NEUROLINGVISTIKA

Ana Barbateskovi Miroslav Karovi 29.03.2010.

NEUROLINGVISTIKA KAO NAUKA

mlada nauna disciplina, iznedrena iz generativne teorije i psiholingvistike razvija se u drugoj polovini XX veka , ali svoje zaetnike vidi u lekarima iz XIX veka interdisciplinarnost

predmet prouavanja: odnos jezika i neurolokih procesa/modanih funkcija

PITANJA
Kako je jezik predstavljen u ljudskom mozgu? Koji se procesi deavaju prilikom upotrebe jezika? Koji modani centri su zadueni za odreene jezike zadatke? Da li postoje posebne zone zaduene za gramatiku, a posebne zone zaduene za leksikon? Da li je jezik zaista osoben za ljudsku vrstu?

METODOLOGIJA

Ispitivanje oteenih zona mozga: povezanost izmeu mesta povrede i prirode i stepena oteenja odreene modane funkcije Ispitivanje aktivnosti modanih funkcija kod zdravih osoba: pomou neuroodslikavanja ispituju se modane aktivnosti odreenih zona prilikom obrade informacija Indirektne tehnike ispitivanja: Vada test

ELEKTROENCEFALOGRAFIJA

POZITRONSKA EMISIONA TOMOGRAFIJA (PET)

NEUROODSLIKAVANJE POMOU FUNKCIONALNE MAGNETNE REZONANCE (FMRI)

MOZAK

Svaka hemisfera upravlja pokretima na suprotnoj strani tela i od nje prima ulne podatke. Tako leva hemisfera upravlja pokretima desne strane tela i obrnuto. Svaka hemisfera je zaduena za odreene funkcije, s tim to jedna hemisfera moe biti dominantna u obavljanju neke funkcije. Dominantnost jedne hemisfere zovemo lateralizacija. Za jezik je dominantna leva hemisfera, i to kod 95% denjaka i kod 60% levaka.

LOKALIZAM VS. HOLIZAM

Ideja da se svaka sposobnost moe povezati sa odreenim delom mozga poznata je kao lokalizam Holistiki pristup polazi od stava da je obavljanje pojedinih funkcija zasnovano na interaktivnim procesima koji se odvijaju u svim delovima mozga Relativizacija

ZONE U MOZGU BITNE ZA JEZIK

I FILOZOFI SU LUDI?
Na licu im vidite da se devojka pita: Je li ovo moj sueni?, da mladi u sebi kae: Je li ovo ona krava? Na pitanje zato jo nije podignuto naselje za izbeglice, odgovoreno nam je da se eka na barabe iz optine. U tibetanski manastir ne moete ui ako niste nudisti. Ve nedelju dana ekam da mi stigne pamet iz Nia. Roen je u umi, gde je zavrio osnovnu i srednju kolu.

I FILOZOFI SU LJUDI!
Na licu im vidite da se devojka pita: Je li ovo moj sueni?, da mladi u sebi kae: Je li ovo ona prava? Na pitanje zato jo nije podignuto naselje za izbeglice, odgovoreno nam je da se eka na barake iz optine. U tibetanski manastir ne moete ui ako niste budisti. Ve nedelju dana ekam da mi stigne paket iz Nia. Roen je u Rumi, gde je zavrio osnovnu i srednju kolu.

EVOLUCIJA JEZIKA
Da li je jezik odlika samo Homo sapiensa? Kako ivotinje komuniciraju? Rekurzija Kreativnost Da li je ljudski mozak modularan? Postoji li "organ" za jezik? Jezika spoosobnost u irem smislu vs. jezika sposobnost u uem smislu

NEUROLOKA OSNOVA ZA USVAJANJE L1

Bebe imaju do 50% vei broj sinapsi nego odrasli. Posle druge godine, pa sve do sedme, broj opada. Time se moe objasniti njihova sposobnost da poimaju onoliku koliinu informacija.

KRITINI PERIOD ZA USVAJANJE L1

Erik Leneberg (1921-1975)-hipoteza o kritinom periodu za usvajanje jezika Plastinost mozga Oteenja leve ili desne hemisfere izazivaju razliite posledice kod dece i odraslih

JEZIKI POREMEAJI
Brokina (ekspresivna ili motorna) afazija Isprekidan, spor govor sa poremeenom artikiulacijom i intonacijom Kratke reenice-telegrafski stil govora, nedostatak gramatikih, funkcionalnih rei Razumevanje je gotovo u potpunosti ouvano

JEZIKI POREMEAJI
Vernikeova (receptivna ili senzorna) afazija Jezik je tean, nema problema vezanih za artikulaciju Najee je razumevanje teko poremeeno Greke prilikom pronalaenja odgovarajuih rei, korienje izmiljenih rei

OSTALI JEZIKI POREMEAJI

Disleksija (Aleksija)-oteano itanje Disgrafija (Agrafija)-oteano pisanje Anomija-problemi pri pamenju imena stvari Agramatizam-problemi pri upotrebi morfologije (glagoli bez flektivnih nastavaka), funkcionalnih rei (veznika), uproena reenina struktura Disprozodija-problemi pri proizvoenju govora sa normalnom intonacijom Disritmija-problemi pri odravanju normalnog ritma u govoru

OSNOVNA LITERATURA

Bugarski R. 2003. Uvod u optu lingvistiku. Beograd: igoja, 61-62 Kristal D. 1995. Kembrika enciklopedija jezika. Beograd: NOLIT, 258-281

ZA ZAINTERESOVANE
Ahlsn E. 2006. Introduction to Neurolinguistics. Amsterdam/Philadelphia: John Benjamins. Lurija A. 2000. Jezik i svest. Beograd: ZUNS. Prikaz o Bonobo majmunima: http://www.ted.com/talks/susan_savage_r umbaugh_on_apes_that_write.html

PITANJA? NEUDOMICE?

HVALA NA PANJI!