Posto je ove prva knjiva o tantrizmat kod as, to kom rada bilo je sve ofiglednije da nas sam_ mate ral uvlagi uw sve tananija pitanja tumacenia tan- fsizma, Narocite te$koce za sobom je povukla am: Bicija da se da koliko-toliko pregledna panorama svega onoga S10 je cinilo tantrizam. Pustojeca lite- Fatura pokavuje da tako Sta ne postoji u svctskoi literatur! i da opéti oserti na tantrizam, po pravilu, ii ispustaju éitave oblasti, ii sc iscrpljuju w apo" logijama, ii se u svojim wopstavanjima oslaniajn samo na jedan osnovnn tiniju uw tantrizma — bu disticku ii hinduisticku, U skladui sa raspolovivim materijalom i vlastitim, zmanjem nastojao sam da odraim, s jedne strane, icorijsko-metodolosku proporciju’ (prikaz opstih shvatanja, meditative prakse | joge) a, s druge strane, istorijsku proporciju (prikaz pojedinih, pra- ln, Sekt kultova)w predstavtjanjs Bud stickog, odnosno, hinduistiskog tantrizma. Tpak prestidan kriterijum nije bio objektivisticke istorij= Ski nego zanimlJivost raspolo?ix: fala. Na- ravno, ta szanimljivests zavisi 1 od viste citaote- yog interesovanje: onome Koza vige zanimajuritu- aini ili jogicki aspekti tantricke prakse tin: moda, da je mestimigno suvise sfilozofirano; ono: me koga vise zanimaju nacelni, kulturoloski ‘ii fi orofski aspekty tantrizma, verovatao Ge mestintiz= no izgledati preterano detalini opisi, pofedinil vi dova prakse (meditacija, tehnika), loko je osnovni riterijum bio zanimljivost materijsla, verujemo éa Knijiga daje prilicno objektivan avid tantricka wwe ja, shvatanja, kultove, tekstove i da pregledno pokamije heterogenu panoramn tantrizma wt isto- Fijskom smislu Podrobnije ukazivanje na_prakié- na (jogicku i meditativny) stranu tantrizma einilo 7se potrobnim, jer autori poput Gintera (H. Guen- ther) stvaraju posresnu sliku prikazujuet tantrizan kao visokoparnu filozofiju, ‘Sa stanovista dvojstva tv. unutrasnjeg i spoljas- njeg pristupa (u istrazivackom argon dvojstvo emtcetic), moglo bi se reci da je nekad, predmet pristupano objektivisticki, iako sa odredenim sis patijama, a katkada s pristrasnoscu s Kojom istra- Zivati, hotimiéno ili nehoticno, prikazuiu svoi Pr met 1 najpovolinijo} svetlosti, Tako su u uvodaim poglavljima istaknute neke opite odrednice tantriz. ma, vernjem da je 1 osvrtima na pojedine pravee skole ili kultove éitaocu data pravapredsiava 0 uslovnosti ili ogranigenosti éak i obazrivijih opstih odredenia ili zakljuéaka 0 tantrizmu, Prvobitna namera bila je da se u knjigu ukljuée dclom ili, éak, pretezno tekstovi koji do sada nisu prevodeni na evropske jezike. Posle konsultaclja 5 mogucim prevodiocima ispostavilo se da bi takvo opredeljenje zahtevalo previse vremena ili vrstu is trazivackoz rada kojw obiéno organizaju akadem- ske institucije u okvirw odredenih profekata. Tako Sta, narayno, nije bilo moguce verati za ovu_knji gu, utoliko pre Sto tantrichi tekstovi po pravila ne spadaju u Stiva na Kojima se zasnivaju indoloske studlje, nit (osim,u_veoma retkim sluajevime) ona kojih se pojedini indolozi (ili tibetolo7i) podu- hhvataju pri viastitom, »nenaruéenoms odbira, oku Zavajuci se 1 prevodilaékom umecu. Otuda smo se odlutili za »pregicue (tj. 7a prevode sa evropskih ie zika) koja se moze kritikovati, ali je w ovom sli éaju imala dve prednosti: omoguéila je da se knii ga sastavi w razumnom roku i prufi avid u teksto: ve koji se u dogledno vreme svakako nece pojaviti kao prevodi s originala, Da bi se ¢itaocu ponudila dobra osnova za razumevanje pojedinih vidova prak se ili nckih ideja tantrizma, u knjigu su ukljuéeni i odlomei tekstova maéajnih. savremenih istraziva- €a, onda kada se Ginilo da njihovi tekstovi na. ja san, pregledan i sazet nacin izlaiu praksu ili ideje date tradicije, Na primer, »liturgijae mandale moz la se prikazati i odlomeima izvornih tckstova, ali Bi to zahtevalo vise prostora { bilo bi manie prez Jedno — éak j uz podrobne komentare i ubjasnienia — nego sto je prikaz koji daje Tuci (Tucci) u svom 8 stu, Isto vati i za Rousonove (Rawson) tekstove. sche Ton ne pe sve inka praksom, bilo da su to barokni rituali, obredi ili kultne radnje u vi Bi Rulisito shvacene jose ili meditative prakse. Gimajuci to u vida nasiojao sam da ove preovladd- juce sadrfaje | predstavim ut odgovarajucoj propor Bk poscbno raclieite vrsie Joga. Tpak, éak i tame de fe zalazilo u pojedinosti, ne smatram da ova Eojiga moze preuzeti odgovornost kakvu_podrau meva jedan priruenik joge.’ Ovo se, naravno, ne Rosi s okolnoscu da ce navedeni deialji ponckom Gtaocu pa nov nacin osvetliti praksu joge i medi- tacije. Da bi titanje osnoynog teksts bilo sto vise olaksano takav materijal i neizbeine digresije pre: baceni su u opsirne primedbe uz osnovni tekst ‘Ovakve knjige katkad izazivaju nepotrebne ne doumice posebno stoza Sto, helene htcle, bivaju do- Yedene uveru i's pojedinim savremenim kultovira Di pokretima, Koji u razlieitim vidovima ukljucuje spakovanjas ritualne prakse, meditacije itt joge, po- idkle iz tantricke tradicije. Drug izvor nedoumica ie Bio se-na Zapedu, a u novile vreme | Kod as, Kl nickim psiholozima i psihijatrima povremeno jay jaja pacijenti sa smetnjama (od newrotitnih do psihoti¢kih) koji, pored ostalog, navode da su se ra- hije (liu sposiednje vremes) bavili »jogome alt smeditacijome, Po principa mkratkog speiac, to je Kod jednog broja kitnicara stvorilo utisak da sjoua« il smeditacijae mogu, u najmanju ruky, biti voki+ daéw ili ndeklansirajuci faktore a »dekompenaci- ie ili izbijanju akutnog poremecaja (kod labilnity ‘soba ili tzv. graniénih slucajeva) | U takvim sludajevima, po pravilu, reé je © sledu i vezi koji su zatno slozenijt. Pre nego sto dekom penzacija ili poremeca} dobiju akutan vid, buduct Facijent pribeava jogi ili meditaciji s nadom u Rjihove terapeutske mogucnosti (ukoliko je ret 9 Yeabanju), ili im se obraca kao sistemu vrednosti Tobjasnienja (ukoliko je ree 0 konceptualnom okvt Rad so voé Ko tose, motda 6 neko ital Koja bi se nln ae Sat a prises Poros boin, {SOE GEE UTES asmlade bae 1a cmsltnle Gee PISS, 22 Seah a aftermath an ne gov Oa Erna 8 Savanande (Monghsr, 181, ala) 9ru) da bi pustigay restituciju ii kompenzaciju na nekoj novoj osnovi. Nekad to doista i uspeva, ali ako ne uspe, onda Se srecemo s opisanim sledom. Kliniar nece uzeti ozbilino wrdnje rodaka ili sa mog pacijenta da je poremecaj izazvan time Sto je ovaj u poslednje vreme »stalno igrao Sahe ili »pre- vise utiog, ali nece biti jednako odresit ako se ume sto Saha i uéenja pomenu joga i meditacija, prosto stoga Sto mu njihova uloga nije dovoljno jasna, te ne moze da razluci uzroke od postedica Pomato je da su sadrzaji i Miksauje« duseynih poremecaja podlozmi promenama pod utieajem s0- Sioxkuliurnih obrazaca i sadréaja koji su u optical {ranije opsednutostidemonima Ti davolom mente stt tajne sluzbe ili nepoznati pojedinei Koji Salju naredbe radio-porukama, a ove biéa sa drugih pla- neta koja savbracaju telepatski), Sa sve sirim Krue gom [judi Sto se upoznaju s neobicnim »mocima« { senzacijama meditacije i joge vaice i broj poje- dinaca koji ce se za ove sadriaje vezivati na pogre- San nacin, te smo smatrali da je i tu okolnost vazno imati a vidu Na kraju nckoliko telmickih napomena. Korie nje originalnihy sanskriskih termina nije se moglo izbeci. Da bi se olakéalo njihovo usvajanje svi st termini objasnjeni, bilo u osnovnom teksta ili uw pratecim primedoama: osim toga, transkribovani stt pojednostav]jeno, dok je internacionalna latini nna transkripelja zadr7ana w zagradama kako bi Jac — koji termine bude nalazio u strana} liters. turi — mogao da ih »prepomnae. Smatramo da je prednost ovog resenja sto omogucuje njihovo lakse usvajanje i prihvatanje ovih izraza kao strugnih ter mina (poput onih ‘poteklih iz urtko-latinske tradi lie), jer pisanje dijakritickim znacima uvek odbija Gitaoce izvan struke. Tekstove, stranih awiora i tkstove iz tantrigke tradicije odabrali su Mirko Gaspari $ potpisnik ove knjize. Napomene uz pesme Sarahe i, drugih sidh: Garja dglavnom su prewete od prevodioca na en! shi, A. Modumdera, a napomene uz tekstove Ab) havagupte napisao je italijanski prevodilac Rani ro Njoli (Gnoli). Napomene wz koment ‘ahs pe 0 Naropinim jogama napisao je Mirko Gaspari, Protese, 1995 I Tantrizam i njegovo mesto u indijskoj tradiciji