Autor: Boris Stricky Mentor: Jelena Popovi dipl. Hem. Uenik 4.

Razreda gimnazije Jovan Jovanovi Zmaj

MOGUNOST PROIZVODNJE BIODIZELA U DOMAINSTVU

Novi Sad, 2010.

Sadraj
MOGUNOST PROIZVODNJE BIODIZELA U DOMAINSTVU.....................................................1 Sadraj........................................................................................................................................................2 Saetak.......................................................................................................................................................3 1.Uvod........................................................................................................................................................4 2.Teorijski deo...........................................................................................................................................4 2.1.Biogoriva..........................................................................................................................................4 2.2.Biodizel................................................................................................................................................4 2.3.Karakteristike i standardi.................................................................................................................4 2.4.Postupak proizvodnje.......................................................................................................................5 2.4.1.Kiselo katalizovana transesterifikacija......................................................................................5 2.4.2.Bazno katalizovana transesterifikacija......................................................................................5 2.4.3.Enzimski katalizovana transesterifikacija.................................................................................6 2.4.4.Heterogena kataliza transesterifikacija.....................................................................................6 2.4.5.Transesterifikacija u nadkritinim uslovima.............................................................................6 2.5.Ekoloki znaaj................................................................................................................................6 2.6.Prethodna iskustva o korienju biodizela u Srbiji..........................................................................7 3.Eksperimentalni deo................................................................................................................................7 3.1.Odreivanje gustine.........................................................................................................................8 3.2.Odreivanje viskoznosti...................................................................................................................8 3.3.Odreivanje kiselinskog broja.........................................................................................................9 3.4.Jodni broj..........................................................................................................................................9 4.Rezultati i diskusija.................................................................................................................................9 5.Zakljuak...............................................................................................................................................12 6. LITERATURA.....................................................................................................................................13

Saetak
Biodizel je popularni naziv sa smeu metil ili etil estara masnih kiselina koji se dobija postupkom alkoholize biljnih ulja i ivotinjskih masti. U radu je ispitivana mogunost dobijanja metil estara masnih kiselina (MEMK), od ulja korienog u domainstvu, u kunim uslovima. Dobijenoj smesi MEMK ispitivana je gustina, viskoznost, kiselinski i jodni broj radi uboreivanja sa standardom SRPS EN 14214 propisanom od strane vlade Srbije. Dobijeni rezultati pokazuju da je kvalitet dobijenog goriva u okviru standarda svih ispitivanih vrednosti, osim gustine i jodnog broja koje blago premauju propisane vrednosti kod nekih uzoraka Abstract Biodiesel is popular name for mixture of alcoholic (mostly methyl) esters of fatty acids from vegetable oils and animal fats. In this article was researched possibility of producing methyl esters of fatty acids from sunflower oil used for frying in household and fast food restaurants, in household conditions. Acquired biodiesel fuel was standardised by measuring density, viskozity, acidic and iodine numbers and compared to the SRPS EN14214 standard prescribed by the govement of Republic of Serbia. The resaults show that the quality of yielded fuel is within allowod limits for all parameters except density and iodine number of some samples, wich is slightly above prescribed value.

1. Uvod
Razvojem oveanstva, rastom populacije, razvojem nauke i medicine, konstantno se poveava i ovekova potreba za energijom, od prve industrijske revolucije, tu potrebu ovek je zadovoljavao upotrebom fosilnih goriva, ili njegovih derivata, ugljem, naftom i ostalima. Danas do izraaja dolaze i posledice naih postupaka, naime sagorevanjem nafte i uglja, bilo u elektranama, automobilima ili u sa nekim drugim ciljem, osim energije, nusprodukti su ugljen-dioksid, kao i drugi gasovi koji zagauju nau atmosferu i time dovode do trovanja zemljita, izumiranja nekih biljnih i ivotinjskih vrsta kao i do takozvanog efekta staklene bate, i time do globalnog zagrevanja. Danas su mnoga istraivanja okrenuta ka pronalaenju novih, ekoloki povoljnih, izvora energije koji bi efektivno mogli da zamene upotrebu fosilnih goriva, to znai, da osim to bi trebalo da upotrebom emituju to manje tetnih gasova, trebalo bi i da budu ekonomski povoljni, jednostavni za proizvodnju, kao i da koliina energije koja se dobija njihovom upotrebom moe da se poredi sa fosilnim gorivima. Danas se najvie nade, resursa i panje posveuje takozvanim biogorivima, kao to su goriva dobijena preradom biomase, bioetanol i biodizel, i vodoniku. Cilj ovog rada je utvrivanje mogunosti proizvodnje jednog od ovih goriva, biodizela, u uslovima koji se nalaze u prosenom domainstvu.

2. Teorijski deo
2.1. Biogoriva

Pod pojmom biogorivo podrazumeva se gorivo, velike toplotne moi, koje se biotehnolokim postupcima dobija iz obnovljivih sirovina. Danas postoje brojne tehnologije proizvodnje biogoriva i mnoga istraivanja su okrenuta u pravcu njihovog razvoja, meutim vodi se diskusija koliko su ta goriva zapravo ekoloki povoljna. Da bi se iz biomase proizveo metan, iz seerne repe bioetanol ili iz ulja biodizel, potrebno je uloiti energiju, a kako se ta energija trenutno dobija iz fosilnih goriva, ve se u njihovoj proizvodnji zagauje atmosfera. Isto tako je bitno da energija koja se dobije korienjem tih goriva bude vea nego uloena. Veina biogoriva se danas dobija iz sirovina koje se mogu koristiti u ishrani ljudi ili stoke, pa cena ovih sirovina raste, te postoje moralne dileme vezane za njih.

2.2.

Biodizel

Re biodizel je popularni naziv za smesu metil ili etil estara masnih kiselina koja uspesno moe da se koristi u dizel motorima pomeana u bilo kom odnosu sa petrodizelom ili kao ist biodizel (Barnwal i Sharma, 2005.). Danas su najzastupljeniji metilestri masnih kiselina (MEMK).

2.3.

Karakteristike i standardi

Biodizel je prozirna tenost, ute boje (mogue u i druge boje u zavisnosti od sirovine), uljanog mirisa, ne sadri mehanike neistoe ije su fizike i hemijske osobine sline dizel gorivu fosilnog porekla (Mustafa et al, 2006). Biodizel je definisan evropskim standardom EN 14214 iz 2003. godine a u Srbiji na snazi je standard SRPS (JUS) EN 14214 iz 2006. godine, a 2010. godine je takoe usvojen i Pravilnik o tehnikim i drugim zahtevima za tena goriva bioporekla koji propisuje tehnike i druge zahteve koje ova goriva moraju da ispune. Biodizel napravljen prema SRPS (JUS) EN 14214 standardu je pouzdano gorivo visokog kvaliteta koje se moe u svim odnosima meati sa petrodizelom 4

u savremenim dizel motorima. Zbog njegovih mazivnih svojstava smatra se da produava vek motora. Nia toplotna mo zahteva veu koliinu goriva da bi se postigla ista koliina energije u odnosu na petrodizel koja se kree od 4 do 18,7%. Cevi za odvod i dovod goriva, kao i zaptivke koje dolaze u dodir sa biodizelom, moraju biti od posebnog materijala, kao to je fluor-kauuk, zbog njegovih korozivnih svojstava (Studija FTN, 2009.).

2.4.

Postupak proizvodnje

Biodizel se dobija reakcijom transesterifikacije, koja predstavlja zamenu jednog alkoholnog ostatka R estra sa R ostatkom drugog alkohola, to je prikazano na emi 1.

ema 1. Transesterifikacija U reakciji transesterifikacije biljnih ulja mogu uestvovati primarni ili sekundarni monohidroksilni alkoholi sa najvie osam ugljenikovih atoma u nizu, ali zbog visoke cene i teeg naina dobijanja primenjuju se samo metanol i etanol. Prednosti metanola su pogodne fizike i hemijske osobine, umereni uslovi alkoholize, niska cena i lako razdvajanje faza, dok su prednosti etanola to se bolje rastvara u uljima, manja toksinost, vei cetanski broj, ali pored svih prednosti etanola, razdvajanje faza je tee, etanoliza je energetski zahtevnija i prisustvo vode ima velikog znaaja na prinos reakcije, pa se danas preteno koristi metanol ( Veljkovi et al, 2009.). S obzirom na to da je reakcija metanolize ulja povratna reakcija, mora se voditi rauna o molskom odnosu alkohol:ulje. Najee je on 9:1, mada moe biti manji, 6:1, ili vei, 12:1. U prethodnoj reenici naglasiti zato se dodaje alkohol u velikom viku. Takoe, u sledeoj reenici ili reenicama objasniti potrebu katalize navedene reakcije i koje vrste katalize se koriste i da e o njima biti rei u nastavku rada. 2.4.1. Kiselo katalizovana transesterifikacija Kiselo katalizovana transesterifikacija daje visok prinos estara ali je reakcija spora, ak 4000 puta sporija od bazno katalizovane reakcije, i odvija se na visokim temperaturama zbog ega mogu i da nastanu neeljeni sekundarni proizvodi (Mittelbach M., Silberholz A., Koncar M. 1996.). Meutim glavna prednost se ogleda u tome to kiseline katalizuju i esterifikaciju slobodnih masnih kiselina (SMK), te su vrlo pogodni kao katalizatori u reakciji sa uljima sa visokim sadrajem SMK iako prisustvo vode utie na prinos reakcije. Za katalizu mogu se koristiti sumporna, hlorovodonina ili fosforna kiselina. Najee se koristi sumporna kiselina zbog niske cene i njenih dehidratacionih sposobnosti, to je veoma bitno kod ulja sa visokim brojem SMK. Nedostaci sumporne kiseline su njena velika korozivnost i mogunost reagovanja sa dvostrukim vezama nezasienih masnih kiselina. (V. Veljkovi et al, 2009.). 2.4.2. Bazno katalizovana transesterifikacija Bazni katalizatori, hidroksidi i alkoksidi alkalnih metala, su katalitiki aktivniji od kiselina u procesu transesterifikacije i time omoguuju bru reakciju koje se moe odvijati i pri niskim 5

temperaturama. Njihova niska cena i efikasnosti uslovljavaju znaajnu industrijsku primenu. Meutim da bi se ostvario visok prinos estara tretirana ulja moraju imati nizak sadraj SMK i vode jer su hidroksidi jako osetljivi na vlagu. Pri korienju hidroksida veoma je vano tano odrediti potrebnu koliinu katalizatora zbog favorizovanja reakcije saponifikacije. Pri korienju ulja sa veim sadrajem SMK poveava se i koliina katalizatora, koji e reagovati sa SMK i sa njima izgraditi sapune te pasti na dno reakcione smese. Najee korieni katalizatori su natrijumovi i kalijumovi hidroksidi i metoksidi. (Veljkovi et al, 2009.). Veljkovi ili Stankovi ??? 2.4.3. Enzimski katalizovana transesterifikacija Lipaze kao katalizatori reakcije omoguuju potpunu transesterifikaciju svih masnih kiselina u ulju, slobodnih i vezanih, kao i lako odvajanje estarske i glicerolne faze. Meutim zbog njihove visoke cene na tritu i male stabilnosti korienje ovih katalizatora je jo u fazi razvoja. (Studija FTN, 2009.). 2.4.4. Heterogena kataliza transesterifikacija Osnovna razlika izmeu homogeno i heterogeno katalizovane transesterifikacije je u tome to su kod homogeno katalizovane reakcije katalizator i reaktanti u istoj, tenoj, fazi, dok je kod heterogene transesterifikacije katalizator u vrstoj fazi. Ovaj postupak ima brojne prednosti: potrebna je manja koliina katalizatora, nema dodatnog ispiranja dobijenih estara, dobijeni glicerol je visokog stepena istoe a i katalizator se moe koristiti vie puta. Ovaj postupak dobija sve vei znaaj iako je jo uvek u fazi razvoja. (Studija FTN, 2009.). 2.4.5. Transesterifikacija u nadkritinim uslovima Transesterifikacija u nadkritinim uslovima odvija se pri visokim temperaturama (od 350400C) i visokom pritisku (45 Mpa) to umnogome poskupljuje ovaj proces zbog ega je on jo uvek u eksperimentalnoj fazi. Njegove prednosti su u tome to je potrebno veoma kratko vreme da se reakcija izvri, postupak je jednostavniji jer ne dolazi do sporednih reakcija. Ovaj postupak je pogodan za reakciju sa sirovinama nieg kvaliteta, jer prisustvo SMK i vode ne utiu na ovaj proces. (Studija FTN, 2009.).

2.5.

Ekoloki znaaj

Sagorevanjem biodizela smanjuje se zagaivanje okoline u odnosu na petrodizel, o emu svedoe sledee injenice: Sagorevanjem biodizela umnogome se smanjuje emisija ugljen-monoksida koji je toksina supstanca bez ukusa i mirisa koja se lako apsorbuje u krvi, vezuje za hemoglobin i time spreava vezivanje kiseonika Sagorevanjem biodizela smanjuje se emisija ugljien-dioksida po kilogramu biodizela u odnosu na fosilna goriva Sumpor i njegova jedinjenja u biodizelu se praktino ne nalaze, te se umnogome smanjuje njihova emisija. Takoe se smanjuje i emisija ugljovodonika koji utiu na formiranje smoga u gradskim sredinama.

Smanjuje se formiranje policiklinih aromatinih ugljovodonika u odnosu na petrodizel koje prema istraivanju EPA iznosi ak do 98%. Ova jedinjenja se smatraju uzronicima kancerogenih oboljenja kod ljudi. Biodizel je potpuno biorazgradljiv, naime za 21 dan razgradi se ak 90% biodizela dok se za isto vrema razgradi samo 50% petrodizela.

2.6.

Prethodna iskustva o korienju biodizela u Srbiji

Probno korienje biodizela u SP Lasta na uzorku od 19 vozila koja ine reprezentativni uzorak voznog parka Laste na linijama gradskog, prigradskog, meugradskog i meunarodnog prevoza putnika raeno je 2006. godine. U toku posmatranog perioda nije bilo nikakvih kvarova na vozilima koji se mogu dovesti u vezu sa korienjem biodizela. Vozila koja su koristila ovo alternativno gorivo imala su veu potronju od 8% u odnosu na vozila koja su koristila eurodizel. Period menjanja ulja smanjen je sa 25000km na 12500km kod vozila gradskog, a sa 40000km na 25000km kod vozila meugradskog prevoza, zbog vrednosti viskoznosti ulja koja se bre smanjuje nego kod vozila koja koriste eurodizel. Merenjima je potvreno da su vozila koja su koristila biodizel imala iste izduvne gasove bez prisustva ai i dima. Zakljueno je da je korienje ovog goriva ekonomski isplativo ako je njegova cena na tritu 10% nia od cene petrodizela, zbog poveanje potronje goriva i manjeg perioda zamene motornog ulja. Takoe je utvreno da se, ako je cena biodizela 0,15/l nia od cene eurodizela, pri zameni od 10% mineralnog dizela biodizelom, utedi ak 39000 na mesenom, odnosno 468000 na godinjem nivou. (Studija FTN, 2009.).

3. Eksperimentalni deo
Za proizvodnju biodizela korien je postupak bazno katalizovane transesterifikacije, a kao katalizator natrijum-hidroksid (NaOH). Potrebna koliina NaOH je 3.5g po kilogramu nekorienog suncokretovog ulja, dok se kod korienih ulja dodaje viak hidroksida dovoljan da neutralie SMK u uzorku (http://www.journeytoforever.org/biodiesel_make.html#biodnew2). Odreivanje sadraja SMK Sadraj SMK u uzorcima ulja odreen je titracijom sa NaOH. 1g ulja se rastvori u 10cm 3 izopropanola i uz fenoftalein titruje standardnim rastvorom NaOH. Na osnovu utroene zapremine standardnog rastvora NaOH rauna se sadraj SMK, odnosno dodatna koliina katalizatora za baznu transesterifikaciju. Izvoenje bazno katalizovane reakcije transesterifikacije U radu je korieno 5 uzoraka suncokretovog ulja za sintezu MEMK i to: Uzorak 1: Ulje korieno u ribljem restoranu Uzorak 2: Ulje korieno u domainstvu A Uzorak 3: Ulje korieno u domainstvu B Uzorak 4: Ulje korieno u restoranu brze hrane Uzorak 5: Nekorieno rafinisano ulje 7

Za sintezu MEMK odmereni su uzorci od po 50 g etiri razliitia uzoraka korienog ulja suncokreta, upotrebljenih u domainstvu ili restoranima brze hrane, i jedan uzorak od 50 g nekorienog rafinisanog ulja suncokreta. Svakom uzorku je dodat metanolni rastvor NaOH, dobijen meanjem 10.925 g metanola sa sraunatom koliinom hidroksida za dati uzorak. Uzorak je mean 1h nakon ega je preneen u levak za odvajanje i ostavljen da stoji 8h, nakon ega je isputen glicerolnometanolni sloj, te je dobijena smea MEMK isprana mlakom vodom desetak puta, procedi, pa se uzorak sui u eksikatoru iznad anhidrovanog CaCl2. Radi karakterizacije ovako dobijenog biodizela ispitivane su gustina, viskoznost, kiselinski i jodni broj.

3.1. Odreivanje gustine

Na tehniku vagu, u menzuru se dodaje ispitivani uzorak smese MEMK, i oitava se masa uzorka, na tri razliite zapremine (5, 7.5, 10 cm 3), za svaku vrednost posebno se izrauna gustina po formuli: Gde je gustina uzorka, m masa uzorka, a V njegova zapremina i uzima se srednja vrednost.

3.2. Odreivanje viskoznosti

Za odeivanje viskoznosti korien je Ostvaldov viskozimetar (Slika 1.) Ispitivani uzorak se najpre zagreje do 40 C, i termostatira tokom odreivanja gustine. U oien i osuen viskozimetar najpre se sipa oko 9-10 cm destilovane vode, koja se pipetiranjem uvue iznad crte A, pusti se da curi i meri se vreme isticanja do crte B, merenje se ponovi 5 puta i uzima se srednja vrednost. Zatim se isti postupak merenja ponovi sa ispitivanom tenosti. Merenje se ponovi 3 puta i uzima se srednja vrednost.

Slika 1. Ostvaldov viskozimetar

Dinamika viskoznost uzorka se rauna pomou formule:

Gde je

= 0.653 vrednost viskoznosti vode na 40 C, = 0.9922

gustina uzorka, t vreme isticanja gustina vode na 40 C i vreme

uzorka u viskozimetru dobijene merenjem,

isticanja vode. Kinematska viskoznost rauna se tako to se dinamika viskoznost podeli sa gustinom.

3.3. Odreivanje kiselinskog broja

Masa uzorka od 10g rastvorena je u 50 cm3 izopropanola, dodato je par kapi indikatora fenoftaleina i titrovano je standardnim rastvorom KOH. Kiselinski broj, izraen kao mg KOH/1g MEMK, rauna se pomou formule: Gde je Kbr kiselinski broj, V zapremina utroenog rastvora KOH u cm3, c koncentracija standardnog volumetrijskog rastvora, m masa uzorka u gramima i 56.1 molarna masa KOH u g/mol .

3.4. Jodni broj

Masa uzorka od 0.2 g rastvorena je u 15 cm 3 hloroforma, zatim je dodato 25 cm3 Hublovog reagensa ( 25g joda se rastvori u 500 cm3 etanola, 30 g HgCl se rastvori u 500 cm3 etanola, procedi i uva u tamnoj boci, ova dva rastvora se pomeaju pred upotrebu u odnosu 1:1) ovako pripremljen uzorak ostavljen je est sati na tamnom mestu. Nakon stajanja od dobijenog rastvora odmerene su tri probe po 8.4 cm3. Svakoj probi je dodato 18cm3 10% rastvora KI i 15 cm3 vode i titrisano pomou natrijum-tiosulfata Na2S2O3 (c = 0.5210 mol/dm3) kada rastvor iz mrko crvene pree u utu boju dodate su 2-3 kapi rastvora skroba kao indikator i titracija se nastavi do nestanka plave boje. Na isti nain raena je i slepa proba, bez uzorka. Jodni broj se rauna po formuli:

Gde je Ibr jodni broj, b utroena zapremina rastvora Na2S2O3 u cm3 za titraciju ispitivane probe, a utroena zapremina rastvora Na2S2O3 u cm3 za titraciju slepe probe, c koncentracija standardnog rastvora Na2S2O3, 254 molarna masa joda I2 u g/mol, m masa uzorka u g.

4. Rezultati i diskusija
UBACITI TABELU SA SADRAJEM SMK I KOMENTARISATI DOBIJENI SADAJ U ODNOSU NA POREKLO UZORAKA ULJA.

Biodizel se karakterie svim osobinama koje su utvrene standardom, a u ovom radu dobijeni biodizel okarakterisan odreivanjem gustine, viskoznosti, kiselinskog i jodnog broja. Ostale karakteristike nisu mogle biti utvrene jer za to nije bilo uslova. Rezultati odreivanja gustine dobijenih preparata biodizela su prikazani u Tabeli 1. 9

Tabela 1: Gustina dobijenih preparata biodizela

Uzorak Zapremina [cm3] Masa [g] Gustina [g/cm3] Srednja vrednost gustine [g/cm3] SRPS EN 14214 min max

Uzorak 1. Uzorak 2. Uzorak 3. Uzorak 4. Uzorak 5.

5 7.5 10 5 7.5 10 5 7.5 10 5 7.5 10 5 7.5 10

4.40 6.73 9.10 4.59 6.89 9.17 4.53 6.76 9.01 4.50 6.69 8.93 4.47 6.71 9.28

0.92 0.91 0.91 0.92 0.92 0.92 0.91 0.90 0.90 0.89 0.89 0.89 0.89 0.89 0.92

0.91 0.92 0.90 0.89 0.90

0.86 0.86 0.86 0.86 0.86

0.90 0.90 0.90 0.90 0.90

Gustina je bitna osobina kod dizel motora, jer se ubrizgavanje goriva kod ovih motora vri na odsnovu zapremine a ne mase, stoga je poeljno da gustina bude u propisanim granicama da bi se odrao optimalni odnos vazduh:gorivo, takoe, s obzirom da glicerol i ulje imaju veu gustinu od MEMK, poveana gustina moe znaiti i da se reakcija transesterifikacije nije u potpunosti odigrala. (www.med.govt.nz/templates/MultipageDocumentPage____23216.aspx#P736_62787) Ispitivani uzorci zadovoljavaju standard gustine, osim nekoliko uzoraka koji blago premauju dozvoljene vrednosti. Odstupanja su mala, svega 0.01 g/cm3 , na nivou greke merenja, stoga ne bi trebalo da se odrazi nepovoljno na celokupni kvalitet goriva. Rezultati odreivanja viskoznosti dobijenih preparata biodizela prikazani su u Tabeli 2. Tabela 2: Viskoznost dobijenih preparata biodizela
vreme isticanja [s] srednje vreme[s] kinematska viskoznost [mm2/s] SRPS EN 14214 min max

voda uzorak 1 uzorak 2 uzorak 3

8.2 8.3 8.1 53.2 53.3 53.2 48.0 48.4 40.4 50.2

8.2 53.2333 48.267

0.653 4.230 4.145

3.500 3.500 3.500

5.000 5.000 5.000

10

uzorak 4

50.5 50.1 54.3 53.2 53.2 51.8 51.1 51.7

50.400 53.566

4.045 4.266

3.500 3.500

5.000 5.000

uzorak 5

51.866

4.130

3.500

5.000

Viskoznost biodizela mora da bude u propisanim vrednostima jer gorivo sa niskom viskoznou bi moglo da procuri kroz zaptivke motora i pomea se sa motornim uljem i time smanji njegova mazivna svojstva, dok bi gorivo sa visokom vrednou viskoznosti tee proticalo kroz cevi motora i moglo bi da dovede do zaguenja a time i kvara motora. Vrednosti kinematske viskoznosti svih ispitivanih uzoraka zadovoljavaju standarde bez izuzetaka, to znai da ovako napravljen biodizel nee prouzrokovati nikakve kvarove na motoru u vezi sa dovodom goriva. Kiselinski broj odreivan je alkalimetrijski titracijom sa KOH. Rezultati se mogu videti u tabeli 3. Kiselinski broj oznaava sadraj SMK u biodizelu. Visok kiselinski broj ukazuje na poveana korozivna svojstva goriva. Prisustvo velikog broja SMK takoe znai da se reakcija transesterifikacije nije izvrila u potpunosti te de je uzorak loijeg kvaliteta. Dobijene vrednosti kiselinskog broja u velikoj meri zadovoljavaju standarde i ukazuju na visok kvalitet dobijenog biodizela, tj. da je reakcija u potpunosti zavrena i da dobijeni biodizel ima visok sadraj MEMK. Tabela 3: Kiselinski broj dobijenih preparata biodizela
uzorak zapremina KOH [cm3] srednja zapremina [cm3] kiselinski broj Jedinica mere SRPS EN 14214 max

uzorak 1 uzorak 2 uzorak 3 uzorak 4 uzorak 5

0.40 0.50 0.45 0.50 0.55 0.49 0.35 0.30 0.40 0.55 0.50 0.60 0.10 0.10 0.10

0.45 0.51 0.35 0.55 0.10

0.25 0.20 0.20 0.40 0.06

0.50 0.50 0.50 0.50 0.50

Tabela 4. prikazuje jodni broj dobijenih preparata biodizela. 11

Tabela 4: Jodni broj dobijenih preparata biodizela

uzorak zapremina

Na2S2O3 [cm3] uzorak 1 uzorak 2 uzorak 3 uzorak 4 uzorak 5 13.15 13.6 13.75 11.25 10.70 10.90 11.60 11.10 11.50 10.35 10.85 10.60 10.30 9.80 slepa proba 9.75 19.05 18.60 09.05

srednja zapremina

jodni broj Jedinica mere

Na2S2O3 [cm3] 13.50 10.95 11.20 10.60 9.95 89.19 134.50 127.23 140.19 147.91

SRPS EN 14214 max

120.00 120.00 120.00 120.00 120.00

18.90

Jodni broj ukazuje na sadraj nezasienih masnih kiselina u uzorku. MEMK sa manjim jodnim brojem imaju vei cetanski broj, takoe je i emisija tetnih gasova kod ovakvih goriva manja nego kod onih sa veim jodnim brojem. Vee vrednosti jodnog broja kod veine uzoraka su dobijene jer je korien linolni tip suncokretovog ulja te je njihov cetanski broj neto nii, to znai da e potronja goriva biti neto vea. Znatno manja vrednost jodnog broja kod uzorka napravljenog od ulja iz ribljeg restorana pokazuje da je ovakvo ulje pogodno za proizvodnju biodizela.

5. Zakljuak
Dobijeni uzorci biodizela zadovoljili su standard propisan od strane evropske unije za sve ispitivane osobine, osim zanemarljivo vee gustine i kod nekih uzoraka. Vei jodni broj potie od ulja linolnog tipa suncokreta, koji nije pogodan za proizvodnju biodizela, Ovako dobijeni biodizel moe da se mea sa mineralnim dizelom u svakom odnosu ili ak i sam da se sipa u rezervoar, pri emu nee ometati rad motora niti dovesti do kvarova na vozilu. Uslovi u kojima je pravljen biodizel ne razlikuju se od uslova u prosenom domainstvu, a sve potrebne hemikalije i pribor mogu se nabaviti u slobodnoj prodaji. Na osnovu navedenog moemo zakljuiti da se kvalitetan biodizel, moe napraviti u svakom domainstu.

12

6. LITERATURA 1. Barnwal, B.K., Sharma, M.P.: Prospects of biodiesel production from vegetable oils in India, Renewable and Sustainable Energy Reviews 9, Elsevier, 2005. p. 363. 2. Mustafa, C. et al.: Performance and exhaust emissions of a biodiesel engine, Applied Energy 83, Elsevier, 2006. p. 594. 3. Studija Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad: Mogunost proizvodnje i korienja biodizela u AP Vojvodini, Novi Sad, 2009. 4. Mihajlo Stankovi, V. Veljkovi, O. Stamenkovi, M. Lazi, Z. Todorovi, S. Konstantinovi, S. Ili, A. Marjanovi: Laboratorijski tehnoloski postupak za dobijanje etil estara masnih kiselina ulja suncokreta Izdava I godina 5. http://www.journeytoforever.org/biodiesel_make.html#biodnew2 6. http://www.med.govt.nz/templates/MultipageDocumentPage____23216.aspx#P736_62787 Provera: kod nas se ne koristi decimalna taka nego zapeta. U tabelama umesto naziva Uzorak 1 itd navesti puni naziv uzorka. U tabelama 2, 3 i 4 izbaciti ponavljanja to jest dati samo srednje vrednosti oitanja u tabeli 2 na 1 decimalu. Ovo se odnosi i na buduu tabelu 1 (sadraj SMK). Doi e do promene broja tabela to treba sprovesti kroz ceo tekst. Literatura oznaena crveno nedostaje u spisku ili trerba proveriti. Usladiti sadraj sa ispravljenim tekstom.

13