Osnovi grafikog dizajna

Optike iluzije Kompozicija i format

Optike iluzije
Perceptivne varke (ili iluzije) su krivo percipirane pojave koje esto mogu biti zbunjujue. Neke su perceptivne varke uzrokovane nesavrenocu naih oseaja (tromost oka, ...), a neke radom naeg mozga. Perceptivne varke treba razlikovati od halucinacija. One se razlikuju po tome to kod perceptivnih varki nadraaj postoji, ali je krivo percipiran, dok kod halucinacija nadraaja nema.

Optike iluzije
Take u reetki

Da li vidite sivi deo izmeu crnih kvadrata? Odakle on dolazi??? Ludimar Hermann,1870

Prebrojte crne take? E. Lingelbach, 1994

Clearasil
Proizvod protiv bubuljica

Optike iluzije
Razliite percepcije geometrijskih likova Kod geometrijskih objekata koji su nacrtani (dvodimenzionalni su), a mogu se percipirati kao trodimenzinalni objekti, esto dolazi do razliitih mogunosti percepcije. Neckerova kocka, zapravo obina projekcija ianog modela kocke na dve dimenzije.

Optike iluzije
Schrderove stepenice rade po istom principu mogue ih je percipirati tako da je strana A ispred strane B i obrnuto.

Optike iluzije - primeri

Optike iluzije - primeri

Da li su horizontalne linije paralelne? http://www.youtube.com/watch?v=URLRd cnU6Hk&feature=player_embedded

Optike iluzije - primeri

Koliko nogu ovaj slon ima?

Optike iluzije - primeri

Paljivo posmatrajte crnu taku. Nakon izvesnog vremena sivi deo e polako nestajati!!!

Optike iluzije - primeri

Fokusirajte pogled na taku u centru i pomerajte glavu napred, natrag, udno?!

Optike iluzije - primeri

Pogledajte ovu sliku, nije animacija. Vae oi ine da se krugovi okreu. Da bi ste testirali ovo, gledajte u jednu taku par sekundi i sve e prestati da se kree. Ili pogledajte u crni centar svakog kruga takoe e prestati da se kree. Ali pogledajte u susednu crnu taku,prethodna e poeti da se kree.

Optike iluzije u reklamiranju

Optike iluzije u reklamiranju

Optike iluzije u reklamiranju

Optike iluzije u reklamiranju

Optike iluzije u reklamiranju

Optike iluzije u reklamiranju

Optike iluzije u reklamiranju

Optike iluzije u reklamiranju

Optike iluzije u reklamiranju

Optike iluzije u reklamiranju

Optike iluzije u reklamiranju

Optike iluzije u reklamiranju

Optike iluzije u reklamiranju

Optike iluzije u reklamiranju

Optike iluzije u reklamiranju

Optike iluzije u tipografiji

Kompozicija i format
Izraunajte odnos Fibonaijevih brojeva:

Kompozicija i format
Zlatni rez u prirodi I arhitekturi

Kompozicija i format
(Kineski zid) visina: 8.6m sirina: 5.3m

Kompozicija i format
Zlatni rez u arhitekturi

Kompozicija i format
Zlatni rez u geografiji

Kompozicija i format

Kompozicija i format
Najevidentnija pojavnost nekog likovnog dela jeste njegova kompozicija. Uopteno, kompozicija oznaava meusoban raspored elemenata unutar neke celine, na ta nas podseaju i termini muzike kompozicije i eleznike kompozicije. Nije svejedno je li lokomotiva na elu ili u sredini voza, odnosno vidi li mainovoa uopte kuda vozi; takoe postoji i bitna strukturalna razlika izmeu mnogo vagona i voza.

 u muzici
U jednoj oktavi postoji 5 crnih dirki, u grupama po 2 i 3. Ima 8 belih sto sve zajedno cini 13 note

 u muzici

Dizajn i matematika
Pentagram (pentalfa)

Dizajn i matematika

Kompozicija i format

Rafael: Madona

Dizajn i matematika
U XX veku, arhitekta Le Korbizije je razvio skalu proporcija koje je nazvao Le Modulator, na osnovu ljudskog tela ija je visina podeljena na dva dela po zlatnom rezu poevi od pupka.

Kompozicija i format
Kompozicija nije sluajno nabacan konglomerat elemenata unutar nekog prostora, ve se mora pokoravati nekom redu i zakonitostima. Zakonitosti unutar jedne slike, grafike ili crtea odreene su u samom polazitu njenim formatom, tj. odnosom njene vertikalne i horizontalne stranice.

 Visina : sirinom = Visina do glave device : visinom slike =

Kompozicija i format

Kompozicija i format

Kompozicija i format

Kompozicija i format
Dijagonalna kompozicija

Rubens: Podizanje sa krsta

Rubens: Skidanje sa krsta

Kompozicija i format

Nikada ne smete odbaciti ono to ne razumete. Daleko je bolje i korisnije truditi se da se shvate poruke koje su nam umetnici celog sveta tokom vekova ostavili u naslee.

Principi kompozicije
Pravilo Trecina Pravilo zlatnog preseka Dijagonalno pravilo Pravilo Linija Pravilo pokreta Tacka gledista

Pravilo trecina

Pravilo zlatnog preseka

Dijagonalno Pravilo

Pravilo Linija

Jake dijagonalne linije vode ka coskovima kompozicije

Pravilo pokreta

Ostavljajte prostor ispred predmeta u pokretu

Tacka Gledista

Tacka Gledista

Tacka Gledista

Photoshop tutorial
http://freewebhowto.com/publ/8-2-2

Formati
Osim vrlo sloene arhitekture formata, koja deluje na na oseaj ravnotee smetenih likova u njemu, u opaajni proces ukljuena je optika ravnotea razliitih boja i oblika.

Konstrukcije formata iz kvadrata

Jedan nain za konstruisanje formata je sputanje dijagonale. U kvadratu velika dijagonala iznosi koren iz dva; kada spustimo veliku dijagonalu dobijamo format koji se naziva dijagon, odnosa stranica 1 : 2 . Ovaj format imamo u rukama praktino svakog dana: to je tzv. A format.
1.414

A Format
Nemacka, 1922 Povrsina A0 formata = 1m2 Veca strana se deli sa 2 da bi se dobio sledeci broj u seriji Sve velicine imaju stranice ciji je odnos 1 : 2

B Format
Odnos 1 : 0.5 Koristi se za postere (aproksimacija 50x70cm) Knjige, koverte, pasose

C Format
Povrsina C formata je geometrijski prosek povrsina A i B formata Koverte A4 papir pase u kovertu C4 formata

Formati
Pod formatom podrazumevamo odnos visine i irine umetnikog dela, odnos stranica podloge (papira, platna...) i uopte odnos igralita u kom se dogaa umetniko delo, reklama, poster, web stranica...

 Pietro Perugino, The Delivery of the Keys, Sistinska kapela, Vatikan, 1482

Formati
I onome ko samo posmatra sliku, onome ko u njoj eli neto i videti - dakle analizira je - poznavanje vrsta formata moe bitno olakati i ubrzati posao, a tako e otkriti u slici i neke zakonitosti koje bi mu bez analize formata ostale nedostupne. Svi formati se konstruiu prema odreenim geometrijskim pravilima; tako da na kraju procesa konstruisanja ostaju pomone linije koje ine mreu povlaenih poloaja posebnih za svaki pojedini format. Analiza e pokazati kako je autor smetao oblike koristei tu mreu za ujednaavanje ravnotee i naglasaka u svom delu.

Konstrukcije formata
Postoje tri naina za nastajanje formata: -konstruisanjem iz kvadrata, -iz krunice i -iz petougaonika.

Konstrukcije formata
Kvadrat je najjednostavniji lik, a ujedno su u njemu mogunosti geometrijske deobe najoiglednije. Sve stranice kvadrata su jednake; njegovu proporciju izraavamo kao 1:1. U kvadratu nalazimo dve vrste dijagonala: 1. velike dijagonale, koje spajaju suprotna temena (uglove) kvadrata i ukrtaju se u sreditu delei kvadrat na trouglove; 2. male dijagonale, koje povezuju temena sa polovinom kvadrata.

Velike dijagonale

Male dijagonale

Konstrukcije formata
Velike dijagonale (crvene linije) dele kvadrat na polovine. Te polovine moemo dalje deliti jo na njihove polovine (etvrtine), pa jo (osmine, esnaestine); dakle: 1, 2, 4, 8, 16...

Konstrukcije formata
Male dijagonale (crvene linije) dele kvadrat na treine tamo gde se seku sa velikim dijagonalama (crne linije); treine se dalje jednako dele na devetine, sedamnaestine itd.; dakle: 1, 3, 9, 17, 81... . Govorimo o geometrijskim progresijama.

Konstrukcije formata iz kvadrata

Najjednostavniji nain stvaranja formata je dupliranje, tj. dodavanje jo jednog kvadrata. Tako nastaje format odnosa (proporcije) 1:2 koji se naziva dubl. Dubl ima dva fokusa (arita, sredita dvaju kvadrata) i naglaenu polovinu. Uopte, pogodan je za sva usitnjavanja na bazi dvojke.

Konstrukcije formata iz kvadrata

Drugi nain je dodavanje samo polovine kvadrata. Ovaj odnos iznosi 1:3/2, odnosno 2:3 . Dodavanjem horizontalne polovine format se deli na est manjih kvadrata. Ovaj format zove se kvinton, jer se u muzici odnos pritisnute ice na mestu 2:3 naziva kvinta.

Konstrukcije formata iz kvadrata

Kvinton je format koji nas esto okruuje. U kvintonu su izvedene kutije ibica, novine, i televizori. Kada rairimo novine dobijamo dvostruki kvinton, novinski arak ili list koji u sebi krije mreu koja ga deli na dvanaest malih kvintona koji sugeriu mogunosti smetaja teksta. Zato se rasporeivanje teksta naziva prelamanje. Kvadratu dodajemo 1/3. Dijagonala veliine pet zatvara Pitagorin trougao: 3-4-5.

HDTV Format
Dr. Kerns Powers, Society of Motion Picture and Television Engineers Akcioni plan 90 za standardizaciju 16:9 formata je kostao Evropsku Uniju 228 miliona

Konstrukcije formata iz kvadrata

Sputanjem velike dijagonale dijagona dobijamo tzv. sikston. Ime mu dolazi od konstrukcije iz krunice u kojoj estarom nainimo estougaonik (odatle estaru ime: radijus krunice estarom nanosimo po obodu ime konstruiemo estougaonik). Odnos stranica 1:1.732

Konstrukcije formata iz kvadrata

Nastavljamo sa sputanjem velike dijagonale sikstona, i ponovo smo se vratili u dubl; ako je pojednostavljivanje odnosa dijagona bilo 5:7, sikston je 4:7, a dubl je 4:8 (tj. 2:4, odnosno 1:2).

Konstrukcije formata iz kvadrata

Napokon, jo jednim sputanjem velike dijagonale pojavljuje se jo jedan format do kog se moe doi i drugaijom konstrukcijom Spustanjem i leve i desne male dijagonale kvadrata se dobije ista konstrukcija (dupli Auron)

Konstrukcije formata iz kvadrata

Za kraj je ostavljen aristokrata meu formatima auron. Nastaje sputanjem male dijagonale kvadrata. Njegova je osobenost u tome to se visina prema duini odnosi prema proporciji zlatnog reza (fi). Odatle mu i ime: aurum (lat.) - zlato. Takoe to je vrlo esto upotrebljavan format.

1.25

0.5

0.5

0.618

Konstrukcije formata iz petougaonika

U sreditu se vertikalno die tzv. zlatni trougao. Oko njega je uspravno upisan format ija je kraa stranica stranica petougaonika, a dua stranica je visina petokrake zvezde. U ovom formatu je raena uvena Leonardova Mona Lisa.

Konstrukcije formata iz petougaonika

Vodoravni format za duu stranicu ima stranicu upisanog trougla; a ako preklopimo petougaonik sa drugim petougaonikom obrnuto okrenutim dobiemo desetougaonik - kraa stranica drugog formata je ujedno stranica desetougaonika. Ovaj format je zapravo duplirani format iz zlatnog trougla.
Piero di Cosimo, 1495

Proporcijom do rastera
Proporcije su sr svakog dobro dizajniranog sistema rasterske mree (rastera). Ponekad su ove proporcije racionalne, kao to su 1:2 ili 2:3, druge su iracionalne, kao to je 1: 1,414 (proporcija formata A4). U nastavku prie, bie pokazano kako se kombinovanjem ovih proporcija moe kreirati jednostavan balansirani raster koji omoguuje da se kreiraju harmonine kompozicije.

Proporcijom do rastera
Krenimo od praznog papira Za bolje razumevanje krenuemo od realnog ivotnog scenarija. Dobili ste zadatak da dizajnirate program neke izlobe. Odluili ste da veliina bude A4. Takoe znate da ete staviti fotografije i tekst, kao i da e fotografije biti razliite veliine. Ono to trenutno imate je va prazan papir.

Proporcijom do rastera
Podela prema proporcijama Raster koji emo dizajnirati je jednostavna simetrina mrea koja se dobija kontinualnom podelom papira u odnosu 1:1,414. Koristei veliinu papira kao reper, moemo odrati proporciju kroz raster, to e dati naim elementima u dizajnu meusobni odnos koji imaju raster i veliina papira.

Proporcijom do rastera
Ovo je jedan od najlakih naina da se dizajnira balansirani raster. Koristei veliinu papira kao reper, moemo uraditi podelu prema proporciji i tako zapoeti kreiranje rastera. Sukcesivnom podelom postepeno kreiramo konani raster.

Proporcijom do rastera

Proporcijom do rastera
Raspolaemo rasterom, ta dalje? Sada moemo poeti da eksperimentiemo sa oblastima za tekst, oblicima i kompozicijom. Istraivaemo kako se meusobno slau tekst i slika na stranicama publikacije koju dizajniramo.

Proporcijom do rastera
Raspolaemo rasterom, ta dalje? Sada moemo poeti da eksperimentiemo sa oblastima za tekst, oblicima i kompozicijom. Istraivaemo kako se meusobno slau tekst i slika na stranicama publikacije koju dizajniramo.

Proporcijom do rastera
http://arsenal.gomedi a.us http://www.gomediaz ine.com/designarticles/grid-kit-designlayout-templates/

Nude 95 profesionalno podeljenih rastera InDesign je program u paketu Adobe CS4, CS5 koji se bavi tipografijom i rasporedom elemenata u kompoziciji (layout)

Proporcijom do rastera
Zlatni presek je proporcija ije je prisustvo u univerzumu evidentno. Preporuuje se da koristite tu proporciju u postizanju dobrog dizajna obezbeujui da se elementi vaeg rastera potinjavaju toj proporciji. Korienje zlatnog preseka osigurava prirodnost i korektnost kompozicije. Uprkos injenici da se oslanja na matematiku delovae kao ono pravo. Dobro dizajniran raster moe uiniti va dizajn ne samo dopadljivijim i jasnijim, ve i upotrebljivijim

Iz teorije u praksu
Oblikovanje stranice Van de Graaf http://www.youtube.com/watch?v=MRUR52oTAP8 Primena tzv. asimetrinog rastera na dvolist. Za ovaj raster koristimo proporciju stranice da definie glavni tekst, tj. sadrinu same strane. Postoji jednostavan nain za redukovanje veliine stranice koji osigurava da je proporcija korektno postavljena i balansirana

Iz teorije u praksu
Primena zlatnog preseka Primena proporcije na oznaenu oblast je direktna. Delimo je pomou broja FI i dobijamo dve kolone, A i B.

Iz teorije u praksu
Kreiranje sistema Poto smo definisali dve kolone, potrebno je da razvijemo raster da bi mogli da se izborimo sa razliitim sadrinama i tipovima stranica. Prvo, produavamo linije koje definiu oblast sadrine i kolona.

Iz teorije u praksu
Sada emo primeniti pravilo horizontalnog seenja du linija koje definiu oblast sadraja. Dobijamo liniju veanja, tj. liniju za koju se vea sadraj i tako postiemo konzistentnost kroz publikaciju. Ta linija daje itaocu orijentir (jer je uvek na istom mestu) i time vodi njegovo oko od stranice do stranice.

Iz teorije u praksu
Koristei produene linije moemo zatim dodati oblasti za pristupnu strukturu publikacije numeraciju itd. Ti elementi su obino izvan oblasti sadraj i obino sa dosta beline oko sebe kako bi istakli da su oni razliitog tipa od sadraja.

Iz teorije u praksu

Iz teorije u praksu
Kreiranjem rastera na predloeni nain, pomou proporcija i linija poveznica, dobija se balansirani raster koji omoguava araniranje ugodne kompozicije. Meutim, nije uvek dovoljna samo matematika. Dizajniranje rastera iziskuje dosta eksperimentisanja sa proporcijama, korienje belina i varijacija u rasporeivanju elemenata, grafike i teksta.

Veba
http://layersmagazine.com/magazine-cover-design-inindesign.html http://www.typophile.com/node/47265

Osnovne vezbe iz programa Adobe InDesign

Veba
Pointilistikim stilom (takama) ispisati (iscrtati) svoje ime uzimajui u obzir da svetlost dolazi sa leve strane. Koristiti razne veliine taaka i nijanse boja.