Kanadska konji~ ka policija), 1 9 4 2 : Reap th e wild win d (P o` anji divlji vetar), Th e story of Dr. Wassell (P ri~ a doktora Ve-

sela), 1 9 4 7 : Un con q uered (Nepora` eni), 1 9 4 9 : Sam son an d Delilah , 1 9 5 2 : Th e greatest sh ow on earth (Najve} a predstava na svetu), 1 9 5 6 : Th e 1 0 com m an dm en ts (Deset bo` jih zapovesti, nova verzija). Ako bi jedan ~ ovek mogao da simbolizuje ` anr spektakularnog epskog filma , onda bi to svakako bio S esil B . de Mil. S tvaraju} i u okviru fabrike snova , ovaj reditelj snimio je neke od najgrandioznijih filmova, koriste} i ogromne bud` ete i sve raspolo` ive produkcione resurse koje je H olivud tada{njeg vremena mogao da pru` i. Njegovi filmovi bili su ve} i od ` ivota , du` i u trajanju od ostalih , ~ esto adaptirani na osnovu istorijskih i religioznih motiva, ali uvek zabavni i pou~ ni za naj{iru publiku. Iako je po~ eo karijeru u nemom filmu, sa veoma zanimljivim delima kao {to su Prevara i Karm en , u kojima pokazuje dar za inovacije u monta` i pri strukturisanju scena, ipak je generalno upam} en po filmovima iz zvu~ ne faze, kao {to su U z n ak u k rsta, Krsta{k i ratovi, Sam son i Dalila i Deset bo` jih z apovesti sve odreda d` inovske superprodukcije, sa h iljadama statista i ogromnim dekorima. Iako se u filmovima stalno poziva na moral, on ipak prikazuje junake svojih pri~ a kao veoma podlo` ne ljudskim slabostima,a pri tom kombinuje religiozne principe sa prili~ nom dozom erotike i nasilja. Upravo je u napetosti izme| u tih ekstremnosti (idealizma i h edonizma) bila klju~ na intiriga za gledaoce, koji su svojom masovno{} u omogu} ili da se ta vrsta filmova isplati i odr` i na repertoaru dugo

vremena. Nesumnjivo, posredno i neposredno De Mil je uticao na slede} e generacije sineasta, inspiri{u} i njih ovu megalomaniju i ` elju za tim da takva vrsta filma i dalje opstane, a me| u njima su najistaknutiji D. L in, S . Kubrik i S . S pilberg. Me| utim, poslednjih decenija je vidljivo da postignuta slava i produkciona konzistentnost ne mogu biti nadma{eni, prosto zato {to su tro{kovi proizvodnje preveliki ~ ak i za osrednju dramu, sve dok nove digitalne teh nologije ne budu rediteljima omogu} ile ekonomi~ nije re{enje za postizanje starih spektakularnih rezultata, naravno pod vo| stvom jednog novog S esila B . de Mila.

dalena, nula iz vladanja), Teresa Ven erdi, 1 9 4 2 : Un garibaldin o al con ven to (G aribaldinac u samostanu), 1 9 4 3 : I bam bin i ci guardan o (Deca nas gledaju), 1 9 4 6 : La porta del cielo (Vrata neba), Sciuscia (^ ista~ i cipela), 1 9 4 8 : Ladri di biciclette (Kradljivci bicikla), 1 9 5 0 : Miracolo a Milan o (^ udo u Milanu), 1 9 5 2 : Um berto D., 1 9 5 3 : Stazion e Term in i (S tanica Termini), 1 9 5 4 : Loro di Napoli (Napuljsko zlato), 1 9 5 6 : Il tetto (Krov), 1 9 6 0 : La C iociara (] o} ara), 1 9 6 1 : Il giudiz io un iversale (S udnji dan), 1 9 6 2 : I seq uestrati di Alton a (Z arobljenici iz Altone), 1 9 6 3 : Il boom (B um), Ieri, oggi, dom an i (Ju~ e, danas, sutra), 1 9 6 4 : Matrim on io allitalian a (B rak na italijanski na~ in) , 1 9 6 5 : Un m on de n ouveau (Novi svet), 1 9 6 6 : C accia alla volpe (L ov



DE SICA, V ITTO R IO (Vitorio de S ika). Italijan. Ro| en 7 . jula 1 9 0 2 . u S ori pored Rima. 1 9 1 7 -1 8 . poh a| ao Visoku trgova~ ku {kolu. Tako| e diplomirao na rimskom univerzitetu. O ` enio \ uditu Risone (razveli se). 1 9 6 8 . postaje francuski gra| anin; ` eni se Marijom Merkader. Deca: Manuel i Kristijan. 1 9 1 8 . po~ inje da glumi na filmu. Dvadesetih godina slu` i u italijanskoj vojsci. 1 9 3 5 . upoznaje svog budu} eg saradnika, scenaristu ^ ezara C avatinija. Umro je 1 3 . novembra 1 9 7 4 . u P arizu. Nagrade: O skar za najbolji strani film ^ista~i cipela (1 9 4 7 ), Kradljivci bicik la (1 9 4 9 ), Ju~e, dan as, sutra (1 9 6 4 ), Vrt Fin ci-Kon tin ijevih (1 9 7 1 ). F IL MO VI 1 9 4 0 : Rose Scarlatte (C rvene ru` e), 1 9 4 1 : Maddelen a z ero in con dota (Ma>  @

>  @

na lisicu), 1 9 6 7 : Sept fois fem m e (Sedam puta ` ena), 1 9 6 9 : Gli am an ti (Ljubavnici), 1 9 7 0 : I girasoli (Suncokreti), 1 9 7 0 : Il giard in o d ei Fin z i C on tin i (Vrt F inci-Kontinijevih), 1 9 7 2 : Lo ch iam erem o An d rea (Z va} emo ga Andrea), 1 9 7 3 : Un a breve vacan z a (Kratak odmor), 1 9 7 4 : Il viaggo (Putovanje). Pored Viskontija i Roselinija, Vitorio de Sika je najz aslu` niji z a raz voj posleratnog italijanskog filmskog stila koji je naz van neorealiz am . O d svojih tinejd` erskih godina bio je filmski glumac i igrao u stotinu italijanskih i me| unarodnih produkcija; novac ste~ en radom ispred kamere koristio je z a finansiranje svojih rediteljskih poduhvata. Prirodno, gluma~ ko iskustvo mu je pomagalo da iz mami najverodostojnija stanja od glumaca koje je anga` ovao. Briga prema likovima bila je nadre| ena tehni~ kom aspektu filma, iako pa` ljivi posmatra~ mo` e uo~ iti upravo suprotno ve{to i detaljno z anatsko ume} e bilo je podre| eno i prigu{eno z arad koncentrisanja na glum~ evu spontanost. I ne retko,De Sika je koristio glumce amatere ili natur{~ ike, koji su davali posebnu atmosferu rastere} enosti, budu} i da su bili onakvi kakvi jesu . Naravno, De Sika je vrlo ume{no sara| ivao i sa takvim z vez dama kao {to su Mar~ elo Mastrojani i Sofija Loren, koja je u njegovoj re` iji osvojila O skara z a iz vanrednu ulogu u filmu ] o}ara. De Sikini po~ etni filmovi ve} u velikoj meri nose njegov posebni pe~ at, a uobi~ ajena tema je tragedija malih ljudi, uglavnom iz radni~ ke klase, sa momentima humora i neiz be` nim o{trim kriti~ kim z a-

klju~ kom o dru{tvenoj nepravdi. U tom smislu vidljiva inspiracija mu je bio ^ aplin, {to je i sam De Sika potvrdio. Sa tri remek-dela, ^ ista~i cipela, Krad ljivci bicik la i Um berto D ., definitivno je afirmisao onaj pravac u posleratnom italijanskom filmu koji je radikalno raskinuo sa predratnom fa{isti~ kom propagandnom estetikom i snimanjem u okviru sistema studija, z arad apsolutne ` ivotne autenti~ nosti, dakle neorealiz am . Tu svakako spada i ^ ud o u Milan u u kojem, me| utim, dolaz i do paradoksalnog me{anja neorealiz ma i fantaz ije, pa se time (uz pomo} ve} eg broja specijalnih efekata) posti` e novi nivo De Sikine humanisti~ ke poetike. U kasnijim ostvarenjima ispoljava stilsku nedoslednost i kreativnu posustalost, ali ostaje privr` en iskrenom humaniz mu; iz tog perioda najz na~ ajniji je Vrt Fin ci-Kon tin ijevih , nostalgi~ na evokacija sudbine jedne jevrejske porodice tokom strahovlade fa{isti~ kog re` ima u Italiji.

Eriha Hekela. 1 9 2 3 . vra} a se u Ukrajinu, biva iz ba~ en iz partije, radi kao crta~ u Harkovu. 1 9 2 6 . odlaz i u filmski studio O desa . 1 9 2 7 . upoz naje E jz en{tejna i Pudovkina. 1 9 2 8 . odlaz i u Kijev. 1 9 4 4 . progla{en bur` oaskim nacionalistom i preba~ en u Mosfilm . Umro u Moskvi 2 5 . novembra 1 9 5 6 . Nagrade: Lenjinova nagrada (1 9 3 5 ). O dlikovan O rdenom crvene z astave (1 9 4 3 ); O rdenom crvene z astave rada (1 9 5 5 ). F ILMO VI 1 9 2 6 : Vasja-reform ator (Reformator Vasja), 1 9 2 6 : Yagod k a ljubvi (Plod ljubavi), 1 9 2 7 : Sum k a d ipk urjera (Torba diplomatskog kurira), 1 9 2 8 : Zven igora, 1 9 2 9 : Arsen al, 1 9 3 0 : Zem lja, 1 9 3 2 : Ivan , 1 9 3 5 : Aerograd , 1 9 3 9 : [ ~ ors, 1 9 4 0 : O svobo` d en ie (O slobo| enje, dokumentarni), 1 9 4 5 : Pobed a n a pravobere` n oi Uk rain e (Pobeda u z apadnoj Ukrajini, dokumentarni), 1 9 4 8 : Mi~urin . Uz E jz en{tejna i Pudovkina, nesumnjivo najz na~ ajnija li~ nost klasi~ nog perioda sovjetske kinematografije, A. Dov` enko nije realiz ovao otvoreno i preterano didakti~ ke filmove, kakvi su uglavnom stvarani u periodu posle revolucije. Iako su neminovno imali politi~ ku potku, njegovi filmovi pre bi se mogli smatrati iz uz etno li~ nim ostvarenjima, nikad direktno u slu` bi propagande novog sistema vlasti. U tom smislu se isti~ e kao usamljena umetni~ ka figura koja poseduje vlastiti svet, neoptere} en direktnim ideolo{kim uticajima. Kao reditelj, stvorio je bar tri remek-dela: Arsen al, Zem lja i Ivan , koji otiskuju njegov z anesenja~ ki, poetski duh na celuloid...

 DOV @ E N K O, OL E K S A N DR (Aleksandar Dov` enko) . Ukrajinac. Ro| en 1 2 . septembra 1 8 9 4 . u selu Sosnici. 1 9 0 2 -1 1 . poha| a osnovnu i srednju {kolu u Sosnici. 1 9 1 1 -1 4 . studira na U~ iteljskom institutu. 1 9 1 7 -1 9 . ekonomiju na Univerz itetu u Kijevu. 1 9 1 9 . obraz uje se na Akademiji lepih umetnosti u Kijevu. 1 9 2 0 . ` eni se Barbarom Krajlovom (raveli se). 1 9 2 7 . o` enio glumicu Juliju Soncevu. 1 9 1 9 . slu` i u vojsci. 1 9 2 0 . g. postaje ~ lan KP Ukrajine. 1 9 2 2 . u Berlinu studira slikarstvo kod

A. Dov` enko je istinski pesnik filmske umetnosti, koji slika jednostavne, narodske priz ore z emlje i z emljoradnika, iskreno i sa emocionalnom dubinom, priz ore koji se svojom jednostavno{} u urez uju u kolektivno filmsko pam} enje. Njegovo prikaz ivanje ljudi, ` ivotinja i ` itnih polja, okupanih sun~ evim svetlom, dubinski je promi{ljeno i oplemenjeno momentima melanholi~ ne jednostavnosti. Dov` enko istra` uje ~ ovekovu povez anost sa prirodom, pokaz uju} i rusti~ ni ` ivot i tihi dolaz ak neiz be` ne smrti u dirljivim i jednostavnim sagama kroz dramaturgiju bez preteranih z apleta, gde viz uelni aspekt pokretnih slika dominira i do~ arava intimni odnos me| u li~ nostima i njihovu borbu z a opstanak na Z emlji. Po snaz i originalnosti i kinemati~ ke inovacije, pomenutim filmovima bliz ak je i Aerograd , uprkos po~ etnoj propagandnoj ideji o dokumentarnom filmu posve} enom iz gradnji novog sovjetskog grada na krajnjem istoku z emlje. U ovoj,

>  @

>  @

takore} i zvu~ noj kino-poemi ekran se pretvara u pesnikovu estradu; sa nevi| enom slobodom susti~ u se elementi drame i farse, amalgamiraju se patos i groteska. Utic aji staljinisti~ kog modela narud` be vidljivi su u nekoliko slede} ih filmova, prvenstveno u [ ~orsu, monumentalnoj epopeji revoluc ionarnih zbivanja, gde samo u fragmentima prepoznajemo ruku majstora, kao i u Mi~urinu, prvom rediteljevom filmu u boji, kojim dominira didaktika posve} enosti nauke razvoju sovjetske zemlje, uz naznake Dov` enkove namere da to pre svega bude veli~ anje umetni~ ke i stvarala~ ke komponente M i~ urinove li~ nosti. Nakon smrti jednog od najve} ih pesnika c eluloida, prema njegovim sc enarijima, supruga Julija Sonc eva realizovala je filmove Poem a o m oru (1 9 5 8 ), o izgradnji h idroelektrane Dnjeprostroj, Povest plam enih leta (1 9 6 1 ), Za~arana Desna (1 9 6 5 ), i Nez ab oravno (1 9 6 8 ), nastoje} i da ostane verna duh u i stilu Dov` enka, ali ne dose` u} i njegovu kinematsku epiku i osobenu poeti~ nost.

zuje u F ranc uskoj, Nema~ koj i [ vedskoj). 1 9 4 6 -5 6 . radi na dokumentarnim projektima. 1 9 5 2 . dobija od danske vlade penziju u obliku vlasni{tva nad jednim bioskopom. 1 9 6 4 -6 8 . radi na novom projektu: Isus; pose} uje Izrael i u~ i h ebrejski jezik.Umro 2 0 .marta 1 9 6 8 . u Kopenh agenu. Nagrade: Z latni lav Venec ijanskog festivala za film Re~ (1 9 5 5 ). F IL M OVI 1 9 1 9 : Praesid enten (P redsednik), 1 9 2 0 : Prastankan (Ve{tic a sve{tenikova ` ena), 1 9 2 1 : B lad e af Satans b og (Stranic e iz | avolove knjige), 1 9 2 2 : Die g ez eich neten (L jubi bli` njega svoga), 1 9 2 2 : Der var eng ang (Bilo jednom davno), 1 9 2 4 : Mich ael (M ikael), 1 9 2 5 : Du skal aere d in h ustru (P o{tuj svoju ` enu), 1 9 2 6 : Glom d alsb rud en (Nevesta iz Glomdala), 1 9 2 8 : La passion d e Jeanne d A rc (Stradanje Jovanke Orleanke), 1 9 3 2 : Vam pyr (Vampir), 1 9 4 2 : Mod reh jaelpen (Dobre majke), 1 9 4 3 : Vred ens d ag (Dan gneva), 1 9 4 5 : T va m anniskor (Dvoje ljudi), 1 9 4 7 : Land sb ukirken (Danska seoska c rkva), 1 9 5 5 : O rd et (Re~ ), 1 9 6 4 : Gertrud (Gertrude). Bez sumnje, Karl T eodor Drejer je najve} i filmski stvaralac danske kinematografije i jedan je od nekolic ine svetskih reditelja koji su film od puke atrakc ije uzdigli do visoke umetnosti i u~ inili ga novim izra` ajnim sredstvom modernog teh nolo{kog doba. Kao kod ve} ine istinskih autora, i kod Drejera mo` emo uo~ iti tematsku nit koja se provla~ i kroz c eo njegov opus; to je motiv ljudske patnje.A ta patnja, naravno,



DREY ER, C A RL T H EO DO R (Karl Drejer). Danac . Ro| en 3 . februara 1 8 8 9 . u Kopenh agenu. Kao siro~ e, odrastao u strogoj luteranskoj porodic i. 1 9 1 1 . o` enio E bu L arsen. Dec a: } erka Guni i sin E rik. Do 1 9 1 3 . svira klavir u kafani, zatim se bavi sportskim novinarstvom.1 9 1 3 .pridru` uje se kompaniji Nordisk films ; po~ inje da pi{e filmske sc enarije. 1 9 1 9 . dobija mogu} nost da re` ira (neke od projekata reali-

proizilazi iz moralne i duh ovne izopa~ enosti, ~ ije zlo vr{i ogroman utic aj na ljude. Otuda je popularno mi{ljenje da su Drejerovi filmovi te{ki i mra~ ni, a oni to uglavnom i jesu sve do finalne sc ene kada se doga| a kvalilativni obrt i filmovi zavr{avaju optimisti~ nim ube| enjem da Duh trijumfuje nad M aterijom; nakon mnogo patnje, muka i smrti sti` e oslobo| enje, koje Z lo ne mo` e da sustigne. Drejerov vizuelni svet satkan je od prefinjenih detalja naro~ ito od izra` ajnih krupnih planova. ^ uveno Strad anje Jovanke O rleanke je apsolutno remek-delo ovakvog na~ ina rada sa kamerom i monta` om, u kome reditelj ostavlja prostor glumc ima da otkriju sebe, odnosno da svoju du{u poistovete sa likom koji tuma~ e. S obzirom da je Drejer pre svega velikan nemog filma i prevash odno likovnog uobli~ avanja situac ija, on lic a glumac a koristi do maksimuma i njih ova izra` ajnost postaje gotovo h ipnoti~ ka. Svo zanatsko ume} e stavljeno je u slu` bu otkrivanja stanja ljudske du{e, koja svojim stoic izmom prevazilazi muke Ovog sveta i napu{ta Ovo mesto, puno bola i suza. U prvim filmovima bio je pod utic ajem Grifita; Stranice iz | avolove knjig e su varijac ija Netrpeljivosti, sa inkarnac ijom Sotone u ~ etiri razli~ ita istorijska perioda. Od filma Sve{tenikova ` ena, kroz tragikomi~ nu pri~ u o mladom pastoru koji nasle| uje ` upu ali i preth odnikovu udovic u, najavljuje se Drejerova sklonost ka ljudskoj intimi, uklju~ uju} i probleme bra~ ne ljubavi i odnosa prema religiji. Ove dve tematske orijentac ije ka istoriji i ka intimi, sinteti{u se na maestralan na~ in u motivu
>  @

>  @

Stra d a nja Jova nke O rlea nke, repernom delu za kona~ no ustoli~ enje filmske moderne. Transc edenc iju ljudske patnje obra| uje i u slede} a dva izuzetna filma Va mpiru , sa ekspresionisti~ kim vizuelnim stilom i elipti~ nom monta` om, i Da nu gneva , rekonstrukc iji srednjovekovnog rituala spaljivanja ve{tic a i, ujedno, alegorijom na atmosferu nesigurnosti i straha u Danskoj, okupiranoj od Nemac a. Njegova poslednja dva filma Re~ i Gertru d a , sublimno konc entri{u njegovu umetni~ ku zrelost i ` ivotnu mudrost na dve sasvim razli~ ite tematske okosnic e: na sukobu dveju selja~ kih porodic a razli~ itih vera, u prvom, i na suprotstavljanju zrele ` ene gra| anskim konvenc ijama u traganju za idealom prave ljubavi, u drugom filmu. Sa njima je ubedljivo zaokru` en jedan od najzanimljivijih i najuzbudljivijih autorskih opusa u istoriji filma, koji je upe~ atljivo premostio period pionirskog traganja i epohu kona~ nog uspostavljanja autenti~ ne filmske estetike, zasnovane, u njegovom slu~ aju, na premisama oniri~ ko-poetskih i filozofsko-metafori~ kih vrednosti.

~ en je, 1 9 3 3 . godine, da snima za nema~ ke kompanije radi uklanjanja stranih elemenata iz kinematografije. 1 9 3 4 . seli se u Pariz. Ratne godine, 1 9 3 9 -4 5 , provodi u [ vajc arskoj. 1 9 4 6 . vra} a se u Islo~ ni Berlin, nastavlja da radi filmove. 1 9 6 3 . snimanje Kristine prekinuto je zbog smrti Dudova, koji je poginuo u automobilskoj nesre} i 1 2 . jula l9 6 3 . F IL M O VI 1 9 3 0 : Wie d er berliner a rbeiter w oh nt (@ ivot berlinskih radnika, dokumentarni), 1 9 3 2 : Ku h le Wa mpe od er Wem geh ort d ie w elt? (Smrznuti trbusi ili Kome pripada dana{nji svet?), 1 9 3 4 : Bu lles d e sa von (M ehuri} i od sapuna, kratkometra` ni), 1 9 4 9 : Unser ta glich brot (Hleb na{ svagda{nji), 1 9 5 0 : Fa milie Benth in (Porodic a Bentin), 1 9 5 2 : Fra u ensch icksa le (Sudbina ` ene), 1 9 5 4 : St rker a ls d ie na ch t (Ja~ i od no} i), 1 9 5 6 : Die H a u ptma nn von K ln (Kapetan iz Kelna), 1 9 5 9 : Venvirru ng (L jubavna zbrka). Zapo~ ev{i karijeru u prethitlerovskoj Nema~ koj anga` ovanim dokumentarnim filmovima i prvim marksisti~ kim filmom u istoriji nema~ kog filma Ku h le Wa mpe, a nastavljaju} i je, nakon petnaestogodi{njeg stvarala~ kog } utanja u izgnanstvu, filmovima o pogubnoj ideologiji nac izma i o posleratnoj izgradnji Demokratske republike Nema~ ke, Zlatan Dudov je neopravdano ostao nepoznat ne samo public i, nego i filmskim stru~ njac ima zapadnih zemalja. Kao naturalizovani Nemac , u svojoj novoj domovini, me| utim, bio je nagra| ivan najvi{im dr` avnim nagradama i,

DUDOW, S L ATAN (Zlatan Dudov). Bugarin. Ro| en 3 0 . januara 1 9 0 3 . godine u C aribrodu (Dimitrovgrad). 1 9 2 5 -2 9 . studirao arhitekturu i teatar na univerzitetu u Berlinu. 1 9 2 9 . putuje u M oskvu i upoznaje E jzen{tejna. Po povratku u Berlin upoznaje Bertolda Brehta. Ujedno, postaje monta` er na dokumentarnim filmovima Viktora Bluma. G ebelsovim ukazom spre

uz Kurta M ec iga (M aetzig) i Volfganga [ tautea (Wolfgang Staudte), smatran je za najzna~ ajnijeg reditelja realisti~ ke orijentac ije, a njegove saradnje sa B. Brehtom, Ajzlerom ili Preverom bile su predmet mnogobrojnih studija. Najpre je preokupiran pozori{tem, indirektno istra` ivanjima M . Rajnharta, a neposredno kroz predavanja vrsnog pedagoga M aksa Hermana. Impresioniran filmom Krsta rica Potemkin, na jednoj strani, i radom F ric a L anga na Metropolisu , ~ ijem snimanju je u c elosti prisustvovao, nakon susreta sa E jzen{tejnom u M oskvi opredeljuje se za film i anga` ovanu estetiku, koja je bli` a sovjetskom uzoru nego li dekorativnoj estetic i ekspresionista. Pod tematskim utic ajem nema~ kog reditelja F ila Juc ija (Phil Jutzi) i njegovog filma Pa ka o sirotinje, a pod strukturalnim utic ajima Dzige Vertova, zapo~ inje seriju dokumentarnih filmova o ` ivotu berlinske radni~ ke klase, ali ti filmovi bivaju odmah zabranjeni. Na udaru c enzure bio je i njegov prvi igrani film Ku h le Wa mpe, posve} en bednom ` ivotu {est miliona nezaposlenih nema~ kih radnika, na ~ ijem sc enariju je (na osnovu ideje Dudova) sara| ivao Bert. Breht. Zbog zna~ aja produkc ije, film nije mogao biti u potpunosti zabranjen, ali su iz finalne verzije uklonjene sc ene u du` ini od devet minuta. F ilm je izuzetno zna~ ajan ne samo po svom idejnom i soc ijalnom anga` manu, ve} i zbog na~ ina na koji je strukturisan u trodelnoj, konc ertnoj formi, u kombinac iji sa dokumentaristi~ ki rekonstruisanim prizorima, autorski nadahnuto i slobodno organizovanim dramatur{kim kontinuitetom pri-

zora i kontrapunktnom monta` om slike, zvukova i muzike. Be` e} i od nac isti~ ke najezde, Dudov najpre sti` e u Pariz, prenose} i ilegalno materijale ranije zapo~ etog filma Meh u ri}i od sa pu nice. Uz saradnju @ aka Prevera na dijalozima, ova satiri~ na groteska o nezaposlenom sitnom gra| aninu koji po~ inje da prodaje balon~ i} e od sapunic e, dovr{ena je u Parizu u redukovanoj du` ini od 3 5 minuta. Ne uspeva da realizuje surovu antinac isti~ ku satiru Ru ka koja nije mogla da pozdravlja, o junaku koji se na{ao u trilemi kako da pozdravlja Hitlera s obzirom da mu je desna ruka amputirana: protezom, levom rukom ili da uop{te ne salutira? Nakon nekoliko pozori{nih postavki, sklanja se u [ vajc arsku, gde pi{e pozori{ne komade, a nakon rata vra} a se u Berlin. Uz podrazumevaju} e materijalne te{ko} e, nastavlja karijeru, ostaju} i dosledan svojoj poetic i politi~ kog anga` mana, inoviranog melodramskim akc entima u porodi~ nim sagama, vezanim za intimne probleme u ambijentu obnove razorenog ` ivota, u filmovima H leb na { sva gd a {nji, Porod ica Bentin i Su d bina ` ene. Reminisc enc ija otpora nac izmu u filmu Ja ~i od no}i pozdravljena je na Zapadu kao znak liberalizac ije isto~ nonema~ kog filma i kao najbolji Dudovljev film, njegovo remek-delo (@ . Sadul). Antimilitaristi~ ka satiri~ na komedija Ka peta n iz Kelna ima za podlogu bu| enje neonac izma i neomilitarizma u Zapadnoj Nema~ koj, ali kvalitetima realizac ije uspe{no parira i ~ ak prevazilazi obradu sli~ ne teme u Kojtnerovom filmu Ka peta n iz Kepenika . Iako najmanje uspeo u njegovoj karijeri, film Lju -

>  @

>  @

bavna zbrka, posve} en problemima savremene mlade` i, posti` e veliku popularnost u tada{njoj Isto~ noj Nema~ koj i ne dovodi u pitanje presti` Dudova kao izuzetnog reditelja i beskompromisnog ~ oveka .

1 9 4 5 -5 4 . radi za kompaniju Republik . Od 1 9 6 1 . u penziji. Umro 2 1 . decembra 1 9 8 1 . u Kaliforniji. F IL MOVI* 1 9 2 8 : Th e big noise (Velika buka), 1 9 2 9 : Time of empire (Vreme carstva), Th e iron mask (@ elezna maska), Th e far call (Daleki poziv), Frozen ju stice (Zamrznuta pravda), Sou th sea rose (Ru` a ju` nog mora), 1 9 3 0 : Wh at a widow (Kakva udovica), Man to man (^ ovek ~ oveku), 1 9 3 1 : Ch ances ([ anse), Wicked (Gre{an), 1 9 3 2 : Wh ile Paris sleeps (Dok Pariz spava), 1 9 3 3 : Her first affaire (Njena prva afera), Cou ncels opinion (Savetnikovo mi{ljenje), 1 9 3 4 : Th e morning after (Jutro posle), 1 9 3 5 : Th e black sh eep (C rna ovca), Navy wife (Vojnikova ` ena), 1 9 3 6 : Song and dance man (Pesma i plesa~ ), Hu man cargo (L judski teret), High tension (Visoka napetost), 1 5 maiden lane, 1 9 3 7 : Woman-wise (@ enska mudrost), Th at I may live (Mo` da } u da ` ivim), One mile from h eaven (Jedna milja od raja), Heidi (H ajdi), 1 9 3 8 : Rebeca of Su nnybrook farm (Rebeka sa farme Sanibruk), Josette (D` ozet), Suez, 1 9 3 9 : Th e th ree mu sketeers (Tri musketara), Th e gorila (Gorila), Frontier marsh al ([ erif sa granice), 1 9 4 0 : Sailors lady (Mornareva ` ena), You ng people (Mladi ljudi), Trail of th e Vigilantes (Trag opreznih), 1 9 4 1 : Look wh os lau gh ing (Gle ko se smeje), Rise and sh ine (Izlazak sunca i sjaj), 1 9 4 2 : Friendly enemies (Prijateljski neprijate-

DWA N , A L L A N (Alan Dvon). Amerikanac. Ro| en kao D` ozef E lojzijus (Joseph Aloysius) Dvon, 3 . aprila 1 8 8 5 . u Torontu, Kanada. Oko 1 8 9 3 . seli se sa porodicom u Detroit, a zatim u ^ ikago. Obrazovao se u osnovnoj {koli Alkot i srednjoj {koli North Division, u ^ ikagu. 1 9 0 7 . g. diplomira elektro-in` enjerstvo na univerzitetu Notre Dame u Ju` nom Bendu, dr` ava Indijana. 1 9 1 5 . o` enio Paulinu Bu{ (razveli se). Dvadesetih o` enio Meri [ elton (umrla). Za vreme rada na specijalnom osvetljenju, 1 9 0 9 . dolazi u kontakt sa filmskom kompanijom E senej . Po~ inje da pi{e scenarije, nadgledaju} i osvetljenje kao tehni~ ar. 1 9 1 3 . potpisuje ugovor za studio Univerzal . Nadgleda rad drugih reditelja. 1 9 1 4 . potpisuje za kompaniju F amous players . 1 9 1 5 . uvodi produ` eni far u filmu David Haru m; pridru` uje se kompaniji Triangl . 1 9 1 6 . dizajnira poseban kran koji se podi` e za potrebe snimanja filma Netrpeljivost D. V. Grifita. 1 9 1 6 -2 2 . realizuje jedanaest filmova sa Daglasom F erbanksom (poslednji je Robin Hu d) . 1 9 3 2 -3 4 . radi u E ngleskoj...


lji), Here we go again (Ponovo nastupamo mi), 1 9 4 3 : Aronnd th e world (Oko sveta), 1 9 4 4 : Up in Mabels room (Gore u Mabelinoj sobi), Abroad with two yanks (Na brodu sa dva Jenkija), 1 9 4 5 : Brewsters milions (Brusterovi milioni), Getting Gerties Garter (Gertina podvezica), 1 9 4 6 : Randez vou s with Annie (Sastanak sa E ni), 1 9 4 7 : Calendar girl (Devojka sa kalendara), North west ou tpost (Severozapadna stra` a), Driftwood (Driftvud), 1 9 4 8 : Th e inside story (Skrivena pri~ a), Angel in exile (An| eo u izgnanstvu), 1 9 4 9 : Sands of Ivo Jima (Pesak Ivo D` ime), 1 9 5 0 : Su rrender (Predaja), 1 9 5 1 : Belle le grand (Velika lepotica), Th e wild blu e yonder (Tada{nje divlje plavo), 1 9 5 2 : I dream of Jeannie (Sanjam o D` ini), Montana belle (L epotica iz Montane), 1 9 5 3 : Woman th ey almost lynch ed (@ ena koju su skoro lin~ ovali), Sweeth earts on parade (L jubavnici u paradi), 1 9 5 4 : Fligh t nu rse (L ete} a bolni~ arka), Silver lode (Srebrna @ ila ), Passion (Strast), Cattle q u een of Montana (Sto~ na kraljica iz Montane), 1 9 5 5 : Escape to Bu rma (Bekstvo u Burmu), Pearl of th e Sou th Pacific (Perla Ju` nog Pacifika), Tenesees partner (Tenesijev partner), 1 9 5 6 : Sligh tly scarlet (L agano crveno), Hold back th e nigh t (Zadr` i no} ), 1 9 5 7 : Th e rivers edge (Na obali reke), Th e restless breed (Nemirna pasmina), 1 9 5 8 : Ench anted island (Za~ arano ostrvo), 1 9 6 1 : Most dangerou s man alive (Najopasniji ` ivi ~ ovek). Alan Dvon je jedan od za~ etnika ve{tine artikulisanja pri~ e jezikom filma na podru~ ju holivudske tek nastale kine-

* Budu} i da je u~ estvovao u radu na preko 1 .0 0 0 nemih filmova kao producent, scenarista i reditelj, a definitivna lista tih filmova nije kompletna, po~ e} emo njegovu filmografiju od zvu~ nog perioda, kada se posvetio isklju~ ivo re` iranju.

matografije. Njegova karijera obuhvata razdoblje ra| anja filma i pionirski rast filmske industrije u H olivudu, zalazi u hrabri novi period zvu~ nog filma i traje ukupno pedeset godina. Za to vreme, dakle u periodu od pola veka aktivnog rada, Dvon je u~ estvovao u stvaranju preko hiljadu (po njegovom ra~ unu 1 .8 5 0 ) filmova. Najve} i broj tih filmova su iz neme produkcije (na zvu~ ni period otpada samo 7 0 ) i skoro dve tre} ine su izgubljeni, tako da je vrlo te{ko odrediti stvarni kreativni doprinos ovog reditelja do pojave zvuka. Ono {to se, me| utim, mo` e izre} i kao definitivna konstatacija, to je ~ injenica da je Dvon bio najplodniji reditelj svih vremena, i po broju filmova definitivno ne} e nikada biti nadma{en. Zna~ ajna je njegova saradnja sa Grifitom Dvon se izuzetno razumeo u tehniku, a sam se, pod Grifitivom supervizijom, usavr{io u vo| enju i afirmisanju tada{njih vrhunskih gluma~ kih talenata, {to je posebno vidljivo u njegovoj uspe{noj saradnji sa glumcem Daglasom F erbanksom. Sa njim je ostvario jedanaest izuzetnih akcionih drama, ba{ kao {to je sa glumicom Glorijom Svanson snimio osam sjajnih komedija. Zbog raznovrsnosti opusa s obzirom na filmske ` anrove u kojima je radio, Dvona je nemogu} e svrstati u neki trend ili fiksirati neku tematsku ili idejnu odrednicu koja bi ga vodila. Bio je sposoban zanatlija koji je od svakog naru~ enog materijala mogao da skroji film po meri tada{nje publike, a to je i bilo najbitnije u holivudskoj fabrici snova . Re` irao je i filmove tzv. B produkcije, kao i skupe spektakularne avanture. Snimio je, npr., Hajdi

>  @

>  @

sa [ irli T empl, ali i Su ec pun spektakularnih scena, radio je farse poput B ru sterovih m ilion a i Gore u M abelin oj sobi, kao i ~ uvenu ratnu avanturu Pesak

Ivo D` im e. N jegova raz novrsnost je njegov prevash odni kvalitet i z bog toga z aslu` uje po{tovanje svih ljubitelja filma.

>  @