Sledea ivotna stanica Kada bi se osvrnuli na postojanje oveanstva i ivot svakog oveka posebno, mogli bismo zakljuciti da ovek

ivi u venom sada, a da su prolost i budunost samo njegove misaone tvorevine kojima se slui kako bi periodizovao svoje ivljenje i imenovao nezaustavno deljenje vremena, usled svoje nemogucnosti, da ga sagleda u celosti. Ta nemogucnost proistie iz njegove nesavrenosti i smrtnosti, jer vreme je veno postojano, ono koje nikuda ne odlazi, niti tee, jedini koji je prolazan, koji se troi i menja jeste ovek. Ljudi esto gree ivei budunost u sadanjosti, time proputaju dragocene trenutke, ostajui neispunjeni i uskraeni za oseanje sree koju im taj trenutak moe dati. Ne shvataju da ako elimo lepu budunost moramo se najpre starati za svoju sadanjost. Ono to smo bili odredjuje i uslovljava, ono sto emo biti. A u onom to smo sada sadrano je i ono to smo bili i ono to emo biti. Vano je jo i ne iveti prolost u sadanjosti, jo manje u budunosti. To nas spreava da plovimo rekom vremena i uvlai nas u vir koji nas vodi na dno. Kako bismo odredili budunost i kada ona dolazi ? ivot nije vonja vozom, da pa tano znamo kada je koja stanica i gde silazimo, mada bismo i mogli nai slinosti. Da li je budunost ve dan koji dolazi sutra ili neto to e doi za mesec dana ili za nekoliko godina? Moda budunost ne moramo odredjivati vremenom, ve ostvarenim ciljevima. Budunost je vena, mogli bismo rei i nedostina. U onom trenutku kada pomislimo da smo uhvatili nau budunost i zarobili je u vremenu sadanjosti, ona nam izmakne i mi ponovo sanjamo o nekoj buducnosti, istina, moda malo drugaijoj nego sto je ona, naizgled dostignuta bila, ali sutinski istom, satkanom od elja, oekivanja, padova... Morate paziti na svoju budunost da se ne prounja pored vas neprimetno i obratite panju na stanice pored kojih prolazite, da ne promaite onu pravu, svoju, jer ako vam se to desi, posle e biti prekasno da se vraate, a to prekasno je najgore, jer nikada ne daje drugu ansu.

Zorana Vientijevi VIII2 O. Branko opi