elik Definicija: Materijal koji, prema masi, sadri vie gvoa od bilo kog pojedinanog elementa, u kojem je sadraj

ugljenika obino manji od 2% i koji sadri druge elemente. Ogranieni broj hrom-elika moe da sadri vie od 2% ugljenika, ali 2% ugljenika je obino granica razdvajanja izmeu elika i livenog gvoa. Fiziko-hemijske osobine: Specifina teina = 7850 kg/m3 Alotropske modifikacije gvoa: -gvoe (PROSTCK - Prostorno centrirana kubna reetka) - gvoe (POVCK - Povrinski centrirana kubna reetka) - gvoe (PROSTCK - Prostorno centrirana kubna reetka) - gvoe (HGR - Haksagonalna gustosloena reetka) Mikrokonstituenti u eliku i gvou: - Austenit - Beinit - Martenzit - Cementit (Fe-karbid; Fe3C) - Ledeburit (eutektika faza sa 4,3% ugljenika karakteristina samo za Gvoe) - Ferit - Perlit UVOD elik je metastabilno kristalizovana Fe-C (Fe-Fe3C) legura sa sadrajem ugljenika manjim od 2,06%. Dodavanjem volframa, hroma, molibdena, vanadijuma, mangana, nikla, kobalta i drugih metala, pojedinano ili u kombinacijama, dobijaju se legirani elici za specijalne svrhe, izuzetno mehaniki, hemijski ili toplotno postojani. Definicija

Slika 1. Matastabilni fazni dijagram Fe-Fe3C (pune linije). Fazne oblasti stabilnog faznog dijagrama Fe-C oznaene su isprekidanim linijama. Po klasinoj definiciji elik je legura gvoa (Fe) i ugljenika (C) koja sadri manje od 2,06% (masenih %) ugljenika. Sa stanovita hemije i termodinamike elik je u stvari metastabilna legura gvoa (Fe) i cementita - karbida gvoa Fe3C. Fazni dijagram koji se koristi kao polazna osnova pri proizvodnji i preradi elika, nije ravnoteni fazni dijagram Fe-C, ve njegova metastabilna verzija Fe-Fe3C (vidi sliku 1.). Zanimljivo je naglasiti da su mnogi korisni materijali, koje ekstenzivno koristimo, zapravo metastabilni. Ako je maseni udeo ugljenika izmeu 2,06% i 4,3% onda govorimo o leguri pod imenom Gvoe. OSOBINE elik, na primer, moe biti vrlo mek i kao takav izuzetno pogodan za duboko izvlaenje (pravljenje limenki, konzervi i td.). Nasuprot tome elik moe biti vrlo tvrd i krt kao na primer kod martenzitnih elika koji se koriste za seiva. Pred modernu proizvodnju elika postavljaju se vrlo visoki zahtevi, koji najee ukljuuju optimalnu kombinaciju osobina kao to su zatezna vrstoa sa jedne i duktilnost odnosno deformabilitet sa druge. Pored toga mora se stalno voditi rauna o isplativosti proizvodnje to je posledica neprestane promene cena legirajuih elemenata. Kako uticati na osobine elika (legranje) Osobine elika kao to su tvrdoa, duktilnost, zatezna vrstoa... mogu se kreirati i kontrolisati u veoma irokom spektru, to elik ini osnovnim metalnim konstrukcionim materijalom. Tri osnovne metode, koje se naravno mogu meusobno kombinovati, u cilju postizanja eljenih osobina elika su: - legiranje - termika obrada - plastina prerada (valjanje, izvlaenje, itd.) Legirajui elementi i njihov uticaj na osobine elika (poreani po abecednom redu) Legirajui elementi u eliku se rezlikuju po tome da li stabilizuju stvaranje karbida, austenita ili ferita, odnosno sa kojim ciljem su legirani. Svaki element daje eliku odreeni niz karakteristika specfinih samo njemu. Postoje vrste elika gde samo karakteristina kombinacija "suprostavljeno" delujuih legirajuih elemenata daje eljenu mikrostrukturu. Legiranje elika daje samo osnovu za postizanje eljenih osobina u toku termike obrade i plastine prerade Aluminijum (Al)

TTopljenja = 658C. Suava snano -oblast u faznom dijagramu Fe-Fe3C <=> Favorizuje stvaranje ferita.

Aluminijum je najjae i najee primenjivano dezoksidativno sredstvo. Pored toga aluminijum snano utie na koncentraciju rastvorenog azota u eliku i kao takav utie na osetljivost legure na proces starenja. Ve u malim koncetnracijama favorizuje usitnjavanje zrna to kasnije znaajno utie na mehanike osobine. Kako aluminijum zajedno sa azotom gradi nitride visoke trvdoe, veoma je iroko korien kao legirajui element u elicima za nitriranje. Aluminijum poveava vatrostalnost (vatrootpornost) elika i kao takav je esto korien kod legiranja feritskih vatrostalnih elika. Kroz proces "aliranja" (nanoenje aluminijuma u povrinskom sloju) moe se ak i kod visoko ugljeninih elika poboljati vatrostalnost. Zbog vrlo snanog uticaja na poveanje koercitivne sile aluminijum se koristi u gvoe-kobalt-aluminijum eliku od koga se prave permanentni (stalni) magneti. Arsen (As)

TTopljenja = 817C (pod pritiskom). Suava -oblast u faznom dijagramu Fe-Fe3C. Sklonost ka stvaranju segregacija - Izuzetno tetna pojava pri livenju elika. Nepoeljan legirajui element.

Difuziono arenje, inae jedini nain uklanjanja segregacija u eliku, je jo tee u sluaju arsena nego to je to sluaj kod, na primer, fosfora. Pored toga poveava krtost materijala posle procesa otputanja, sniava drastino zateznu vrstou i sposobnost zavarivanja. Bor (B)

TTopljenja = 2300C

Bor ima vrlo izraen uticaj na absorpciju neutrona to ga ini veoma pogodnim za legiranje elika koji se koristi pri izgradnji nuklearnih reaktora. Austenitni nerajui elici legirani borom u procesu talonog ojaavanja postiu poveanu granicu teenja i zateznu vrstou, s tim to istovremeno slabi njihova koroziona postojanost. Mikrokonstituenti izdvojeni u procesu talonog ojaavanja poveavaju zateznu vrstou visoko vatrostalnih elika u podruju izuzetno visokih temperatura. Kod elika negarantovanog sastava i kod ugljeninih elika bor kao legirajui element poboljava prokaljivost a samim tim zateznu vrstou. Bor kao legirajui element generalno smanjuje sposobnost zavarivanja elika.

Berilijum (Be)

TTopljenja = 1280C. Snano iri -oblast u faznom dijagramu Fe-Fe3C.

Bakar-berilijum-legure se koriste za izradu visokokvalitetnih opruga za asovnike koje ne pokazuju skoro nikakvu sposobnost magnetizacije kao i veu dinamiku vrstou nego odgovarajue opruge napravljene od elika. Nikl-berilijum-legure su veoma koroziono postojane i koriste se za izradu hirukih instrumenata. U eliku, pored toga to snano iri -oblast u faznom dijagramu Fe-Fe3C, berilijum moe onemoguiti talono ojaavanje to u pomenutom sluaju vodi padu zatezne vrstoe. Pored toga poseduje veliki afinitet prema kiseoniku (dezoksidirajue svojstvo) i prema sumporu.. Ugljenik (C)

TTopljenja = 3450C. Snano iri -oblast u faznom dijagramu Fe-Fe3C.

Ugljenik je najvaniji i najuticajniji legirajui element u eliku. Pored ugljenika svaki nelegirani elik sadri silicijum, mangan, fosfor i sumpor, ije je prisustvo posledica samog procesa proizvodnje elika. Dodavanje drugih legirajuih elemenata u cilju postizanja odreenih osobina elika, kao i dolegiranje silicijuma i mangana vodi ka dobijanju legiranog elika. Sa poveanjem masenog udela ugljenika raste zatezna vrstoa i tvrdoa elika, dok se sposobnost izvlaenja, kovnost, zavarljivost i mainska obradivost smanjuju. Koroziona otpornost u odnosu na vodu, kiseline i vrele gasove skoro i da ne zavisi od masenog udela ugljenika. Kalcijum (Ca)

TTopljenja = 850C

Zajedno sa silicijumom u formi siliko-kalcijuma upotrebljava se u procesu proizvodnje pri dezoksidaciji elika. U principu kalcijum poveava vatrostalnost. Cer (Ce)

TTopljenja = 775C

Sam, ali najee u kombinaciji sa lantanom, neodijumom, prazeodijumom i ostalim elementima koji pripadaju grupi metala retke zemlje deluje kao snaan dezoksidant. Zbog svog izuzetno velikog aktiviteta prema kiseoniku i sumporu slui kao sredstvo za postizanje visoke istoe elika. Poboljava kod visokolegiranih elika sposobnost obrade na povienim

temparaturama dok kod vatrostalnih elika potpomae vatrostalnost. Gvoe-cer-legura sa oko 70% cera naziva se pirofor (vetaki kremen). Dodaje se i kao legirajui element u nodularnom livu. Kobalt (Co)

TTopljenja = 1492C Ne stvara karbide <=> Favorizuje izdvajanje grafita.

Oteava rast zrna, poboljava otpornost u odnosu na krtost pri procesu otputanja kao i zateznu vrstou na povienim temparaturama. Zbog toga se koristi kao legirajui element kod brzoreznih elika i alatnih elika za rad u toplom, kao i za proizvodnju drugih vatrostalnih i visoko vatrostalnih legura. Poveava remanenciju, koercitivnu silu i toplotnu provodnost, zato se esto primenjuje kao osnovni legirajui element za visokokvalitetene stalne magnete (eline ili od drugih legura). Pod uticajem neutronskog zraenja stvara se intenzivno izotop 60Co, zbog toga je kobalt nepoeljan kao legurajui element u materijalima koji slue za izradu nuklearnih reaktora. HromCr)

TTopljenja = 1920C Izraena tenja ka stvaranju karbida. Snano suava - a iri -oblast u faznom dijagramu Fe-Fe3C.

Hrom kao legirajui element daje eliku sposobnost kaljenja u ulju, odnosno na vazduhu, preko uticaja na kritinu brzinu kaljenja, to poveava prokaljivost elika i sposobnost poboljanja. Sklonost ka krtom lomu se smanjuje dodatkom hroma, mada je uticaj na sposobnost izvlaenja relativno slab. Sposobnost zavarivanja (zavarljivost) raste sa poveanjem masenog udela hroma u leguri. Zatezna vrstoa elika raste 80-100 N/mm2 po masenom procentu hroma. Hrom ima izuzetnu sklonost ka stvaranju karbida koji dalje pozitivno utiu na mehanike karakteristike elika (na pr. otpornost na habanje), ali negativno utie na korozionu postojanost. Iako snano suava - a iri -oblast u faznom dijagramu Fe-Fe3C, hrom stabilizuje austenit (?-oblast) u hrom-mangan, odnosno hrom-nikl-nerajuim elicima. Hrom kao legirajui element sniava toplotnu i elektrinu provodnost elika. Ako imamo visko sadraj ugljenika u eliku i istivremeno sadraj hroma do 3% (masena %) poveavaju se istovremeno remanencija, koercitivna sila. Bakar (Cu)

TTopljenja = 1083C.

Nepoeljan (tetan) legirajui element.

Bakar se vrlo retko koristi kao legirajui element (samo kod nekih posebnih vrsta elika), inae je u principu vrlo nepoeljan u eliku. Poseban problem predstavlja u elianama koje proizvode elik u elektrolunim peima gde se njegov udeo u leguri moe vrlo teko kontrolistai, s obzirom da metalni otpad ima vrlo irok spektar udela bakra. Kada je u pitanju "staro gvoe", to je esto sinonim za elini otpad, u Evropskoj uniji postoje 9 klasa elinog otpada podeljenih prema "istoi" elika. Zbog visoke cene elika koji pripadaju viim klasama istoe, eliane su primorane da prave tzv. "elini meni" sastavljeno od optimalne kombinacije elinog otpada i optimalne cene tone elika. tetno dejstvo bakra ispoljava se naroito pri visokim temperaturama. Najtetnije dejstvo bakra ispoljava se tokom plastine prerede elika na povienim temparaturama (kovanja, valjanja, izvlaenja ...), i posledica je izdvajanja bakra po granicama zrna. Izdvajanje bakra po granicama zrna poveava povrinsku osetljivost materijala u toku svih vrsta plastine prerade na povienim temparaturama. Granica teenja i odnos granice teenja/zatezna vrstoa se poboljavaju sa porastom masenog udela bakra u eliku. Maseni udeo preko 0,3% bakra vode poveanju tvrdoe, odnosno poveane sposobnosti kaljenja. Uticaj na sposobnost zavarivanja nije primeen. Kod nelegiranih i nisko legiranih elika, bakar poveava njihovu otpornost na tetene atmosferske uticaje. Kod visoko legiranih elika maseni udeo bakra iznad 1% poveava njihovu otpornost na dejstvo kiselina (pogotovo hlorovodonine i sumporne kiseline). Vodonik (H)

TTopljenja = -262C. Nepoeljan (tetan) legirajui element.

Vodonik izaziva poveanje krtosti i smanjenje sposobnosti izvlaenja elika a da pritom ne poboljava vrednost granice teenja i zatezne vrstoe. Kod veine legirajuih elemenata, npr. sposobnost izvlaenja i zatezna vrstoa su obrnuto korelirani. Vodonik je pored ostalog "krivac" za takozvani "plavi lom" elinog materijala. Unutar elika vodonik se okuplja u blizini greki u materijalu (dislokacije, nemetalni ukljuci, ...) . U zavisnosti od koliine vodonika u eliku te nakupine mogu dostii takve razmere da postanu koncetrator naprezanja dovoljno veliki da na njemu krene rast prskotine koja e kasnije dovesti do loma matarijala. Magnezijum (Mg)

TTopljenja=657C

Magnezijum se koristi kao dezoksidans, a kao sredstvo za uklanjanje neeljenog

sumpora iz elika. Kao legirajui element u dobijanju legure gvoa pospeuje stvaranje globularnog (sfernog) grafita. Mangan (Mn)

TTopljenja = 1221C. Snano iri -oblast u faznom dijagramu Fe-Fe3C.

Mangan u eliku na prvom mestu slui kao dezoksidaciono sredstvo. Kao sredstvo za redukovanje koliine slobodnog sumpora, mangan deluje tako to stvara mangansulfid (MnS) stvaranje tetnog gvoasulfida (FeS). Dugo je vremena problem stvaranja gvoasulfida to uzrokuje takozvanu pojavu loma u crvenom ili (crveni lom) bio nereiv. Problem je bio u tome to gvoesulfid ima veoma nisku taku topljenja tako da ostaje u tenoj fazi pri ovravanju elika. To dovodi do toga da kao poslednja tena faza gvoesulfid ovrsne po granicama zrna. Kako je gvoesulfid vrlo krt to dovodi do loma materijala ve pri plastinoj preradi u oblasti temperatura crvenog usijanja. Odatle vodi naziv - "crveni lom" ili lom u crvenom. Suprotno gvousulfidu, mangansulfid je teko topivo jedinjenje, tako da se u vidu nemetalnih ukljuaka izdvaja unutar zrna, to povoljno utie na mehanike osobine materijala. Ta osobina je posebo veoma korisna kod elika za automate koji inae imaju povean sadraj sumpora. Povean sadraj sumpora kod elika za automate koristan je sa aspekta poboljanja sposobnosti mainske obrade materijala. Mangan snano sniava kritinu brzinu hlaenja to poveava sposobnost kaljenja elika. Granica teenja i zatezna vrstoa se poveavaju sa povienjem masenog udela mangana. Mangan takoe povoljno utie na kovnost, sposobnost zavarivanja kao i poveanje dubine prokaljivosti. Maseni udeli preko 4% vode, pri sporijem hlaenju, stvaranju krte martenzitne strukture tako da se ta oblast legiranja izbegava. elici sa preko 12% masenih udela mangana ostaju austenitni i pri istovremeno visokom sadraju ugljenika, jer mangan snano deluje na irenje -oblasti u faznom dijagramu Fe-Fe3C. Takvi elici se mogu na pr. deformaciono plastino povrinski ojaati uz istovremeno ouvanje duktilne centralne zone profila, to ovu grupu elika ini izuzetno otpornim na habanje. Takav raspored, meka (duktilna) centralna zona i tvrd povrinski sloj, daju ovom materijalu izuzetne ekspoatacione mehanike osobine. elici sa preko 18% masenih udela mangana ostaju ak i posle relativno visokog stepena plastine deformacije nemagnetini. Ova grupa elika se esto pod nazivom specijalni elici koristi za izradu odgovornih delova koji rade u uslovima niskih temperatura. Managn poveava toplotni koeficijent irenja, a pri tom smanjuje toplotnu i elektrinu provodnost elika. Molibden (Mo)

TTopljenja = 2622C. Izraena tenja ka stvaranju karbida.

Snano suava -oblast u faznom dijagramu Fe-Fe3C.

Molibden se veinom legira u kombinaciji sa drugim legirajuim elementima. Molibden snano sniava kritinu brzinu hlaenja to poveava sposobnost kaljenja elika. U kombinaciji sa hromom, niklom i manganom, molibden smanjuje sklonost ka krtosti posle otputanja, pospeuje stvaranje finijeg (sitnijeg) zrna, pozitivno deluje na sposobnost zavarivanja. Granica teenja i zatezna vrstoa se poveavaju sa povienjem masenog udela mangana. Granica teenja i zatezna vrstoa se poveavaju sa povienjem masenog udela molibdena. Pri veim masenim udelima molibdena dolazi do smanjenja sposobnosti mainske obrade. Zbog izraene tenje ka stvaranju karbida poboljava osobine brzoreznih alatnih elika. Primenjen kod visokolegiranih elika legiranih hromom ili kod hromnikl-austenitnih elika, molibden pomae daljem poveanju korozione postojanosti. Dodatak molibdena kao legirajueg elementa negativno deluje na vatrostalnost elika. Azot (N)

TTopljenja = -210C. Snano iri -oblst u faznom dijagramu Fe-Fe3C.

U zavisnosti od vrste i namene elika, azot se moe posmatrati i kao tetan i kao koristan legirajui element. tetne su pojave taloenja koje dovode do snienja sposobnosti izvlaenja, a u procesu starenja izazivaju takozvani lom u plavom (pri preredi u oblasti temperatura plavog usijanja - 300 do 350C), kao i mogunost pojave interkristalne naponske korozije kod nelegiranih ili niskolegiranih elika. Kao legirajui element azot proiruje -oblast i stabilizuje austenitnu strukturu, poveava kod austenitnih elika granicu teenja, a posebno zateznu vrstou kao i ostale mehanike osobine na povienim temperaturama. U procesu nitriranja azot se moe naneti u tankom povrinskom sloju, ime se dobija vrlo vrst i tvrd povrinski sloj, dok unutranjost ostaje originalno meka i ilava, ime se postiu optimalne karakteristike na primer za delove koji su izloeni snanom dinamikom opterenju. Niobijum i tantal (Nb-Ta)

TNbTopljenja = 1960C, TTaTopljenja = 3030C. Izraena tenja ka stvaranju karbida. Snano suavaju -oblast u faznom dijagramu Fe-Fe3C <=> Favorizuju stvaranje ferita.

Zbog toga to u prirodi obino idu zajedno i uz to se veoma teko razdvajaju, ova dva elementa se primenjuju u legiranju elika kao legura niobijuma i tantala. Zbog osobine da poveavaju vatrostalnost kao i otpornost na puzanje vrlo esto se koriste

kao legirajui elementi za elike koji rade u uslovima visokog pritiska i visoke temperature. Tantal ima veoma visok stepen absorpcije neutrona tako da za elike koji se primenjuju za izradu nuklearnih reaktora dolazi u obzir samo tantal-niobijum-legura sa vrlo niskim masenim udelom tantala. Nikl (Ni)

TTopljenja = 1453C Snano iri -oblst u faznom dijagramu Fe-Fe3C.

Poveava granicu teenja i smanjuje krtost kod elika negarantovanog sastava. U cilju poveanja ilavosti nikl se dodaje kao legirajui element u elik za cementaciju i elik za poboljanje. Zbog snanog irenja -oblasti u faznom dijagramu Fe-Fe3C nikl slui kao stabilizator austenitne strukture u nerajuim hrom-nikl-elicima. Legura gvoa i nikla sa 36% masenih udela nikla pod komercijalnim nazivom "invar" poseduje najmanji koeficijent termikog irenja i kao takva nezamenljiv je matrijal u izradi mnogih mernih instrumentata. Antimon (Sb)

TTopljenja = 630C Suava -oblast u faznom dijagramu Fe-Fe3C. Sklonost ka stvaranju segregacija - izuzetno tetna pojava pri livenju elika. Nepoeljan legirajui element.

Slino arsenu poveava krtost odnosno smanjuje ilavost materijala. Olovo (Pb)

TTopljenja = 327,4C

Olovo u principu nije stvarni legirajui element u eliku, jer njegov uticaj na mehanike osobine skoro i da ne postoji. Dodaje se u koliini izmeu 0,2 i 0,5 masenih procenata u cilju poboljanja sposobnosti obrade mainskom obradom. Jedna od primena olova je u izradi leajeva gde dolazi do izraaja nizak koeficijent frikcije olova. Fosfor (P)

TTopljenja = 44C. Nepoeljan (tetan) legirajui element izuzetno snanog legirajueg uticaja. Snano suava -oblast u faznom dijagramu Fe-Fe3C.

Postoji samo jedna grupa elika kod koje je dozvoljen relativno visok sadraj fosfora. To su elici za automate. Fosfor iskazuje jaku tendenciju posebno ka primarnoj segregaciji, ije se tetno prisustvo usled relativno niskog koeficijenta difuzije fosfora, kako u austenitu tako i u feritu, veoma teko uklanja. Segregacije deluju kao slaba mesta u strukturi materijala na kojima po pravilu kree propagacija prskotine, to za posledicu ima lom materijala. Poto je skoro nemogue spreiti segregaciju foafora, odnosno pospeiti njegovu ravnomernu raspodelu unutar vrstog rastvora, ostaje kao jedino reenje maksimalno smanjenje masenog udela (od 0,03%-0,05%). Fosfor ve u malim koliinama poveava osetljivost na pojavu krtosti materijala prilikom otputanja. Taj uticaj se poveava sa poveanjem masenog udela ugljenika. Takoe raste temperatura kaljenja, veliina zrna kao i smanjenje sposobnosti plastine deformacije. Posledica svega toga moe da bude lom u hladnom stanju, kao posledica porasta krtosti materijala. U niskolegiranim elicima negarantovanog kvaliteta koji imaju maseni udeo ugljenika oko 0,1%, povean sadraj fosfora poveava korozionu postojanost u odnosu na atmosferske uticaje. Slian uticaj ima jo jedan takozvani nepoeljni legirajui element, bakar. Dodatak fosfora moe kod austenitnih elika (CrNi-elici) pored uticaja na procese talonog ojaavanja poveati i granicu teenja. Kiseonik (O)

TTopljenja = -218,7C. Nepoeljan legirajui element.

Kiseonik pogorava tehno-mehanike osobine elika kao to su ilavost, sposobnost starenja. Kao i sumpor kiseonik dovodi do "loma u crvenom" (lom u oblasti temparatura crvenog usijanja). Sumpor (S)

TTopljenja = 118C . U principu nepoeljan legirajui element veoma snanog legirajueg dejstva.

Sumpor pogorava tehno-mehanike osobine elika u prvom redu granicu teenja. Zasebno ili u kombinaciji sa kiseonikom (pojaano dejstvo) dovodi do "loma u crvenom" (lom u oblasti temparatura crvenog usijanja). Ipak sumpor se dodaje kod elika za automate u masenom udelu do maksimalno 0,3% u cilju poboljanja sposobnosti mainske obrade rezanjem. Silicijum (Si)

TTopljenja = 1414C. Suava snano -oblast u faznom dijagramu Fe-Fe3C <=> Favorizuje stvaranje ferita.

Silicijum je jako i vrlo esto primenjivano dezoksidativno sredstvo u proizvodnji elika. Kao legirajui element silicijum poveava vrstou, granicu elastinosti i otpornost na habanje. Sposobnost da povea granicu elastinosti dovodi do vrlo este primene silicijuma kao legirajueg elementa u proizvodnji elika za opruge. Legiran u veim masenim udelima silicijum vodi poboljanju vatrostalnosti i otpornosti na uticaj kiselina. Meutim visok sadraj silicijuma utie na smanjenje elektrine provodnosti i koercitivne sile. Titan (Ti)

TTopljenja = 1727C. Izraena tenja ka stvaranju karbida.

Kao snano dezoksidativno sredstvo u izuzetnu tenju ka stavranju karbida, titan se legira kao stabilizator u koroziono rezistentnim elicima (nerajui elici). Vanadijum (V)

TTopljenja = 1726C. Izraena tenja ka stvaranju karbida.

Kao i titan poseduje izuzetnu tenju ka stvaranju karbida i nitrida. Vanadijum snano deluje na vezivanje azota u eliku. Dodatkom vanadijuma postie se fina sitnozrna mikrostruktura koja za posledicu ima poboljanje mehanikih osobina elinih odlivaka. Dodatak vanadijuma pozitivno deluje na otpornost na habanje (zbog prisustava tvrdih karbida), dobre mehanike osobine u radu na povienim temparaturama, kao i povoljan uticaj na proces otputanja. Zbog svega gore nabrojanog vanadijum se legira kod brzoreznih alatnih elika, alatnih elika za rad u toplom kao i kod alatnih elika za rad na visokim temperaturama. Dolegiran u elika za opruge vanadijum vodi poveanju granice elastinosti. Volfram (W)

TTopljenja = 3380C. Izraena tenja ka stvaranju karbida.

Volfram deluje vrlo pozitivno na zateznu vrstou, granicu teenja kao i na ilavost elika. Zbog toga to utie na poveanje vrstoe elika na povienim temperaturama, a uz to poveava i otpornost na habanje, volfram se legira kod brzoreznih alatnih elika kao i kod alatnih elika za rad u toplom. Kalaj (Sn)

TTopljenja = 231,8C.

Nepoeljan legirajui element veoma snanog legirajueg dejstva.

Cirkonijum (Zr)

TTopljenja = 1860C Izraena tenja ka stvaranju karbida. Suava -oblast u faznom dijagramu Fe-Fe3C.

Cirkonijum se ponaa kao snano dezoksidativno sredstvo, denitrifikaciono sredstvo i desulfuraciono sredstvo. Kod elika za automate, koji inae imaju poeljno uvean sadraj sumpora, cirkonijum deluje pozitivno na profil i sastav istaloenih sulfida to smanjuje opasnost od pojave loma u crvenom. Termika obrada arenje arenje je postupak termike obrade elika, koji se sastoji od zagrevanja elika na odreenoj temperaturi, dranja na ovoj temperaturi i zatim sporog hlaenja. Meko arenje Mekim arenjem se postie omekavanje elika, radi lake dalje mehanike obrade, a takoe se dobija zrnasta perlitna ili neka druga traena mikrostruktura. Nakon izvrene vrue prerade mnogi elici su previe tvrdi, za dalju mehaniku obradu. Takve elike moramo zbog same sposobnosti za obradu omekati mekim arenjem Pored lake mehanike obrade, poveava se sposobnost plastine deformacije, to je od velike vanosti za sve vrste hladne prerade (hladno valjanje, izvlaenje, hladno vuenje). Izotermalno arenje Izotermalnim arenjem postie se ravnomerniji kvalitet, dok je vreme arenja znatno krae. Izotermalno arenje se dosta primenjuje kod brzoreznih elika i kod nekih vrsta legiranih elika, kod kojih se ukupno vreme arenja moe skratiti na jednu treinu uz jednak ili bolji kvalitet. Izotermalno arenje zamenjuje normalizaciju i kao takvo najee se izvodi kod legiranih elika kod kojih bi obina normalizacija mogla prouzrokovati ve nastanak martenzita ili bajinita. arenje za rastvaranje sekundarnog cementita Kod nadeutektoidnih elika ponekad je sekundarni cementit prisutan u veoma nepovoljnom obliku mree, to moe prouzrokovati krtost. Za rastvaranje cementitne mree moramom elik ariti na temperaturi koja nam

osigurava da postignemo ist austenit. Nakon rastvaranja sekundarnog cementita u austenitu moramo spreiti ponovno izluivanje u nepovoljnom obliku brzim ohlaivanjem elika do temperature ispod 700C. Visoko arenje na krupno zrno (za bolju obradivost) arenje na krupno zrno primenjuje se kod mekih elika s niskim sadrajem ugljenika. Temperaturno podruje visokog arenje je 100 do 200C iznad gornje take preobraaja Ac3. Izotermiki preobraaj je veoma pogodno izvriti na temperaturi koja omoguava preobraaj u najkraem vremenu. Posle presferoidizacije moe se elik hladiti na vazduhu. Sa ovim arenjem dobijamo diferenciranu strukturu ferita i perlita. Za elike sa manjim i srednjim sadrajem ugljenika meko areno stanje nije uvek povoljno za obradu skidanjem strugotine. Zbog njihove male vrstoe kod ovih elika dolazi do lepljenja strugotine pri obradi, a time i loeg kvaliteta obraene povrine. Za ove elike, pored feritno perlitna struktura sa lamelarnim perlitom, koja se takoe dobija i normalizacijom, povoljno je to to se kod arenja dobija jo i krupno zrno. Za mehaniku obradu skidanjem strugotine krupno zrno se pokazalo kao vrlo povoljno i omoguava najbolju izdrljivost alata. Visoko arenje upotrebljava se za proizvode koji se dosta mehaniki obrauju. Ako se od proizvoda zahtevaju i dobra mehanika svojstva, moramo posle zavretka mehanike obrade, deo normalizovati ili poboljati da bismo dobili fino zrnu strukturu. Difuziono arenje ili arenje na homogenizaciju Pod difuzionim arenjem se podrazumeva dugotrajno arenje na visokim temperaturama u cilju izjednaavanja lokalnih razlika koncetracija pojedinih hemijskih elemenata i izjednaavanja segregacija, koje su nastale pri ovravanju elika. Difuziono arenje vrlo dugo traje i vri se kod temperatura visoko iznad Ac3 u blizini solidus temperature elika. Temperaturni interval difuzionog arenja je u podruju 1050 do 1300C u zavisnosti od vrste elika. Vie temperature primenjuju se kod niskougljeninih elika . Difuzionim arenjem elika nastaje vrlo grubo zrno. To grubo zrno moramo smanjiti pomou naredne vrue prerade ili prekristalizacije, koju treba esto i vie puta ponoviti. Ovo arenje dolazi u obzir samo u posebnim sluajevima zbog nedostataka, koje uzrokuje dugotrajno dranje elika na vrlo visokim temperaturama. Zbog navedenih nedostataka posle arenja izvodi se naknadno jo normalizacija za poboljanje mehanikih svojstava. Rekristalizacija U toku hladne prerade (valjanje, vuenje ili kovanje u hladnom stanju) dolazi do poveanja tvrdoe, vrstoe i granice razvlaenja dok se izduenje, kontrakcija i ilavost jako smanjuju. Deformisanje kristalnih zrna prouzrokuje krtost elika.

Mehanika otvrdnjavanja, promene fizikih svojstava i deformacije strukture, koje prouzrokuje hladna deformacija, moemo delimino ili potpuno otkloniti arenjem na odgovarajuoj temperaturi za rekristalizaciju. Za rekristalizaciju je potrebno prekoraenje nekog odreenog kritinog stepena deformacije. Za razliite stepene prerade potrebno je utvrditi i odgovarajue uslove rekristalizacije, pa moemo rei da svaki stepen deformacije ima odreenu tipinu kritinu temperaturu rekristalizacije. arenje u cilju otklanjanja unutranjeg naprezanja arenje u cilju uklanjanja ili smanjenja unutranjih naprezanja vri se u svakom sluaju zagrevanjem do temperature ispod take preobraaja Ac1 ,a najee izmeu 550 i 650C, laganim ohlaivanjem nakon zadravanja 1 do 2 sata na temperaturi, posle izjednaavanja temperature po itavom preseku. U ovom procesu se smanjuju, odnosno izjednaavaju unutranja naprezanja koja ostaju u eliku kao posledica prethodne mehanike ilil termike obrade. arenje u cilju smanjenja unutranjih naprezanja ne izaziva nikakve druge strukturne promene niti promene osobina elika. Zbog toga moramo za ovo arenje elika izabrati temperaturno podruje, u kojem prema dijagramu stanja ne prelazimo nijednu liniju preobraaja. Za uspeh ovog arenja od odluujue vanosti je lagano ohlaivanje. Normalizacija Normalizacija je postupak arenja sa potpunom prekristalizacijom, koja se postie zagrevanjem elika na temperaturi iznad Ac3 i potom hlaenja na vazduhu. Normalizacija elika je postupak termike obrade koji elik dovodi iz nenormalnog u normalno stanje. Cilj normalizacije je poboljanje mehanikih osobina na osnovu sitnijeg zrna i ravnomernije strukture, poboljanje obradivosti kao i priprema strukture za naredne operacije termike obrade. Za razliku od arenja u procesu normalizacije vre se bitne strukturne promene. Normalizacija se sprovodi samo kod podeutektoidnih elika, dok se eutektoidni i nadeutektoidni elici normalizuju samo u izuzetnim sluajevima. Normalizacija kod elinih odlivaka odstranjuje grubu livenu strukturu koja je za postizanje dobrih mehanikih osobina veoma nepoeljna. esto moramo normalizovati i kovani i valjani elik, ako nakon vrue prerade ima bilo kakvu nenormalnu ili grubozrnastu strukturu, koja mu ne daje traene mehanike osobine. Normalizacijom se bitno poboljavaju mehanike osobine, a naroito ilavost elika. Kod nekih elika se normalizacijom postie takvo poboljanje mehanikih osobina da ovo predstavlja i zavrnu termiku obradu. Jo ee normalizacija predstavlja neku vrstu prethodne termike obrade sa zadatkom da pripremi strukturu radi uspenijeg i ravnomernijeg kaljenja. Kod visokougljeninih, a naroito legiranih elika normalizacijom se dobija relativno velika tvrdoa, koja ne omoguava dobru obradivost, dok neke vrste niskougljeninih elika ba za poboljanje obradivosti moramo normalizovati.

Kod niskougljeninih elika normalna meko arena struktura sa zrnastim perlitom je isuvie mekana za obradu skidanjem strugotine ili bruenjem. Pri obradi ovih elika postoji opasnost nalepljivanja strugotine na alate. Usled toga ne moe se postii ista i glatka obraena povrina, to naroito vai za bruenje. Za dobru obradivost, a istovremeno dobar kvalitet obraene povrine niskougljenini elici naroito oni za cementaciju, treba da imaju feritno-perlitnu lamelarnu strukturu, koja se dobija normalizacijom. elici, koji se upotrebljavaju bez naknadnog poboljavanja po pravilu se normalizuju, da bi dobili to bolja svojstva: vrstou, plastinost i ilavost. Gaenje Gaenje je postupak termike obrade nerajuih, vatrootpornih i nekih drugih vrsta austenitnih elika, kao i nekih vrsta isto feritnih elika. Gaenje ima za cilj homogenizaciju, postizanje istih monofaznih struktura i rastvaranje karbida ili drugih strukturnih faza. Nakon gaenja austenitni elici dobijaju minimalnu tvrdou i maksimalnu ilavost. Kaljenje Kaljenje je postupak termike obrade, koji se sastoji iz zagrevanja elika na temperaturi 30 do 50C iznad kritine take Ac3 (ili Ac1 kod eutektoidnih i nadeutektoidnih elika), dranja na ovoj temperaturi i brzog hlaenja u vodi, ulju, vazduhu ili nekom drugom sredstvu za kaljenje. Hlaenje se mora vriti tolikom brzinom, da se postigne na povrini ili po itavom preseku znatno poveavanje tvrdoe, po pravilu putem stvaranja martenzitne strukture. U zavisnosti od vrste elika, dimenzije komada i rashladnog sredstva kaljenje moe biti: - po itavom preseku, ako je tvrdoa priblino jednaka na povrinskom sloju kao i u jezgru, - plitkom kaljenju, ako je okaljen samo povrinski sloj, dok je jezgro mekano, - kaljenju na odreenu dubinu, kada se kali odreena dubina povrinskog sloja Otputanje Otputanje se mora izvriti odmah nakon kaljenja ili u to kraem vremenu nakon kaljenja. Otputanje je obavezno i neposredno pripada kaljenju. Zbog toga mnogi kaljenje i otputanje tretiraju kao jedan postupak termike obrade. Otputanje je zagrevanje elika nakon kaljenja na odreenu temperaturu, koja je uvek ispod preobraajne temperature Ac1. Posle odgovarajueg vremena zadravanja na temperaturi otputanja elik se opet ohladi do sobne temperature. Ohlaivanje s temperature otputanja moe biti lagano ili brzo u zavisnosti od sklonosti elika krtosti kod otputanja. Karakteristino za ovaj postupak je to, da se u eliku ne vri

nikakav preobraaj strukture, nego samo u izvesnoj meri dolazi do otputanja naprezanja i strukture nastale kod kaljenja elika. elik sa martenzitnom strukturom, u kaljenom stanju, zbog velike tvrdoe, krtosti i unutranjih naprezanja praktino nije upotrebljiv ni za alate niti za konstrukcije delova. Zbog toga treba pomou otputanja u kaljenom eliku smanjiti unutranja naprezanja i tvrdou, a istovremeno poveati ilavost. Zajedno sa opadanjem tvrdoe pri otputanju se smanjuje i vrstoa i granica razvlaenja, a poveava ilavost, izduenje i kontrakcija. Ove promene utoliko su vee, ukoliko je via temperatura otputanja. Efekat otputanja na visokim temperaturama u blizini Ac1 pribliava se efektu arenja. Poboljanje Poboljanje je postupak termike obrade elika, koji se sastoji iz kaljenja i otputanja na relativno visokoj temperaturi, koje se esto pribliavaju temperaturama mekog arenja. S obzirom na upotrebljena rashladna sredstva pri kaljenju govorimo o poboljenju u vodi, ulju ili na vazduhu. Pri poboljanju u eliku dobijamo uglavnom sorbitnu ili troostitnu strukturu. Poboljanje se, uglavnom primenjuje u termikoj obradi konstrukcionih i nekih alatnih elika, a ima za cilj poboljanje mehanikih osobina, a naroito ilavosti. Vrste elika Prema EN 10020:2000 elici se dele na: - Nelegirani elici - Nerajui elici - Legirani elici Danas je registrovano negde oko 3000 razliitih vrsta elika. Dalje grupisanje na podgrupe vri se prema legurajuim elementima, mikrostrukturi, mehanikim osobinama, nameni i slino Nelegirani elici Nelegirani elici su one vrste elika u kojima nije dostignuta nijedna od graninih vrednosti navedenih u tabeli 1. Ugljenini elik (do 2,1% ugljenika) je kombinacija dva elementa, gvoa (Fe) i ugljenika (C), gdje su ostali elementi prisutni u takvim odnosima da ne utiu na osobine legure. Od legirajuih elementa, u ugljeninom eliku jedino su dozvoljeni: magnezijum (maksimalno 1,65%), silicijum (maksimalno 0,60%) i bakar (maksimalno 0,60%). elik sa niskim sadrajem ugljenika ima iste osobine kao gvoe. Kako se sadraj ugljenika poveava, metal postaje tvri i vri, ali manje duktilan i tei za zavarivanje. Visok sadraj ugljenika sniava taku topljenja elika, kao i njegovu temperaturnu otpornost.

Ugljenini elik se deli na:

Niskougljenini elik: otprilike 0,05 do 0,29% sadraja ugljenika. Niskougljenini elici imaju relativno nisku vrednost zatezne vrstoe, ali su jeftini i kovni.. elik sa srednjim sadrajem ugljenika: otprilike 0,30 do 0.59% sadraja ugljenika. Poseduje dobru i duktilnost i vrstou, te je jako otporan na habanje. Visokougljenini elik: otprilike 0,6 do 0,99% sadraja ugljenika. Vrlo vrst, te se koristi za opruge i ice visoke vrstoe. Ultra visokougljenini elik: otprilike 1,0 do 2,0% sadraja ugljenika. Ovi elici se toplotno obrauju do veoma visoko vrstoe. Veina elika sa preko 1,2% sadraja ugljenika se prave metodama prakaste metalurgije, te obino spadaju u kategoriju visoko legiranih ugljeninih elika.

elik se moe toplotno obraivati, to omoguava da se delovi proizvode dok su jo u mekom stanju. Ako je prisutno dovoljno ugljenika, legura moe ovrsnuti, te se tako poveava jaina, otpornost na habanje, kao i otpornost na udar. elici se obrauju i metodom hladnog valjanja, tj. oblikovanje metala putem deformacija na niskoj metastabilnoj temperaturi.

Nerajui elici
Nerajui elici su elici koji sadre najmanje 10,5% hroma i najvie 1,2% ugljenika Niskolegirani elici Kao niskolegirani elici tretiraju se oni elici sa ukupnim masenim udelom legirajuih elemenata ne manjim od 1%, ali ne veim od 5%. Ovi elici poseduju poboljane mehanike osobine u odnosu na nelegirane elike. Simbol Al B Bi Co Cr Cu La Mn Mo Nb Ni Pb Utvreni element Aluminijum Bor Bizmut Kobalt Hrom Bakar Lantanidi (svaki pojedinano) Mangan Molibden Niobijum Nikal Olovo Granina vrednost u masenim % 0,30 0,0008 0,10 0,30 0,30 0,40 0,10 1,65 a) 0,08 0,06 0,30 0,40

Selen 0,10 Silicijum 0,60 Telur 0,10 Titan 0,05 Vanadijum 0,10 Volfram 0,30 Cirkonijum 0,05 Ostali (osim ugljenika, fosfora, 0,10 sumpora i azota) pojedinano a) Kada je utvren samo najvei sadraj mangana, granina vrednost je 1,80%

Se Si Te Ti V W Zr

Visokolegirani elici
Kao visoko legirani elik tretira se elik koji sadri vie od 5% legirajuih elemenata. Ovi elici poseduju izuzetne osobine u zavisnosti koja kombinacija legirajuih elemenata je primenjena. Tipian primer je nerajii elik, koji svoju optpornost na koroziju duguje u prvom redu hromu. Podela elika prema oblastima primene - Betonski elici - elici za cementaciju - elici za poboljanje - elici za obradu na automatima - elici za povrinsko kaljenje - elici za nitriranje - elici za upotrebu kod povienih temperatura - Vatrootporni elici - elici sa poveanom otpornou prema atmosferskoj koroziji - Nerajui elici - Nerajui i hemijski postojani elici - elici otporni prema habanju - elici otporni na starenje - Alatni elici - ugljenini l- legirani ( za rad u hladnom stanju; za rad u vruem stanju) - brzorezni - elici za posude pod pritiskom - elici za opruge - elici za kotrljajne leaje - elici za ventile motora - elici za lance