Obrazovanje Za Održivi Razvoj Hrvatska

Ovo Izvjesce je izradio Forum za slobodu odgoja.
Listopad, 2011.
Zagreb
Autor i istraziva:
Mario Bajkusa
Suradnice:
Valentina Juriic
Andrea Petkovic
Divna Rogic
Obrazovanje za odrzivi razvoj
Hrvatska
Istrazivako izvjesce
CentraIni istrazivaki tim odgovoran je za dizajn i metodologiju ovog istrazivanja kroz pruzanje okvira za analizu
podataka i koordinaciju istrazivakih napora u 8 zemalja ukljuenih u inicijativu.
Clanovi centralnog istrazivakog tima su:
dr. sc. MIaden Domazet Centar za istrazivanje i razvoj obrazovanja,
Institut za drustvena istrazivanja, Zagreb, Hrvatska
dr. sc. DanieIa Dumitru CEDU 2000+ , Bukurest, Rumunjska
Lana Jurko Network of Education Policy Centers
dr. sc. Kaja Peterson Stockholm Environment Institute Tallinn Center, Estonija

Obrazovanje za odrivi razvoj
Hrvatska
istraivaki izvjestaj

istraiva i autor
Marlo 8ajkusa

suradnice na istraivanju
valentlna [urlclc
Anorea Petkovlc
Dlvna Poglc

Ovaj projekt je |lnancljskl poorzala Luropska unlja http:llec.europo.eulwor|d/
Publlkaclja je lzradena uz pomoc Luropske unlje. Saorzaj publlkaclje je lskljuclva oogovornost Mreze centara za obrazovne polltlke l njlbovog
partnera Foruma za sloboou oogoja l nl na kojl nacln ne preostavlja mlsljenja Luropske unlje.

Educaiion for Susiainallc Dcvcloncni FcscarcI Fcori
Pagc 2

1. UVOD ................................................................................................................ 3
1.1. ZASTO PAZNJU USMJEFITI NA ODFAZOVANJE ZA ODFZIVI FAZVOJ?
ZASTO JE ONO VAZNO? ......................................................................................... 3
1.2. ZASTO SMO PFOVODILI OVO ISTFAZIVANJE? .................................................... 3
1.3. ODFZIVI FAZVOJ I ODFAZOVANJE ZA ODFZIVI FAZVOJ ...................................... 4
IDEJA ODFZIVOC FAZVOJA ................................................................................ 4
ODFAZOVANJE ZA ODFZIVI FAZVOJ .................................................................... 5
ODFZIVI FAZVOJ U NACIONALNOM KUFIKULUMU .................................................. 7
1.4. ODFAZOVANJE ZA ODFZIVI FAZVOJ U HFVATSKOJ............................................ 9
2. METODOLOCIJA ISTFAZIVANJA ........................................................................... 11
3. UVOD U ANALIZU ............................................................................................... 15
3.1. PUT KA OOF KAO PUT KA IZDFZLJIVOJ DUDUCNOSTI ...................................... 15
3.2. OOF I NACIONALNI KUFIKULUM .................................................................... 16
3.3. STO PODUCAVAMO I KAKO? .......................................................................... 17
4. PFECLED NACIONALNIH FEZULTATA .................................................................... 18
4.1. ANALIZA KOCNITIVNOC SADFZAJA OF ........................................................... 21
4.1.1. OKOLISNI ELEMENTI NASPFAM DFUCIH ASPEKATA ZASTUPLJENOSTI
ODFZIVOC FAZVOJA U KUFIKULUMU ................................................................. 21
4.1.1.1. ANALIZA OKOLISNIH ASPEKATA............................................................ 23
4.1.2. ZASTUPLJENOST COSPODAFSKIH ASPEKATA U KUFIKULUMU ........................ 24
4.1.3. ZASTUPLJENOST DFUSTVENO-KULTUFNIH ELEMENATA U KUFIKULUMU ......... 25
4.2 ANALIZA VJESTINA I VFIJEDNOSTI .................................................................. 26
5. ZAKLJUCCI I PFEPOFUKE ................................................................................... 27
LITEFATUFA ......................................................................................................... 30
DODATAK 1 POPIS KOCNITIVNIH ELEMENATA ............................................... 31
Pagc 3

1. Uvod
1.1. Zasio aznju usnjcriii na olrazovanjc za odrzivi razvoj? Zasio jc ono vazno?
Suct ] nusu zcmu zucdno s nm] sc nustuuu suocuuut s ruznm
Irtcnm zuzoumu Iuo sto su. ImutsIu promcnu uzroIouunu udsIm
dcouuncm, rupdno scrpuunc prrodnI rcsursu, uccstuost prrodnI
ncpogodu, srcnc (sturI nouI) zuruznI Iocst, guItuI IoruznoIost,
Irscnc udsII pruuu, porust sromustuu, ousnost nusI gospodursII
sustuuu o stunom porustu Ionzumcrzmu tuIo duc. Odrzu ruzuo (OH)
postuo c goIuno srcdstuo zu zruzuuunc potrcIc nupustunu trcnutucno
domnuntnI modcu ruzuou Io sc poIuzuu ncsposoInmu u
pronuuzcnu ruunotczc zmcdu potrcIu ud punctu u potruz zu mrom
Iugostuncm. (UHESCO, 2UU9.. b)
Fazvojni ciljcvi, siavovi i asiracijc (lalo osolni ialo i oni zajcdnicc} ciiaviI gcncracija
larcn su djclonicno ollilovani loncciualnin orudina i ncnialnin nodclina
lojina iI jc orcnio fornalni susiav olrazovanja. Alo ircnuiacno sianjc snairano
ncuravnoiczcnin, ncodrzivin za nadolazccc gcncracijc i rcna ionc uvidano nuznosi
ronjcna, onda sc ic ronjcnc nc nogu izvrsiii lorisicci osiojccc doninanic nacinc
djclovanja i zivljcnja (Tilllury, 2007.}. Talvi nacini djclovanja i zivljcnja su, larcn
djclonicno, roizvod osiojcccg fornalnog olrazovanja. NjiIovo nausianjc zaIijcva
da sc olrazovni susiavi rcloncciualiziraju lalo li sc sadasnjin i luducin
gcncracijana onudili novi ncnialni nodcli naicrijalnc, zivucc i drusivcnc ololinc ic
njiIova uloga u drusivcno-gosodarslin roccsina.
Uz iradicionalnc zadacc rircnc nladiI za usjcsnc clanovc nacionalniI i glolalniI
zajcdnica, fornalno olrazovanjc cc in ialodcr noraii onoguciii zajcdnicli zivoi loji
dorinosi odrzivon razvoju njiIoviI zajcdnica, zanjcnjujuci njcgov sadasnji dorinos
rcrodulciji ncodrziviI nodcla i ralsi. Obrazovanje za odrzIvI razvoj (OOR) jc
odgovor fornalnog olrazovanja na glolalnc izazovc, a nasioji onoci uccnicina u
sIvacanju onoga sio odrzivi razvoj odrazunjcva glolalno i lolalno, onoci u
razunjcvanju nacina uoirclc vlasiiiiI laaciici za lriiiclu rcflclsiju i susiavno
ronisljanjc luducnosii, ic noiiviraii uccnilc da raznoirc ojcdinacno djclovanjc lojc
dorinosi zajcdniclon odrzivon razvoju.
1.2. Zasio sno rovodili ovo isirazivanjc?
Iz UNESCO-vog (2009.} izvjcsiaja znano lalo jc najccsci glolalni odgovor na zaIijcv
za ulljucivanjc OOF-a u fornalno olrazovanjc rilagodla (nanja ili znacajnija}
osiojcccg olrazovnog susiava, sa svin njcgovin vcc osiojccin vrlinana i nanana.
Pagc 4

Mcduiin, svi dodaci nacionalnon lurilulunu fornalnog olrazovanja lorc sc s vcc
rczasiccnin lurilulunon loji ina lao rinarni zadaial oducavanjc osnova
ciianja, isanja i ariinciilc. Sadrzaji OOF-a nogu sc crciiraii lao inicgraiivna
lros-lurilularna icna lojon sc nogu oluIvaiiii nnogc ojcdinacnc icnc lojina li
sc slolc vcc irclalc laviii" (UNESCO, 2009.. 48}.
Prcna ionc nasa nanjcra lczi u nairanju sadrzaja loji vcc osioji u nacionalnon
lurilulunu i loji jc ili clsliciino uslladcn s olrazovanjcn za odrzivi razvoj ili s
njinc ovczan. Na osnovi ialvog nairanja nadano sc da ccno noci olazaii lalo sc
osiojcci lurilularni sadrzaj nozc nodificiraii (na nanji ili znacajniji nacin} u svrIu
dorinosa OOF-u. Mcduiin, lalo jc nacionalni lurilulun u nasoj rcgiji ccsio vrlo
dalclo od onoga sio sc rovodi u razrcdu, olusali sno ruziii odalrani uvid u
rcdncinc lurilulunc i udzlcnilc loji dijclc sadrzaj OOF. Ialo nc iolilo
svcoluIvaini lao lurilularno nairanjc, ovalvi uvidi nan ruzaju jasnijc vidcnjc
nacina na loji sc uccnicina rcdsiavljaju vazni ciljcvi izrazcni u olvirnon
lurilulunu.
Occlujc sc lalo cc ovo nairanjc ruziii icnclj za javnu rasravu u svaloj od zcnlja
sudionica o ulljucivanju olrazovniI ciljcva OOF u nacionalni lurilulun (i drugc
olrazovnc doluncnic loji sc na njcnu zasnivaju}, ic njiIovu vaznosi za luduci
odrzivi razvoj. Mairanjc ruza javnosii i onina loji sivaraju javnc oliiilc ois jaliI
i slaliI sirana olrazovnog sadrzaja za OF, lao i analizu ulogc loju fornalno
olrazovanjc ina u aliivnon ollilovanju sigurnijc luducnosii za nadolazccc
gcncracijc.
1.3. Odrzivi razvoj i olrazovanjc za odrzivi razvoj
Idcja odrzivog razvoja
Prcna izvjcsiaju Svjcislc lonisijc za odrzivi razvoj Nasa zajcdnicla luducnosi"
(Vord Commsson on SustunuIc Dcucopmcnt; WCSD}, loji sc ialodcr naziva
Drundilandinin izvjcsiajcn (WCSD, 1978.}, odrzivi razvoj oznacava sosolnosi
covjccansiva da (.} osigura zadovoljavanjc ircnuiacniI oircla lcz ugrozavanja
nogucnosii luduciI gcncracija da zadovoljc vlasiiic oirclc". Na iaj nacin, izvjcsiaj jc
naglasio oirclu da sc folus onalnc daljc od ircnuiacniI oircla i lrailorocniI
ucinala odlula.
Naori za odrzivi razvoj onovili su sc na saniiu u Fiu 1992., oiisivanjcn Agcndc
21, a ia jc olavcza olnovljcna na saniiu o odrzivon razvoju u JoIanncslourgu 2002.
(Fio+10}. Proccs iz Fia cc 2012. godinc roslaviii svoju 20. godisnjicu, a dcfinicija
odrzivog razvoja sc i daljc razvija. Fazvijanjc lonccia odrzivog razvoja oznaccno jc
nasiojanjina za ojasnjavanjcn. Mcduiin, dolazi sc do soznajc da jc dcfiniranjc OF-
Pagc 5

a zaravo njcgova rinjcna. Danas jc odrzivosi lolalno, glolalno i na svaloj ncdu-
razini snazno ulorijcnjcna u jczil razvoja ncduiin ncli auiori snairaju da jc
oularnosi idcjc visc oraccna dcllaraiivnon vjcrnoscu ncgo li raliicnon
rinjcnon (Cilson i dr., 2005.}. Pralsa i daljc, na svin razinana, vclilin dijclon
raii olvirc loji su zadani nainsircan gosodarslin razvojcn. Poicslocc s
rinjcnon OF-a roizlazc iz oirclc za icncljiion ronjcnon vrijcdnosii i crcccija
lao i oliiicliI i adninisiraiivniI siruliura.
OF jc u vcliloj njcri ovisan o loniclsiu (socio-luliuralnon, oliiiclon,
gosodarslon i sl.} i inicrrciacijc odrzivosii nijcnjaju sc ovisno o loniclsiu i
vrcncnslon iijclu s olziron na ojavu noviI uvida. Wcavcr i Foinans (2006.}
rcdlazu uoirclu inicrrciacija odrzivosii" rijc ncgo li dcfinicija odrzivosii". Uz
drusivcni loniclsi, inicrrciacija OF-a nozc ovisiii i o drugin crscliivana, lao sio
jc lalansiranjc razliciiiI vrijcdnosii (gosodarsliI, drusivcniI i vrijcdnosii zasiiic
ololisa}.
Zalljucno, loncci odrzivog razvoja rcdsiavlja vclili izazov za drusivcno-gosodarsli
razvoj. Konccii slalc i jalc odrzivosii rcisiiuju ograniccnosi lancia Zcnljc u
noscnju s rasiucin zaIijcvina za rcsursina lao i granicu siciniI ucinala. Foclsirn
i sur. (2009.} su idcniificirali roccsc u Zcnljinon susiavu i raicciI ograniccnja loja,
u slucaju da sc rcloracc, sivaraju ncriIvailjivc ronjcnc u ololisu. Ova jc grua
isirazivaca rcdsiavila dolazc lalo su iri ograniccnja roccsa susiava zcnljc vcc
rcloraccna. llinaisla ronjcna, siuanj guliila lioraznolilosii i cillus dusila.
Fasrava o slaloj i jaloj odrzivosii jc uvclilc rasrava o nogucnosiina odrzivosii
rirodniI dolara s jcdnc siranc i riIvacanjc ioga od siranc ljudi i zajcdnica s drugc.
Fazunijcvanjc lonccia odrzivog razvoja odrazunijcva viziju loja nadilazi ircnuiacnc
oirclc i lrailorocnc ucinlc odlula. Fazvijajanjc ic sosolnosi osialo jc lljucnin
dijclon olrazovanja za odrzivi razvoj.
Olrazovanjc za odrzivi razvoj
Ialo sc lorijcni olrazovanja za odrzivi razvoj (OOF} nogu raiiii od raniI
scdandcsciiI, OOF jc fornalno rcdsiavljcn na lonfcrcnciji UjcdinjcniI nacija o
ololisu i razvoju (UNCED} u Fio dc Janciru 1992. godinc. UNCED jc orcd drugiI
icncljniI ullilacija, rczuliirao i "Agcndon 21" loja rcdsiavlja osiran lan
glolalnog, nacionalnog i lolalnog djclovanja agcncija UjcdinjcniI nacija, vlada, vcliliI
organizacija i nrcza lalo li sc snanjio ljudsli ucinal na ololis. Agcndu 21, Povclju
iz Fia o ololisu i razvoju lao i Izjavu o nacclina odrzivog uravljanja sunana usvojilo
jc 178 vlada. Konisija za odrzivi razvoj osnovana jc u rosincu 1992. godinc lalo li
sc osigurao ucinlovii nasiaval UNCED-a i lalo li sc raiilo i izvjcsiavalo o
inlcncniaciji nuliilaicralniI ugovora o zasiiii ololisa.
Pagc 6

Poglavljc 36. Agcndc 21 lavi sc olrazovanjcn, oducavanjcn i javnon svijcscu.
UNESCO jc iijclo zaduzcno da uravlja aliivnosiina lalo li sc osivarila cciiri
svcoluIvaina cilja
1
.
PromIcanje I unapredIvanje kvaIItete obrazovanja: cilj jc onovno sc osvciiii
cjclozivoinon olrazovanju za osiizanjc znanja, vjcsiina i vrijcdnosii lojc su
gradanina oirclnc lalo li ololjsali lvaliiciu svog zivoia;
PreusmjerItI kurIkuIum: od rcdslolslc doli do falulicia, olrazovanjc sc
nora onovno ronisliii i rcforniraii lalo li lilo srcdsivo znanja, olrazaca i
vrijcdnosii lojc su oirclnc za izgradnju odrzivog svijcia;
PodII javnu svIjest o konceptu odrzIvog razvoja: io cc onoguciii razvoj
rosvijciljcnog, aliivnog i odgovornog gradansiva na lolalnoj, nacionalnoj i
ncdunarodnoj razini;
OsposobItI radnu snagu: loniinuirano icIniclo i sirucno olrazovanjc
uravljaca i radnila, osclno oniI u irgovini i indusiriji cc liii ologaccno s
ciljcn usvajanja odrziviI nodcla roizvodnjc i oirosnjc.
Ialo sc cini lalo osioji rasircni lonscnzus o ovin ciljcvina, nanjc jc slaganja olo
sanog znaccnja OOF. Kao sio jc slucaj i s odrzivin razvojcn, nc osioji jcdna
jcdinsivcna i isravna inicrrciacija i uoircla OOF-a. OOF sc snaira ulunin
zlrojcn razliciiiI nacina loji rczuliiraju drusivon lojc ucc" u lojcn ljudi ucc jcdni
od drugiI i jcdni s drugina, ic su lolcliivno sosolniji nosiii sc s rollcnina i
ncsigurnoscu loja roizlazi iz ncodrzivosii, lonlclsnosii i rizila. Iz ic crscliivc,
OOF sc lroz olrazovanjc i uccnjc Iuu uIucuuncm ud u ptunu odrzuog

1
Izvor. Iii.//www.un.org/csa/dsd/agcnda21/rcs_agcnda21_36.sIinl
Slila 1. Tri osnovna clcncnia odrzivosii. ololisni,
drusivcni i gosodarsli. (Izvor. Wilicdia}
Pagc 7

ruzuou, ruzuou nIouI sposoInost du duu znucu OH-u du doprncsu ncgouom
ruzuou Iorstcnu ruznoIost Iou prcdstuuuu su ud.
Kalo li aznju vlada i javnosii usnjcrili na OOF, Ujcdinjcnc nacijc roglasilc su
razdolljc od 2005. do 2014. godinc DesetIjeem obrazovanja za odrzIvI razvoj
(Dccudc o Educuton or SustunuIc Dcucopmcnt; DESD}. Odlula 57/254 o DESD-u
(2005.2014.} usvojila jc Oca slusiina UjcdinjcniI nacija u rosincu 2001.,
ncosrcdno nalon Svjcislog saniia o odrzivon razvoju (Fio+10} loji jc odrzan u
JoIanslourgu u lolovozu i rujnu isic godinc. Tcncljna vizija Dcsciljcca olrazovanja
za odrzivi razvoj jc svijci u lojcn svailo ina lorisi od olrazovanja i nogucnosi
usvajanja vrijcdnosii, onasanja i zivoiniI siilova loji su oirclni za odrzivu
luducnosi i za oziiivnc drusivcnc ronjcnc. DESD nasioji ronicaii snislcni razvoj i
rovcdlu OOF-a na svin gcografslin razinana (lolalno, nacionalno, rcgionalno i
ncdunarodno} uz ulljucivanjc sirolog sclira dionila. Na occilu Dcsciljcca, vizija jc
sazcia u cciiri cilja. 1} usnjcravanjc unrczavanja, vcza, raznjcnc i inicralcijc ncdu
dionicina u OOF-a; 2} orasi u lvaliicii oducavanja i uccnja u OOF-u; 3} ruziii
onoc zcnljana u narcdovanju u osiizanju MilcnijsliI ciljcva razvoja; 4} ruziii
drzavana novc nogucnosii ulljucivanja OOF-a u svojc olrazovnc rcfornc.

Slila 2. Kalo ololis i drusivo ogranicavaju gosodarsivo (Izvor. Wilicdia}.
Ovaj rojcli raii sva cciiri cilja DESD-a, osclno cilj unrczavanja, ovczivanja i
ncdusolnc raznjcnc znanja olrazovniI ccniara u Euroi vczano uz OOF, sivarajuci i
njcgujuci ovccanu lvaliiciu oducavanja i uccnja u OOF lao i dijcljcnja islusiava i
znanja oducavanja OOF-a.
Odrzivi razvoj u nacionalnon lurilulunu
Danicla Tilllury (2007.. 119}, dircliorica Mcdunarodnog insiiiuia za isirazivanja
odrzivosii (Intcrnutonu HcscurcI Insttutc n SustunuIt; IFIS} snaira da jc
Pagc 8

odrzivosi iianjc izazova za nasc ncnialnc nodclc, oliiilc i ralsc, a nc sano
riIvacanja noviI dincnzija u osiojcccn radu ili ronalazcnja zajcdniclog nazivnila
izncdu osiojcciI srodniI rograna. Tilllury snaira da ronjcna (loja sc zasniva na
uccnju} u snjcru odrzivosii rcdsiavlja izazov cdulaiorina da raznisljaju izvan
odizanja svijcsii i da sc lrccu iznad ulljucivanja uccnila u ulc clslluzivnc
aliivnosii lao sio su cisccnjc ili sadcnjc drvcca. Ialo su io lorisnc i uoirclljivc
aliivnosii, ono sio jc lljucno jc oIralriii uccnilc da razviju lriiiclc i susiavnc vjcsiinc
ronisljanja, lojc li in onogucili da doru do sanc susiinc rollcnaiilc. To
odrazava znacajnu ronjcnu u raznisljanju s obrazovanja o okoIIsu (OO) na
obrazovanje za odrzIvost (OOD) (Tilllury, 2007.. 120}.
U snislu sadrzaja luriluluna, OO nozc liii cijcli dio OOF-a ili inaii znacajna
rcllaanja s OOF-on, ali OO nc nozc zanijcniii OOF jcr nu ncdosiajc drusivcno-
luliuralna i gosodarsla dincnzija (vidi iducc oglavljc}. Koncciualno OOF ialodcr
sadrzi vaznc cdagoslc clcncnic loji su ncsio iczc uIvailjivi nasin ircnuiacnin
isirazivanjcn i loji ulljucuju socijalno uccnjc, sudjclovanjc i izgradnju laaciicia.
PovrI ioga, nclc zcnljc osiavljaju iza sclc anirooccniriclc crscliivc (ili onc
folusiranc na ljudc} lalo li usvojili clo-ccniricnc inicrrciacijc odrzivog razvoja lroz
rcfcrcncc na zivoi u Iarnoniji s rirodon, ravina drugiI vrsia i nc-ljudslin
svijcion.
Iz gorc navcdcnog jasno jc vidljivo lalo OOF nijc sano iianjc inforniranja, vcc
osiavlja icrcn za osiunu ronjcnu zasnovanu na uccnju. To dolazi iz crscliivc
lalo su osiojcci doninanii nodcli razvoja u ncnogucnosii lalansiraii oirclc ljudi i
lancic u oirazi za niron i llagosianjcn. Odrzivi razvoj sc uglavnon rcdsiavlja lroz
iri dincnzijc i njiIov ncdusolni odnos u vrcncnu (roslosi-sadasnjosi-luducnosi} i
rosioru (llizu-dalclo}.
Odrzu drustucn ruzuo (1]ud1) ina za cilj razvoj ljudi i njiIoviI drusivcniI
organizacija, u lojina vaznu ulogu igra osivarivanjc drusivcnc loIczijc, jcdnalosii,
ravdc i llagosianja.
Huzuo odrzuog oIosu (ogron1en]o p1one1e) odnosi sc na razvoj rirodniI clo-
susiava na nacin loji odrzava riIvaini laaciici Zcnljc i osiovanja za nc-ljudsli
svijci.
Odrzu drustucno-gospodursI ruzuo (prosper11e1) lavi sc razvojcn drusivcno-
gosodarslc infrasiruliurc u lojoj jc vazno ucinloviio uravljanjc rirodnin i
ljudslin rcsurina. Pronalazal uravnoiczcniI nacina inicgriranja oviI dincnzija u
svalodncvni zivoi i rad jc ono sio rcdsiavlja nozda najvcci izazov nascg vrcncna jcr
zaIiijcva drugacijc nacinc raznisljanja, vrcdnovanja i djclovanja.
Pagc 9

Ulrailo, u loniclsiu odrzivog razvoja vazno jc uzcii u olzir razvoj zasiiic ololisa i
drusivcno-gosodarsli razvoj u ncdu-gcncracijsloj crscliivi.
Prcna DESD doluncniu za raccnjc i cvaluaciju (UNESCO, 2009.}, OOF li sc lavio
razvijanjcn znanja, laaciicia, lvaliicia i loncicncija lojc su oirclnc za aliivan,
lriiican i znacajan dorinos odrzivon razvoju, iransfcru odgovarajuciI sluova
znanja, siavova, vrijcdnosii i onasanja. Izvjcsiaj navodi.
OOF sc nora oinaii lao osczan alci za lvaliicino olrazovanjc i uccnjc u
lojcnu sc nalazc lljucna iianja lao sio su snanjcnjc sironasiva, odrzivi zivoi,
llinaisla ronjcna, rodna ravnoravnosi, lororaiivna drusivcna odgovornosi
i zasiiia auioIioniI luliura, da incnujcno sano nclc."
OOF odrzava ci osnovniI iiova uccnja loji rcdsiavljaju lvaliicino
olrazovanjc i odrzivi ljudsli razvoj uciii znaii, uciii liii, uciii zajcdnicli zivjcii,
uciii radiii i uciii nijcnjaii sclc i drusivo."
OOF jc roccs uccnja (ili risiu oducavanju} loji sc zasniva na idcjana i
rinciina loji lczc u ozadini odrzivosii, a rcdnci OOF-a su svc razinc i
ollici oducavanja (UNESCO, 2009.. 26; slila 3}.
Mcduiin, OOF i daljc osiajc rcdncion rasravc diljcn svijcia. Posioji razunjcvanjc
lalo cc sc visc rosiora osiavljaii za lolalizaciju i loniclsiualizaciju, a nacionalnc i
rcgionalnc rasravc usnjcrcnc l razvoju znaccnja snairaju sc rcsudnina. U ion
snislu, ovo isirazivanjc nasioji idcniificiraii logniiivnc, vrijcdnosnc i clcncnic vjcsiina
odrzivog razvoja u nacionalnon lurilulunu u 8 zcnalja ulljuccniI u EHonED
inicijaiivu (Dosna i Hcrccgovina, Hrvaisla, Esionija, Cruzija, Kosovo, Malcdonija,
Fununjsla i Slovcnija}.
1.4. Olrazovanjc za odrzivi razvoj u Hrvaisloj
Tijclon osljcdnjiI dvadcsci godina, Irvaisli olrazovni susiav jc u sianju sialniI
ronjcna i rcforni iijclon lojiI su sc nijcnjalc filozofijc i risiui olrazovanju lao i
osnovni doluncnii. Drojnc rcfornc su olrcnuic, a jcdna ialva rcforna jc ircnuiacno
u iijclu.
Olrazovni susiav u Hrvaisloj ulljucujc cciiri razinc. rcdslolslu, osnovnoslolslu,
srcdnjoslolslu i visolo olrazovanjc. Olavczno olrazovanjc irajc osan godina (od 6.
do 14. godinc}, a u slolsloj godini 2009./2010. jc ulljucivalo 360.581 uccnila. Trcla
naznaciii lalo su u osljcdnjc dvijc godinc osiojali lanovi da sc olavczno
olrazovanjc roduzi sa dvijc godinc srcdnjc slolc, sio li roduzilo olavczno
olrazovanjc na 10 godina.
Posljcdnji niz rcforni zaocco jc 2005. godinc donoscnjcn Plana razvoja susiava
odgoja i olrazovanja 2005.-2010. lojcg jc donijclo Minisiarsivo znanosii, olrazovanja
Pagc 10

i soria, a riIvaiila Vlada Fcullilc Hrvaislc u linju 2005. godinc. S navcdcnin
doluncnion riIvaccn jc lurilulunsli risiu osnisljavanja nacionalnog
luriluluna sio jc nalnadno dovclo i do izradc Siraicgijc za izradlu i razvoj
nacionalnog luriluluna za rcdslolsli odgoj, occ olvczno i srcdnjoslolslo
olrazovanjc u linju 2007. godinc. Sljcdccc iri godinc risuilo sc izradi Nacionalnog
olvirnog luriluluna za rcdslolsli odgoj i olrazovanjc, ic occ olvczno i
srcdnjoslolslo olrazovanjc (daljc. NOK} lojcg jc donio ninisiar znanosii, olrazovanja
i soria u srnju 2011. godinc
2
. S NOK-on jc i rcalizirana idcja o dcsciogodisnjcn
olvcznon osnovnon olrazovanju.
OdrzIvI razvoj I obrazovanje za odrzIvI razvoj, teme ovoga IstrazIvanja, nIsu nI na
kojI naIn posebno Istaknute teme u NOK-u, nItI se ovI pojmovI esto spomInju u
tekstu dokumenta. Ial, nclolilo njcsia na lojina jc odrzivi razvoj soncnui nozc
nan daii viziju loju ovaj doluncni ridajc odrzivon razvoju. U oglavlju Odgojno-
olrazovnc vrijcdnosii i oco odgojno-olrazovni ciljcvi nalazi sc sljcdcci odlonal.
Tcmcnc odgono-oIruzounc urcdnost Huconunogu oIurnogu
IurIuumu prozuzc z oprcdccnost IruutsIc oIruzounc potIc zu
ccout osoIn ruzuo uccnIu, zu cuuunc ruzuunc nuconunc duIounc
mutcrunc tc prrodnc Iustnc HcpuIIc HruutsIc, zu curopsI suzuot
zu stuurunc drustuu znunu Ioc cc omoguct odrzu ruzuo
(HOK, 2UlU.. l4).
Odrzivi razvoj jc, rcna ionc, rcoznai i dcfiniran lao jcdini loncci razvoja gdjc
olrazovanjc, olrazovni susiav i drusivo uicncljcno na znanju igraju rcsudnu ulogu
u njcgovon onogucavanju. Prcna ionc, nozc sc occlivaii da san doluncni
ulljucujc drusivcno-luliurnc i gosodarslc asclic lao i asclic zasiiic ololisa loji
su ovczani s odrzivin razvojcn, ic da ronicc vjcsiinc i vrijcdnosii svojsivcnc
odrzivon razvoju.
Vazno je napomenutI kako su u Istom pogIavIju nabrojane I objasnjene temeIjne
vrIjednostI (znanje, soIIdarnost, IdentItet I odgovornost), a u objasnjenju tIh
vrIjednostI sadrzanI su I odredenI segmentI odrzIvog razvoja, osobIto segmentI
vezanI za drustveno-kuIturnI aspekt odrzIvog razvoja. SoIIdarnost sc ialo snaira
vrijcdnoscu loja ososolljava djccu i nladc da ludu osjciljivi za drugc za oliiclj, za
slalc, sironasnc i olcsravljcnc, za ncdugcncracijslu slrl, za svoju ololinu i za
cjcloluno zivoino olruzjc" (NOK, 2010.. 14}. Nadaljc, odgovornost odrazunijcva
olrazovni susiav loji oIralrujc aliivno sudjclovanjc djccc i nladczi u drusivcnon

2
Za oirclc ovog isirazivanja lorisicno jc izdanjc Nacionalnog olvirnog luriluluna oljavljcno na
nrcznin siranicana Minisiarsiva znanosii, olrazovanjc i soria u linju 2010. godinc.
Pagc 11

zivoiu i ronicanjc odgovornosii rcna drusivu i njcgovin osialin clanovina (NOK,
2010.. 14}.
NOK ialodcr uvodi novinu u olrazovni susiav. sest medupredmetnIh tema
3
. DvIje
od tIh tema vazne su za ovo IstrazIvanje: 2dravIje, sIgurnost I zastIta okoIIsa" I
GradanskI odgoj I obrazovanje". Isrclcicni sa sadrzajcn drugiI rcdncia, ovc
ncdurcdncinc icnc nasiojc razviii vjcsiinc, ronicaii vrijcdnosii i ruzaii znanjc o
svojin odrucjina.
Zdravljc, sigurnosi i zasiiia ololisa" nasioji osiguraii razvoj oziiivna i odgovorna
odnosa uccnila rcna svojcnu zdravlju i sigurnosii, zdravlju i sigurnosii drugiI ic
zasiiii ololisa i odrzivu razvoju (NOK, 2010.. 24}. NOK ovu icnu vidi lao olrazovanjc
za zasiiiu ololisa i odrzivi razvoj" gdjc uccnici oilrivaju i rcoznaju raznolilosi i
lrojnosi vcza izncdu razliciiiI odrucja. MedutIm, anaIIzIrajuI cIIjeve ove
medupredmetne teme moze se vIdjetI da je ugIavnom usmjerena prema
aspektIma odrzIvog razvoja koja se bave zastItom okoIIsa, te vjestInama procjene
I upravIjanja rIzIkom kao I ponasanja u opasnIm sItuacIjama.
Cilj Cradanslog odgoja i olrazovanja" lao ncdurcdncinc icnc jc ridonijcii
ososolljcnosii uccnila za aliivno i ucinloviio olavljanjc gradanslc ulogc" (NOK,
2010.. 26}. Sadrzaj icnc olriva uglavnon drustucno-Iuturnc uspcItc odrzuog
ruzuou s naglaslon na aliivno sudjclovanjc u lolalnin zajcdnicana i dcnolraislin
roccsina, razvijajuci oziiivnc siavovc rcna ravina, odgovornosiina i duznosiina,
ic osiivanjc ljudsliI rava i rava nacionalniI nanjina (us. NOK, 2010.. 27}.
2. Mciodologija isirazivanja
Cilj jc isirazivanja riluiii i analiziraii osiojcci sadrzaj nacionalnog luriluluna
zcnalja sudionica loji jc izravno rclcvanian za odrzivi razvoj. Mciodologiju isirazivanja
osnislio jc Clavni isirazivacli iin (CIT} rojclia lalo li lila sio jcdnosiavnija i
lorisnija nacionalnin isirazivaclin iinovina u saluljanju i analiziranju
lonlclsniI odaiala, ic lalo li onogla CIT-u u lonaraiivnoj analizi dolivcniI
odaiala. Mcioda jc ulljucivala iri odvojcnc fazc (A, D i C} lojc su lilc usnjcrcnc na
ogranicavanjc i zaolruzivanjc oscga isirazivanja od najasiralinijiI olrazovniI
doluncnaia (olvirnog luriluluna} do icrcna, odnosno onoga sio na lraju djcca ucc u
razrcdu (udzlcnici}.
Svc iri fazc lorisiilc su ois logniiivniI sadrzaja OOF-a (Dodatak 1}, laicgorizaciju
lao i osclno dizajniranc nairicc za svalu fazu.

3
Navcdcnc icnc su. Osolni i socijalni razvoj, Zdravljc, sigurnosi i zasiiia ololisa, Uciii lalo uciii,
Poduzcinisivo, Uorala inornacijslc i lonunilacijslc icInologijc, Cradansli odgoj i olrazovanjc.
Pagc 12

OOR popIs kognItIvnIh sadrzaja osiojc dvijc glavnc gruc logniiivniI clcncnaia
loji sacinjavaju lisiu. logniiivni sadrzaj, vjcsiinc i vrijcdnosii. KognItIvnI sadrzaj jc
organiziran u iri laicgorijc. drusivcno-luliurnc clcncnic (ljudsla rava, nir, i ljudsla
sigurnosi, rodna ravnoravnosi, iid.}, clcncnic zasiiic ololisa (rirodni rcsursi, voda,
ilo, zral, cncrgija, iid.}, gosodarslc clcncnic (sironasivo, ograniccnja lancic,
irzisno gosodarsivo, lororaiivna i drusivcna odgovornosi, iid.}. PopIs vjestIna I
vrIjednostI sadrzi clcncnic lao sio su. odgovorno lolalno i glolalno djclovanjc,
osiivanjc drugiI, lriiiclo rcflclsivno raznisljanjc, rinjcna uccnja u razliciiin
zivoinin sadrzajina iid.
Svi logniiivni clcncnii inali su kodove loji su in riisani i objasnjenja loja su
osiguravala loIcrcninosi i jcdnoznacnosi u roccsu analizc u svin zcnljana
sudionicana, isiovrcncno dozvoljavajuci lvaliiaiivan i lvaniiiaiivan risiu.
KategorIje isirazivanjc jc lorisiilo i 5 laicgorija za analizu. uijccaj ololisa na
covjccansivo (EH}; uijccaj ljudi na ololis (HE}, uijccaj ojcdinca na ololis (IE},
vrijcdnosii odrzivog razvoja (V} i osialo (O}. OviI ci laicgorija nasioji rilazaii inaju
li luriluluni orijcniaciju, viziju.
Faza A isirazivanja nasioji isiraziii sadrzaj OOF i njcgovu rasodjclu u scsi
lurilularniI odrucja, rcglcdavajuci doluncnic, liljczcci rinjcrc OOF sadrzaja u
nairicu, rcna oisu logniiivniI clcncnnaia i laicgorizirajuci iI rcna zadanin
laicgorijana.
Zadana kurIkuIarna podruja organizirana su (u svrIu loIcrcncijc izncdu razniI
zcnalja} na sljcdcci nacin.
Podrucjc A rirodnc znanosii, fizicli ololis i icInologija;
Podrucjc D drusivcnc znanosii, drusivcno-gosodarsli razvoj, ovijcsi i
clononija;
Podrucjc C olrazovanjc za vrijcdnosii i ciilu, gradanslo olrazovanjc,
rcligijslo olrazovanjc i filozofija;
Podrucjc D unjcinosi, Iunanisiila i jczici (lonunilacija};
Podrucjc E naicnaiila;
Podrucjc F ijclcsno i zdravsivcno olrazovanjc.
Faza B isirazivanja analizirala jc rcdncinc lulurilulunc. Kalo li sc isirazivanjc
dodaino usnjcrilo, na icnclju fazc A izalrana su dva najzasiccnija lurilularna
odrucja. jcdno s olziron na logniiivni sadrzaj i jcdno s olziron na vjcsiinc i
vrijcdnosii. Jcdnon lada su lurilularna odrucja odalrana isirazivaci u zcnljana
sudioniciana su, lonzuliirajuci sc s CIT-on, odalrali rcdncic, onovno rcna
lriicriju zasiccnosii OOF-on u odrcdcnin razrcdina (najvisc 6 rcdncia} u svrIu
dulljc analizc.
Pagc 13

Sljcdcci rcdncii izalrani su za iduci loral isirazivanja.
Priroda i drusivo (1.-4. razrcd};
Priroda (5.-6. razrcd};
Diologija (5.-8. razrcd};
TcInicla luliura (5.-8. razrcd};
Ccografija (5.-8. razrcd}.
U ovon slucaju analiziran jc ,NastavnI pIan I program za osnovnu skoIu
4
(daljc.
HNOS} donijci odlulon ninisira znanosii, olrazovanja i soria u lolovozu 2006.
godinc. Plan jc ollilovan lao osnova za ronjcnc u rograniranju i nacinu rada u
osnovnon slolsivu, a s ciljcn sivaranja slolc o njcri uccnila. Fazlozi zasio jc
odalran doluncni loji jc lronolosli rijc NOK-a su.
NOK jos uvijcl nijc razradcn u rcdncinc lurilulunc sio li onogucilo da sc
rovcdc njiIova analiza.
Navcdcni Nasiavni lan i rogran za osnovu slolu iz 2006. godinc jc jos
uvijcl na snazi i o ion lanu sc ircnuino odvija nasiava u Irvaislin
osnovnin slolana.
Prcna navcdcnon lanu izradcni su udzlcnici i drugi nasiavni naicrijali loji
su ircnuino u uoircli u osnovnin slolana.
Ovin sc onogucujc usorcdla zasiuljcnosii sadrzaja, vjcsiina i vrijcdnosii
olrazovanja za odrzivi razvoj izncdu dva vazna doluncnia i rocjcnu ircnuinc
i luducc zasiuljcnosii clcncnaia olrazovanja za odrzivi razvoj u olrazovnon
susiavu.
Koraci iz fazc A su oion onovljcni na odalranin rcdncinin lurilulunina,
sadrzaji s oisa logniiivniI clcncnaia su zaliljczcni u rijc osnisljcnu nairicu i
laicgorizirani rcna laicgorijana.
Faza C isirazivanja analizirala jc udzlcnilc i rovcdcna jc u dva lorala. Prvi loral
ovc fazc lio jc odalraii iri udzlcnila cijc sadrzajc ircla analiziraii. Izlor udzlcnila sc
icncljio na fazi D isirazivanja i ulljucivao jc sljcdccc lriicrijc.
1. Konlinaciju rcdncia najzasiccnijcg sadrzajcn + razrcd. Zasnovano na
najviscn lroju logniiivniI clcncnaia i clcncnia vjcsiina i vrijcdnosii.
2. Konlinacija rcdncia loji su najzasiccniji s islljucivo IE sadrzajcn +
razrcd. Zasniva sc na najviscn lroju laicgorijc IE (ojcdinac uijccc na ololis}.
3. Konlinacija rcdncia loji su najzasiccniji s islljucivo IE ili u lonlinaciji s
drugin laicgorijana" + razrcd. Zasniva sc na najviscn lroju IE (ojcdinac
uijccc na ololis} u lonlinaciji s drugin laicgorijana.

4
Izvor. Iii.//ullic.nzos.Ir/fgs.ad?id14181
Pagc 14

Fazlozi u ozadini ovalvog osiula izlora udzlcnila su isli rcna ovccanju
naglasla na sivaranju olvira sadrzaja, na nacin na loji ga oisuju laicgorijc.
Prinarna noiivacija odalira udzlcnila nijc lila cvaluacija ialo ograniccnog uzorla,
vcc roizvcsii ncdunarodno usorcdivc rczuliaic dolrc ralsc u isrclcicnin
razliciiin ascliina olrazovanja za odrzivi razvoj u loIcrcnian sadrzaj loji sc
rcdsiavlja uccnicina. Nadaljc, nairanjc odnosa izncdu lurilularniI uuia (lojc su
naznaccnc i u olvirnon lurilulunu lao i u osclnon rcdncinin lurilulunina} s
jcdnc siranc i sadrzaja, zadaiala i ilusiracija loji sc izravno rcdsiavljaju uccnicina u
udzlcnicina s drugc siranc.
Isirazivanjc jc olazalo lalo su luriluluni Prirodc i drusiva" za 4. razrcd i Prirodc"
i Ccografijc" za 6. razrcd luriluluni najzasiccniji icnana odrzivog razvoja u HNOS-
u. Na osnovu dosiuniI odaiala
5
na nrcznin siranicana Minisiarsiva znanosii,
olrazovanja i soria , udzlcnici i radnc liljcznicc navcdcniI rcdncia lojc sc najvisc
lorisic u sloli su i odalranc.
Coric, S., S. Dalaric Palicla, F. Solanovic, Z. Sloric, i T. Kanisli (2009} Eurcla!
4. radosi oilrica. Udzlcnil rirodc i drusiva za 4. razrcd osnovnc slolc.
Zagrcl, Mladosi. |ISDN. 978-953-0-12482-0|
Coric, S., S. Dalaric Palicla, F. Solanovic, Z. Sloric, i T. Kanisli (2010} Eurcla!
4. radosi oilrica. Fadna liljcznica iz rirodc i drusiva za 4. razrcd osnovnc
slolc. Zagrcl, Mladosi.
Dosnjal, V., F. Dula, V. i J. Scljancc Tolic (2008} Priroda 6. Udzlcnil s CD-on
za 6. razrcd osnovnc slolc. Zagrcl, Profil Inicrnaiional. |ISDN. 978-953-12-
0379-1|
Dosnjal, V., F. Dula, V. i J. Scljancc Tolic (2010} Priroda 6. Fadna liljcznica za
6. razrcd osnovnc slolc. Zagrcl, Profil Inicrnaiional.
Ilic, M. and D. Orcsic (2009} Cca 2. Udzlcnil gcografijc za 6. razrcd osnovnc
slolc. Zagrcl, Mladosi. |ISDN. 978-953-0-11383-1|.
Ilic, M. and D. Orcsic (2009} Cca 2. Fadna liljcznica iz gcografijc za 6. razrcd
osnovnc slolc. Zagrcl, Mladosi.
Drugi loral fazc C zaIiijcvao jc od isirazivaca analizu sadrzaja, ilusiracija i zadaiala
za svali od odalraniI udzlcnila rcna unarijcd osnisljcnoj nairici.

5
Izvor. Najzasiuljcniji udzlcnici i riadajuca dounsla nasiavna srcdsiva rcna laicgorijana
Iii.//ullic.nzos.Ir/lgs.ad?i16&id16629 (rcglcdano. svilanj 2011.}
Pagc 15

OgranIenja IstrazIvanja. Morano uozoriii na ncla ograniccnja ovog isirazivanja,
loja su inIcrcnina drusivcnin cnirijslon siudijana. Ovo jc ncdunarodna
inicijaiiva, rovcdcna u osan zcnalja s razliciiin lingvisiiclin, luliurnin i
drusivcnin loniclsion. Svala zcnlja inala jc svoj iin loji sc sasiojao od arincra iz
olrazovnog odrucja i arincra iz odrucja zasiiic ololisa. Odrcdcna doza
suljcliivnosii u analizi lurilulun jc risuina, zlog vclilog lroja isirazivaca loji su
ulljuccni. CIT ialvo sianjc aniiciirao i iz iog razloga uvco lodovc. Mcduiin nijc
nogucc osiguraii da jc svo lodiranjc u oiunosii unifornirano i siandardizirano. CIT
jc olusao zadrzaii suljcliivnosi na nininunu dcialjno oisujuci svc clcncnic OF i
rasravljajuci u dcialjc s nacionalnin iinovina svali ascli zadaiala.
3. Uvod u analizu
3.1. Pui la OOF lao ui la izdrzljivoj luducnosii
Ialo nan jc ljudsla fascinacija s luducnoscu covjccansiva i noguci razvojni uiovi
oznaia larcn od ircnuila lad jc osialo nogucc liljcziii siraIovc, zcljc i sianja (i
rcna ionc iI ialodcr sialno iznova rcnosiii na luducc gcncracijc}, suvrcncnc
znansivcnc i drusivcnc glolalnc insiiiucijc uozoravaju da sno lolcliivno suoccni s
nilad rijc vidcnin izazov, u najnanju rulu jcdnalo vaznin lao sio jc lio dolazal
lancnog ili oljorivrcdnog dola, ili occial indusirijslc rcvolucijc (Classcr, 2007.}.
Trcnuiacno sianjc jc larcn djclonicno oicrcccno rollcnina loji sc nc nogu
razrijcsiii lorisicci osiojccc doninaninc nacinc djclovanja i zivljcnja, vcc zaIiijcvaju
loracanjc izvan siandardniI loncciualizacija nascg naicrijalnog, zivoinog i
drusivcnog ololisa i njiIovc ulogc u drusivcno-gosodarslin roccsina (Tilllury,
2007.}.
Ialo jc io vclil drusivcno-luliurni zadaial, vcci od lilo ccga sio li ncli fornalni
lurilulun ilada nogao sadrzavaii, na loncciualnoj razini zaIiijcva ulljucivanjc
rcisiiivanja osiojcciI ncnialniI nodcla, loji sc najccscc i najusjcsnijc
rcroduciraju lroz fornalno olrazovanjc, a loji su vccinu suvrcncniI drusiava
osudili na ui ncodrzivog razvoja. Uz radoznalo rcisiiivanjc nacina na loji djclujcno
io ialodcr ulljucujc loljc razunijcvanjc i rcisiiivanjc drusivcniI occlivanja i
rcdrasuda loji uijccu na djclovanjc ojcdinca. Poirclna ronjcna jc zaIiijcvna i
lolna, nnogo dullja od lurilularnc inicrvcncijc, ali nuzno zasnovana na olrazovnon
roccsu i uccnju lalo li lila inlluzivna, dolro usnjcrcna i azljivo islanirana. Ialo
jc crciirana oasnosi vclila, svala li zajcdnica irclala izljcci da sc njonc lavi
lorisicci lrzolcic izvana nancinuic odgovorc, odgovorc loji nisu zasnovani na
laniranon svcoluIvainon uccnju i razunijcvanju. Zlog ioga norano ronjcniii
olrazovanjc u olrazovanjc za odrzivi razvoj, lojc jc visc od unanjivanja ncuuccnosii i
usvajanja inicrniI cinjcnica lroz razvijanjc noiivacijc lalo li sc djclovanjc zasnivalo
Pagc 16

na siinulansu iz najllizc ololinc i nczavisnon fornuliranju vlasiiiiI inicrcsa i
siavova.
Jcdan od sadasnjiI i luduciI zadaiala olrazovanja jc rircniii ljudc da zivc zajcdno
na nacinc loji dorinosc odrzivon razvoju njiIoviI zajcdnica i drzava. Mcduiin,
danas olrazovanjc ccsio dorinosi ncodrzivon zivoiu zlog ncdosiaila nogucnosii
uccnila da rcisiiuju vlasiiic zivoinc siilovc i susiavc loji ronicu ic siilovc zivoia,
zagovarajuci rcrodulciju ncodrziviI nodcla i ralsi. Iz iog razloga rcoruca sc
rcorijcniacija sadrzaja fornalnog olrazovanja rcna odrzivon razvoju. Konlrcinijc,
io ulljucujc odrslu uccnicina da razuniju sio odrzivi razvoj zaIiijcva glolalno i
lolalno ic in onoci da razuniju lalo lorisiiii vlasiiic laaciicic za lriiicli osvri i
susiavno raznisljanjc za luducnosi, lao i noiiviraii iI da raznoirc djclovaii za odrzivi
razvoj.
3.2. OOF i nacionalni lurilulun
Najccsci glolalni odgovor na zaIijcvc za ulljucivanjc OOF-a u fornalno olrazovanjc jc
rilagodla (nanja ili znacajna} osiojcccg olrazovnog susiava sa svin njcgovin
slalosiina i sccificnin ncolicnosiina. To sc osiizc lilo rosirivanjcn osiojcccg
luriluluna ulljucivanja olrazovniI icna lojc sc lavc zasiiion ololisa (iz iog razloga
njiIova vaznosi za nasu nciodologiju i rczuliaic; vidjcii 5.1.1.} ili usvajanjcn u
oiunosii novog lroslurilularnog i inicrdiscilinarnog oducavanja i uccnja (uno
nanjc risuino}. Posclno jc inicrcsanino da na glolalnoj razini (UNESCO, 2009.}
nclolilo zcnalja izvjcsiava o odrsci OOF-u u olrazovanju od ranc doli, sio jc ncsio
sio sno dcialjnijc isirazili i na razini razvoja vjcsiina i vrijcdnosii (5.2.} i uvodcnja
logniiivnog sadrzaja (5.1.}, analizirajuci lurilulun od occila olavcznog
olrazovanja. Ccsio jc slucaj da sc OOF icnc crciiraju lao rcvisc slozcnc i
rilladnijc za visc razinc olrazovanja, a nc lao iianjc nacina rcdsiavljanja
osiojcccg lurilularnog sadrzaja. Mcduiin, u nasoj zcnlji lao sio jc slucaj i s
vccinon zcnalja u rcgiji, u lasnijin fazana olrazovanja javlja sc divcrsifilacija i u
nclin slucajcvina snazno sirulovno olrazovanjc. Duduci da jc glolalni ircnd
(UNESCO, 2009.} ovccanjc inicgracijc ollila OOF u sirulovno olrazovanja,
rinjccujcno nogucnosii za nasiaval osiojcccg isirazivanja u nasoj zcnlji.
Svi dodaci nacionalnon olvirnon lurilulunu, lao sio su icnc odrzivog razvoja,
noraju sc dodaii na vcc rczasiccn lurilulun, loji u slucaju fornalnog olavcznog
olrazovanja ina clsliciini zadaial oducavanja ciianja, isanja i ariinciilc. Prcna
ionc zaoccli sno nasu analizu nairanjcn vcc osiojcccg sadrzaja u nacionalnon
lurilulun (i olvirnon i rcdncinin lurilulunina} loji jc ili clsliciino rilagodcn
oducavanju olrazovanja za odrzivi razvoj ili jc ovczan s njinc. Prcna ionc izuzcino
nan jc vazno da sc sadrzaj odrzivog razvoja nozc vidjcii lao inicgraiivna,
Pagc 17

lroslurilularna icna loja nozc ovczaii nnogc ojcdinacnc icnc lojc sc od slola
vcc irazi da olraduju" (UNESCO, 2009.. 48}.
Kao sio sc i occlujc na icnclju Osvria na loniclsic i siruliurc za OOF
6
iz 2009.
(UNESCO, 2009.} vccina OOF sadrzaja ronadcna jc u onin lurilularnion
scgncniina gdjc olrazovanjc za zasiiiu ololisa iradicionalno osioji. u rirodnin
znanosiina (ulljucujuci gcografiju}. Uravo jc u ovon dijclu nacionalnog olvirnog
luriluluna idcniificirana vccina sadrzaja u svin zcnljana lojc su sudjclovalc.
Posclno nan jc lilo inicrcsanino odrcdiii do lojc granicc su occ rinjcnjivi
olrazovni ciljcvi (dio nasiI clcncnia vjcsiina i vrijcdnosii} lao sio su osiivanjc
drugiI, odgovorno lolalno i glolalno djclovanjc, lriiiclo raznisljanjc, razunijcvanjc
lonlclsnosii, raznisljanjc za luducnosi, razunijcvanjc inicrdiscilinarniI odnosa,
sosolnosi idcniifilacijc i ojasnjavanja vrijcdnosii (5.2.}, rcdsiavljcni u
nacionalnon olviru i odalranin rcdncinin lurilulunina. Ncli od oviI olrazovniI
ciljcva nogu sc snairaii insiruncnialnina (na rinjcr odgovorno djclovanjc,
raznisljanjc o luducnosii i razunijcvanjc inicrdiscilinarniI odnosa} dol su drugi
visc cnanciaiorsli (oui lriiiclog i rcflclsivnog raznisljanja, sudjclovanja u
izgradnji lonscnzusa i dcnolraislin roccsina donoscnja odlula, donoscnjc odlula
u oasnin siiuacijana}. Kao sio Prcgcd IontcIstu struIturu OOH-u izvjcsiava, ovc
razlilc li noglc odrazavaii ovijcsnc i oliiiclc loniclsic individualniI zcnalja, ali
lroz izravno rcdsiavljanjc svojc ulogc i ozicijc u lurilulunu nadano sc oivorcnoj
javnoj rasravi o njcgovon znacaju za odrzivi razvoj.
3.3. Sio oducavano i lalo?
U ion snislu, icncljcci sc na nciodoloslin i ovijcsnin osnovana OOF u
lurilularnon olrazovanju za zasiiiu ololisa, nasiojali sno ialodcr nairaii nacin na
loji lurilularni sadrzaj rcdsiavlja inicralciju izncdu ojcdinaca, covjccansiva i
njiIovog lio-fiziclog ololisa (vidjcii odlonal 4.1.1.1.}. Iz iog razloga izvjcsiavano o
svcoluIvainin nalazina ovc vrsic odrcdivanja lurilularnog sadrzaja. Nasiojali sno
nairaii izjavljujc li sc u nclin scgncniina luriluluna da ncli asclii rirodnog
susiava uijccu ili inaju ucinal na ljudc ili da jc covjccansivo ovisno o nclin
ascliina zcnljc ili ololisa, da djclovanjc ili odlulc drusiva uijccu na zcnlju i ololis
ili iI njcnjaju na loljc ili gorc ili da djclovanjc ili odlulc ojcdinaca, u njiIovon
osolnon laaciiciu, uijccu na zcnlju i ololis ili iI njcnjaju na loljc ili gorc (Kasicns
i Turin, 2006.}. Ovo osljcdnjc jc osclno vazno u snislu njcgovog cnanciaiorslog
asclia u lonlinaciji s razvojcn odrcdcniI vjcsiina i vrijcdnosii. Nasiojali sno
nairaii i izvijcsiiii o sadrzaju izalraniI udzlcnila i o ionc lalo oni odrazavaju i
rcdsiavljaju ovc lurilularnc rcorulc. Talodcr, s olziron na oci nacionalni i

6
Eng.. 2UU9 Hcucu o Contcxts und Structurcs or ESD.
Pagc 18

izalranc rcdncinc lurilulunc nasa analiza olazujc rcvladavanjc razliciiiI olvira
crciiranc inicralcijc izncdu ojcdinaca, zajcdnica i ololisa.
Slijcdcci analizu i rcorulc Prcgcdu IontcIstu struIturu nasiojali sno nairaii
OOF sadrzajnc icnc lojc sc lavi i zasiiion ololisa i razvojcn, rcvcncijon laiasirofa
ic lororaiivnu i drusivcnu odgovornosi. Kao sio jc i occniii glolalni ircnd najccscc
su iradicionalni clcncnii zasiiic ololisa (uravljanjc rirodnin rcsursina, zdravljc,
voda i vaznosi lio-raznolilosii} ccscc zasiuljcni ncgo li drusivcni, luliuralni i
gosodarsli asclii razvoja. Talodcr jc glolalni ircnd da su zcnljc iz logaiijiI rcgija
nanjc zaoluljcnc drusivcno-luliurnin asclaiina OF-a u vlasiiion lurilulunu
ncgo sio jc io slucaj sa zcnljana sironasnijiI rcgija. U drugoj grui zcnalja, na
glolalnoj razini, icnc lao sio su nir, gradansivo, ciila, jcdnalosi, sironasivo i
luliurna raznolilosi su ncsio snaznijc naglascnc. Vazno jc zlog rczcniacijc nasiI
nacionalniI rczuliaia naglasiii da sc glolalno govorcci, ojavljuju dva odrucja
inicrcsa OF (a} inicrcs za sIvacanjc uzrola i ucinala lljucniI rollcna ic njiIovc
ncdusolnc ovczanosii, i (l} inicrcs za razvoj laaciicia za lavljcnjc lljucnin
rollcnina na razini ojcdinca, zajcdnicc ic na glolalnoj razini. (UNESCO, 2009.}.
Nasa analiza nasioji isiraziii ova dva asclia u nasoj zcnlji (lao sio jc slucaj za svc
zcnljc sudionicc}, dcialjnijc raznairajuci i rcdncic za lojc sc occlivalo da cc
sadrzavaii najvisc logniiivniI sadrzaja gosodarsiva, drusivcno-luliuralnog sadrzaja
ic sadrzaja zasiiic rirodc ic oniI rcdncia za lojc sc occlivalo da cc sadrzavaii
najvisc sadrzaja vjcsiinc i vrijcdnosii". Svali od njiI dcialjnijc ccno rcdsiaviii.
Vazno jc naoncnuii da sc ciiav nas risiu zasniva na lonvcncionalnijcn
rcdsiavljanju OOF sadrzaja, lroz inicgraciju OOF i OF icna u osiojccin slolslin
rcdnciina, rijc ncgo li lroz inovaiivnc nciodc lao sio su risiu rilagodlc ciiavc
slolc" OOF-u. Ialo jc i iaj risiu vazan, u nasoj zcnlji on ncna oicncijala da dorc
do jcdnalo vclilog lroja uccnila lao rvi risiu i osiajc oivorcna icna za nasu
daljnju analizu i razvoj rojclia. Nadaljc, inicrvcncijc u fornalni nacionalni lurilulun
vodc lrzin i lalsc usvojivin odgovorina ncdu donosiicljina oliiila sio jc jcdan od
vazniI rviI lorala rcna orijcniiranju olrazovnc ralsc u snjcru odrzivog nacina
zivoia i razvoja.
4. Prcglcd nacionalniI rczuliaia
Analiza jc olazala domInantnost eIemenata zastIte okoIIsa (123 jedInIce
?
) I
drustveno-kuIturnIh eIementa odrzIvog razvoja na razInI kurIkuIuma dok se
ekonomskI eIementI vrIo rIjetko zastupIjenI (1? jedInIca). Faznairajuci osclna
odrucja, vccina clcncnia odrzivog razvoja (61 jcdinica} jc u odrucju lojc olriva

7
Pod ojnon jcdinica u ovon isirazivanju sc odrazunjcva lonlrcina loncicncija navcdcna u
Nacionalnon olvirnon lurilulunu.
Pagc 19

Iunanisiilu i jczilc. U ovon slucaju govorino o olrivanju vrlo uslog odrucja
odrzivog razvoja. Nainc, oducavanjcn jczila (Irvaisli jczil, sirani jczici i jczici
nacionalniI nanjina} nasioji sc ronicaii luliurnu raznolilosi i inicrluliuralno
razunijcvanjc, lao sio NOK navodi da cc uccnici.
prcpoznut postouut oIczu IruutsIc, suoc drugI Iuturu u suocmu
Izcm oIruzu tc I zruzt gouorcncm, ucrIuno ncucrIuno
uoct prIuutt ruzctost urcdnost IruutsIc, suoc drugI Iuturu u
sIudu s opccudsIm urcdnostmu u suocmu Izcmu oIruzu tc I
zruzt gouorcncm, ucrIuno ncucrIuno (HOK, 2UlU.. JJ).
Ovaj ciiai ilusirira sadrzaj i vjcsiinc lojc sc ronicu lroz oducavanjc jczila u
slolana, a olrazovni isIodi sc onavljaju u svalon olrazovnon cillusu za Irvaisli
jczil, siranc jczilc i jczilc nacionalniI nanjina.
Daljnja lonccniracija clcncnaia odrzivog razvoja sc uglavnon folusira na drusivcno i
rirodno odrucjc luriluluna. U drugin odrucjina analiza nijc naisla na clcncnic
odrzivog razvoja.
Sio sc iicc vjcsiina i vrijcdnosii odrzivog razvoja, naglasal ovisi od odrucja do
odrucja. NajzastupIjenIja vjestIna u svIm podrujIma je postIvanje drugIh"
(SV2) I odgovorno IokaIno I gIobaIno djeIovanje" (SV1) s iinc da su oljc najccscc
risuinc u odrucju jczicnog luriluluna. Trcca najzasiuljcnija jc vjcsiina
lvaliiaiivnog oazanja" (SV15} loja jc doninanina u rirodoslovnon dijclu
luriluluna. Od vjcsiina i vrijcdnosii lojc su navcdcnc u isirazivacloj nairici
nclolicina njiI nijc ronadcna u NOK-u.
Prcoznavanjc dionila i njiIoviI inicrcsa (SV12};
Prcgovaranja i izgradnja lonscnzusa (SV14};
Mjcrcnjc (SV16};
Konunilacija i razunijcvanjc grafova i sinlola (sv20};
Fulovanjc naicnaiiclin odnosina (SV21}.
Druga faza isirazivanja sasiojala sc od analizc rcdnciniI luriluluna loji su
odalrani na icnclju rczuliaia rvc fazc. U predmetnIm kurIkuIumIma, openIto,
domInIraju eIementI zastIte okoIIsa nad onIma ekonomIje I drustveno-kuIturnIh
eIemenata OOR-a.
Faznairajuci svali od rcdncia, Priroda i drusivo" olilujc drusivcno-luliuralnin
clcncniina lao i clcncniina zasiiic rirodc, dol Ccografija" olilujc gosodarslin
clcncniina. Fazlog sc nozc ronaci u cinjcnici da Priroda i drusivo", loja sc rcdajc
od rvog do ccivriog razrcd, lao sio i sano inc govori, uoznajc uccnilc s ocin
Pagc 20

loncciina vczanin uz rirodu i drusivo. S drugc siranc Ccografija" loja sc rcdajc
od ciog do osnog razrcda, lavi sc gcografijon, dcnografijon, gosodarslin i drugin
laralicrisiilana loniincnaia, rcgija i zcnalja lao i Hrvaislc. Cosodarsivo i
gosodarsla slila loniincnaia, rcgija ili zcnalja sc u isirazivanju olazalo lao jcdna
od vazniI icna u lurilulun Ccografijc".
Vjcsiinc i vrijcdnosii odrzivog razvoja zasiuljcnc su u svin rcdnciina, ali jc vidljiva
njiIova osludnosi
8
u rcdncinon lurilulun Diologijc". Najccscc vjcsiinc u
rcdnciina su rinjcna nauccnog u razliciiin zivoinin siiuacijana" (SV8; 129
jcdinica}, oion lriiiclo rcflcliivno raznisljanjc" (SV3; 81 jcdinica}, odgovorno
lolalno i glolalno djclovanjc" (SV1; 65 jcdinica} i osiivanjc drugiI" (SV2; 40
jcdinica}. Talodcr ircla naglasiii da u svin rcdncinin lurilulunina loji su
analizirani sljcdccc vjcsiinc i vrijcdnosii nisu ronadcnc.
rcoznavanjc dionila i njiIoviI inicrcsa (SV12};
sudjclovanjc u dcnolraislon odlucivanju (SV13};
njcrcnjc (SV16};
rcdvidanjc (SV19};
lonunilacija i razunijcvanjc grafova i sinlola (sv20};
rulovanjc naicnaiiclin odnosina (SV21}.
Trcci dio siudijc usrcdoiocio sc na udzlcnilc i radnc liljcznicc lojc su vrlo dolro
orcnljcni i graficli rivlacni. Svi udzlcnici inali su loncci rcdsiavljanja sadrzaja
loji sc lonzclvcnino uoirclljava lroz lnjigu s razliciiin ollicina odsjcinila,
lrailiI liljcsli, slila, nargina s lrailin infornacijana, iallica s ciiaiina i
inicrncislin ovcznicana.
Ptunu zuduc u sum udzIcncmu rudnm Iczncumu su uguunom
rcpctcsIog tpu rctIo Iudu potcu uccnIc du sc duIc pozuIuuc
ruzctm proIcmmu, struzuunmu, punrunmu procItu du pouczu
odrcdcnc tcmc s sudrzumu tcmumu drugI prcdmctu.
Udzlcnici su uglavnon slijcdili uuic dcfiniranc lurilulunon uz doninaciju
clcncnaia zasiiic ololisa. Mcduiin, udzlcnil PrIroda I drustvo" nc olriva 3
drusivcno-luliuralna clcncnia, 2 clcncnia vczana uz zasiiiu ololisa i 2 gosodarsla
clcncnia ialo sc oni nalazc u lurilulunu. S drugc siranc, isii udzlcnil ina 3
(ololisna} clcncnia loja sc nc nalazc u lurilulunu. S iin ronjcnana, udzbenIk je
nagIasIo okoIIsne, dok je kurIkuIum jednako zastupao drustveno-kuIturaIne
eIemente kao I one okoIIsne. Nadaljc raznairajuci lclcijc u udzlcnicina, vccina jc

8
Osludnosi jc vidljiva u cinjcnici da sc lurilulun Diologijc" najvisc usrcdoiocujc na sljcdccc vjcsiinc i
vrijcdnosii. odgovorno lolalno i glolalno djclovanjc" (SV1}, osiivanjc drugiI" (SV2}, lriiiclo rcflclsivno
raznisljanjc" (SV3} i razunjcvanjc slozcnosii/rinjcna susiavnog raznisljanja" (SV4}.
Pagc 21

osvcccna odrzivon razvoju u snislu ololisniI, a icl oion gosodarsliI clcncnia.
Idcniicna siiuacija vidljiva jc sa slilana lojc su snjcsicni orcd iclsia u udzlcnicina
i gdjc jc vccina njiI rilazujc ololisnc clcncnic.
Udzlcnil PrIrode" za scsii razrcd olriva svc icnc lojc su roisanc lurilulunon s
vrlo jalin naglaslon na ololisnc clcncnic, oion gosodarslc i drusivcno-
luliuralnc clcncnic. Siiuacija jc slicna o iianju zasiuljcnosii clcncnia o
lclcijana gdjc ololisni clcncnii doniniraju nad drugina.
PrcIo 4UU sIu ustrucu prcdstuuu, odrzuuu oIusnuuu oIosnc
ccmcntc doI sc tcI JJ Iuu s gospodursIom dmcnzom, u J
prcdstuuuu drustucno-gospodursIc ccmcntc odrzuog ruzuou.
Prcdncini lurilulun GeograIIje" za 6. razrcd ialodcr znacajno olriva ololisnc
clcncnic. Odalrani udzlcnici slijcdc lurilulun sio jc vidljivo iz lroja lclcija lojc su
osvcccnc odrcdcnin ololisnin icnana. Idcniicna siiuacija jc sa slilana i
ilusiracijana od lojiI 226 olriva ololisnu icnaiilu, 21 gosodarslc i 18 drusivcno-
luliuralnc clcncnic. Nadaljc, analizon jc uivrdcno da udzlcnil olriva dva ololisna
clcncnia i jcdan gosodarsli loji nisu ronadcni u lurilulunu.
4.1. Analiza logniiivnog sadrzaja OF
4.1.1. Ololisni clcncnii nasran drugiI asclaia zasiuljcnosii odrzivog razvoja
u lurilulunu
Vcc jc soncnuio da, na razInI NOK-a, prIrodna I drustvena kurIkuIarna podruja
Imaju monopoI nad okoIIsnIm aspektIma. Kao osclnu siiuacija, ircla zaliljcziii da
jc isirazivanjc naislo na osiojanjc ololisniI clcncnaia vczaniI za onccisccnjc" (D12},
u odrucju ijclcsnog odgoja i zdravsivcnog odgoja. Za io lurilularno odrucjc, NOK
dcfinira da cc na lraju rvog olrazovnog cillusa uccnici inaii osnovno znanjc odnosa
izncdu zasiiic ololisa i fiziclog vjczlanja" (NOK, 2010.. 188}, a na lraju drugog
olrazovnog cillusa cc "rcoznavaii i razunjcii oirclu za zasiiion ololisa za vrijcnc
fiziclc vjczlc" (NOK, 2010.. 190}.
Mcdu drugin clcncniina, najrisuiniji asclii su oni vczani za cncrgiju" (D5; 28
jcdinica}, nalon ccga slijcdc rirodni rcsursi" (D1; 25 jcdinica}, ic sadrzaji o vodi"
(D2, 12 jcdinicc}. Faznairajuci sva lurilularna odrucja NOK-a dva ololisna
clcncnia nIsu idcniificirana. ruraInI razvoj" (B9) I urbanIzacIja" (B10). To jc
sadrzajni rasloral iz crscliiva OOF-a, loji sc nozc rcnosiiii razvojcn novog
rcdncinog luriluluna.
Pagc 22

U rcdncinin lurillunina vccina ololisniI clcncnaia odrzivog razvoja nalazi sc u
lurilulunu Prirodc i drusiva", nalon ccga slijcdi lurilulun Ccografijc". U snislu
osclniI clcncnaia, lio-raznolilosi" (D7; 67 jcdinica} jc na rvon njcsiu, ic slijcdi
ljudslo licc lao zivi organizan" (D13; 45 jcdinica}. To jc najvisc zlog ioga jcr sc
Diologija" za osni razrcd lavi ljudslon anaionijon. Nalon ioga, najzasiuljcniji
asclii su onccisccnjc" (D12} i vodc" (D2}. Isirazivanjc nijc naislo na osiojanjc
clcncnaia oiada" (D14} u lanu i rogranu.
Sio sc iicc oiada isia jc siiuacija zaliljczcna u analizi odalraniI udzlcnila u
lojina ,otpad nIje spomenut nItI u jednom kontekstu. Ialo NOK olazujc
narcdal u ovon odrucju cinjcnica da sc nc lavi ,ruraInIm razvojem (B9) I
,urbanIzacIjom (B10) dovodi do zalljucla da cal i u iradicionalno najloljc
olrivcnin ascliina OOF jos uvijcl ina rosiora za ololjsanja.
Clcdajuci svc udzlcnilc zajcdno, osclno jc inicrcsanina siiuacija s udzlcnilon
Prirodc i drusiva. Nainc, udzlcnil nc olriva dva asclia loja su roisana
lurilulunon, a olriva iri loja nisu idcniificirana lurilulunon. Asclii loji nisu
olrivcni su oni loji sc lavc llinaislon ronjcnon (D8} i rirodnin ncogodana"
(D11}, a onc lojc su olrivcnc su ilo" (D4}, cncrgija" (D5} i oljorivrcda" (D6}. To jc
zlog cinjcnicc da rcdnci uoznajc uccnilc s laralicrisiilana odrcdcniI IrvaisliI
rcgija. oljorivrcdnin aliivnosiina, uoirclon ila i roizvodnjon cncrgijc.
Prcglcdavajuci lclcijc, udzlcnil najvisc aznjc ollanja liolosloj raznolilosii (D7}
oisujuci zivoinc uvjcic zivoiinja i liljala; odnosc zivoiinja i liljala i oisujuci
lioloslu raznolilosi Irvaislog icriiorija. Osiali asclii su olrivcni vccinon na razini
odlonala u sircn loniclsiu.
Udzlcnil Prirodc najvisc aznjc ollanja "lioraznolilosii" (D7, 29 lclcija} loja sc
lavi ocin oison vrsia i njiIoviI sianisia, oisa liljala i zivoiinja, njiIoviI uloga u
liosfcri ic ialodcr navodi ugrozcnc vrsic u Hrvaisloj i svijciu. Dosia aznjc ollonjcn
jc ograniccnosi rcsursa na zcnlji (C2}, oljorivrcdi (D6} i onccisccnju (D12}.
Udzlcnil "Ccografijc" olriva goiovo svc sadrzajc i icnc lojc roisujc lurilulun,
ncduiin nc ulljucujc jcdnu icnu loja jc ulljuccna u lurilulun onu loja sc lavi
sadrzajina o ilu (D4}. Ascli loji jc najvisc rcdsiavljcn jc cncrgija (D5} zlog
cinjcnicc da udzlcnil sadrzi lclcijc u lojina sc oisujc uloga loju nafini rcsursi
igraju u Aziji i na svjcislon cncrgcislon irzisiu, njczini najvcci roizvodaci, izvoznici i
vrijcnc oirclno da nafia rodc od roizvodnjc do lorisnila. Pcrscliiva OOF
orijcniacijc nogla li, onad cinjcnicniI infornacija o ircnuiacnoj ovisnosii o fosilnin
gorivina, ulljucivaii u udzlcnicina i icnc lao sio su luduci razvoj izvora cncrgijc.

Pagc 23

4.1.1.1. Analiza ololisniI asclaia
Siudija jc olazala lalo jc NOK-ov sadrzaj vczan uz ololis uglavnon u ncuiralnoj
oziciji, lcz vcciI naglasala na ulogu lilo covjcla ili ololisa. To znaci da sc izdvojcnc
jcdinicc NOK-a nc nogu laicgoriziraii u lilo loju od laicgorija isirazivaclc nairicc.
Nadaljc, vidljivo jc lalo rirodoslovni i drusivcni asclii luriluluna daju vcci
naglasal sadrzaju loji oisujc ljudsli uijccaj na ololis. Na rinjcr, u djclu NOK-a loji
olriva prrodnc znunost uccnici cc.
mcnouut oInouuc ncoInouuc zuorc cncrgc tc ruspruut o
ucnIoutost utccuu nu oIos" (HOK, 2UlU.. 99);
oIusnt coucIouu uogu u sIorstuuunu, mcnunu zustt prrodc
(HOK, 2UlU.. lUl);
ruzIouut nucnc sIorstuuunu moru uIuzut nu stctnost prctcrunu
sIorstuuunu" (HOK, 2UlU.. lU2) scno.
U drusivcnon djclu luriluluna uccnici cc.
oIusnt uuznost zusttc ocuuunu oIosu tc opusnost Ioc prctc
zuguduuncm oIonc zuzuunc ncIrgom suuIogu pocdncu"
(HOK, 2UlU.. llS);
"spoznut du tcInoogc, porcd Iorst zu coucIu, muu stctnc ucnIc nu
oIos cc cIosustuu" (HOK, 2UlU.. l22);
"oIruzozt du sc tcInoosIm proccsmu utccc nu nurusuuunc prrodnc
ruunotczc, u du sc prugoduuuncm tcInoogu mozc smunt utccu
stctnI ucnuIu nu oIos " (HOK, 2UlU.. lJU);
"oIusnt uczu zmcdu dcutnost ud onccsccnu oIosu tc prcdozt
mcrc zusttc" (HOK, 2UlU.. lJ4).
Slicnc siiuacijc osiojc i na razini predmetnog kurIkuIuma i na razini udzlcnila,
gdjc jc sadrzaj uglavnon ncuiralno rcdsiavljcn. MedutIm, predmetnI kurIkuIum
,PrIrode stavIja nagIasak na to kako IjudI utjeu na okoIIs. To sc nozc lalo
razunjcii nalon uvida u jcdan od glavniI ciljcva rcdncia Priroda oiicaii
zaninanjc za oazanjc u rirodi, isirazivanjc i logicno zalljucivanjc o sasiavnicana i
usiroju zivog svijcia (HNOS, 2006.. 261} loji sc oion ocracionalizira u grui ciljcva
gdjc sc uccnilc oIralrujc da ronairaju i isirazuju lalo ljudi uijccu na rirodu,
ololis i drugc vrsic.
Pagc 24

Drugi zaninljiv nalaz isirazivanja jc da sc, alo sc rcsloci ncuiralna razina, nozc
ronaci sadrzaj gdjc jc naglascn uijccaj ljudi i ojcdinaca na rirodu i ololis.
Faznairajuci osclnc jcdinicc lojc su izdvojcnc iz luriluluna uvidano da sc ovo
odrucjc lavi iianjina loja sc iicu ljudslog izralljivanja rirodniI rcsursa, uoirclc
icInologijc i njcziniI ucinala na ziva lica, lao i srijccavanjcn onccisccnja, ic sio
ojcdinac nozc uciniii za ocuvanjc lioraznolilosii, sasavanja ugrozcniI vrsia i
odrzavanja ololisa cisiin.
Udzlcnici donosc olvir loji jc uvclilc slican ononc loji rcoruca rcdncini
lurilulun. U ion jc snislu udzlcnil Prirodc najdarczljiviji s cijclin oglavljcn
osvcccnin ljudslon uijccaju na ololis s oison i analizon oasnosii za liosfcru,
oison i oison zasiiccniI odrucja u Hrvaisloj, slucajcva ranjivosii i izuniranja
zivoiinja i lilja, ic nacina na lojc sc io nozc srijcciii (us. Dosnjal i sur., 2008.. 55-
72}. Ovaj jc ascli ialodcr razradcn u oglavlju Encrgija (Dosnjal i sur., 2008.. 73-
90} lao i u drugin dijclovina udzlcnila. Ovaj udzlcnil ialodcr olriva slicnc icnc,
ali u nanjcn raznjcru, s drugc siranc, udzlcnil Ccografijc io siavlja u siri loniclsi
rollcna u odrcdcnin odrucjina svijcia.
4.1.2. Zasiuljcnosi gosodarsliI asclaia u lurilulunu
GospodarskI aspektI OOR-a su na svIm razInama IstrazIvanja najmanje
zastupIjenI. Na razini NOK-a, gosodarsli asclii su rcdsiavljcni icl u drusivcnon i
rirodnon lurilularnon odrucju i navcdcni su rcna uccsialosii.
Odrzivosi, odrzivi razvoj (C6; 7 jcdinica};
Trzisno gosodarsivo(C4; 4 jcdinicc} i roizvodnja i/ili oirosnja (C5; 4 jcdinicc};
Sironasivo (C1; 1 jcdinica} i ograniccnosi rcsursa na zcnlji (C2; 1 jcdinica}.
Dva najccsca clcncnia u analiziranin predmetnIm kurIkuIumIma su roizvodnja
i/ili oirosnja (C5}, i odrzivosi i odrzivi razvoj" (C6}. Talodcr, clcncnii loji sc lavc
lororaiivnon drusivcnon odgovornoscu (C3} nisu ronadcni niii u jcdnon
lurilularnon odrucju.
Na razInI pojedInanIh kurIkuIuma, ,GeograIIja Ima ,monopoI na gospodarske
eIemente odrzIvog razvoja. To jc zlog ioga sio sc clcncni roizvodnjc i/ili oirosnjc
(C5} roucava u Ccografiji lroz raznairanjc gosodarsiva, gosodarsliI aliivnosii,
roizvodnjc, glavniI izvozniI aliivnosii razniI dijclova svijcia.
Drug ccmcnt rctIo su prcdstuucn u IurIuumu s tmc du c
ogrunccnost rcsursu nu zcm (C2) numunc zustupcnu u prcdmctnm
IurIuumnu.
Pagc 25

Udzlcnil "Prirodc i drusiva" ina inicrcsaninu siiuaciju gdjc dva clcncnia lojc
lurilulun zaIijcva sc nalazc u udzlcnilu (roizvodnja i/ili oirosnja (C5} i odrzivosi i
odrzivi razvoj (C6}}, a dva clcncnia nc (lororaiivna odgovornosi " (C3} i irzisno
gosodarsivo" (C4}}. Ialo jc lurilulun naglasio odrzivosi i odrzivi razvoj (C6; 2
jcdinicc}, udzlcnil sc visc folusira na clcncnic oirosnjc i/ili roizvodnjc (C5; 4
lclcijc}. Fazlog jc iaj sio sc Priroda i drusivo u 4. razrcdu uglavnon sasioji od lclcija
lojc oisuju iiovc clononsliI aliivnosii u Irvaislin rcgijana.
Sljcdcci zaninljiv slucaj jc udzlcnil Ccografijc gdjc auiori olrivaju dva clcncnia
loja nisu roisana rcdncinin rogranon. ograniccnosi rcsursa na zcnlji (C2} i
irzisno gosodarsivo" (C4}. Sironasivo" (C1} i oirosnja i/ili roizvodnja" (C5} su
najccsci clcncnii, dol jc odrzivosi i odrzivi razvoj (C6} soncnuio u vrlo sirolon
loniclsiu. Fazlog za ialvu zasiuljcnosi odrcdcniI clcncnaia jc slican slucajcvina
loji su rciIodno oljasnjcni. Ccografija u scsion razrcd sc lavi oliljczjina
loniincnaia i rcgija gdjc su gosodarsli cinlcnici znacajnc infornacijc lojc uccnici
dolivaju uicn svojiI udzlcnila.
Udzlcnil "Prirodc" slijcdi lurilulun sio sc iicc clcncnaia odrzivog razvoja i siavlja
osclan naglasal na roizvodnju i/ili oirosnju (C5}, a 7 lclcija jc osvcccno
roizvodnji vodc i cncrgijc i uijccaju oirosnjc vodc i cncrgijc na ljudsli zivoi i ololis
(us. Dosnjal i sur., 2008.. 74-90; 92-95}.
4.1.3. Zasiuljcnosi drusivcno-luliurniI clcncnaia u lurilulunu
Sto se tIe NOK-a, kurIkuIarno podruje drustvenIh znanostI je podruje najvIse
zasIeno drustveno-kuIturnIm eIementIma. U drugIm podrujIma onI su sIabo
zastupIjenI. To cini drusivcno-luliurnc clcncnic OOF-a u goiovo islljucivoj
nadlcznosii slolsliI rcdncia drusivcniI znanosii, ialo su loncciualno i uzrocno-
osljcdicno ovczani s ololisnin i gosodarslin ascliina lojc ii rcdncii nc
olrivaju. Najzasiuljcniji clcncnii su luliurna raznolilosi i ncdululiuralno
razunjcvanjc (A4} soncnuio dva uia u loniclsiu da cc uccnici rcoznaii i
oisaii sicrcoiic i rcdrasudc rodno-solnoga idcniiicia, drusivcniI uloga i odnosa
(NOK, 2010.. 142} i "navcsii nogucnosii rcvladavanja sicrcoiia i rcdrasuda lojc sc
vczu za rodno-solni idcniiici, drusivcnc ulogc i odnosc" (NOK, 2010.. 146}.
Nadaljc, raicci rcdncic ciji su luriluluni analizirani, vidljiva jc doninacija
zdravlja (A5; 60 jcdinica} icna loja jc osclno rcdsiavljcna u Prirodi i drusivu,
Prirodi i TcInicloj luliuri. Nalon ioga slijcdc ljudsla rava (A1; 32 jcdinicc} i
luliurna raznolilosi i ncdululiuralno razunjcvanjc (A4; 30 jcdinica}. U
analiziranon slucaju najnanjc su lili rcdsiavljcni clcncnii rodnc ravnoravnosii
(A3; 17 jcdinica} ic novi ollici uravljanja (A6; 3 jcdinicc}.
Pagc 26

U odrucju drusivcno-luliuralniI clcncnaia odrzivog razvoja, udzlcnici Prirodc i
Ccografijc raic lurilulun dol Priroda i drusivo nc slijcdi u cijclosii rogran
rcdncia. Udzlcnil olriva dvijc icnc. zdravljc (A6} i ljudsla rava (A1} gdjc su
ljudsla rava ccscc zasiuljcna u iclsiu lroz ronicanjc ljudsliI rava za svc, oisa
nacionalniI nanjina u Hrvaisloj i ncioda lorlc roiiv zlosiavljanja djccc. Udzlcnil
nc ulljucujc iri scgncnia loji su rcdlozcni rcdncinin lurilulunon.
Mir i sigurnosi covjcla (A2};
Fodna ravnoravnosi (A3};
Kuliurna raznolilosi i ncdululiuralno razunijcvanjc (A4}.
4.2 Analiza vjcsiina i vrijcdnosii
Ialo jc analiza vjcsiina i vrijcdnosii djclonicno olrivcna u rijasnjin oglavljina
ovdjc ccno ju dcialjnijc rcdsiaviii.
Na razini NOK-a, vrijcdnosi osiivanja drugiI (SV2} jc najccscc zasiuljcna, a nalon
njc dolazi odgovorno lolalno i glolalno djclovanjc(SV1} loja jc druga o rcdu. U
doljnjoj iallici rcdsiavljcnc su najccscc vjcsiinc i vrijcdnosii rcna osclnin
lurilularnin odrucjina.
Kurilularno
odrucjc
Vjcsiinc i vrijcdnosii
Prirodoslovljc Pronairanjc (SV15}
Prinjcna uccnja u raznin zivoinin ololnosiina (SV8}
Zalljucivanjc (SV17}
Drusivcnc
znanosii
Posiivanjc drugiI (SV2}
Odgovorno lolalno i glolalno djclovanjc (SV1}
Jczici Posiivanjc drugiI (SV2}
Fazunijcvanjc ncduodnosa znansivcniI discilina (SV7}
Tjclcsni odgoj i
zdravljc
Fazunijcvanjc slozcnosii/rinjcna susiavnog raznisljanja (SV4}
Prinjcna uccnja u raznin zivoinin ololnosiina (SV8
Jcdan od inicrcsaniniI nalaza jc da jc sudjclovanjc u dcnolraislon odlucivanju
(SV13} ronadcn dva uia u zdravsivcnon i ijclcsnon odgoju u loniclsiu
sudjclovanja u ronicanju zdravlja i srccavanju sircnja lolcsii (NOK, 2010.. 187-
189}.
AnaIIza predmetnIh kurIkuIuma pokazuje kako je domInantna vjestIna prImjena
nauenog u raznIm zIvotnIm okoInostIma (SVS), a slijcdi jc lriiiclo rcflclsivno
nisljanjc (SV3}, odgovorno lolalno i glolalno djclovanjc (SV1} i osiivanjc drugiI
(SV2}. Ialo jc rinjcna nauccnog u slolana u raznin zivoinin siiuacijana vazan dio
Pagc 27

rovcdlc ralsi odrzivog razvoja u svalodncvnon zivoiu, njczina jc znacajnosi
izgulljcna alo ncdosiaju drugi logniiivni i roccsni asclii OOF.
Kurilulun Prirodc i drusiva jc uglavnon folusiran na vrijcdnosi osiivanjc drugiI,
na lolalnoj i glolalnoj razini s oIralrivanjcn uccnila da lriiicli i rcflclsivno
raznisljaju. Drugi rcdncii sc rijc svcga folusiraju na rinjcnu nauccnog na raznin
zivoinin ololnosiina.
5. Zalljucci i rcorulc
1. Olrazovni sadrzaji za occ osnovnoslolslo olrazovanjc u Hrvaisloj rolazc
znacajnu rcfornu s vidljivin razlilana izncdu noviI i siariI olrazovniI doluncnaia
iz crscliivc sadrzaja OOF. Ovaj jc sadrzaj risuian u novin i siarin doluncniina,
ncduiin ccsio jc rasrscn i scgncniiran lroz lruic discilinarnc doncnc.
2. Occniio, Irvaisli doluncnii nacionalnog luriluluna sadrzc nclc sadrzajc
rclcvaninc za OOF, s icndcncijon orasia lroz rcfornu olrazovnog sadrzaja. Posiojcci
sadrzaj OOF jc unazadcn rollcnina rczcniacijc.
(i} Folusiran jc na ololisnc asclic OOF i cinjcnicnc oisc siaiusa quo ili
srodnc rollcnc, lcz aliivniI lononcnii lojc iczc razvoju, ronjcni ili
ulljucivanju ojcdinca.
(ii} Unjcsio siraicslog rasorcdivanja lroz lurilulun lao cjclinu, sadrzaj jc
rasrscn, ic jc ccsio vczan loncciualno najllizin discilinana cinc svojc
univcrzalnc i iransvcrzalnc asclic ogranicava u snislu rivlacnosii i daljnjcg
isirazivanja.
(iii} Konacno, osioji jasan rasloral u sadrzaju (novijc icnc odrzivog razvoja
lao sio su ollici uravljanja ili ircndovi urlanizacijc}, u odnosu rcna
glolalnin ircndovina, s oicncijalon oviI icna da ludu ulljuccnc u daljnjc
iicracijc osuvrcncnjivanja sadrzaja u slladu s glolalnin vizijana i curoslon
inicgracijon Hrvaislc.
3. Novi lurilularni olvir jc narcdal iz crscliivc OOF-a jcr osiavlja nclc od
odrziviI rincia lao svojc icncljnc vrijcdnosii. Mcduiin i on jc ograniccn u snislu
ncdosiaila naglasla na razvoj i raznisljanja za luducnosi.
4. Siari lurilularni doluncnii loji sc jos uvijcl djclonicno lorisic, olrivaju nnogc
asclic OOF-a u ololisnon snislu lroz faliografslo znanjc o lioraznolilosii, zasiiii
rirodc i roizvodnji cncrgijc lao i ccsic ozivc na rovodcnjc nauccnog u sloli u
svalodncvnon loniclsi. Mcduiin, nc sadrzc clsliciinu orijcniaciju odrzivosii i nc
ruzaju dosiaino znanjc i vjcsiinc vaznc za glolalni odrzivi razvoj loji sc nozc
Pagc 28

rovodiii u svalodncvnon loniclsiu. Mogli li sc dodaino unarijcdiii rcfornon
luduciI rcdnciniI luriluluna dodavanjcn icna razvoja i raznisljanja za
luducnosi loji cc liii svc vazniji u ircnuilu lada danasnji uccnici osianu
drusivcno, gosodarsli i luliurno aliivni odrasli ljudi.
5. Novi nacionalni olvirni lurilulun vidi olrazovanjc lao jcdan od drusivcniI
susiava loji onogucavaju odrzivi razvoj. Odrzivi razvoj, lao ojan, sc rijcilo soninjc
u doluncniina, ialo su odrcdcnc lononcnic, vjcsiinc i vrijcdnosii odrzivog razvoja
odrazavaju u icncljnin vrijcdnosiina NOK-a.
6. Talodcr, inicrdiscilinarna icna Zdravljc, sigurnosi i zasiiia ololisa nozc sc
oinaii lao oziiivan siav doluncnia rcna loncciu, osclno u ololisnin
ascliina. Doluncni ovu icnu vidi lao olrazovanjc za odrzivi razvoj i ialo siavlja
naglasal na uravljanjc rizilon i lrizon, oivara vraia uciicljina za aliivno uvodcnjc
vlasiiiiI rojclaia odrzivog razvoja.
7. Nadaljc, icna Cradanslog odgoja i olrazovanja osnazujc asclic odrzivog razvoja
loji sc lavc drusivcnin odnosina, donoscnjcn odlula i gradanslon ariiciacijon
loji su vcc risuini u slolana lroz druga lurilularna odrucja.
8. Uz ovc icnc, NOK cini vazan loral i dajc vcci naglasal odrzivon razvoju u
usorcdli sa sadasnjin HNOS-on u lojcn ncna izravnog soninjanja odrzivog
razvoja u lilo lojcn dijclu doluncnia.
9. NOK ialodcr dajc vccu vaznosi luliurnoj raznolilosii i razunijcvanju luliura
(drusivcno-luliuralno ascli OF od glolalnc vaznosii}, dol HNOS vccu vaznosi
ridajc zdravlju lao lrucijalnon drusivcnon i luliurnon ascliu. Jcdno od noguciI
oljasnjcnja ovog olraia i ronjcnc jc cinjcnica da Irvaislo drusivo osiajc svc visc
djclon glolalnog svijcia i Euroslc unijc lao nuliinacionalnc organizacijc u lojoj jc
iolcrancija i razunijcvanjc drugiI luliura liina rciosiavla za funlcioniranjc
ojcdinca u drusivu.
10. NOK cini vazan loral rcna inicgraciji sadrzaja odrzivog razvoja u slolc u
Hrvaisloj od uvjcion da sc u oiunosii inlcncniira, rcdoviio azurira s glolalno
rclcvaninin icnana i da jc njcgova rovcdla na lvaliician nacin vrcdnovana inajuci
na unu odrzivosi.
11. Ola doluncnia, i HNOS i NOK, vrlo nalo aznjc ridodaju rodnoj ravnoravnosii
sio li u iradicionalnon drusivu lalvo jc Irvaislo noglo znaciii daljnju crciuaciju
rodniI uloga i zadrzavanjc osiojcciI razina ncrijaicljsiva rcna rodnin i solnin
nanjinana.
12. Kao dodaial ovon isirazivanju, lilo li uuino rovcsii jos jcdno lojc li nairalo
lonlrcinc ralsc u sloli, na rinjcr lalo uciiclji oducavaju odrzivi razvoj, lojin
Pagc 29

ascliina daju rcdnosi, lalo su uciiclji orcnljcni znanjcn i vjcsiinana za
lavljcnjc odrzivin razvojcn i sl.
13. Olrazovni doluncnii li irclali, izvan cinjcnicnog sadrzaja loji oisujc osiojccu
siiuaciju i njczinc rollcnc, ulljucivaii razvoj i sadrzajc loji su orijcniirani rcna
luducnosii zajcdno s nogucnosiina djclovanja zajcdnicc i ojcdinca u svrIu glolalnc
odrzivc luducnosii. Odrzivosi lao icncljni rinci i luriluralno nacclo jc vazna,
ncduiin osiajc ncnocna alo sc nc rcvcdc u olrazovnc icnc, udzlcnilc i znanja loja
sc nogu odnijcii dona i lorisiiii u svalodncvnon zivoiu.

Pagc 30

Liicraiura
Donazci, M., Duniiru, D., Jurlo, L. i K. Pcicrsson (2010} Educaiion for Susiainallc
Dcvcloncni ParincrsIi Iniiaiivc (EsdPI} FcscarcI Docunaniaiion (Projclina
doluncniacija olrazovanja za odrzivi razvoj arincrslc inicijaiivc EsdPI}.
www.cnjoincd.nci/rcscarcI
Kasicns K. A. i M. Turrin (2006} To WIai Eicni SIould Hunan/Enviorncncni
Inicrcciions Dc Includcd in Scicncc Educaiion?. Journal of Ccoscicncc Educaiion,
54(3}.
Lancour K. L. Proccss Slills For Lifc Scicncc.
Iii.//www.iufis.cdu/as/wrigIi_ccnicr/roducis/sci_olyniad/slsl_iraining_Iann
ond.df
Minisiarsivo znanosii, olrazovanja i soria (2006} Nasiavni lan i rogran za osnovnu
slolu. Zagrcl. Minisiarsivo znanosii, olrazovanja i soria.
Minisiarsivo znanosii, olrazovanja i soria (2010} Nacionalni olvirni lurilulun za
rcdslolsli odgoj i occ osnovnoslolslo i srcdnjcslolslo olrazovanjc. Zagrcl.
Minisiarsivo znanosii, olrazovanja i soria.
Foclsirn, J., Sicffcn, W., Noonc, K., Pcrsson, A., CIalin, F.S., Insiiiuic of Arciic
Diology ci al... (2009} A safc ocraiing sacc for Iunaniiy. Naiurc 461. 472-475.
Tilllury, D. (2007} Lcarning lascd cIangc for susiainaliliiy. Pcrscciivcs and
aiIways. U. A. E. J. Wals (ur.} Social lcarning iowards a susiainallc world (sir. 117-
132}. Wagcningcn. Wagcningcn Acadcnic PullisIcrs.
UNESCO Scciion for DESD Coordinaiion (2009} Fcvicw of Conicis and Siruciurcs
for Educaiion for Susiainallc Dcvcloncni. Paris. UNESCO
WCED - World Connission on Environncni and Dcvcloncni (1987} Our Connon
Fuiurc. Oford/Ncw Yorl. Oford Univcrsiiy Prcss.
Wcavcr, P. M., Foinans, J. (2006} Inicrgraicd Susiainaliliiy Asscssncni. WIai? WIy?
How?. MATISSE Worling Pacrs No 1. J. Jgcr, Wcavcr, P.M. No10/2006. 22.
Wilicdia suradnici (2011} Susiainallc dcvcloncni. U. Wilicdia, TIc Frcc
Encyclocdia,
Iii.//cn.wilicdia.org/w/indc.I?iiilcSusiainallc_dcvcloncni&oldid4114642
16 (rcglcdano 4.2.2011.}.


Dodaial 1 POPIS KOCNITIVNIH ELEMENATA
U iallici sc nalazi lisia sadrzajniI clcncnaia loja sluzi za nairanjcn i izdvajanjc
lurilularnog sadrzaja loji jc ovczan s OOF. Zlog lalocc snalazcnja lisia jc
odijcljcna na nclolilo odjcljala, rijc svcga u kognItIvnI sadrzaj (znanjc, cinjcnicc,
uccnjc} i vjestIne I vrIjednostI (razvijanjc vjcsiina, loncicncija, razunijcvanja,
usvajanjc i dijcljcnja vrijcdnosii}

I KOGNITIVNI SADR2AJI Ois
A Drustveno-kuIturaInI eIementI
1 Ljudsla rava Cradansla i oliiicla rava; clononsla, socijalna i
luliuralna rava; ololisna rava (ravo na cisi
ololis}
2 Mir i sigurnosi covjcla Fcfcrcncc o dolroliii i ncIaniznina ocuvanja
glolalnog nira i osiguravanja "slolodc od osludicc" i
"slolodc od siraIa" za svc ljudc.
3 Fodna ravnoravnosi Na radnon njcsiu, larijcri i lacana; u oliiiclin i
socijalnin ravina
4 Kuliurna raznolilosi i
ncdululiuralno razunjcvanjc
Trcljivosi/iolcrancija rcna osialin vrijcdnosiina i
oglcdina
5 Zdravljc Ljudslo zdravljc, zdravsivcni rollcni, zdravljc
ololisa, siarcnjc
6 Novi ollici uravljanja Novi nacini uravljanja dolrina i zajcdnicana, nr.
uravljanjc ololiscn (uzinanjc u olzir ololisniI
asclaia |uijccaja na ololis| rililon donoscnja
odlula}; dcnolraislo donoscnjc odlula
(iransarcnino lojc ulljucujc dionilc}.

D OkoIIsnI eIementI
1 Prirodni rcsursi Mincrali, sunc, zcnlja, ilo, iid. (lolicina, lolacija,
lvaliicia}
2 Voda Svjcza voda, norsla voda, voda za icc (lolacija,
lvaliicia}
3 Zral Zral (lvaliicia}
4 Tlo Poljorivrcdno zcnljisic, sunc (lvaliicia}; roccs
crozijc suna
5 Encrgija Encrgija icncljcna na fosilnin gorivina, olnovljiva
cncrgija (rcsursi, ovisnosii o iin rcsursina}
6 Poljorivrcda Uloga oljorivrcdc (Irana, zaosljavanjc}; olozaj
oljorivrcdc unuiar sircg gosodarslog susiava;
ollici oljorivrcdc (indusirijsla, oliicljsla
gosodarsiva, organsla, odrziva iid.}
7 Dio-raznolilosi Vrsic i zivoini rosior, sianisic, closusiavi -

raznolilosi, lvaliicia, guliial
8 Klinaislc ronjcnc Clolalni fcnoncn; razlozi i aliivnosii (adaiacijc i
rjcsavanjc}
9 Fazvoj ruralniI srcdina Scla, zajcdnicc - uloga, dolna siruliura,
zaosljavanjc; ozicija/olozaj unuiar sirc drusivcnc
i gosodarslc osnovc
10 Urlanizacija (urlani oiisal,
longloncracija}
Cradovi - vclicina, sianovnisivo, dinanila, urlano
laniranjc ulljucujuci roncino laniranjc, uijccaj
na lrajolraz i siri ololis; lvaliicia zivoia
11 Prirodnc ncogodc nr. olavc, susc, cruocijc vullana, isunaniji,
clsircnnc vrcncnslc ncrililc
12 Onccisccnjc Onccisccnjc zrala, vodc, ila; lcnijslo, lioloslo,
fiziclo; susiavno ili slucajno
13 Ljudsla lica (lao zivi
organizni}
Anaionija i fiziologija ljudsliI lica lao ziviI
organizana; ljudsla lica lao jcdna od ziviI
organizana u closusiavu/liosfcri
14 Oiad Kruii oiad, icluci oiad, uravljanjc oiadon,
rccilliranjc

C GospodarskI eIementI
1 Sironasivo Sianovnisivo lojc zivi isod rosjccniI zivoiniI
siandarda; rollcni s lanalizacijon, ncdosiaila
Iranc, zdravsivcnc njcgc, dosiunosi olrazovanja;
odnosi rcna rirodnin rcsursina i gosodarsivu
2 Ograniccnosi rcsursa na zcnlji Planci Zcnlja ina ograniccnc rcsursc za ljudslu
oirosnju i za asorciju cnisija onccisccnja.
3 Kororaiivna drusivcna
odgovornosi/odgovornosi
Tvrilc razraduju i inlcncniiraju odrcdcnc lanovc
odgovornc uoirclc rcsursa, oziiivnog uijccaja
svojiI aliivnosii na ololis, oirosacc, zaoslcnilc,
zajcdnicc, dionilc i svc drugc clanovc javnc sfcrc.
4 Trzisno gosodarsivo Elononsli nodcl; njcgova uloga u danasnjcn
glolalnon drusivu
5 Proizvodnja i/ili oirosnja Elcncnii suvrcncnog irzisnog gosodarsiva, uloga
lonanija, uloga oirosaca; luliuralni uijccaji,
ololisni uijccaji, rinjcrci iz svalodncvnog
uccnilovog/uccnicinog zivoia.
6 Odrzivosi, odrzivi razvoj Odrzivi razvoj jc razvoj loji zadovoljava oirclc
sadasnjosii lcz da ugrozi nogucnosii zadovoljavanja
oircla luduciI gcncracija.
Pagc 44

II VjestIne I vrIjednostI Ois
1 Odgovorno lolalno i glolalno
djclovanjc

2 Posiivanjc drugiI U ovon slucaju "drugi" nozc ulljucivaii drugc ljudc,
zajcdnicc (ljudslc} i druga ziva lica
3 Kriiiclo rcflcliivno raznisljanjc
4 Fazunijcvanjc
slozcnosii/rinjcna susiavnog
raznisljanja
Fazunijcvanjc lalo sivari uijccu jcdnc na drugc,
nr. u closusiavu gdjc zral, voda, olrci, liljlc i
zivoiinjc zajcdno siavraju slozcnc ojavc.
5 Faznisljanjc unarijcd Fazvijanjc raznisljanja o nogucoj, vjcrojainoj i
ozcljnoj luducnosii, razunijcvanja svjcionazora i
niiova loji siojc u ozadini. Najjasnijc vidljivo lao
rojclcija iz roucavanja ovijcsii u ono sio cc sc
vjcrojaino nasiaviii dogadaii, sio cc sc vjcrojaino
ronjcniii i sio jc u oiunosii novo. Na icnclju
uocavanjc olrazaca u roslosii i sadasnjosii.
6 Planiranjc i uravljanjc
ronjcnon

7 Fazunijcvanjc ncdu-odnosa
znansivcniI discilina
Diii ouccn lalo sc icnc i roccsc iz razliciiiI
znansivcniI i unjcinicliI rcdncia rcllaaju,
lalo sc ojcdina iianja nogu ronairaii iz nclolilo
discilina, nr. fizilc i clononijc.
8 Prinjcna uccnja u razliciiin
zivoinin ololnosiina
Diii ouccn u ionc lalo rinijcniii znanja iz
luriluluna u svalodncvnon zivoiu, ali i o osnovnin
cdagoslin uuiana lalo uciii iz svalodncvniI
siiuacija (Icurisiila olusaja i ogrcsala}.
9 Odlucivanjc, ulljucujucu
ncizvjcsnc siiuacijc
Diii ouccn o osiulu donoscnja odlula,
ojcdinacno, unuiar gruc i drusiava. Fazvijanjc
vjcsiina donoscnja odlula u siiuacijana gdjc ncna
unarijcd rcdodrcdcnog isravnog isIoda
10 Posiuanjc u rizicnin i
lriiicnin ololnosiina
Uccnjc o nacinina odgovora na lrizu i rocjcnc
razliciiiI rizila u ololisu. Vjcsiina uravljanja
vlasiiiin odgovorina na lrizc.
11 Sosolnosi rcoznavanja i
razjasnjavanja vrijcdnosii
Fazvijanjc vjcsiina u razjasnjavanju vlasiiiiI i iudiI
vrijcdnosii, lao i u odrcdivanju vrijcdnosii lojc siojc
iza siavova i izjava.
12 Prcoznavanjc dionila i njiIoviI
inicrcsa
Diii u sianju rasoznaii ilo sioji iza odrcdcnc izjavc i
siavova i loji li njiIovi inicrcsi nogli liii. Talodcr
liii u sianju ronairaii rollcn iz visc crscliiva
razliciiiI inicrcsniI sluina i njiIoviI inicrcsa u
njcnu.
13 Sudjclovanjc u dcnolraislon
odlucivanju
Prisiu infornacijana, sudjclovanjc u donoscnju
odlula (o lanovina i dozvola}, risiu ravosudu
14 Prcgovaranjc i donoscnjc
lonscnzusa
Fazrjcsavanjc sulola ( na rinjcr}
15 Pronairanjc Dio osnovniI znansivcniI roccsniI vjcsiina.
oisivanjc rcdncia inicrcsa na icnclju riluljcniI
infornacija uicn osjciila.
16 Mjcrcnjc Dio osnovniI znansivcniI roccsniI vjcsiina.
lorisicci siandardnc njcrc ili rocjcnc oisaii

II VjestIne I vrIjednostI Ois
odrcdcnc dincnzijc oljclaia
17 Zalljucivanjc Dio osnovniI znansivcniI roccsniI vjcsiina.
fornuliranju rciosiavli ili noguciI oljasnjcnja na
icnclju ronairanja.
18 Klasificiranjc Dio osnovniI znansivcniI roccsniI vjcsiina.
gruiranjc ili siavljanjc u rcdosljcd oljclaia ili
dogadaja u laicgorijc na icnclju laralicrisiila ili
dcfiniraniI lriicrija.
19 Prcdvidanjc Dio osnovniI znansivcniI roccsniI vjcsiina.
nagadanjc najvjcrojainiji isIoda luduciI dogadaja
na icnclju uzorala dolaza.
20 Konunilacija i razunijcvanjc
grafova i sinlola
Dio osnovniI znansivcniI roccsniI vjcsiina.
lorisicnjc dolno odgovarajuccg znansivcnog i
naicnaiiclog sinloliclog jczila i grafova.
21 Fulovanja naicnaiiclin
odnosina
Maicnaiicli onjcri/odnosi (ulljucujuci jcdnadzlc i
ncjcdnadzlc} su rilazi odnosa loji ulazuju na
ncdusolnu ovisnosi. Ovisnosi sc odnosi na
cinjcnicu da su svojsiva i ronjcnc odrcdcniI
naicnaiicliI oljclaia nogu ovisiii o ili uijccaii na
svojsiava i ronjcna drugiI naicnaiicliI oljclaia..

NosIteIj projekta:
Nciworl of Educaiion Policy Ccnicrs
Mrcza ccniara za olrazovnc oliiilc
www.cduolicy.nci
ncccduolicy.nci

2a NEPC:
Koordinaiorica rojclia
Asja Korlar

DIzajn nasIovnIce:
Marlo Tadic

Ovaj izvjetaj dio je ire inicijative EnjoinED http://www.enjoined.edupolicy.net
koja se provodi u 8 zemalja. Ciljevi inicijative su: predstavljanje sadrzaja
nacionalnih obrazovnih dokumenata zemalja sudionica s posebnim naglaskom
na elementima obrazovanja za odrzivi razvoj; pruzanje podrske svima koji mogu i
moraju promovirati odrzivi razvoj; stvaranje mreze organizacija civilnog drustva s
razliitim misijama i kompetencijama u svrhu razmjene znanja. Krajnji cilj inicijative
je promjena javne i individualne svijesti o odrzivom razvoju. EnjoinED inicijativa je
nastala iz projekta "Suradnika inicijativa u obrazovanju za odrzivi razvoj".
Koordinator projekta:
Mreza centara za obrazovne politike (NEPC)
Lokacija:
Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Estonija,
Makedonija, Kosovo, Rumunjska, Slovenija i Gruzija
Ovaj projekt financira Europska unija http://ec.europa.eu/world/
Sadrzaj ove publikacije iskljuiva je odgovornost Mreze centara za obrazovne politike i njezinih partnera ni
na koji nain se ne moze smatrati da odrazava gledista Europske unije
Partneri i suradnici:

Obrazovanje Za Održivi Razvoj Hrvatska

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Obrazovanje Za Održivi Razvoj Hrvatska

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ovo Izvjesce je izradio Forum za slobodu odgoja.

You might also like