Efraim Kion Da li je to bila eva?

Preveo: Eugen Verber

LIC: ROMEO MONTEKI, uitelj baleta .... - 49 godina LORENCO, franjevac .......................... - 92 godine JULIJ KPULETI ............................... - 43 godine LUKRECIJ, njena ki .......................... - 14 godina DOJILJ ................................................. - 75 godina VILIJEM EKSPIR, umrli pisac ...... - 52 godine

Mesto radnje: Verona, 1623. godine

Prvi deo

(Stan branog para Monteki u Veroni, tanije to je jedna bedna odaja za spavanje koja ujedno slui i kao kuhinja i trpezarija. Razapet konop za rublje koji deluje i kao zadnji zid. Levo u prostoriji stoji nezgrapni krevet za dvoje. S obe strane kreveta noni ormarii na kojima su svakakvi mezetluci. Desno je kuhinjski sto, dve stolice, korpa za ve, gvozdeni poret i vedro za pranje suda sa gomilom prljavih suda. Sve ostavlja utisak zaputenosti, iz koje po koji znak nekadanjeg dobrog materijalnog stanja. Sa desne strane drvena rezbarena krinja

sa razbacanim stvarima. Glavni ulaz je u pozadini, desno i levo su prolazi koji levo u Lukrecijinu sobu, drugi u kupatilo. Pored toga u oba bona zida su ostavljeni kairani otvori, kroz koje ulazi i izlazi ekspir. Kada se zavesa digne, jutro je. Odaja je jo u mraku, samo se zrak sunca probija u krevet s obrisima Montekija, koji se zamotao u pokriva. Lagana muzika se mea Romeovim glasnim hrkanjem. uje se kukurikanje petla, scena sa dizanjem arava. Hrkanje i muzika se prekidaju, Romeo se pridigao baca papuu na petla, sedi i zeva. Nona kapica je skliznula a preko ramena mu je arapa. Zatim sklanja sa kreveta termofor, ljubi ga, izlazi iz kreveta, nogom pipka ne bi li naao papue, pospan odlazi do prozora, na italijanskom jeziku psuje petla. Romeo poinje u jednoj gomili odee i vea da trai svoje arape, ali nalazi samo jednu)

ROMEO: Gde su moje arape ... Santa madona ... Ma ce stupida porca miseria. Julija ne mogu nai svoje arape! (Julija ostaje pod pokrivaem i ne odgovara, on se spotie preko maa koji lei na podu, leei kao da nije pao nego trai arape) Gde su moje arape? Jo jue su bile ovde ... (rei) Gde su moje arape, Julija?

JULIJ (ispod pokrivaa, rei): Ne znam, Romeo. Zaista, ne znam.

ROMEO: Oprosti, ptiu moj. Nisam hteo da te probudim. Spavaj

dalje, janje moje ... Dakle jednu smo nali ... oh! (otkrije drugu na vratu, pone da kija, obrie se arapom, ide desno u kupatilo i pone da se iskaljava i roke, Julija se naglo die i pada (pritisak), na glavi joj raupana plava perika, s viklerima u kosi, stavlja naoare, uzima nekoliko slatikia sa ormaria, ustaje vaui, skida spavaicu, ispod ostaje dnevna haljina, dolazi do krinje, trai periku bez viklera, stavlja je na glavu, vadi ogledalo, uju se uzdasi i izlivi zadovoljstva iz kupatila.

JULIJ: Romeo! Ti e ponovo potroiti svu vodu! (ide ka poretu) Hoe li dorukovati? (sklanja robu sa stola)

ROMEO (iz kupatila): Hou. Malo vina ...

JULIJ: Dobro. Vino.

ROMEO (dolazi iz kupatila i plee oko Julije sa termoforom): On, du, tre, on, du, tre.

JULIJ: Prestani, molim te, mali! Mora li me svako jutro zaboleti glava? Hoe li da probudi sirotu Lukreciju? ( u meuvremenu stavlja ae i bokal sa vinom na sto)

ROMEO: Zato sirotu?

JULIJ: Zato to je tvoja erka, a i zato to bi htela da spava.

ROMEO: Mogla bi da doe kui malo ranije, a ne u tri, etiri

ujutro.

JULIJ: Kada?

ROMEO: Pijana ko...

JULIJ: Je li sama?

ROMEO (ide levo ka sobi i zaviruje): Naalost to se ne bi moglo ustanoviti, jer je pod krevetom. Sino je opet na zid u dvoritu napisala ivelo nita!

JULIJ: ta je to?

ROMEO (vraa se): Verovatno neto protiv roditelja... ili vlasti.

JULIJ: Hoe li ti celog dana nositi taj idiotski termofor?

ROMEO: to da ne? (baca ga na krevet)

JULIJ (ide ka poretu i pokuava da zatvori vrataca koja se stalno otvaraju - tokom cele predstave): Porca miseria! Romeo, kad e ve jednom popraviti ta prokleta vrata.

ROMEO (priao joj je s lea i obrglio je): Sutra!

JULIJ (pokuava da se oslobodi): Ostavi me, mali... ta ti je odjednom palo na um... sada, u rano jutro... Ti zna da ne

mogu u ovo vreme... prestani! Romeo, ta je sa tobom?

ROMEO: Nita. Samo sam dobro raspoloen. Zar je zabranjeno biti radostan? Imam divnu porodicu, enicu, lepoticu koju volim, kao onda na gozbi, kada me tvoj pogled prvi put ustrelio. Kako li sam onda rekao? (uzima vino, pomera sto, staje na stolicu i recituje) Zublja sama nek od nje ui sjati. Deva ta na crnom platu mrke noi sja ko alem-kam na uhu crne ene i nije vredan svet krasote njene (slua odjek svojih rei) Nije loe!

JULIJ (sklanja robu sa stolice, seda za sto dok govori stihove, uzima jabuku i ljuti je i jede): Da, da, znam to Romeo... lepo... lepo

ROMEO: Govori jote, svetli anele! Opa! (prospe vino po sebi, skae i isti mrlju)

JULIJ: Romeo, o Romeo! Zato si Romeo? Zato nisi u stanju popiti vino belo, a da svaki put ne uprlja odelo.

ROMEO: Nije belo, nego crno.

JULIJ: Ovo mi se rimuje.

ROMEO (brie se): To se ne vidi... Izgleda kao ornamentika ili grb... renesansa, razume?

JULIJ: Ti po ceo dan neto dere, a ja moram po ceo dan da perem i istim za tobom. Sama. Nema ko da mi pomogne, nemam ni sluavku. Uvuci taj trbuh!

ROMEO: Ve sam ga uvukao! to se tie vina, njegov miris me podsea na otrov (klekne pored nje, obrgli joj nogu i stavlja glavu na nogu) kojim sam se hteo otrovati, to mi ga je prodao onaj apotekar, sea li se?

JULIJ: Opet ti sa tom tvojom starom priom?

ROMEO: Koji je danas datum?

JULIJ: Utorak!

ROMEO: Naa godinjica braka. Venali smo se ravno pre 30 godina. (eprka po gaama traei poklon)

JULIJ: Samoubistvo smo izvrili 16. oktobra 1594 -te. Tano?

ROMEO: Tano!

JULIJ: koji je danas datum?

ROMEO: Utorak! (vadi ruku iz gaa i rauna) U redu, neto manje... svega 29 godine jedan mesec i...

JULIJ: I jedan dan. (nastavlja da jede) Ha, godinjica braka!

ROMEO (nastavlja da eprka po gaama i teatralno vadi upakovan poklon): sea li se kako je bilo na groblju? Da si se probudila samo minut kasnije, ja bih ispio onaj otrov i otiao na onaj svet! Ti me ne slua.

JULIJ (nezainteresovano otpakuje poklon): Sluam, groblje, otrov, onaj svet. (uzdah) Da sam se samo minut kasnije probudila ti bi... boe sauvaj...

ROMEO: Pfft!

JULIJ: Pfft! (uzvik) Iiii! (vidi da su pokon velike gae, za ono vreme suvie male, udara ga poklonom i baca ga) Konju!

ROMEO: Ja sam bio zaljubljen u tebe. (teatralno pokazuje "do preko glave", Julija odlazi do poreta) Do uiju. Ti me ne gleda.

JULIJ (ponavlja pokrete "do preko glave", ne gledajui ga): Dovde!

ROMEO(uzima au vina): O, ljubavi! eno moja! Smrt!

to med je tvoga daha sisala, lepotu tvoju nikad skrit nije mogla. O, gledajte je oi, zadnji put! I zadnji put je, ruke zagrlite! Za moju ljubav (otpije gutljaj vina i pada) Lekaru vrli, tvoj otrov ba je brz.

JULIJ: Daj prestani! (nezainteresovano ide do stola, preskae "le" i vraa sto na mesto)

ROMEO: Bila si tako lepa... tada na otvorenom grobu... Onda si naglo trgnula i poeala ovde (pokazuje koleno) i uspravila si se. Mislio sam da e me kap udariti, bio sam tako nervozan. tome je kriv onaj tvoj ljubavnik, Paris, koji se uunjao u grobnicu.

JULIJ: Paris, to je bio ovek (odjednom zainteresovano).

ROMEO (ustaje): O tome da ne govorimo - vai? (uzima ma i mauje se) Ubio sam ga u divovskoj borbi prsa u prsa, dvoboju nad tvojim otvorenim grobom. uvaj me se, mome. Jedan pasado... zatim udaram punto reverso...

JULIJ: Ma nemoj! Ubio si ga s lea!

ROMEO (besan): Pa to kaem: punto reverso. Ili si ve zaboravila italijanski? (ne zna ta da kae u besu) Vino ti je... mlako!

JULIJ: Na sto sam ga stavila hladnog. (ona ga podbada, on besni)

ROMEO: Mlako je.

JULIJ: Nije.

ROMEO: Jeste, jeste, jeste, jeste, jeste!

JULIJ (ide ve - krevetninu da skupi, Romeo ide za njom i upetljava se u ve): I da sam se probudila jedan minut kasnije, ti bi...?

ROMEO: Pfft! (teatralno, odjednom raspoloeno)

JULIJ: teta. (vidi da ve nije suv, rastresa ga i prevre na konopcu)

ROMEO (opet ljuto, shvativi seda): ta je teta?

JULIJ: O, nita. (Romeo odjednom zauti i gleda preda se) O emu razmilja?

ROMEO: O tome, ta mi je te noi rekao moj pokojni otac: I zbog te kurvice, moj sin, poinio samoubistvo! (on podbada, ona sike)

JULIJ: moj otac, laka mu crna zemlja, rekao je: Sada je u porodicu Kapuleti uao prvi degenerik!

ROMEO: nije se setio da da miraz. Jedino to mi je dao bila je ona tvoja dojilja.

JULIJ: I meni je kasno puklo pred oima, da sam se udala za jednog prosjaka (uzima korpu).

ROMEO: Gde e? (zabrinuto)

JULIJ: Na trg, da kupim rotkve. Da dere. ti dotle operi sude.

ROMEO: Zato uvek ja?

JULIJ (dere se): Jer nemamo sluavku, zato. Svaka domaica ima neku sluavku, samo je ja nemam.

ROMEO: Zato to nijedna ne moe pored tebe da izdri

JULIJ: Zato to nema para da je plati. ta e za veeru?

ROMEO: Ne znam. Bilo ta.

JULIJ: Hvala na obavetenju. Namerava li izlaziti veeras?

ROMEO: Moda.

JULIJ: Kad se vraa?

ROMEO: Na vreme.

JULIJ: dio! (izlazi na srednji izlaz, a Romeo uzima kecelju, pere tanjire i pevui neku italijansku pesmicu. Koreografija. Ulazi s leva Lukrecija, sa kikama, ogrnuta u krevetninu, promukla, mamurna iz svoje sobe)

ROMEO: Ve si ustala, kerkice moja? Tako rano? gde si bila cele noi? Opet sa onim gorilama?

LUKRECIJ: Smara me! (mrmlja)

ROMEO: ta?

LUKRECIJ: Smara me! (dere se)

ROMEO: tako. Sad e verovatno da uradi domai zadatak? Ili si ga zavrila sino?

LUKRECIJ: Moron. (ide desno u kupatilo, Romeo se prikrada i prislukuje pesmu koju peva iz kupatila Lukrecija) (moe refren Govedine' ili jo bolje neki klasik na gitari uz Romeov komentar "Boe ta ova omladina slua?"), ulazi sa sredine dojilja, buno tako da se Romeo prestravi. Dojilja je starija, marama na glavi, hroma, nagluva, tako da glasno pria)

DOJILJ: Je li Julija kod kue?

ROMEO: Nije. Sedi, odmori Matrona.

DOJILJ: ?

ROMEO: Sedi. (dere se)

DOJILJ (teko diui seda na krevet): Sramota! Njena stara dojilja koja je hranila i podizala i prala joj ruiastu...

ROMEO: Pink!

DOJILJ: ? (Romeo mahne rukom) posipala je puderom i uvek joj se nalazila pri ruci, sada mora tajno da ulazi u njenu kuu. (Romeo prestaje da pere sude i brie ruke) Kao da je moja krivica to se udala za vas. Kaite, sinjor Romeo, je li to moja krivica?

ROMEO: U redu, u redu. Kako je moja draga tata?

DOJILJ: ? (Romeo opisuje je rukama, debelu enu, grudi pokazuje nisko) Sinjora Kapuleti?

ROMEO: Hvala bogu imam samo jednu? Je li bolesna?

DOJILJ: Je li - ta?

ROMEO: Bolesna? (dere se)

DOJILJ: ?

ROMEO: Da li je bolesna? (klekne od nemoi)

DOJILJ: O gospodine Romeo, ja vam kaem, ta mala vetica, koju ste uzeli za enu, Julija, je li kod kue?

ROMEO: Nije. (tiho)

DOJILJ (uje): Ke merda!

ROMEO: Sad uje!

DOJILJ: Kaem vam, ta Julija je oijukala sa mukarcima ve od svoje jedanaeste! Satima je znala stajati na balkonu i gledati mukarce... Ne vas, mukarce.

ROMEO: Je li tata bolesna ili nije?

DOJILJ: Koooo? (Romeo lupa glavom o pod, Dojilja gleda okolo ko kuca) Ui sinko, raznesi je!

ROMEO (dere se): Sinjora Kapuleti?

DOJILJ (nastavlja po svome, ustaje ide do stola i uzima jabuku i jede, ispada joj iz usta, skuplja mrve): Kaem ja maloj vetici. 'Juli' - kaem ja.

ROMEO (tiho, obeshrabren): Hou da znam je li stara vetica bolesna?

DOJILJ: Jeste.

ROMEO (oduevljeno): Jeste. ta joj je? (ide ka babi kleui)

DOJILJ: Reuma.

ROMEO (razoarano): Je li to sve?

DOJILJ: Kad god doem kod vas, vi me pitate isto. , evo ja, moje noge, (zadie suknju) evo vidite... vene...

ROMEO (udara ga miris): Verujem vam na re... reci mi... ima li jo sinjora Kapuleti onoliko para?

DOJILJ: To jeste, bogata je, puna para!

ROMEO: moja ena nije progovorila sa njom ni rei od kad smo se venali.

DOJILJ: Naravno, ljuta je na nju, to je nije spreila da se uda za vas.

ROMEO: Je li to neki tei oblik reume?

DOJILJ: ? (Romeo ustaje ide da golica dadilju, ona se smeje ide do kreveta Romeo za njom)

ROMEO: Reuma je li teka? (na krevetu su)

DOJILJ: Teka je, nosim je uz i niz stepenice, ne moe da hoda. Ima reumu, znate.

ROMEO: Pria se.

DOJILJ: ko jednom sinjora, ne daj Boe, umre, vi i Julija ste jedini naslednici.

ROMEO: Ne brini i tebi e neto ostaviti... (pria za sebe, razmiljajui, publici) Uz stepenice, niz stepenice, baba je matora, moe i da se oklizne.

DOJILJ: da, to se moe dogoditi. (njemu iza lea)

ROMEO (uzima krevetninu, prebacuje prako njih, koprcaju se tako da svako naredne replike govori provirujui glavom ispod krevetnine sa razliitih strana): Dojiljo, ja sam lud za tobom.

DOJILJ: Za ime sveta, Romeo!

ROMEO: Volim punake i okrugle.

DOJILJ: Madre mia santisima! ta e rei Julija?

ROMEO: Ona je frigidna.

DOJILJ: Pa nije udo posle svih tih mukaraca.

ROMEO: Kai mi ko je bio prvi? Ti sve zna.

DOJILJ: Dobro, sinjor Romeo, li strogo meu nama. Julija nije ovde? (osvre se) Nije. Dakle, jednog dana, pre mnogo, mnogo godina...

ROMEO: Skrati!

JULIJIN GLS (ispod arava, kao spolja): Romeo! Zar ja moram sama sve vui?

DOJILJ: O, Boe... Pa to je Julija. (ide levo desno) ako nas uhvati... (hoe pod krevet)... ona je tako nepoverljiva.

ROMEO (odvodi je do izlaza na sredinu): Ne tu! Ovuda. (izlazi Dojilja, on je leima okrenut publici) Inae e opet da pone da me presliava. I ne zaboravi da se oklizne jednog dana na stepenitu (okree se nazad tie pria) i moju tatu, ne daj Boe, ispusti iz ruku, to e biti mnogo, mnogo para, dovoljno za... (uje se pesma iz kupatila, ponovo 'Govedina' ili klasik

Romeo slua i krsti se, uje Juliju i iskrada se levo sa scene)

JULIJ (ulazi sa punom korpom, jo se uje Lukrecijina pesma): ta ti si Lukrecija jo u kupatilu? 14 ti je godina, a ti ne zna nita pametnije raditi. U tvojim godinama, ja sam bila udovica. Izlazi napolje, pljunuti otac, ne na ta vrata, na druga! li od jednog degenerika Montekija, nita bolje se nije ni moglo oekivati. (neko kuca na vrata) Joj, to je otac Lorenco. Na njega sam zaboravila. Uite, oe na, Romeo nije kod kue.

LORENCO (U mantiji, s kapuljaom na glavi, senilan): Utoliko bolje i ne elim ga videti.

JULIJ: Raskomotite se, asni oe! (seda, izuva se i stavlja noge sa na drugu stolicu, Julija se krsti)

LORENCO: Od dana kada sam vas tajno venao po vaoj elji, on me mrzi. Imam oseaj da bi me najradije ubio, taj... kako se ono zvao?

JULIJ: Romeo! (stavlja korpu kod poreta)

LORENCO: Tano. nekad je bio drag i zgodan mladi, jo ga vidim u onom crnom odelu s knjigom u ruci vie 'To be, or not to be'

JULIJ: Oe na, to je bio jedan drugi. (skida mu kapuljau)

LORENCO: Onaj s mrtvakom glavom, to nije on.

JULIJ: Nije.

LORENCO: Kako to?

JULIJ: To je duga pria...

LORENCO: Nego zato si me zvala keri?

JULIJ: Htela bi se ispovediti, oe. (klekne i pokuava da mu kae da se eli ispovediti)

LORENCO: Lepo, hodi blie keri. (pokuava je milovati) Ispovest je neto sveto ili kako sam ja rekao u jednom izvornom tekstu, drugi in, trea scena, strana 36.... (odjednom glasno) Na istoku se sivo jutro smeka na mrklu no i zlatni oblak mreka...

JULIJ: ta to znai?

LORENCO: Pojma nemam. Meteoroloki izvetaj valjda. Trai neto dole?

JULIJ: Htela bih se ispovediti oe.

LORENCO: to ne kae? (baca mantiju preko njene glave) Ispovedi se, Ofelija.

JULIJ: Julija.

LORENCO: Ni to nije loe.

JULIJ: asni oe, ja vie ne volim svoga mua.

LORENCO: Ne voli mua? I za to si me zvala?

JULIJ: Da

LORENCO: Oproteno ti je. (skida mantiju s glave, Julija dolazi do vazduha) bsolute in nomine patris... et fili.. et... et... uh, zaboravio sam mu ime.

JULIJ: Ne podnosim ga!

LORENCO: Koga?

JULIJ: Romea! (besno)

LORENCO: Onog u crnoj odori, s mrtvakom glavom?

JULIJ: Ne, da, dobro. (ustaje i donosi mu vino) Kako sam se

razoarala, nekad mi je govorio: O, ako mi je ruka tako zla, te pusti tvoju svetaku milinu nek moje usne, poklonika dva taj greni dodir celovima skinu.

LORENCO (halapljivo pije vino i prosipa po sebi): I ti si njemu svata lupetala: Ne, poklonie, vaa ruka nije ni zla ni grean, nego pobona je poklonik svecu ruku dirat sme... ili neto slino tome... Je li tako?

JULIJ: li on je tada bio mlad, lep, zgodan, danas je debeo, mlohav, s arapom na glavi, jede rotkve i zaljubljen je u termofor.

LORENCO: On je zaljubljen? (ponovi sipa vino i prosipa)

JULIJ: Prava telesna, seksualna ljubav s bocom za grejanje. Spava sa njom svake noi i tepa joj i zove je Liza.

LORENCO: ta sve danski prinevi nee sebi dopustiti...

JULIJ: On je od Montekija, Romeo Monteki.

LORENCO: da, da. (zagleda se u nju) ta ti radi, klekni i priaj. (Julija krene da klekne kod njega, seti se mantije,

predomisli se i klekne iza kreveta, naslonjena rukama na krevet) Dakle, ta je bilo sa tvojim muem? (eta)

JULIJ: On je impotentan.

LORENCO: Zar ti sine Brute? (gleda dole)

JULIJ: Ne, to je iz druge predstave.

LORENCO: ta?

JULIJ: Dugako.

LORENCO (gleda dole): Pa i nije.

JULIJ: Pria je duga!

LORENCO: teta, to bi me ve zanimalo. Ti ima seksualnih problema? (legne na krevet) E pa danas ih svako ima. Ni ja vie nisam ono to sam bio kad mi je bilo 20 sant... ovaj godina...

JULIJ (otro): Oe na, sada se ja ispovedam, a ne vi. (Lorenco ustaje, ona skrueno) Uvek mi kae Nemam ja glavu za te stvari'

LORENCO: Kome treba glava za to?

JULIJ: Ja ne mogu vie izdrati. (Lorenco joj prilazi iza lea)

LORENCO: On te vie ne ljubi.

JULIJ: On ljubi sebe, rotkve i Lizu.

LORENCO: Stara pria o ljubavnom trouglu.

JULIJ: Treba mi va... savet.

LORENCO: Moj savet... hm... (zaskoi je s lea i prebaci mantiju preko nje)

JULIJ: Lorenco... Lovre... pusti me! Je si li poludeo? Moj mu e svakoga asa stii. Ja sam od tebe traila samo savet

LORENCO: Savet... ah, da... Ofelija idi u samostan!

JULIJ: U samostan?

LORENCO: Tamo, ima dosta zagorelih.

JULIJ: Molim?

LORENCO (stenje): Moliti se, sinko, moliti se. Po jedan Oena... (pokazuje na sebe) tri puta dnevno.

JULIJ: Pre ili posle jela? (stenje)

LORENCO:... i jo pet Zdravo Marija... Benedico te i nomine patris et matris et spiritus sancti et medicine doctoris... men! (pada mrak, u mraku se uje)

JULIJ: Dosta, pao je mrak. Ma prekini, kraj je scene! Kada se ponovo pali svetlo na sceni je Julija koja sprema veeru igrajui i pevuei na neku renesansnu muziku, koreografija, posle odreenog vremena ulazi Romeo.

ROMEO: Jesam li te pozdravio ili ne? (prilazi termoforu i ljubi ga, Julija se krsti) Je li to sve to ima da mi kae? (Julija seda i ljuti jabuku) Posle ovako napornog dana, mu se vraa kui, a ena... bar da ga upita ta se desilo danas.

JULIJ (nezainteresovano): ta se desilo danas?

ROMEO: Danas, (uzima novine, obuje cipele koje je ostavio Lorenco i legne na krevet) nita!

JULIJ (plane, ustaje): I to je ono to sam te trebala pitati?

ROMEO: Boe moj, treba pokuati.

JULIJ: Romeo, zna ta si ti?... Ti si nesnoljivi idiot, greka prirode, talog ljudskog drutva, intelektualna ljutura, lapidarni skarabeju, ti si... bibliotekar.

ROMEO (plane, ustaje): Ja bibliotekar. Onda si ti esencija narcisoidnosti, neopisivi smrad, zmija otrovnica, kao i tvoja majka koja je pokuala da me otruje.

JULIJ: Naalost bez uspeha! (deru se jedno drugom u facu)

ROMEO: Naalost!!! Dakle tako (sledee replike do pojave ekspira, govore u glas, pri kraju se hvataju za grlo, dave i padaju na pod) Jel' se tako razgovara sa glavom porodice? Malo pristojnosti eno ili u sve po kui razbiti u paramparad. Ja sam ti mu. Zapamti.

JULIJ: to se mene tie, moe uzeti svoju Lizu pod ruku i nestati. Neu za tobom plakati. Ovako se ponaati sa jednom slabom enom, koja ima visok pritisak, prostaino jedna (kako se dave svetlo se smanjuje i pali top gde ulazi ekspir, sa ramom koji dri tako da ono to je u ramu lii na ekspira po minci, kostimu, a van rama obuen normalno, tako da odudara od kostima tog vremena, stoji i slua svau, suprunici se utiaju)

ROMEO I JULIJ: ekspir!

ROMEO: Ona je poela!

JULIJ: Nije istina, on je!

ROMEO: Izvolite sesti! Pali to svetlo! (pali se puno svetlo)

EKSPIR (ekspir muca kod slova m i to samo kod tog slova sem kad je na kraju rei, dok recituje ne muca): Ne, Mmmonteki. Sauvaj svoju ljubaznost za ulijetu. Dooh jer na ponaanje da vas opommmenem hou, jer isto nanosi mmmi srcu zlo.

JULIJ: Samo nam je ovaj jo falio.

ROMEO: Ti si tome kriva.

JULIJ: Ne budi smean.

EKSPIR (Sputa ram dole, Julija gleda u sliku): Od asa kada predivno sunce utone u zlatno more zapada, i duge sene platom svojim obaviju sve na ovom svetu u grobu mome zahvata me nemir...

JULIJ: Sad ne muca.

EKSPIR (otrije): ...jer moje uvo prepuno je vae, svae zle, te tako moram u prebivalitu svom veitom,

hteo ja to ili ne okretati se kao... kao...

ROMEO: Ventilator.

EKSPIR: Okretati se kao ventilator... premmmda ne znam ta je to. Valjda se taj... tilator lepo okree. (vidi gde Julija gleda i sklanja ram) Nek ne bude nebo obazrivo i blago jer meni samo plamen - bes je vodi ne mogu vie podnositi prizor taj kako vi moje ljubavne drame najlepe u lakrdije olako pretvarate, u jedno nita, u jedno lako pero koje seljak guetu iz uva istrgne...

ROMEO: Guske nemaju ui.

JULIJ (ustaje, uzima ekspira pod ruku i vodi ka srednjem izlazu): Dragi mister ekspir, nama je uvek drago kad nas posetite i mi veoma cenimo to se blagoizvoleli potruditi se da skoknete do nas, ali danas ste nas neto zatekli u urbi.

ROMEO (ustaje i isti se): Doite nam za par nedelja, kad budemo imali vie vremena. (vraa se do Romea, Julija ide do kreveta po slatki)

EKSPIR: Vremena, kae? Da bi i dalje

izvrtali stihove moje, koje vam na jezike i usne stavljah, kako bi nedostojni, bacili ih u prainu ulinog govora, koji plemenito uvo vrea?

ROMEO (uzima ekspira pod ruku i vodi ga ka izlazu): Dopustite mi maestro, da i ja doem do rei. Vama ne pristoji da nas grdite, jer ste nas vi stvorili onakvim, kakvi smo.

JULIJ (jedui): Vi ste krivi za celu priu... (ekspir se ponovo vrati i sede na stolicu desno) Dragi maestro dolo je vreme da nauite neto iz ivota, iz stvarnosti.

EKSPIR: ta e mmmeni stvarnost, ja sam pesnik. Ja sam pesnik, znajte! a pesnikovo oko kovitlano bezumljem divnim, iba pogledom as s neba zemlji, as sa zemlje nebu.

JULIJ: Citati, citati, svaki put iz drugog komada.

ROMEO (stavlja korpu na sto i jede rotkvu): ta e! utorska prava su njegova. Copyright je copyright.

JULIJ: Jeste li ikad prebrojali koliko je leeva u vaim komadima? Vi ste jedan masovni ubica. (Ustaje, skida torbu i lupa po rukama ekspira koji hoe da uzme da jede)

EKSPIR: Takav gorak kraj, tovana gospo, znak je kobi! Konac zakoniti jednoj tragediji, koji se zaustaviti ne moe, kao to niko nikad zvezda hod ustaviti nee. I jo k tome: Nastojanje moje uuvati jedinstvo mesta, vremena i radnje, a ne namerno ubistvo, bee moj cilj!

ROMEO: ta ste uradili s nama Romeom i Julijom? kako ste sredili ntonija i Kleopatru?

JULIJ: Otelo i Dezdemona?

ROMEO: Ili jadna Ofelija.

JULIJ: Terorista.

EKSPIR (poinje da cmizdri): Ne govorimo vie o tome! Ne, molim vas, nemojte me vie koriti, mene starog pesnika mlade due, koji vam se kune: Hteo sam dobro.

ROMEO: Eto ti sad.

JULIJ: Dobro, ne smete to sve uzimati tako k srcu.

ROMEO: Sve je ovo samo pozorite... I to ne ono najgore, verujte mi. Da vidite samo one iz... Ma, nije vano. Ma igrae se vai komadi jo pedesetak godina. (Julija koluta oima)

EKSPIR: Jeste li sigurni?

ROMEO: Ma jo sto godina. Nego kada ste vi zapravo umrli?

EKSPIR: Pre sedam godina, pokoj mmmi dui.

JULIJ: Pa dobro se drite. (uje se gitara) Naa ki Lukrecija Marija Benvolia. Veba svoje prste, to dete je tako muzikalno. (Odjednom promeni ton i vikne) Prekini! (Gitara ide glasnije)

EKSPIR: ko me slabo pamenje ne vara u izvornom tekstu nisam predvideo ker da rodi, ulijeta.

JULIJ: Kad bi ste znali koliko ste bili u pravu, mister ekspir. Izvinite me na trenutak. (Naglo odjuri u Lukrecijinu sobu iz sobe se uje vika) Hoe li ve jedanput prekinuti sa tom galamom. Puna mi je glava onog idiota preko puta, jo samo mi ovo fali. (ekspir se uvredi, a Romeo gestom pokazuje da se odnosi na njega, a ne na ekspira, Romeo ponovo stavlja korpu

sa voem, jedu obojica)

ROMEO: O, Vilijeme, zar nas ne biste mogli izvui iz ovog pakla?

EKSPIR: Kako, o, Romeo?

ROMEO: Napiite nas ponovo!

EKSPIR (jedui): Previe traite prijatelju dobri jer uknjieno to je perom naknadnu, novu dopustiti sebi nee dovoljno je to od prevodilaca o moja duo proroka, patim i trpim. ta vi hoete od mene: ivot u novom i dopunjenom izdanju? ko bi i od ekspira bilo, bilo bi mnogo!

ROMEO: Psst! Evo je dolazi! (Progutaju na silu, ekspir se zagrcne)

JULIJ (pojavi se u Lukrecijinoj haljini): Romeo, doi da porazgovara s Lukrecijom, ja vie ne mogu!

ROMEO: Ne mogu sad, priam.

JULIJ (vraa se u sobu i vie): Dii se, dii se kad ti kaem!

(Lukrecija odgovara: Neu! - Nakon toga, Julija se ponovo pojavi na vratima, ekspir se gui od kalja, Julija ga udari po leima) Recite mi, mister ekspir, moramo li mi sve vreme igrati vie uloga?

EKSPIR: tedljivost nam na to nalae, milostiva gospo! Elizabetansko doba, znajte u pozoritu znai: glumaca malo, (Julija ulazi u sobu) a plaa jo manje.

LUKRECIJ (izlazi iz sobe pospana, sa kikama i vakom): Lezi, knjavaj, samo to i zna. Haos. Mrzim te kao nikoga na svetu (pogleda Romea) Dobro moda, tebe mrzim vie.

ROMEO: Jesi li uradila domai? (Kae to jer zna da je nervira)

LUKRECIJ: O fuck! Koji moron!

ROMEO: Kako to govori sa mnom?

LUKRECIJ: emu trebanje?

ROMEO: Da bi napredovala u ivotu.

LUKRECIJ: Ludilo. Pa, ko je napredovao od uenja danas.

ROMEO: Julijaaaa!

EKSPIR (Od prvog trenutka zaaran Lukrecijom, prelazi u stranu, na proscenijum, Lukrecija i Romeo nastavljaju svoju svau u pozadini kao pantomimu, ponavljajui iste pokrete i tekst kao u prethodnom delu): Nebesa i zemljo, vrhunci divote, gle! Mnogo sam gospoa stvorio, mnogo ih gledao i zavolio, al' od ove mi staje dah, srce mi burno lupa, jer to je ista ulijeta kad joj behu etrnaest leta! (Peva 'O, Juli, Julijana' sa koreografijom)

LUKRECIJ (prekida svau i gleda ekspira, reaguje na pesmu): Ko je meso?

ROMEO: Turista iz Londona. Julijaaa! Gde si da vidi ta mi radi? (Odlazi u sobu)

LUKRECIJ: Nee doi! (Ide ka ekspiru, obilazi ga, merka, na kraju baci maramicu na pod, koju on hitro die i ukoi se i ukoen igra do kraja scene)

EKSPIR: h, milost, koja ast! Rupi ovaj uzmi - o, anele slatki, i uvaj ga bolje od Dezdemone!

LUKRECIJ: Zovem se Lukrecija. Haj!

EKSPIR: Ime mi je Vilijam ekspir. Nisam Haj. moete me zvati i Vili. Free Willy.

LUKRECIJ: Deluje vrlo seksi, zna! (Baca maramicu malo dalje, ovaj die i naguzi se, ona ga utinu)

EKSPIR: h, gospoice!

LUKRECIJ: Zovi me Luki.

EKSPIR: ko je muzika hrana ljubavi iz imena tvoga neka ona zrai

LUKRECIJ: to voli tako utirkano da govori? Jesi li ti neki manijak?

EKSPIR: Pesnik sam, milostiva Luki! Piem drame, ali i sonete Komedije, tragedije to u ljubavi zbore.

LUKRECIJ: Vili hou da zbriem. (ekspir ne shvata) Hou da kidnem od kue.

EKSPIR: O, shvatam gospoice. (Znoji se i brie)

LUKRECIJ: Umirem za tim da budem glumica. ak ni SD ne nosim. (ekspir ne shvata, ona die grudi) Sisodr.

EKSPIR: h, da! (Znoji se i brie)

LUKRECIJ: Hajde da kidnemo, da se stutimo u neku rupu.

EKSPIR: Potresa me, o slatki cvete, moje zene ari skladnost tela pod ruhom devianskim. Od prizora tog bi se i zidine Verone poljuljale ako ne i pale.

LUKRECIJ: ?

EKSPIR: Hajde da se stutimo u neku rupu.

LUKRECIJ: Faca si! (Zagrli ga i prebaci preko kolena, dug poljubac, ulazi Romeo)

ROMEO: Santa Maria! Ce vecchio impudico! Funcola Shakespeare! (Prilazi im i razdvaja, ekspir pada, Romeo ga hvata iznosi napolje)

LUKRECIJ: ale, mi smo se zatelebali!

ROMEO: S tobom u kasnije govoriti... bludnice! (Die ekspira koji je u oku od poljupca, blesavo nasmeen i izbacuje ga) dio, labude!

LUKRECIJ (navaljuje na srednji izlaz, Romeo ne da): Ja u s njim da se stutim u neku rupu.

ROMEO: Ne dolazi u obzir. Taj tip je zamalo ubio i mene i tvoju majku.

LUKRECIJ (legne na krevet besna): Ja u se s njim da se stutimo u neku rupu i tamo emo se bubati.

EKSPIR (pojavi se na ulazu): Mi emo se stutiti u neku rupu i tamo emo se bubati. (Tri mu u susret Lukrecija, ispred preneraenog Romea izlaze)

Drugi deo

(Isti ambijent kao u prvom delu. Kada se zavesa digne, jutro je. Odaja je jo u mraku, samo se zrak sunca probija u krevet s obrisima Montekija, koji se zamotao u pokriva. Lagana muzika se mea Romeovim glasnim hrkanjem. uje se kukurikanje petla, scena sa dizanjem arava. Hrkanje i muzika se prekidaju. Romeo se pridigao baca papuu na petla, sedi i zeva. Nona kapica je skliznula a preko ramena mu je arapa. Zatim sklanja sa kreveta termofor, ljubi ga, izlazi iz kreveta, nogom

pipka ne bi li naao papue, pospan odlazi do prozora, na italijanskom jeziku psuje petla. Romeo poinje u jednoj gomili odee i vea da trai svoje arape, ali nalazi samo jednu. Sve se ponavlja kao u prvom delu s tim da se vraa u krevet, rukom miluje Juliju, prevrne se na nju)

ROMEO: Kako bi sada palo jedno jutarnje milovanje, eno? (neno)

JULIJ (Julija se naglo die, na glavi joj raupana plava perika, s viklerima u kosi): Jedno bi jutarnje milovanje palo sasvim dobro, muu! (dubokim glasom)

ROMEO (zbunjen ustaje sa nje i ide na kraj kreveta): ta to znai?

JULIJ: Da pristajem. (Ide za njim)

ROMEO: Pardon... a ta ti hoe od mene?

JULIJ: Ja? Pa jesi li se ti ispentrao na mene i rekao (neno) 'Kako bi sada palo jedno jutarnje milovanje, eno?', a ja sam rekla (dubokim glasom): 'Jedno bi jutarnje milovanje palo sasvim dobro, muu!'

ROMEO: li ti uvek kae: 'Ostavi me, stoko!... ta ti je odjednom na um palo?... sada je rano ujutro... (obara ga na lea i uzjahuje) Prestani, Romeo ti zna da je ne mogu u ovo

vreme...

JULIJ: Tako je bilo pre. Sad su nastale promene. Od sino kad si mi obeao sluavku, od tada sam sasvim tvoja.

ROMEO: , tako. I - ta emo sad?

JULIJ: ta emo sad? Pa, ovaj, zaista... ta emo?... Pa prisetiemo se mladosti, prve brane noi. (Legne na lea) Izvoli.

ROMEO (povlai se): Ne mogu da se setim kako je to bilo. (Ustaje i prekorauje je)

JULIJ: Zar ide ve? Jo nee svanuti I nije bila eva, nego slavuj to probio je teskobno ti uvo!

ROMEO: Gde su moje arape?

JULIJ: U onom ipku peva svaku no Da, veruj, dragi, slavuj je to bio...

ROMEO: Bila je to eva.

JULIJ: Nije bila eva, nego slavuj... (skida spavaicu, ispod ostaje dnevna haljina)

ROMEO: eva! (odlazi u kupatilo iz kog se uskoro uju iskaljavanje i mrktanje)

JULIJ: Nisi bio u pravu ni pre tri decenije nisi ni sada. (dolazi do krinje, trai periku bez viklera, stavlja je na glavu, vadi ogledalo) Nije bila eva, nego slavuj. Jel' jasno?

ROMEO (istri iz kupatila sa pekirom): Jasno je samo jedno: da ni onda ni sada nisi bila muzikalna. Ne razlikuje gakanje gusaka od cvranja cvr... cvr... zrikavaca (dere se) Bila je to eva! (vraa se u kupatilo)

JULIJ (dere se): Slavuj! (pojavljuje se ekspir sa knjigom u ruci) ekspir!

ROMEO (ponovo istri i vraa se posle replike): eva, nije ekspir!

JULIJ: ekspir! (dere se, kad progovori ekspir Romeo se trgne) Molim vas objasnite onom maloumniku koja je ptica pevala, tada u predskozorje, pred kraj treeg ina.

EKSPIR (lista): Mnoge ptice prooe kroz ruke moje li sam toga puta, ako me seanje slui u tekstu napisao, perom laganim: (ita) It was the nightingale and not the lark

ROMEO (Romeo kad uje ekspirov glas izlazi iz kupatila

zbunjen): ?

JULIJ: Prevod!... (trai prevod u knjizi) Mister ekspir, u ovom vaem komadu je situacija ovakva: ova budala je ubila moga brata od strica, pa je pobegla u Mentovu.

EKSPIR (brzo lista): Ko je pobegao?

JULIJ: Ova budala! Mi se grlimo poslednji put u mojoj sobi, mi ljubavnici veka i zauje se ptica. Je li to bio slavuj ili eva? ta je to? Dramaturgija? (ide do poreta)

EKSPIR (ne nalazi nita u knjizi i izmilja): Ptice su simboli ovekove udnje tenje due da se oslobodi gliba da se lepetom krila domogne zvezdanih putanja (publici, ide na rampu levo) 'Za sebe.' ini mi se da tako neto proitah iz neke knjige mudre.

ROMEO (i on ide na rampu desno): I ja isto 'za sebe'. Nikad mi nee biti jasno kako pisci i glumci misle da ga oni u poslednjem redu uju dobro, a da ga mi glumci koji se nalazimo iz njegovih lea, ne ujemo.

EKSPIR (publici): Napraviu se da ovo nisam uo.

JULIJ: Mister ekspir kau da kao glumac niste loi, ali ta e

vam to pisanje. (Uzima jabuku i sede na stolicu desno prethodno sklanjajui robu i jede)

ROMEO: Da. I - ta e vam stalno to 'o' 'ah' 'oh' 'vaj'? (Dolazi do stola, seda na stolicu levo i jede rotkve)

EKSPIR: To je i mmmeni smmmeno (smeje se).

JULIJ: I ovaj je napisao Hamleta???

ROMEO: Kau da on nije napisao ni jedan od svojih komada.

EKSPIR (besan): Kleveta! Uvrede, lai, sve same lai! Ve odavno znam za njih i pitam se jel' dinije sve strelice i metke silovite sudbine u srcu podnositi, Il' zgrabit oruje i odupret se i moru jada kraj uiniti?

JULIJ: To je pozorini tekst.... Samo je li njegov?

ROMEO: Biti li ne biti - pitanje je sad (ekspiru) Kako to da iza sebe niste ostavili nijedan tekst?

EKSPIR: ta se tu immma objanjavati? (Romeo ustaje i trese nogavicu)

JULIJ: Pa, na primer ko je napisao vae komade?

ROMEO: Hajde, Vili! Ko je bio? Frensis Bejkon? (zavlai ruku u gae)

JULIJ: Kristofer Marlou? (Romeo mirie ruku) Prati ili ne prati? Pitanje je sad.

ROMEO (trgne ruku u razdere se na ekspira): Hou da znam, jesu li ekspirova dela od ekspira ili nisu? Da ili ne?

EKSPIR (slomljen): Ne!

JULIJ: No. Najzad.

ROMEO: To sam i mislio. (ekspir zine da neto kae) Samo nemoj u pesmi (ekspir ponovo zine) I skrati.

EKSPIR (pria normalno): Ionako sam se ummmorio od jammmba. Vi ne slutite koliko sam od te javne kammmpanje blaenja mmmog ugleda jo za ivota propatio. tek nakon smmmrti... ekspirova dela je pisao neko drugi. Taj drugi je ummmesto njega vodio teatar Gloub, ummmesto njega nastupao. On je bio ekspirov dvojnik.

ROMEO: ko je to bio?

EKSPIR: I on se zvao Vilijem ekspir. Nezgodno. Dva mmmommmka sa istim immmenom. (Uzima ma)

JULIJ: ko ste vi?

EKSPIR: Vilijem ekspir.

JULIJ: Onda ih trojica.

EKSPIR: Jesam i nisam on. To bi mogao rei Zovite me laov, varalica i vetropir, nazivajte me bardom ili Labudom sa jvona, ostajem, ko sam bio, i Vilijem i ekspir Ostalo je samo tiina, ko zna, koji put i tako u sada umreti drugi put. (Umire tako to se probada maem)

(Romeo se savija nad njim oslukuje srce, aplaudira i klanja, Julija prihvata aplauz ekspir ustaje, klanja se teatralno i nestaje u zidu)

JULIJ: Kako mira! (sprema se da ide)

ROMEO: gde e? (zabrinuto)

JULIJ: Na trg, da kupim rotkve. Da dere. ti dotle operi sude.

ROMEO: Zato uvek ja?

JULIJ (dere se): Jer nemamo sluavku, zato. Svaka domaica ima neku sluavku, samo je ja nemam.

ROMEO: Zato to nijedna ne moe pored tebe da izdri

JULIJ: Zato to nema para da je plati. ta e za veeru?

ROMEO: Ne znam. Bilo ta.

JULIJ: Hvala na obavetenju. Namerava li izlaziti veeras?

ROMEO: Moda.

JULIJ: Kad se vraa?

ROMEO: Na vreme.

JULIJ: dio! (izlazi na srednji izlaz, a Romeo uzima kecelju, pere tanjire i pevui neku italijansku pesmicu. uje se glas Julije, vraa se besna) Mrzim ovu scenu! (Romeo se udi, ona prolazi bez rei i odlazi u Lukrecijinu sobu. Romeo igra sa termoforom, koreografija)

ROMEO: Seam se one noi, kada sam te prvi put punio vodom. Napolje je lila kia, unutra hladno, strpao sam te u moj krevet, pa me istog asa uhvatila neka toplina, nisam vie bio sam. (uje se svaa Lukrecije i Julije van scene, Romeo ostavlja

termofor na stolici i izlazi)

JULIJ (vraa se na scenu): Radi svoj domai! (ponovi izlazi)

LUKRECIJ (van scene): Mrzim te! Mrzim ovu kuu! Ponovo u otii sa Vilijem!

JULIJ (van scene): O tome nema ni govora! Jesi li ula? (uje se amar, Julija se dotetura na scenu) Guju sam u nedrima gajila! (zadihano) Uh, umorih se! (opet se vraa u lik) Digla si ruku na roenu majku. Bestidnice! (seda na stolicu gde je termofor) to vai i za tebe, zavodi mua, otima mi njegovu ljubav, ta to ti ima, a ja nemam. ekaj samo, nauiu te ja pameti (baca termofor na pod i skae po njemu) Tako, tako, tako (ulazi Lorenco)

LORENCO (u ritmu njenih skokova joj prilazi i on skae): Hop, hop, hop!

JULIJ (trgne se, prie ruci, pomirie je i brzo odbaci): Oprostite veleasni. Zanela sam se.

LORENCO: to si tako ljuta?

JULIJ: Hou razvod.

LORENCO: Kakva grena pomisao, keri moja, moja... Kako se zove?

JULIJ: Ofelija! (klekne na kolena) asni oe, jesi li siguran da je moj brak sa Romeom pravno u redu?

LORENCO: Kako da nije kad sam ga ja sklopio!

JULIJ: ta ako je impotentan? Vai li takav brak?

LORENCO: Vai, malo je jadan, ali pravovaljan. (Vidi jabuke na stolu, seda i jede, izuje se i noge stavlja na drugu stolicu)

JULIJ: Mora mi pomoi!

LORENCO: ekaj da nije tvoj mu pre nekoliko godina udavio jednu plavuu... Dezdemonu

JULIJ: To je opet druga pria. Ovaj je jurio maloletnice. (Tek sada se okree Lorencu)

LORENCO: Ko? (jede)

JULIJ: Romeo... onaj u crnoj odori, s lobanjom u ruci.

LORENCO: aa. koga je zaveo pre venanja?

JULIJ: Mene. I nije pre venanja, ve prve brane noi. (ustaje)

LORENCO: Ne pomae. Snoaj u braku nije dovoljan razlog za razvod.

JULIJ: da vam nije ostalo otrova iz izvornog teksta? (Ide koketno ka njemu)

LORENCO: ta ti pada na pamet? Brzo tri Zdravo Marije!

JULIJ (na uvo mu se dere): Zdravo Marijo ...

LORENCO: Dosta! (baca jelo)

JULIJ: Molim te (mazi ga) samo dve kapi. (uje se glas ekspira)

EKSPIR: Makbet, etvrti in, prva scena...

JULIJ: To je onaj idiot. (Lorenco bei puzei ka sredini, ulazi ekspir obuen kao Riard III)

EKSPIR: Makbet, etvrti in, prva scena: Zimu moga neraspoloenja u leto e pretvoriti sunce Jorka vreme je dolo da drame potok (Julija ga presee sa 'Budala' i izlazi) potee i zaubori, kako ja predvideh. (ulazi Romeo, ekspir se obraa njemu - odjednom zadihano)

Blage ti vesti donosim, o, Romeo! Skorotea mi neki stavi do znanja, u asu znanom - neznanom, kada zemaljske vesti primati mogu.

ROMEO: Ne okoliaj, Vili, ta hoe? (Obuva se i dok ekspir pria naslanja se na njega i gura ga desno)

EKSPIR: Govorim o sinjori Kapuleti plemenitoj doma sjajnoj ledi (ekspiru smrdi iz usta, Romeo reaguje) koju je dojilja dobra, godinama uz i niz stepenice nosila sve dok danas siroto eljade nije koraknulo u stranu, sluajno te plemenitu vam tatu pustila gde je ona svoju duu ispustila.

ROMEO: Treba li to da znai... da je matora... da je Julijina majka...

EKSPIR: Umrla... Stavi novac u tobolac, Monteki! neka te u alosti tei, veliko imanje, koje ti po zakonu i pravu pripada jer tvoja ena drugih roaka nema.

ROMEO: ja budala hteo da se razvedem od nje.

EKSPIR: Sila boga ne moli. Uzmi ovu boicu.

ROMEO: ta je to? Za sve dah?

EKSPIR: Doneo sam ga iz uva Hamletovog oca! (odlazi od njega ljut) Uvek nosim boicu otrova za sobom.

ROMEO: Ima li uputstvo za upotrebu? (ide za njim)

EKSPIR: U kakvu god ga tenost uspi i da ima snagu deset ljudi, slomit e te.

ROMEO: Mene?

EKSPIR: Juliju!

ROMEO: Ona je ipak majka moje dece.

EKSPIR: Znam, znam, samo: ko je oac? (pokazuje rogove) Je li o tom ve mislio Romeo? (Romeo zamiljeno izlazi levo napolje sa boicom u ruci, ekspir zove planim glasom) ulijeta, ulijeta!

JULIJ (izlazi desno s metlom u ruci): ta je?

EKSPIR (uplai se): aaa!!!

JULIJ: ?

EKSPIR: Ja sam duh oca tvoga.

JULIJ (nezainteresovano, ostavlja metlu, ide i skuplja ve): Zaista?

EKSPIR: Osuen da nou lutam a danju u ognju ednim.

JULIJ: Vrlo dobro, to ste i zasluili (narednih replika ekspir dolazi do nje, Julija ga tovari sa prljavim veom idu do trika sa istim veom i prljavi samo prebacuje preko ice uz mirisanje i selekciju)

EKSPIR: Zar u tebi nema nimalo saoseanja?

JULIJ: Saoseanja? Da ste vi malo imali oseanja za predvianje budunosti, ne bi ste me uvalili u ove brane muke. li ne, gospodin je hteo da zblii dve neprijateljske porodice (ruga se) politika zbliavanja, ljubav pobeuje sve. I to preko mojih lea.

EKSPIR: Nisam se doao ovamo svaati

ve vest vam doneti.

JULIJ: U redu, samo brzo, urim.

EKSPIR: ulijeta, keri, ti se od Romea Rastaviti mora, i to odmah.

JULIJ: Ma nemoj, a to?

EKSPIR: On je... homo.

JULIJ: Ko je homo?

EKSPIR: Pa Romeo.

JULIJ: E, ako je i od ekspira mnogo je! (krene da ga izbacuje)

EKSPIR: Ima jo neto, Julija. Mati tvoja, sinjora Kapuleti, nesreno pade te ona sad u carstvu mrtvih obitava.

JULIJ (ravnoduno): Pokoj joj dui. Sprovod u joj lep spremiti. i vama ako ne odete odavde.

EKSPIR: Sinjore nema vie, li blago njeno zlato njeno je ostalo, Tebi ostalo.

Odnosno ostalo bi tebi, da nema Romea, s kojim deliti mora. (daje joj boicu sa otrovom, ova uzima i ide u Lukrecijinu sobu, ekspir ostaje na sceni osvre se) Lukrecija! Luki! Zar nisi kod kue?

LUKRECIJ: Priekaj me samo da se presvuem! (Dere se)

EKSPIR (izlazi na rampu): Zabrani suncu jasnu da sja zabrani eni, koja ti se obea da jo koji asak na oblaenje da. Iskoristiu to vreme uz zahvalnost upravniku pozorita to veeras napokon postavi ekspira da se spustim u publiku (silazi u publiku i rukuje se i pria sa gledaocima)

Dobro vee, gospodine. Kako ste?... Mmmilo mi je. Dabl-ju ekspir. Ve sam vas odavno hteo upoznati. Znate kontakt sa publikom je veoma vaan za pisca. Pri tom, ovaj kommmad, kao to znate, nisam ja napisao. Ja sam samo duh, kao gost, k.g.... Kako vam se, gospoo svia. Svia vam se. To mmme udi. vammma? I nije neto?

LUKRECIJ (izlazi u dinsu): Vili! Gde si?

EKSPIR: Evo dolazi moj problem. Priznajte, sjajno izgleda! Zar

ne?

LUKRECIJ: Hej Vili.

EKSPIR: Kamo te vodi put deae!

LUKRECIJ: Jesi li otkaio? Koji deak, to sam ja Luki. Ovo su farmerke. Idemo li?

EKSPIR (mui se da skoi na binu): Jo samo tren Luki, spremio sam reenje problema tvog. Sad e kraj.

LUKRECIJ (pomae mu da se popne): Ne Vilijeme! Sada! Ne mogu da ekam kraj predstave! Ve sam napisala oprotajno pismo moronima. (Ostavlja pismo na sto) Idemo u lajf, piemo, puiemo vutre, malo ekstazija, bie krvavo. Idemo!

EKSPIR: Duh se predaje! (izlaze zajedno na glavni izlaz)

ROMEO (ulazi s desna): Julija? Jesi li kod kue? Ne. Utoliko bolje... (sipa vino u au i otrov posle) Tako. I to smo zavrili. ta sada? ta se radi, kad hoe da otruje roenu enu?... (seda na stolicu levo) Luki! (vie) Luki! Gde je ta balavica? Sigurno jo crkava. Jesi li uradila domai?

JULIJ: Ne vii toliko. Boli me glava.

ROMEO: To je iz druge predstave... Luki je otila (otkrije pismo) Oh! (ita) Mojim odvratnim roditeljima. Briem sa Vilijemom u ivot, jer hou da saznam ta je ljubav. Naputam vas zauvek. elim vam sve najgore. Vaa Luki.

JULIJ: Ovaj ekspir od svaega pravi tragediju. (prilazi stolu)

ROMEO: Moda su ve na putu za meriku... Je li otkrivena merika?

JULIJ: Smiri se mili. (toi mu otrov u drugu au sa vinom) Evo ti, jadni moj Romeo. Bie ti bolje. Pij!

ROMEO (nudi joj au koju je on otrovao): Samo s tobom, ljubljena! (kucaju se i piju)

JULIJ: Za Lukin povratak!

ROMEO: Kua e biti prazna bez nje. (plano) Ona me je napustila. (teatralno) Ja je se odriem. Ona vie nije moja ki (otro) Je li ona moja ki?

JULIJ: ta je sad opet? emu podgrevati stare prie?

ROMEO: Ko je otac?

JULIJ: h! Nas dvoje oajnih roditelja ne znamo gde nam je

ki otila, a ti bi hteo da zna odakle je dola. (prasne u pijani smeh)

ROMEO: ta se smeje? Zna ta?

JULIJ: ta?

ROMEO: Lukrecija nije tvoja ki...

JULIJ: Kako?

ROMEO: Lepo, napravio sam je sa drugom enom.

JULIJ (pone da se smeje, za sebe kae): Boe, sad mi je ao to e ova budala poiveti samo jo par minuta.

ROMEO: ta se ja preganjam sa njom ionako e biti mrtva za par minuta.

(Pauza, dugo se gledaju, prvo stidljivo, pa otvoreno i prasnu u smeh i krenu jedno drugom u zagrljaj, Romeo je u daljem tekstu nosi do kreveta gde zavravaju, svetlo - top na krevet)

JULIJ (kroz smeh): Dalje od mene, ti si pijan!

ROMEO: I ti si, janje moje. Pa i uprkos tome, ja te volim. Kao ono pod balkonom... (uzima arav i prebacuje preko njih) (pauza)

JULIJ: Romeo!

ROMEO: Draga? (pauza) (Julija skida arav i seda na krevet)

JULIJ: Romeo, ja sam te otrovala. (Ustaje na krevetu)

ROMEO: I ja tebe.

JULIJ: h! Mi emo umreti. (ustaje i okree se Romeu)

ROMEO: Bar emo umreti zajedno.

JULIJ: Volim te kao prvog dana. (grle se)

ROMEO: I ja tebe do smrti.

JULIJ: Ovo nas je moglo i manje kotati.

ROMEO: Jo pre trideset godina.

JULIJ: Onako kako je ekspir napisao.

ROMEO: Taj je znao ta pie... Otrov (pada na krevet)

JULIJ: Deluje mili... (pada preko Romea)

(Umesto da se gasi top pale se ostala svetla, glumce se

ponaaju kao da je sputena zavesa)

ROMEO: Hoe li neto da popije?

JULIJ: Ne, hvala. Nego kakva je to odvratna stvar koju si mi sipao?

ROMEO: Sok od maline. ta e kad je upravnik cicija.

JULIJ: !

SUFLER (ulazi sufler, estita Juliji): Bila si divna, neponovljiva.

JULIJ: Hvala ti duo. (Julija izlazi)

SUFLER (estita Romeu): Ti sve to si stariji sve si bolji?

ROMEO: Jel' da? (zagrli ga)

SUFLER (zbuni se): Kao glumac.

ROMEO: Kako ti se ini predstava?

SUFLER (vatreno): Ja se uvek oduevim. S ovom predstavom emo uda napraviti. (izlazei) Posebno me oduevljava kako je reeno...

(Scena ostaje prazna par trenutaka, mrak, pa se vraaju glumci da se poklone)