Vladimir Anelkovi

POLITIKA ISTORIJA RUSIJE

(1917-1939)

NNK- Internacional
Beograd, 2006

sadraj

Rusija u vreme ratnog komunizma

Revolucionarni rat - Frakcija Levih komunista Totalitarizam ratnog komunizma Anarhistiki pokret 1917-1921 Kritike Roze Luksemburg Volina i Martova

07

Radnika opozicija
Aleksandri Kolontaj ljapnjikov i Medvedov Kritika birokratizacije drave Polemika sa Lenjinom

29

Frakcija Demokratskih centralista

Obelinski, Sapronov i Bubnov kao voe Krtika drave Zahtev za punom unutarpartijskom demokratijom

48

Ekstremno leve frakcije

Frakcija Radnika grupa - Frakcija Radnika istina

53

Frakcija 46 -orice
Pozicija Trockog Kritika desne ekonomske politike - Preobraenski kao voa frakcije pregovori sa Buharinom Pjatakov i Bogdanov Rezolucija 46- orice

65

Frakcija Trijumvira
Kamenjev napada Trockog Zinovjev kritikuje Prepbraenskog - Staljinova kritika Leve opozicije Pad lenjingradske frakcije

83

Desna frakcija na vlasti: Rikov, Buharin, Staljin

Raspored snaga u Politbirou - Buharinova razrada NEP-a Polemika sa boljevikom levicom

103

Udruena leva opozicija (1926-1929)

Platforma udruene opozicije - Kapitulacija Zinovjevog krila Pojava nepomirljivih trockista Slom ULO 1929 i proterivanje Trockog iz Rusije

118

Politiki uspon Staljina

Raskid sa Buharinom Pojava afera i istki Staljinova teorija o zaotravanju klasne borbe Uspon staljinove frakcije Sudski procesi u ranim 30-im godinama etiri velika sudska procesa 1936/39 Veliki teror

143

Desna opozicija
Rapored snaga u Politbirou Buharinovo uporite u Moskvi Kritika Staljina Pojava probuharinistike opozicije Buharinova kritika faizma i staljinizma

172

1917 - 1921
TOTALITARIZAM RATNOG KOMUNIZMA

Nakon februarske buroaske revolucije (1917) boljevici su se nali pred dilemom: ili podrati samu revoluciju u ijem stvaranju nisu aktivno uestvovali to, naravno, ine menjevici i desni boljevici ili da to ve ine Lenjin i Trocki zahtevaju dalju radikalizaciju buroaske revolucije i njeno prerastanje u socijalistiku. Do Lenjinovog povratka partiske voe u Rusiji predvoene Kamenjevim i Staljinom, gledale su na postcaristiku buroasku republiku kao na trajan reim u kome e boljevici biti lojalna opozicija. U skladu sa tim pogledima formirali su i partisku politiku. Meutim, Lenjinove Aprilske teze oznaile su temljenu promenu. Zakljuivi da ruska revolucija ve prerasta iz svoje prve buroaske faze u drugu fazu, u kojoj vlast mora prei u ruke proleterijata i najsiromanijih slojeva seljatva Lenjen je zahtevao da se privremenoj vladi ne prui podrka, ni u njenom ratnom naporu, ni u unutranjoj politici, kakva god ona bila. Umesto podrke postojeoj dravi Lenjin je zahtevao njeno unitenje likvidaciju policije, vojske i birokratije i stvaranje revolucionarne vlasti, sovjeta, komunalne drave koja jedina moe voditi revolucionarni rat protiv svih imperijalistikih snaga1. Zinovjev i Kamenjev videli su u Lenjinovom radikalizmu opasan avanturizam koji objektivno vie teti novosteenoj poziciji boljevika, nego to stvara povoljne politike uslove za nastupajuu proletersku revoluciju. Zato su se nakon Lenjinovog poziva na ustanak Kamenjev i Zinovjev suprostavili smatrajui da je u novonastalim uslovima on preran. U pismu glavnim boljevikim organizacijama istakli su da se objavom oruanog ustanka stavlja na kocku sudbina ne samo
1

S.Cohen, Buharin i boljevika revolucija, Rijeka, st.58.

7 19

nae stranke, nego i sudbina ruske i meunarodne revolucije. Jer, ako sada sami preuzmemo vlast, pa nas opti svetski poloaj prisili da moramo voditi revolucionarni rat, mase e vojnika od nas otpasti1. S druge strane, anse boljevike partije za osvajanje bar dve treine skuptinskih mesta su odline, pa bi svako drugo radikalno reenje u takvoj situaciji bilo krajne necelishodno. Njihova rezolucija je na zboru veinom glasova odbaena a Lenjinovoj sa zahtevom za oruanim ustankom je data podrka. Nezadovoljni odlukom Kamenjev i Zinovjev su u menjevikom listu Noviji iznj objavili izjavu u kojoj su izrazili svoje neslaganje sa Lenjinovim konceptom opteg ustanka. Ne samo drug Zinovjev i ja, nego i itav niz drugova zauzetih praktinim radom, pie Kamenjev, misle da bi bio nedopustiv, za proleterijat i revoluciju poguban korak, preuzimanje inicijative za oruani istup u ovom trenutku, pri sadanjem odnosu drutvenih snaga2. Ova nesuglasica u boljevikom vrhu koja je na dramatian nain i prevladana jasnije od svega pokazuje i svu ozbiljnost trenutka preuzimanja vlasti, ali - to je za objanjenje evolucije boljevike teorije i prakse drutva besumnje i najznaajnije - i neslaganje oko osnovnih postavki boljevike doktrine. Lenjinov predoktobarski radikalizam, meutim, podravaju pored trockistikih grupacija koje u Petrovgradu daju ton dramatinim previranjima i mladi Moskovski levi boljevici okupljeni oko Buharina i Oblasnog Biroa u kome imaju jaka uporita. U Moskvi je revolucionarna situacija bila neto sloenija jer su se znaajne i uticajne grupacije starih boljevika okupljanih oko Moskovskog komiteta sa Rikovim i Noginom kao neformalnim voama suprostavljale radikalizmu mladih komunista okupljenih oko Buharina, Smirnova, Osinskog, Lomova, Sokolnikova, Bubnova i drugih3, pa je radikalizaciji boljevike pozicije prethodio pravi mali i tihi dravni udar u samom Komitetu, Partiskim gradskim strukturama i lokalnoj partiskoj tampi. Ako je februarska revolucija svojim tokom iznenadila boljevike, oktobarska je u potpunosti bila njihovo delo. Ne samo da su je predvideli, ve su u sklopu jednog irokog gotovo
Protokoly Centralnoga Komiteta RSDRP,Avgust 1917-1918, Moskva, Leningrad, Gosisdat 1919, st. 102.-108. 2 Isto, st.108. 3 L.Schapiro, Tge Origin of the Comunist Autocracy... London, 1956, st. 135.
1

8 20

pupulistikog pokreta zajedno sa anahistim, menjevicima i socijal revolucionarima, iji se uticaj osea u pojedinim etapama ustanka, i vlastitim radikalizmom davali ton dramatinim zbivanjima. A samo par godina ranije gotovo svi boljevici pa i sam Lenjin bili su spremni da priznaju da je pitanje socijalistike revolucije u Rusiji, zapravo, pitanje jedne daleke budunosti koju moda starije generacije nee doekati1. Okrenuti politikoj borbi protiv carizma i raspravama oko izgleda za osvajenje vlasti boljevici nisu izgradili neki koherentniji program ekonomske i drutvene revolucije. U samom marksistikom nasleu na koji su se pozivali, sem nekih optijih naznaka, nije bilo puno rei o buduem postrevolucionarnom drutvu. Marks je, kao to je i Stefan Koen dobro uoio, na ekonomsku modernizaciju gledao kao na istorijsku funkciju kapaitalizma, ne predviajui...da bi ulogu modernizatora mogli preuzeti socijalisti2. Ni Lenjin, okrenut politikoj svakodnevnici, nije bio sklon besmislenim raspravama o buduem drutvu. Ali, kako se pitanje odustajanja od ve izvedene revolucije nikada nije, postavilo, (mada je Staljin tokom velikih istki svoje politike oponente optuivao upravo za to) to su oni, a da toga izgleda nikada do kraja nisu bili ni svestni, morali da prihvate izostalu ulogu domae buroazije, pa da poput Preobraenskog formulitu doktrinu o prvobitnoj primitivnoj socijalistikoj akomulaciji. No, pre nego to su stvorili teoriju o socijalizmu u jednoj zemlji boljevici su shodno vlastitoj interpretaciji ordodoksnog marksizma duboko verovali da e socijalistika revolucija u zaostaloj Rusiji biti samo deo jedne velike meunarodne, ili bar evropske, revolucije, i da pitanje njene industrijske transformacije, stoga, treba vezivati za tehniku i drugarsku pomo zapadnog proleterijata. ak i u kriznim trenucima kada je pitanje evropske revolucije bilo opet pomereno za neodreeno vreme i uvek realni Lenjin i Buharin su svim svojim arom ponavljali da e se Ruska revolucija proiriti na stare kapitalistike zemlje i da e, pre ili kasnije, dovesti do pobede evropskog proleterijata. Drugim reima ekonomska pitanja bila su po prirodi internacionalna,

1 2

V.I. Lenjin, Dela, Bgd. 1973. Tom 24, st. 83. S.Cohen, Buharin i boljevika revolucija, Rijeka, st.64.

9 21

jer e meunarodna revolucija roditi jedinstvenu bratsku ekonomiju.1 Ideju o revolucionarnom ratu prvi je formulisao Lenjin u aprilskim tezama2 i ona je nakon ukljuenja u partisku rezoluciju estog kongresa postala kljuni deo slubene boljevike ideologije. Time je i pitanje otsustva celovitog programa drutvenog i ekonomskog postrevolucionarnog razvitka razreeno. U sluaju da revolucionarni rat dovede do globalne meunarodne revolucije i uspostavljanja socijalistikog poretka u internacionalnim okvirima i pitanje zaostalosti Rusije bi u sklopu jedinstvene bratske ekonomije bilo razreeno. Tako je Lenjinova ideja o revolucionarnom ratu postala zamena za nepostojei program vlastitog postrevolucionarnog razvitka. Ali, kada se pitanje meunarodne revolucije, koju su sa toliko nade oekivali boljevici, opet pokazalo nerealnio, Lenjin je lagano nagovestio izvesne promene u doktrini tezom o nunosti da se naini "korak nazad" i sakljui mir, a da se, kad uslovi dozvole jednoga dana, naine dva kopraka napred i time povrati ono izgubljeno ranijim kompomisom. Tako je BrestLitovski mir gotovo iznenada postao taka razdora u partiji. Za Buharina i doktrinarne leve komuniste Brestovski mir sa Nemakom je bio potpuni poraz pred zapadnim imperijalizmom, izdaja svetske revolucije i negiranje celokupne boljevike revolucionarne doktrine. Za jednog realpolitiara kakav je bio Lenjin pitanje mira postalo je i pitanje opstanka same revolucije. Jer, u sluaju rata sa Nemakom, za ta su se zalagali levi komunisti okupljeni oko Buharina, i boljevikoj revoluciji je u sluaju poraza pretio slom. Za Lenjina je, stoga, samo solucija kapitulantskog mira bila politiki realna budui da se samo njim i zadravala ve osvojena vlast. Da ovaj Lenjinov stav nije bio besmislen kao to su to onda tvrdili doktrinarni radikalni leviari, najbolje je obrazloio sam voa revolucije. Naime, ako je svetska revolucija pitanje dana a u to su, inae, poetkom dvadesetih godina, svi boljevici verovali onda je krajnje necelishodno i u isti mah besmisleno, zatezati odnose sa Nemakom i braniti deo ruske teritorije koji joj se kao ustupak za separatni mir daje, kada e, pre ili kasN.Buharin,Novij Mir,New York,27.1917 st.4. (Cit, po S.Cohen, Buharin i boljevika revolucija, Rijeka, st.65.) 2 V.I.Lenjin, O Zadacima Proleterijata u sadanjoj Revoluciji, Dela, Bgd. 1960, st.412.
1

10 22

nije, nakon vrlo bliske svetske revolucije, sva ta teritorija biti samo jedna od provincija budue jedinstvene evropske socijalistike drave. Gledano iz ovog ugla za Lenjina i pristalice njegove linije nije bilo razloga za paniku. Meutim, za njegove politike oponente stvari su oito stajale neto drugaije. Surovi graanski rat na koji su narednih par godina bili prinueni i niz pobuna u Evropi (od Minhena, Berlina pa do Baranje), za kratko je obnovio nadu u evropsku revoluciju i iznova uverio boljevike da osnovni konflikti koji izazivaju revolucionarni rat nisu do kraja razreeni. Meutim, tek e nakon prve stabilizacije kapitalizma i oseke revolucionarnog radnikog pokreta, doi do pomaka u boljevikoj doktrini. Program utemeljen na veri u evropsku revoluciju i revolucionarni rat kojim e Rusija izbei izolaciju i osigurati vitalne veze sa naprednim industrijskim zemljama Evrope bie zajedno sa idejom Trockog o permanentnoj revoluciji odbaen i tokom 1924. i 1925. godine zamenjeni Buharinovim i Staljinovim konceptom izgradnje socijalizma u jednoj zemlji. Frakcija Levih komunista nastala je, dakle, na prvom talasu boljevike radikalizacije u drugoj polovini 1917. godine. U prvim mesecima 1918 godine, u situaciji kada se za opstanak mlade Sovjetske republike namee vano pitanje potpisivanja izuzetno nepovoljnog separatnog mira sa Nemakom, njihova politika pozicija sa promenom generalnog kursa pretvara se u izrazito opozicionu. Lenjin je a njega su podravali u glasanju na sednicama koje su raspravljale pitanje Brest-litovskog mira Zinovjev, Sokolnikov, Smiliga, Sverdlov, Sergejev, Muralov i Staljin s vremena na vreme zauzeo odluan stav da se u politikim i ekonomskim nepovoljnoj situaciji za boljevike, a u interesu ouvanja ve zadobijene vlasti, neizostavno zakljui mir1. Trockijeva prividno sredina i neutralna pozicija najjasnije izraena i u akcionoj krilatici ni rat ni mir, uprkos njegovoj sklonosti ka neobinim obrtima, unoenju izvesne dramatike u pregovorima (naputanje.......) i stalnim kompromisima objektivno se svodila na gledite levih komunista2. Predvoeni Buharinom frakcija levih komunista, kojoj su inae pripadali i kasnije poznati levi opozicionari Radek, Pjatakov, Jofe, Krestinski, Uricki, Lomov, erinski, Rjazanov, zatim voZapisnici sa sednica CK RSDRP od 19.2.1918 su pretampani kod nas u asopisu Politika Misao br. 4/1975 st.123. 2 Isto, st.122.
1

11 23

e kasnije uticajne Radnike opozicije i frakcije Demokratskih centralista ljapnjikov, Kolontajeva, Smirnov i Osinski, uspela je da za relativno kratko vreme svoju ad hoc formiranu opoziciju pretvori u znaajni i uticajno nacionalni pokret. U samom inu sklapanja mira sa Nemakom levi komunisti su videli i akt izdaje svetskog revolucionarnog radnikog pokreta i nacionalnu kapitulaciju pred nemakom i evropskim imperijalizmom. Zato su i predlagali nepotpisivanje sramnog mira, nastavak revolucionarnog rata, pomo nemakoj radnikoj klasi u vlastitom revolucionarnom ratu i irenje revolucije prema Evropi. U izuzetno napetoj situaciji Lenjinu je s puno napora i samo zahvaljujui neverovatnoj politikoj umenosti uspelo, sudei bar po zapisnicima sa sednica, da privoli veinu boljevikih lidera da ratifikuju Brestovski ugovor o miru.1 Time je prvo poglavlje delovanja Levih komunista zavreno. Sve kasnije interpretacije ovog za boljeviku partiju izuzetno dramatinog dogaaja, posebno ina glasanja na kome su donete i same odluke o zakljuenju mira2 samo potvruju moju osnovnu tezu da je u prvoj godini vlasti boljeviki pokret bio daleko od one monolitne i totalitarne jednoobraznosti koju su tokom tridesetih godina boljevici sami sebi nametnuli kao komunistiki ideal. Zaustavljanje zapoete nacionalizacije i eksproprijacije privatnog kapitala, etabliranje meovitog sistema vlasnitva, blaga fiskalna i politika kontrola privatnog sektora i centralizacija svih privrednih i drutvenih segmenata izazvala je estoki otpor levih boljevika. Frakciju Levih komunista je u odsustvu Buharina koji se nakon poraza iz 1917. u svim osnovnim pitanjima solidarisao sa Lenjinom, u ovoj drugoj fazi sukoba predvodio je Osinski. On je razradio osnove programa kojima se frakcija Levih komunista suprostavila Lenjinovom reformizmu. Usvojeni privredni koncept e, tvrdi Osinski nuno dovesti do birokratske centralizacije i dominacije raznih komesara, te do gubitka mesnih sovjeta i naputanja vladavine oddozdo3. Kao realnu alternativu procesima degeneracije nove drave treba, stoga, ponuditi kurs nepokolebljivog neprijateljstva prema buroaziji, ruenje kapitalistikih odnosa u privredi, dalju nacionalizaciju i socijalizaciju industrije, radniko uprav1 2 3

Isto, st.123. I. Deutscher, Trocki, I, st. 231. i dalje Teza levice objavljena su u Tezisti o tekuem momente Kommunst, Moskva, br. 1 1918. (cit prema Koen, st.79.)

12 24

ljanje i ouvanje autoriteta lokalnih sovjeta u privredi, pomo siromanim seljacima u borbi protiv bogatih i stvaranje krupnih kolektivnih poljoprivrednih dobara1. Polemika Lenjina i Levih komunista je trajala nekih tri meseca i u leto 1918. biva naglo prekinuta odlukom partiskog vrha o zauzimanju radikalno levog privrednog kursa, poznatijeg danas kao Ratni komunizam. Bio je to i svojevrsni ustupak boljevikoj levici, ali i pokuaj da se u jednom izuzetno dramatinom vremenu optereenim i surovim graanskim ratom i u praksi ostvari komunistiki model privreivanja. Bez obzira to e Lenjin i deo boljevikih lidera nakon totalnog kraha ratnog komunizma tvrditi da je to bio samo privremeni privredni i politiki sistem u uslovima graanskog rata, on je, kada je 1918. zamiljen, koncipiran kao ekonomski sistem koji treba da traje sve do potpune pobede komunizma. Vera da je mogua potpuna centralizacija proizvodnje, neograniena prinuda i kako to 1919. tvrdio Lenjin potpuno ukidanje robne proizvodnje, a sa njim i trita, novca i prometa iznova su obnovila nadu boljevikoj levici da drutvu predstoji ulaz u dugo oekivano carstvo sloboda2. Osinski i Smirnov su se marta 1919. nali u kratkotrajnoj ad hoc pregovorima ojnoj opoziciji3 kada su se u ime egalitarnih komunistikih naela suprostavili procesima sve naglaenije socijalne diferencijacije u drutvu, te uvoenju tradicionalne vojnike discipline, inova i privilegija u Crvenoj armiji. Osinski je uz Smirnova i Stukova bio, zapravo, ideolog one ekstremno levo orijentisane doktrinarne boljevike teorije drutva. Daleko radikalnije od Buharina i Trockog Osinski se strastveno zalagao za borbu protiv svake pogodbe sa starim poretkom, protiv centralizovane vlasti, radne discipline i zapoljavanja buroaskih strunjaka, za maksimalnu nacionalizaciju i socijalizaciju proizvodnje4. Kao i ljapnjikov i Kolontajeva i on je verovao u bukvalno shvaenu diktaturu proleterijata, tj. traio je da cela radnika klasa, a ne samo partija vri vlast. Nipoto nije traio povratak demokratije u dravi, nego se zavaravao da sovjetsko ureenje moe sauvati demokratske forme ivota za privilegovanu manjinu (to jest za proleteIsto Lenjinov govor od 19.5.1919 (cit. prema L. Kolakovski, Glavni tokovi Marksizma, st.573.) 3 L.Schapiro, The Origin of the Comunist Autocracy... London, 1956, st.235. 4 S.Cohen, Buharin i boljevika revolucija, Rijeka, st.80.
2 1

13 25

rijat) prethodno ih ukidajui za ogromnu veinu drutva, posebno seljatvu i inteligenciju1. Buharinov raskid sa Smirnovim, Osinskim i radikalnim leviarima odigrao se u prvoj polovine 1918. godine kada se u njihovom sporu sa boljevikom partijom opredelio za Lenjinov koncept. U narednih par godina, sve do njegovog novog ideolokog obrta izazvanog konceptom NEP-a, Buharin je uz Lenjina i Trockog postao najistaknutiji privredni ideolog onog perioda u razvoju Ruskog drutva koje danas nazivamo ratnim komunizmom. Nakon kratkotrajnog, uglavnom taktikog, lutanja u prvim mesecima nakon revolucije, boljevicima su kao uneverzalnu, optu... i normalnu... ekonomsku politiku pobednikog proleterijata2 u epohi ratnog komunizma koncipirali i sprovodili sistem zasnovan na prinudi, rekvizacijama te na nadi da e nova drava odmah moi da se snae bez trita i novca i da e munjevito razviti socijalistiku proizvodnju3. U knjigama ABC Komunizma, pisanoj u koatorstvu sa Preobraenskim, i Ekonomici prelaznog perioda (jedan deo je pisao Pjatakov) Buharin je na celoviti nain obrazloio privrednu politiku partije. Slino Lenjinu4 i Buharin je napustio utopiju o brzom odumiranju drave nakon proleterske revolucije i u koncipiranju nove funkcije drave je video radikalno nov element kojim se uspostavlja nova ravnotea snaga u drutvu. U prelaznom periodu revolucionarna sila poprima funkciju kohezione, organizacione i stvaralake sile, dok proleterska prinuda u svim svojim oblicima, od streljanja do regrutovanja nove radne snage tvori....metodu kojom se od ljudskog materijala kapitalistike epohe stvara novo komunistiko oveanstvo5. Jer, u trenutku kada kapitalistiki sistem proizvodnje gubi ravnoteu - iji je izraz revolucionarni proces s njegovima neizbenim destruktivnim posledicama njeno uspostavljanje moe se izvriti samo zahvaljujui organizovanoj volji nove drave. Samim tim, dravni aparat preuzima na sebe sve funkcije povezane s drutvenom organizacijom proizvodnje, razmene i raspodele. To praktino znai nacionalizaciju svih ekonomskih aktivnosti, militaL.Kolakovski, Glavni tokovi marksizma III, Bgd. 1984, st. N.Buharin, O Likvidatorstve naih dnei, Boljevik, br.2 1924, st.4 (cit po S.Cohen, Buharin i boljevika revolucija, Rijeka, st.104. 3 L.Kolakovski, Glavni Tokovi III, st. 57. 4 O Lenjinovim politikim stavovima u K. Cavoki, Revolucionarni Makijavelizam, Filozofske studije XV,Beograd 1984 st.111. i dalje. 5 S.Cohen, Buharin i boljevika revolucija, Rijeka,, st.95.
2 1

14 26

rizaciju rada i sveopti sistem racionalisanja, pa dakle i univerzalnu primenu nasilja u regulisanju ekonomskih procesa. U komunistikoj privredi ne moe biti govora o stihiskom delovanju trinih zakona, zakon vrednosti prestaje da deluje, slino svim ostalim ekonomskim zakonima koji funkcioniu nezavisno od ljudske volje. Sve je podreeno planskoj sili drave, politika ekonomija u starom znaenju ne postoji. I premda se organizacija tog drutva zasniva bitno na nasilju poednako i prema seljacima (prinudni otkup) kao i prema radnicima (militarizacija rada) ipak u njemu, naravno, nema eksploatacije radnike klase, jer je po definiciji nemogue da vladajua klasa sama sebe eksploatie1. Totalitarizam ratnog komunizma, dakle, nipoto nije specifini odgovor jednom specifinom stanju u kome se tokom graanskog rata nala nova Ruska drava: on je, zapravo, pokuaj da se u novom drutvu izrade adekvatne ekonomske i politike institucije vlasti. Za jednog od prvih kritiara Buharinovih stavova u epohi ratnog komunizma Mihajla Olminskog napor autora onda popularnih i rado itanih knjiga ABC Komunizma i Ekonomike... zapravo je pokuaj revizije marksizma s leva. Buharin je razvijajui teoriju prelaznog perioda prema Oliminskom napustio marksistiku politiku ekonomiju i zamenio je metodima kanjenikih okova i streljanja2. Neto kasnije kada bude sasvim napustio ideologiju ratnog komunizma i Buharin e se izrazito kritiki izraavati o projektu koji je i tokom 1918/1920. teoretski uobliio, a zatim i u praksi estoko sprovodio. Avanturizam ratnog komunizma, sklonost improvizaciji i prevlast voluntaristikih metoda, zagovaranja terora i prisile bie i za Buharina opasnost prvog reda protiv koje se svim silama valja boriti. No, nevolja i sa ovako izmenjenim konceptom bie u tome to Nikolaj Buharin nije do kraja i svom novom NEP-om inspirisanim konceptom, eliminisao pretpostavke koje e voditi neogranienom teroru politike vrhuke. Poetkom dvadesetih godina u vreme prve vee krize ratnog komunizma i godinu dana pre slubene inaguracije NEPa, Trocki je predloio izvesnu liberalizaciju sistema koje jo ne bi ukljuivao i trinu privredu, ali je odbijen s obrazloenjem da je politika ratnog komunizma uprkos krizi i dalje valjan. Tek onda se Lav Davidovi svim svojim arom okrenuo zagova1 2

L.Kolakovski, Glavni Tokovi Marksizma III S.Cohen, Buharin i boljevika revolucija, Rijeka,, st.102.

15 27

ranju totalne militarizacije rada kao jedinog puta iz slepe ulice u koju je upao sistem. ak je i Osinski u to vreme najei kritiar nedemokratskih normi u partiji i dravnoj upravi, zahtevao intenzivniju prisilu na selu i odreivanje obaveznih setvenih povrina pod kontrolom drave1. U polemikom odgovoru Kauckom Trocki je u knjizi Terorizam i komunizam izloio i samu bit boljevike verzije marksizma. Pre nego to nestane, nova drava, tvrdi Trocki, poprima oblik diktature proleterijata, tj. najnemilosrdnije drave koja zadire u ivot graana2. Teror je nuan jer drugog puta u socijalizam osim vrstog raspolaganja privrednim snagama i sredstvima zemlje, osim centralizovanog rasporeivanja radne snage u zavisnosti od dravnog plana, u nas ne moe biti. Radnika drava pridrava za sebe pravo da poalje radnika na ono mesto gde je njegov rad najpotrebniji3. A da bi se sve to, zbilja i realizovalo valja najpre izvriti podravljenje sindikata. Oni moraju da postanu najvaniji ekonomski organ proleterijata na vlasti. Sindikati, moraju da postanu proizvodni organ nove drave, da potstiu veu radnu disciplinu i da od radnika zahtevaju naporan rad u najteim uslovima. Jer, novoj dravi sindikati nisu potrebni radi borbe za bolje uslove rada to je zadatak drutvene i dravne organizacije u celini ve da se organizuje radnika klasa za proizvodne ciljeve, da se vaspita, disciplinuje i grupie.4 Ova boljevika teorija sadri u pretpostavku o dobrovoljnosti potinjavanja radnike klase volji nove drave. Sindikati i partija su u ovom konceptu pre u funkciji vaspitanja i disciplinovanja radnike klase, nego u funkciji otvorenog terora. To postaju tek u drugoj fazi, kad dobrovoljno potinjavanje izostane, a ono to mora, jer se prinudni rad bazira na teroru. Da li e tada nova drava prinudni rad, koji ima u sebi bar neke poniavajue elemente slobode, zameniti logorskim robovskim radom kao to je Staljin to uinio tridesetih godina formirajui dvadeseto milionsku armiju robova u Sibirskim logorima, ostalo je kod Trockog nejasno. Kako tvrdi Isak Dojer fina nit povezuje unutranju politiku Trockog izgraivanu tokom ratnog komunizma i kasniju Staljinistiku uobliavanu tokom tridesetih godina. Nije bilo takorei ni jedne da1 2 3

S.Cohen, isto, st.104. Lav Trocki, Terorizam i Komunizam,U Iz Revolucije,Rijeka,1971, st.278. isto, st. 254. 4 isto, st. 254.

16 28

ice u Trockijevom programu iz 1920/21, kojom se Staljin nije posluio za vreme industrijske revolucije tridesetih godina. On je uveo mobilizaciju i raspodelu radne snage: uporno je zahtevao da sindikati prihvate proizvoaku politiku umesto da brane potroake interese radnika; liio je sindikate i poslednjeg truna autonomije i pretvorio ih u oruje drave. Postavio je sebe za zatitnika upravnikih grupa, kojima je dao povlastice o kakvim Trocki nije mogao ni da sanja. Naredio je da sprovede socijalistiko takmienje u fabrikama i rudnicima. Proveo je u delo vlastitu bezobzirnu verziju onog sovjetskog tejlorizma koje je Trocki zagovarao. I napokon, preao je sa Trockijevih intelektualnih i istorijskih argumenata koji su neodreeno opravdavali prisilan rad na njegovu masovnu primenu1. Gledano iz ovog ugla i Lenjin i Trocki izgledaju, svaki na svom podruju, kao nehotini Staljinovi inspiratori2. Kako onda oceniti uinak epohe ratnog komunizma? Za ondanje ideologe boljevizma, Lenjina, Trockog, Buharina, Staljina.... ratni komunizam je bio izraz one normalne i univerzalne ekonomske politike pobednikog proleterijata. Nakon naputanja ekonomskog programa ratnog komunizma za Lenjina, Buharina i Trockog on je bio neprijatna epizoda iz koje je nakon njenog totalnog kraha, trebalo izvui valjane politike konsekvence i oni su ga konceptom NEP-a i naznaili. Za boljevike leviare iz tridesetih godina u ovom periodu graanskog rata i intervencija dolo je do konanog trijumfa komunistike partije u sovjetskoj zemlji3. A za ideologe svih levih totalitaristikih pokreta i sistema, od Mao Ce Tunga do Pol Pota totalna militarizacija ivota, guenje partiske demokratije, kontrola privrede i drutva, uporedo sa centralizacijom svih segmenata drutva, autoritarnom politikom kulturom i masovnim terorom je onaj konani cilj kome treba teiti. Jedna druga dimenzija teorije i prakse ratnog komunizma ostala je u marksistikoj teoriji drutva nedovoljno istraena. Izgleda da je sam koncept bio ideoloki utemeljen u doktrini koja je pretpostavljala da se socijalizam moe izgraditi samo putem ekonomske i politike centralizacije vlasti. I sam je TroDeutcher, Trocki I, st. 303. i Lav Trocki, Terorizam i Komunizam,U Iz Revolucije,Rijeka,1971, st.254. 2 isto, st. 304. 3 Istorija Savezne Komunistike Partije (boljevika) Kratki kurs, Beograd, 1948, st.294.
1

17 29

cki, ak i nakon kraha ratnog komunizma pisao da se u socijalizmu privredom upravlja centralistiki. Nuna proporcija pojedinih grana postizae se putem proporcionalnog plana uz veliku autonomiju delova, ali ipak pod optenacionalnom, a zatim i svetskom kontrolom. Takav celokupni zahvat itave privrede, takav savreni socijalistiki proraun ne moe biti stvoren.... spekulativno: on moe izrasti samo iz postepenog prilagoavanja tekueg praktikog privrednog bilansa kako postojeim materijalnim izvorima, tako i novim potrebama socijalistikog drutva1. A kada sve to izostane i kada se optenacionalna i kontrola pretvore u krajnje proizvoljne spekulacije partiske vrhuke a one to pre ili kasnije moraju, jer je sistem koncipiran upravo na niim kontrolisanim prerogativima upravljake elite i kada oekivani brzi i radikalni preobraaj ne uspe usled tekoa, onda se pribegava teroru ne bi li se ostvarila potrebna saglasnost. Gotovo permanentna privredna i politika kriza koja je potresala Ruskog drutvo nakon revolucije tek je poetkom 1921. godine kulminirala i uzrokovala raspad celokupnog sistema. Tekoe u snabdevanju stanovnitva namirnicama, zaustavljanje prometa, pojava gladi i kanibalizma, masovni radniki trajkovi uzrokovali su da partisko vostvo na martovskom desetom kongresu izvri neke radikalne promene u strukturi privrednog sistema. Nova Ekonomska Politika je trebalo, bar kako je koncipirana, da otkloni postojee tekoe u funkcionisanju sistema. Uvoenjem slobodnog trita bi se obnovio promet, decentralizacijom i veom samostalnou preduzea radnika klasa bi se dodatno motivisala za vei i kvalitetniji rad, obnovom dela privatnog sektora u trgovini i industriji bi se ublaile hronine nestaice robe, porezom u naturi, umesto rekvizacija, bi se zajemila izvesna sigurnost privreivanja. Ali, NEP ne znai i potpuno odustajanje od proklamovanih boljevikih naela, kao to tvrde levo orijentisani kritiari partije. Naprotiv, jaka drava i partija su i u ovom periodu u funkciji usmeravanja osnovnih drutvenih procesa. Vrhunac radnikog nezadovoljstva privrednom politikom boljevika dosegnut je u velikoj pobuni u Krontatu marta 1921. godine. Kako neka nova istraivanja otkrivaju to nije bila zavera jedne partije ili grupe, ve jedan konglomerat razli1

L.Trocki,Nova Ekonomska Politika Sovjetske Rusije i Perspektive Socijalistike Revolucije, u Iz Revolucije, Rijeka,1971, st.247.

18 30

itih struja socijalista-revolucionara, menjevika, anarhista, obinih komunista koji nisu imali konzistetnu ideoloku orijentaciju, niti precizan plan akcije. U petropavlovskoj rezoluciji pobunjenici......su istakli...... da sadanji sovjeti nisu ispunili oekivanja radnika i seljaka, te da treba izvriti izbor novih slobodnih sovjeta tajnim glasanjem: Takoe su traili slobodu tampe i rei za radnike i seljake, anarhiste i leve socijalistike partije. U rezoluciji se dalje zahteva sazivanje vanpartiske konferencije radnika, crvenoarmejaca i mornara Krontada i Petrovgrada i oslobaanje politikih zatvorenika, pravo na propagiranje ideja itd. U proglasu Za ta se borimo od 8. marta se tvrdi da je radnika klasa oekivala emacipaciju i slobodu, ali je posle Oktobarske revolucije umesto monarhistike policije i andarma nastupio komunistiki reim, sa ekom i represalijama i novom birokratijom1. Nova, trea revolucija podii e radnike mase Istoka i Zapada,.... kao primer socijalistike revolucije novog tipa, nasuprot birokratskom komunistikom stvaralatvu2. Odnos boljevikog i anarhistikog pokreta u godinama 1917.-1921. isuvie je sloen da bi se na ovako kratkom prostoru valjano naznaio. Zainteresovani za sve oblike spontanosti, od sovjeta do pokreta radnike kontrole3 anarhisti su u Lenjinovim spisima Apreilske teze i Drava i revolucija spravom uoili ne samo taktiko prilagoavanje boljevika novonastaloj situaciji, ve i znaajno pomeranje u samom konceptu revolucije, posebo u njegovom isticanju znaenja procesa odumiranja drave u prelaznom periodu.4 Ali, kako je to jo 1920. u Bankrotu dravnog komunizma naznaio nemaki anarhista Rudolf Roker ne samo da su boljevici dravni aparat preuzeli od biveg drutva, ve su mu dali i svemo kakvu za sebe ne pridrava niti jedna druga vladavina. U diktaturi proleterijata svoj izraz nije nala radnika klasa, ve jedna nova klasa: komesokracija. Boljevika diktatura je utemeljena u samom marksizmu. Marks je eleo, pie Roker, da dravni aparat iskoristi kao sredstvo za praktino sprovoenje
Isto st.248 The anarrchists in the Russian Revolution, London,1973,st. 158. (Cit po P. Daji, Marksizam i anarhizam, Pollitika Misao 3/1980, st. 252. 3 O ovome blie u Sava ivanov,Radnika kontrola u Rusiji u Godinama Revolucije (1917-1918), Beograd,1975 4 D. Guerin, Anarhizam, Zagreb, 1980, st. 89. i dalje.
2 1

19 31

socijalizma i ukidanja klasnih suprotnosti u drutvu. Tek po nestanku klasa nestae i prinudni aparat drave koji e zameniti upravljanje stvarima1. ak je i boljevike koji su teili prevladavanju drave gvozdena imanentna zakonitost centralistikog dravnog mehanizma savladala: Umesto instrumenata oslobaanja dravni mehanizam je ostao i u njihovim rukama instrument potinjavanja2. Izvesna nedoumica o odnosu izmeu anarhista i boljevika, posebno one koje se tiu odreenja prirode nove vlasti i eventualnih dilema oko oblika saradnje, bivaju, bar to se tiu anarhista, prevladane na Kurskom kongresu 1919. godine. Grupa Nabat, formirana kao konfederacija ukrajinskih anarhistikih grupa, na samom kongresu predvoena ideolozima mahno pokreta Volinom i Arinovim, se distancira od politike prakse autoritarnih boljevika. Tako je nakon kratkotrajne saradnje u konstituisanju i radu sovjeta, ali ne i u njegovim izvrnim organima, jer se anarhisti protive svakoj organizaciji vlasti, dolo do povlaenja anarhistikih grupacija, posebno u Moskvi gde deluje Moskovska federacija anarhistikih grupacija. Mahno pokret se takoe, nakon poetnih veza ostvarenih u borbi sa stranim intervencionistima i kontrarevolucionarima, vie krivicom boljevika, distancirao od pokreta. Kako tvrdi Volin u Nepoznatoj revoluciji: velianstvena pobeda revolucionarnog narodnog pokreta pretvorila se u alosni promaaj. Kao najvaniji uzrok ovog promaaja Volin navodi boljeviko shvatanje revolucije kao sredstva osvajanja dravne vlasti, ime je unapred odreena autoritarna struktura postrevolucionarnog drutva. U politikom pogledu ovo autoritarno struktuisanje ispoljava se kao vlast jedne privilegovane kaste, koja eli u svojim rukama da koncetrie celokupnu privrednu i politiku mo drutva. Po Volinu, ve u samom procesu koncetracije moi u rukama prinudnog aparata vlasti nuno dolazi do upotrebe sile. Intezitet prinude uveava se samim postojanjem prinudnog aparata tako da dolazi do funkcionalnog sadejstva izmeu uzroka i posledice3. Tenja da se izvri totalna centralizacija i da se svi dotada atomizovani segmenti ukljue u novu celinu imanentna je samom sistemu vlasti. Zahtev za ruenje starog sistema i ratno stanje u kome se nalazi mlada Sovjetska republika za
1 2

isto, st. 110. i dalje. L.Sekelj, O Anarhizmu, Beograd, 1981, st.109 3 L.Sekelj, O Anarhizmu, Beograd, 1981, st.109.

20 32

Kropotkina su samo izgovori za sprovoenje diktatorske vladavine. Ona se, naprotiv nalazi u samom seditu one drutvene teorije koja strogu centralizaciju i diktaturu svoje partije smatraju jedinim sredstvom revolucije. Bez slobode tampe i slobodnih izbora, sa masovnim neselektivnim terorom Rusija je, pie Kropotkin Lenjinu, postala revolucionarna republika samo po imenu. U stvarnosti njom ne upravljaju sovjeti nego partiski komiteti.... Ako situacija postane trajna, asna re socijalizam e se pretvoriti u kletvu, kao to se dogodilo sa parolom jednakosti etrdeset godina nakon vladavine jakobinaca1. No, nisu sve anarhistike struje bile suprostavljene Sovjetskoj vlasti. Grupa anarhista-univerzalista predvoena Gordinom pokuala je tokom 1920. i 1921. u nekoliko navrata da uspostavi saradnju. Za razliku od drugih anarhistikih grupacija univerzalisti su prihvatali Oktobarsku revoluciju kao svoju i socijalistiku, ali su i istakli da Rusija doivljava krah dravnog socijalizama i da je stoga nuna socijalna revolucija prema idealima anarhizma. Univerzalisti se nisu protivili politikom angamanu, ak su svoje lanove i potsticali da rade u sovjetima. Trvdili su da rad mora biti obavezan, industrija militarizovana i organizovana prema granama proizvodnje. Umesto fabrika treba stvoriti dvorce rada a u upravljanju proizvodnjom treba angaovati radnike neposredno. Svi radnici u organima vlasti treba da budu smenjivi i odgovorni.2 Doktrina anarhista-univerzalista bila je utemeljena u jednu specifinu reviziju klastinog anarhistikog uenja. Univerzalisti proklamuju kosmopolitsko vienje sveta u kome se briu sve nacionalne granice i pregrade. oveanstvo je savez udruenih linosti. Interindividualnost naseljava svet i vlada njim. Postojei nacionalni instituti treba da se transformiu u sistem samoupravljanja, koje deluje na osnovu referenduma, plebiscita, anketa. Funkcije upravljanja vri univerzalni svet radnika, koji se oslanja na fabriku, optinu itd. Sporazumno se ovi saveti udruuju u univerzalni savet trudbenika - to jest celo oveanstvo. Pretpostavljena je i jedna svetska privreda, svetska proizvodnja i svetska organizacija3.
O Ovome u Petar Kropotkin,Rasgovori sa Lenjinom i dva pisma, Delo, maj, 1981, Beograd,st. 127. 2 A. Gordin, Anarhizm-universalizm, Moskva,1920. (Cit. prema saimanju koje daje P.Daji,.st.154 3 isto
1

21 33

Slian utopistiki - i ako ne i anarhistiki u ishoditu projekt tokom ranih dvadesetih godina stvarao je Bakirac Mir Sait Sultan-Galijev. Polazei od stava da je osnovni konflikt savremene epohe ne onaj koji zagovaraju boljevici i marksisti i koji je utemeljen na sukobu proleterijata i buroazije razvijenih zemalja, ve konflikt izmeu kolonijalnih i polukolonijalnih naroda i industrjiskog drutva Zapada, Sultan-Galijev se zalae za stvaranje muslimanskog komunizma u kome e se proimati tradicija islama, antikolonijalna ideologija, jednopartiski sistem i suverena drava zanovana na oruanim snagama. Poreklom iz seljakih i muslimanskih krajeva Azijske Rusije, Sultan-Galijev je tvrdio da su islamskim narodima tui i gradski proleterijat Rusije i evropska buroazija budui da oba pripadaju jednom drugom i drugaijem civilizacijskom drutvu utemeljenom na industriji. ak i Sovjetska vlast u Rusiji ne samo da ne moe biti sredstvo oslobaanja islamskih naroda, nego se munjevito menja u njihovog tiranina i vodi imperijalistiku politiku pod crvenom zastavom. Kolonijalni narodi se moraju, tvrdi Sultan-Galijev, ujediniti protiv hegemonije Evrope kao celine, moraju stvoriti vlastitu partiju i vlastitu internacionalu nezavisnu od boljevika1. Slino nekim drugim utopistikim projektima iz ranih dvadesetih godina i ovaj je vrlo brzo propao, a da u Ruskim zemljama nije ostavio neki dublji trag. Tek su novija interesovanja za projekte islamskog socijalizma obnovila zanimanje i za Sultan-Galijeva. Poetkom dvadesetih godina ovaj projekat islamskog socijalizma, meutim, nije mogao da stekne neku iru podrku. Ne samo da je otstupao od boljevike doktrine proleterske revolucije, nego se i radikalno razilazio sa aspiracijama nove Ruske drave. Ocenjen, ak i od Staljina, kao panislamistika ideologija to je u istinu i bio- ovaj projekt je jednoglasno odbaen, a Sultan-Galijev je jo tokom ranih dvadesetih godina politiki neutralisan, da bi 1937. tokom velikih istki bio i ubijen. Deseti partiski kongres je doneo i rezoluciju o zabrani frakcije u boljevikoj partiji. Sprovodei odluku kongresa do jeseni 1921. godine rasputene su sve anarhistike grupe. Nekim vienijim voama je doputen odlazak u inostranstvo, drugi, manje poznati, aktivisti anarhistikog pokreta su uhapeni i bez suenja deportovani u Sibir. Time je bar u Sovjet1

Leek Kolakovski, Glavni Tokovi Marksizma, III, Bgd.1984.st

22 34

skim zemljama razreeno pitanje anarhistikog pokreta. Kasniji povremeni incidenti sa anarhistima su samo bledi odsjaj istinskih konfrontacija iz 1917. godine. Ali, nevolja sa anarhistima bie ne u vrsti kritike boljevike teorije i prakse drutva ona je manje vie vet spoj nekih optih mesta o diktaturi i nekih lucidno uhvaenih novih drutvenih procesa svojstvenim samo boljevikom pokretu - koliko u utopistikom projektu koji se nudi kao alternativa. Ako to nije neki od tipinih predindustrijskih solidaristikih sistema koji, recimo, nude ideolozi Mahno pokreta, onda je to nejasna naznake sloenog modernog industrijskog sistema rada. Anarhistika kritika boljevizma ima svoj unutranji limit i svako previanje odreenja te njene istorijske ogranienosti, utie da se neki sloeni drutveni i politiki procesi ne sagledaju dovoljno jasno. I jo dve kritike boljevizma uobliene u prvom periodu nove vlasti ine se i danas zanimljive. Svaka je na svoj nain i svaka iz svog ugla: Roza Luksemburg iz ugla Levih komunista i Martov iz ugla Menjevika, dodirnula neke neuralgine take boljevike teorije i prakse drutva. Ne ulazei ovde u sve probleme koje je Roza Luksemburg naznaila u svojoj nadahnuto pisanoj kritici Ruske revolucije, ukaimo, bar za sad, na onaj krug pitanja koje se tiu problema vezanih za boljeviko odreenje sloboda. Roza Luksemburg tvrdi da je ba vlast irokih narodnih masa na koje se boljevici u svojim programima pozivaju potpuno nezamisliva bez slobode, nespreavane tampe, bez slobode udruivanja i okupljanja.... bez demokratskih garancija, zdravog javnog ivota i politike aktivnosti radnikih masa1. U Ruskoj revoluciji, naprotiv, dolazi do svojevrsnog obrta. Selektivnim izborom sloboda zapravo data je sloboda samo za pristalice vlade, samo za lanove partije.... to, i nije neka sloboda..... jer prava je sloboda samo ona.... ako je i za onog koji misli drugaije2. Suprostavljajui se jednoj u osnovi voluntaristikoj varijanti shvatanja revolucije po kojoj je socijalistiki preokret stvar iji gotov recept lei u depu revolucionarne partije i koji treba samo energino ostvariti3, Roza Luksemburg istie da kao jedino valjani treba ponuditi koncept spontanosti celokupnih narodnih masa. Jer, samo on, suprotno politici dekreta koju natura jedno tuce intelektualaca, tek
1 2

R.Luksemburg, Ruska Revolucija, Ideje, Beograd, 6/71, st.35. isto st. 35 3 isto st. 36

23 35

kroz samu revolucionarnu praksu moe da se ostvari. Partiskim programima i dekretima se zapravo koncipira ono to treba otstraniti i ruiti. Izgradnja, i sve ono to je pozitivno dekretima se ne moe realizovati. Stoga, samo revolucionarna praksa moe svojom spontanou izgradnje novih oblika da otvori perspektive socijalistikom preobraaju drutva. Dekret, diktatorska mo fabrikih nadzora, drakonske kazne i teror su privremene pomone mere1 koje, kad se kao u boljevikoj praksi, uzdignu na nivo osnovnih socijalistikih naela mogu svoju izopaenost da nametnu i internacionalnom proleterijatu kao uzor socijalistike taktike2. Posledica ovako voene politike je, naravno, sama podivljalost javnog ivota, atentati, streljanja talaca; uglavnom, prema Rozi Luksemburg, ona socijalistika praksa koja u dilemi izmeu demokratije i diktature bira diktaturu jedne ake ljudi prema buroaskom uzoru3. Zapravo dilema demokratija ili dikatura je lana dilema Lenjin-Trockijeve teorije, jer oni na kraju kao jedino prihvatljivu socijalistiku alternativu, ipak, etabliraju diktaturu, ali ne u obliku diktature klase, ve kao diktaturu jedne partije ili jedne klike koja spreava uee narodnih masa u javnom ivotu. Alternativa, stoga, mora da bude samo istinska socijalistika demokratija koja se, prema Rozi Luksemburg, kao diktatura proleterijata mora sastojati u nainu primene demokratije a ne u ukidanju demokratije4. Jer, u suprotnom, u sluaju guenja slobode, bez optih izbora, slobode tampe, slobode okupljanja, bez slobodne borbe miljenja, zamire ivot u svakoj javnoj instituciji.... pa onda..... tuce partiskih voa neiscrpne energije i bezgraninog idealizma diriguje i vlada... dok se elita radnitva saziva povremeno na skuptine da aplaudira govorima voa i jednoglasno prihvati predloene rezolucije5. A to, dakle, nije, niti to moe da bude diktatura proleterijata, nego diktatura ake politiara. Na tragu ovih naznaka o prirodi degeneracije Oktobarske revolucije i ruskih anarhista Volin je kritikujui teoriju Lava Trockog o staljinizmu kao izdaju revolucije istakao da je staljinistiki reim bio samo neizbeni rezultat Lenjinovih postu1 2 3

isto st. 37 isto st. 39 isto, st.39 4 isto, st.40 5 isto, st.37.

24 36

paka. Staljinizam je, zapravo, prirodni rezultat bankrota istinske revolucije, a ne obratno: a bankrot revolucije bio je prirodna posledica pogrenog puta kojim su boljevici vodili revoluciju. Drugim reima, degeneracija izgubljene i ispranjene revolucije jeste ono to je vodilo do Staljina, a nije Staljin bio taj koji je degenerisao revoluciju1. Staljinizam naravno nije nastao iz niega, on je besumnje proizvod jedne odreene drutvene i masovno psiholoke strukture, ali ne naznaiti i lini Staljinov udeo u formiranju ondanje vladajue verzije boljevizma, bi bilo manjkavo. Dakle, tek uzimajui u obzir i injenicu koju kao bitnu za nastanak staljinistikog fenomena navodi anarhista Volin, ali i sutinsku Staljinovu modifikaciju lenjinistikog koncepta boljevizma (uz pretpostavku da je on utvrdljiv) mogue je sagledati i samu sutinu fenomena. U nizu lanaka pisanim izmeu 1918. i 1919. godine i neto kasnije objavljenih u knjizi Svetski boljevizam, Martov je podvrgao otroj kritici boljeviku verziju socijalizma. Dva su drutvena procesa prema Martovu omoguila dolazak boljevika na vlast. Najpre sam raspad i demoralizacija radnike klase koja se odigrala tokom prvog svetskog rata, priliv nove seljake mase i raspad i krah starih idejnih autoriteta ponajvie su uticali da radnike mase izgube pouzdanu socijalistiku orjentaciju i postanu rtve jedne prosveene elite koju su pretstavljali boljevici. Paralelno je tekao i proces demontiranja socijalistikog pokreta. Raspad do prvog svetskog rata jedinstvenog Marksom inspirisanim radnikim pokretom na socijalpatriotizam s jedne i boljeviki anarhojakobinizam s druge strane stvorio je potpunu dezorganizaciju radnike mase. Tako je i moglo da doe do situacije da sasvim suprotno marksistikom konceptu revolucije koji, kako tvrdi jedan drugi marksistiki mislilac Karl Kaucki, ne moe pobediti pre nego to sazru njegovi ekonomski uslovi, preuzmu vlast. Jer, po miljenju menjevika, Rusija 1917. za takav in naprosto nije zrela. Toga su, na jedan posredan nain, izgleda bili svesni i sami boljevici, te su ne bili eliminisali osnovne protivurenosti, vlastitu diktaturu proleterijata utemeljili i kao vaspitnu diktaturu. Neto razliito od Martova a ipak njemu idejno sasvim blizak Kaucki u boljevikoj likvidaciji demokratije, izbora, slobode tampe vidi prvobitni greh boljevizma. Despotizam
1

L.Sekelj, O Anarhizmu, Beograd, 1981, st.118

25 37

manjine ima, meutim, svoju logiku, koja ga neizdrivo gura jaanju teroristikih formi. Birokratizacija i militarizacija drutva i na kraju vlast jednog autokrate bie, prema Kauckom, siguran rezultat boljevike vladavine1. Za Martova samo ogranienje demokratije koju boljevici sprovode u prvim godinama vlasti, nije istinski smisao boljevizma, jer je slinu misao razvio i Plehanov koji u postrevolucionarnom periodu, takoe, oekuje privremeno, blokiranje niza demokratskih prava. Kako u svojoj interpretaciji Martova tvrdi Kolakovski prava ideologija boljevizma zasniva se na principu da je nauni socijalizam istina (i) da mora, dakle da bude nametnut narodnim masama, nesposobnim da shvate vlastite interese, poto ga je buroazija zaglupila: prema tome treba unititi parlament, slobodnu tampu i sve pretstavnike institucije. Ta doktrina je u skladu sa odreenim pravcem u utopisko-socijalistikoj tradiciji: sredstva sline onima koje primenjuju boljevici preporuivana su jo u utopijama babuvista, Vajtlinga, Kabea ili blankista2. Slino ovim utopijama i u boljevikoj vaspitnoj diktaturi radnikoj klasi je ostavljeno mesto pasivnog objekta. Boljevici se, zatim, prema Martovu, radikalno razilaze i sa Marksom u samom konceptu diktature proleterijata. Marks je napadao izborno pravo u ime poretka opte izbornosti i suverenosti naroda, a ne (zbog) despotizma jedne partije. Zalagao se za ukidanje antidemokratskih institucija demokratske drave-policije, regularne armije, centralizovane birokratije a ne za ukidanje demokratije uopte kao forme dravnosti. Diktatura proleterijata, po njegovom shvatanju, ne zasniva se na formi upravljanja, nego na drutvenom karakteru poretka. Lenjinisti se zalau za anarhistiku devizu ukidanja dravne maine i, s druge strane, tee da se ona izgradi u krajnje despotskim formama.3 Saimajui idejni spor menjevika i boljevika Kalakovski tvrdi da je on ostao u istoj taki u kojoj je i poeo 1903. godine. Martov je imao na umu dravu koja preuzima sve demokratske institucije prolosti i proiruje njihov obim: Lenjin dravu iji je komunistiki karakter odreen samom injenicom to monopol vlasti u njoj imaju komunisti. Martov je (dalje) verovao u kulturni kontinuitet, a za Lenjina, kultura koju treba preuzeti od

1 2

L.Kolakovski, Glavni Tokovi Marksizma I, Bgd. 1984, st.64. isto, st.611. 3 L.Kolakovski, Glavni Tokovi Marksizma I, Bgd. 1984, st.612

26 38

buroazije, oznaava tehnike i administrativne vetine.1 I ovde su menjevici, poput svojih ideolokih istomiljenika socijaldemokrata izgleda prevideli jednu vanu injenicu: potrebu ljudi za promenom. Boljevici su, naprotiv, poli upravo od nje i u jednom relativno kratkom periodu uspeli da izgrade i odgovarajuu taktiku i strategiju revolucije. Jer, da nije bilo te elje za promenom, nikakva blankistika zavera prosveene elite ne bi uspela da sprovede revoluciju.

isto, st.612

27 39

1921 - 1923
RUSIJA U EPOHI NEPA

Raspad boljevikog totalitarizma epohe ratnog komunizma prouzrokovao je i preispitivanje njegovih teorijskih osnova. Lenjinovo koncipiranje NEP-a kao privrednog i politikog sistema kojim bi se otklonile tekoe, ali i kao potpuno nove faze razvitka ruskog drutva i kao takve bitno razliite od one iz epohe ratnog komunizma, besumnje su znaajno izmenile i same teorijske osnove boljevizma. Ovom naknadnom Lenjinovom intervencijom nisu otklonjene sve dileme. Ideoloko-politiki okvir NEP-a i dalje ostaje unutar postojee boljevike verzije marksizma. Stvoreni privredni sistem je kombinacija velikih dravnih monopola koji uivaju sve povlastice i potpore nove drave i mase malih i srednjih privatnih preduzea preputenih tritu. Trgovina je tokom perioda NEP-a bila slobodna a ekonomski zakoni su osnova kakve-takve racionalnosti privreivanja. Politiki ivot je u ovom periodu suen na jednu partiju, ali i ne toliko umrtvljen kao u tridesetim godinama. Rasprave, istina ograniene na sam vrh partije jo omoguavaju neto slobodniju cirkulaciju ideja. Kultura, nauka i umetnost se podreuju trenutnim interesima partije i nove drave, ali njena produkacija jo nije koncipirana na nain na koji je bila tridesetih godina. U ovom periodu se i Marksizam i Lenjinizam shvataju i tumae dosta iroko, tako da imamo i s vremena na vreme i sadrajne rasprave (od onih u literaturi, pa do onih u teoriji prava). Ipak najsutinskija karakteristika epohe NEP-a sadrana je tome to u drutvu postoji iroka autonomija klasa (seljatvo), slojeva (delovi inteligencije) grupa (pojava frakcija) i samog stvaralatva (razliiti pravci u literaturi, filozofiji....). Sporovi oko ocene prirode nove drave u ovom periodu ponajvie problematizuju i samu osnovu boljevistike verzije markzima, njen koncept ideologije, ulogu i funkciju partije u drutvu, obim i smisao pojma diktature proleterijata, kao i same pravce daljeg razvoja privrede i drutva. Pojedina pitanja koja nisu pod embargom oficijelne doktrine, posebno ona koja
28 40

se tiu problema demokratizacije drutva, iniciraju iroku raspravu tako da se oko stavova formiraju relativno jake i uticajne frakciske grupe: Radnika opozicija, frakcija Demokratskih centralista, Ekstremno leve frakcije itd. Prelomni trenutak je nastupio 1920-e godine kada se odlukom desetog kongresa zabranjuje stvaranje frakcija u partiji, ime se ini prvi korak ka potpunoj monilitizaciji boljevike partije. Zabranom stvaranja frakcija, nisu, naravno uklonjeni i brojni problemi koji su ih inae inicirali, ali je njom dolo do udnovate situacije da se reavanje svih drutvenih protivurenosti suava na sam vrh partije. U polemikama voenim oko desetog kongresa uestvovale su brojne frakciske grupe. O sporovima je informisana javnost, frakcijama je bila zajemena sloboda rada, a za uee u nekoj od frakciskih grupa nisu se snosile politike konsekvence. Sledei krug velikih polemika u boljevikoj partiji, voen oko 1923/24. godine, ve je bio sasvim suen na sam vrh partije. U ovom periodu je nastalo novo pregrupisavanje frakcija.

Radnika opozicija
Od svih frakcijskih i opozicionih skupina koje su u prvom desetljeu trajanja Sovjetske republike inile onu dinaminu i esto u ishodu nepredvidljivu istoriju, jedino je Radnika opozicija svojom temeljnom kritikom pozicije vladajue frakcije i naznakama jedne autentine proleterske i komunistike alternative imala i oblik celovite frakcijske grupe. Prema Aleksandri Kolontaj, piscu znaajne i uticajne studije Radnika opozicija, a uz ljapnjikova i Medvedova i lidera ove masovne radnike opozicione grupe, samoj frakciji pripadaju napredni klasno povezani, klasno svesni i klasno disciplinovani delovi proleterijata1. Oni su u isti mah i vrsto povezani sa samom radnikom klasom a kao sindikalisti budui da se nisu ratrkali po sovjetskim institucijama i time prestali da budu proleteri slede i jednu autentinu liniju klasne borbe. Radniku opoziciju, prema Kolontajevoj, odreuje, dakle, klasna, profesionalna i statusna pripadnost industrijskom proleterijatu s jedne, ali i suprostavljanje otstupanjima, kolebanjima... i od1

Aleksandar Kolontaj,Radnika opozicija,Pregled br.3.Split,1970, st.84.

29 41

vraanju sovjetske politike od nedvosmislenih, jasnih, klasnih principa komunistikog programa boljevizma, s druge strane.1 Druga bitna osobenost pojave Radnike opozicije sadrana je u injenici da se ona suprotno veini frakcija koje se u ranim dvadesetim godinama formiraju ad hoc unutar partiskog vrha i oko istaknutih voa revolucije, ne stvara u nekom od centara, niti je rezultat prelaznih sukoba i nesuglasica ve u injenici da su konflikti sa vladajuom frakcijom, uprkos temeljnoj saglasnosti o karakteru i perspektivi Oktobarske revolucije, znatno dublji i da su u osnovu struktuisani na jednoj iroj ravni kao sukob razliitih alternativa. Slino frakciji Levih komunista i frakciji Demokratskih centralista i frakcija Radnika opozicija se mada formalno jo nepostojea kao vrsta i disciplinovana frakciska grupa preko shvatanja zastupnika sindikalizma, iz ijih e se redova neto kasnije i sasvim spontano iskristalisati kao politika tendencija, javlja sa prvim velikim kontroverzama u boljevikoj partiji 1919. godine. ljapnjikov je u decembru 1920. na zasedanju frakcije RKP(b) Osmog kongresa sovjeta izneo teze koje e uz neke nebitne izmene pretstavljati osnovu platforme frakcije Radnika opozicija. Sasvim ukratko ljapnjikov mislio da se u planskoj privredi i ujedinjavnaju preduzee po proizvodnom principu. Celom privredom bi upravljali sindikati sa sveruskim kongresom proizvoaa kao vrhovnim organom upravljanja narodnom privredom. Sindikati, dalje, treba da odluuju o postavljenju kandidata na rukovodea radna mesta..... Isto tako ljapnjikov smatra da treba ukinuti plaanje namirnica, sledovanja, prevoza, pozorita, stanarina, grejanja, svetla itd.2 Posebnu panju su privukle tri teze. Prvo za dve i po godine diktature proleterijata imeu masovnih organizacija trudbenika formirani su takvi uzajamni odnosi pri emu je RKP jedini odgovorni politiki rukovodilac revolucionarne borbe i izgradnje radnika i seljakih masa, sovjeti su postali jedini oblik politike vlasti, a sindikati jedini organizator privrede i kola radnika u upravljanju proizvodnjom. Drugo, u ekonomskoj oblasti CK RKP treba dosledno da sprovodi Program partije, naroito
isto, st. 83. A.G.ljapnjikov, Organizacija narodne privrede i zadaci Sindikata, u Zborniku, Samoupravljanje, I, Zg.1982, st.156.
2 1

30 42

onaj deo u kome se trai da se proizvodnim savezima preda na upravljanje celokupna privreda Republike. Tree, Program industrjiske izgradnje CK RKP treba da se sprovodi putem proizvodnih radnikih saveza ili preko njihovog saveznog vea. U oblasti radnike politike CK donosi odluke uz obavezno uee rukovodeeg centra sindikalnog pokreta.1 Ve u ovim ljapnjikovjevim tezama sadrane su osnovne postavke koje e u 1921. godini prestavljati osnovu politikog programa frakcije Radnika opozicija. Najpre tu je sasvim jasno izreena teza o nezavisnosti sindikata i drugo stav o njenom izjednaavanju sa partijom po znaaju u procesima izgradnje drutva. Pored ljapnjikova koji e u nizu lanaka tokom 1920. neto produbiti ove analize, Tihonarov je poetkom februara 1921. neto dopunio i proirio ove teze da bi Aleksandra Kolontaj u brouri Radnika opozicija dala konani oblik politikim i sindikalistikim zahtevima frakcije. Prema Aleksandi Kolontaj u dilemi ili rukovoenje od strane jednog oveka (jednonaalije) ili kolektivno rukovoenje frakcija Radnika opozicija e se s pravom opredeliti za drugu soluciju videvi u njoj i mogunosti za realizaciju jedne istinski nove hegemonije radnike klase. Za razliku od koncepta rukovoenja od strane jednog oveka koji u svojoj sutini predstavlja otelotvorenje individualistikog pogleda na svet graanske klase... tj.... od kolektiva odvojene, slobodne i izolovane volje oveka u radikalno izmenjenoj istorijskoj situaciji nastaloj nakon revolucije novi kumunistiki zadaci klase mogu se ostvariti jedino zajednikim kolektivnim radom, odnosno primenom naela o kolektivnom rukovoenju,2 a koju Lenjin u svojoj raspravi sa boljevikom levicom oito previa kad pomalo cinino, ali ne i sasvim netano, tvrdi da zapravo i nema nekih bitnih razlika izmeu upravljanja jednog ili nekoliko rukovodilaca. Ovde bi Lenjin bio u pravu kada bi se koncept upravljanja svodio samo na organizaciju rada, to Staljin neto kasnije u tridesetim godinama i ini i na teorijskom planu, a ne i na radikalno prevladavanje kapitalistikog naina proizvodnje, to boljevici u svom konceptu industrijalizacije izvedenog iz kapitalistikog liberalnog modela organizacije jednostavno previaju. Teorijska pozadina ove kontroverze je raspravo utemeljena je u jednom dubljem sukobu etatistikog i demo1 2

Protokoly X sezd RKP /b/, Moskva 1933, st.370 i dalje. (5)Aleksandar Kolontaj,Radnika opozicija,Pregled br.3.Split,1970, st.86

31 43

kratsko-samoupravnog modela upravljanja i organizacije proizvodnjom. Izvrivi nacionalizaciju i eksproprijaciju sredstava proizvodnje sovjetska vlast je bila pred dilemom: da li sve prerogative u upravljanju dati pojedincu koji bi razliitim horizontalnim i vertikalnim sponama bio povezan sa dravom i centralnim organima planiranja, koji su, zapravo i istinski nosioci inicijativa u ovako organizovanim politikim sistemima, ili samom radnom kolektivu kao osnovnoj proizvodnoj eliji u kojoj bi sami proizvoai bili konstituisani i kao upravljai, dati sva ovlaenja, to opet zahteva potpunu decentralizaciju drutva s jedne i postojanja slobodnog trita s druge strane. Ali ovakav zahtev, uprkos insistiranju na politikom pluralizmu kao sutinskom naelu, boljevika levica nije mogla da prihvati. Stoga su i na jedan gotovo sholastiki nain sve boljevike frakcije mogle i da postave besmisleno pitanje o tome ta je vie socijalistiki orjentisano: kolektivno ili individualno upravljanje privredom, centralizacija ili decentralizacija privrede i drutva, vea ili manja ovlaenja upravljakim slojevima, a da pri tom ne uzmu u obzir i pitanje represivnog praksisa postojee podele rada koju namee jedan jo od Marksa usvojeni koncept industrijalizacije drutva. Sve ove kontroverze su rezultat i nereenog pitanja o stvarnoj prirodi drutvenih procesa. Ni Marks, ni Engels a ni sami boljevici nisu u svojim teoretskim radovima blie nagovestili prirodu ovih novih procesa. Rana Sovjetska marksistika teorija drutva ve duboko zahvaena pozitivistikom i instrumentalistikom reinterpretacijom marksizma i lenjinizma, te svoenjem jedne sloene kritike orjentisane teorije drutva na krute dogme i pravila, na sebi je svojstveni nain i besumnje krajnje originalno dodirnula i niz starih, ali i otvorila niz novih kontroverzi nastalih oko ocene prirode i karaktera prelaznog perioda. Tako e unutar teorije boljevike levice problem upravljanja i rukovoenja, centralizacije i decentralizacije privrede i drutva, koncept planske privrede i trita kao regulatora drutvenih odnosa biti toliko pojednostavljen i sveden na jednostrano suprotstavljanje liberalnom i anarhoidnom naelu slobodnog trita i konkurencije. U svim ovim sluajevima, uz neosporne inovacije u marksistikoj teoriji drutva, dolazi i do potpunog otsustva svesti o dubljem istorijskom utemeljenju svih ovih drutvenih procesa. Stoga e i izbor boljevike alternative za jednu celishodnu verziju marksizma u kome preovlauje volunterizam i odsustvo
32 44

instituciono ugraenih mehanizama kontrole rada vrhovnih dravnih i partijskih instanci biti ona stvarna politika i idejna osnova iz koje e se sasvim nesmetano iskristalisati staljinistiki reim vlasti. Uspostavljeni privredni i politiki sistem bie i u ranim dvadesetim godinama i po usvojenom tipu organizacije privrede i drutva krajnje iracionalan. Umesto da stvarno racionalni kriterijumi proizvodnje materijalanih dobara budu i osnovna merila produktivnosti to postaju krajnje proizvoljne odluke ove ili one upravljake klike. Verovatno je i jedna prethodna i nikada u marksizmu dovoljno razjanjena kontroverza o odnosima plana i trita i uloge zakona vrednosti u socijalistikom privreivanju, koje ni previe uporni staljinisti nisu uspeli da razree,1 te dominantne organizacione, usmeravajue i kontrolne uloge drave i partije kao novih subjekata i mehanizama u procesima preobraaja drutva, uticala da se i u oceni prirode i funkcije nove drave u prelaznom periodu i u zanimljivim radovima Lenjnina i Buharina2 o dravnom kapitalizmu ne ode previe daleko. No, vratimo se ipak naem osnovnom problemu: kontroverzama koje je u ranoj sovjetskoj drutvenoj teoriji otvorila frakcija Radnika opozicija. Mada su rasprave voene sve do desetog kongresa partije koji je ovu dilemu jednostavno razreio usvajanjem principa jednonaalija, kao jedino prihvatljivog oblika organizacije upravljanja proizvodnjom i koncepta centralizma kao oblika vertikalnog povezivanja razliitih izdvojenih segmenata, uz eliminaciju radnikog uea u upravljanju, kontroli i odluivanju, osnovne kontroverze nisu samim tim i razreene.3 U razliitim levoorjentisanim platformama u dvadesetim godinama zahtevi za samoupravljanjem inie onu centralnu nit polemika.4 U oceni razloga usvajanja koncepta jednonaelija valja istai da je on rezultat i jedne prethodno sprovedene centralizacije drutva u epohi ratnog komunizma. Uporedo sa oduzimanjem nekih upravljakih prerogativa sovjeta ovde je dolo i do
A.Vasi,Robna privreda u Sovjetksom Savezu, III program 11/113 O Buharinovom stanovitu videti u S.Cohen,Buharin i boljevika revolucija,Rijeka,1980. st. 37. i dalje 3 O ovome u Putnik Daji,Sindikati u Socijalizmu,BeogradGornji Milanovac,1982.st.129.i dalje. 4 O ovome blie u Zborniku samoupravljanje, I, II, Zg. 1982. i u uvodnoj studiji P. Vranickog.
2 1

33 45

etablirnja jednog represivnog i autoritarnog sistema organizacije privrede i drutva. Izbor jednonaalija zapravo je samo formalna potvrda jednog ve uveliko praktikovanog reima vlasti. Stoga ovde otpada i tvrdnja da je odluka desetog kongresa o uvoenju jenonaalija i dalje centralizacija drutva nekakva istorijska nunost, jer se oito previa injenica da je usvojeni model organizacije upravljanja bio samo jedna od mogunosti. Fraza o istorijskoj nunosti, kasnije esto koriena i kao krucijalni argument u polemikama sa boljevikom levicom, zapravo je jedna od perfidnih ideolokih manipulacija i smicalica u traenju legitimnosti novom sistemu vlasti. Ovde je, oigledno, dolo i do zamene teza: drava i partija se kao instrumenti usmeravanja, organizovanja i rukovoenja podmeu nasuprot navodnom iracionalizmu i anarhoidnosti trita koju nosi kolektivno upravljanje, decentralizacija i autonomija nunih instanci. Posledice ovako sprovedene centralizacije drave i drutva, diktatura plana i totalna kontrola nad svim segmentima drutva, sadrana je i u sve veoj ulozi drave i partije u oblikovanju postojeeg drutvenog i politikog poretka. Kontroliui veliki deo vika rada izvrni organi su skoncentrisali ogromnu mo a da se pri tom nije razvio i istinski racionalni mehanizam rukovoenja, usmeravanja i planiranja i to je svakako najvanije u ovakvim sistemima i racionalni oblik kontrole rada. Time su vladajuoj privrednoj i politikoj eliti koja faktiki raspolae svim tim vikom rada, data neverovatno iroka ovlaenja. Da bi osigurala lojalnost niih i srednjih upravljakih struktura partija i drava su morale da na svim instancama razviju efikasne mehanizme kontrole odozgo, tako da u daljoj evoluciji ruskog drutva partija i politika policija postaju glavni jemci da e se odluke harizmatske klike i realizovati. Jedan od aspekata ove polemike sa vladajuom frakcijom ticao se i ocene statusa tehnike inteligencije i strunjaka nekomunista. Iako nam i ova polemika, poput veine, izgleda apsurdno i nepotrebno, poetkom dvadesetih godina je imala i jedno drugo znaenje. Izgleda da veina Lenjinovih oponenata sa boljevike levice u svom ustrom isticanju znaaja prekida sa kapitalistikim nainom proizvodnje, nije shvatila njegovu naznaku o nunosti pravljenja razlike izmeu vladavine radnike klase i upravljanja. Za Lenjina je radnika klasa vladajua/hegemona samo u situaciji kada je faktiki i pravno kapi34 46

talistiki oblik svojine likvidiran i nacionalizacijom pretvoren u dravno /drutveno/ vlasnitvo to je Oktobarskom revolucijom i ostvareno i upravljanja kao isto tehnikog raspolaganja stvarima, to u situaciji ve ostvarene hegemonije proleterijata mogu da ine i grupe strunjaka i specijalista. Da bi se izbeglo mogue otcepljenje rukovodeih privrednih grupacija od neposrednih proizvoaa i time stvorila konkurencija partiji, koja je monopolitiki uzurpirala svu vlast, Lenjin je predlagao kao efikasnu meru usvajanje sloenog sistema kontrole rada niih rukovodeih instanci i to poev od centralizacije planiranja i svoenja preduzea na puke izvrioce naredbi, pa do postavljanja politikih komesara kao korektora i neke vrste garanta i cenzora da e se zadata politika i zbilja ostvariti. Ova naknadna i ne ba sluajna Lenjinova intervencija upuuje na izvesne nedoumice po kojima upravljanje i nije ba puko tehniko raspolaganje stvarima. Tek e istkom starih rukovodeih garnitura koje e Staljin preduzeti poetkom tridesetih godina doi i do etabliranja nove elite vlasti. Staljin e cenei njihovu lojalnost sistemu dati novim privrednim i politikim kadrovima, iroke upravljake prerogative. Ujedno e, povezujui je sa politikom i policijskom birokratijom stvoriti i originalni reim vlasti u kome dominira totalna kontrola nad radom. Ovim promenama e se zapravo sasvim uguiti spontanost radnikih masa i ujedno za jedno due vreme eliminisati svaku ideju o samoupravljanju proizvoaa. Sumirajui aktivnost frakcije Radnika opozicija i ocenjujui njenu idejnu poziciju Rudi Supek tvrdi da je ona praktiki ostala na anarhosindikalistikim poziciajama, jer je pitanje radnikog samoupravljanja postavila u okvire svoje sindikalistike organizacije i onog dela radnih ljudi koje je kao sindikalna organizacija mogla da kontrolie, a ne kao opti princip drutvene organizacije u proizvodnim i neproizvodnim organizacijama, ne kao osnovno ljudsko pravo pravo oveka na upravljanje u samoupravnim organizacijama, tj. pravo na udruivanje rada u autonomnim zajednicama. Radnika opozicija jasno je videla opasnost od dravne birokratije, (kao i sam Lenjin), ali u datim uslovima ona nije mogla da se uzidigne do poimanja radnikog samoupravljanja kao temelja socijalistike demokratije, kao opteg fundamentalnog principa nove organizacije drutva.1
1

R.Supek, Participacija, radnika kontrola i samoupravljanje, Zagreb, 1974. st.126.

35 47

U kritici boljevike partije frakcija Radnika opozicija istie prvo, sve otvorenije otstupanje u praksi rada partije od proklamovanih principa ostvarenja dosledne linije klasne borbe, i drugo, temeljnu krizu samog koncepta boljevike partije izazvane i raskorakom izmeu izmenjene socijalne i politike strukture nakon revolucije i neodrivih zahteva za autoritarnim ustrojstvom partije nasleenim iz vremena ilegalnosti. Prema Aleksandri Kolontaj objektivni drutveni uslovi u kojima je dolo i do revolucije ne da ne pruaju elementarne uslove za optimalni razvitak novih drutvenih odnosa, nego se u situaciji nadolazee krize, osiromaenja privrede, pretnje kontrarevolucijom i sloenim klasnim rasporedom snaga i rapidno pogoravaju. U tako sloenoj situaciji boljevika partija je nastojala da nizom kompromisa sa neproleterskim segmentima sauva tekovine revolucije. Za razliku od boljevike desnice koja je isticala znaaj ekonomskih intervencija u razreavanju drutvenih kriza, boljevika levica je prevashodno istakla njene politike oblike, pre svega dalju demokratizaciju unutarpartijskog ivota, permanentnu borbu sa birokratizmom i zahtev za primenom jedne celovite planske politike.1 Sve ove teme bie u drugoj polovini dvadesetih godina u samom sreditu novih kontroverzi i osnovni uzrok formiranja niza novih levoorjentisanih frakcija. Ali, tek e u tridesetim godinama Staljin naglo prekinuti sve ove polemike i nasilnom likvidacijom svih njemu suprotstavljenih frakcija stvoriti iluziju o stanju u kome su idejne i drutvene protivurenosti prevladane. Naravno, ova nasilna likvidacija nee znaiti ni ukidanje drutvenih protivurenosti. Ona e ih, tavie, nizom novih mistifikacija samo dublje sakriti. U svom otvorenom obliku sve ove protivurenosti ranog socijalizma e izbiti tek Jugoslovenskim raskidom sa staljinistikom praksom drutva 1948., Maarskim nemirima u 1956. i procesima destaljinizacije u Sovjetskom Savezu, ekim otvaranjima u 1968. i nizom Poljskih nemira u sedamdesetim i osamdesetim godinama kada dolazi i do formiranja jednog autentinog antistaljinistikog pokreta inspirisanim marksizmom. Svi ovi politiki pokreti suprotstavljeni staljinistikom politikom praksisu pokazuju samo jedno: snagu i mo alternativa jednom totalitaristikom reimu surove represije. Druga primedba koju upuuje
1

O ovome u I. Dojer, Trocki II, Zagreb, st.90. i dalje

36 48

Kolontajeva tie se ocene zahteva za dosledno proleterskom linijom klasne borbe. Uz industrjiski proleterijat koji sa svojih sedam miliona lanova predstavlja tek neznatnu manjinu stanovnitva, uz brojano seljatvo, koje i samo podeljeno na razliite i izmeu sebe suprostavljene slojeve, malograantinu, ostatke buroazije, inteligenciju, poslovne ljude, strunjake i specijaliste ine jednu dinaminu socijalnu i profesionalnu strukturu rada sa mnotvom isprepletanih interesa.1 Razliita drutvena pozicija svih ovih klasa, slojeva i grupa i diferencirani pristup centrima drutvene moi najvie utie da partija kao dominantna sila drutva u svom delanju uzima u obzir i sve ove partikularne interese svih ovih subjekata sloenih drutvenih procesa, te da, s druge strane, stalno ini ustupke i da se oportuno ponaa u situaciji kada prema frakciji Radnike opozicije treba da sprovodi isto klasnu proleterski orjentisanu politiku. Ovde e Radnika opozicija, zapravo, samo ponoviti jednu ni malo originalnu tezu: tezu o navodnom gubljenju izvornog revolucionarnog naboja u situaciji kada se ouvanje vlasti postavlja kao primarni interes vladajuih grupa. Kod radikalnih kritiara postrevolucionarnih drutava ova teza poprima i oblik zahteva za jo jednom, ali ovoga puta zbilja autentinom revolucijom. Naime, stara revolucija u ijoj realizaciji su inae uestvovale sve ove grupe navodno se kompromisima sa konzervativnim drutvenim snagama degenerisala i otuila od osnovnih ciljeva. S druge strane razliitim grupama strunjaka, specijalista, praktiara i intelektualcima upravo i odgovaraju naglaene centralistike tendencije drutva, partije i privrede, budui da se time eliminie mo radnike klase i sindikata iz sfere upravljanja, a sopstvena drutvena pozicija uvruje pod firmom sovjetskih privrednih aparata, glavnih komiteta, centara i vea narodnih privredi.2 U tako sloenoj i protivurenoj situaciji partija uzima nekakav srednji kurs nastojei da zadovolji i uskladi sve parcijalne interese, dok u stvari svojim kolebanjima, grekama i labilnou samo preobraava jasnu klasnu politiku u nekakvu natklasnu.3 Izgleda da i Radnika opozicija nee sasvim jasno sagledati osnovne drutvene procese. Naime, uprkos oitoj dominaciji rukovodeih grupa u privredi (tehnokrate) nikada u rus1 2

Aleksandar Kolontaj,Radnika opozicija,Pregled br.3.Split,1970, st.95 Aleksandar Kolontaj,Radnika opozicija,Pregled br.3.Split,1970, st.91. 3 Isto, st. 91.

37 49

koj istoriji nije postojala i realna opasnost njenog otcepljenja i zauzimanja autonomne pozicije jedinih organizatora proizvodnje. Jer, partija u zemljama realnog socijalizma raspolae i sredstvima represije, ali i ideologijom kao legitimizirajuoj sili, ime se sasvim efikasno suprotstavlja i radnikoj klasi i tehnokratski orjentisanim rukovodeim grupama. I najzad kao trei razlog mogueg uzroka krize partije frakcija Radnika opozicija navodi nezadovoljstvo radnike klase niskim drutvenim, profesionalnim i radnopravnim statusom. Svakako najtemeljnija kritika politike prakse bila je ona upuena sve naglaenoj tendencije birokratizacije partije i drave. Uzroke birokratizma Sovjetskog drutva, prema radnikoj opoziciji ne treba traiti ni u siromatvu nacije, kao to to jednostrano ini Zinovjev, ni u odrazu slepe subordinacije, kao to sasvim pogreno ine neki drugi teoretiari zamenjujui stanje uzroka i posledica (mada ni ovaj proces ne treba olako eliminisati), nego znatno dublje u samoj strukturi uspostavljenog politikog sistema, u dvokolosenoj politici partije prema sindikatima s jedne i rastuem uticaju neproleterskih grupa s druge strane. Nezainteresovanost masa za potpunu realizaciju ciljeva revolucije rezultat je guenja svake spontane inicijateve masa, ali i njene inkorporacije u birokratski postavljene formule. Svaka inicijativa koja nije prola kroz cenzuru vodeeg partijskog centra biva najee proglaena heretikom, a zatim, prema ve poznatim obrascima i politiki anatemisana kao neprijateljska. Sutinu birokratizma stoga, treba traiti i u sve naglaenijim zahtevima za institucionalizacijom procesa odluivanja u partiji, u premetanju centara donoenja bitnih drutvenih odluka u same vrhovne organe partije i drave, u nepovredivoj elitskoj poziciji delova partije i u uklanjanju svake osmiljenije kontrole rada najviih instanci. Karakteristiku takvog rada predstavlja etabliranje prakse u kojoj se o svim pitanjima odluuje ne razmenom miljenja, ne ivom neposrednom inicijativom zainteresovanih osoba, nego na fomalan nain odozgo, od strane jednog pojedinca, ili u najboljem sluaju od strane ekstremno ogranienog kolegija u kome esto uopte nisu zastupljene zainteresovane osobe.1 Slian kritiki intonirani prigovor frakcija Radnika opozicija upuuje i procesima suavanja politikog prostora. Stalnim
1

Aleksandar Kolontaj,Radnika opozicija,Pregled br.3.Split,1970, st.108.

38 50

osciliranjem izmeu vee ili manje demokratizacije partiskog ivota (zavisno od pritiska nekakvog imaginarnog spoljnjeg i unutranjeg neprijatelja, ili od hira politike vrhuke) stvara se stanje specifine tenzije, nezdrava drutvena klima prepuna naglih obrta i epohalnih reenja. Da bi se prevazili uzroci birokratizacije partije i drave, a time i otklonila ona zategnuta klima prepuna nepoverenja, sumnjienja i podrozenja Radnika opozicija predlae: prvo, da se demokratiski princip ostvaruje ne samo u predahu nego i u sluaju zaotravanja unutranjih i spoljanjih protivurenosti; drugo, da se ienjem i oslobaanjem partije od malograanskih, seljakih, intelektualnih slojeva i klasa stvori istinski angaovana radnika partija; tree, da se sve partijske strukture, od lokalnih pa do najviih centralnih popune radnicima i time obezbedi hegemonija proleterijata, s jedne, i neutralie postojee dominacije neproleterskih klasa i slojeva, s druge strane; etvrto, da se ponovnim uvoenjem principa izbornosti izmeni praksa imenovanja i funkcionerstva i time ostvari nuna kontrola rada najviih partijskih instanci; peto, da se kao bitno demokratsko naelo rada partije zajemi pravo na slobodu kritike i diskusije unutar partije i sindikata, ali i to je svakako najvanije i svakako razliito od zahteva drugih levo orjentisanih frakcija i grupacija, da se garantuje pravo iznoenja sopstvenog miljenja, ak i onda kada su grupacije i pojedinci koji iznose takvo miljenje u manjini, pa i onda kada je takvo miljenje izreeno nakon usvajanja nekog drugog miljenja. Drugim reima, frakcija Radnika opozicija zahteva legalizaciju i legitimizaciju koncepta frakcija.1 Ovim e se frakcija Radnika opozicija nametnuti i kao istinski proleterska, demokratska i alternativna. Dodue, postojanje izvesnih sektakih stavova, posebno onih vezanih za principe dominacije proleterijata, je mogue razumeti i kao proizvode jednog vremena i jedne istorijske napete i protivurene drutvene situacije u kojoj se nalazila Rusija nakon revolucije, nego kao temeljne ideoloke principe i zahteve, inae sasvim suprotne naglaenoj demokratskoj prirodi izraenoj u zahtevima za frakcijskim pluralizmom. Rasprave o upravljanju privredom i ulozi i funkciji sindikata voene unutar partije neposredno pred deseti kongres iskristalisale su osam razliitih platformi. Pored teza frakcije Radni1

Aleksandar Kolontaj,Radnika opozicija,Pregled br.3.Split,1970, st.110.

39 51

ka opozicija sa kojom je grupa desetorice (Lenjin, Zinovjev, Tomski, Staljin, Kamenjev, Rudzaka, Petrovski, Lozovski, Kalinjin...) formirane takoe pred deseti kongres, vodila estoku polemiku, svoje platforme je istakla i frakcija Demokratskih centralista. Smatrajui pitanje uloge sindikata manje vanim i refleksom jedne dublje krize: krize same partije, ona je u toku kongresnih rasprava odustala od svojih zahteva ostavljajui, pri tom, punu slobodu opredeljenju svojim lanovima.1 Zatim tu su bile i odvojene platforme Trockog i Buharina koje su podrali Larin, Preobraenski, Serebrjakov, Sokolnikov, Jakovljev itd., a koje su se na samom kongresu udruile: I na kraju platforme Ignjatova, Nogina i Rjazanova koje su podrali Smirnov, Orahov, Maslov, Ladik i drugi, i koje teko da su bile, prema nekim istraivaima frakcijskih sukoba u dvadesetim godinama, neto vie od linog miljenja.2 Analizirajui sve ove platforme Aleksandra Kolontaj je istakla da ova neviena mnogostrukost, finost nijansi i izobilje formulacija do tada nevienih u istoriji boljevike partije treba da predstavljaju zaetke jednog ireg procesa demokratizacije partije i drutva. Ali, s druge strane, Kolontajeva je jasno uoila da se uprkos razlikama u gledanju na karakter i funkciju nekih drutvenih procesa, veina lidera boljevike partije /Lenjin, Buharin, Trocki, Zinavjev, Staljin, Kamenjev.../ koji i zagovaraju svu tu raznolikost, slau o mestu i ulozi drave i partije u drutvu i prirodi nagovetenih procesa snane centralizacije svih upravljakih segmenata. Otud je i sledei ovu nit razmiljanja Kolontajeva utvrdila da se sve ove platforme, uprkos finosti nijansa, daju svesti na dva osnovna stanovita o tome ko treba da izgrauje komunistiku privredu i organizuje proizvodnju prema novim principima, odnosno na dilemu o tome da li sve prerogative upravljanja valja prepustiti samim radnicima i sindikatima, kako to, inae, tvrde pristalice radnike opozicije, ili, pak, to treba initi na birokratski nain, uz pomo kanoniziranih inovnika i izdanaka jedne tue klase koja je u svom delanju proeta rutinom prolosti, na ta se sa vie ili manje otstupanja svode sve ostale platforme.3

Leonard Schapiro, The Origin of the Communist Autocrasy: Politic Opposition in the Soviet State, London, st.284.. 2 isto, st.285. 3 Aleksandar Kolontaj,Radnika opozicija,Pregled br.3.Split,1970, st.96.

40 52

U kritikom preispitivanju teoretskih stanovita ponuenih platformi koje zastupaju vladajue partijske grupe, ona je pomalo ironino istakla tezu da sve one bavei se vlastitim konceptima vaspitanja radnike klase, zapravo, svode na razlike u metodima istovetne vaspitne diktature. Pri tom, to je svakako najbitnije u oceni neije idejne pozicije, sve one nedvosmisleno izraavaju i nepoverenje prema radnikoj klasi: naravno, ne nepoverenje u politikom domenu, nego na podruju stvaralakih sposobnosti klase u privrednoj oblasti.1 I zaista, moemo se ovde sloiti sa Aleksandrom Kolontaj, kada tvrdi da stav Trockog o podravljenju sindikata do koga ne bi dolo odmah, nego postepeno, zapravo pretpostavlja srastanje vea i sindikata, naravno na tetu sindikata koji bi ovim srastanjem bili progutani.2 Stavovi Trockog su slino tezama grupe desetorice /Lenjin, Zinovjev i ostali/, koji se istina protive podravljenju sindikata, ali se, s druge strane, koncipirajui sindikate kao svojevrsnu kolu komunizma, dolazi, istina neto zaobilazno, do istog, do istiskivanja slobodnih sindikata i davanja punih upravljakih prerogativa jednoj administrativno-privrednoj eliti.3 Dodue, valja naglasiti da to nije sistem batina kao kod Trockog, nego sistem oigledne nastave koji budui da radniku klasu uverava u prednosti socijalizma i slui vezi partija i masa ne pretstavlja u svojoj sutini neto radnikalno novo. Buharinovu poziciju Kolontajeva je odredila kao sredinu, budui da, slino Lenjinu i Zinovjevu, nekadanji voa uticajne Leve opozicije iz 1918. vidi u sindikatima kole komunizma, ali slino Trockom, zahteva i sraivanje sindikata, privrednog aparata i aparata dravne sile.4 Suprotno zahtevima vladajue frakcije Radnika opozicija istie jedan alternativni, samoupravni koncept po kome se prvo, mora obrazovati organ za upravljanje narodnom privredom iz redova samih proizvoaa, samih radnika; drugo, u tu svrhu, tj. radi prelaza sindikata od pasivnog podupiranja organa narodne privrede na aktivno uee, na razvijanje stvaralake
isto, st. 98. Stavove Trockog videti u Zborniku Samoupravljanje, I, st.125 /Nacrt odluke koje su predloili Trocki, Buharin i drugi, pod nazivom:Uloga i zadaci Sindikata, st.125. i st.184. 3 Stavovima Lenjina,Zinovjeva i drugih u Zborniku Samoupravljanje,I, Zg. 1982. st.108. st.166. 4 Aleksandar Kolontaj,Radnika opozicija,Pregled br.3.Split,1970, st.101.
2 1

41 53

inicijative radnika u ovim organima valja ugraditi niz mera, kao i stupnjeviti karakter i poredak prelaza; tree, upravljanje pojedinom industrijskom granom poverie se sindikatima tek kada savezno centralno vee sindikata bude smatralo da je taj sindikat dovoljno pripremljen: etiri, na itavoj liniji dozvoljeno je zaposedanje upravnih poloaja u privredi samo uz njegovu saglasnost. Svi kandidati sindikata njemu su obevezni i svi funkcioneri imenovani od strane sindikata njemu su odgovorni i sindikat ih opoziva. Peto, radi sprovoenja itavog nameravanog plana mora se poeti od najdonjih jedinica sindikata. Fabriki i radniki komiteti moraju se pripremiti za upravljenja privredom. esto, koncentrisanjem upravljanja ukupnom privredom republike u jednoj ruci /bez sadanjeg dvokolosenog vrhovnog vea narodne privrede i Saveznog centralnog vea sindikata/ stvorie se jedinstvo volje, koje e olakati provoenje jednog jedinstvenog plana radi stvaranja komunistikog sistema proizvodnje.1 Sve ove teze frakcije Radnika opozicija izazvale su jo u pretkongresnim raspravama niz polemika. Lenjin se otro suprotstavio zahtevima opozicije. Za njega su zahtevi frakcije Radnika opozicija i frakcije Demokratskih centralista potpuno teoretski nepravilni i prestavljaju potpuni raskid sa marksizmom i komunizmom.2 Samo frakcionatvo izraeno u nastajanju grupa s posebnim platformama i s tendencijom da se (one) potpuno zatvore i /da/ stvore svoju grupnu disciplinu3 je izazvano stupanjem u redove partije bivih menjevika, radnika i seljaka koji jo nisu usvojili komunistiki pogled na svet, ali.... i uticajem koji na proleterijat i na KP vri sitnoburoaska stihija.4 Ali i Lenjin, naravno, ne moe a da uprkos svojoj otroj oceni boljevike levice, ne primeti da odreeni problemi na koje je ukazala frakcija Radnika opozicija i frakcija Demokratskih centralista, stvarano postoje u ruskom drutvu. Zahtevi Radnike opozicije za ienjem partije od neproleterskih i nepouzdanih elemenata, o borbi protiv birokratizma, o razvoju unutarpartijske demokratije i inicijativi radnika, treba, tvrdi Lenjin, razmotriti s najveem panjom, ali to je ve pomalo pa1 2 3

Aleksandar Kolontaj,Radnika opozicija,Pregled br.3.Split,1970, st.106. V.I.Lenjin, Dela, Bgd. 1960, Tom 14. st.246. isto, st.242. 4 isto, st.246.

42 54

radoksalno, s druge strane, valja nemilosrdno odbaciti svaku nekonkretnu i nazovikritiku, koja ukazuje upravo na postojanje ovih problema. ta ostaje nakon svega ovoga, Lenjin nije ovde poblie naznaio. Dodue, izvesne opaske mogu da upute na jedno mogue Lenjinovo stanovite. Za njega partija nije diskusioni klub1; to mogu da budu samo specijalni zbornici i redovna izdanja Diskusionog Lista u kome bi se neki od problema osvetlio sa svih strana. Partija, pak, zahteva jedinstvo i zbijenost svojih redova, posebno u situaciji nadolazee drutvene krize i pojaanog kolebanja u krugovima sitnoburoaskog stanovnitva zemlje.2 Otud i orjentacija na vanpartijske mase, ili koketerija s njom, koju sprovodi frakcija Radnika opozicija i frakcija Demokratskih centralista, takoe predstavlja bitno teoretsko otstupanje od komunizma i skretanje u stranu sindikalizma i anarhizma.3 Kao meru ouvanja stroge discipline unutar partije, Lenjin predlae: nepokolobljivu i sistematsku ideoloku borbu protiv tih ideja4, a zatim u sluaju krenja discipline ili obnavljanja ili tolerisanja frakcija kongresno ovlaenje CK-u da izrekne sve partijske kazne, ukljuujui i iskljuenje iz partije.5 Meutim, kao meru najefikasnije prevetivne borbe protiv frakcionatva Lenjin je naznaio dunost svake partijske organizacije da najotrije pazi da ne doe do frakcionakih ispada.6 Lenjinu su jo na samom kongresu otro oponirali predstavnici frakcija demokratskih centralisti i frakcije Radnika opozicija. ljapnjikov je odbacio Lenjinovu primedbu o navodnom anarhistikom skretanju i ispred Radnike opozicije ponovio osnovni stav po kome je gledite Radnike opozicije na sindikalni pokret i organizaciju privrede dijametralno suprotno anarhizmu i sindikalizmu, jer Radnika opozicija ne suprotstavlja ekonomiju politici, ne negira politiku borbu, ne odrie ni diktaturu proleterijata, ni rukovodeu ulogu partije, ni znaaj sovjeta kao organa vlasi.7 Metodi Lenjinove borbe protiv fakcija, prema ljapnjikovu, zapravo, skrivaju neto drugo: stabiliziranje procesa u kojima dolazi do suavanja politikog i
1 2

V.I.Lenjin, Dela, Bgd. 1960, Tom 14. st.253 isto, st.242. 3 isto, st.247. 4 isto, st.249. 5 isto, st.245. 6 V.I.Lenjin, Dela, Bgd. 1960, Tom 14. st.243. 7 Cit. po P. Vranicki, isto, st.LVII.

43 55

ideolokog prostora i drugo, dosledno ovome, eliminaciju konkurentskih grupacija. Stoga i ljapnjikov oponirajui Lenjinu, na kraju i postavlja zahtev da se razmatranje nedostojnih metoda borbe protiv Radnike opozicije iznesu sudu meunarodnog komunistikog proleterijata.1(36) I Medvedov je u odgovoru Prvobitnom projektu rezolucije Desetog kongresa o sindikalistikom i anarhistikom skretanju u naoj partiji, kao centralni problem oko koga se vrte svi nesporazumi istakao pitanje borbe protiv birokratizma i protiv svih pokuaja da se primeni bilo kakav otvoreni ili prikriveni pritisak u odnosu na one lanove koji drugaije misle, a koji u svom partijskom radu ne naruavaju principe radnikih demokratija i odluka njihovih kongresa i konferencija.2 Analiza stavova frakcije Radnika opozicija jasno pokazuje da je to bila jedna struja u razvoju dotadanjeg socijalizma i boljevike partije. Za Lenjina je, meutim, pitanje odranja revolucije i njegove verzije boljevizma bila najvanja stvar i tom je cilju valjalo podrediti sve, od izbora suptilnih metoda ubeivanja pa do eliminacije boljevizmu konkurentskih grupacija i partija. Neuspeh alternativnih drutvenih pokreta da se u sovjetskom drutvu nametnu kao opozicija monopolistikoj poziciji vladajue partije, ili dela partija budui da samo jedna njena frakcija direktno i nosi vlast, Vranicki pronalazi i u niskom ekonomskom, drutvenom i kulturnom nivou zemlje nakon revolucije. U ranim dvadesetim godinama Rusija se suoila sa nizom privrednih kriza koje nije mogla na valjani nain da razrei, sa sloenom socijalnom i profesionalnom strukturom rada, stranim intervencijama i nezadovoljstvom vlastite radnike klase pojedinim merama socijalne politike. U tako sloenoj situaciji i partija je morala da oscilira izmeu zadovoljenja razliitih, esto u osnovi i protivurenih zahteva i lojalnosti vlastitim idealima revolucije oko kojih je izvrila i masovnu mobilizaciju radnitva i seljatva. Tome su, bez sumnje, doprineli i permanenetni sukobi izmeu onih grupacija i pojedinaca koji su skloni brzim, doslednim i istim realizacijama revolucionarnih ideala, koji zahtevaju i trae radikalna reenja i onih drugih manje dogmatskih i svesnih niza novih drutvenih protivurenosti, sklonim pragmatinim reenjima, estim taktikim pro1 2

Cit. po V. Lenjinu, isto, st.676. Cit. po V. Lenjinu, isto, st.675.

44 56

menama vladajueg kursa i kompromisima sa razliitim snagama drutva. Otud je i Ruska istorija u ranim dvadesetim godinama prepuna istorijskih zaokreta, pronalaenja pravih puteva razvoja i ad hoc improvizacija, voenja upravo ovom Lenjinovom realnom politikom naila i na estoko suprostavljanje boljevike levice. Rezultat ovih sukoba su i brojne polemike nastale poetkom dvadesetih godina o pravcima daljeg razvoja Ruskog drutva.1 Lenjin je, meutim, smatrao da sve ono to dovodi u pitanje delovanje avangardne partije pripada arsenalu antikomunizma. Jer, prepustiti masi vanpartijaca, seljaka, seljaka-radnika i gradskoj sitnoj buroaziji da ovlada osnovnim polugama drutveno-ekonomskog sistema, znailo je za veinu boljevika negiranje uloge partije i na kraju dovoenja u pitanje i samog socijalistikog puta.2 ta je u ovakvom rezonovanju racionalizacija jednog koncepta vladanja i pokuaj da se ouva ideoloki legitimitet novoj vlasti, a ta je sama protivurena stvarnost na koju se Lenjin poziva, ovde i ne moe na valjani nain da se razlui. No, neto drugo je sasvim izvesno. Jedna od posledica ovog i ovakvog Lenjinovog ouvanja hegemonije monopolistike boljevike partije je i pojava birokratizma, atrofija dravne i partijske organizacije i deformacija politikog i ekonomskog sistema vlasti. Dajui izuzetno velike upravljake prerogative izvrnoj vlasti Ruska je drava /i partija/ jo od vremena radnog komunizma postala snaan inilac u oblikovanju drutvenih procesa. Meutim, otsustvo svake demokratske procedure izbora ovih organa otvorilo je prostor za upliv voluntaristikih metoda upravljanja, to e se u sklopu sa jo nekim drutvenim procesima, koje je od kraja dvadesetih godina nametao Staljin, dovesti i do uspostavljanja sistema koji danas oznaavamo pojmom staljinizam. I na kraju valjalo bi postaviti i jedno sasvim umesno pitanje. Zato se Lenjin ba u radnim dvadesetim godinama odluio na obraun i politiku eliminaciju boljevike livice. Odgovor, odmah da naznaim, nipoto nije jednoznaan. Jedna grupa teoretiara tvrdi da se Lenjin obraunao sa svojim politikim oponentima tek onda kada je bio dovoljno snaan i dovoljno siguran da e takav obraun i stvarno i dobiti odnosno, tek onda kada je stvarno raspolagao sa dovoljno moi da to i uini. Pri
1 2

O ovome u Zborniku radova: R.Duke, Soenjicin.... Zg.1983. P. Vranicki, isto, st.LVII.

45 57

tom svi ovi teoretiari zaboravljaju da se Lenjin od 1903 neprestalno obraunavao sa svojim politikim oponentima, ali ipak, to im ve ide u prilog, ne i u takvom obliku i obimu i nikada sa takvim posledicama. Lenjinova odluka o zabrani frakcija u partiji i stroge partijske kazne u sluaju pojave grupaenja, prema ovim teoretiarima nisu sluajne i nisu izraz trenutne potrebe partije za konsolidacijom svojih redova, ve izraz jednog dubljeg politikog i ideolokog opredeljenja utemeljenog i u samom konceptu boljevizma. Lenjin je izriito zahtevao zabranu stvaranja frakcija, a to to je ona dobila ovu formu i to je niz nedoreenih tvrdnji izazvao niz nedoumica rezultat je izbora jedne suptilne politike taktike u eliminaciji politikih protivnika. Da sukob sa boljevikom levicom u 1921. godini i nije bio lak svedoi i izbor taktike borbi, kao i pristajanje na niz zahteva koje je traila boljevika levica, a koju je kao neku vrstu ustupaka Lenjin morao da ugradi i u kongresne rezolucije. To to rezoluciju, koje su jemile minimalnu slobodu rada boljevikoj levici (sloboda objavljivanja u specijalnim zbornicima) nisu ostvarene u praksi i to to je boljevika levica izgubila svaku drutvenu mo rezultat je i sticaja niza drugih okolnosti. Druga grupa teoretiara i kritiara staljinizma, sukob Lenjina i boljevike levice pravda krizom nestaloj nakon totalnog sloma epohe ratnog komunizma, krontatskom pobunom, trajkovima, pojavom velike gladi i kanibalizma, stranom intervencijom, nezaposlenou, tekoama oko uvoenja NEP-a, krahom ideologije o brzom i radikalnom preobraaju drutva, ideolokim nesuglasicama u boljevikoj partiji itd. Meutim, i ova grupa teoretiara olako previa injenicu da se sa slinim problemima, katkad i u drastinijem obliku, partija sretala i ranije pa nije dolazilo do zabrana frakcija. Poziv na postojanje drutvene krize koja zahteva mobilizaciju masa i teror nad masom u sklopu jedne uveliko praktikovane vaspitne diktarure je samo neka vrsta alibija za eliminaciju boljevizmu inae sasvim lojalnih frakcija i grupacija tvrde kririari lenjizma. Istina je - ako je ovde uopte i ima - u svemu ovome, i u krahu sistema i u makijavelistiki voenoj politici dominacije partije, ili dela partije koji je sebe proglasio celom partijom, ali ponajvie u pozitivistikom nasleu boljevike ideologije, koja upravo vlastitom dogmom o sopstvenoj istorijskoj misiji i nepogreivosti eliminie sve druge alternative.
46 58

Nakon desetog kongresa i definitivnog etabliranja autoritarnog, birokratskog i voluntaristikog sistema vlasti frakcija Radnika opozicija lagano gubi poziciju samostalne i nezavisne opozicione grupe. Razloge poreza treba traiti i u pritisku centralnih partijskih i policijskih organa vlasti da se usvojena zabrana frakcija i u praksi ostvari, ali u procesima unutranjeg raslojavanja opozicije nastale i kao rezultat evolucije Ruskog drutva. Pojava NEP-a je bez sumnje znaajno uticala na izmenu one socijalne i idejne osnove iz koje nastaju leve opozicione skupine, ali i na stvaranje niza novih ad hoc platformi oko pojedinih kontroverznih politikih problema. Daleko vie sluha za stvarne probleme drutva imae u ranim dvadesetim godinama grupe i pojedinci okupljeni oko Lava Davidovia Trockog. Njemu e se u toku dvadesetih godina u razliitim fazama borbe sa Staljinovom frakcijom, prikljuiti i delovi frakcije Radnika opozicija, inei ono ekstremno levo i nepomirljivo krilo opozicije. Zabranom frakcije nisu uklonjeni i uzroci nastanka drutvenih i politikih kriza na koje je u svojim proglasima ukazala boljevika levica. Naprotiv, upravo zbog politikog karaktera zabrana koji je jednoj boljevikoj frakciji davao svu ideoloku legitimnost vladanja u narednim godinama je dolo do niza novih sukoba. No ni ti sukobi nisu mogli da se na valjani nain razree budui da je svako miljenje koje se nije slagalo sa oficijelnim, ili, preciznije onim koje je uspelo da se proglasi za oficijelno, bilo i politiki eliminisano kao neprijateljsko. Na takvu represivnu praksu proganjanja proletera koji se usuuju da imaju vlastito miljenje, na nepotovanje legalno donetih odluka sindikata, na sve uestalije menipulacije izborima i na bahato ponaanje partijske vrhuke ukazala je u svojoj albi lanovima internacionalne konferencije III internacionale grupica od 22 istaknuta lana partije sa ljapnjikovim, Mjasnikovim i Aleksandrom Kolontajn kao inicijatorima. Komisija ve duboko boljevizirane internacionale koja je zasedala februara 1922. godine, nije mogla a da ne konstatuje birokratska izopaenja u radu partije, ali i da potvrdi odluku desetog kongresa kao legitimnu. Time je jedno bez sumnje uzbudljivo poglavlje boljevike istorije okonano. No, bilo kako da bilo, tek odluka desetog kongresa o zabrani okupljanja frakcija pokazala se, bez obzira na sve kasnije nedoumice i kontraverze, dalekosenom i u meunarodnom
47 59

radnikom pokretu. Od tada koncept o monolitnom ustrojstvu partije postaje centralni aksiom svih komunistikih pokreta.

Frakcija Demokratskih centralista

Frakcija Demokratskih centralista nastala je poetkom 1919, neposredno pred Osmu partijsku konferenciju i reprezentuje sve one leve tendencije unutar boljevike partije koje nisu mogle da nau prostora unutar oficijelne ideologije i politike prakse. Veina njenih lanova sa Saprenovim, Osinskim, Maksimovskim, Smirnovim, Dubnovim, i Rafailom kao neformalnim voama i ideolozima pokreta, nalazie se u vreme Brest-litovskog mira i prvih velikih idejnih i drutvenih konflikata u Rusiji na pozicijama frakcije Levih Komunista. Sredinom dvadesetih godina, nakon formalnog raspadanja grupe, ostaci frakcije Demokratski Centralisti predstavljae u protrockistiki orjentisanoj frakciji njeno radikalno levo nepomirljivo krilo. Za razliku od drutvene pozicije frakcije Radnika Opozicija, koja kako tvrde njeni ideolozi, reprezentuje one primarne radnike interese, a po socijalnom, radnikom poreklu svojih lanova predstavlja i homogenu proleterski grupu, frakciju Demokratskih Centralista ine uglavnom intelektualci koji pripadaju srednjim slojevima partijskih, sindikalnih i dranih struktura.1 Verovatno e ovo njeno neproletersko poreklo, kao i drutvena funkcija intelektualaca organizatora, uticati, kako tvrdi apiro u svojoj knjizi Poreklo komunistike autokracije, da, za razliku od beskompromisnog proleterskog radikalizma Radnike opozicije orjentisane i na afirmaciju jednog autentinog levog alternativnog drutvenog koncepta, u kljunim momentima rasprava kompromisima izglede sukobe i prihvate sadraje partijskih rezolucija.2 Zabrana frakcionakih istupanja nije znaajno uticala na aktivnost frakcije Demokratskih Centralista budui da ni ovo administrativno-policijsko reenje nije uklanjalo socijalne i idejne osnove iz kojih izrastaju njeni zahtevi, niti je, pak, svojom politikom stvorila potrebne uslove za njeno prevazilaenje. Istina, u narednim godinama frakcija Demokratskih Centralista e se raspasti, no, to nee biti reLeonard Schapiro,The Origin of the Communist Autocrasy: Politac Opposition in the Soviet State,London,st.223. 2 L.Schapiro,isto, st.282.
1

48 60

zultat zabrane ona je eventualno ubrzala proces raslojavanja frakcija ve pomaka take frakcijskih sukoba u vie partijske i dravne strukture. Na ovaj sud upuuje i injenica da je lanstvo ekstremno levih frakcija iz ranih dvadesetih godina veim delom pristupilo velikim levo orjentisanim opozicionim skupinama: najpre frakciji 46-orice, pa opoziciji Trockog iz 1923. i na kraju Udruenoj levoj opoziciji. Diskusije o oblicima upravljanja privredom, rasprave o sindikatima i kritika birokratizma partije, kao i alternative koje je frakcija Demokratskih Centralista nudila, suprotno onda rasprostranjenom uverenju o navodno utopijskom karakteru njenog politikog programa,1 po meni samo potvruje tezu o prisutnim alternativnim konceptima unutar boljevike partije s jedne strane i ad hoc prirodi okupljanja frakcija oko kljunih idejnih i socijalnih kontroverzi u ranim dvadesetim godinama, s druge strane. Kada se uoi Osme partijske konferencije pojavila frakcija Demokratskih Centralista sa zahtevom da se principi proklamovanog demokratskog centralizma ostvare i u praksi, posebno oni njeni delovi koji zajemuju demokratsku formu rada svih partijskih struktura, te da se kroz kolektivno upravljanje privredom eliminiu oni autoritarni elementi prisutni u samom konceptu centralizma, ona je, sasvim izvesno, bila istinski nosilac one autentine demokratske tradicije. Polazei od teze da je preterana centralizacija odluivanja i upravljanja posledica jedne temeljne krize samog koncepta vladajue boljevike partije, frakcija Demokratskih centralista je, dosledno svom izvornom antiautoritarizmu, odbila da se u diskusiji o sindikatima izjasni za jednu od ponuenih platformi. Ni Lenjinova,2 ni platforma Trockog3, koje objektivno gledano imaju ansi da budu usvojene,4 po Obelinskom, Sapronovu i Bubnovu ne donese nita radikalno novo,5 jer su to samo dve tendencije jedne jedinstvene grupe koja zahteva militarizaciju

Robert Daniels,The Conscience of the Revolution:Communist Opposition in Soviet Union,Harvard,1960, st.113. i 119. 2 Lenjinovu platformu videti u zborniku Samoupravljanje, Zg.st.167. 3 Platformu Trockog videti u istom zborniku, st. 180. 4 Sam tok glasanja je nabolje potvrdio bojazan frakcije Demokratski centralisti. O tome videti u belekama kod Lenjina, isto. 5 O stavu frakcije Demokratski Centralisti videti prevod stenografskog zapisnika sa kongresa u zborniku Samoupravljanje.

49 61

nacionalne ekonomije.1 A militarizacija privrede i ivota provedena do krajnjih konsekvenci u epohi ratnog komunizma nije dovela do oekivanih poboljanja. Kriza demokratskog poretka izazvana totalitaristikim politikim konceptom zapretila je da ugrozi same ideoloke temelje legitimnosti novog poretka, dok je represivna vladajua praksa postala snaan izvor dezintegracije drutva. I kriza Sindikata o kojoj se raspravljalo na desetom kongresu za Demokratske centraliste je samo posledica jedne opte drutvene bede izazvane prevelikom centralizacijom partije i drave. Sve druge pojave poput smanjivanja opteg nivoa partijske delatnosti, slabljenja povezanosti partije, mase, proirenje uskobirokratske psihologije, pojava raznih neopravdanih privilegija i nezadovoljstvo lanova partije... samo su refleksi kretanja... partijskog kursa ka birokratskom centralizmu.2 Kao alternativu vladajuem birokratskom kursu frakcija Demokratskih Centralista predlae na organizacionom planu: prvo, da osnovni rukovodei organi partije budu plenumi CK a izmeu plenuma zajedniki sastanci Politbiroa i Orgbiroa i drugo, da Politbiro i Orgbiro, kao izvrni organi, reavaju tekue poslove koji nemaju principijelni karakter.3 Ovim bitnim ogranienjima kompetencije izvrnih organa vlasti bi se, tvrdi frakcija Demokratskih Centralista, eliminisao i monopol moi uske partijske elite unutar vrhovnih partijskih organa. Gornje rukovodee partijske grupe prema postojeim organizacionim formama statuta partije, deluju bez ikakve kontrole niih partijskih struktura. Ovim ogranienjima bi se zapravo njena aktivnost svela na tano utvreni i unapred definisani okvir, ime bi se izbegla situacija da Politbiro vremenom postane jedina instanca koja odreuje opte pravce razvoja drutva, a da za posledice svog eventualno loeg rada ne odgovara nikome. Razvoj politikih institucija u dvadesetim i tridesetim godinama odvijao se sasvim suprotno ovim predloenim korekcijama i upravo je otsustvo instituciono ugraenog i od
1

L.Schapiro, The Origin of the Communist Autocrasy: Politac Opposition in the Soviet State,London, st.284. X sezd RKP (b),Stenografieskiji otet,Moskva,1963,st.658.(citirano prema B.Djurovi, Transformacija Boljevike partije nakon Oktobra,Beograd, Novi Sad, 1969. st. 165. Deo ovih kongresnih zapisnika prevedeno je u zborniku Samoupravljanje, Zagreb, st.223 i dalje. 3 isto, st.660.
2

50 62

partije nezavisnog mehanizma kontrole izvrnih organa dovelo, uz sadejstvo sa jo nekim drugim socijalnim i socijalnopsiholokim iniocima, do masovnog terora u tridesetim godinama i do etabliranja jednog represivnog i autoritarnog politikog sistema.1 Tree postojei Orgbiroi koji su postavljeni odozgo zameniti izbornim oblasnim komitetima. etvrto da se ukinu kontrolne komisije a njihova nadlenost da se prenese delom na revizione komisije a delom na mesne komitete, i, peto, da se izvri preregistracija svih lanova partije koji su u nju stupili nakon Oktobra. 2 Ovim bi se izbegla praksa naimenovanja i odgovornosti lokalnih organa iskljuivo viim partijskim strukturama. Nasuprot vladajuoj praksi kontrolom same baze kako predlae frakcija Demokratskih Centralista, stvorili bi se realni interesi same radnike klase. Poljuljano nepoverenje izazvano nereprezentovanje autentinih proleterskih interesa u samim partijskim elijama, valja, prema frakciji Demokratski centralisti, povratiti merom preregistracije lanstva primljenog nakon oktobra, ime bi se partija oslobodila mase intelektualaca koja je iz karijeristikih pobuda ula u partiju. Jedino e ova poslednja mera naii na podruku vladajue politike grupe, no ona e se sasvim suprotno njenoj izvornoj nameri prerasti u epohi staljinizma u snano manipulatiavno i represivno sredstvo. Sve ove mere koje frakcija Demokratskih Centralista predlae morale bi da otstrane autoritarne tendencije u radu partijskih organa utemeljenih u samom konceptu partije. Ali i da, s druge strane, eliminiu politike osnove reprodukcije negativnih tendencija otuivanju partije od masa s druge strane. Ujedno, ove mere bi, prema frakciji Demokratski Centralisti, nuno stvorile potrebne politike preduslove za istinsko oivljavanje rada niih i srednjih partijskih struktura, eliminisale naglaeni birokratski voluntarizam, a radu partije dale jedan istinski racionalni oblik. Da bi se obnovila unutarpartijska demokratija i time stvorili potrebni uslovi za realizaciju koncepta demokratskog centrali1

Anatomiju jo ne prevladanog staljinistikog politikog sistema u zemljama Realnog Socijalizma, daje R.Baro u Alternativi, Zagreb,1981. O ik u Treem Putu, Zg.1983. S. Stojanovi u knjizi Izmeu ideala i stvarnosti, Bgd.,1968,Z.Golubovi u Staljinizam i Socijalizam, Bgd.,1982. o ovoj knjizi videti osvrt V. Anelkovi, Geneza Staljinizma, Knjievna Re,br.1983. 2 Xsezd Rkp (b), Stenografieskij etet,Moskva,1963, st.660.

51 63

zma frakcija predlae: prvo, autonomiju lokalnih organizacija u reavanju lokalnih pitanja i drugo, izbegavanje starateljstva viih komiteta nad niim. Ovim bi se stvorili potrebni politiki preduslovi za istinski aktivizam niih i srednjih partijskih struktura s jedne strane, a eliminacijom naela suborganizacije i subordinacije viih tutorskih struktura do kraja bi se realizovao princip proklamovanog demokratskog centralizma. Tree, frakcija Demokratskih centralista zahteva nezavisnost komunistikih frakcija i punu slobodu diskusije u tampi koja se jedino moe ograniiti razlozima ouvanja jedinstva i autoriteta partije pred neprijateljem.1 etvrto, sastanci CK treba da budu otvoreni za svo partijsko lanstvo.2 Peto, sloboda istupanja predstavnika svih u partiji postojeih struja na partijskim sastancima i sastancima komunistikih frakcija treba da bude zajamena i manjinskim grupama, esto, svakoj od frakcija treba da bude olakano publikovanje i rasturanje politikih spisa3. Polazei od jednog temeljnog naela: naela o slobodi govora, miljenja i delanja, frakcija Demokratskih Centralista je u svom politikom programu insistirala na punoj slobodi tampe, na odbrani prava da i u sluajevima kada ostaje u manjini brani vlastito stanovite i da za to ne snosi ni politike ni policijske konsekvence. Izvesnu nedoumicu moe da izazove zahtev za ogranienjem slobode diskusije u tampi u sluaju ouvanja jedinstva i autoriteta partije pred neprijateljem. Ukoliko bi se ovaj zahtev protumaio onako kako je to Staljin uobiajeno inio sa Lenjinovom odlukom o privremenoj zabrani frakcija, onda bi i ovaj zahtev bio samo alibi za eliminaciju svake slobode rada i miljenja. Razumevanje svih ovih stavova frakcije Demokratskih centralista, pretpostalja nekoliko vanih premisa. Najpre, to je prihvatanje Oktobarske revolucije i njenih tekovina kao epohalnog dogaaja koji je izmenio celokupnu drutvenu strukturu zemlje, stvorio osnovne materijalne i duhovne preduslove za zbiljsku izmenu sveta i prvi put u istoriji naznaio jednu autentinu alternativu graanskoj civilizaciji.

Xsezd Rkp (b), Stenografieskij etet, Moskva,1963, st.660. L.Schapiro,The Origin of the Communist Autocrasy:Politac Opposition in the Soviet State, London, st.224. 3 L.Schapiro, isto, st.224 i 225.
2

52 64

Veina ovih zahteva frakcije Demokratskih Centralista posebno onih vezanih sa kritiku birokratizma, zahteva za demokratizacijom unutar partijskog ivota i naznaka jedne drugaije vie marksistiki orjentisane alternative1 bila je na desetom kongresu odbaena i okvalifikovana kao frakcionaka, to je u istinu i bila, ali i kao nekomunistika, to nije bila.2 Kvalifikacija zahteva frakcije Demokratskih Centralista kao utopistikih valja u potpunosti odbaciti. Dodue, zahtev za totalnom radnikom dravom u situaciji kada radnitvo predstavlja tek neznatnu manjinu, slino, uostalom i zahtevima za potpunom proleterskom hegemonijom u situaciji kada postoje znaajni politiki neorganizovani segmetni sa esto suprotnim ideolokim interesima moemo tek delom okvalifikovati kao utopistike i politiki sektake. Najvrednija je bila svakako lucidna analiza birokratskih deformacija drutva, indentifikacija autoritarnih tendencija unutar partije i drave, kritika prevlasti voluntaristikih metoda razreavanja socijalnih konflikata, i zahteve za legalizacijom i legitimizacijom koncepta frakcija kao radikalno novih naela. I na kraju, da zakljuimo, okosnicu politikih zahteva za demokratizacijom drutva, naznaena poetkom dvadestih godina i levim i ekstremno levim politikim programima ostaje i danas u svojoj sutini osnova i svih levo orjentisanih neautoritarnih alternativa. U isto vreme zahtev za demokratizacijom drutva predstavljae onu radikalnu nit koja e sam pokret initi autentinom alternativom dogmatskom politikom praksisu.

Ekstremno leve frakcije

Pojavi leve trockistike orijentisane opozicije u 1923. godini prethodila su dva vana dogaanja: najpre velika privredna kriza koja je do jeseni 1923. u potpunosti paralisala privredni ivot zemlje i isprovocirala masovnu politizaciju radnike klase, i drugo, uspon i pad ekstremno levih boljevikih frakcija i
(19)Robert Daniels,The Conscience of the Revolution:Communist Opposition in Soviet Union,Harvard,1960, st.92. 2 (20)Jedno drugo i u novijoj sovjetskoj literaturi uobiajeno tumaenje daje V.Romanov u knjizi Borba Lenjina s antirpartijnoj grupoj Demokratieskiji Centralisti, Moskva1969.
1

53 65

grupacija. Kao rezultat krize nastali su brojni spontani radniki trajkovi, najpare u velikim industrijskim centrima: Moskvi, Lenjingradu, Odesi... koji su se vremenom sa rastom politikih zahteva za promenom sistema proirli i prema provinciji. Druga bitna karakteristika ovih spontanih radnikih trajkova sadrana je u njihovoj isto proleterskoj osnovi okupljanja pristaa, sindikalistikim revindikacijama i na kraju u injenici da trajkovi nastaju van tradicionalnih organizacionih struktura radnike klase: sindikata, partije, drave... Meutim, ve druga faza trajkova zapoeta krajem 1923. godine znatno organizovanje, sa celovitim ekonomskim i politikim programom voena od strane Radnike grupe, a zatim nakon njenog brutalnog policijskog razbijanja, te hapenja njenih lidera i povlaenja u ilegalnost i frakcije nazvane, Radnika istina. Kontinuitet aktivnosti ovih frakcija uprkos vremenskoj i prostornoj sukcesiji teko je precizno ustanoviti budui da se programi, posebno oni politiki delovi revindikacija razlikuju u nekim bitnim crtama. Frakcija Radnika grupa nastala nakon raspada frakcije Radnika opozicija i frakcije Demokratskih centralista nastavlja onu ilavu i vitalnu levo orijentisanu anarhistiku liniju Lideri disidentske frakcije Radnika grupa Mjasnikov, Kuznjecev i Mojsijev jo sredinom 1923. godine u vreme masovnih spontanih radnikih trajkova koji su u osnovi i katalizator jednog ireg drutvenog protesta, postavili su zahatev za prerastanjem uskih, lokalnih i isto sindikalistikih okvira okupljanja. Time je, zapravo, trajkaki pokret prerastao u pravi politiki pokret. Neto kasnije, formirajui moskovski biro, frakcija Radnika grupa je uspela, uspostavivi kontakte sa slinim levo orjentisanim opozicionim grupama u zemlji, ali i sa levim krilom Nemake KP, da dobije jednu iroku drutvenu podrku. Dodue, pregovori sa nekada uticajnim liderima frakcija Radnika opozicija i frakcija Demokratskih centralista; Aleksandrom Kolontajn, Medvodim, ljapnjikovim, Lutovinovim i jo nekim, ime bi frakcija prodrla u visoke partijske institucije i time zbog prirode strukturalizacije drutvene moi, postala i vana instituciono utemeljena opoziciona grupa, nisu, izgleda, donele oekivane rezultate.1

Robert Daniels, The Consciense of the Revolution: Communist Opposition in the Soviet Union, Harvard, 1960, st. 204.

54 66

Ffrakcije Radnika grupa Sovjetsku dravu je okarakterisala kao degenerisanu, birokratsku i kapitulantsku oligarhijsku zajednicu koju valja razoriti i zameniti je jednim istinskim pluralistikim drutvom. Politika birokratija oliena u politikoj eliti se shodno svom mestu i ulozi u politikom sistemu sve vie pretvara u grupu vlastodraca koja u svojim rukama dri privredne resurse i vladavinu zemlje i pretvara se vremenom upravo zbog privilegovane drutvene pozicije u oligarhisku kastu.1 Da bi se eliminisala tendencija oligarhizacije upravljanja novom socijalistikom dravom i time obezbedila vlast radnike klase Mjasnikov, njen nesumnjivi lider, predlae da se razvije jedan celoviti drutveni pokret radi zatite interesa radnika. Jer, birokratska klasa je, tvrdi na jednom drugom mestu Mjasnikov, uzurpirala svu mo, odbacila svaku kritiku a sopstvenu misao o drutvu odredila kao nepogreivu. Time se, zapravo, samo etablira naelo monolitnosti i nepogreivosti partije i ujedno stvaraju uslovi za dominaciju jednog politikog pokreta. Svaka promena revolucionarnog kursa naknadno se tumai kao vraanje autentinim naelima pokreta a unutranje suprotnosti se po istoj logici prestavljaju za spoljanje suprotnosti. Stoga je i nosiocima ovakvog miljenja i najlake da i leve i desne politike programe i zahteve koje se javlja u samoj partiji, zavisno od konstelacije vodeih snaga eliminiu kao neprijateljske i suprotne vladajuim normama. Upravo po ovoj emi bie eliminisane i sve vladajue konkurentske frakcije i grupacije. Sredinom 1923. godine ovaj proces eliminacije politikih protivnika zapoet jo na desetom kongresu odlukom o zabrani frakcije bie izgleda tek na poetku. Da ova moja teza o jo nezavrenim procesima eliminacije konkurentskih frakcija i grupacija a time i procesima suavanja ideolokog i politikog prostora u 1923. godini opstaje moda najbolje potvruje i zahtev frakcije radnike grupe za punom demokratizacijom sovjetskog drutva. Naime, Radnika grupa je daleko radikalnije od svih levih opozicionih skupina postavila zahtev za punom slobodom rada, okupljanja i slobodom tampe za sve politike grupe ukljuujui i monarhiste i anarhiste. Osnovne politike premise, na kojima je delovala frakcija radnike grupe, Mjasnikom je postavio i razvio jo 1921. goRobert Daniels, The Consciense of the Revolution: Communist Opposition in the Soviet Union, Harvard, 1960, st. 159.
1

55 67

dine. Najpre u jednom otvorenom pismu CK, a zatim i u seriji lanaka i broura Diskusioni Materijal.1 Mjasnikov je ukazao na niz greaka u radu partijskih organizacija, na postojanje niza zloupotreba i na zaetke velike privredne i politike krize drutva. Prema Mjasnikovu samo nedostatak efikasne drutvene kontrole rada viih partijskih instanci koje treba sprovoditi i kritikom u nezavisnoj i slobodnoj tampi, omoguava da se postojei politiki sistem vlasti vremenom degenerie i pretvara u svoju suprotnost. Da ove Mjasnikove primedbe nisu ostale bez odjeka svedoi i Lenjinovo kritiko pismo. U njemu Lenjin odbacuje sve primedbe Mjasnikova kao komunistiki neprincipijelne koje u krajnjoj instanci mogu da koriste jedino neprijateljima boljevizma. Ali, s druge strane ni on nee moi a da ne primeti da su osnovne socijalne injenice - beda drutva, razvijeni sistem zloupotreba, elitistika pozicija partije, nedostatak sloboda - na kojima Mjasnikov gradi i svoju tezu o izroavanju boljevike partije u represivnu i oligarhisku instituciju u osnovi tane i da se, tavie, mlada sovjetska republika nalazi pred nizom problema koje mora mukotrpnim radom da reava. Samo insistiranje na slobodi tampe za sve, i za monarhiste i za anarhiste, za Lenjina je znak neboljevikog politikog angamana koji teti samom politikom pokretu. Jer, sloboda tampe koju zahteva Mjasnikov nije nita drugo do zahtev za slobodom politikog okupljanja buroazije.... menjevika i esera. Mjasnikov je, meutim, tvrdio neto sasvim drugo i izgleda da se ovde oni nikako nee razumeti. Naime, dok je Lenjin insistirao na tezi o klasnoj prirodi koncepta slobode tampe i to dokazivao irokom digresijom u istoriju buroaske slobode tampe, sa im se, inae, Mjasnikov i slagao, on je, naprotiv, u svojoj polemiki pisanoj brouri isticao tezu o socijalnoj funkciji kritiki orjentisane tampe, koja da bi to uopte i bila, mora da bude i slobodna od svakog pritiska partije. Kritika nepravilnosti u radu partijskih, dravnih i sindikalnih institucija moe da bude efikasna jedino mobilizacijom javnog mnjenja i slobodnom tampom koja ga i formira, a ne kroz mukotrpni rad raznoraznih centralnih kontrolnih komisija.2 No, bilo kako da bilo, Mjasnikove teze su jo 1921. godine bile proglaene za menjevike i antipartijske to u istinu ni1 2

Broura Mjasnikova koju pominje i Lenjin se pojavila u Moskvi 1920. V. Lenjin, Dela, Bgd. 1960, Tom. 14. st. 359.

56 68

su bile a autor ovog besumnje interesantnog dokumenta, kako ga ocenjuje Lenjin, biva zbog svega ovoga izbaen iz partije. I nakon desetog kongresa i njegove zabrane okupljanja frakcija Mjasnikov e nastaviti sa kritikama boljevike prakse. Tek 1923. formirajui frakciju Radnika grupa Mjasnikov e svoj politiki koncept uobliiti kao jednu autentinu i originalnu alternativu boljevizmu. Vladajua frakcija, naravno, nije mogla dugo da tolerie aktivnost ekstremno levih frakcija. Posebno to nije mogla nakon leta 1923. kada je izgleda dolo do ujedinjenja malih ekstremno levih opozicionih skupina i proirenja i radikalizacije njenog ekonomskog i politikog alternativnog koncepta reforme drutva. Meutim, tek hapenjem Mjasnikova i njegovim slanjem u trgovaku misiju u Berlin (ovo je verovatno i najbolji dokaz o karakteru Lenjinovih metoda razreavanja politikih konflikata u drutvu) frakcija Radnika grupa je razbijena i naterana da se u narednim mesecima dok su i trajali veliki trajkovi povue sa javne scene. Odlaskom u ilegalnost nije dolo i do prekida u njenim aktivnostima. Naprotiv, jo je otrije napala svoje politike oponente, proirila take zahteva za reformom drutva i nesmanjenim tempom nastavila sa agitacijom meu radnicima. Tek nakon hapenja njene vrhuke, ukljuujui (nakon povratka iz Berlina) i Mjasnikova, frakcija Radnika grupa nestaje sa politike pozornice. Njenu izostalu ulogu koordinatora razliitih trajkakih komiteta delom je preuzela frakcija Radnika istina, ali se i ona ubrzo, nakon hapenja njenog lidera Bogdanova u potpunosti raspala, dok je veina njenih lanova prema kojima nije preduzeto krivino gonjenje bilo iskljueno iz partije i time efikasno eliminisano iz politikog ivota. U svojoj kritici drutva frakcije Radnika istina istie da su dravno-pravne i ekonomske strukturalne promene kapitalizma u vreme Prvog svetskog rata zapravo bile dalekosene i da su za posledicu imale etabliranje jedne relativno nove faze razvoja drutva: faze ratnog dravnog kapitalizma. I nakon rata uprkos izvesnim nagovetajima smanjenja uloge drave kao posrednika i regulatora, osnovne tendencije centralizovanja proizvodnje, stvaranja trustova i sindikata su ojaale i pri tom... nametnule u prednji plan onaj deo inteligencije koji se sastoji od tehniara i organizatora a koji vode i predvode celokupnu
57 69

proizvodnju.1 Sline drutvene procese sve vee koncentracije moi frakcija Radnika istina pronalazi i u evoluciji mlade Sovjetske drave, posebno u njenoj poslednjoj fazi nastaloj sa uvoenjem Nove Ekonomske Politike. Kao to lucidno tvrdi njen neusmnjivi lider i pisac platforme Bogdanov, nova drava samo iznova uspostavlja normalne kapitalistike odnose, zaotrava postojee klasne suprotnosti i kao novu organizatorsku inteligenciju upravljaa namee svojevrsnu tehnokratsku elitu koju ine odgovorni rukovodioci, direktori fabrika, upravnici trustova, predsednici izvrnih komiteta i nepovci.2 Potvdu ove teze Bogdanov pronalazi u sve veem socijalnom diferenciranju ruskog drutva, izdvajanju inteligencije organizatora kao posebnog drutvenog sloja, oblikovanju njenog autentinog stila ivota, njenom sve veem odvajanju od radnike klase i formiranju posebne klasne psihologije koja je po svemu graanska i otud sposobna jedino da izrodi kapitalistiko gospodarstvo. Sovjeti, partiska i sindikalna birokratija kao i organizatori dravnog kapitalizma ive u materijalnim prilikama koje napadno odudaraju od uslova ivota radnike klase: njihovo materijalno bogatstvo i stabilnost njihovog poloaja zavisi uglavnom od toga koliko izrabljuju i sebi potinjavaju radne mase. Sve to.... u krajnjoj instanci... ini neizbenim suprotnost njihovih interesa i raskid izmeu komunistike partije i radnike klase.3 Valjalo bi naglasiti da je proces socijalne diferencijacije bio na neki nain i olakan nemogunou da se socijalistiko privreivanje razvije usled znatno umanjenje materijalne baze, tehnike zaostalosti industrijskih segmenata i slabe kupovne moi mase,4 ali i zbog same prirode NEPovske alternative koja okrenuta dominirajuoj ulozi trgovakog kapitala, zapravo, onemoguuje rast upliva drave kao zastupnika celokupnih narodnih interesa kapitala i inteligencije organizacije.5 Tako se, tvrde potpisnici proglasa ekstremno leve frakcije Radnika istina, proleterijat otuuje i od sopstvene drave i partije, ali i od sopstvenog sindikalnog pokreta, koji postavi jedna od transmisionih poluga partije, zapravo samo
1

Proglas Grupe radnika Istina Revolucionarnom Proleterijatu,Nae Teme,Zagreb,1970, st.2211. 2 isto, st. 2212. 3 isto, st. 2213. 4 Proglas Grupe radnika Istina Revolucionarnom Proleterijatu,Nae Teme,Zagreb,1970, st.2214. 5 isto, st. 2214.

58 70

prikriva objektivne klasne interese vodee vladajue grupe. U takvoj situaciji boljevika partija moe da postane istinska partija inteligencije organizacije, ali ne i radnike klase kod koje uprkos monom pritisku propagande, permanentnoj manipulaciji simbolima radnitva i agresivnoj ideologiji spasenja, opet raste protest protiv planiranog kapitalistikog sistema.1 Alternativu birokratskim degeneracijama partije i drave frakcija Radnika istina trai u stvaranju nove autentine radnike partije koja bi iznova ujedinila razbijenu, otuenu i oslabljenu radniku klasu, prevazila stanje ideoloke smetenosti, tim pre, to je Oktobarska revolucija otstranila sve prepreke na putu socijalistikog privrednog razvitka budui da vie nema jarma posrednika, caristike parazitske birokratije i buroazije....2 Zato i, tvrdi frakcija Radnika istina tvrdi da radnika klasa Rusije mora da se bori za (a) punu slobodu tampe i udruivanja revolucionarnih elemenata proleterijata; (b) protiv administrativne samovolje koja je mogua upravo zbog pomanjkanja demokratskih biranih zakonodavnih organa, (c) protiv fetia monopolistiki izborenih prava za trudbenike i (d) protiv fetia slobode da se ta prava upotrebe.3 Valja istai da bitne razlike izmeu zahteva za slobodom tampe i slobodom udruivanja frakcije Radnika istina i ostalih levo orjentisanih boljevikih frakcija lee ne toliko u obimu zahteva koliko u samoj njenog prirodi. Naime, dok je veina levih boljevikih frakcija traila slobodu tampe za sebe a protiv drugih i to u okviru postojeih institucija. Ekstremno leve frakcije zahtevaju slobodu i za neboljevike partije i politike grupe, to je, neosporno u ideolokim i idejnim sukobima na marksistikoj levici u dvadesetim godinama jedan novi kvalitet i znaajni pomak u meufrakcijskim trvenjima. Cilj politike borbe prema frakciji Radnika istina je naravno (a) delotvorna zatita ekonomskih interesa proleterijata, (b) stvarno sprovoenje zakona o radu i (c) uporno obrazlaganje politikih interesa proleterijata.4 Pod maskom komunistikog, sovjetskog i navodno proleterskog plata, graanska je ideologija, a naroito ideologija
1 2 3

isto, st. 2215. isto, st. 2212. Proglas Grupe radnika Istina Revolucionarnom Proleterijatu,Nae Teme,Zagreb,1970, st.2215. 4 isto, st. 2216.

59 71

organizacijske inteligencije, ostvarila punu politiku dominaciju. Otud, tvrdi se u programu frakcije radnike istine, zadaci revolucionarnih elemenata radnike klase u borbi protiv graanske klase, a za isto proletersku ideologiju, treba da budu: a) nepomirljiva borba protiv malograanskih autoritarnih tendencija unutar radnike klase, b) delotvorno podupiranje proleterskih kulturnih organizacija i ostvarenja ideja proleterske ideologije putem tih organizacija i c) otro ograivanje od zvanine sovjetske literature i umetnosti i delotvorno podupiranje literarnih i drugih proleterskih organizacija.1 Ovim zapravo, dolazimo do tri krucijalna problema koje je postavila ekstremno leva frakcija Radnika istina. Najpre do koncepta novih revolucionarnih subjekata. U svojoj sutini oni predstavljaju onaj ve dobro znani Marksov i Lenjinov koncept avangarde radnike klase i u ovome nema niega novog to klasici ve nisu naznaili. Novi su jedino subjekti protivljenja: umesto stare nova proleterska partija. Drugo, izvesnu nedoumicu izaziva kritika autoritarnih tendencija ispoljenih unutar radnike klase. Ukoliko bi se dosledno shvatila ova opaska i to u njenom izvornom znaenju prisutnom i u anarhistikoj kritici boljevizma,2 kako ju je uostalom i sam Lenjin istina i iz neto drugih pobuda okvalifikova i ocenio, onda bi na neki nain bio u otroj suprotnosti sa prethodnom tezom: tezom o novoj avangardnoj neautoritarnoj komunistikoj partiji. Naime, sve ove ideje o novoj revoluciji i novoj radnikoj partiji prisutne u svim levim i ekstremno levim politikim konceptima, zapravo su izraz jednog dubokog razoarenja tekovinama boljevike revolucije. Alternativa koju su ponudile sve levo orjentisane boljevike frakcije i skupine ukratko bi se mogle saeti u tezi o zahtevu za novom, ali ovoga puta zbilja radikalnom i potpunom revolucijom. Boljevika revolucija se navodno u svom hodu ka totalnom preobraaju drutva negde na sredini izopaila, degenerisala i promenila smer a kompromisima sa neproleterskim segmentima sasvim otupila svoju revolucionarnu otricu. Nova avangardna elita sainjena od nekompromitovanih najsvesnijih delova radnike klase novom bi revoluciojom razorila i poslednje ostatke graanskog drutva i u potpunosti ostvarila zadate ciljeve oslobaanja radnike klase. Ovde zap1

Proglas Grupe radnika Istina Revolucionarnom Proleterijatu,Nae Teme,Zagreb,1970, st.2216. 2 O ovome ire u George Woodcock, Anarchism, London, 1977. st.392.

60 72

ravo nema niega novog: umesto stare degenerisane radnike elite i njenih institucija vlasti podmeu se nove elite i subjekti revolucije. Da li bi i zagovornici novih revolucija zavrili u teroristikom totalitarizmu, poput Staljina koji je nakon 1928. takoe sproveo novu revoluciju teko je naravno i sasvim ovla naznaiti. U svakom sluaju valja konstatovati da su osnovni socijalni i duhovni preduslovi iz kojih se izrodio i staljinizam prisutni i nema sumnji da bi i nova verzija novih revolucija ukoliko bi ostala pri istim drutvenim i ideolokim postulatima tekla slinim pravcem. Dodue zahtevi za potovanjem nekih elementarnih ljudskih sloboda-sloboda okupljanja, miljenja, dogovaranja, tampe....ukoliko bi bili i realizovani bili bi bez sumnje smetnja nesputanom razvoju terora. Tree, koncept proleterske kulture koji je postavila u svom politikom manifestu frakcija Radnika istina, dat u jednostranoj opoziciji sa graanskim (za koji danas s pravom mislimo da je svojim pluralizmom stilova i pravaca maksimalni domet), zagovara dominaciju parcijalnih uegrupnih interesa, zapravo je duboko suprotan zahtevu za politikim pluralizmom izraenim u tezi o nunosti pune slobode tampe i slobode okupljanja svih politikih grupa. Sve u svemu kritike sovjetske elite zaete u doktrini ekstremno levih frakcija tek bojaljivo zainje teoriju o klasnoj prirodi socijalistikog drutva. Nju e tek tridesetih godina na jedan daleko celovitiji nain i sa neto drugaijom argumentacijom razviti Lav Trocki, Bruno Rici i Dems Bernam.1 Politike teorije ekstremno levih frakcija imala je i neka slaba mesta. Pojam novih subjekata revolucije i nove avangardne partije proleterijata,2 u biti ne donose nita novo to lenjinistika verzija boljevizma ve nije naznaila. Novi su jedino polovi suprostavljanja: umesto stare podmee se nova partija, umesto stare nova revolucija i umesto stare nova elita. Ubrzo nakon konsolidovanja u drugoj polovini 1923. godine, Centralna kontrolna komisija, koja je po nalogu CK ispitivala aktivnost Ekstremno levih frakcija, okvalifikovae frakciju Radnika istina kao protiv komunistiku i protiv sovjetsku socijalno i ideoloki opasnu budui da predstavlja menjeviku
O ovome videti L.Trocki,Izdana Revolucija, Rijeka,1975. Bruno Rici, Birokratski Kolektivizam, Zagreb, 1983. i J. Burnham, The Managerial Revolution, N. Y. 1945. 2 J. L. Talmon, The Origins of Totalitarian Democracy, N. Y. 1960.
1

61 73

zaveru iji je cilj dezorganizacija partije.1 Ostavljajui po strani ocenu ove kvalifikacije iju politiku diskvalifikaciju ne moemo prihvatiti kao pouzdanu u oceni stavova ekstremno levih frakcija ukaimo da njihova pojava u neku ruku predstavlja tipian proizvod relativno demokratskih dvadesetih godina. S druge strane valja istai da sve ove levo orjentisane grupacije nastale spontano iz radnikih trajkova, te da su u svom politikom i ekonomskom programu socijalnih revindikacija ujedno i izraavale sve protivurenosti sa kojima se sretala mlada sovjetska republika. Naravno, nemogue je u oceni aktivnosti ekstremno levih frakcija zaobii ni to da su one bile i svojevrsni odgovor sve uestalijim pritiscima birokratske elite koja u nameri da stabilizuje svoju socijalnu poziciju odustaje od nekih proklamovanih programa socijalne politike. Okotavanje partiskih i dravnih struktura vlasti, kao i sama protivurena stvarnost sa niskom produktivnou, odsustvom odgovarajuih materijalnih preduslova za celovitu realizaciju zadate socijalne politike, uporedo sa krizom autoritarnog koncepta partije, neki su od bitnih elemenata na ijem su se suprostavljanju aformisale i sve leve marksistike i anarhistike alternative. Drugo vano obeleje pojave ekstremno levih frakcija je njena izvan instituciona politika pozicija. Naime, njeno lanstvo su inili sami radnici i to mahom oni sa dna socijalne lestvice koje je privredna kriza najvie pogodila, te otuda, upravo u ovoj njenoj klasnoj poziciji najugroenijih slojeva, treba traiti i osnovu zahteva za doslednom proleterskom linijom akcionog programa, ali i osnovu okupljanja koja se zbog nedostatka drutvene moi radnike klase odvija van uobiajenih sovjetskih institucija: partije, drave i sindikata. Celovita istorijska ocena aktivnosti ekstremno levih frakcija mora stoga da naznai i realnu mogunost realizacije njihovih alternativnih politikih programa. Neke njene zahteve, posebno one izrasle iz kritike birokratizacije drutva, slino, uostalom, zahtevima za veom demokratizacijom unutarpartiskog ivota, legalizacijom i legitimizacijom frakcija kao i prava na sopstvenu i niim kontrolisanu tampu bili su i onda ostvarivi (ak su delom i realizovani), a to to se u potpunosti nisu realizovali rezultat je jedne uske, sektake, netrpeljive i agresivno voene politike vladajue partije, s jedne, ali i same sutine
1

Marjan Brotovek, Borba za Lenjinovo naslee,Zg.1981. st. 8. tom. II.

62 74

boljevike verzije marksizma, s druge strane. Ostali zahtevi, poput onih uperenih ka nunosti hoda ka svetskoj revoluciji, ili, pak, zahtevi za potpunom realizacijom zrelog komunistikog drutva u uslovima niske produktivnosti, nerazvijenih produkcionih odnosa, opte materijalne bede, neizgraene klasne svesti i opteg drutvenog primitivizma pripadaju pre kategorijama utopistikih projekata. Valjalo bi na kraju naglasiti i to da su sve levo orjentisane radnike frakcije u svom kratkotrajnom periodu pune legalnosti tek naznaile svoju verziju boljevizma i da su tek zapoele sa izgradnjom celovite alternative sve vie preovlaujuem staljinistikom sistemu vlasti. Drugim, neto umerenijim levim frakcijama, poput najglasnije i svakako najuticajnije trockistike i zinovjevske, koje su imale snana uporita unutar vrhovnih partiskih, dravnih, sindikalnih i vojnih struktura vlasti, bilo je zbog tipa drutvene moi koji se sa boljevikom organizacijom drutva etablirao u samom politikom vrhu, nesumnjivo puno lake da opstanu i da se na kraju nametnu i kao alternative staljinistikoj verziji boljevizma. Nakon formalnog raspada ekstremno levih skupina neki njeni lanovi su pristupili levoj trockistikoj opoziciji u 1923., frakciji 46-orice i Udruenoj levoj opoziciji u drugoj polovini dvadesetih godina. Neke, pak, politike zahteve Ekstremno levih frakcija, posebno one izrasle iz shvatanja nunosti pluralistikog drutva, te zahteve za formiranjem nove boljevike partije koja bi istinski reprezentovala interese radnike klase, bili su okosnica oko kojih su se okupljale radikalno leve struje ija je protivurena drutvena misao sredinom dvadesetih godina bila predmet niza polemika sa vladajuom desnom frakcijom Staljina i Buharina, ali i sa desnim krilom leve udruene opozicije. Neto kasnije i sam e Trocki, odustajui od mogue reforme postojee ve uveliko degenerisane i staljinizovane partije nanovo obnoviti teoriju o novim istorijskim subjektima (radnika klasa) i novoj partiji (istinski demokratska boljevika partija) preuzimajui zapravo stavova ekstremne levice iz dvadesetih godina. Drugi dogaaj bitan za nastanak leve trockistike opozicije s kraja 1923. tie se kontroverze nastale oko oficijelne kvalifikacije delatnosti ekstremno levih frakcija. Kada je po nalogu CK i Politbiroa ef EKE erinski zapoeo sa istragom aktiv63 75

nosti ekstremno levih frakcija vrlo brzo se suoio sa otporom nekih visokih partiskih funkcionera koji su neke opozicionare smatrali dobrim boljevcima. Upravo je ova injenica, prema nekim istoriarima, isprovocirala Trockog da prema vladajuoj frakciji zauzme kritiki stav i da na jednoj od sednica Politbiroa postavi i pitanje socijalne funkcije politike policije u socijalistikom drutvu. Ovim je Trocki, zapravo, tek otvorio novi sukob, koji e nakon niza neuspeha vladajue frakcije da na zadovoljavajui nain organizuje uspean rast privrede, te grubog ignorisanja i odbacivanja ponuenih alternativa, dovesti do formiranja jake leve opozicije i estokih frakciskih borbi u drugoj polovini dvadesetih godina.

64 76

1923 - 1925
Frakcija 46 orice i pojava Trockizma
U istorijskoj i politikolokoj litraturi ostaje i danas nedovoljno istraeno pitanje o tome da li frakciju 46-orice uopte treba smatrati samostalnom i nezavisnom opozicionom grupom, za ta, odmah da dodam, postoje i dovoljno ubedljivi razlozi, ili je, sudei prema osnovi njenog levo orijentisanog programa treba smatrati samo neto izdvojenom pozicijom leve trockistike orjentisane opozicije iz 1923. godine. Neosporna je, pak, injenica da se idejna osnova njenog programa naslanja na neke stavove Trockog razvijane tokom 1922. i 1923. godine, a na celoviti nain izreene neposredno pred vano zasedanje politbiroa od 8.10.1923. Sve ovo upuuje na sud da je idejna bliskost Frakcije 46-orice i Trockog po svojoj prirodi mnogo celovitija nego to se obino pretpostavlja. Ali, s druge strane, jo evidentnije je i to da se u programu Frakcije 46-orice posebno u onim odredbama koje se tiu zahteva za punom demokratizacijom partiskog ivota, ide i neto dalje o stavova Trockog izreenih u Novom Kursu. Otud mi se i ini da sud o stvarnoj politikoj prirodi pozicije Frakcije 46-orice treba doneti na osnovu analize odnosa frakcije prema Trockom, koji je, mada njen idejni inspirator, ostao za svo vreme trajanja frakcije izan nje, dosledno potujui neto ranije upuenu kritiku Politbiroa. Naime, Trocki ne samo da nije potpisnik Platforme Frakcije 46-orice, nego se i na trinaestoj sednici, na kojoj se raspravljalo i o delatnosti frakcije ogradio od zahteva za slobodom unutarpartijskih skupina, to, po meni, samo potvruje jednu drugu tezu: tezu o nedoreenoj politikoj poziciji Trockog u 1923. godini. Dodue, paljivo itanje ove izjave otkriva izvesne nedoumice. On, naime, sjdne strane, ostaje dosledan ranijem stavu o nunosti nefrakcionatva tvrdei slino neto kasnije Staljinu, koji, izgleda, preuzima i ovu formulaciju da u poslednjoj instanci Partija uvek ima pravo, jer je ona jedini istorijski instrument koji radnika klasa poseduje za reavanje svojih temeljnih zadataka, te da otud ovek moe da ima pra-

65 77

vo samo sa partijom i kroz partiju a nikako van nje,1 dok, s druge strane, opaske o pogreno voenoj partijskoj politici i napetom unutarpartijskom reimu, te tvrdnje da one razlike u miljenju koje su morale biti samo prolazne.... ukoliko se u demokratskoj raspravi ne bi prevladale mogle bi da se uvrste i odvedu u frakcionatvo2 upuuju na zakljuak da Trocki vladajuoj frakciji Trijumvira na jedan zaobilazni nain odrie legitimnost prestavljanja autentine partijske politike. Ovaj nejasan i nedoreen stav Trockog i prema samom konceptu frakcija, i prema vladajuoj frakciji i prema socijalnoj ulozi partije u drutvu bie u neto drugaijem obliku u samom sreditu politikih i teorijskih kontroverzi nastalih u drugoj polovini dvadesetih godina u vreme sukoba boljevike levice i desnice. Frakcija 46-orice nastala je 15.10.1923. godine sveanom izjavom protiv politike slubenog rukovodstva i okuplja pored trockista Preobraenskog, Pjatakova, Smirnova, Antonov-Ovsenka..., pristalice frakcije Radnika Opozicija i Demokratskih Centralista Sapronova, Bubnova, Osinskog i ostatke frakcija Levih Komunista, osim Buharina koji se izgleda bar u prvo vreme kolebao oko ulaska. Verovatno je ovo heterogeno lanstvo uticalo da se Frakcija 46-orice ne konstituie kao vrsta i jedinstvena opoziciona grupa sa jasnom linijom politikog delovanja i unutranjom disciplinom lanstva, ve kao labava koaliciona skupina istomiljenika. Otud verovatno i potie i razlika u naglasku pojedinih taaka i odredbi zajednikog akcionog programa koji su, zadravajui pri tom i potpunu autonomiju delanja, potpisale kao odvojene skupine.3 Slino Trockom i 46-orica kritikuju loe voenu ekonomsku politiku, nemanje jasnog koncepta industrijalizacije i celoviti socijalistiki karakter planiranja koji je zamenjen jalovim improvizacijama i ad hoc formulacijama partijske vrhuke, ali kao meru ne predlau nikakvu odreenu promenu rukovodstva ve samo poveanu intervenciju Politbiroa na razradi i sprovoenju jedne vie komunistike orijentisane politike harmoninog razvoja privrede i drutva. Od Trockog je preuzeta i kritika vladavine hijerarhije sekretara, kao i kritika guenja diskusije i demokratije u partiji. Sekretarska hijerarhija je prema
cit po L.Dojer,Trocki II, Zg.1976,st.91. Isto, st.91. O ovome bile u primedbama uz platformu frakcije 46-orice,vidi napomenu br. 10, st.2221.
2 3 1

66 78

onda dobrom poznavaocu sovjetskih prilika Maxu Istmenu odgovorna za neuvenu birokratizaciju partijskog aparata i za etabliranje novog stila rada u partiji u kome sama hijerarhija sekretarijata kreira partijsko miljenje1. Ali kako se upravo zbog autoritarne prirode uspostavljenih odnosa nezadovoljstvo unutar partije nije moglo raspriti putem otvorenih razmena miljenja na partijskim sastancima i putem uticaja veine lanstva u partijskim organizacijama, sve je to logino uzrokovalo veliku napetost, koja je, opet, sa svoje strane vodila stvaranju frakcija i estokoj frakcijskoj borbi unutar partija.2 Neto radikalnije od Trockog u Novom Kursu 46-orica zahtevaju ukidanje (ili bar znaajno olabavljenje) zabrane stvaranja frakcija jer one, kako to tvrdi Dojer, jednoj frakciji slue kao paravan za diktaturu nad partijom... i drugo.... teraju nezadovoljne lanove da se udruuju u ilegalne skupine i time stavljaju u teko iskunje svoju lojalnost paritiji.3 Sasvim ozbiljne i uvek dobro argumentovane zahteve za izmenom privremeno donete odluke X kongresa o zabrani grupaenja i stvaranja frakcija u partiji4 postavie u dvadesetim godinama gotovo sve levo orjentisane opozicione skupine, ali e i one slino frakciji 46-orice u 1923. godini naii na estoko suprotstavljanje vladajue, nekako uvek Staljinu bliske frakcije, koja e, tavie, i samu odluku o zabrani uvek iznova i interpretirati kao samu sutinu marksizma, boljevizma i lenjinizma. Time e se ne samo u Rusiji definitivno etablirati naelo monizma komunistike partije, a svako drugo, pa ak i idejno suprotstavljanje vladajuem kursu, svoditi svom dogmatskom upornou na nelegitimnu i otud principima boljevizma neprihvatljivu pojavu koju kao i svaku drugu patoloku izraslinu valja i silom otstraniti. Platforma 46-orice naglasila je dva vana problema: krizu privrednog planiranja, usko povezanu i sa krizom privrede, i krizu unutarpartijske demokratije, usko povezanu sa etabliranjem niza autoritarnih reenja u samom konceptu organizacije. Jedna celovita analiza privredne politike je izostala verovatno i kao rezultat kompromisa trockistikog krila sa Preobraenskim i Pjatakovim na elu i buharinovog krila ije su pristalice
1
2

Isto st 99 Max Istmen, Since Lennin Died,N.Y.,st.74. 3 I Dojer, isto, st.76 4 O Lenjinovom gledanju, videti u Martks-Engels-Lenjin,Protiv...Bgd.1973,st. 245

67 79

bezrezervno podravale odredbe o potrebi za veom demokratizacijom unutarpartijskog reima, ali ne sasvim i sam levi privredni koncept. Buharin, slino Trockom, nije potpisao platformu, ali ima nekih indicaja da su razgovori inicijatora Frakcije 46-orice Preobraenskog i onda jo kolebljivog Buharina koji je traei Lenjinovo miljenje o zahtevima frakcije organizovao i jedan neformalni razgovor sa onda bolesnim Lenjinom bili i voeni ne bi li Buharin, nekada znaajni, popularni i omiljeni voa frakcije Levih Komunista preuzeo i vostvo Frakcije 46-orice. Stav Trockog, koji je u svim levim meufrakcijskim trvenjima svakako kljuna figura i do danas, uprkos brojnim istraivanjima, ostao je nejasan. Na sednici na kojoj je vladajua frakcija Trijumvira osudila frakciju 46-orice i Trockog kao njenog idejnog inspiratora budui da su neki teze istovetne sa nekim njegovim ranije iznetim stavovima, Trocki je kao insinuaciju odbio bilo kakvo sudelovanje u formiranju frakcije, to je po svoj prilici bilo tano. Ali, time nije do kraja razreio dilemu o njegovom stvarnom ueu budui da je sa nekolicinom vodeih potpisnika platforme bio i intimni prijatelj, pa je otud i blizu istine teza da je u ovom ili onom obimu morao da zna i za formiranje Frakcije 46-orice. S druge strane mogue je otsustvo Trockog i Buharina iz frakcije protumaiti i njihovim politikim oprezom. Naravno, ne treba olako odbaciti i tezu da su Trocki i Buharin i pored sumornih prognoza raunali i na Lenjinovo brzo ozdravljenje. Da su se ove slutnje obistinile njihovo ponaanje bi se moda pokazalo i kao politiki mudro. Ovako, ostaje samo alostan primer politike nepromiljenosti. No, bilo kako da bilo, tek u oceni politike pozicije Trockog u drugoj polovini 1923. godine, ne treba smetnuti s uma i injenicu da e samo par meseci kasnije Lav Davidovi predvoditi i vlastitu levu frakciju koju e initi gotovo svi potpisnici platforme 46-orice, to je, bez sumnje, najbolja potvrda teze o protrockistikoj orjentaciji Frakcije 46-orice. Saradnja sa Buharinom i pored napora Preobraenskog da kompromisnim odredbama programa o privrednoj politici i tezama o potrebi za demokratizacijom unutarpartijskog reima koju je Nikolaj Ivanovi izgleda jo 1923. godine bez rezerve i podravao, nije ostvarena. Kasnije razvoj dogaaja pokazae da je otsustvo Buharina manja plod njegovog kolebanja i vere u Lenjinovo ozdravljenje koliko plod njegove istina jo ne68 80

jasne, neodreene i do kraja neiskazane evolucije u desno. Naime, Buharin e (poev od 1924. godine) najpre u besumnje onda najpromiljenijoj kritikoj raspravi o knjizi Permanentnoj Revoluciji1 a zatim i u seriji studija o politikim i privrednim problemima NEP-a u potpunosti napustiti poziciju boljevike levice,2 da bi nakon Lenjinove smrti u bloku sa Staljinom sve do 1928/29. godine bio i slubeni ideolog vladajue desne frakcije. U platformi Frakcije 46-orice privredni i politiki sistem Sovjetskog Saveza je definisan kao krizni. Ako se uskoro ne prihvati iroko zamiljena i dobro promiljena planska politika treba, tvrdi se u platformi, oekivati jo snaniji privredni potres ije e neizbene posledice biti unutarpartijske potekoe, potpuno oslabljenje spoljnopolitike aktivnosti i slom drave.3 Elemente privredne, kreditne i finansijske krize, potpisnici izjave nalaze u pomanjkanju bilo kakvog rukovoenja privredom i otsustvu planskog usmeravanja industrije. Posledice su naravno, potpuno razaranje i slom privredne i politike strukture: kreditna kriza, zastoj prodaje industrijskih proizvoda.... pretnja masovnim smanjivanjem proizvodnje i to je svakako najvanije i svakako najbolnije nezadovoljstvo radnika.4 Kritikujui ovu sumornu viziju stvarnosti u prvoj polovini dvadesetih godina, jedna druga ekstremno leva frakcija Radnika Istina, ini mi se, dobro uoava da privredni koncept trockistike levice u 1923. godini u sutini prestavlja tenju za potpunom obnovom metoda ratnog komunizma,5 i da otud u biti ne donosi nieg radikalno novog, to se u praksi ve nije realizovalo i to se pokazalo loim i neuspenim. Ovu svoju kritiku Bogdanov e izvui iz analize poloaja onih institucija prinude i kontrole nad privredom i drutvom koji se, istina neto indirektnije, zagovara i u konceptu planske privrede Frakcije
N.I.Buharin, Kvoprosu o trockizme,Moskva-Lenjingrad 1925.Jedan deo studije (zavreno poglavlje ruskog originala) je preveden pod nazivom O teoriji permanentne revolucije u zborniku Permanentna revolucija i Socijalizam u jednoj zemlji, Zg. 1979, st 66-106. 2 Videti u N.I. Buharin, K pitanju o zakonitostima prelaznog perioda, MUS,10/1979, st. 251. i E.A.Preobraenski, Nova privreda, predgovor drugom izdanju, isto st.289. 3 Platforma se uva u arhivu Trockog u Harvardu, dok. T.802a i 802b, kod nas je prevedena u asopisu Pregled, Split, st.2288. 4 Platforma 46-orice, isto st. 2219. 5 isto, st. 2217.
1

69 81

46-orice. I ako e sasvim dobro naznaiti okvir problema vo frakcije Radnika Istina Bogdanov e, upravo usled previe jednostrane redukcije koncepta na tezu o iskljuivo dravnoplanskom-autoritarnom usmeravanju privrednih (i drutvenih) segmenata, propustiti da naznai i znaenje razliitih alternativa unutar ve oformljenog socijalistikog produkcionog odnosa. No, s druge strane valja naglasiti da ni odnos plana i trita (kao antipoda), kao i uloge spontanih oblika udruivanja (samoupravljanje) nije ni kod Bogdanova ni u programu Frakcije 46-orice na zadovoljavajui nain postravljeno. U ranoj sovjetskoj misli Buharin e izgleda u svojoj razradi NEP-a ukazati na istinske mogunosti jednog racionalnog (i to preko trita kao zbiljskog pokazatelja) koncepta planiranja. No, kritika primedba Bogdanova nije ni besmislena ni bez svog teorijskog opravdanja. Naime, za Bogdanova je uprkos totalnom privrednom i politikom promaaju teorija i praksa epohe ratnog komunizma, bar u onoj verziji koju je usvojila boljevika levica prestavljala samu sutinu marksistike teorije drutva. Jer, kako to tvrdi Bogdanov u svojoj polemici sa boljevikom levicom okupljenoj oko Preobraenskog, ukidanje robne proizvodnje i svih ekonomskih zakona i kategorija buroaske epohe i njihova zamena planskom privredom u kojoj roba postaje jednostavno proizvod.... konani drutveni cilj revolucije.1 Ovim dolazimo do jednog po meni krucijalnog problema u analizi druvene pozicije boljevike levice u dvadesetim godinama. Odnos svih levo orjentisanih skupina prema teoriji i praksi epohe ratnog komunizma krajnje je ambivalentan.2 Skoro sve grupacije su ovaj neuspeh osudile, ali izgleda da iz analize totalitarizma ratnog komunizma nisu izvuke i odgovarajue politike konzekvence. Paljivo isitavanje svih kasnijih teorijskih rasprava boljevike levice, posebno onih delova koji se tiu privredne politike i planiranja nedvosmisleno bi otkrile teorijsko utemeljenje bitnih postavki u praksi ratnog komunizma. Zato sve ovo nije prevladano kao deija bolest leviarstva tek treba da se vidi. Za sada valja konstatovati da se sve totalitarne ideologije komunizma od staljinizma pa do maoizma naslanjaju na ideale epohe ratnog komunizma: koncept vaspitne diktature, totalitarno ovladavanje svim atomizovanim segmentima
1 2

N.I.Buharin,Ekonomika perehodnava perioda, Moskva,1920 O ovome su pisali gotovo svi uesnici. Lenjin u ve citiranom delu, Trocki u Novom Kursu, taljinovo gledite je dato u kratkom kursu...., Bg. st. 295. i dalje.

70 82

drutva, masovna represija, mehaniki shvaeni egalitarizam, manipulacija marksistikom ideologijom, militarizacija rada i ivota, hipercentralizacija planiranja, masovna kontrola i prevlast voluntaristikog metoda rada. Da bi se bolje razumela idejna osnova svih ovih militentnih totalitarnih ideologija valja ukazati na iskustvo ratnog komunizma. Sasvim ukratko karakteristina crta ratnog komunizma je bio najstroi centralizam: u nacionalizovanoj industriji to se izrazilo u sistemu glavkizama (potpuno ukidanje samostalnosti preduzea; proizvodnja i raspodela prema planovima i naredbama iz centra); u poljoprivredi u rekvizaciji namirnica (prodrazvestaka); potronja je bila regulisana na osnovu sistema karata: organizacija radne snage bila je takoe zasnivana na vojnim naelima (opta radna obaveza i tako dalje...1 Prema onda oficijelnoj privrednoj teoriji konflikti mogu da izbiju samo izmeu onih koji su pod totalnom vlau vrhovnih sovjeta narodne privrede i onih koji zbog birokratske lenjosti niih instanci to nisu. Jer, odnosi izmeu pojedinih preduzea nisu odnosi samostalnih privrednih subjekata, pa se, dosledno ovom rezonu ak i obraun izmeu preduzea vri bezgotovinskim putem, uglavnom preko knjigovodstvenih zapisa a nominalno evidentiranje meusobnih odnosa poprima samo formalni karakter. Novac kao sredstvo obrauna gubi svoj znaaj od samog poetka revolucije, jer sva nacionalizovana preduzea, slino preduzeu jednog velikog vlasnika (u ovom sluaju drave, imaju optu kasu i one ne moraju da prodaju niti da kupuju jedno od drugih za novac. Tako se i postepeno uvodi obraun bez novca.... Najpre se novac istiskuje iz oblasti razmene proizvoda unutar nacionalizovanih preduzea (fabrike, eleznice...) zatim novac isezava iz oblasti obrauna izmeu drave i radnika socijalistike drava (to jest izmeu sovjetske vlasti, slubenika i radnika sovjetskih preduzea). Dalje, novac otpada i zamenjuje se razmenom roba u prometu izmeu drave i sitne proizvodnje (seljaka i zanatlija). Zatim e novac nestati i u razmeni roba unutar sitne privrede a moda e konano izeznuti zajedno sa samom sitnom privredom.2 I tako kad se od nevolje napravi vrlina onda shodno veliini ovih utopiskih projekata strada sama stvarnost. Jer, kada ukidanje pojedinih ekonomskih kategorija i epoha postane jedino stvar
1 2

P. Bulat, Osnovi Teorije sovjetskava hazjajstva, Leningrad,1931. st.62. N.Buharin-E.Preobraenski, Azbuki Komunizma, Moskav 1920,st.286.

71 83

ljudske volje i dekreta i kada se previdi sloena zavisnost od stepena razvoja proizvodnih snaga konani uinak moe da bude, kao u epohi ratnog komunizma: totalni krah. Lenjin je nakon kratkotrajnog oduevljenja teorijom i praksom ratnog komunizma na samom kraju epohe uviajui njen potpuni slom, izgleda vie i bolje od svih naznaio epohalnu dilemu: Mi smo raunali-ili e moda biti tanije rei: mi smo pretpostavljali bez dovoljno rauna da emo neposrednim zapovestima proleterske drave moi organizovati dravnu proizvodnju i dravnu raspodelu proizvoda komunistiki u sitnoseljakoj zemlji. ivot je pokazao nau greku. Potreban je niz prelaznih stupnjeva: dravni kapitalizam i socijalizam da bi se pripremio prelaz ka komunizmu.1 No, ta e biti kada zemlja vie ne bude sitnoseljaka. Da li e i onda biti potreban niz prelaznih stupnjeva, ili e se neposrednim zapovestima proleterske drave prei u komunizam, nije ovde valjano odgovoreno. Na ovoj dogmi e izgleda i sve militetno levo orjentisane grupe izgraditi i svojevrsnu ideologiju brzog prelaska u komunizam. Ni boljevika levica u dvadesetim godinama izgleda nee do kraja razumeti odustajanje od ratnog komunizma i prelasak na NEP. Naime, NEP je gotovo u svim teoretskim tekstovima boljevike levice odreen samo kao nuan ustupak i nuna korekcija jednog drugog jedino ispravnog puta, a ne kao poetak jedne duge etape koju valja radom a ne dekretima prevladati. Ovim, zapravo dolazimo do jedne od najvanijih kontroverzi u marksistikoj teoriji drutva. U dvadesetim godinama polemikom Preobraenskog i Buharina (i ire sukobom leve i desne boljevike frakcije oko vlasti a time i realizacije svog teoretskog koncepta) o odnosima plana i trita, delovanja zakona vrednosti, prvobitnoj socijalistikoj akumulaciji i strategiji socijalistike alternative2 se otvaraju nova pitanja. Tek tridesetih godina Staljin prekida ovu zanimljivu polemiku nameui kao oficijelnu i jedino vaeu tezu o socijalistikom karakteru planske privrede i nedelovanja zakona vrednosti u socijalistikoj privredi. No time se nee razreiti ni osnovu dileme: naprotiv, velika ideoloka mistifikacija e se u potpunosti razbiti pojavom velike privredne krize pred Drugi svetski rat. Tada e ne bi li se iznova obnovila efikasnost privreivanja najpre u lan1 2

V.I.Lenjin, Izabrana dela.Bgd.1960, tom 14. st.395. videti napomenu br. 9.

72 84

ku Neka pitanja nastave politike ekonomije a zatim i nakon rata i u knjizi Ekonomski problemi socijalizma u SSSR-u delimino obnovila teorija NEP-ovskih ideologa iz dvadesetih godina da i u socijalizmu deluje zakon vrednosti ali u preobraenom vidu.1 Sasvim ukratko sutina ove zakasnele Staljinove intervencije moe se svesti na etiri osnovne teze. Prvo, robna proizvodnja nastaje i moe postojati samo ako postoje razliiti vlasnici sredstava za proizvodnju i proizvoda rada. Drugo, u uslovima socijalizma osnovni uzrok robne proizvodnje je postojanje dravne i korporativne-kolhozne svojine kao dva oblika socijalistike svojine. Tree, odnosi unutar dravnog sektora nemaju robni karakter, jer u njima ne dolazi do promene vlasnika. etvrto, robna proizvodnja u socijalizmu je ograniena na sredstva potronje. Sredstva za proizvodnju, ak i u prometu izmeu sektora ne tretiraju se kao roba u sadrinskom smislu rei, jer se takav promet odvija po planovima materijalno-tehnikog snabdevanja i samo po formi imaju izvesne slinosti sa robnim prometom. Iz kalkulativnih razloga sredstva za proizvodnju prometa sa inostranstvom iako nije roba, imaju vrednost.2 Kao to se ovde sasvim jasno vidi ni ovaj znaajni pomak stvarno bitno ne otstupa od prakse (i teorije) ratnog komunizma. Svi osnovni elementi su prisutni: koncept jake drave, organicistiko shvatanje drutva, militarizacija rada i sredstva rada, hijerarhija i centralizam, planiranje i naravno teror. No, i ako ova Staljinova korekcija prepuna unutranje neloginosti ona e tokom ezdesetih godina uz neke nebitne izmene biti idejna platforma svih privrednih i drutvenih reformi realnog socijalizma.3 Naravno i ovde je ipak, zaboraljena jednostavna istina da je robna proizvodnja istorijski uslovljeni oblik drutvene proizvodnje... i da e biti prevladan tek na tako visokom stupnju razvoja materijalnih proizvodnih snaga kada reprodukcija materijalnih dobara i usluga koje slue oveku, budu bezgranino velika i praktino neograniena i to zbog toga to e ta dobra i usluge tada sadravati u sebi tako male kvantume ljudskog rada da e se oni praktino moi zanemariti.4 Da li jednostavno treba ekati na sve to, ili pak sve to prepustiti militentnim elitama koje najbo1 2 3

J.Staljin, Pitanja Lenjinizma, Zg.1981. isto st. 198 Isto st. 200 4 Isto st. 180

73 85

lje poznaju zakone kretanja ljudskog drutva. Ovo neto opirnije objanjenje sutine kontroverze je nuno jer temeljno objanjava prirodu svih socijalistikih alternativa staljinizmu. No, vratimo se naoj osnovnoj temi: analizi programa fracije 46-orice. Druga grupa problema na koje je u svojoj platformi ukazala Frakcija 46-orice tie se kritike metode rada vladajue frakcije i uopte stanju u partiji, otsustvu unutarpartijske demokratije, autoritarnom konceptu same organizacije koji sa usponom revolucije sve vie preovlauje. Partija je u prilinoj meri prestala da bude onaj ivi kolektiv bogat samoinicijativom tvrdi se u platformi. Umesto toga postajemo svedoci sve vee.....deobe partije na hijerarhiju sekretara i na obinu partijsku masu koja jedva da uestvuje u partijskom ivotu. U sve veoj meri sekretarska hijerarhija partije bira delegate konferencija i partijskih zasedanja, koji u sve veoj meri postaju skupovi na kojima ova hijerarhija izdaje svoja uputstva.1 Ukratko, tvrde potpisnici platforme reim u partiji postaje nesnosan: ubija inicijativu mase i partiju podreuje aparatu imenovanih inovnika, koji dodue, u normalnim vremenima i funkcionie, ali u trenutcima krize neizbeno otkazuje, pa mu, otud, s obzirom na prestojeu privrednu i politiku krizu preti potpuni slom. Posledice otsustva unutarpartijske demokratije i prevlast autoritarnih mehanizama rukovoenja partijom je i pojava opozicionih i ve oito nezdravih struja u partiji koje poprimaju neprijateljski karakter. Meutim, istinsko idejno i organizaciono jedinstvo partije ne moe biti ostvareno, tvrde potpisnici platforme, jednostavnom mehanikom likvidacijom frakcija ve iskljuivo reimom drugarskog jedinstva i razvijenom unutarpartijskom demokratijom i sve to, najpre, pretpostavlja priznanje postojanja razlika u miljenju meu partijskim lanstvom a zatim legalizaciju i legitimizaciju slobodnog rada izdvojenih autonomnih grupacija kao bitno boljevikih naela. Otud Frakcija 46-orice kao prvi neodgodiv korak predlae sazivanje konferencije lanova CK s najznaajnijim i najaktivnijim funkcionerima, s tim da lista pozvanih sadri i niz drugova ije miljenje o situaciji je razliito od veine lanova CK. Na plenumu CK i CRL (centralna kontrolna komisija) na kojoj je doneta i rezolucija o osudi Frakcije 46-orice i Trockog za
1

Isto st. 179

74 86

otvoreno pismo lanovima partije, kojim uostalom i zapoinje javna aktivnost trockistike frakcije u 1923, voa Frakcije 46orice Preobraenski izneo je u novoj rezoluciji nune mere potrebne da se demokratija ostvari u praksi. Preobraenski zahteva: prvo, slobodu razmene stavova i rasprava o svim najznaajnijim pitanjima partijskog, politikog i ekonomskog ivota i to za celokupno lanstvo partije a ne samo odabrane u vrhovnim organima; drugo, slobodu izraavanja individualnih i kolektivnih miljenja u partiji; tree, slobodu diskusije, osobito u partijskim klubovima i tampi; etvrto, nadzor nad radom partijskih organa od strane javnog partijskog mnjenja; peto, prestanak postavljenja vodeih partijskih inovnika imenovanjem iz centara i uspostavljanje izbornosti partijskih organa i nametenika; esto, prestanak prakse biranja partijskih radnika prema njihovoj odanosti reimu.1 Mada ova ponovljena rezolucija nije istakla nita radikalno novo to Preobraenski nije ve ranije naznaio ona je ipak ukazala na tri stvari. Prvo, da i dalje, uprkos suprotstavljenim pozicijama vodeih frakcija u drutvu postoji temeljna saglasnost o karakteru drutva, oblicima njenog ureenja i mehanizmima izgraivanja i funkcionisanja partijske i dravne vlasti. Drugo, ukazujui na protivurenosti nesavrenog partijskog i dravnog modela organizacije, Preobraenski dodiruje i njegove sutinske karakteristike: centralizaciju, hijerhizaciju, praksu naimenovanja i kooptiranja, zatvorenost sistema, elitistiku poziciju gornjih rukovodeih grupa... Mere za njeno bolje funkcionisanje uperene su iskljuivo ka razvijanju mehanizama poboljanja jedne u osnovi autoritarne dravne i partijske organizacije, a ne i na njeno eliminisanje. Otud uzimajui u obzir sve ove injenice treba sagledati prirodu alternative koju nudi frakcija 46-orce. Ona po meni, uprkos otroumnim opaskama o krizi sistema ostaje unutar postojeih institucionih okvira. Tree, zahtev za slobodom diskusije, zborova, tampe i nadzora nad radom vrhovnih partijskih i dravnih organa ma koliko pogaao sutinu deformisanog i degenerisanog sistema, tek sa zahtevom za slobodom izraavanja individualnih i kolektivnih stavova u partiji, prestavlja pomak. Da li e zahtev za autonomijom pojedinaca i grupa zadobiti oblik trajnih ili ad hoc frakcija ili partija, u ranim dvadesetim godinama nije na zado1

Platforma 46-orice

75 87

voljavajui nain postavljen kod svih opozicionih grupa. No sam zahtev za slobodom izraavanja individualnih i kolektivnih miljenja u partiji potkrepljen vrlo konkretnim zahtevom za ukidanjem zabrane stvaranja frakcija donetim na desetom kongresu nedvosmisleno upuuje na nameru Frakcije 46-orice da tek jedno slobodnije drutvo u kome su i instituciono legalizovane i legitimisane razlike u miljenju i pravo da se to miljenje ostvari u praksi predstavlja u isto vreme i jedno zbilja demokratsko drutvo. Na kraju valja ukazati da su zahteve za slobodom frakcija u ranim dvadesetim godinama na zadovoljavajui nain postavile jedino ekstremno leve frakcije: Radnika grupa i Radnika istina. Zahtevi za priznavanjem vlastite pozicije kao posebne izgleda da i ovde, bar u prvo vreme, ustupaju mesto zahtevima za novom revolucijom koja bi konano razreila sve drutvene protivurenosti. Kroz ovu fazu razvoja u ranim dvadesetim godinama prei e sve ad hoc frakcije boljevike levice. Vladajuoj frakciji Trijumvira, naravno, nije bilo lako da, uprkos rastegljivosti fraze, sasvim eliminie primedbe boljevike levici. Kao svoj odgovor krizi drutva ponudila je jedan dosta nejasan program novog kursa, koji e potpisati i sam Trocki i koji e navodno jamiti potpunu slobodu izraavanja i kritike svih lanova partije. No, i ova je odluka vladajue frakcije ispala na kraju puka demogagoja, a istiniti program Novog Kursa razraen nekako u isto vreme od strane Trockog, najpre u seriji Pravdinih lanaka a zatim uz neke dodatne studije objavljen i kao posebna knjiga pod nazivom Novi Kurs pretstavljae osnovu onoga to se i danas u istorijskoj i politikolokoj literaturi oznaavamo trockizmom ranih dvadestih godina. Ovde nas u sklopu istraivanja mejdufrakcijskih sukoba u 1923. godini zanima pre svega kritika birokratizma kao drutvene pojave i izvora socijalnih konflikata a zatim i proces odvajanja partijskog aparata vlasti od partije, analiza stanja u kome aparat zamenjuje partiju odluuje u njeno ime i podvrgava je njenim odlukama.1 Partijski birokratizam nije ostatak prethodnog razdoblja na putu isezavanja, ve naprotiv bitno nova pojava koja proizlazi iz novih zadataka, novih funkcija, novih tekoa i novih partij1

L.Trocki, Novi kurs, st. 220

76 88

skih pogreaka. Otud su, tvrdi Trocki, pogrene sve one teorije o birokratiji koja samo u centralizaciji i monopolizaciji izvrenih u epohi Ratnog Komunizma trae osnovu sadanjeg loeg stanja rada u partiji. Ono je naprotiv proisteklo iz same sutine usvojenog koncepta partije nakon revolucije, iz njene odvojenosti od masa, birokratske samodovoljnosti, potpunog prezira stanja duha, miljenja i potreba same partije, ali i iz nedostatka razvijenog unutranjeg ivota partije, odsustva diskusija i polemika. Stanje prevelike centralizacije rukovoenja i prevlasti autoritarnih oblika usmeravanja a premale demokratizacije u donoenju, sprovoenju i kontroli odluka najviih instanci uzrokuje da se vrhovi partije vremenom sasvim odvajaju, da ne uju glas mase i da se upravljanja ljudima i stvarima izroava u komandovanje i sitniarenje.1 Polazei od stava da je partija bitno demokratska organizacija, tj. kolektiv ija orjentacija ovisi od miljenja i volje svih, Trocki kao jedinu prihvatljivu alternativu stanju dominantnog kastinskog duha funkcionerstva vidi u obnovi duha i polemika u partiji. Odreujui birokratizam kao drutvenu pojavu Trocki u dravnom, sindikalnom i partijskom aparatu, dakle u onim organizacijama i institucijama koje su Rusi formirali nakon revolucije, trai njeno najsnanije uporite. S jedne strane aparat apsorbuje veliki broj najaktivnijih partijskih elemenata i najsposobniji od njih ue metodama upravljanja ljudima i stvarima a ne politikom rukovoenja masama, dok, s druge strane, aparat upravo.... zbog tih svojstva..... u velikoj meri privlai panju partijskog aparata na koji utie svojim metodama upravljanja.2 Ova sumorna slika stanja u partiji, morala je, kako primeuje i Dojer u svojoj monografiji o Lavu Davidoviu, da najpre svojim emotivnim nabojem izazove uznemirenje kako vladajue partijske grupe, tako i ireg partijskog lanstva, kojoj je, neznajui nita o sukobima u vrhu partije, moralo da izgleda najblae reeno udno da jedan njen verovatno najsposobniji politiki lider i voa revolucije, ne samo kritiki govori o deformacijama, degeneracijama i izopaenjima u partiji, ve nazanaava i alternativu, nudi konkretne programe prevazilaenja krize i zagovara politiku novog kursa.
1 2

Isto st. 221 Isto st.222

77 89

Drutvene suprotnosti, prema Trockom, tek nakon uvoenja NEP-a, te sa rastom kulakih, srednjeklasnih (inteligencija i strunjaci i birokratija) i novoburoaskih segmenata i poveanja socijalnih razlika, postaju snaan izvor novih politikih kriza. Ukoliko bi neke od ovih grupa, koje su inae bar prema slubenoj teoriji drutva suprotstavljene boljevikoj praksi, radikalizovale svoju politiku poziciju dolo bi do kontrarevolucije. Ne ulazei u analizu apsurdnosti jednog takvog rezona, valja ukazati da je Trocki efikasnu politiku branu video u istinskom jedinstvu radnike partije i radnike klase. No, partija ukoliko hoe da ispuni svoju istorijsku misiju mora svoj mehaniki centralizam koji kao svoj obavezni dodatak ima frakcionatvo i karikaturu demokratije da zameni istinski razvijenom demokratijom. Dodue i u teoriji vladajue frakcije jedinstvo i hegemonija partije se postavljaju nasuprot svakoj slobodnijoj vezi osnovnih politikih i socijalnih grupa. Ali, za razliku od boljevike levice koja sve to vidi kao neku vrstu konsensusa bitnih politikih grupa uz puno zadravanje izvorne autonomije (Demokratski centralisti najbolje ilustruju ovo gledite), samo frakcionatvo definiu ili kao pokuaj razliitih neboljevikih grupa da ostvare politiku dominaciju i ugroze postojeu hegemoniju, ili, pak, kao sitnoburoasko skretanje disidentskih intelektualaca. Ovo im i delimino polazi za rukom jer na 12. i 13. kongresu uspevaju da osude i otstrane leve opozicione grupe, i da, to je svakako najvanije za dalji razvoj Ruskog drutva, sopstveni program nametnut kongresnoj rezoluciji uine jedino legitimnim i obavezujuim. Za Trockog je birokratizam jedan od glavnih izvora frakcionatva. Birokratizam, naime, bez milosti gui kritiku i stvara nezadovoljstvo u partiji. Za nju je, tavie svaka kritika, svako upozorenje, gotovo neumitna manifestacija frakcionakog duha. Na tragu ovih kritikih opaska i Rudolf Baro e pola veka kasnije zakljuiti da je prvobitna emotivna baza svih artikulisanih opozicija bio protest ljudi koji misli protiv tutorske gluposti partijskog aparata.1 Polemike o oblicima transformacije sovjetskih struktura i pravcima daljeg razvoja Ruskog drutva voene oko desetog kongresa, kada je dolo do formiranja osam razliitih platformi osam razliitih grupacija i frakcija, jasnije od svega su pokaza1

Rudolf Baro, isto st. 122

78 90

le da je prihvaeni koncept samo jedan od nekoliko istorijski relevantnih alternativa u ranim dvadesetim godinama. Ali, s druge strane, porazno je da nagoveteni rascep u partiji, koji se nekako uvek predimenzionirano postavlja, ne treba eliminisati formalnom odlukom na osnovu statuta partije, ve iskljuivo revolucionarnom akcijom.1 A akcija podrazumeva otkrivanje linije koja odgovara realnoj situaciji trenutka, to, opet, sa svoje strane, trai da rukovodei organi partije posluaju glas mnotva, da ne smatraju svaki kritiku manifestacijom frakcionatva i time ne teraju svesne i disciplinovane lanove partije na utanje ili stvaranje frakcija.2 Pravilna partijska politika i pronalaenje ispravne linije klasne borbe podrazumeva ne odluku neke vie harizmatske instance koja poznaje zakone kretanja ljudskog drutva i odluuje umesto partije, ve demokratsko konsultovanje irokih slojeva i pravo tih slojeva grupacija pojedinaca da u demokratskoj raspravi iznose svoja miljenja, a da pri tom, za svoje stavove ne snosi politike i krivine konsekvence. Pasivna poslunost, mehaniko izjednaavanje pred vlau, potiskivanje linosti, servilnost i karijerizam nisu odlike boljevika tvrdi Trocki, i dodaje, da boljevik nije naprosto disciplinovani ovek: on u svakom sluaju i u svakom pitanju stvara vlastito miljenje i brani ga odvano i nezavisno ne samo protiv svojih neprijatelja, ve i u vlastitoj partiji. Jer, ukoliko izostane istinska demokratska rasprava u partiji onda i nijanse miljenja, poput epizodinih razmimoilaenja mogu u stanovitim prilikama da se pretvore u vrste grupacije, odnosno u frakcije.3 I Trocki je poput veine boljevikih lidera svestan da svaka vanija i trajnija grupacija u partiji ima prirodnu tendenciju da postane zagovornik raznoraznih drutvenih interesa. Mogua je i situacija da neka od frakcija, poput vladajue frakcije Trijumvira, koja zauzevi dominantu poziciju proglaava sebe legitimnom, proleterskom i komunistikom, moe i svoje parcijalne interese da proglasi optim i da drei se partijske dogme (koju ona sama formulie) efikasno eliminie njoj opozicione i konkurentske grupe. Frakcionatvo je prema tome, tvrdi Trocki, samo prirodni izraz birokratizma, preteranog centralizma i nedostakta unutarpartijske demokratije; odnosno, otsus1 2

L.Trocki, Novi kurs, st.120 Isto 122 3 L.Trocki, Novi kurs, st. 128

79 91

tva jedne celovite i racionalno uspostavljene kontrole odozdo. Otud potie i dilema Lava Trockog o dvostrukoj perspektivi partije: ili put istinske demokratije partijskog ivota i ideoloko pregrupisavanje koje treba da bude poetak novog poglavlja, ili protivofanziva konzervativnih snaga koje e pod izgovorom suzbijanja frakcija i samu partiju da vrate u totalni birokratski voluntarizam, dobija svoj duboki proroki smisao. Trocki je ovde nema sumnje izneo radikalno novu ideju o partiji koja doputa slobodu razliitih smerova misli sve dok se oni mogu uskladiti s partijskim programom. No, ko e, i kako e se pronai racionalni argumenti kojima bi se pokazalo koliko je jedna struja miljenja udaljena, odnosno bliska oficijelnom miljenju ovde nije odgovoreno. Ostaje nam samo da pretpostavimo da to nee biti nekakva via harizmatska instanca. U suprotnom, pa ak da je u pitanju jedna prosveena elita, zaista ne vidim sutinsku razliku izmeu ovog i nekog drugog vie autoritarnog koncepta. Dodue demokratizacija koja je zapoela u ekoslovakoj 1968. bila je upravo voena od jedne ovakve prosveene elite ali i potpomognuta masovnim odzivom, ne daje mi ba za pravo da ovako otro postavim ovu tezu. No, oito je da i ovde nedostaju institucioni i legitimizirajui mehanizmi kojima bi se jedna struja miljenja u potpunosti realizovala. Slino Trockom su rezonovale i ostale antiautoritarne frakcije dodajui ovome i snano naglaenu ideju o potrebi za decentralizacijom drutva, odnosno samoupravljanjem kao jedinim prihvatljivim oblicima suprotstavljanja hegemoniji postojee partije. Kao to emo videti kasnije Trocki e ovu kompromisnu tezu o nunosti frakcija, ili struja miljenja, kako je onda blago formulisao, neto i izmeniti nakon poraza udruene Leve Opozicije u 1928. godini. Tada je prihvatio teoriju ekstremne levice razvijena jo sredinom dvadestih godina. Puno godina kasnije pristalice Trockog, posebno anarhizmu sklone frakcije unutar IV internacionale prihvatie ideju o nunosti frakcijskog pluralizma uzdiie do nepovredivog naela. Kako primeuje dobar poznavalac ivota i dela Lava Davidovia Isak Dojer ovaj previe opasni i borbeni poziv na uzbunu bio bi tek prvi in u ponovnom uspostavljanju onih slobodnih sovjetskih institucija koje partija pokuava da ustanovi 1917., kao poetak povratka radnikoj demokratiji. Valja, meutim, naglasiti da je teoretska pozicija Trockog krila i dve vane slabo80 92

sti koje e u sadejstvu sa nekim drugim verovatno doprineti i njegovom relativnom politikom neuspehu. Najpre, Trocki je, tvrdi Dojer, od samog poetka zagovarao boljeviki monopol na vlast i mnogo sugestivnije od Trijumvira pozivao je partiju da uva monopol kao jedino jemstvo da e revolucija preiveti.... dok je s druge strane prigovarao samom monopolu vlasti koje je stara garda stekla u partiji i koju je odravala aparatom. Pred strahom od mogueg upliva stranih elemenata: menjevika, prevrtljivaca, karijerista i nepovaca, partija je preuzela istke svojih redova ne bi li time zadrala proletersku istotu i jedinstvo svojih radova, pa se iracionalno guenje boljevizma ovde javlja kao neminovna posledica boljevikog guenja svojih neprijatelja, odnosno, kao posledica nasilnog suavanja ideolokog i politikog prostora. S druge strane, tvrdi dalje Dojer, kad bi se trpela slobodna konkurencija politikih struja u partiji ne bi li to omoguilo nesvesnim menjevicima da postanu svesniji, da oblikuju definitivni sistem miljenja i da rascepe partiju i dravu. Monolitni sistem uva tu heterogenu masu da ne postane svesna svoje heterogenosti i ne izrazi je.... jer pod monolitnom kontrolom izmatiki se pokret bar ne moe lako proiriti kao to se moe u organizaciji u kojoj se upravlja demokratski.1 Ovde se sa Dojerom mogu tek delimino sloiti. Nema sumnji da nedostatak legitimnih oblika politike artikulacije posebnih ideolokih (i klasnih....) interesa moe u jednom trenutku da bude efikasna brana razliitim alternativama, ili bar da ih znaajno sputa u razvoju, ali se iz ovog nikako ne moe izvui zakljuak o postojanju jedino legitimnih oblika artikulcije politikih interesa, jer kako onda pitam se, objasniti promene kursa u socijalistikim reimima, ili ak i sam uspon boljevizma. Druga slabost pozicije lava Trockog sadran je, prema Dojeru, u zahtevu da partija sauva svoj proletersko socijalistiki pogled na svet u situaciji kada je radnitvo u partiji zastupljeno tek sa jednom estinom lanstva i da jo bude duboko demokratsko u epohi koja u sveoptoj ideologizaciji interesa tek blago naznaava svoj socijalistiki karakter. Naime, dominantna partijska veina sainjena od razliitih rukovodilaca, inovnika, birokrata i intelektualaca, dakle grupa koje ni po svom socijalnom poreklu, niti po svom socijalnom statusu, ni
1

Isak Dojcer, isto, st. 367

81 93

po drutvenoj funkciji ne pripadaju proleterskim slojevima, verovatno bi u jednoj demokratskoj sredini otvorenog drutva daleko efektivnije artikulisali svoje politike i ekonomske interese i samu partiju pretvorili u vlastiti instrument dominacije, to se prema nekim teoretiarima i kritiarima staljinizma zapravo i deava. No, nezavisno od svega ovoga jo jedna vana primedba se da uputiti Trockom i njegovom biografu Dojeru. Sam koncept proleterske avangarde i predstavnike demokratije na ta se objektivno svodi postojei politiki sistem, pretpostavlja i kod Trockog i kod Dojera jedan drugi koncept: koncept vaspitne diktature. A sa ovim se ipak ne mogu sloiti ma kakvoj umnoj eliti ona pripadala. Jer svaka i u dobroj nameri praktikovana vaspitna diktatura vremenom se degenerie u svoju suprotnost. Sam koncept zrelosti masa za jednu demokratsku alternativu u svom osnovnom znaenju ostaje do kraja mistian po obliku ustanovljavanja budui da se nikakvim racionalnim kriterijumima, sem voljom harizmatske klike, ili jo ee voljom samog voe, neda odrediti. Prema nekim istoriarima staljinizma vladajua staljinistika frakcija je zapravo reprezentovala ove srednje i neproleterske slojeve, manipulisala ideologijom vaspitne diktature i realizovala u praksi jedan despotski, policijski i iznad svega represivni sistem. Na 13. partijskoj konferenciji odranoj 16. januara 1924. u otsustvu Trockog (bolest i boravak van Moskve) a pod zastupnitvom Pjatakova, Preobraenskog, Smirnova i Radeka koji su izloili teze boljevike levice, vladajua frakcija je optuila levu opoziciju za sitnoburoaske devijacije s kursa lenjinizma, estoko napala levo frakcionatvo za razbijanje jedinstva partije i pozivom na odluku desetog kongresa o zabrani frakcija zatraila i njenu politiku i ideoloku likvidaciju. Lenjinova bolest i smrt za kratko su primirili frakcijske borbe a Trocki, ve umoran i iscrpljen dnevnom politikom jedno kratko vreme odustaje od frakcijskih borbi i zaokupljen pisanjem gotovo da ne primeuje uspon i pad Lenjingradske Zinovjeve opozicije sa kojom e samo par godina kasnije u zajednikom bloku zapoeti svoju verovatno najvaniju politiku borbu.

82 94

Frakcija Trijumvira
Uprkos estim nesuglasicama i unim polemikama u Partiji poetkom dvadesetih godina Politbiro je zahvaljui pre svega velikom Lenjinovom autoritetu, njegovom umeu vladanja i izuzetnoj vetini odravanja ravnotee bio prilino vrsta institucija vlasti, te on nije imao potrebe da stvara posebnu frakciju u Politbirou. Tek nakon 1922. godine i dueg Lenjinovog otsustvovanja sa sednica Politbiroa dolazi do formiranja relativno vrste i homogene grupacije oko Zinovjeva, Kamenjeva i Staljina i njihovog preuzimanja vlasti. Pozicija Buharina i Tomskog (Lenjin i Trocki su bili esti i sedmi lanovi ueg rukovodstva), te kandidata Rikova i Kalinjina (Djerinski i Molotov su svremena na vreme prema svojim funkcijama prisustvovali sednicama Politbiroa) bila je tokom 1923/24 izuvie slaba, te su trijumviri nesmetano zadrali vodeu poziciju u partiji. Lenjin je, iako izvan neposrednog rukovoenja partijom, krajem 1922. formirao svojevrsni neformalni blok sa Trockim uperen protiv Staljina i njegove prevelike moi koje je kao generalni sekretar partije skoncentrisao u svojim rukama, a zatim i protiv politike velikoruskog ovinizma koju je sa Ordonikidzem sprovodio u Gruziji. Opasnost koja je navodno dolazila od strane Trockog (tada tokom 1922. i u prvoj polovini 1923. udruenog sa Lenjinom) i ako objektivno nije bila mala, bila je uveliko precenjena budui da Lav Davidovi nije krajem 1922 pokazivao neke vidljive manifestacije vlastiljublja, niti je u par navrata, kada je bio u realnoj situaciji da preuzme vostvo to i uinio. Razloge ove uzdranosti danas se razliito tumae. Jedni tvrde da on zaista nije imao nikakve vlastidrake ambicije, a da je slika o njegovoj pohlepi za vlau delo samih staljinista. Drugi, pak, zastupaju tezu o postojanju vlastodrakih ambicija, ali neuspeh Trockog tumae njegovim grubim previdima u meufrakcijskim obraunima i njegovom vlastitom politikom nesposobnou da tanije razlui politike procese koji e ga na kraju dovesti do potpunog politikog poraza. Tokom 1923/24. u Politbirou u CK su se, dakle, iskristalisale etiri frakcije. Trocki je predvodio bez sumnje najglasniju od njih, takozvanu Levu frakciju i kojoj su pripadali pored Preobraenskog, Radeka, Rakovskog, Pjatakova i svi ostali potpis83 95

nici platforme 46-orice. Drugu frakciju su inili Zinovjev i Kamenjev i njihove brojne pristae uglavnom iz Lenjingrada. Treu je predvodio Staljin i njoj su pripadali onda manje poznati partijski i dravni funkcioneri. etvrtu koja se tek krajem 1923 jasnije uobliavala okupljala se oko Buharina, Rikova i Tomskog i ona je u narednim godinama prestavljala u jednom prilino vrstom bloku sa Staljinom i vladajuu frakciju. Tokom 1923. i 1924, sve do raspada vladajue frakcije Trijumvira Zinovjev je bio njen nesumnjivi lider. Na kongresima i partijskim konferencijama je formulisao osnove programa, sa trockistikom levicom je vodio jednu izuzetnu polemiku i uopte svojim preestim govorima davao je ton ondanjim politikim dogaajima. Buharina tokom prve polovine 1923. nema na politikoj sceni. Nakon kraha ratnog komunizma, tokom prvih godina NEP-a zapoeo je sa preispitivanjem svog boljevizma i tek pri kraju 1923 i tokom 1924. izgradio vlastitu koncepciju utemeljenu u Lenjinovom shvatanju Nove Ekonomske Politike. Tokom druge polovine dvadesetih godina Buharinova razrada NEP-a bie u samom sreditu partijske privredne politike, a Buharin uz Staljina vodea linost Rusije. Tokom 1924/25. vodile su se (za dalju evoluciju boljevizma) dve izuzetno znaajne polemike. Najpre spor oko trockizma u kome su uestvovali Kamenjev, Zinovjev, Staljin i tek pri kraju svojom teoretski bez sumnje najcelovitijom kritikom Trockog i Buharin, a zatim i spor oko koncepta socijalizma u jednoj zemlji u kome su uestvovali Zinovjev, Buharin, Staljin i tek sporadino neki trockisti, doveo je do pada Zinovjeva, raspada frakcije Trijumvira i formiranja bloka Staljina i Buharina.

Lav Kamenjev
Slino Zinovjevu i Staljinu i Lav Kamenjev u lanku Lenjinizam ili trockizam ukazuje na neke kontroverze u ranoj sovjetskoj marksistikoj teoriji drutva. Za Kamenjeva neija idejna ili politika pozicija moe da bude ili lenjinistika i otud u celini istinita, ili antilenjinistika, lana i pogrena. I sam pojam lenjinistiki je ovde odreen krajnje nejasno. Pod njim se podrazumeva i ono to ne pripada Lenjinovom delu, a moe da slui politikom trenutku, ili se, pak, najjednostavnije konstituie
84 96

jedan skup pojmova kojima se, zavisno od onoga to treba dokazati, pridodaju pojedini vie ili manje ubedljivi citati. Tako se politika pozicija Trockog odreuje kao antilenjinistika i antiboljevika i to ne samo nakon njegovog poslednjeg zaokreta u 1923. godine nego i u celini kao jedna boljevizmu sasvim suprotna politika tendencija. Kamenjev, zapravo, ovde hoe da dokae dve stvari: najpre, to da je trockizam kao struja radnikog pokreta oduvek bio neprijateljski raspoloen prema boljevizmu, pri emu konani uinak ovog negiranja upuuje na sud da trockizam teko da moe da bude i nekakva istorijski relevantna struja i u samom radnikom pokretu budui da na laan i nestvarn nain pretstavlja i reprezentuje interese radnike klase. Drugom kritikom primedbom Kamenjev nastoji da suprotstavi pozicije Trockog i Partije. Pri tom je vlastita pozicija proglaena za jedino autentinu i boljeviku. Sve izvan ovako konstituisanog ideolokog miljea pravovernosti je naravno antiboljeviko, antimarkstistiko i antikomunistiko. Da bi dokazao tezu o trockizmu i boljevizmu kao antipodima Kamenjev je polazei od analize kompleksne socijalne strukture prerevolucionarne Rusije i dominantne pozicije sitne buroazije u njoj iji je politiki reprezent menjevizma i trockizma, ukazao i na njenu socijalnu osnovu protivljenja boljevizmu. Dok je partija u nekoliko navrata uspenom kritikom uspela da politiki porazi menjeviku struju u radnikom pokretu i da ukae na njene istorijske zablude, dotle je, tvrdi Kamnjev, trockistika struja zaboravljena budui da se za svo ovo vreme teorija Parvusa i Trockog kretala van pokreta ostajui samo na pranjavim stranicama starih menjevikih novina.1 Dokaze za ovu tvrdnju Kamenjev je pronaao i u nekim kritikim Lenjinovim opaskama o Trockom. No, ini se da karakter ovih polemikih opaski ne daje dovoljno argumenata za tvrdnju da se politiki koncepti Lenjina i Trockog suprotstavljaju u onoj meri u kome je to Kamenjevu potrebno, te on, ne bi li odrao bar osnovnu premisu o trockizmu i lenjinizmu kao antipodima mora da je proiri i da u njen osnovni korpus ukljui i analizu ponaanja Trockog u Oktobarskoj revoluciji i na sam koncept permanentne revolucije uloge seljatva u revolucionarnom prevratu i pitanje o putevima i uslovima ostvarenja diktature proleterijata u zemlji u kojoj
1

Cit.po B.Kovaevi,Trocki....Isto, st.198.

85 97

dominira seljako stanovnitvo. Ovim polemika dobija i svoju neophodnu politiku dimenziju. Jer, pita se neto dalje Kamenjev, ili je Oktobarska revolucija izvedena pod zastavom lenjinizma bez ispravki, ili je, pak, izvedena pod zastavom trockizma i njegovih ispravki Lenjina.1 Svo kasnije opozicionarstvo Trockog, njegova problematina uloga u potpisivanju BrestLitovskog mira, polemika oko uloge sindikata i plana, koncept ubrzane industrijalizacije, potrcenjivanje seljatva i pitanje unutarpartijske demokratije samo je, tvrdi Kamenjev, posledica jedne dosledne antiboljevike orjentacije. Kad ve bude razdvojio trockizam i lenjinizam kao dijametralno suprotne struje u radnikom pokretu (tek e Staljin u tridesetim godinama osporti Trockom i njegovu proletersku orjentaciju tvrdnjom o njegovoj socijalfaistikoj orjentaciji) Kamenjevu nee biti teko da dokae i drugu jo apsurdniju tvrdnju: tvrdnju o suprotstavljanju Trockog samoj partiji. To to Trocki uz Lenjina pretstavlja vou i ideologa revolucije nimalo ne smeta Kamenjevu. Zbog svega ovoga i svrha poruke oktobra je sadrana u nameri da se isprave greke Lenjina i Partije. Ta je knjiga, tvrdi Kamenjev i napisana ne za iroke mase, ne za itavu partiju.... ve za mlado pokoljenje, za one koji e... kroz godinu-dve odreivati sudbinu partije,2 a to je, po svoj prilici i ona politika leve opozicije iz 1923. godina koja je frakciji Trijumvira najvie i smetala.

Staljin
I manje paljivo isitavanje Staljinovih spisa iz vremena borbi sa Levom opozicijom sredinom dvadesetih godina otkriva dve njene naglaene dimenzije. Najpre, uoljiv je pokuaj Staljina da teorijski fundira svoju ideoloku poziciju kao lenjinistiku i antitrockistiku u isto vreme; i drugo, u nekim svojim formulacijama neveto je nagovestio i ambiciju ka preuzimanju vlasti.3 U ovom periodu Staljin je duboko svestan vlastite marginalne pozicije unutar intelektualno i politiki nadmonije grupe u Politbirou i CK, pa je i svojoj vlastodrakoj ambiciji dao prihvatljiv oblik. Tek e nakon unih napada Zinovjeva, Kamenjeva i Buharina na Trockog i sam Staljin u svom obraunu sa bolje1 2

Cit.po B.Kovaevi,Trocki....Isto, st.299. Cit.po B.Kovaevi,Trocki....Isto, st.300. 3 R.Tucker,Staljin,as revolutionery,London,1974.st.311.

86 98

vikom levicom neto odreenije i teoretski celovitije ukazati na neke elemente neslaganja. U pojedinim tezama koje je sredinom dvadesetih godina razvio u polemici sa Trockim prepoznajemo neke stavove koje e tridesetih godina razviti u vlastitu verziju boljevizma. No, pre nego to sistematskije izloimo elemente Staljinove kritike trockizma ukaimo na samu metodologiju obrauna. Na dvanaestom kongresu partije, prvom odranom nakon Lenjinove smrti i prvom na kome je leva opozicija poraena, Staljin je, to je karakteristino i za sve njegove kasnije nastupe, svoju poziciju predstavio i kao poziciju legitimnog imaoca vlasti. Tako je odbijajui Kosiorov napad na vladajuu frakciju da ona sistematski iskljuuje neke ugledne boljevike iz sfere vlasti, Staljin odgovorio da je upravo on svo vreme, zapravo, samo titio jedinstvo partije. Neto celovitiju kritiku leve opozicije Staljin je izneo u lanku O Rafailu, o lancima Preobraenskog i Sapronova, te o pismu Trockog,1 (2) a neto kasnije i u referatu iznetom na trinaestoj partijskoj konferenciji poznatom danas i kao O daljim zadacima parije, i polemici voenoj oko Pouka Oktobra Lava Trockog.2 Opozicija je, prema Staljinu prola kroz tri etape razvoja. U prvoj CK je uprkos estokim napadima ostavio punu slobodu frakcijama da do kraja razviju sopstvenu kritiku rada partije. Drugu etapu obeleavanja poetka povlaenja opozicije usled nemogunosti da do kraja razvije vlastiti alternativni koncept boljevizmu. Opte prihvatanje programa koje je predloio CK obeleava i stvarno raspoloenje ireg partijskog lanstva. U treem razdoblju dolazi do neurednog povlaenja opozicije. Neki njeni noviji zahtevi, poput poslednje rezolucije Preobraenskog sasvim su na slubenoj liniji partije i odravanju realno raspoloene Leve opozicije da se prilagodi postojeoj situaciji. Neto kasnije u govoru na trinaestoj partijskoj konferenciji Staljin je neto drugaije naznaio etape evolucije opozicije. U prvom razdoblju leva opozicija je napala CK za pogreno koncipiranu generalnu politiku liniju; u drugom, nestalom nakon objavljivanja rezolucije Politbiroa i CK, opozicija je iznela svoju
J.Staljin,O diskusiji,O Rafailu,o lancima Preobraenskog i apranova te o pismima Trockog,Isto. 2 J.Staljin,isto,st.84.
1

87 99

kontrarezoluciju u kojoj je bilo nekih elemenata za sporazum izmeu CK i leve opozicije. U treem razdoblju koje je usledilo nakon istupa Trockog frakcijske borbe u boljevikoj partiji su se toliko razbuktale da vie nije bilo nikakvih prihvatljivih predloga za eventualni kompromis sa CK-om. Ne ulazei u sve ove protivurenosti Staljinove teoretske pozicije ukaimo da je on u identifikovanju svih ovih etapa evolucije opozicije pokuao da podvoji poziciju frakcije Trijumvira i leve opozicije.Tezu o ideolokom podvajanju razliitih delova partije Staljin je detaljnije razvio u kritici politikog koncepta frakcije Demokratski centralisti. Rafailu je prebacio neodrivost trvrdnje o partiji kao vojnikoj organizaciji s vojnom disciplinom i dosledno ovome i zahteva za proverom itavog partijskog aparata odozgo prema dole dok je Sapronovjevu kritiku partijskog aparata najjednostavnije odbacio kao nemarksistiku. Suprotstavljajui se zahtevu frakcije Demokratskih centralista da u interesu demokratije treba izvriti iroku kadrovsku promenu u partiji Staljin je istakao da postoje dve vrste demokratije: demokratije partijskih masa koje tee da razviju inicijativu i aktivno sudeluju u partijskom vostvu i demokratiji nezadavoljnih partisjkih veliina koje vide bit demokratije u zameni jedinih voa drugima.1 Ovim Staljin nije pogodio sutinu kritikih primedbi koje je iznela boljevika. Slino je postupio i sa zahtevom Preobraenskog da se preispita odluka partije o zabrani stvaranja frakcija. Za Staljina je ovaj zahtev naprosto neosnovan jer se suprotstavlja i Lenjinu, koji je nesumnjivi tvorac ideje o zabrani stvaranja frakcija, i generalnoj liniji partije nakon desetog i jedanaestog kongresa. Pri tom je Staljin definisao lenjinizam kao boljeviku teoriju drutva u ijem sreditu stoji sama ideja o nunosti zabrana frakcija. Naravno i ovog puta on previa da naznai da je odluka o zabrani frakcija doneta kao privremena, dok se ne otklone opasnosti koje su inicirale i potrebu za jedinstvom u partiji, i da stoga, ne moe da predstavlja nikakvu sutinu lenjinizma. Naprotiv, analiza Lenjinovih tekstova daje dovoljno uvida za stav da je upravo on do desetog kongresa, pa delom i nakon njega, ne samo odobravao postojanje frakcije u partiji ve je i u suptilnim igrama nadglasavanja razliitih struktura vlasti u partiji umeo veto da manipulie i samim frakcijama. Oito je da su
Analizu donosi M.Britovek,Borba za Lenjinovo nasledtvo,II,Zagreb,191981.st.42.
1

88 100

putevi frakcionatva bili preduboko ukorenjeni u kulturu boljevika da bi se mogli otstraniti bilo kakvom rezolucijom o jedinstvu partije.1 Mada je i Staljin, poput Lenjina i Trockog imao talenta za suptilne igre pravljenja i rasturanja saveza i stvaranja veine u Politbirou i CK, prosto je neshvatljivo da niko od boljevikih lidera nije iz analize ove dinamine politike svakodnevnice izvukao neke radikalnije politike konsekvence. Gotovo svi Ideolozi boljevizma su se svojski trudili da osnovne politike premise izvuku ne iz analize same stvarnosti ve iz dogme koja ih je, a toga nisu bili svesni (ili su, pak, bili), vodila politikom monizmu i time teroru nad svima onima koji su iz ovih ili onih razloga ostali izvan usko shvaenog legitimnog politikog i ideolokog prostora. Tako je Staljin u svom obraunu sa boljevikom levicom optuio Preobraenskog da eli da prikae unutarpartijski ivot u godinama 1917. i 1918. kao neto poeljno i idealno. Ali, tvrdi Staljin, mi poznajemo i niz tamnih strana tog razdoblja u ivotu partije. Nikada nije unutar partijska borba izmeu boljevika imala tako otar karakter kao u tom razdoblju.2 Ove se teze Staljin nikada u svom teorijskom radu nije odrekao. Odluka desetog kongresa bie za njega i sama sutina lenjinizma, a same frakcijske borbe, ak i onda kada su bile dozvoljene i frakcije legalizovane i institucionalizovane, naprosto su patoloka pojava. Time je u staljinistikoj verziji boljevizma etablirana teza o nunosti punog partijskog monizma. Ipak najei Staljinov napad bio je uperen protiv vodje Leve opozicije Lava Davidovia Trockog. Neto kasnije kada leva opozicija bude sasvim poraena, a Trocki udaljen iz politikog ivota, Staljin e tezom o dva razvojna stupnja trockizma: starom, u osnovi menjevikim i novom, prilagodljivom lenjinizmu do izvesne granice, suprotstaviti Lenjina i Trockog. Trockizam se ovde prikazuje kao struja unutar boljevikog pokreta koji treba likvidirati. Naravno od ideje o ideolokoj likvidaciji, pa do ideje o fizikoj eliminaciji politikih oponenata mali je korak i Staljin e ga deset godina kasnije kada se bude naao na elu Ruske drave i nainiti svom estinom. Tada e i miljenje o trockizmu promenti. Vie to nee biti struja u boljevikom pokretu, ve jedna perfidna socijalfaistika zavera protiv Staljina i Sovjetske republike.
1 2

R.Tucker,isto,st.298. cit,po M.Brotovek,Isto,st.41.

89 101

U trockizmu ranih dvadestih godina Staljin je razluio i tri bitne karakteristike: najpre, to je teorija permanentne revolucije i omalovaavanje revolucionarne energije seljaka u godini 1905..... i ovu je tezu prilino nategnuto pravdao.... kritikim istupom Lenjina protiv Trockog. Kao drugi sastavni deo trockizma Staljin je oznaio njegovo nepoverenje prema programskim osnovama boljevizma i njegovo suprotstavljanje homogenosti partije; dok je kao trei izvor oznaio njegovo nepoverenje prema voama boljevizma, diskreditovanje i klevetanje tih voa.1 Celokupna politika aktivnost Trockog za Staljina je negativna budui da objektivno vodi rascepu u partiji, produbljenju idejnih sporova i suprotstavljanju mladih i starih boljevika. Zbog svega toga trockistiku struju kao ideoloki neprihvatljivu i suprotstavljenu boljevizmu treba likvidirati i nadomestiti je istinskim partijskim jedinstvom za koje se, prema Staljinu, u partijskoj rezoluciji navodno zalau svi boljevici. A svi, u ovom sluaju, znai, Staljinu lojalni boljevici. Na trinaestoj partijskoj konferenciji Staljin je u politikoj delatnosti Trockog pronaao jo est osnovnih pogreaka. Najpre, Staljin zamera Trockom to je nakon Rezolucije Politbiroa i CK o jedinstvu u partiji istupio sa opozicionom platformom i time otvorio niz novih kontroverzi: od poloaja omladine u drutvu, preko pitanja o funkciji partije, pa do samog koncepta frakcija. Branei tezu o jedinstvu u partiji iznetoj u rezoluciji Staljin je, to je postalo karakteristino i za sve njegove kasnije politike polemike istupe, nedopustivo dogmatino prigovorio Trockom ne o sadraju iznetih primedbi, ve isto formalno stavljajui u prvi plan statusno pitanje o tome trebaju li partijske zakljuke da potuju svi lanovi partije ili pak postoji neki natovek za koga ne vrede napisani zakoni, koji moe da dozvoli sebi da jednom glasa za rezoluciju a da se kasnije opredeli za suprotni koncept. Partijska disciplina, prema Staljinu, mora da vai i za lanove CK i za obine lanove partije, jer u suprotnom, u sluaju nemanja osnovne partijske discipline otvaraju se prostori za upliv partiji tuih ideologija.2 Takvo politiko ponaanje Trockog Staljin je okarakterisao kao dvolino i za jednog pravog boljevika nedopustivo. Izuzetna situacija a za Staljina su sve situacije izuzetne trai potpuno opredeljenje lanova
1 2

R.Tucker,isto,st.198. J.Staljin,Pitanja Lenjinizma,isto.

90 102

partije. Stoga, Trocki moe, tvrdi Staljin, da bude ili boljevik i da prihvati apsolutnu vlast monolitne partije, li da pripada opoziciji i da zbog takvog politikog angamana snosi sve moralne, politike, i naravno, policijske konsekvence. Staljin je, naravno, ovoga puta propustio da naglasi da je upravo on svojom sektaki voenom politikom afirmacije jedne frakcije kao jedino autentine boljevike i politikom favorizovanja profesionalnih politikih funkcionera ponajvie uvravao i oblikovanje procesa statusne i socijalne diferencijacije partijskog lanstva. Treu pogreku Trockog Staljin je ovoga puta odredio na teoretskom planu kao pokuaj da se partija suprotstavi vlastitom partijskom aparatu, optuujui boljevike voe za karijerizam, birokratizam, zatvaranje, nametanje vlastite dominacije i lano pretstavljanje interesa radnike klase. etvrta pogreka Trockog je ona od ranije ve dobro poznata: on potstie suprotstavljanje mladih i starih partijskih kadrova i optuuje voe boljevizma za odvajanja partijskog vrha i time i za njihovu izolaciju i degeneraciju. Slino je intonirana i peta optuba. Budui da omladina ne moe da bude barometar raspoloenja, jer njoj, naprosto, nedostaje valjani uvid u celinu drutvenih procesa, to i poziv Trockog na vrednosti omladinskog aktivizma ne moe da bude nita drugo do politika manipulacija. Staljin e se, naravno, pozvati na aktivizam omladine uvek kada za to ima i realnih politikih potreba, ali to, zaudo, kod njega nee biti politika manipulacija, ve realni istorijski interes boljevike partije. I na kraju, prema Staljinu, esta pogreka Trockog sadrana je u njegovom zahtevu za slobodom grupacija u partiji. Istup Trockoga, njegova pisma, njegovi lanici o pitanju generacija i frakcija ele, tvrdi Staljin, pripremiti stranku na to da doputa grupacije u svojim nedrima. To je pokuaj da se legalizuju frakcije, u prvom redu frakcija Trockog. Trocki tvrdi da grupacije nastaju zbog birokratizma reima CK i da ih ne bi bilo, kad ne bi bilo birokratskog sistema. Takva formulacija za Staljina nije marksistika. Grupacije "kod nas nastaju i nastajae, jer ivimo u zemlji razliitih privrednih oblika. To je prvo. Imamo i kapitalizam, a to znai, ponovno smo oiveli privatni kapital i odgovarajue ideje koje prodiru u partiju. To je drugo. I tree, zato to naa partija ima tri dela. U njoj su radnici, seljaci i intelektualci. To su sa marksistikog stajalita uzroci da

91 103

u partiji postoje neki elementi, koji tee osnovanju grupacija, a te moramo katkad odstraniti iz partije hirukim merama...1 Staljin je ovog puta, naravno, propustio da naznai da je napad na boljeviku levicu tokom 1923. i 1924. godine bio sproveden od strane jedne druge njoj konkurentske grupacije u kojoj je Staljin igrao tek podreenu ulogu. Frakcije su bile naprosto realnost i bilo bi, kako to tvrdi Lenjin, i politiki necelishodno kada bi, kako to u svojim Mislima i seanjima o Lenjinu svedoi Mikojan, zatvarali oi pred jasnom injenicom da frakcije u partiji postoje,2 Da bi se ova kontraverza nastala oko odreenja statusa frakcija u partiji razumela valja uzeti u obzir i prirodu nove drave koju su boljevici stvorili u ranim dvadesetim godina. Instituciono autoritativna, kakva je u to doba bila, sovjetska partijska drava daleko je od stravinog birokratskog Levijatana kakvim zamiljamo totalitaristiki sistem. Sastav partijske drave je jo uvek omoguavao izvesne slobode u organizaciji i nainu delovanja. Partijske klike su bile rasturene grupe i nedisciplinovane politike falange. Mada je sistem gazda-tienik postao uobiajen meu onima s politikim pozicijama ili s nadama da e ih zadobiti, tienici nisu bili uvek verni svojim gazdama, ak i u sluaju kada je taj gazda bio Staljin ili neko od njegovih saradnika.3 Staljinova kritika Leve opozicije sadri sve osnovne elemente na kojima e se sredinom tridesetih godina, kada dolazi i do nasilnog uklanjanja svih opozicionih grupa, razviti staljinistiki politiki i ideoloki sistem vlasti. U Staljinovoj kritici Trockog uoljivo je njegovo potpuno nerazumevanje stavova boljevike levice. Pojedine teze za koje ne moemo da budemo sigurni da zaista pretstavljaju i osnovu trockizma se preterano istiu. Druge se, pak, umanjuju ili najee previaju. Zatim, uoljivo je Staljinovo nerazumevanje samog Marksa i koncepta diktature proleterijata koji se preuzima pre iz postmarksistike interpretacije Marksa nego iz samog Marksa. Time se jedna kritika misao o drutvu dogmatizuje i revidira a instrumentalistikoj verziji te iste misli daju konani ideoloki oblik pravovremene misli. Nejasna je i Staljinova koncepcija lenjinizma.

1 2

Analizu Staljinovih istupa donosi M.Britovek,isto.94. R.Tucker,isto,st.298. 3 Isto,st.300.

92 104

Konstrukcija o ortodoksnom Lenjinu je previe nategnuta i ono to je uoljivo ve i u najpovrnijem isitavanju je otsustvo jednog niza postulata na koje se, uostalom, tokom dvadesetih godina pozivaju Buharin, Trocki i Zinovjev. No, izgleda, da upravo od ove konstrukcije o ortodoksnom Lenjinu tee i oblikovanje jedne relativno autonomne Staljinove verzije boljevizma. Sve ostalo je, po svoj prilici, samo puka demagogija jednog sve u svemu, ipak, lukavog uma eljnog vlasti. A ko to nije shvatio na vreme izgleda da je unapred izgubio i svaku bitku sa Staljinom.

Zinovjev
Nakon Staljina i Zinovjev je na trinaestoj partijskoj konferenciji otro napao Levu opoziciju. Prema Zinovjevu drutvenu i idejnu poziciju leve opozicije iz 1923 godine odreuje njeno sve vee odvajanje od vladajue partijske linije, radikalizacija kritike rada partije, institucionalizacija frakcije u samim vrhovima partije i etvrto, tenja da proirenjem lanstva preraste u jedan iri politiki i drutveni pokret. Pored starog jezgra koji ini frakcija Demokratskih centralista sa Sapronovim, Osinskim i Rafailom kao neformalnim voama, Levoj opoziciji se pridruju i neki lanovi CK okupljeni oko Preobraenskog, Smirnova, Serebrjakova i Pjatakova, koje i Lenjin, potsea Zinovjev, jo na desetom kongresu otro kritikovao zbog frakcionatva. Pozicija Lava Trockog, jednog od naih voa sa najviim ugledom, nakon Otvorenog pisama i Novog Kursa, postaje, tvrdi Zinovjev, sve je vie opoziciona, i preti da postane centar okupljanja svih levo orjentisanih grupacija u partiji. Teza Preobraenskog da treba dozvoliti punu slobodu raspravama u partiji, i time slobodu frakcijama, za Zinovjeva je u osnovi neprihvatljiva. Isto tako neprihvatljiv je i njego stav da je partija u najteim trenucima graanskog rata imala snage ne samo da dozvoli frakcijsku delatnost razliitih grupa, ve da iz samih rasprava uvek izvue i najbolje reenje, prema Zinovjevu, ne odraava pravo stanje u partiji. Kad sve ovo tvrdi Zinovjev se poziva, naravno, na Lenjina i njegov stav o tome da bi eventualna legalizacija frakcija u partiji znaila ujedno i propast dikature proleterijata. Odluka desetog kongresa o zabrani frakcija je stoga, po Zinovjevu, samo prirodni izraz onog opredeljenja u partiji koja pretpostavlja jedinstvo partije kao
93 105

zaloge njenom stvarnom i punom drutvenom angamanu. S druge strane otvoreno frakcionatvo bi u jednoj sloenoj situaciji koju odreuje i ogroman priliv mladih kadrova, raznorazni pritisci seljake mase i partiji delom suprotnih interesa saputnika uticali da se partija rascepi i grupie oko ovih razliitih interesa i institucija, oko sovjeta ili partije, oko starih ili mlaih kadrova partije, ili, pak, da se razloi u privredni, proizvodni i sindikalni pokret. Zbog svih tih protivurenih drutvenih i politikih procesa nuno je jedinstvo koje bi sve te razliite tendencije jedinstvenom partijskom disciplinom i obaveznim odlukama kongresa udruilo u jedinstveno bie. Istupi Trockog u 1923. godini za Zinovjeva su tipini primeri manifestacije levog frakcionatva. Ujedno ono pretstavlja odreeno oivljavanje i odreenu renesansu starih pogleda o zakonitostima razliitih struja u jednoj partiji, odnosno one su pokuaj pretvaranja jedinstvene boljevike gvozdene stranke u.... konglomerat pojedinih grupa i struja u partiji.1 Sadanja pozicija Trockog i njegovi zahtevi za veom demokratijom u partiji, zapravo su, prema Zinovjevu, rezultat celine njegovih stavova. Trockizam je odreena struja u ruskom radnikom pokretu.... i njegova bit.... sadrana je, tvrdi Zinovjev, u zahtevu da radnika partija prestavlja sumu razliitih pravaca, razliitih frakcija i razliitih grupacija.2 Pogreke Trockog u oceni stanja u partiji, isticanju nunosti vee unutarpartijske demokratije, kritika stare garde boljevika, naznaka birokratizma partijskog vrha, te ukazivanje na proces odvajanja partijskog aparata od same partije, kao i teza da je omladina barometar raspoloenja u partiji, samo su za Zinovjeva posledica antilenjinizma Lava Trockog. Daleko celovitiju kritiku od ovih optih naznaka o trockizmu Zinovjev e dati tek 1924. godine u osmom poglavlju svoje ambiciozno koncipirane knjige Lenjinizam. U nameri da teorijski krajnje relevantno odvoji trockizam od lenjinizma Zinovjev e poi od teze da su Trocki i njegov idejni pretea Parvus u vlastitoj koncepciji permanentne revolucije izvukli potpuno netane zakljuke iz Marksovih istorijsko-filozofskih ispravnih uoptavanja.3 Umesto da na temelju podrobne analize
M.Brotovek, Borba...Isto,st45,knjiga I. M.Brotovek, Borba...Isto,st45,knjiga I. Osma glava Zinoveove knjige Lenjinizam je pretampana u zborniku Permanentna revolucija...,isto,br.120.
2 3 1

94 106

govore o konkretnom odnosu klasnih snaga u datoj zemlji, Parvus i Trocki su dali nepravilne polumenjevike analize pokretakih snaga u Rusiji i prikrili je Marksovom formulom koja ima optefilozofski smisao.1 I Pravus i Trocki, prema Zinovjevu, gree u oceni uloge seljatva u Rusiji. Zbog toga i ako su ispravno uoili injenicu da se radnika klasa u Rusiji stvarala neto drugaije nego na Zapadu mogli ne uzimajui u obzir....injenicu.... da je genealoka veza ruske radnike klase i seljatva posebno vrsta da izvedu pogrean zakljuak.2 Otud se i neshvatanja uloge seljatva logino iri i na nerazumevanje karaktera februarske revolucije s jedne i na shvatanje uloge seljatva u meunarodnoj revoluciji s druge strane. Trocki je, meutim, prevideo sve ove injenice, i tavie, tvrdi Zinovjev, u Novom Kursu zastupao neprihvatljivu tezu da je upravo njegova koncepcija permanetne revolucije bila svo vreme ona sredina linija oko koje se kretao sam boljevizam. Tako su, prema Zinovjevu i Pravus i Trocki loe procenjujui pokretake snage ruske revolucije, odnosno, previajui ulogu seljatva, stvorili teoriju koja se nije potvrdila i koja je objektivno u procepu izmeu boljevizma i menjevizma, bila zapravo samo nezgrapno leva po formi i polumenjevika po sadraju.3 Jo jedna dimenzija spora oko permanentne revolucije i socijalizma u jednoj zemlji iz 1924/25. se ini i danas zanimljivim. Naime, Trocki je, tvrdi Zinovjev, svoje korenito netane poglede na ulogu seljatva u Rusiji logino povezao sa jednako netanim postavljanjem pitanja o odnosima ruske i meunarodne revolucije i pitanja pokretakih snaga meunarodne revolucije uopte.4 Jer, kad on tvrdi da bez direktne dravne podrke evropskog proleterijata radnika klasa Rusije nee se odrati na vlasti i svoju privremenu vladavinu pretvorie u dugotrajnu socijalistiku diktaturu. On ne grei,5 to je abeceda, tvrdi Zinovjev, i oko toga meu boljevicima nema spora. Greka je Trockog u tome to nije znao (i ne zna) puteve prema pobedi i ruske, i meunarodne revolucije. Jer, naIsto, st.126. Isto, st.139. 3 Osma glava Zinoveove knjige Lenjinizam je pretampana u zborniku Permanentna revolucija...,isto,br.123. 4 Isto, st.132. 5 Isto, st.133.
2 1

95 107

stavlja neto dalje Zinovjev, ta znai dravna podrka evropskog proleterijata. Da bi mogao ruskoj revoluciji pruiti dravnu pomo, evropski proleterijat bi morao najpre...da osvoji vlast u Evropi. Jasno, o tome 1905. nije moglo biti ni rei, kao niti do rata 1914-1918. a Trocki je permanentnu revoluciju propovedao upravo 1905. ta to znai? To znai da Trocki 1905 ili nije ni sam ozbiljno verovao u bilo kakvu permanentu revoluciju te je sve to govorio radi lepih rei, ili je permanentnu revoluciju propovedao 1905. jedino pod uslovom da nam evropski proleterijat prui dravnu pomo. To znai da je radniku revoluciju odlagao do pobede proleterske revolucije u Evropi.1 No, ini se da sutina spora uopte nije u ovome to iznosi Zinovjev. Naime, i Trocki i Zinovjev i ako se u ovom sporu upinju svim silima da budu verni pravom Marksu, oito, po meni, vre sutinsku reviziju Marksa. Prema Marksu socijalistika revolucija je poslednji korak i nastaje kao rezultat klasnih suprotnosti u drutvu u kome je ve dosegnut kapitalistiki nain proizvodnje. tavie, i sami kapitalistiki drutveni odnosi se ve nalaze u dubokoj krizi, pa revolucija samo dovrava ono to se ve zapravo odigralo. Trockijeva intervencija, kao uostalom i boljevika, utemeljena u narodnjakoj ideologiji o nemogunosti normalnog i organskog razvitka kapitalizma u Rusiji i stoga posebnom razvitku zapravo stremi ka zaobilaenju za boljevike oito problematine Marksove teze o prelasku jedne drutveno-ekonomske formacije u drugu koja se odigrava gvozdenom nunou. Carska apsolutistika Rusija u vreme Lenjinovog koncipiranja boljevizma bila je jedna nerazvijena polukapitalistika zemlja i toga su, bar na socijalistikoj levici, bili svesni gotovo svi. Otud je trebalo ili ekati, kao to to ine legalni marksisti i menjevici, na drutveno povoljnije uslove za revoluciju, ili pak, da kao to to ine boljevici, shodno, opet, vlastitoj interpretaciji ortodoksnog Marksa koji priznaje posebnosti, zapoeti odmah sa samom revolucijom. Ali, da bi ova revidirana koncepcija boljevike revolucije ostala bar teoretski u skladu sa pravim Marksom, nuno je bilo, bar u njenoj prvoj reviziji, opremiti je i jednom novom tezom o tome da je revolucija u nerazvijenim polukapitalistikim zemljama mogua uz jedan istina dodatni uslov koji je Marks u svom predgovoru ruskom prevodu MaOsma glava Zinoveove knjige Lenjinizam je pretampana u zborniku Permanentna revolucija...,isto,br.123.
1

96 108

nifesta i pismima narodnjakim ideolozima Danielsonu i Veri Zasuli, naznaio kao uslov da ruska revolucija postane signal za proletersku revoluciju na Zapadu. Ali ako ruska revolucija ne postane signal za revoluciju na Zapadu, koja je inae oekuje, ta onda uraditi? Da li onda napustiti ve zadobijenu vlast i ekati neku povoljniju priliku, jer se socijalistiki prelaz onda nemoe odigrati prema Marksu , to boljevicima kad su jednom ve osvojili vlast nikada nije palo na um (mada su, recimo Trockog optuivali i to najpre Zinovjev a potom tridesetih godina i Staljin, upravo za to) ili pak, to su boljevici ve uradili, mada Marks nije predvideo takvu situaciju, zadrali ve osvojenu vlast i pokuali sa izgradnjom socijalizma u jednoj zemlji. Sredinom dvadesetih godina spor meu boljevicima se vrti, upravo, oko te nove, druge, velike revizije marksizma. Naime, tek kad se pitanje dravne pomoi evropskog proleterijata pokazao neostvarivim budui da do oekivane revolucije uopte nije ni dolo, boljevici su morali da uine ovu novu, drugu, reviziju vlastite ideologije. Tako se spor o socijalizmu u jednoj zemlji i polemika o tome da li se socijalizam moe graditi, ili pak, i izgraditi, zapravo, pretvorio u novo preoblikovanje marksistike ortodoksije. Ovim novim nizom transformacija (ili pak, inovacija) osnovnog marksistikog jezgra dolo je do tolikog udaljavanja Buharinove i Staljinove verzije boljevizma od Lenjin-Trockijeve varijante marksizma da je na kraju ovih ideolokih procesa bilo ve mogue govoriti ne samo o jednoj novoj varijanti marksizma, ve i novoj verziji marksizma. No, kako je ova analiza pokazala nekih dubljih principijelnih neslaganja izmeu Trockog i Zinovjeva zapravo i nema budui da je i za jednog i za drugog protagonistu ovih polemika pitanje revizije marksizma abeceda: dakle, bar u 1924/25. godini jedna savreno poznata, i prihvaena stvar, to onda razloge spora oito treba potraiti na nekom drugom mestu. Nakon raspada frakcije Trijumvira i Staljinovog priklanjanja Buharinu, Rikovu i Tomskom, Zinovjev se iznenada naao u opoziciji veini u Politbirou. Kako je Trocki nakon kompromisa sa frakcijom Trijumvira potovao primirje, to su Zinovjev i Kamenjev morali tokom 1925. godine sami da vode estoke polemike sa vladajuom frakcijom Buharina i Staljina.

97 109

Tokom prve polovine 1925. Buharin i Staljin su uz puno propratnih tekoa1 uspeli da izgrade teoriju o socijalizmu u jednoj zemlji i da je na etrnaestoj partijskoj konferenciji istina u jednom nepreciznom obliku integriu u korpus oficijelne boljevike ideologije. Time je, nakon Lenjinovih sutinskih modifikacija jezgra ortodoksnog marksizma uinjen i drugi vani korak u konstituisanju staljinistike verzije boljevike teorije drutva. S druge strane usvajanje koncepcije izgradnje socijalizma u jednoj zemlji u isto vreme je znailo i odustrajanje od lenjinistiko-trockistike verzije koncepta Oktobarske revolucije kao dela svetske ili bar evropske revolucije. Zinovjeva uloga u ovim dvema kljunim polemikama nije ista. Dok je u sporu oko permanentne revolucije aktivno uestvovao i ak znaajno oblikovao ton polemika ruei, pri tom, i temelje Lenjin-Trockijeve teorije, u drugom njenom delu, u polemici oko socijalizma u jednoj zemlji zauzeo je stanovite blisko Trockom i Lenjinu iz prvih postrevolucionarnih dana. Za Zinovjeva je teorija socijalizma u jednoj zemlji naprosto besmislica, jer previa da uvidi sloenu situaciju u kojoj se nalo postoktobarko rusko drutvo. Ukoliko i pobedi socijalizam u jednoj zaostaloj, preteno seljakoj zemlji, kakva je Rusija bila i nakon Oktobra graanski i malograanski uticaji nagonie radniku klasu da se zatvori u uske nacionalne granice i malograansko samozadovoljstvo.2 Stoga, tvrdi Zinovjev, kao to je Lenjin govorio na desetom kongresu...u Rusiji socijalistiku revoluciju moe spasiti jedino sporazum sa seljatvom dok ne doe do revolucije u drugim zemljama.3 Dodue meunarodna revolucija moe izvojevati pobede i samo u jednoj zemlji. Ali, konanu pak pobedu socijalistiki poredak ne moe izvojevati samo u jednoj zemlji. Pobeda socijalizma u svetsko-istorijskom smislu odluuje se na meunarodnoj areni... Ona.... postaje trajna i konana kad se odbrani barem u nekoliko zemalja.4 Neto kasnije nakon etrnaestog partijskog kongresa na kome e Zinovjev definitivno izgubiti svoju lidersku poziciju, Staljin e, kao i Trockom i Zinovjevu prebaciti neE.H.Carr,Socialism in One Contry,London,1959 st.108 i dalje navedeno prema kometarima G.Procaccija u Zborniku Permanentna revolucija... Isto, st.146. 2 G.Zinovjev, Lenjinizam, isto, st. 189. 3 Isto, st. 189. 4 Isto, st. 195.
1

98 110

poverenje u mogunosti ruske radnike klase. Naime, ni Trocki ni Zinovjev nisu uspeli da u situaciji kada se svetska revolucija ini nemoguom, pronau pravu soluciju kao to su Buharin i Staljin koncepcijom o socijalizmu u jednoj zemlji, uspeno nadomestili dilemu: ili svetska revolucija, ili povratak na buroasko-seljako ureenje u Rusiji. Povratak na staro se kao solucija nije, naravno pojavljivao ni kod Trockog, ni kod Zinovjeva, ali u nimalo fer polemikama koje su se sredinom dvadesetih godina vodile izmeu suprotstavljenih frakcija, optube bi se obino zavravale na ovome budui da odbacivanje koncepcije socijalizma u jednoj zemlji i saznanje da je svetska revolucija neostvariva, logino vodi samo u negiranje Oktobarske revolucije ili, pak u nepoverenje u vlastitu radniku klasu. Nakon unoenja koncepcije socijalizma u jednoj zemlji u korpus boljevike doktrine Zinovjev se naao u delikatnoj poziciji. Lojalnost partiji ga je obavezivala da prihvati slubenu politiku, a nju on nije od poetka 1925. ni oblikovao, dok ga je vera u vlastitu teoriju boljevizma udaljavala iz svere aktivnog rukovoenja. S druge strane izmena politikog stanovita koja se kod Zinovjeva odigrala tokom leta 1925. kada je u otroj polemici sa Buharinovim neo-NEP-om izgradio vlastito stanovite, sasvim ga je pribliila Trockom. No, kako e Trocki tokom 1925. odbiti saradnju sa Zinovjevim i Kamenjevim, jer je kao i svi lojalni boljevici potovao primirje, do njihove saradnje e se ostvariti tek 1926/27. kada e u jednom estokom napadu na Buharina i Staljina pokuati da povrate pozicije koje su u periodu 1924 -1926. izgubili. Polemika sa Buharinovim i Staljinovim neopopulizmom desne koncepcije teorije socijalizma u jednoj zemlji je trajala nekih est meseci i po svom intenzitetu nije bila nita manja od one voene oko koncepta permanentne revolucije godinu dana ranije.1 Zinovjev je, kao to je ve reeno, neto revidirao svoja shvatanja iz 1923/24. i teorijski ih utemeljio uglavnom u lenjinizam epohe ratnog komunizma. Raspravljajui o pitanjima NEP-a i njegove povezanosti s lenjinizmom Zinovjev je istakao da NEP i ekonomski reim dravnog kapitalizma predstavljaju strateko povlaenje.... korisno i neophodno, ali ipak povlaenje... u odnosu na lenjinsku liniju koja je u biti
1

Blie o ovome E.C.Carr. (v-napomenu br. 10)

99 111

ofanzivna.1 Za Buharina lenjinizam epohe ratnog komunizma, naprotiv, predstavlja otstupanje, dok skice velikog plana Lenjinove taktike i strategije.... koji je napravljen na osnovu savreno odreene perspektive viene genijalnim i otim okom predvodnika svetskih revolucionarnih snaga2, razvijane tokom prvih godina NEP-a predstavljaju jedini autentini lenjinizam. Polemika izmeu Zinovjeva, njegove leve Lenjingradske opozije i Buharinove i Staljinove nove desnice svoju kulminaciju je doivela tek na etrnaestom partijskom kongresu. Za razliku od Kamenjeva koji je kao sekretar Moskovskog partijskog komiteta, perfidnom Staljinovom igrom postavljanja novih kadrova izgubio neto pre kongresa svoju monu poziciju, Zinovjeva politika pozicija u Lenjingradu, gde je rukovodio partijskom organizacijom, izgledala je blistava. Opsednut i pijan od moi kako pomalo ironino, ali ne i neistinito, kae Isak Dojer, Zinovjev je nesmetano oblikovao administrativnu mainu grada i Lenjingradske pokrajine, kontrolisao tampu, imao gomilu govorljivih sledbenika iza sebe i raspolagao znatnim materijalnim sredstvima za dugu i trajnu politiku borbu za koju se spremao.3 Slino Staljinu i njegovim novim Moskovskim pristalicama i Zinovjev je kao delegate doveo veliku grupu svojih vernih pristaa, pa je na samom kongresu dolo do prilino udne situacija, koju ni sam Trocki nije u prvi mah prozreo do kraja, da su idejni konflikti suprotstavljenih frakcija dobili oblik sukoba Lenjingrada i Moskve. Trocki je, meutim, u vreme primirja sa vladajuom frakcijom i dosledno datom obeanju o neudruivanju u neku od frakcija, niti formiranju sopstvene, ostao po strani od ovih frakcijskih borbi u 1924/25. godini. Ipak to je ve pomalo paradoksalno Trocki nije ostao sasvim izvan ovih frakcijskih borbi. Naime, i leva i desna frakcija e se na 14. kongresu pozivati na Trockog jedini, kao Staljin i Buharin, na njegovo primerno boljeviko dranje i prihvatanje partijskih rezolucija, i drugi, kao Zinovjev i Kamenjev, na sam program Trockog iz vremena Novog Kursa, kao na jedino autentian boljeviki i lenjinistiki koncept. Prosto je neverovatno da Trocki nije primetio proces pregrupisavanja frakcija u partiji, da u programu Zi1 2

Procacijeve komentare u Zborniku,isto,st.145. N.Buharin,Lenjinovo Politiko Zavetanje, Isto,str.21. 3 I.Dojer, Trocki,II,Isto, st. 162.

100 112

novjeve frakcije iz 1925. nije uoio i kljune teze sopstvenog programa iz 1923., da u reima Lenjinove ene Nadede Krupske o zaglupljujuim posledicama lenjinistikog kulta koji pored Staljina stvaraju i Zinovjev, nije prepoznao afirmaciju sopstvenog koncepta, i da je na kraju propustio po svoj prilici najzreliju priliku da preuzime rukovoenja ruskom dravom. No, bilo kako bilo, tek i ovaj kongres je zavren pobedom Staljinove i Buharinove frakcije. Zinovjev i Kamenjev nakon poraza na kongresu lagano gube sve kljune pozicije vlasti da bi naredne godine izgubili i mesta u Politbirou. Lenjingrad e nakon Zinovjevog poraza postati vrto Staljinovo uporite sa umerenim staljinistom Kirovim kao partijskim liderom, ali i verovatno, kao dug ovoj vernosti Zinovjevu u 1925., nikada i povlaeni grad poput, recimo, Moskve. Samo par meseci nakon Zinovjevog politikog poraza na etrnaestom kongresu, u leto 1926., Trocki e zajedno sa njim i Kamenjevim, zatim delovima nekada mone Radnike opozicije frakcijom Demokratskih centralista i Ekstremno levim frakcijama: Radnika grupa i Radnika istina, formirati Udruenu levu opoziciju.

101 113

1926 - 1929
I u vremenima primirja sporovi izmeu razliitih boljevikih frakcija nisu sasvim prestajali. Tokom 1926/28. godine sukobi oko vlasti, poprimaju oblik sukoba leve i desne varijante boljevizma. Levica osporava politiki i ekonomski program Buharina i Staljina istiui da on objektivno vodi restauraciji kapitalizma. Buharin brani koncept mirnog urastanja u socijalizam, istie vrednosti trine privrede, brani nunost delovanja ekonomskih zakona i kao politiki, pa i ekonomski nepromiljeni potez istie onaj koji bi toboe radikalno ukinuo graansko drutvo, dok bi u stvaranosti samo oslobodio one negativne tendencije koje bi sasvim unitile postojeu klasnu i drutvenu ravnoteu, a time i osnove za jednu potpuniju evoluciju drutva ka komunizmu. I boljevika levica i politika doktrina vladajue boljevike desnice u ovom periodu su prole kroz burnu unutranju transformaciju. Buharinizam je tokom 1928/29. godine - po nekim istoriarima isuvie kasno za neku radnikalnu promenu - prihvatanjem dela koncepcije boljevike levice, posebno onog dela programa koji se odnosi na promenu naina investicija i neto ubrzane industrijalizacije, kako bi se prevazila velika privredna kriza koja je sasvim usporila i blokirala razvoj, temeljno transformisao, tako da je mogue govoriti i o dve varijante desne doktrine. Prva je uobliena na temeljima Lenjinovih postavki o nunosti NEP-a negde 1923/24, druga iz 1928/29. godine bie i svojevrsna ideoloka podloga brojnim zahtevima za revizijom staljinistikog kursa u tridestim godinama. Trockizam se nakon razrade zahteva za veom unutarpartijskom demokratijom, takoe, znaajno izmenio tako da je tek u ovoj poslednjoj ruskoj evoluciji njegova politika doktrina mogue govoriti i o "pravom trockizmu" kakav je zabeleem u tridesetim godinama. No, nezavisno od svih ovih kontroverzi obe doktrine, i leva, Trockog, i desna, Buharinova, u osnovi su samo razliiti naini razraunavanja konkretnih drutvenih problema i kao takvi izraavaju samo dve tendencije boljevizma.

102 114

Desna frakcija: Rikov, Buharin, Staljin

Kada se frakcija Trijumvira (Zinovjev, Kamenjev i Staljin) poela raspadati krajem 1924. godine i to nimalo sluajno nakon velikih frakcijskih sukoba u 1923. i politikog poraza boljevike levice u 1924. godini ni jedan od vodeih boljevika nije bio dovoljno moan da preuzme Lenjinovo nasledstvo. Odluka da to bude neka vrsta kolegijalnog organa inila se politiki mudrom i u ondanjim uslovima verovatno jedino moguom. Ali time nikako nisu uklonjene ni osnovne drutvene protivurenosti koje su izazivale permanentnu krizu, niti je pitanje naslednika stvarno razreeno. Nakon raspada vladajue frakcije Trijumvira raspored snaga unutar sedmolanog Politbiroa pokazivao je prevlast boljevike desnice sa Buharinom, Rikovim i Tomaskim kao vrstim jezgrom kome se prikljuuje i Staljin formirajui na taj nain novu vladajuu frakciju. I ako su sva etvorica, osim moda Buharina, objektivno bili znatno ispod Trockog, Zinovjeva pa i Kamenjeva, na vlast ih je bar u prvoj godini odrala vie nesloga levice i udnovato otsustvovanje Lava Davidovia nego opteprihvaenost desnog politikog i ekonomskog koncepta. Tek je otra polemika sa udruenom levom opozicijom u 1926/27. pokazala svu politiku nestabilnost pozicije desne frakcije, ali, s druge strane, i ve dovoljno nagomilanu mo da se uprkos svim ovim kritikim primedbama odri na vlasti. Staljinova pozicija unutar Politbiroa pokazivala je nakon likvidiranja prozinovjevski orjentisane Lenjingradske opozicije i dovoenja njemu lojalnih aktivista na nie i srednje nivoe partijske hijerarhije izvesne znake jaanja. I mada su svi ve uoili simptome jaanja Staljinove pozicije niko u partijskom vrhu nije poput, recimo, Lenjina, smatrao to posebno opasnim, niti je bio spreman da izvri njegov nalog i smeni Staljina, verovatno i zato to im je kao lan Politbiroa i zagovornik zlatne sredine bio i potreban u meusobnim nadglasavanjima. Kada se neto kasnije ve bude postavilo i pitanje njegovog opstanka na mestu generalnog sekretara partije Staljin e biti toliko moan da e spreiti i njenu realizaciju i ak privoleti Trockog da u interesu partijskog jedinstva demantuje postojanje i samog Lenjinovog testamenta.1
1

Robert Tucker,Stalin sa Revolutionary 1879-1929, London, 1974, st. 239.

103 115

Unutar desne frakcije na vlasti Buharin je bio njen nesumnjivi ideolog, razradio je politike, ekonomske i ideoloke premise o NEP-u, vodio unu polemiku sa levom opozicijom i na kraju organizaciono doprineo njenom uvrivanju. Staljin se sve do 1928. godine, do raspada desne frakcije, u svim bitnim pitanjima solidarisao sa Buharinom, ali se to je posebno znaajno za tok kasnijih zbivanja veto ogradio od nekih ekstremno desnih Rikovljevih i Buharinovih stavova, zadravajui pri tom i krajnje nejasnu poziciju centra. Uz Buharina je bila okupljena i znaajna grupa mlaih partijskih intelektualaca pripadnika takozvane Buharinove ekonomske kole: Slepkov, Astrov, Stecki, Marecki, Petrovski, Zajcev, Rozit, Golderberg i drugi. Obrazovana na onda uvenom Fakultetu Crvenih Profesora, na kome je predavao i Buharin, ona je tek nakon zadobijanja urednikih i sekretarskih mesta u partijskoj i dravnoj ideolokoj aparaturi vlasti, postala posebno mona grupacija intelektualaca. Tokom druge polovine dvadesetih godina grupa Buharinovih uenika je preko razrade niza konkretnih ekonomskih pitanja postala i istinski nosilac ideologije NEP-a. Celoviti uvid u sloenu sliku ideolokih polarizacija otkriva da se pitanje stvaranih nosilaca desne ideologije ne da reducirati samo na Nikolaja Buharina. Neto vie svetla u ove zanimljive ideoloke procese unelo je novije Rejmanovo istraivanje. Priznavi neosporni Buharinov doprinos odbrani i razradi NEP-a, Rejman tvrdi da Buharinov nije bio taj koji je stvorio desnu frakciju ve joj se nakon sukoba sa Staljinom u 1928/29. godinu prikljuio. Dodue uvid u hronologiju sukoba otkriva da oni potiu iz 1927. godine kada Buharin nije podrao Staljina u trenutku kada je Rikov predloio njegovo smenjivanje s poloaja generalnog sekretara, ali to nije uticalo da ih savremenici smatraju politikim protivnicama.1 Teza o Buharinu kao nosiocu desne ideologije je po svoj prilici uobliena znatno kasnije, tokom tridesetih godina i to od strane samog Staljina koji je suprotstavljajui se boljevikoj desnici neprestalno kao njenog inspiratora i vou isticao njenu najslabiju kariku: Buharina.2 Stoga, ako se ve analiziraju politika razmimoilaenja unutar desnog boljevikog bloka onda ih treba locirati na sukob Staljina i Buharina jer se on razvija tek nakon 1928/29. godine - nego na sukob Buharina (i preko
1 2

M.Rejman,Buharin:epoha i lonost, Kulturni radnik,br.5/80, st.184. Isto, st. 184.

104 116

njega Staljna) i Rikova izmeu kojih uprkos slaganju u fundamentalnim pitanjima postoje i znaajne konfrontacije u nizu ne manje vanih pitanja. Slino su rezonovali, tvrdi neto dalje Rejmon, i njihovi savremenici na boljevikoj livici. Ideolozi Udruene leve opozicije smatraju (a slino miljenje zastupa i ondanja slubena istoriografija) Rikova za autentinog vou boljevike desnice, dok Buharina, izgleda s puno prava, smeta u sam centar, neto blie Staljinu na levom krilu boljevike desnice.1 U analizi ovim politikih procesa ne treba ispustiti iz vida ni injenicu da Buharin sasvim suprotno visoko vrednovanom statusu slubenog ideologa parije u ovom periodu nema u partijskoj i dravnoj hijerarhiji moi neki znaajniji poloaj, osim moda u vostvu Internacionale koji nakon Zinovjevog pada nikada nije slubeno ni potvrena. Ova napomena je vana jer temeljno objanjava politiki status Nikolaja Buharina. Naime, kako ga nije bilo ni u sekretarijatu ni u organizacionoj delatnosti CK to je on morao zavisiti od onih lanova rukovodstva koji su posedovali iroku i realnu vlast, pa i Buharinova odluka da se suprotstavi Staljinu dolazi tek onda kada je stavljena na kocku politika linija koja je odobravala njegovo sudelovanje u rukovodstvu partije.2 Ova injenica, koja se, inae u istoriografiji nekako olako previa, temeljno objanjava i Buharinovo ponaanje prema Rikovu, koji, kao predsednik vlade, nije skoncetrisao nita manje moi nego Staljin u Partiji ili Tomaski u Sindikatu. Zbog svega ovoga mi se i ini da je previe jednostrano svoditi autorstvo NEP-a samo na Lenjina koji je bio njen nesumnjivi tvorac i Buharina iji je doprinos neosporan a zaobii znaaj referata Rikova na III Kongresu Sovjeta 1925., Kongresu Komunistike internacionale, 14. Moskovskoj partijskoj konferenciji i rasprave na sastanku komunistikih ekonomskih rukovodilaca odranom u martu 1926. godine. Rikov je bio jedini meu boljevikim liderima koji se suprotstavio ne samo Staljinovim metodima vladanja u partiji ve je najglasnije zahevao i smenjivanje generanog sekretara. Nakon 1926. godine, sa prvim veim privrednim i politikim krizama koje su izazvale preterane investicije praene nizom neshvatljivih improvizacija, Rikov je razradio i plan za realizaciju akomulacije u uslovima NEP-a, ali je sudei po daljem toku dogaaja, to
1 2

isto, st.195. M.Rejman,Buharin:epoha i lonost, Kulturni radnik,br.5/80, st.187.

105 117

bilo prekasno da se zaustavi etabliranje staljinistikog ekonomskog i politikog sistema vlasti. Staljinova pozicija u vladajuem desnom bloku je tek delom nejasna. Analiza njegovog stvarnog uea u donoenju bitnih drutvenih odluka u periodu 1925-28. bi pokazala sa koliko je realne moi u ovom periodu raspolagao generalni sekretar. U par navrata Staljin se solidarisao sa Buharinovim konceptom neo-NEP-a, odbacujui pri tom i kritike primedbe boljevike levice, ali se to se kasnije pokazao i vanim - suprotstavio i navodnom desnom ekstremizmu Buharina. Ipak, blok Rikove, Buharinove i Staljinove frakcije funkcionisao je bez vidljivih trzavica sve do 1928., do definitivnog politikog poraza boljevike levice, to nije nimalo sluajno za metode Staljinovih politikih obrauna. Tek onda je, najpre uz potporu neveto i nejasno nagovetenog levog kursa, Staljin otpoeo i obraun sa Buharinovom desnom frakcijom da bi nakon 1928. i nakon likvidiranja tekovina NEP-a zapoeo nesmetani i nekontrolisani levi avanturizam ije konsekvence danas poznajemo kao isti staljinizam. Veina savremenih istraivaa staljinstikog fenomena naglaava nekakvu mudru i taktiki veto voenu politiku akciju generalnog sekretara unutar bloka sa Buharinom, Rikovim i Tomskim. Ovde se, u prilog ovom rezonu, obino navode primeri Staljinovog koncepta kooperacije koji je i onda, kada je i najglasnije propagiran, uprkos pozivu na Lenjina kao stvarnog autora, ostao nejasan, protivurean i neostvariv kao ideoloka tvorevina. Neki Staljinovi politiki potezi injeni u ovo vreme ispali su naprosto mudri zato to se generalni sekretar u nekim kljunim polemikama nije do kraja opredelio, ili, ako se i izjanjavao, njegov se izbor, u stilu i maniru uveliko praktikovanog revolucionarnog makijavelizma, mogao kasnije i dvostruko interpretirati to su staljinisti u tridesetim godinama obino i inili falsifikujui ne samo argumente politikih protivnika ve i vlastito - pa je sve na kraju krajeva u silnim reinterpretacijama ispadalo, prema samim staljinistima, nekako previe mudro. Meni se ini da Staljin, naprosto nije imao svoje miljenje o kljunim drutvenim pitanjima i da je otud u drugoj polovini dvadesetih godina lutao izmeu jedne i druge frakcije davajui as jednoj as drugoj potporu u suptilnim igrama nadglasavanja u Politbirou i CK. Otud potie i zbrka u Staljinovom drutvenom konceptu sredinom tridesetih godina. Meaju se teme
106 118

etatistike revizije marksizma i eshatologija religije spasa, politiki autoritarizam i voluntarizam, policijska kontrola svakodnevnice, teror, bezakonje i nasilje sa organicistikim shvatanjem drutva kao beskonfliktnog: birokratizam, nacionalizam, antisemitizam sa maglovitim konceptom proleterskog kosmopolitizma: netrpeljivost, manipulacija, ideoloko ujednaavanje i avanturizam, masovni teror i poziv na socijalistiki i komunistiki moral i humanizam. Izmeu 1924. i 1926. Buharin je najpre razradio originalni Lenjinov privredni i drutveni koncept NEP-a, a zatim, u par navrata, izmeu 1926. i 1928. godine nainio i niz sutinskih modifikacija i pomaka u vlastitoj teoriji. Ovaj pomak je Buharin uinio verovatno pod pritiskom ozbiljne i gotovo permanentne privredne i drutvene krize koja je tokom dvadesetih godina potresala Rusko drutvo. Naime, niz novih privrednih problema nije mogao vie da se reava na stari nain tako da je izvesno otstupanje od originalnog modela NEP-a i rezultat novih saznanja o mehanizmima funkcionisanja drutva u prelaznom periodu. Buharinova revizija originalnog Lenjinovog koncepta NEP-a izvrena u periodu 1926/28 nastala je nakon niza kritikih primedbi boljevike levice, posebno Preobraenskog i Trockog koji su od 1923. stalno naznaavali niz neuralginih taaka u funkcionisanju privrednog i politikog sistema, tako da su ove teorijske korekcije rezultat izvesnih ustupaka i levoj opoziciji. Ali, izgleda da su one dole previe kasno da bi se eventualno stvorio novi vladajui blok. Staljin je ve 1927/28. raspolagao sa dovoljno moi da svaki savez uperen protiv njegove sve vee uloge u procesu donoenja bitnih drutvenih odluka sprei na efikasan nain. Drutvenu poziciju Buharinove alternative sredinom dvadesetih godina odreuje njegovo suprotstavljanje politikom i drutvenom konceptu boljevizma razvijenom u epohi ratnog komunizma. Buharin je, zapravo, tek kroz polemiku sa Preobraenskim i preko njega sa boljevikom levicom, eksplicitno uobliio i vlastiti koncept. U analizi ovih zanimljivih kontroverzi u ranoj marksistikoj sovjetskoj teoriji, valja, kako to spravom tvrdi Stefan Koe, najpre istai da boljeviku levicu i desnicu spaja nada u prosperitet socijalistike zajednice nastale Oktobarskom revolucijom. Zatim, potreba za snanim industrijskim preobraajem drutva i to na bazi vlastitih materijalnih i duhovnih resursa, i na kraju
107 119

vera da e se industrijalizacija izvriti transferom sredstava iz agrarnog u industrijski sektor.1 Meutim, daleko vanije za predmet spora i otud nunu politiku aktikulaciju vlastitih politikih pozicija u oblicima frakcija je kontroverza nastala oko odreenja pravaca i metoda, strategije i taktike u procesima daljeg razvoja Ruskog drutva. Nasuprot zahtevima za akumulacijom sredstava proizvodnje (prvobitna socijalistika akumulacija) i superindustrijalizacijom koju zagovara boljevika levica, Buharin pledira mirniji i skladniji razvitak svih privrednih segmenata Ruskog drutva. Ovu je tezu Buharin dedukovao iz svojih analiza klasne strukture Ruskog drutva izvrenom jo u Istorijskom materijalizmu2. Na slian problem je, ukazao i Lenjin, u nizu svojih postrevolucionarnih radova3. Buharinov pristup je, s druge strane, uzrokovao i dalje razvijanje teze o potrebi za klasnim mirom. Brojana nadmo seljatva namee u situaciji postojanja uravnoteenog privatnog i dravnog industrijskog i trgovakog sektora takav tip akumulacije dravnog industrijskog sektora koji e se odvijati paralelno akomulaciji u seoskoj privredi.4 Da bi se ovaj u osnovi izvorno Lenjinov koncept NEP-a ostvario treba, prema Buharinu izvriti izvesno i svakako unapred kontrolisano proirenje seljake akomulacije, a to se u onadanjim Sovjetskim uslovima moglo jedino stimulacijom kulakih i trgovakih segmenata. Nekako u isto vreme Buharin je izbacio i onu nesretno shvaenu akcionu parolu:bogatite se, koja je izazvala otre replike boljevike levice i pomalo ishitrenu tezu o navodnoj kapitalistikoj restauratorskoj koncepciji Buharinove teorije. S druge strane Buharinova teza o rastu u socijalizam kroz razmenu traila je od partije da najpre potstie i sprovodi reformu u poljoprivredi, da uspostavi normalne uslove razmene i svede na minimum uplitanje drave na mestima gde se trguje... i to od centralnih trnica do lokalnih trgovina i na kraju da neprestalno sniava cenu industrijskim proizvodima, ime bi se dravnoj privredi omoguila potrebna konkurentnost i produktiv-

S.Cohen,Buharin i Boljevika Revolucija,isto, st.173. N.Buharin,Teorija Istorijskog Materijalizma,Zagreb,1980.st.186 i dalje Ovaj je problem,tvrdi Buharin,Lenjina zanimao,zapravo,svo vreme nakon Oktobra 4 S.Cohen,isto, st.174.
2 3

108 120

nost.1 Time bi se izbegla monopolistika dominacija dravnog sektora s jedne, ali i njena pretea degeneracija usled neproduktivnosti s druge strane. Suprotno stanovitu boljevike levice, posebno teoriji Preobraenskog, koji zahteva eksploataciju dosocijalistikih oblika privrede2. Buharin je sredstva socijalistike akomulacije traio prvo u sve veim dobicima industrije, drugo, u progresivnom oporezivanju imunih kapitalistikih elementa i tree u razvijenoj monetarnoj politici tednje i kreditiranja.3 Boljevika levica je programom superindustrijalizacije koji bi se odigrao iskljuivo na raun seljakog privrednog segmenta, propustila, prema Buharinu, da uvidi kako su gradski i seoski sektor jedinstveni organizmi i da otud jedino dobra i istinski socijalistiki orjentisana privredna politika mora polazei od njenog jedinstva da izgradi jedan novi autentino boljeviki i Sovjetski privredni i politiki sistem. Jer, boljevika levica, tvrdi Buharin, previa da uoi da je (za razliku od Lenjina) socijalistika revolucija nastala na tlu industrijski nerazvijene sredine u kojoj brojne protivurenosti nastale oko procesa prvobitne akomulacije nisu ni prevladane. Veina istoriara se slae da je relativno stroga Lenjinova opaska o navodnom Buharinovom nepoznavanju dijalektike,4 zapravo, kritika njegovog koncepta o primarnosti ravnotee nad konfliktima u drutvu. Ovu, gotovo usputnu primedbu izreenu u jednom sasvim drugom kontekstu, Staljin je veto koristio tridesetih godina u svojim obraunima sa boljevikom desnicom. Ovde mi se, meutim, ova Buharinova teza ini znaajnom iz jednog sasvim drugog razloga. Naime, vie nema sumnji Nikolaj Buharin je u svojoj znaajnoj knjizi Teorija Istorijskog Materijalizma, u kojoj je razvio i ideju o ravnotei drutva,5 zapravo, sasvim dobro rezonovao iz ugla onog koji poseduje vlast. Jer, kad previa sukobe i u drutvenoj i klasnoj ravnotei vidi elemente odakle treba zapoeti razradu strategije socijalistikog razvoja on, zapravo, govori sa pozicije onog koji poseduje vlast. Ovu, za mene ovde, krucijalnu injeS.Cohen,Buharin i Boljevika Revolucija,isto, st.177. E.Preobraenskij,Osnovnoj zakon socijalistieskog naklopenija,Vesnik Komunistieskoj Akademiji,1924/8. 3 S.Cohen,Isto, sr.178. 4 V.Lenjin, Pismo Kongresu (testament) U zborniku Marks-Engels-Lenjin, Protiv...Beograd, 1973,st.265. 5 N.Buharin,Teorija...Isto,st.250 i dalje
2 1

109 121

nicu previaju pored veine Buharinovih savremenika i gotovo svi istoriari desne boljevike frakcije. Jer, nakon etabliranja NEP-a, Buharinova frakcija je u razliitim kombinacijama bila i vladajua sve do definitivne pobede Staljina u 1928/29. godini. Klasna struktura Sovjetskog postrevolucionarnog drutva je, tvrdi Buharin, sloena. Nasuprot osnovnoj klasi koju ine radnitvo i seljatvo postoji i brojna inteligencija, nova i stara buroazija, nepmani, trgovci, sitni i srednji proizvoai. Pored bliske saradnje uspostavljene jo u revoluciji kada su u zajednikom bloku realizovali i vlastitu politiku hegemoniju, izmeu radnike klase i seljatva tinjaju i do kraja ne prevladani klasni antagonizmi. U novoj proleterskoj dravi klasna svest svih ovih grupa, potencirana i vlasnikim egoizmom seljatva (jer joj je nakon revolucije podeljena zemlja) je i dalje bitno razliita i preti, tvrdi Buharin, da postane i izvor klasnih konflikata. Iz ove socijalne injenice, koju su dvadesetih godina gotovo svi Ruski marksisti jasno uoili, Staljin e u 30-im godinama izvui tezu o nepomirljivim suprotnostima prijateljskih klasa. Buharin je polazei od saznanja o ovoj sloenoj klasnoj strukturi postrevolucionarnog drutva nastojao da izgradi i jednu radikalno novu teoriju prelaznog perioda. Nasuprot procesu zaotravanja klasne borbe u kapitalizmu - to je jedan od temeljnih zadataka aktivnosti komunistikih partija - u izmenjenim politikim uslovima nastalim nakon uspeno sprovedene revolucije zadatak radnike klase se sastoji u potpunoj podrci tom drutvu, njegovom uvrivanju i rukovoenju njim.1 Cilj proleterske hegemonije sada postaje graanski mir a revolucionarna partija, tvrdi Buharin, shodno novim uslovima mora da se preobrati u partiju graanskog mira. Ukoliko je Ruska vlast dozvolila, a u nekim sluajevima je ak i pospeila privatnu trgovinu i sitnu proizvodnju, to je tvrdi Buharin, uinila samo u interesu oivljanja prometa, breg obrta uloenih sredstava i uklanjanja preteih negativnih posledica birokratske samovolje izazvane ratnim komunizmom. Ali, time nova drava nije odustala od klasne borbe, niti je previa, ve samo u interesu celishodnosti privreivanja za jedno kratko vreme doputa razvoj neproleterskih segmenata, zadravajui pri tom sva sredstva kontrole i usmerevanja njenog daljeg razvoja. U
1

N.Buharin,Put u Socijalizam i Radniko-Seljaki savez,Isto,st.206.

110 122

postrevolucionarnom periodu progresivno oporezivanje buroaskih i NEP-ovskih privrednih segmenata, uskraivanje politikih glasakih prava buroaziji i seljatvu, uporedo sa razvijanjem konkurentske sposobnosti dravnog sektora (proizvodi privatnika su u ovom periodu jeftiniji od slinih dravnih) predstavljaju nove oblike klasne borbe u socijalizmu. Pravei analogiju sa evolucijom kapitalistike drave u kojoj krupni privredni segmenti potiskuju sitne i srednje, Buharin predlae da se konkurencijom na tritu, borbom kvaliteta, sukobom razliitih produktivnosti, kreditnom politikom i u opte boljom organizacijom dravne proizvodnje pobedi u novoj klasnoj borbi, a ne da se mehanikim sukobljavanjem snaga uz pomo oruja ostvari i politika proletarska dominacija.1 Na selu metode pritiska, zatezanja, konfiskacija i rekvizacija imunog i srednjeg seljatva treba zameniti sistemom kooperacije socijalistiki orjentisanih segmenata seljatva, a potiskivanje (kroz konkurenciju, naravno) krupnog seljatva praeno odgovarajuom fiskalnom politikom treba da postanu novi oblici usmeravanja ka socijalistikim drutvenim odnosima. Otud i postojei savez sa seljatvom, treba, tvrdi Buharin, i u postrevolucionarnom periodu uvrstiti novim oblicima sprega. U radniko-seljakom bloku rukovodea uloga pripada njenom najsvesnijem elementu: partiji. Seljaka klasa, pocepana na razliite slojeve bez celovite ideologije i izgraene klasne svesti, bez obrazovanja i oseaja zajednitva, nije u stanju da vodi samostalnu klasnu borbu i da pri tom ouva autonomnu poziciju i ne bude inkorporisana u jedan od desnih kontrarevolucionarnih blokova. Ova Buharinova teza sadri u sebi jednu drugu isto tako znaajnu pretpostavku. Ne znam da li je Buharin u vreme formulisanja svog koncepta bio upoznat sa Marksovim Konspektom Bakunjinove knjige Dravnost i Anarhija- u svakom sluaju posle 1926. godine kada je prvi put objavljena u Moskvi sigurno jeste - ali utisak istovetnosti formulacija ostaje evidentan. Sasvim ukratko da potsetim. Marks na Bakunjinovo pitanje: Ako proleterijat postane vladajui stale nad kim e on vladati. Da li nad nekim drugim proleterijatom koji e biti potinjen ovoj novoj vladavini, ili nad seljatvom nad kojim e vladati gradski i fabriki proleterija; odgovora da to, zapravo, znai da dok postoje druge klase, posebno kapitalistike i dok
K.Marks,Konspekt Bakunjinove knjige Dravnost i Anarhija,u Marks...Protiv....Isto st.65 i dalje
1

111 123

se proleterijat bori sa njom (jer sa dolaskom proleterijata na vlast ne isezavaju ni njegovi neprijatelji ni stara organizacija drutva) on mora primenjivati nasilne mere. Odavde i potiu i mere vladavine. Jer, dok je sam proleterijat jo klasa i dok jo nisu isezli ekonomski uslovi na kojima se zasniva klasna borba i postojanje klase, oni se moraju, nasilno otkloniti ili preobraziti. Proces njihovog probraaja stoga mora biti nasilno ubrzan i u toj funkciji treba traiti i odgovor na pitanje o smislu postojanja proleterske drave. A to se tie seljatva Marks odgovara da tamo gde seljak masovno postoji kao privatni vlasnik, gde ak obrazuje manje ili vie znaajnu veinu, gde nije isezao ili zamenjen poljoprivrednim nadniarima on e ili spreiti i sruiti svaku radniku revoluciju, ili e proleterijat morati da preko svoje vlade preduzme mere kojima e se neprestalno poboljavati poloaj seljaka i time pridobijati za stvari revolucije.1 A Buharin je upravo ovako, nakon 1924. godine, i koncipirao svoju varijantu o radniko-seljakom bloku. Hegemonu poziciju partije Buharin predvia i prema samoj radnikoj klasi. I ona je podeljena na razliite slojeve, otvorena za razliite ideoloke uplive, delom inertna i bez razvijene klasne svesti tek sa avangardnom partijom kao vodeim odredom radnike klase moe uspeno da ostvari i svoju istorijsku misiju oslobaanja drutva. Zapravo i ova, istina neto izmenjena varijanta, svodi se na ve poznatu i u radnikom pokretu uveliko praktikovanu vaspitnu diktaturu partije. Jer, kako to poput gotovo svih boljevika, tvrdi i Buharin, tek kroz istinsko jedinstvo i sa avangardnom partijom kao vodeom snagom (ili odredom, kao kod Staljina) blok radnika i seljaka moe da se suprotstavi nadolazeoj kontrarevoluciji s jedne i da na iskustvima ve uspostavljenih socijalistikih drutvenih odnosa prelaznog perioda zapone sa celovitom realizacijom programa revolucionarnog preobraaja drutva s druge strane. Otud se kao primarni zadatak proleterske diktarure pojavljuje stalno i sistemsko potiskivanje nesocijalistikih segmenata. Kod levih i ekstremno levo orjentisanih teoretiara drutva (Trocki, Preobraenski, Medvedov, ljapnjikov, Kolontaj...) ova teza poprima oblik i permanentnog klasnog rata i u socijalizmu, odnosno kod desnih i umereno desnih teoretiara oblik manipulativne saradnje. Zapravo, bilo otvoreni, bilo prikriveni
K.Marks,Konspekt Bakunjinove knjige Dravnost i Anarhija,u Marks...Protiv....Isto st.65 i dalje
1

112 124

rat vladajue vrhuke i vlastitog naroda postoji u zemljama realnog socijalizma u njenom celokupnom postrevolucionarnom periodu. Nesocijalistikim segmentima: buroaziji, kulacima, te raznim slojevima inteligencije se i u NEP-a dozvoljava izvesna privredna aktivnost, ali se pri tom razliitim oblicima politike kontrole kanalie prema prihvatljivim oblicima. Njenim predstavinicima se ograniavaju, ili sasvim ukidaju politike slobode, zabranjuju se pravo na slobodu tampe i osnivanje politikih organizacija, a oduzimanjem glasakih prava eliminie se i njen mogui politiki uticaj.1 Druga grupa teoretiara smatra da je autoritarna lenjinistiko-staljinistika verzija marksizma u svojoj konanoj realizaciji samo jedan od modaliteta graanskog drutva, budui da su i jedan i drugi sistem utemeljeni u istovetni pozitivistikohegelijanski koncept graanske civilizacije. U prilog ovom gleditu ide i injenica da se staljinizam realizavao kao autoritarno etatistiko drutvo u kome ne dolazi do ukidanja ni jedne od pretpostavki graanskog drutva: koncept sile, politiki autoritarizam, institucioni oblici socijalne kontrole, robni karakter privreivanja i represivna funkcija kulture su, uprkos nekim nebitnim razlikama, istovetni. Buharin je, naravno, video veinu zamki koju nosi ova jednostrana razrada ortodoksne marksistike dogme. Otud i jedna pozitivna teorija i praksa Sovjetskog drutva mora, prema Buharinu, da izraste i kao negacija nekontrolisanog voluntarizma ratnog komunizma, ali i kao jedna racionalno utemeljena praksa ija se stremljenja sastoje u tome da se dosegne jednakost materijalnih uslova ivota. Ona bi morala da omogui da se najtalentovaniji i najsposobniji biraju ne iz uskog kruga obrazovanih ljudi odvojenih pregradama od drugih ve iz ogromne trudbenike mase.2 Zato umesto prakse u kojoj caruje samovolja, pritisci, manipulacija, naredbe i jednostrane odluke svemone elite revolucionarni zakoni moraju zameniti sve ostatke administrativne samovolje, ak i ako je ona revolucionarna. U periodu mirne izgradnje kada privredna delatnost stoji u prvom planu svako nesistematsko, samovoljno, sluajno i nepredvieno meanje u tokove privrednog ivota moe, upozorava Buharin, da ima izuzetno loe posledice.3
1 2

N. Buharin, Put u Socijalizam i Radniko-seljaki savez, Isto,st.208. N. Buharin, Put u Socijalizam i Radniko-seljaki savez, Isto,st.235. 3 N. Buharin, Put u Socijalizam i Radniko-seljaki savez, Isto,st.228.

113 125

Buharinova ekonomska politika je uprkos nekim neznatnim propratnim krizama i oscilacijama u tempu imala uspeha i jedno vreme se inilo da je ostvareni NEO-NEP-ovski privredni i drutveni koncept sasvim zadovoljavajue reenje. Postojee drutvene tenzije su, prema Buharinu, bile prevladane ili na putu prevladavanja. Znaajni deo neboljevike inteligencije i politike opozicije je ili integrisan, ili je nizom relativno efikasnih zabrana i progona efikasno eliminisan. Ideja socijalizma je stekla uporite i meu seljatvom i meu tehnikom inteligencijom. Preobraenski je prvi naznaio problem rasta industrije i to rasta kroz plansko usmeravanje investicija, to je Buharin uz izvesne korekcije uglavnom i prihvatio. Tako je i fokus svoje teorije prebacio sa jednostrane mobilizacije neiskorienog kapitala to je obeleilo celu jednu epohu privrednog razvoja Sovjetskog drutva na problem koji izaziva pribavljanje dodatnog kapitala. Naime, u drugoj polovini dvadestih godina rast industrije nije se vie mogao svesti na bru cirkulaciju kapitala i njeno pospeivanje, ve na poveanje samog organizma, odnosno na pitanje investicija. I drugo, kako tvrdi Koen, Buharin se postepeno uverio u tanost dijagnoze Preobraenskog da je hronina bolest sovjetske privrede nedostatak industrijskih proizvoda, a ne nedovoljna potranja potroaa.1 I jo jedna teretska intervencija se ini znaajnom za razumevanje Buharinove revizije ranog Buharina. Poavi od ideje o potrebi za izgradnjom nove privrede na novim tehnolokim osnovama on tvrdi da se na jednom viem tehnolokom nivou usmeravanje privrede ne da vie vriti samo preko trita poto bi u tom sluaju pojedini industrijski segmenti zbog same prirode kapitala ostali nerazvijeni (laka i teka industrija...) ve novom ulogom drave i celovitom planskom politikom. Za razliku od levog koncepta Trockog i Preobraenskog, koji pod njom podrazumevaju samo kontrolu rada i raspodele, Buharin se prevashodno oslanja na nauku i statistiku a zatim i na trite koje daje najtanije podatke o opsegu, tempu i valjanosti investicija. Time je Buharin samo iznova naglasio svoju staru tezu o nunosti za istinski racionalnim konceptom planiranja i privreivanja. Detaljnijom razradom teze o funkcio1

S.Cohen,Buharin i Boljevika Revolucija,isto, st.236.

114 126

nalnosti opteg i univerzalnog zakona raznotee on je naznaio...i... novu epohalnu perspektivu socijalistike ekonomije koja zahvaljujui upravo socijalistikom planiranju i klasnini zakon vrednosti transformie u zakon utroka rada.1 Ne ulazei u ovu delom ideologiziranu tezu u kojoj i nije teko razluiti ta pripada sveri ideologije a ta samoj nauci ukaemo na drugu Buharinovu reviziju. Nju je zapoeo sredinom 1927. godine i ticala se projekta dalje perspetive razvoja poljoprivrede. Prema Buharinu budua ofanziva protiv kulaka kojom bi se suzbile njene izrabljivake tendencije ne bi trebalo da budu nasilna i histerina akcija kakva je postajala u vreme ratnog komunizma, nego mirna politika i ekonomska mera koja bi kroz sloenu fiskalnu politiku likvidirala buroaske segmente na selu.2 Buharin je posebni znaaj pridavao dvema merama ijom primenom bi se otklonile negativne pojave u njenom razvoju. Prva bi kroz neku vrstu kulturne revolucije na selu oslobodila mogunost industrijskog privreivanja na selu i sa primenom nove tehnologije proizvodnje i razmene dobra uzrokovala stvaranje novih navika, dok bi druga, dugoronija, dalekosenija i skuplja akcija.... kroz potpuno stvaranje kolektivnog poljoprivrednog sektora i to uglavnom velikim mehanizmima proizvodnih kooperativa, bila usmerena na stvaranje novih socijalistikih odnosa na selu.3 I mada je sasvim dobro naznaio osnovne probleme sovjetske ekonomike Buharin i u ovom revidiranom konceptu nije u potpunosti razreio neke kljune kontroverze koje je boljevika levica u kritici boljevike desnice istakla kao krucijalne. Ako je verovati Stefanu Koenu neke nedoslednosti i neizvesnosti i u novoj verziji su ostale. Suprotnosti izmeu jaeg direktnog oporezivanja i nade u poveanje privatnih tednih uloga; izmeu uvoenja mera protiv kulaka i nade u porast ukupne poljoprivredne proizvodnje; izmeu smanjenja proizvodnih trokova u industriji i podizanja ivotnog standarda radnika kome se, izgleda, on nadao. Bilo je takoe nejasno hoe li se racionalizacijom moi ubrzo dobiti vei vikovi potrebni za investicije, a nije sigurno ni to moe li nestaica robe biti

1 2

S.Cohen,Buharin i Boljevika Revolucija,isto, st.241. Isto, st.242. 3 Isto, st.242.

115 127

toliko ublaena da izazove stalni rast koliine poljoprivrednih proizvoda na tritu.1 Da bi se do kraja razumela ideologija NEP-a i NEO-NEP-a kakva je razvijena u drugoj polovini dvadesetih godina od strane Buharina, vano je uoiti njenu izvorno teoretsku osnovu kod Lenjina i njene kasnije modifikacije od strane brojnih Sovjetskih marksistikih teoretiara sredinom dvadesetih godina. Od Rikova, iji je rad bezrazlono potcenjen, preko brojnih Buharinovih uenika koji su operativno razraivali pojedine teoretske postavke pa do Trockog i samih ideologa boljevike levice. Nikolaj Buharin je bez sumnje pripadao najglasnijim pobornicima i teoretiarima NEP-a. Ne samo da je razradio osnovni Lenjinov model, ve ga je nizom inovacija znaajno modifikovao. Sa ideolozima boljevike levice, posebno Preobraenskim, vodio je jednu zanimljivu polemiku. Ipak Buharin nije uspeo da prevlada neke temeljne marksistike dogme koje su ga, a da toga nije bio svestan, u krajnjoj instanci vodile u politiki poraz. Temeljni problem koji on nije uspeo da razrei, a koji je i Stefan Koen uoio, tie se nesklada izmeu zahteva za privrednim pluralizmom i apologije politikog monizma. Privredna demokratija vodi veoj slobodi, jer konkurencija na tritu uspeno eliminie stvaranje monopola, i omoguuje racionalno privreivanje. Politiki pluralizam rui uspostavljenu ravnoteu budui da svaki od delova tei uspostavljanju monopola nad celinom, a on dovodi do gubitka slobode. Reenje stoga treba, tvrdi Buharin, traiti u eliminaciji monopola i to preko trita, a ne silom, njenim guenjem, u sve veoj decentralizaciji drave i privrede, u sistemu potsticanja malih socijalinih razlika i u eliminaciji politikih i ideolokih sukoba. Partija stoga ne treba da raspolae sredstvima moi, to treba da ini drava budui da u sistemu sa suenim politikim prostorom... mora prirodom svog poloaja da reprezentuje interese veine, a to ne moe ukoliko bi jedan njen deo nadvladao celinom.2 Time bi se, tvrdi Buharin, u potpunosti ouvala postojea ravnotea drutva a politikom sistemu dao jedan istinski racionalni oblik. Ali, pristajanje na monopol partije i to uprkos zavodljivoj tezi da samo jedna partija u uslovima privrednih sloboda moe da bude predstavnik vei1 2

S.Cohen,Buharin i Boljevika Revolucija,isto, st.243. V.Gligorov,Buharin i Strategija Desnice,Argumenti br.4/80, st.12 i 13.

116 128

ne lagano je ruila celokupnu ideoloku konstrukciju boljevike desnice. Naime, ono to je Buharin nazvao celokupnom partijom nije nita drugo do jedna jedina frakcija koja je ostala nakon eliminacije boljevike levice. Upravo suprotno ovoj Buharinovoj tezi, samo je politika konkurencija mogla da bude efikasna brana avanturizmu jedne netrpeljive partijske klike i samo je kroz jednu zbilja demokratsku i otvorenu raspravu o svim vanim pitanjima moglo da doe i do stvaranja osnova za jedan racionalno koncipirani politiki sistem. A za sve to naprosto nisu postojali institucioni uslovi u Rusiji. Upravo je boljevika partija tokom dvadestih godina sistematski eliminisala pretpostavke za jednu demokratsku alternativu. Staljin, objektivno posmatrano, samo zavrava uobliavanje onih drutvenih i politikih procesa koje je boljevika partija otvorila dvadestih godina.

117 129

Udruena leva opozicija (1926-1929)

Otsustvovanje Trockog iz aktivnog politikog ivota u periodu 1924/25. ostavilo je traga unutar nekada mone i uticajne leve opozicije iz 1923. godine. Neto zbog udne bolesti i dugog leenja van Moskve u vreme Lenjinove smrti, a zatim i neshvatljivi izlivi lojalnosti partiji nakon poraza opozicije i osude frakcije na XIII partijskom kongresu u potpunosti su paralisali levu trockistiku frakciju. Meutim, pojava Zinovjeove leve opozicije i ekstremno levih frakcija u periodu 1923/25., otkriva da program boljevike levice formulisan verovatno najcelovitije u knjizi Novi Kurs1 nije ni u jednoj taki prevladan, niti je vladajua frakcija uprkos datim obeanjima, kojima je i smirila frakcijske sukobe u 1924. godini, realizovala neki od ponuenih programa. Tek e otro Kamenjevo oponiranje Rikovljevom izvetaju o ekonomskoj situaciji na aprilskoj sednici CK 1926. godini, kao i zahtev za brom industrijalizacijom zemlje, smanjenjem socijalnih razlika na selu i ogranienjem ekspanzije kapitalistikih privrednih segmenata, zadobiti otvorenu podrku Trockog. Nakon ove podrke razjedinjenoj boljevikoj levici nije bilo teko da prevazie ranije nesuglasice, formulie zajedniki program akcije i formira homogenu i relativno disciplinovanu frakcijsku grupu. Ve na junskoj sednici CK 1926. Trocki je u ime leve Udruene opozicije i slubeno proglasio njeno postojanje. Vlastitu politiku poziciju je definisao kao stajalite boljevike levice koja brani interese radnike klase od bogatog seljatva, nepovske buroazije i birokratije. U platformi Udruene leve opozicje, nadalje, je zagovarana obnova unutarpartijske demokratije i pravo radnike klase da slobodno iznosi svoje zahteve putem sindikata, da se pogaa sa industrijskom administracijom umesto to se pokorava njenom diktatu i to pasivno posmatra kako se sindikat pretvara u posluno orue drave.2 Slino zahtevima Trockog iz 1923. godine i Udruena leva opozicija je postavila kao jedan od svojih ciljeva i reformu
1 2

L.Trocki, Novi Kurs, Rijeka, 1972., st.10 i dalje I.Dojer, Trocki II, Zg.1976 st.177.

118 130

drutva, potpuno oslobaanje siromanih socijalnih slojeva od poreza i pojaano oporezivanje krupnih kapitalistiki orjentisanih privrednih segmenata. Planskom privredom, doslednom proleterskom orjentacijom nove drave i pojaanim tempom industrijalizacije trebalo bi da se stvore materijalni preduslovi i za istinsku klasnu hegemoniju proleterijata. Jedna od prvih mera uperenih ka poboljanju standarda radnike klase, koja ni nakon deset godina u socijalizmu ne dosee predrevolucionarni nivo /to nee postii ni nakon Drugog svetskog rata/ bila je poveanje nadnica industrijskog radnitva i celovitija realizacija usvojene socijalne politike. Program kolektivizacije poljoprivrede, bar kako ga je formulisao Trocki, nije zagovarao nasilnu optu kolektivizaciju i likvidaciju kulaka kao klase, kao to e to samo par godina kasnije uiniti Staljin preuzimajui delove leve privredne politike, ve je imao na umu dugoronu reformu koju valja provesti postupno uz saglasnost samog seljatva i koju valja podupreti kreditnom politikom vlade i upotrebom postojeih industrijskih zaliha.1 Udruenoj levoj opoziciji uspelo je da obnovi i uvrsti svoje vrsto jezgro koje je sudei po velikoj peticiji brojalo oko 8000 lanova. /Staljin je, naravno, umanjio i ovu cifru na 4000, ali je zato desetak godina kasnije u prvim istkama likvidirao bar deset puta vie stvarnih trockista/. Meutim, vie od brojki, impresionira, kako to s pravom tvrdi i Dojer, njen sastav. Pored Zinovjeva i Kamenjeva zinovjevsku struju su vodili Laevi, Smiliga, Sokolnjikov, Bekajev, Jevdokimov; trockistiku struju Preobraenski, Rakovski, Radek, Pjatakov, Jofe, Smirnov, Anotonov-Ovsenko itd., dok su ekstremno levo krilo Udruene leve opozicije inili ostaci frakcije Radnike opozicije, frakcije Radnike istine, lanovi frakcije Demokratski centralisti i frakcije Radnika grupa iz 1923. i 1924. godine sa Medvedovim, ljapnjikovim i Osinskim kao neformalnim voama. Levom krilu Udruene leve opozicije pripada i zasluga to je istakla i zahtev za stvaranjem nove boljevike partije. Stara je partija, prema ljapnjikovu, izdala revoluciju i sada se nalazi u postermidorskoj fazi, dok nova elita vlasti, objedinjena u vrhovima partije i drave, postavi zatitnik birokratije, kulaka i NEP-ovske buroazije, na laan i nestvaran nain predstavlja interese radnike klase. Alternativu sadanjoj kriznoj
1

Isto, st. 177.

119 131

poziciji partije ekstremno levo krilo Udruene leve opozicije vidi u formiranju nove autentine radnike komunistike partije, koja bi, naravno, nastala iz udruene leve opozicije. Ali, to je ve bila taka, koju ni Trocki ni Zinovjev nisu mogli da prihvate, posebno ne na poetku velikih frakcijskih borbi 1926. godine, kada se pitanje vlasti nije ni otvoreno postavljalo. Sasvim suprotno ljapnjikovu za Trockog je, sovjetski termidor bio pretnja koju valja otkloniti, a ne gotova injenica. Osnova drutva je bez obzira na klasnu i socijalnu heterogenost i hegemoniju birokratskog sloja upravljaa i organizatora drave i privrede, koju, uprkos uskim jasnim pokazateljima, prema Trockom, nemogue sredinom dvadesetih godina odrediti pojmom nova klasa, i dalje socijalistika. S druge strane, kako primeuje i Dojer, poziv zinovjevaca i trockista da se partija vrati Lenjinu i principima lenjinizma kao jedino ispravnim naelima boljevizma stavilo je opoziciju u nereivu dilemu. Od samog Lenjina je, naime, poticala ideja o zabrani frakcija u partiji, na ta se vladajua frakcija Buharina i Staljina pozivala u svom politikom obraunu sa boljevikom levicom, pa je otud i poziv na Lenjina u neku ruku bio i protivurean osnovnom zahtevu za demokratizacijom drutva i legitimizacijom i legalizacijom frakcija. Buharin je i upravo polazei od znaaja ove Lenjinove zabrane frakcija mogao da tvrdi, ostajui svo vreme unutar jedne legitimne verzije lenjinizma, da je proleterska diktatura osigurana samo rukovodeom ulogom partije koja treba da bude jedna i jedinstvena, odnosno da iskljuuje legalno postojanje drugih partija i da drugo, po svom jedinstvenom ustrojstvu iskljuuje samostalne autonomne grupe, frakcije i organizovane struje. Jer, tvrdi neto dalje Buharin budui da frakcije imaju svoju osnovu u razliitim socijalni strujama to bi, ako bi dopustili postojanje frakcija u sledeoj etapi razvoja znailo i legalizaciju drugih partija, a to moe da znai da stvarno klizimo sa linije proleterske diktature na liniju politike demokratije, tj. na onu liniju koju su odavno i oduvek propovedali i Kaucki i Eseri i drugi nai neprijatelji.1 Ovaj stav Buharina i ova dihotomija proleterske diktature naspram politike demokratije, preuzee neto kasnije Staljin i postaviti je u sreditu svoje verzije lenjinizma. Jedan broj istoriara i politikologa misli da je u ovoj Lenjinovoj zabrani sadr(4)A.I.Rykov,N.I.Buharin,Partija i Opozicionij blog,MoskvaLenjigrad,1926,st.76.
1

120 132

ana sutinska komponenta boljevike verzije marksizma. Prema ovoj interpretaciji lenjinizma sama zabrana zavrava jedan dugotrajni proces suavanja politikog i ideolokog prostora delanja. To to se ona odigrava par godina nakon revolucije tumai se faktikom nemogunou Lenjina i njegove frakcije da to uini ranije, odnosno snagom konkurentskih frakcija da se suprotstavi nameri o ukidanju frakcija i grupa u partiji. Neto radiklaniji oblik ova teza poprima kod Kolakovskog u njegovim novijim radovima kad tvrdi da boljeviki totalitarizam postaje razumljiv tek onda kada se on dovedi u vezu sa marksistikim pozitivistikim nasleem. Uoblaavajui vlastite verzije lenjinizma i Buharin i Staljin izgleda da previaju da naznae da je Lenjin gotovo do svoje smrti vodio partiju na pricipima veoma razvijenog unutarpartijskog demokratizma i tolerisanja opozicije, smatrajui da su potpuno slobodne unutarpartijske rasprave, borbe miljenja i sukobi razliitih procena najnormalnija stvar.1 Za razliku od brojnih lenjinista staljinistike orjentacije Lenjin potuje dva temeljna principa: prvi, da se mora do kraja potovati demokratsko odluivanje koje zatim prema principima demokratskog centralizma postaje obavezno za sve, i drugo, ako doe do takvih principijelnih neslaganja da je zajedniki rad i delanje nemogue onda svaka od tih strana ima puno pravo da se otcepi od partije i da stvori novu socijalistiku partiju.2 No, na pitanje ta se deava kada je u jednoj dravi zabranjeno formiranje novih socijalistikih partija, oigledno, ovde, nije odgovoreno. Ali, vratimo se naoj osnovnoj temi. U situaciji kada Staljinova, Buharinova, Zinovjeva ili verzija lenjinizma Lava Trockog imaju legitimnu mo da se zavisno od ishoda u politikim borbama etabliraju kao istinski lenjinistike struje najbolje je izgleda, napraviti politiki kompromis. To su po svoj prilici i boljevici nakon Lenjinove smrti i uinili formiranjem institucije kolektivnog rukovodstva. Ali, uspostavljena ravnotea ve je 1925. poela da se rui i da svoje teite pomera ka Staljinovoj i Buharinovoj frakciji. Za veinu politikih uesnika takva promena snaga ostala je gotovo nevidljiva. Meutim, nakon gotovo tihog poraza Zinovjeve Lenjingradske frakcije politika ravnotea snaga se toliko izmenila da su Trocki i njegove pris1 2

P.Vranicki,Marksizam i Socijalizam,Zg.1979, st. 55. P.Vranicki,Marksizam i Socijalizam,Zg.1979, st. 47.

121 133

tae sa boljevike levice bili prinueni da u 1926. godine zaotre svoje odnose sa desnom frakcijom ne bi li novim kompromisom iznudili neto vee povlastice i time iznova uvrstili svoje poljuljane politike pozicije. Stvarni uinak svih ovih politikih procesa u 1925/26. je bio za Trockog krajnje porazan. Staljinu je uspelo da privoli Trockog i Zinovjeva da se u jednom trenutku odreknu stava ekstremno levog krila udruene leve opozicije, posebno onih koji se tiu zahteva za stvaranjem nove partije i da javno podre rezoluciju kojom se ljapnjikov, Medvedov i pristae Trockog u inostranim komunistikim partijama; Rut Fier, Maslov, Suvarin i neto kasnije kontroverzni Maks Istmen inae iskljueni i iz svojih partija zbog podrke boljevikoj levici- osude i od same boljevike partije. Politiki prostor delanja je ve toliko bio suen da je boljevika levica u nemogunosti da na otvorenim partijskim sastancima iznese svoj program, bila prinuena da poetkom 1927. godine obnovi svoju unutarpartijsku tajnu mreu, i da uprkos pritisku vladajue frakcije, njenih zvidaa i stalnim policijskim podmetanjima stekne znaajnu podrku nekih radnikih partijskih elija. Ve dovoljno monoj vladajuoj frakciji je bilo relativno lako da na ove nesumnjive uspehe boljevike levice odgovori masnovnim iskljuenjem levih opozicionara. Tako su ljapnjikov, Medvedov, Osinski i drugi koji su zagovarali stvaranje nove boljevike partije, iskljueni i iz stare. Laevi je opozvan sa funkcije pomonika vojnog komesara a sa njim, najee birokratski tiho i neujno, i znaajna grupa opozicionara iz redova crvene armije, dok je Zinovjev, verovatno i zbog ugleda vodeeg boljevika i najblieg Lenjinovog saradnika iskljuen samo iz Politbiroa... Ovu etapu frakcijskih borbi obeleila je i pojava ilegalne aktivnosti opozicionara, kao i pokuaji prenoenja sredita rasprava iz vrha partije u najnie partijske elije. Na ovaj izbor metoda borbi boljevika levica je bila prinuena jer je nakon Lenjinove smrti izgubila i znaajne pozicije koje je ranije imala u partijskim, sindikalnim, dravnim i vojnim strukturama vlasti. Jedno preciznije istraivanje obima neslaganja izmeu Udruene leve opozicije i vladajue frakcije Staljina i Buharina utvrdilo bi, tvrdi Kamenjev, prostu injenicu da dubokih principijelnih razmimoilaenja i nema. A sudei prema deklaraciji
122 134

vladajue frakcije od 16. Oktobra 1927. godina nema ni elemenata za politiku dikvalifikaciju ideolokih oponenata. Ali, s druge strane, razlike izmeu politikih proglasa vladajue frakcije, zahtevA leve opozicije za realizacijom jednog dosledne lenjinistiki utemeljenoe politike, otvaraju neke dileme o kojima tvrdi Kamenjev treba raspravljati. Administrativno-policijsko razreavanje nekih drutvenih i idejnih konflikta koje predlae vladajua frakcija pozivom na rezoluciju o zabrani frakcija je nedovoljna budui da se time, zaprvo, sva otvorena pitanja samo potiskuju a drutveni procesi na koje je u svojoj kritici ukazala boljevika levica ostaju i dalje otvoreni. Stoga u interesu realizacije jednog savrenijeg i racionalno utemeljenog politikog sistema, tvrdi Kamenjev, treba dopustiti neto veu slobodu kritike tim pre to se fundamentalni zahtevi kritiara boljevike desnice nalaze unutar sasvim doputenih ideolokih okvira boljevizma. U nemogunosti da polemiku sa boljevikom levicom postavi na valjani teorijski temelj (koji bi upravo zato i pokazao i besmislenost vladajueg koncepta) vladajua frakcija, tvrdi Kamenjev, pribegava jeftinom etiketiranju optuujui potpuno izmiljeno udruenu levu opoziciju za ideologiju kapitulanstva i defetizma i to u situaciji kada jedino ona zahteva pojaanu klasnu borbu protiv klasnog neprijatelja: kulaka, nepmana i sitnoburoaskih tendencija. Konflikt izmeu dveju frakcija bi se dao, tvrdi Kamenjev, sagledati i neto drugaije. Nasuprot imaginarnom lenjinizmu Buharina i Staljina Kamenjev postavlja stvarnog Lenjina, a stvarnu socijalnu i idejnu poziciju levice konfrontira njihovom iskonstruisanom trockizmu.1 U oceni karaktera i perspetive ruske revolucije Kamenjev izriito tvrdi da se stanovita boljevike levice i desnice u osnovu ne razilaze. Na Lenjinovu tezu da sovjetski tip drave... moe da se ostvari samo praktinim iskustvom radnike klase nekoliko najrazvijenijih zemalja Kamenjev e se pozvati onda kada se suprotstavalja Staljinovoj i Buharinovoj teoriji o socijalizmu u jednoj zemlji. Naime, vladajua frakcija je u rezoluciji CK, prema Kamenjevu, dobro postavila poetnu tezu istiui da proleterijat moe i sa uspehom da izgrauje potpuno socijalistiko drutvo uz uslov da je mo radnikog pokreta, s jedne, i mo proleterijata SSSR-a, s druge strane, dovoljno velika
O ovome blie u R.Tucker,Staljin, sa Revolutionary,London,1974,st.319, i 314.
1

123 135

da je sauva od vojne intervencije imperijalizma.1 To to je vladajua frakcija u zahtevu levice za revolucijom u nekoliko razvijenih zemalja i zahtevu za superindustrijalizacijom kojom bi se stvorili i istinski uslovi za potpunu hegemoniju proleterijata videla samo avanturizam, a u kritici sadanjeg stanja produkcionih odnosa samo skepticizam i paniku rezultat je politikantskih igri oko vlasti. I upravo odavde od ovog nereenog i onda nereivog koncepta koji pokuava da integrie postojeu strukturu realno egzistirajueg socijalizma sa neizvesnom perspektivom daljeg razvoja drutva, inae naznaenog i kod Lenjina, zapoee estoka rasprava izmeu boljevike levice i desnice. Staljin e istina, nakon razmimoilaenja sa Buharinom u 1928/29., preuzeti delove levog privrednog koncepta, ali i odbaciti onaj niz ideja o nunosti pune unutarpartijske demokratije. Ovu injenicu izgleda nee uoiti mnogi kritiari staljinizma. Tako e i Luka,2 koji se javlja i kao ne ba pouzdani svedok ovih zbivanja, tvrditi da su staljinizam i trockizam istovetni i razliiti od lenjinizma. Luka previa injenicu da Staljin nije preuzeo i samu sr trockizma: nunost pune unutarpartijske demokratije kao jemstva da e se svi ovi programi na jedan celoviti i zbilja racionalni nain i realizovati u praksi. Na tragu nekih Lenjinovih naznaka leva udruena opozicija je kao meru otpora nastupajuem birokratizmu i kao relativno efikasnu meru kontrole rada dravnih, partijskih i sindikalnih struktura vlasti zahtevala vee uee radnitva. Ali i levica je ovde propustila da sagleda injenicu da onaj sloj radnitva koji se dodeljuje rukovodeem sloju (i koji se kasnije i na crvenim univerzitetima i praktiki obuio za dravne i partijske upravljae) vremenom zbog same prirode podele rada i klasne strukture ruskog drutva, prestaje da bude radnitvo i da time shodno onom Lenjinovm naumu, predstavlja branu ili bar protivteu dominantnoj birokratskoj veini. I u stavu da nastupa vreme privremene stabilizacije kapitalizma, a samim tim i oseke revolucije, kao i u oceni karaktera proleterske drave, njene funkcije i zadatka prema meunarodnom proleterijata i vladajua frakcija i leva opozicija e se, prema Kamenjevu, uglavnom sloiti.

1 2

Isto, st.333. Prikaz Lukaevih stavova videti u N.Miloevi, ta....isto

124 136

Temeljno razmimoilaenje leve opozicije i vladajue boljevike desnice u 1926/27. godine sadrano je u oceni obima i tempa industrijske akomulacije. Polazei od teze da se prvobitnom socijalistikom akomulacijom, koju je ispred boljevike levice zastupao Preobraenski1 podie industrija na takav stepen razvoja da se seljatvu efikasno ukazuje na korisnost gazdovanja proleterijata u krupnoj industriji. Samo takvom politikom, koja ne iskljuuje i interese seljatva, ono e se privoleti za dobrovoljnu saradnju na reformi drutva. Akomulaciju u socijalistikoj industriji treba dakle, izvriti, tvrdi boljevika levica, prelivanjem privatnokapitalistike akomulacije iz sela u grad. ta je u ovoj levoj frazeologiji predstavljalo realnu mogunost a ta je inilo golu koketeriju sa jednim ideolokim konceptom, danas je mogue relativno lako rekonstruisati. Ali vie od svega i iluziju o brzom i radikalnom obrtu razobliie samo koju godinu kasnije sam Staljin. On je, kao to je poznato, na temelju nekih postavki boljevike levice, posebno teorije Trockog i Preobraenskog, tokom tridesetih godina izgradio vlastitu verziju boljevizma. Naiavi na otpor stanovnitva, a na otpor je morao da naie jer ga je estokim merama i provocirao, Staljin je pribegao drakonskom teroru. Teorijom o jaanju klasne borbe u socijalizmu, on je, zapravo, etablirao jednu permanentnu teroristiku politiku mobilizacije masa, dok je u jednoj, jo nejasnoj, polureligioznoj eshatolokoj slici o harmoninoj sadanjosti ( ili budunosti koja dolazi) pronalazio onaj konani ideoloki i psiholoki alibi masovnoj rtvi. Naravno ni on, ni brojni staljinisti nakon njega nee shvatiti jednostavnu istinu da osnovni problem ne lei ni u traenju savrene legitimnosti monstruoznom teroru, ni u tvrdoglavosti seljaka, ni u nepotenoj inteligenciji, niti u nedostatku izgraene svesti radnike klase, ve u tako postavljenom i tako praktikovanom sistemu vlasti. Celovitu kritiku taktike i strategije boljevike desnice u periodu velikih frakcijskih sukoba dae Lav Trocki. Staljinova kvalifikacija njegovih stavova kao socijal demokratskih pripada, tvrdi Trocki, pre kategoriji jeftinog politikantskog etiketiranja, nego ozbiljnoj, naunoj i promiljenoj analizi neije teoretske i ideoloke pozicije. Sam koncept Leve udruene opozicije nikako se ne moe svesti na socijaldemokratski i menjeviki
Solidnu interpretaciju stavova Preobraenskog u A.Erlich,The Soviet Industrialization Debate,Harvard,Cambrige,1967, st. 42.
1

125 137

jer im se i shvatanje proleterske revolucije i naznaka prelaznog perioda bitno razlikuju. Napominjui da se upravo boljevika levica u nekoliko navrata obraunala sa menjevikim i socijaldemokratskim tendencijama unutar radnikog pokreta, Trocki je naznaio da isticanje industrijske zaostalosti Rusije, analiza klase diferencijacije seljatva i identifikovanje pojave monih srednjakih i kulakih segmenata; zagovaranje pune unutarpartijske demokratije i kontrole rada najviih partijskih instanci vlasti, jo ne znai skretanje sa kursa. Sline kritike boljevika levica je, uostalom, tvrdi Trocki, upuivala i ranije, odmah nakon revolucije, u vreme aktivnog Lenjinovog rjkovoenja partijom i dravom, sa im se i sam voa revolucije uglavnom slagao. Kritika razvoja birokratizma u novoj dravi uporedo sa kritikom osamostaljivanja upravljakih segmenti vlasti, prevlasti voluntaristikih metoda usmeravanja celinom materijalne reprodukcije koja previa sloenu klasnu strukturu drutvu u celoj jednoj epohi nakon revolucije predstavljala je ishodite jedne kritiki orjentisane teorije drutva. Analiza socijalne diferencijacije drutva koju je boljevika levica sprovela nakon uvoenja NEP-a jo ne znai i zagovaranje jedne drugaije manje boljevike alternative. Naprotiv, polazna teza svih ovih kritikih opaski o postrevolucionarnom razvoju ruskog drutva sadrana je prema Trockom u oceni njene socijalistike i revolucionarne prirode. S druge strane ni ocena o razvoju kapitalizma niti zagovaranje strategije o nunom stvaranju saveza sa sindikalnim elementima na koje se oslanja buroazija, ne daju se, tvrdi Trocki, uprkos ogromnoj propagandnoj maineriji, fabrici falsifikata i izvrtanja injenica jednostavno svesti na navodnu socijaldemokratsku i menjeviku orjentaciju leve udruene opozicije. Kao to se ni ideoloka pozicija boljevike levice ne da svesti na socijaldemokratsku, tako se ni od nekih realnih neslaganja faktikih i ozbiljnih i roenih u novijoj etapi naeg razvoja nekakvim sloenim logikim, pa ni sholastikim putem ne mogu izvesti socijaldemokratska skretanja, niti se polazei od ovih teza - moe, kao to to ini vladajua frakcija, otii daleko unazad i od toga izgraditi razmimoilaenje u shvatanju karaktera nae revolucije.1 Slinu metodologiju falsifikovanja Staljin obilno upranjava i u zasnivanju sopstvene verzije lenjinizma. Zavisno od
1

cit,prema B.Kovaevi,isto,st.338.

126 138

konkretnih politikih potreba, iz konteksta izvlae neke Lenjinove teze i onda tako uobliene u izvesnu koherentnu celinu, konfrontiraju sa isto tako grubo konstruisanim stavovima boljevike levice. Pri tom se pozicija Leve opozicije najpre proglaava za nelenjinistiku a zatim prema potrebi i za neboljeviku. Staljin oito zaboravlja da naznai i jedno u ranim dvadesetim godinama gotovo opte prihvaeno da se ruska revolucija ne moe sopstvenim rukama odrati i uvrstiti... ako na Zapadu ne bude socijalistikog prevrata: odnosno, kako tvrdi Lenjin potpuna pobeda socijalistike revolucije nezamisliva je u jednoj zemlji, ve zahteva najaktivniju saradnju najmanje nekoliko vodeih zemalja u koje se Rusija ne moe ubrojati...1 Zato i pozicija boljevike levice ne moe, prema Trockom, da bude antilenjinistika kao to to podmee desna frakcija na vlasti. Staljinistiki ideolozi, tvrdi dakje Trocki, jednostavno izvru injenice kad misle da su lenjinizam i trockizam antipodi. Sasvim suprotno, nakon 1919. godine boljevika levica nije imala dubljih neslaganja sa Lenjinom. Do potpunog slaganja dolazi i u oceni socijalistike prirode boljevike revolucije, uloge partije u bloku sa seljatvom, ocene potrebe sa ubrzanom industrijalizacijom, naznake novih subjekata promena, ocene epohe ratnog komunizma i privrednog i politikog koncepta NEP-a. Slino Staljinovoj i Buharinova teza o tome da je mogue graditi socijalizam na siromanoj tehnikoj osnovi ali da e razvoj takvog socijalizma biti mnogo sporiji, sem to podie patriotski moral nacije, prema Trockom je neodriv budui da tek dodiruje sr problema. Naime, Buharin previa postojanje svetskog trita na koje je nerazvijena Rusija upuena, a ono je globalno suprotstavljeno novoj dravi i ukoliko ne doe do svetske revolucije ili bar do revolucije u nekoliko najrazvijenijih zemalja Zapada kojom bi se otklonile i pretnje intervencijom i zabrane uvoza-izvoza kapitala, treba oekivati, tvrdi Trocki prerastanje ekonomskih konflikata u otvorene politike sukobe. Vreme je, ini se najbolje ocenilo smisao ove polemike. Socijalizam u jednoj zemlji je mogu i tu je, ne ulazeu u ocenu takvog socijalizma, boljevika desnica bila po svoj prilici u
1

V.Lenjin,cit,po B.Kovaeviu,isto,st.343.

127 139

pravu. Ali, da e tako izgraeni socijalizam biti duboko despotski i militaristiki i kao takav duboko suprotan Marksovoj viziji prelaznog drutva to je tek u najdubljim slutnjama naznaila samo ekstremna levica. U prvoj godini svoje politike emigracije Trocki je objavio zbirku svojih kljunih rasprava sa Desnom frakcijom voenih tokom druge polovine dvadesetih godina. Ve sam naziv knjige Izobliena revolucija nedvosmisleno upuuje na njegov stav o politikoj prirodi postrevolucionarnih promena u Rusiji. O samoj levoj opoziciji Trocki kae da se njoj nimalo sluajno prikljuuju najdragoceniji borbeni elementi partije: birokrata, pekulanata i prosenih aktivista partije meu opozicionarima nema budui da vladajua frakcija Buharina i Staljina i svoj politiki program gradi upravo na aktivizmu ovih grupa. Levi opozicionar u epohi ozbiljnih skretanja i slubenog pritiska prema boljevikoj levici mora, prema Trockom, da ima vrstu veru u vlastitu stvar, u stvar proleterske revolucije. Vladajua frakcija kao vrhunsko normativno naelo postavlja sasvim suprotno samo veru koja nije nita drugo do zatitna boja: ona se sastoji u glasanju prema miljenju rukovodstva, u poistoveivanju socijalistike domovine s obinim partijskim komitetom i u podeavanju vlastitog ponaanja sa ponaanjem sekretarijata. Partijski reim, tvrdi dalje Trocki, sputava partiju, maskira duboke klasne procese i izobliuje avangardni karakter proleterijata ne doputajui da se otvoreno i poteno kae s koje strane dolazi opasnost od neprijateljskih klasa.1 Vladajua frakcija prekraja istoriju, cele etape brie kao nepostojee a marginalne dogaaje u kojima je njeno lanstvo uestvovalo tek sporadino proglaava za krucijalne istorijske injenice. Mistifikacija istorije se, tvrdi Trocki, pretvara u mistifikaciju sadanje epohe razvoja Sovjetske drave. Ne uviajui realnu opasnost koja dolazi sa desne ne sa desnog krila nae partije ve od buroaskih ekonomista i politikih grupa koje se spremaju da odbace sovjetsku omotnicu i svoju vlast pretvore u bonapartistiku vlast,2 Buharin i Staljin dovode u pitanje i opstanak same revolucije. U takvoj situaciji vladajue frakcije svojom desnom politikom orjentacijom objektivno pospeuje latentne desne kontrarevolucionarne tendencije.

1 2

L.Trocki,Izobliena Revolucija,isto,st.306. Isto, st.309.

128 140

Osnova nadolazee kontrarevolucije sadrana je i u birokratskom reimu vlasti u njenom politikom kursu, u nainu postupanja onih to rukovode onima sa kojima se rukovodi, u sve izraenijim tendencijama ekonomskog, pollitikog i statusnog odvajanja rukovodeih partijskih kadrova od same partije i njenog spajanja sa gornjim socijalnim slojevima ruskog drutva nastalih sa NEP-om. Time se, zapravo, stvaraju dva oblika ivota, koji se moe, ako doe do njegovog daljeg razvoja, pretvoriti u dualitet politike vlasti.1 Politiki koncept koji namee desna frakcija tokom druge polovine dvadestih godina temelji se, tvrdi Trockom, na uutkivanju proleterskog jezgra, bratimljenja sa pomirljivcima svih zemalja.... saveza sa krupnim seljatvom... i kapitulantstvom pred sovjetskom buroazijom.2 Jedna od posledica takve politike vladajue frakcije sadrana je u sve veem jaanju domae buroazije, koja e, predvia on, vremenom u ovoj ili onoj formi izvriti pritisak na politiku rukovodstva i time iznuditi koncesije za vlastitu bonapartistiku kontrarevoluciju. Zato i u sluaju rata prelazna centrumaka politika se ne moe odrati, tvrdi Trocki: ona se mora prikloniti ili udesno ili ulevo, drugim reima ili prema putu termidora ili prema putu opozicije.3 A odavde, tvrdi Trocki, sasvim jasno proizlazi i neposredni Staljinov cilj: podeliti partiju i opoziciju i postepeno je privikavati na metode fizikog unitenja. Zato, opozicija mora, tvrdi neto dalje Trocki, da nastavi sa kritikom staljinistikog reima sve dotle dok je silom ne ugui i dok je fiziki ne sprei.4 Jer, ne treba smetnuti sa uma da samo katolika crkva zahteva od vernika da se njen autorite priznaje bez pogovora: revolucionari sve podravaju kritikujui..... Kritika Staljinovih pogreaka, njegov reim nesposobnosti, postupnog skretanja, ideoloke nemoi, kratkovidosti i nedomiljenosti, moe, naravno oslabiti naduvani staljinistiki autoritet koji ne trpi prigovore, ali ne i samu revoluciju, jer otvorena kritika i istinsko ispravljanje pogreaka pokazae itavom svetskom proleterijatu unutranju snagu reima.5 ak i u sluaju rata na frontu ili u pozadini, tvrdi dalje Trocki, obnavljajui, zapravo, svoju staru klemen1 2 3

L.Trocki,Izobliena Revolucija,isto,st.316. Isto, st.348. L.Trocki,Izobliena Revolucija,isto,st.333. 4 Isto, st.301. 5 Isto, st.331.

129 141

tovsku izjavu, svaki istinski opozicionar zauzimae mesto koje mu partija bude poverila i svoju dunost e ispunjavati do kraja. Ali u predveerje rata, ili u vreme njegovog trajanja ni jedan opozicionar nee se odrei svog prava i svoje dunosti da se bori za ispravnije partijske orjentacije... ukratko, saima Trocki, za socijalistiku domovinu DA, za staljinistiki reim NE!1 Ovim e se Trocki definitivno distancirati od usvojenog, i u drugoj polovini dvadesetih godina dvadesetog veka vladajueg, staljinistikog politikog praksisa. To e uiniti i par godina kasnije kada e Staljin nakon raskida sa Buharinom zauzeti radikalno levi kurs. Suprotno pomalo naivnim pomiriteljski nastojenim zinovjevcima i trockistima, koji su nakon 1928/29. sklopili sa Staljinom relativno vrst savez verujui da on usvaja njihov privredni i politiki koncept, Lav Davidovi e saradnju odbiti verujui da samo istinska demokratizacija Partije i drutva predstavlja i realnu perspektivu za plodotvorniji razvitak Rusije. No nezavisno od svega Karl Kor tvrdi da su Lenjinove modifikacije nekih Marksovih iskaza, zapravo, poetak etabliranja boljevike verzije marksizma. Ove inovavacije zaete u knjizi Permanentna revolucija2 jednom naoko beznaajnom opaskom o pravom znaenju Marksovog iskaza o uslovima prelaska jedne drutvene ekonomske formacije u drugu poetak je nadublje revizije klasinog marskizma. Na osnovu aritmetiko-statistikih podataka i formalno-istorijskih analogija, menjevici, tvrdi Trocki, vide da istorija jedne kapitalistike nacije samo sa veim ili manjim otstupanjima ponavlja istoriju jedne druge nacije.3 Druga, ovoj sasvim bliska modifikacija Marksa nastupa, prema Nikoli Miloeviu, onda kada Trocki previa stvarno znaenje Engelsove teze o istorijskom paralelizmu prema kojoj radniki pokret ne moe imati isto proleterski karakter sve dok razliiti delovi buroazije..... ne osvoje politiku vlast.4 U suprotnom, u sluaju priznanja da buroazija kao vladajua klasa mora bar izvesno vreme shodno svom naumu da razvija proizvodne odnose boljevici bi morali da odustanu od ideje o potrebi za brzom i radikalnom
Isto, st.338. L.Trocki, Permanentna Revolucija, Isto, 3 L.Trocki, 1905,Moskva,Lenjingrad,1920, st.55,cit.prema M.Miloevi,Ezoterina Filozofija Lava Trockog,u N.Mozli,Ubistvo Trockog, st.197. 4 Isto, st. 200.
2 1

130 142

revolucijom, ili pak da priznaju da preuzimaju i deo izostale uloge buroazije u organizaciji privrede i drutva. Izgleda da je ova druga teza stajala u sreditu Lenjinovog i Buharinovog koncepta o dravnom kapitalizmu. Prvobitna socijalistika akomulacija Preobraenskog nije nita drugo nego priznanje da i u socijalizmu nije dolo do prevladavanja kapitalizam. To to se ova zanimljiva teza nije dalje razvijala, ve se od nje nekako odmah nakon revolucije odustalo, danas se uglavnom tumai ideolokom potrebom jednog reima vlasti da i teoriskom legitimacijom sauva makar privid marksistike ortodoksije. I trea modifikacija, prividno data i kao principijelna kritika menjevikog poricanja borbe za diktaturom proleterijata u zaostaloj Rusiji u kojoj kapitalizam jo traje i u koji je jo daleko od toga da se iivi, zapravo je negiranje Marksove teze da su za nastajanje novog drutvenog sistema neophodni izvesni materijalni preduslovi1 Cilj svih ovih boljeviko-trockistikih modifikacija jeste traenje dokaza kako se u ruskim specifinim prilikama moe neposredno prei od buroaskog na socijalistiki drutveni poredak2 Konani uinak svih ovih modifikacija Marksovog uenja postaje razumljiv kada se sagleda izmena u akcentovanju znaaja pojedinih drutvenih procesa u prelaznom periodu. U ovoj boljevikoj varijavti marksizma sasvim je oit obrt u naglaavanju prevlasti politikog nad ekonomskim; odnosno etabliranju teorije i prakse revolucije po kojoj cilj postaje sama ideja o nunosti preuzimanja i ouvanja vlasti, a ne i stvaranje novih drutvenih odnosa. Jer, kada u jednoj zaostaloj zamlji, kakva je dorevolucionarna Rusija sa sloenom socijalnom strukturom u kojoj proleterijat predstavlja tek tanak sloj, i doe do revolucije tada e se prema samoj logici stvari veena stanovnitva okrenuti protiv nove vlasti i ta vlast e se nai pred problemom koji se iz Marksove perspektive nije ni mogao predvideti problemom odranja vlasti jedne politike garnitu-

L.Trocki, 1905,Moskva,Lenjingrad,1920, st.55,cit.prema M.Miloevi,Ezoterina Filozofija Lava Trockog,u N.Mozli,Ubistvo Trockog,st.202. 2 L.Trocki, 1905,Moskva,Lenjingrad,1920, st.55,cit.prema M.Miloevi,Ezoterina Filozofija Lava Trockog,u N.Mozli,Ubistvo Trockog,st.202.

131 143

re odluene da sprovede politiki program koji ne uiva podrku veine stanovnitva.1 Svestan svih ovih protivurenosti Trocki e svoju i boljeviku teoriju permanentne revolucije dopuniti jednom novom injenicom takoe utemeljenoj kod Marksa. Ruska revolucija moe, izriito tvrdi Trocki, da pobedi samo kao deo svetske revolucije. No, kakva je to svetska revolucija koju prizivaju Trocki i Lenjin, i u kakvoj je vezi sa ruskom i da li je to gledano iz politike perspektive vojniko-policijska pomo u ouvanju hegemonije ve zadobijene vlasti. Uostalom i paljivo isitavanje teoretskih i polemikih rasprava iz ranih dvadesetih godina nedvosmisleno razotkrivaju sutinu ovih kontroverzi. Suoeni sa nunou ouvanja ve steene vlasti, a u uslovima izostale pomoi sa Zapada, boljevici se, odbacujui temeljne principe demokratske politike filozofije, okreu u ranim dvadesetim godinama nizu represivnih mera (crveni teror) kome se inae nebi ni okrenuli da je dolo do revolucije na Zapadu, jer onda ne bi bilo ni strane intervencije, militarizacije rada i totalitarne kontrole nad drutvom. U ovoj injenici Nikola Miloevi s pravom vidi i potvrdu teze o blankistiko-bakunjinskoboljevikoj reviziji Marksa, ali i zaetke one sutinske inovacije u marksistikoj teoriji drutva koja e neto kasnije kulminirati u Staljinovoj teoriji i praksi izgradnje socijalizma u jednoj zemlji. Zapravo, ova teorija je i pre nego to je od strana Buharina i Staljina formulisana u samoj praksi epohe radnog komunizma imala i svoju istorijsku verifikaciju. Sve ostale kontroverze ukljuujui i veliku polemiku oko permanentne revolucije2 bile su samo prikriveni obraun zaraenih frakcija i pojedinaca oko vlasti. Zahtev za marksistikom ortodoksijom te iste vlasti bio je u krajnjoj instanci samo jedan od oprobanih naina da se neki od oponenata eliminie iz borbe za vlast. Pitanje izbora naslednika otud i postaje u ovakvoj vrsti reima izgleda temeljni pokretaki mehanizam osnovne drutvene dinamike. Jer, ne treba smetnuti s uma injenicu da je saglasnost boljevikih frakcija oko osnovnog koncepta teorije i prakse boljevike revolucije puno vea i puno temeljnija nego to se obino pretpostavlja. Ni Trocki, ni Staljin, ni Buharin, kao ni drugi boljeviki lideri, nisu se u sutini razlikovali. Eventualne
N.Miloevi,Ezoteria....,isto,st.207. Pregled stavova sukobljenih frakcija u periodu 1923/25 donosi G.Procacci, u Zborniku Permanentna revolucija i Socijalizam u jednoj zemlji,Zagreb,1979.
2 1

132 144

ideoloke razlike, obino naknadno racionalizovane, tiu se pre ocene taktikih pitanja u procesima dolaenja do vlasti i njenog zadravanja, nego principijelnih pitanja vezanih za sam karakter socijalistikih promena u drutvu. Same polemike rezultat su, dakle, samo naruenog primirija zaraenih frakcija oko podele vlasti. Samom revolucijom i jo vie samom boljevikom praksom u ranim dvadesetim godinama ve su unete bitne i sutinske inovacije u polju marksistike teorije drutva. Poziv na Marksa i na marksizam kao ishodite pozitivne teorije valja shvatiti iskljuivo na ideolokoj ravni kao potrebu za legitimizacijom nove vlasti i kao neku vrstu alibija revoluciji u nepremostivim tekoama. Ali, ovim se ne zavravaju sve bitne boljevike modifikacije i inovacije marksistike teorije drutva. U ovoj varijanti boljevizma u dvadesetim godinama dolazi do znaajnog pomaka prema ideje o efikasnosti iskljuivo centralistiki i hijerahijski organizovane partije. Ova ideja je po svoj prilici u ovakvom obliku bila prisutna i u Lenjinovoj reviziji marksistikog koncepta partije nakon 1902/03., no ona ipak nije nikada evoluirala u strogu i represivnu instituciju kao u epohi nakon desetog kongresa. Izgleda da je Lenjin, bar dok je aktivno vodio partiju, uvek imao politiki instinkt da partiju odrava u sloenoj ravnotei izmeu jednog autoritarnog i jednog demokratskog koncepta. Leek Kolakovski tvrdi da je bez obzira na sve ove modalitete upravo sa Lenjinom zapoinje konstituisanje boljevikog totalitarizma.1 Represivna politika praksa koju su boljevici na masovni nain inagurisali, vremenom se sa temeljnom krizom drutva tokom ranih dvadesetih godina, proiruje i na koncept o nunosti militarizacije rada i opte planske politike. U samom filozofskom konceptu boljevike socijalne teorije drutva ovaj novi radnikalni obrt poprimie oblik specifino shvaenog aktivizma. Naime, definiui na nov nain odnos sredstava i ciljeva, Trocki je zapravo unapred eliminisao selekciju sredstva u skladu sa unutranjom prirodom samog cilja,2 i time, dedukujui osnovne teoretske postulate iz same politike prakse, postao zagovornik jedne specifine aktivistikoelitistike ideologije. No, i ovo teorijsko utemeljenje nee biti kod Marksa, ve u blanksistiko-bakunjinistikoj politikoj filo1 2

L.Kolakovski,Glavni tokovi Marksizma II, Isto N.Miloevi,Ezoteria....,isto,st.216.

133 145

zofiji radikalnog prekida sa postojeim poretkom. Frakcijske borbe tokom dvadesetih godina su stoga i bile u svojoj sutini ipak samo sukobi oko vlasti. A u ovakvim sukobima sve je dozvoljeno pa i prikazivanje sukoba za neto drugo. U politikoj istoriji nekako se olako previa injenica da meu sukobljenim stranama nema temeljnih razmimoilaenja oko kljunih postavki o karakteru i daljoj perspektivi boljevike revolucije. Analiza pojedinih etapa ovih sukoba: blok Lenjina i Trockog protiv Staljina, aktivnost ekstremno levih frakcija, Frakcije 46-orice i Trockog u 1923, primirje frakcije Trijumvira i Trockog nakon Lenjinove smrti, poricanje autentinosti Lenjinovog testamenta, stalne izmene pozicije snaga u Politbirou i CK, naruavanje primirja od strane Trockog, uspon i pad Zinovjeve leve opozicije itd.... otkriva da su u tekuim politikim borbama oko vlasti sve to bili samo suptilni taktiki manevri u hodu do konanog cilja - do osvajanja vlasti. Stoga i paljivo isitavanje znaenja polemike oko izgradnje socijalizma u jednoj zemlji prua dovoljno uvida u tezu o temeljnom slaganju sukobljenih pojedinaca i frakcija oko kljunih pitanja. Ni jedan od lidera boljevike revolucije nikada nije posumnjao u karakter, revolucije. Poziv Trockog i Lenjina za svetskom revolucijom i pomo Rusiji, valja i shvatiti samo kao vojno-policijski poziv za ouvanje ve izvedene revolucije. Kada je, pak, svetska revolucija koju su prizivali Lenjin i Trocki izostala oni su iz same prakse (crveni teror) izveli osnove onoga to su njihovi politiki oponenti neto kasnmije nazvali socijalizmom u jednoj zemlji. I druga dimenzija ovog naizgled principijelnog ideolokog sukoba nastala oko ocene potrebe za ubrzanom industrijalizacijom i primenom efikasnih mera u borbi protiv kulaka.... bila je zapravo samo osobeni nain reavanja problema izgradnje socijalizma u jednoj zemlji1. Stoga i stvarnu prirodu ovih ideolokih nesuglasica valja razumeti kao posledicu naruenog primirja izmeu partnera u borbi za vlast. Da je ceo problem oko trockizma u dvadesetim godinama iskonstruisani problem i da ga valja svesti na ono to on objektivno jeste na problem razliitih struja potvruje i niz mistifikacija nastalih oko zahteva za punom unutarpartijskom demokratijom i frakcijskim pluralizmom. Najvei Staljinov oponenet bio je, bar tokom dvadesetih godina daleko od svake demokratske
1

N.Miloevi,Ezoteria....,isto,st.233.

134 146

politike filozofije. Kako tvrdi Miloevi Trocki naprosto nije mogao na valjani nain da uskladi zahtev za pravdanjem izgradnje jedne centralizovane hijerarhijski ureenje partije i po njemu jedino drutveno delotvorne okrenute neposrednoj borbi za osvajanje vlasti i jedne demokratske, otvorene i spremne za dijalog partije koja bi, bar kako tvrde zagovornici jakobonsko-blanksistikih diktatura, bila navodno manje akciono delotvorna. Dilema je zapravo dvostruko problematina.Trocki je, naime, duboko svestan procesa izroavanja i degeneracije jedne autoritarne centralistiki ureene partije, ali je, s druge strane, ujedno bio duboko uveren u revolucionarnu efikasnost samo tako ureene partije. Izgleda da su Trocki i boljevici pobrkali dva razliita znaenja pojma socijalne degeneracije. Za jednu partiju koja nije utemeljena na naelima strogog centralizma moemo rei da je degenerisana samo sa gledita njene praktine efikasnosti u borbi za osvajanje ili odranje vlasti. Nasuprot tome, stepen degeneracije partije centralistikog tipa procenjuje se iskljuivo iz perspektive cilja revolucionarnog poduhvata, a to je upravo onaj rizik koji je Trocki pokuao da izbegne.1 Odavde izgleda da potie i izvesna skrivena ambivalencija prema etatistikim modelima organizacije. On je, s jedne strane bio zainteresovan da staljinizam sagleda kao izrazito negativni drutveni fenomen. S druge strane on je morao da na izvestan nain ipak bitno ublai ovu svoju ocenu. Jer, ako bi se pokazalo da staljinizam znai potpunu degeneraciju drutvenog sistema i ako rizik te degeneracije nosi sa sobom svaka centralizovana partija u kojoj nema pravne garancije za opoziciju, onda insistiranje na neophodnosti jedne organizacije strogog centralizovanog tipa nema nikakvo aksioloko opravdanje2 Paljivo isitavanje polemikih tekstova Trockog iz druge polovine dvadesetih godina otkrivaju jedno drugo dublje utemeljenje svih ovih dilema. On je i kada je bio direktni nosilac vlasti, a time uz Lenjina i jedan od najodgovornijih za kreiranje slubene politike, bio verovatno jedan od najzagrienijih zagovornika ideje o potrebi za centralistiki ureenom partijom i pobornik ideje o zabrani frakcija u partiji. Kada se, meutim, bude zbog sticanja niza okolnosti naao u opoziciji vladajuem Buharinovom i Staljinovom desnom bloku, Trocki e, poevi od blagog nagovetaja u knjizi Novi
1 2

N.Miloevi,Ezoteria....,isto,st.247. Isto, st. 248.

135 147

Kurs1 razvijati ideju o demokratskoj partiji. Meutim, tek u spisima iz emograntskog perioda, pre svega u Izdanoj Revoluciji,2 Trocki postaje i pobornik ideje o nunosti frakcijskog pluralizma. Razloge degeneracije vladajue partije Trocki je traio i u nedostatku razvijene unutarpartijske demokratije. No, na pitanje kakva e to biti demokratija i kakav e oblik imati, nije precizno odgovorio. Izgleda da je Trocki i zahtev za veom unutarpartijskom demokratijom i sredinom dvadesetih godina postavio ne bi li za vlastitu frakciju iznudio veu slobodu delovanja. Ali u isto vreme, one se otro suprotstavio svojim mlaim sledbenicima i njihovom zahtevu za osnivanjem nove demokratske i Staljinu konkurentske partije. Ova kontroverza postaje jo jasnija kada se sagleda iz celine njegovog odreenja Staljinstikog fenomena. Trocki, naime, nikada nije do kraja osporio etatistiko utemeljenje boljevizma. Za razliku od njegovih mlaih pristaa organizovanih u ekstremno levim frakcijama, on je izgleda uvek verovao da i ovako deformisana i degenerisana partija i politiki sistem koji ona u bitnom oblikuje, poseduje izvesna zdrava jezgra, koje valja iskoristiti u borbi protiv staljinistike oligarhije. S druge strane snani limit eventualnom radikalizovanju teza o nunosti pune unutarpartijske demokratije predstavljae ve naznaena i u boljevikotrockistikoj teoriji drutva nedovoljno promiljena teza o jedino socijalno efikasnoj centralistiki ureenoj partiji. Otud e i ova neraiena kontroverza, koju je lucidno naznaio i Dojer, predstavljati sredinje mesto u borbi Trockog sa vlastitim disidentskim krilom u etvrtoj internacionali. Izgleda da i epizoda razilaenja sa Njujorkim intelektualcima okupljenih oko Demsa Bernama i Maksa ahtmana i njihovog distanciranja od nekakvog ortodoksnog trockizma . Sasvim ukratko politika filozofija Lava Trockog obeleena je svim onim protivurenostima marksistikog miljenja epohe dvadesetih i tridesetih godina XX veka i svom onom tragikom koju je nosilo njegovo vreme. Nakon kratkotrajnog primirja sa vladajuom frakcijom sredinom 1927. godine novi povod za meufrakcijske rezmirice pretstavljae pojava platforme udruene opozicije i njen zahtev da ona bude uvrtena u materijale za diskusiju na petnaestoj partijskoj konferenciji. Sama platforma, dodue, nije sadr1 2

L.Trocki,Novi Kurs,isto,st.17 i dalje L.Trocki, Izdana Revolucija, Isto

136 148

avala neto novo to lideri leve opozicije nisu ve izloili na sednicama Politbiroa i CK, ali je sam zahtev za upoznavanjem ireg partijskog lanstva pretstavljao, po svoj prilici, onu taku koju vladajua frakcija nije mogla da prihvati. Zato e i formalna zabrana upoznavanja lanstva sa stavovima boljevike levice uzrokovati da se zapone sa tajnim tampanjem patforme opozicije i organizovanje ilegalnih rasprava u osnovnim partijskim elijama koje su sudei po upuenim primedbama bile i vrlo potsticajne. Nakon nekoliko brutalih policijskih racija i gotovo kominih policijskih istraga u koje je Staljin ukljuio i neke Vrangelove oficire angaovane i kao agente GPU-a jedna velika grupa uglednih boljevika, opozicionara i lanova CK sa Preobraenskim, Mrakovskim, Serebrjakovim itd. iskljuena je iz partije. Ovim je etablirana i jedna, u politikoj istoriji Rusije, poznatu politiko-policijska praksa obrauna sa politikim oponentima. Meufrakcijske borbe estoko su se rasplamsale pred petnaestu partijsku konferenciju. Krajem oktobra 1927. vladajua desnica je uspela da obezbedivi veinu u Politbirou da iskljui Trockog i Zinovjeva iz CK, ali ne i da sasvim sprei aktivnost levice, to je, izgleda, bio i jedini cilj. U narednih pet meseci aktivnost boljevike levice e se znaajno poveati, posebno u osnovnim partijskim elijama, koje ukoliko nisu bile kontrolisane od strane Staljinovih opunomoenika, pretstavljaju vrsta opoziciona uporita, ali i u provinciji, posebno u Ukrajini gde je delovao Rakovski, na Uralu i Bakuu, gde se nalazi Mrakovski, Beloborodov, Sarskis i drugi. Do otvorenih sukoba leve i desne frakcije e doi tek na proslavi desetogodinjice Oktobarske revolucije kada e specijalno formirane jedinice za borbu sa levim demonstrantima brutalno rasturiti povorke pristaa Udruene Leve Opozicije. Sredinom novembra 1927. godine CK e uvidevi da sa iskljuenima nije postigao osnovni cilj: potpunu eliminaciju levice, a ne bili ouvao jedinstvo partije i svoj monopol u viim partijskim instancama uputio pismo u kojima zahteva odluno istupanje protiv svih pokuaja trockista da prenesu diskusiju van partijskih krugova, popularisanje oficijalne partijske linije i iskljuenje levih opozicionara koji na partijskim skupovima istupaju protiv partijske linije i zabranu odravanja ilegalnih trockistikih skupova.1 Nekako u isto
1

cit,prema B.Kovaevi, Trocki....,isto st. 381,Novi Kurs,,isto,st.17 i dalje

137 149

vreme dolazi i do iskljuenja Trockog i Zinovjeva iz partije, Rakovskog, Kamenjeva, Smilige, Jevdokimova iz CK, a Bakajeva, Muralova i jo nekih lanova Centralne Kontrolne Komisije, ime e se desna frakcija definitivno etablirati kao jedina i niim kontrolisana sila unutar viih partijskih struktura vlasti.1 Petnaesti partijski kongres nagovestio je jo i dva vana politika procesa. Najpre poetak raspada desne frakcije i to na buharinovsku desnicu i staljinistiku centristiku frakciju koja e u narednoj godini preko kritike navodne desne opasnosti u partiji a zatim i nakon usvajanja levog privrednog koncepta i formiranja vrlo udnog bloka sa pomiriteljskim krilom Leve udruene opozicije u kome ima, naravno, punu dominaciju, evoluirati u levo. Drugo, kongres je povlaenjem Zinovjeve frakcije iz Udruene leve opozicije, nagovestio i poetak raspada Leve frakcije. Raspoloenje pomiriteljskog krila udruene leve opozicije najbolje je izrazio Kamenjev na jednoj od kongresnih rasprava naznaivi i u ime Zinovjeva da je tok dosadanjih borbi doveo opoziciju do izbora izmeu dva puta puta stvaranja druge partije ili puta potpunog potinjavanja partiji. Put stvaranja druge partije je, tvrdi, neto dalje Kamenjev, put koji je u uslovima diktature proleterijata poguban za revoluciju. To je put politikog i klasnog izroavanja..... i on je za nas zabranjen i iskljuen itavim sistemom naih pogleda, celim Lenjinovim uenjem o dikaturi proleterijala. Po tom putu mi svoje miljenike neemo da vodimo. Ostaje, dakle, drugi put.... Mi se prihvatamo drugog puta, jer smo duboko uvereni da pravilna Lenjinska politika moe pobediti samo u naoj partiji i samo kroz nju a ne van nje i suprotno njoj. Stati na taj put za nas znai potiniti se svim odlukama kongresa, ma kako nam teko bilo ispuniti ih.....Ali ako bi se uz to potpuno i bezuslovno potinjavali svim odlukama kongresa, uz potpuno prekidanje..... i potpunu likvidaciju svake frakcionake borbe u svim oblicima i uz rasputanje frakcijskih organizacija...... to bi bilo i..... odricanje od pogleda. To bi po naem miljenju bilo i neboljeviki.2 Uprkos pokuajima da naprave povoljan kompromis sa vladajuom frakcijom opti ton potpunog poraza Zinovjeve frakcije ostaje dominantan. Ve dovoljno moan i sa vanom odlukom kongresa po kojoj je pripadnost trockistikoj opoziciji i
1 2

Robert,Daniels,The Conscience...isto,st.182 i dalje cit,prema B.Kovaevi, Trocki....,isto st. 382,Novi Kurs,,isto,st.17 i dalje

138 150

propaganda njenih pogleda na svet nespojiva sa pripadnou partiji,1 Staljin je mogao da u par navrata odbije pokajanje leve opozicije zahtevajui pored priznanja sopstvenih greaka - na ta su boljeviki leviari bili i spremni - i osudu sopstvene ideoloke pozicije kao pogrene i antilenjinistike- to je ve prestavljalo i ozbiljnu i svakako dalekoseniju politiku (pa i policijsku) diskvalifikaciju. Budui da je ovakav Staljinov zahtev odbila veina levih opozicionara poetkom 1928. godine usledile su masovne deportacije u Sibir, ime je i za lojalne boljevike obnovljena caristika praksa progona. Nju boljevici uostalom nisu sasvim ni prekidali nakon revolucije. U ranim dvadesetim godina mere deportacije bile su primenjivane prema anarhistikim i razliitim socijaldemokratskim skupinama. Trocki je bio prognan u Alma Atu, Rakovski u Astrahan, Preobraenski u Uralsk, Smirnov u Jermen, Serebrjakov, Smiliga, Mrakovski i hiljade drugih u razliite provincijske sibirske gradie. No, sudei prema obimnoj prepisci deportovanih levih boljevika i istina neto oteanim vezama sa Moskvom, Staljinu nije sasvim uspelo da uutka opoziciju. Spontane demonstracije prireene povodom progonstva Trockog, za koje se uprkos tajnosti saznalo, dale su snagu levim opozicionarima da uprkos porazu u svim viim partijskim instancama nastave sa radom. Meutim, rascep desne vladajue frakcije nagoveten i sve naglaenijom kritikom Buharinove frakcije, te maglovito naznaenim levim zaokretom Staljina, nuno je stvorilo polarizaciju unutar udruene leve opozicije. Njeno desno, pomiriteljski nastrojeno krilo oekivalo je ponudu Staljina za formiranjem novog levog bloka za borbu sa Buharinovom desnicom. Ovom novom rascepu leve opozicije doprineo je, dodue, i sam Trocki budui da se ni u 1928. godini nije sasvim jasno odredio svoj stav prema zahtevu ekstremne levice za stvaranjem nove boljevike partije, to je, kako su to dobro primetili ljapnjikov i Medvedev, bio i jedini trajniji osnov temeljnijem suprotstavljanju nastupajuem staljinizmu. Naime, Trocki je u par navrata odbio predlog ekstremno levog krila za stvaranjem nove boljevike partije, poto je i tokom 1928. godine smatrao da se odreenim promenama stare dodue uveliko birokratizovana i degenerisana partija moe oblikovati u autenti1

Isto, st.383.

139 151

no proletersku, i da, otud, valja izgraditi i odgovarajuu taktiku i strategiju borbe unutar partije. S druge strane i neznatne promene u Buharinovoj verziji boljevizma, posebno one koje se tiu zahteva za punom unutarpartijskom demokratijom za koje se nakon 1928/29. i voe desne frakcije konzekventno zalagao,1 slino, uostalom u uestalim pozivima Staljina da se prihvati sve naglaeniji levi privredni kurs2 (godinu dana ranije koncept superindustrijalizacije nije bio i lenjinistiki kurs ve avanturizam) morale su opet, sa svoje strane, da izazovu i neke nove nedoumice unutar leve opozicije. Trocki je u takvoj situaciji ini se krajnje politiki mudro i racionalno, ponudio opreznu politiku prihvatanja i Buharinovog zahteva za demokratizacijom drave i partije i Staljinovog levog privrednog koncepta superindustrijalizacije, ali i kritiku Buharinovog desnog ekonomskog koncepta i kritiku Staljinove andidemokratske, sektake i agresivno voene politike. Uprkos lucidnoj politikoj analizi Trocki nije uspeo da sprei raspad leve udruene opozicije. Po svoj prilici i jedno nategnuto vreme trailo je umesto suptilnih politikih analiza jasnije i nedvosmislenije politiko opredeljenje u kome pre demagogija i sila imaju ansi da budu delotvorni. Ubrzo nakon kapitulacije Zinovjeva i njegove frakcije i pomiriteljsko krilo trockista na elu sa Preobraenskim Pjatakovim, Radekom i mnogim drugim istaknutim boljevicima, prihvatilo je staljinistiki levi kurs kao jedino optimalni. Pri tom su kao neku vrstu moralnog alibija zadrali i uverenje da su upravo oni inicirali i Staljinov zaokret u levo.3 Meutim i ovo se na kraju pokazalo kao duboka zabluda; uprkos rehabilitaciji nije dolo i do formiranja zajednikog bloka sa Staljinom, a treerazredna mesta u dravnoj hijerarhiji, i krajnje periferna pozicija moi doskoranjih popularnih boljevikih lidera, maksimum je to su ga na prelazu iz druge u treu deceniju mogli od Staljina i dobiti. Samo par godina kasnije svi e levi opozicionari, bez obzira na lojalnost Staljinu, koja je recimo kod Radeka prelazila u fanatino oduevljenje4 jednostavno i najee bez ikakvog suenja biti likvidirani. Veliki Moskovski procesi su bili tek mali izuzetak i kakva-takva ansa opozicio1 2 3

R.Conquest,The Great Terror, London,1928,st.39. O poecima Staljinovog zaokreta u levo u A.Erlich,Isto,st.138. W.Erner,Karl Radek, Stanford, Ca.1970 st.160 i dalje 4 Isto, st.158.

140 152

narima da poslednji put, makar i u nametenim procesima, javno iznesu svoj stav, kao recimo Buharin.1 To to ni onda veina nije uinila rezultat je i brutalne policijske torture kojoj su u istrazi bili podvrgnuti, ali i duboko ukorenjene dogmatske svest kojoj naravno nisu bili imuni ni tako umni ljudi kao to su ideolozi boljevike levice. Grupe nepomirljivih trockista i u deportaciji se suprotstavila Staljinu zahtevajui i celovitu realizaciju levoorjentisane politike. Ekstremno levo krilo meu nepomirljivim trockistima je nakon iskljuenja iz partije i progona u Sibir, produbilo svoju kritiku staljinizma, a nakon udruivanja sa ekstremno levim krilom frakcije Radnika Opozicija i frakcije Demokratskih Centralista izradila solidan politiki program izlaska iz krize. Jedno od, danas uobiajenih, tumaenja socijalne i idejne pozicije ekstremne boljevike levice, poput one najpoznatije Dojerove, pronalazi osnovu protesta i u njenom mladalakom aktivizmu, ali i to je moda daleko vanije, i u odsustvu boljevike partijske dogme o sopstvenoj istorijskoj misiji. Fanatino antistaljinistiki orjentisani otvoreno su se odrekli svake lojalnosti prema postojeoj dravi i partiji. Tvrdili su da su revolucija i boljevizam u njenoj staljinistikoj verziji potpuno mrtvi i da radnika klasa mora poeti iz poetka sa novom revolucionarnom borbom kako bi se oslobodila eksploatacije novog dravnog kapitalizma.2 Dalje istorija leve boljevike frakcije je manje-vie poznata. Trocki je verovatno i zbog svog velikog drutvenog ugleda voe revolucije i nepomirljivog stava prema Staljinistikom reimu vlasti bio 1929. proteran iz Rusije. Pomiriteljsko krilo trockista je bilo nakon ritualizovanog pokajanja vraeno u Moskvu i slino pristaama Zinovjeva i Kamenjeva preuzelo treerazredne dravne funkcije. Strani komunisti pripadnici leve opozicije su nakon progonstva u Sibir ili najjednostavnije proterani iz Sovjetskog Saveza, ili im se od sredine tridesetih godina gubi svaki trag.3 Ekstremno levo krilo Udruene leve opozicije je i dalje ostalo u progonstvu u Sibiru sve do 1935/36., do prvog talasa masovnog terora, kada biva likvidirano.
R.Medvedev,Buharrinove poslednje godine, Zg.1980. I.Dojer,Trocki II, isto, st.261. Karlo tajner u svojim seanjima, daje upeatljivu i potresnu sliku likvidacije starih boljevika.
2 3 1

141 153

1929 - 1939

RUSIJA U EPOHI MASOVNOG TERORA

Spor izmeu boljevike levice i boljevike desnice iz 1926/28. godine za veinu uesnika ovih rasprava razreio se neoekivano: pobedom Staljina. Vetim politikim manevrom najpre je Buharinu i Staljinu je uspelo da izoluju, a zatim i da sasvim unite boljeviku levicu, a zatim tokom 1929/30. godine samom Staljinu, koji je u meuvremenu politiki ojaao, da neutralie i sasvim razbije boljevuku desnicu. Time je put Staljinovoj strahovladi bio sasvim otvorev. Tokom 1928. godine sa prvim nagovetajima velike krize, uobliila su se dva puta: prvi usmeren ka sve potpunijem prihvatanju koncepta NEP-a zagovarao je Buharin; i drugi, koji bi opet, na temeljima nekih krucijalnih postavki NEP-a, samo dosledno nastavio zapoeti kurs likvidacije privatnoseljakih poseda, slobodne trgovine, trita i zakona vrednosti pomou politiko-policijskih mera. Staljinov prelom iz 1928/29. svojom masovnom i nasilnom kolektivizacijom, kao metodom politikog delovanja, nije bio toliko prelom zato to je principijelno izmenio karakter poretka... nego to je u jednoj izuzetno vanoj oblasti, poljoprivredi, realizovao princip totalitarne privrede i politike: potpuno je razvlastio najbrojniju drutvenu klasu Rusije, uvrstio vladavinu drave u oblasti poljoprivredne proizvodnje, unitio poslednje slojeve koji su imali odreeni stepen nezavisnosti od drave, utemeljio orijentalni kult satrapa i njegovu neogranienu vlast i najzad kroz pakao masovnog terora, viemilionske rtve i strahovitu glad slomio ostatke volje otpora u drutvu. Neuspeh Buharinove politike i privredne doktrine, a sa njom i neuspeh onih struja boljevizma koje su smerale ka jednom demokratskom i otvorenom drutvu, izgleda postaju objanjivi ne toliko snagom Staljina da uzurpira vlast: on ju je uzurpirao na isti nain na koji su to u ranijim go142 154

dinama inili Trocki, Zinovjev i Buharin: nego delovanjem ve izvesne logike poretka koji je snano gurao u pravcu upravo takvih reenja koja su bila preduzeta. Ideologija, na kojoj je sovjetski sistem poivao neuporedivo jae je govorila u prilog uvoenju teroristiko-ropske privrede, nego u prilog prihvatanja slobodno trinih, premda od drutva kontrolisanih mehanizama (Kolakovski).

Politiki uspon Staljina

Na Aprilskom plenumu CK odranom 1929. godine, na kome je inae dolo i do definitivnog raskida sa Buharinovom desnom frakcijom, Staljin je u svom refereatu povezao i navodno potpuno izmenjenu socijalnu strukturu Sovjetskog Saveza i nove subjekte promena, Aferu ahti, itnu krizu i koncept o potrebi jaanja klasne borbe i sve to pokuao da uoblii i kao vlastitu politiku doktrinu. Da je to uinio godinu dana kasnije, kada je zavretak prve nasilne faze kolektivizacije i industrijalizacije zaista izmenio socijalnu i politiku strukturu zemlje, verovatno bi i govor, poznat danas, i kao: O desnom skretanju u SKP(b)-a1 predstavljao i solidnu, politiku analizu. Ovako, celokupni Staljinov napad na desnu frakciju, sa kojoj je vie od pola decenije bio u bliskom politikom savezu, ostaje tek osrednja manipulacija liena svake ozbiljnije argumentacije. Ali, uprkos svim ovim manjkavostima, lanak je ipak ukazao na jedan, u dotadanjoj ruskoj politikoj istoriji, nepoznat momenat: na pojavu staljinizma. U Aferi ahti i utnoj krizi, dogaajima koji su ipak pomalo dramatino, obeleili kraj dvadesetih godina, Staljin je video samo organizovano tetoinstvo klasnih neprijatelja: buroaskih specijalista i kulaka, ali ne i posledicu faktike nemogunosti jedne privredne politike da sopstvenim mehanizmima razrei krizu. Zato i kao odgovor preteim kapitalistikim tendencijama koje sprovodi boljevika desnica svojim nenepovskim privrednim programom, treba, prema Staljinu, sprovesti temeljnu rekonstrukciju narodne privrede na bazi socijalizma, proiriti kooperativne oblike udruivanja na selu i
I ovaj je govor, naravno, nebrojeno puta pretampavan. Kod nas je tampan u J.Staljin,Pitanja Lenjinizma,Beograd,1946,st.210.
1

143 155

ubrzati tempo industrijske obnove i izgradnje. Tek na kraju svih ovih drutvenih procesa treba oekivati potpunu promenu klasne i strukture drutva. Dotle jaka i na intervenciju spremna partija i drava, ostaju jedini garanti da e se socijalistiki procesi transformacije drutva odvijati pravilnim smerom. Ovim je, zapravo, i teoretski etabliran koncept sile, koji e i zbog otsustva institucionih mehanizama kontrole, samo koju godinu kasnije prerasti u masovni teror. Netane su Staljinove insinucacije da boljevika desnica navodno nije uoila ovaj proces. Upravo je Buharin i strategiju svoje frakcije sredinom dvadesetih godina gradio na elementima i perspektivi ovako izmenjene socijalne strukture drutva nastale nakon revolucije. Otud i Staljinova kritika desne frakcije treba, uprkos nepreciznostima, manjkavostima, nedoreenostima i tendencioznim interpretacijama samog Buharina i Lenjina, na ije se delo i to ne sasvim ubedljivo poziva u kljunim tvrdnjama, razumeti kao zaetak jednog znatnog temeljnijeg sukoba dva u mnogo emu divergentna drutvenoekonomska koncepta. Istina i jedan i drugi koncept e se uprkos svim razlikama nastalim u meuvremenu, svo vreme, zapravo, nalaziti unutar iste ideoloke strukture miljenja. Polazei od prilino nategnute teze da je u epohi opadanja uspona revolucije unutar kapitalistikog sveta zadatak proletarijata zaotravanje klasne borbe i borbe protiv socijaldemokratije, pre svega protiv njenog levog krila, kao socijalnog oslonca faizma,1 Staljin zamera Buharinu neshvatanje novih zadataka kominterne: isterivanje desniara iz komunistikih partija, obuzdavanje pomirljivosti i ienje KP od socijaldemokratskih tendencija.2 Buharinovoj tezi o stabilizaciji kapitalizma u drugoj polovini dvadesetih godina i otud potrebi za novim klasnim savezom razliitih levoorjentisanih grupa, Staljin suprotstavlja konceptom permanentnoj krizi i ubrzanom slomu kapitalistikog drutva i otud iz perspektive nadolazee revolucije i potrebi za zaotravanjem klasne borbe. Kada ovu tezu bude povezao sa teorijom o neprijateljeskom okruenju Sovjetskog Saveza Staljin e izvui pogrean zakljuak o nepomirljivim protivurenostima sveta i kao odgovor njenoj navodnoj pretnji ponuditi
I ovaj je govor, naravno, nebrojeno puta pretampavan. Kod nas je tampan u J.Staljin,Pitanja Lenjinizma,Beograd,1946,st.214. 2 Isto, st.215.
1

144 156

vlastiti militaristiki orjentisani program razvoja privrede i drutva. Iz svega ovoga Staljin je izvukao i drugu pogrenu tezu: tezu o potrebi odravanja gvozdene discipline u kompartijama i stoga sasvim logino iz ovog ugla i tezu potrebi za pojaanom borbom protiv desnog skretanja.1 Ipak daleko znaajnija primedba Buharinu, bitna i za razumevanje same geneze staljinistike teorije i prakse drutva, ticala se razmimoilaenja po liniji unutranje politike. I ovde Staljin polazi od niim obrazloene tvrdnje da je usvojeni levi privredni i politiki kurs zapravo ve izgraeni i ostvareni model drutva na bazi socijalizma, pa zamera Buharinovoj alternativi inae do zaokreta iz 1929/30. i vladajuem modelu neistorinost budui da je ona u osnovi povezana sa onom fazom razvitka koji je ve preen i koji se zove period obnove narodne privrede, odnosno one epohe u kojoj se izgraivanje vrilo mirnim putem, tako rei automatski, kada jo nije bilo onih klasnih pomeranja i kada jo nije bilo onog zaotravanja klasne borbe koju opaamo sada.2 Ne ulazei u ovu oito teoretski neodrivu tezu, ukaimo na jo jednu Staljinovu pogreku. Odreujui Buharinov koncept mirnog urastanja kulatva i sitne NEP-ovske buroazije u socijalizam kao nemarksistiki, Staljin previa da naznai i valjanost njene istorijske alternative. On, zapravo ne shvata osnovnu Buharinovu tezu o znaenju novih oblika klasnih sprega nakon izvedenih revolucija. Polazei od postojanja nepomirljivih suprotnosti interesa izmeu delova proleterijata, proleterijata i intelektualaca, seljatva i proleterijata..., Staljin izvlai dalekosene teoretske postavke pa krajnje pojednostavljeno suprotstavlja ili Marksovu teoriju klasne borbe, ili teoriju urastanja kapitalizma u socijalizam: odnosno, ili nepomirljivu suprotnost klasnih interesa ili teoriju harmonije klasnih interesa,3 koje navodno zastupa Buharin. Pri tom, Staljin, zapravo, etablira teoriju o dikaturi proleterijata kao najviem obliku najotrije klasne borbe, ali ne uvia i znaenje razliitih modaliteta samog koncepta diktature proleterijata. Jer, u suprotnom, u sluaju nepostojanja jasno odreenog neprijatelja socijaliz-

I ovaj je govor, naravno, nebrojeno puta pretampavan. Kod nas je tampan u J.Staljin,Pitanja Lenjinizma,Beograd,1946, st.217. 2 Isto, st.220 3 Isto, st.222

145 157

ma, pita se Staljin protiv koga se onda treba boriti.1 A odavde, pa do usvajanja jedne od teorija zavera, kao temeljne politike doktrine novog boljevikog pokreta, mali je korak i Staljin e ga u narednim godinama svoje strahovlade obogatiti i jednim novim momentom: imaginarnim zaverama. Naravno, bilo bi ipak, teorijski krajnje manjkavo svoditi postojanje masovnog Staljinovog terora samo na manipulativnu dimenziju vladanja, mada ni ovu tezu ne treba sasvim iskljuiti iz analize staljinizma. Teroristiki politiki praksis, likvidacije politikih oponenata, nasilje nad kulturom i umetnou dobrim delom su rezultat jedne netrpeljive politike filozofije u kojoj pojam politikog neprijatelja igra izgleda kljunu ulogu i koji je izgleda kao latentna tendecija postojao u boljevikoj teoriji i praksi drutva. Teoriju o zaotravanju klasne borbe u socijalizmu Staljin pravda idejom kapitalistikog okruenja s jedne i postojanjem, napredovanjem i ofanzivom socijalistikih oblika privrede koji naiavi na otpore zaostalih kapitalistikih segmenata moraju nuno ili da potisnu ove nesocijalistike oblike ili da budu potisnuti i da se kapitalistiki oblici nametnu kao dominantni. Teorija o kapitalistikom okruenju Sovjetskog Saveza realno je u dvostrukoj funkciji: najpre u funkciji integracije sopstvenog drutva i drugo u funkciji ideoloke legitimacije nesmetanom razvitku represivnog dravnog aparata vlasti. Suprotno Engelsovoj formuli odumiranja drave, koja je valjana za pobedu socijalizma u svim zemljama ili veini njih, u uslovima socijalizma u jednoj zemlji i kapitalistikog okruenja socijalistika drava, kako to tvrdi Marks, mora preuzeti novu socijalnu funkciju. U prvoj fazi razvoja (od Oktobarske revolucije do likvidacije eksploatatorskih klasa) funkcije drave bile su: (a) guenje svrgnutih klasa u samoj zemlji, (b) odbrana zemlje od upada spolja, i (c) organizovanje privrede i kulturno vaspitanje. U drugoj fazi (od likvidacije kapitalistikih elemenata grada i sela do potpune pobede socijalistikog privrednog sistema i donoenja novog ustava) funkcija (a) prestaje, te se zamenjuje zatitom socijalistike svojine, dok su funkcije (b) i (c) u potpunosti sauvane.2

1 2

Isto, st.222 H.Markuse,Sovjetski Marksizam,Zagreb,1984. st.84

146 158

Da je Staljin loe i tendenciozno interpretirao svoje politike oponente danas verovatno, nikoga i ne iznenauje. Tako e se u raspravi O seljatvu1 Staljin nai na muci zbog nemogunosti da sopstveni koncept uloge seljatva u drutvu i odnosa partije prema samom seljatvu, izloi na sasvim zadovoljavajui nain. Preuzimajui u osnovi Zinovjevu i delom tezu Lava Trockog o tome da je odnos boljevike partije prema razliitim seljakim slojevima uvek u vremenu razliit voen pre svega osnovnim klasnim proleterskim interesima, Staljin e tvrditi da treba prihvatiti seosku sirotinju kao oslonac radnikoj klasi, srednjake kao saveznike i kulake kao klasne neprijatelje.2 Nova drasva mora da se suprotstavi i trockizmu, budui da se on kritiki izjanjava o moguoj sprezi srednjakih seljakih masa i radnike klase i buharinizma, koji je za svaki savez sa seljatvom.3 Pri tom Staljin prikriva da naznai i njihov pozitivni odnos prema niim (sirotinjskim) seljakim slojevima to je i u samoj osnovi politikog i ekonomskog programa boljevike levice. Teza o radniko-seljakom savezu izvorno je Buharinova. On je u znaajnom politikom spisu, nekoj vrsti politikog programa vlastite frakcije, Put u socijalizam,4 zapravo razradio izvornu Lenjinovu postavku o vodeoj ulozi radnike klase u politikom bloku sa seljatvom. A upravo e ovu tezu preuzeti Staljin, proputajui i ovoga puta da naznai i njenog pravog autora. Buharin e naznaiti i protivurenu poziciju srednjeg seljakog sloja raspetog izmeu realnih mogunosti za stabilizacijom svog ekonomskog poloaja koje prua NEP-ovska privredna politika svojom orjentacijom ka trinoj privredi i sve naglaenijeg procesa guenja njene relativne samostalnosti dravno-partijskim interventnim merama. Kritikujui Buharinov NEONEP-ovski koncept drutva, Staljin e ve u situaciji kada se sasvim otvoreno okree levom privrednom konceptu, a nasuprot navodnoj Buharinovoj tezi da NEP znai samo negaciju loe prakse ratnog komunizma, te da koncept slobodnog trrita prestavlja znaajnu korekciju i regulaciju stepena i pravaca daljeg privrednog razvo1 2 3

J.Staljin, isto, st.230 Isto, st.227 (11)Isto, st.228 4 N.Bugarin,Put u Socijalizam i Radniko-Seljaki Savez MUS,br. 10/1979, st.167 i dalje

147 159

ja, istai, istina jo bojaljivo nekakvu drugu stranu NEP-a koji navodno zagovara slobodnu trgovinu u izvesnim granicama i izvesnim okvirima, uz osiguranje regulatorske uloge drava na tritu1 i koju, stoga, valja i prihvatiti. I ovaj stav posmatrano ire nije izvorno Staljinov. Njega je u gotovo svim fazama polemika sa desnom frakcijom jo sredinom dvadesetih godina istakla Leva opozicija, a sam ju je Buharin, istina u neto izmenjenom obliku, izneo u svojim radovima nakon 1927. godine kada je i pod pritiskom opravdane kritike Preobraenskog, znaajno korigovao svoja shvatanja iz 1925. i 1926. godine. Zanimljivo je da je Staljin i tokom 1929. godine nastojao da svoju poziciju odredi kao sredinu i otud razliitu od teza boljevike levice i boljevike desnice. Naime, naznaavajui opasnost s leva i to od strane onih koji bi hteli likvidirati svaku trgovinu i opasnost koja dolazi s desna i to od grupe koja bi elela likvidirati regulatorsku ulogu drave na tritu, Staljin, zapravo, kao sopstvenu soluciju nudi koncept jake drave. Ona je najpre u funkciji regulatorne sile usmeravanja celine reprodukcije, i drugo, u funkciji kohezivnog faktora ouvanja postojee strukture moi. Tezom o odumiranju drave kroz njeno jaanje, Staljin e, nema sumnji, izvriti jednu od najdubljih revizija marksistikog koncepta drave. Netane su i Staljinove primedbe da Buharin nije naznaio nove oblike sprege grada i sela. Naprotiv, upravo je Buharin u radovima iz 1927/28. verovatno najcelovitije u ranoj sovjetskoj misli razvio teoriju o potrebi za funkcionalnim spregama razliitih industrijskih i poljoprivrednih segmenata. Harmoninim razvojem svih resursa i svih privrednih segmenata mogua je temeljna rekonstrukcija postojeih privrednih i drutvenih odnosa. Jer, da bi se ostvario planirani rast privrede, i time drutvo izvuklo iz krize, moraju se, najpre, obezbediti osnovna materijalna sredstva, za ta Ruska privreda krajem dvadesetih godina nije sposobna, pa Buharin, kao smer optimalnog razvoja predlae neto umereniji rast svih automizovanih segmenata i nuno dravno (partijsko) usmeravanje tempa i pravaca razvoja. Suprotno Buharinovoj koncepciji Staljin predlae ubrzanu super industrijalizaciju i potsticanje rasta monopolistikih oblika kolektivnog vlasnitva.2
1 2

J.Staljin, isto, st.230 B.Horvat,Politika Ekonomija socijalizma,Zg.1984,st.166

148 160

Za razumevanje uspona Staljinove frakcije vana su jo dva njegova spisa. U prvom u itnom frontu, Staljin e, polazei od teze o potpuno izmenjenoj socijalnoj strukturi drutva nakon NEP-a, istai da strukturalnim promenama drutva nisu eliminisani svi socijalni i idejni uslovi koji ine moguu restauraciju kapitalizma, budui da se oni nalaze u samoj robnoj proizvodnji, u sitnoj proizvodnji grada i sela... i.... u zaostaloj svesti.... sovjetskih trudbenika...1 Ovim e se, zapravo, po prvi put u Staljinovoj teoriji drutva, otvoreno nagovestiti odustajanje od privredne politike NEP-a, ak i onog malog dela koje je tokom 1929. godine, bar demagoki, jo i prihvatao, i prelazak na plansku i, prema staljinistikim ideolozima drutva, i jedino istinsku socijalistiku privredu. No, planska privreda e bar, kako su je zamiljali staljinisti, sem totalne centralizacije upravljanja i definitivnog etabliranja jednog ve uveliko prisutnog voluntaristikog koncepta upravljanja dati vie nego osrednje rezultate. Uprkos naporu staljinistikom planskom privrednom konceptu nee poi za rukom da do kraja razbije ni trite, ni robni karakter privreivanja, niti da se, s druge strane, nametne i kao radikalno nova i autentina privredna politika.2 No, ako ovo nee uspeti da postigne, uspee, upravo razvijenim oblicima kontrole, da osnovne ekonomske zakone prigui i toliko deformie da e na kraju iz jednog teoretski racionalno koncipiranog sistema, izvui samo one destruktivne i iracionalne snage koje e se tek u narednoj fazi, kada e i osnovne protivurenosti vezane za prvobitnu socijalistiku industrijalizaciju biti prevladane, pokazati posebno represivnim. Nakon poraza leve i desne frakcije Staljin e tokom 1929 1930. svoju poziciju odreivati kao sredinu, a zatim, u prvoj polovini tridesete, kada bude ve imao dovoljno moi i kada se unutar boljevike teorije drutva bude raspala svaka koherentna misao i kao jedino autentino levu marksistikolenjinistiku teoriju i praksu drutva. Pri tom e sve svoje politike oponenente optuiti kao desniare koji zagovaraju desno otvoreno oportunistiko skretanje u partiji: odnosno, za faizam, kako e u stanju totalne pomraenosti staljinistikog uma u vreme masovnog terora to najee i initi. Tako e brkajui pojmove Staljin, optuiti Desnicu za grehove Levice i
J.Staljin, isto, st.213 Alexander Erlich,The Soviet Industrilization Debate 1924-1928, Harvard...1967, st.24 i dalje
2 1

149 161

Levicu za grehove Desnice. Opasnost desnog otvorenog oportunistikog skretanja, Staljin e videti u tome to ona potcenjuje snage naih neprijatelja, snagu kapitalizma, u tome to ne vidi opasnost obnove kapitalizma, to ne shvata mehaniku klasne borbe u uslovima dikature proleterijata i zato to lako pristaje na ustupke kapitalizmu zahtevajui usporavanje tempa razvitka nae industrije, zahtevajui olakanje za kapitalistike elemente sela i grada... Opasnosti levog skretanja Staljin vidi u tome to ona precenjuje snagu naih neprijatelja, snagu kapitalizma, to vidi snagu mogunosti obnove kapitalizma a ne vidi mogunost izgradnje socijalizma snagama nae zemlje, to pada u oajanje i mora da se tei brbljanjem o termidorijanstvu nae partije....1 Sasvim ukratko da rezimiram. Krajem dvadesetih godina sukobile su se tri koncepcije o pravcima daljeg razvoja Sovjetskog drutva. Buharinova frakcija je ostajui pri dostignuima NEP-a, zahtevala kao odgovor novonastalim privrednim i drutvenim tekoama, vee uee trita i kao instrumenta povezivanja privrednih segmenata i kao racionalnog instrumenta verifikacije planova, ali i aktivniju ulogu dravne regulative, to je, neosporno, nov moment u ideologiji boljevike desnice. Staljinova je frakcija nakon raskida sa Buharinom i usvajanja nepotpunog levog privrednog koncepta zahtevala slino boljevikoj levici program celovite i ubrzane superindustrijalizacije, aktivniju usmeravajuu ulogu drave i svoenje postojeih vanpartijskih organizacija na puke forme transmisija odluka nepogreive vrhuke. A zatim i priliv sredstava iz poljoprivrednog sektora, kako bi se obezbedila potrebna sredstva za planirani program industrijske rekonstrukcije. Boljevika levica zagovara slino Staljinu (koji, zapravo preuzima delove njenog privrednog programa) dominaciju industrijskih privrednih segmenata ali i - to je nepojmljivo i za Staljinovu frakciju i za sve ostale marksistike struje formirane unutar levog radnikog pokreta tridesetih godina - i znaajnu demokratizaciju politikog i privrednog ivota, legalizaciju frakcija ime bi se eliminisale izvesne strukture moi, a samoj drutvenoj organizaciji dao racionalni oblik.

J.Staljin, isto, st.217.

150 162

Pobeda Staljinove frakcije je, nema sumnje, najgori mogui ishod frakcijskih borbi voenih dvadestih godina. Tvrdnja da je staljinizam na odreenom istorijskom stupnju istorijskog razvitka bio nuan, nije nita drugo nego mistifikacija. Sasvim suprotno postrevolucionarna evolucija drutva bila je rezultat svesne volje onih koji su vladali a ne delo istorijskih zakona. Sistematska eliminacija svih drugih Staljinu konkurentskih alternativa voena tokom dvadesetih i tridesetih godina na kraju svih ovih drutvenih procesa uzdigla je jedan jedini aktivni sloj upravljaa olien u dravnoj birokratiji i jedan jedini delotvorni aparat vlasti olien u partiji. Osloboenja svih obaveza prema vlastitoj klasi, narodu i ideologiji Nova klasa upravljaa je i postojei privredni i politiki sistem nuno oblikovala prema vlastitim interesima. To to deo nove vladajue klase strada pod silom vlastitog terora, samo je jedna od nunih posledica permanentnog ratnog stanja u kome se gube i svi racionalni kriterijumi svrsishodnosti i koje upravo ona namee ne bi li opravdala svoju monopolistiku vladajuu poziciju. Jer, da bi uopte ostvarila i privilegovanu poziciju jedinog subjekta odluivanja nova drava mora prethodno da uniti sve autonomne segmente drutva i da tako iznuujuu monopolistiku poziciju jedine organizovane snage u drutvu oblikuje drutvene procese shodno svojim neposrednim interesima.1 Sutina Staljinove kontrarevolucije u oblasti ekonomskog razvoja sastoji se u tome to je ukinuo i poslednje ostatke revolucionarnih tekovina u oblasti proizvodnih odnosa iz prvih godina revolucije i nametnuo takvo stanovite koje je pretpostavljalo vraanje na klasne forme naina proizvodnje: zaustavljanjem procesa podrutvljavanja svojinskih odnosa i konzerviranjem jednog parcijalnog oblika - dravne svojine - obnavlja se klasna podela rada i uvruje hijerarhijska organizacija: potsticanjem jednostrane produktivnosti i tehnicistike orjentacije u politici ekonomskog razvoja, primena maksimalnih stopa akomulacije se pretvara u trajni osnovni princip socijalistikog razvoja, ime se ponovo, skrivenim putem, uvodi eksploatacija kao drutveni odnos: vraanjem na klasne forme organizacije proizvodnje (tejloristiki sistem, sistem plaanja po komadu, sistem bespotedne konkurencije i slino) uvodi se prinudna

O ovome ire u L.Kolakovski,Glavni Tokovi Marksizma III, st.213.

151 163

disciplina i okrutno radno zakonodavstvo koji u mnogome potsea na ono to je Marks opisao u Kapitalu....1

Staljinizam
Prvi javne sudsko-politike procese poinju 1928. godine, suenjima strunjacima-nekomunistima upletenim u Aferu ahti. I Roj Medvedov i an Elentajn nisu mogli a da ne primete frapantnu slinost u tehnologiji iznuivanja priznanja, nasilju nad optuenicima, nainu izvoenja sudskih dokaza i organizaciji samih sudskih procesa i kasnijih velikih Moskovskih procesa Levoj i Desnoj opoziciji nakon 1936. godine. Sama suenja su pod silom fizike i psihike torture protekla u priznanjima, kajanjima i pravdanjima svojih postupaka nekakvim nalozima i vezama sa inostranstvom. I da se istovetna tehnologija sudskih procesa nije ponovila desetak godina kasnije na suenjima komunistima-opozicionarima verovatno da ne bi ni danas izazvala neka vea preispitivanja. Proseci strunjacimanekomunistima, inae sasvim lojalnih Sovjetskoj vladi, bio je tek poetak javnih procesa na prelazu dvadestih u tridesete godine. Sledili su veliki procesi Zemljoradnikoj partiji sa Kontratijevim i mnogim drugim poznatim ekonomistima i agronomima kao glavnooptuenima; zatim proces Agrarnoj partiji na kojoj je po prvi put u sovjetskoj sudskoj istoriji izvedena i teza o sabotaama izvrenim po nalogu zapadnih vlada (francuska vlada u kombinaciji sa belogardejcima), da bi se sa velikim procesom Menjevikom federalnom birou u 1931. godini zavrio i prvi veliki talas sudskih procesa.2 Ove javne sudske procese kojima je dato puno propagandnog prostora u partijskoj tampi pratili su, naravno, i mnogobrojni tajni procesi, esto i najjednostavnije administrativne odluke udaljavanja sa posla, to je u ondanjim uslovima totalne kontrole i ve iroko praktikovanog sistema kartoteka i karakteristika imalo teke posledice. Procesi nekomunistikoj inteligenciji obnovili su napetu drutvenu klimu sumnjienja i nepoverenja a staljinistikoj frakciji koja je ponajvie i potsticala ove procese dala opravdanje za uvoenje vanrednih mera budui da se zbog

Z.Golubovi,Staljinizam i socijalizam,Beograd,1982, st.57. O ovome u R.Medvedev,Let History Judge, The Origin and Consequces of Stalinism,1977.
2

152 164

postojanja jakog unutranjeg neprijatelja i spoljanjeg okruenja drave i klasna borba pojaavala. Ako se vladajua vrhuka unutar CK i Politbiroa, koja sve do 1935. ima i mo da se suprotstavi sve naglaenijem Staljinovom apsolutizmu, mogla poetkom tridesetih godina i sloiti sa kvalifikacijom optubi u procesima nekomunistikim strunjacima i kasnijem masovnom deportovanju kulaka i dela srednjeg seljatva, polazei od i onda ve uveliko prihvaene teze o oto razdvojenim i suprotstavljenim klasama u novom drutvu, to nikako nije mogla da prihvati Staljinov zahtev da se prema Rjutinu i njegovoj umerenoj i probuharinovski orjentisanoj grupi primene najotrije policijske sankcije. Naime, Rjutin je bio istaknuti boljevik i sveta pravila o iskljuivo politikim oblicima razreavanja idejnih konflikta izmeu komunista bila su jo svea u svesti lanova Politbiroa i CK da bi se olako nadomestila Staljinovim zahtevima za policijskom eliminacijom. Za sve vrste partijskih i statutarnih prekraja sledile su (i za boljevizmu lojalne komuniste) od sredine dvadesetih godina mere deportacije u Sibir, ili pak, kao za neto blae oblike, mere degredacije funkcije, s tim to su nakon pokajanja i novog izliva lojalnosti novom kursu boljevike voe mogle da zauzmu i preanje pozicije. Ali kako se nova vlast uvravala tako su i rehabilitovani opozicionari, uprkos svoj svojoj lojalnosti Saljinu, zauzimali sve beznaajnija mesta na lestvici partijske i dravne hijerarhije. Naznaka ovog procesa je vana jer objanjava jednostavnu istinu (koju mnogi kritiari staljinizma jednostavno previaju) da drutvena pozicija i mo (koja je, inae, u staljinistikom politikom sistemu struktuisana unutar elite vlasti) opozicionara sredinom tridestih godina u vreme velikih istki nije ona koju su imali dvadesetih godina u vreme svoje pune politike dominacije. U ruskoj dravi teror ima, kako to tvrdi Markuze, dvojaku prirodu: tehnoloku i politiku. Na tehnikom i privredno nivou kanjava se nedelotvornost i slab uinak, a tako je i sa svakom vrstom otstupanja: politiki opasnim i sumnjivim stavovima, miljenjem i ponaanjem.1 ini mi se da je Markuze ovde dodirnuo tek deo problema vezan za razumevanje prirode velikog terora. Sa ovom opaskom bi, naime, bilo sve u redu kada bi postojala instanca koja bi bila u stanju da racionalno oceni
1

N.Markuze, Isto, st.93

153 165

neiji nedelotvorni i slab uinak ili neije sumnjive politike stavove. No, kako nje nema niti u ovom racionalnom obliku moe da bude, to prirodu Sovjetskog dravnog terora valja odrediti neto drugaije. Odluka neke od vladajuih klika (i to na svim nivoima shodno uinjenom deliktu) postaje obavezujue miljenje. A kako njemu nedostaje racionalni kriterijum, onda neposredni politiki interesi neke od klika postaje ono kljuno merilo kojom valja ocenjivati neiju podobnost. A ovde je sve dozvoljeno: i prikazivanje i prikrivanje, i lina simpatija i neposredni interesi grupake svesti. Ukratko, volja i hir neke od harizmatskih klika (i to na svim nivoima), nalaze se u osnovi jednog potpuno iracionalnog sistema vlasti. Sve ostalo je samo puka racionalizacija i gola demagogija jednog totalitaristikog sistema vlasti. Ipak, presudan obraun sukobljenih boljevikih frakcija usledio je sa streljanjem Blumkina, tajanstvene i pomalo ezoterine linosti boljevikog pokreta, levim eserom u 1918. atentatorom nad Nemakim ambasadorom u Moskvi, kasnije agentom EK-e i pristaom Leve opozicije, optuenom da se 1929. godine sastao sa Trockim u Carigradu i preneo neke poruke Moskovskim trockistima.1 I pored otpora umerene probuharinovske orjentisane opozicije nastale unutar Politbiroa poetkom tridesetih godina sa Kirovim i Rutzakom kao neformalnim voama, Staljinu je ipak uspelo da nizom perfidnih manipulacija izdejstvuje smrtnu kaznu za Blumkina. A onda je usledilo hapenje pa iskljuenje iz partije i deportacija u Sibir Smirnova, Esmonta i Tolmaeva zbog navodnog desnog opozicionarstva, a neto kasnije i sprovoenjem obimnih istki i uklanjanjem navodnih buroaskih nacionalista u Ukrajini, Armeniji i gotovo svim Azijskim Sovjetskim republikama,2 ime je Staljinov teror poeo da poprima konture onog ve iz sredine tridesetih godina znanog stravinog, nekontrolisanog, iracionalnog i surovog masovnog nasilja. Najmanje vidljiv, a po posledicama verovatno i najdestruktivniji, bio je teror nad radom. Strogo radno zakonodavstvo usvojeno poetkom tridesetih godina trebalo je da disciplinuje ogromne seljake mase i da ih sa superindustrijalizacijom pretvori u kvalifikovano i sistemu verno i posluno radnitvo. Nametanje radne discipline zadobilo je pak sa1 2

I. Dojer, Trocki II, st.304 J.Elleinstein,Historija Staljinskog fenomena, Zg.1980, st. 82.

154 166

Nametanje radne discipline zadobilo je pak sasvim suprotne efekte: pretvorilo se u teror i totalnu kontrolu nad radom. Sistem vezanih radnih knjiica nasleen jo iz epohe ratnog komunizma sasvim je zaustavio vertikalnu i horizontalnu pokretljivost radnike klase, a razliitim sistemom administrativnih zabrana (sistem propuski) seljenja iz grada u grad, te sistema karakteristika i kartoteka teror nad radom zadobio je i svoje totalitarne dimenzije.1 Ukidanje nezaposlenosti i politika pune zaposlenosti nisu toliko u funkciji ideoloke borbe (o prednostima socijalizma nad kapitalizmom; jer bi sistem i u sluaju nezaposlenosti opet vlastiti reim vlasti proglasio za bolji) koliko u potrebi drave da kontrolie sve autonomne segmente drutva, pa time i trite rada, da ga pretvori u objekt planiranja i prikrije opte siromatvo niske produktivnosti i slabo plaenog rada.2 Vrhunac degradacije rada postignut je sa robovskim radom u konclogorima. I on je predmet opteg planiranja i kontrole, o njegovoj produktivnosti se vodi rauna, a krajnje rafiniranim sistemom stimulacija i nagrada se potstie njegova efikasnost. Veliki talas terora na prelazu dvadestih u tridesete godine sruio se i na seljatvo. Kolektivizacija poljoprivrede, stvaranje kolhoza i sovhoza, izrodilo se, kako kae Dojer, u vojnu operaciju, u nemili graanski rat... u masovno deportovanje kulaka u zabaene nenastanjene krajeve Sibira.3 Staljinova poljoprivredna politika, uprkos impozantnom procentu kolektiviziranog poseda, nije dala oekivane rezultate. Razloge treba traiti i u sabotaama, kako naznaavaju staljinistiki teoretiari drutva, (ali previaju injenicu da sabotae nastaju i kao reakcija na prethodnu nasilnu akciju otkupa ita), i to je socioloki moda jo vanije a to staljinistiki teoretiari previaju u nedostatku razvijene tehnike osnove za prelazak na masovnu industrijsku poljoprivrednu proizvodnju. Upravo je na ovu dimenziju permanentne krize poljoprivrede sredinom dvadesetih godina ukazao i Buharin. Da bi se izbegla niska produktivnost Buharin je predloio jedan plan postupnog prelaza na sve vee posede i to korienjem trinih mehanizama.

Zanimljive opaske o ovome dalje R.Duke u svom prilogu u r.Duke... Solenjicin,... Zagreb,1983. 2 O ovome u J.Elentajn, Isto, st. 159 i dalje. 3 I. Dojer,Trocki II, st. 284

155 167

Sredinom 1933. godine je usledila kvaziliberalizacija sistema. Pristalice leve opozicije iz dvadesetih godina su nakon pokajanja i izliva lojalnosti Staljinu vraeni iz deportacije, neki od njih su zauzeli i odgovorna mesta u dravnoj i partijskoj strukturi vlasti; drugi su, poput najpoznatijeg Karla Radeka uz salve hvalospeva novom reimu postali i znaajni ideolozi staljinizma.1 Sve u svemu staljinistiki reim je u prvoj polovini tridesetih godina, uprkos blagom protivljenju umerene opozicije u Politbirou, bio izuzetno stabilan. Ipak, uspostavljeni status quo unutar vrhuke (od koga e i ovoga puta samo Staljin imati koristi) biva dramatino prekinut 27. Januara 1934. godine ubistvom Kirova. Neto vie svetla u ovu prilino mranu epizodu Staljinovog terora unelo je istraivanje Roja Medvedeva. Ubistvo su, (vie nema nikakvih sumnji), pripremili agenti Lenjigradskog NKVD-a, a sam je Staljin, prema jednoj prilino verodostojnoj verziji verovatno i odobrio takav potez.2 Analize Krovljevog ubistva Lava Trockog, mada pisane neposredno nakon atentata samo na osnovu novinskih izvetaja, dobro su naznaile iracionalnost takvog politikog poteza s jedne, ali i perfidne policijske igre prepune nekakve zlokobne pretnje masovnim terorom, s druge strane.3 Ali, Trocki je propustio da ukae na Kirovljev uspona u staljinistikoj hijerarhiji nakon 17 kongresa i neformalno vostvo u umerenoj opoziciji unutar Politbiroa. Iste veeri nakon Kirovljevog ubistva streljano je stotinak ranije osuenih terorista ija delatnost nije bila u direktnoj vezi sa ubistvom Kirova. Narednih dana je bila sprovedena temeljna istka u Lenjingradskom NKVD-u, posebno meu onima koji su na ovaj ili onaj nain bili umeani u aferu sa Kirovljevim ubistvom. Tek e petnaestak dana nakon smaknua Kirovljevog atentatora Nikolajeva a na temelju njegovog isfabrikovanog priznanja o postojanju tajnog Lenjingradskog opozicionog uporita i teroristikoj delatnosti za koju su se pripremali, a iji je poetak trebalo da bude ovo ubistvo, otpoeti sa masovnim hapenjem i deportacijom prozinovjevski orjentisanih opozicionara. Samo na temelju Nikolavjevog priznanja, a bez ikakvih materijalnih dokaza i uz iskaz da prihvataju moralWerren Lerner,Karl Radek,The Last Internationalist,Steforda,1970,st.153 i dalje 2 R.Medvedev, Isto. 3 L.Trocki,Izdana Revolucija, isto,st.60.
1

156 168

nu odgovornost Zinovjev i Kamenjev bivaju poetkom 1935. godine osueni na deset i pet godina zatvora. To to u 1934. i 1935. nije dolo do velikih sudskih procesa i pogubljenja danas se u istoriografiji tumai snagom umerene opozicije unutar Politbiroa i CK da se suprotstavi sve naglaenijem apsolutizmu Staljina koji je, kao i pet godina ranije, u sluaju Rjutina, zahtevao uvoenje irih represalija i smrtne kazne za politiki opoziciono ponaanje. Budui da su se zahtevu za uvoenjem smrtne kazne boljevicima opozicionarima suprostavila i uticajna udruenja Starih boljevika i Bivih boljevika i Bivih politikih zatvorenika, Staljin ih je, ve dovoljno moan, najjednostavnije raspustio. U samom Politbirou nakon Kirovljevog ubistva i Kujbievog, za Staljina vrlo povoljnog, sranog udara, te izbora Mikojana i ubare za lanove, Staljinova frakcija je konano zadobila punu premo. Zato je tek u drugoj polovini 1935. godine, nakon svih ovih promena u sastavu Politbiroa i CK, Staljin i realno mogao da zapone sa velikim sudskim procesima. U etiri velika procesa voenih izmeu 1936. i 1938. stradala je celokupna Leva i Desna frakcija iz dvadesetih godina. Lenjinov Politbiro (i CK) je gotovo ceo nestao u istkama: vojska je izgubila 3/4 rukovodeeg kadra meu kojima tri od pet marala i 13 od 15 komandanata armije, stradalo je 90% generala i 80% pukovnika. istkama su uklonjeni i gotovo kompletna partijska, dravna i sindikalna republika rukovodstva koja su u tridesetim godinama iznela i Staljinovu megalomansku politiku superindustrijalizacije. Celi narodi su deportovani u Sibir. A stradali su i brojni Staljinu lojalni intelektualci, naunici i umetnici. istke nisu, naravno, mimoile ni strane komuniste u Moskvi, povratnika iz panskog rata i Ruske ambasadore u Zapadnim zemljama....1 Veliki Moskovski procesi su bili samo vrh ledenog brega velikog terora: sledile su mnoge deportacije i mnoga streljanja, esto bez ikakvih sudskih procesa, samo na osnovu administrativne odluke NKVD-a. Kako procenjuje dobar poznavalac istorije staljinizma Medvedov u velikom teroru je bilo uhapeno, ubijeno i deportovano izmeu 15 i 20 miliona ljudi. Nije mi namera da ovde detaljnije govorim o teroru, njegovom obimu i tehnologiji: o svemu tome ve postoji dovoljno
1

A.Solzhenitsyn,Arhipelag Gullag,Glaskow,1974.

157 169

struna i iznad svega potresna literatura. Ovde bi se zadrao neto vie na samim motivima i socijalnoj funkciji terora. Ali, pre nego to naznaim neke elemente, sasvim ukratko o jo jednoj farsi izazvanoj samim priznanjima.1 Danas vie niko ne sumnja u terorom iznuena priznanja: Hruov je u svoj tajnom referatu na XX kongresu verovatno razuverio i najee staljiniste.2 Ali, uprkos valjanim analizama ostaju i dalje nejasni motivi spektakularnih priznanja, posipanja pepelom i zakletve vernosti Staljinu u situaciji kada je smrt jedina solucija koja se nudi. Da se nasiljem, ucenama i suptilnim psiholokim torturama daju iznuditi priznanja ak i od tako izuzetno umnih i hrabrih boljevika voa kao to su Zinovjev, Kamenjev, Buharin, Rakovski, Pjatakov i hiljade drugih, nakon iskustva ovovekivnih policijskih totalitaristikih tehnologija terora jasno je po sebi. Jedno drugo, dosta ubeljivo, svedoanstvo o suptilnim manipulacijama partijskom i komunistikom dogmom iznosi Artur Kestler u romanu Pomraenje u podne,3 ali i on na kraju daje vie nego osrednje rezultate mistifikujui pri tom moralnu poziciju rtava. Istina je verovatno u svemu ovome: i u manipulaciji partijskom dogmom i u orjentalnim despotskim metodima ikaniranja politikih oponenata, ali i u samom nasilju nad protivnicima. Staljinistiki politiki sistem se uprkos malim trzavicama u tridesetim godina inio izuzetno stabilnim, a Staljinova liderska figura toliko mona, da bi je pomou velikog terora u drugoj polovini tridesetih godina trebalo uvrivati. I leva i desna frakcija su politiki likvidirane a njeni lideri u nemilosti i na degradiranim treerazrednim dravnim i partijskim pozicijama i uz potpuni moralni i politiki slom teko da mogu da budu i nekakva ozbiljna politika snaga sa kojom se treba dalje obraunavati a kamoli i sila koje se treba bojati. Istini za volju, tek bi moda neka izuzetna drutvena kriza kakva je postojala pred Oktobarsku revoluciju, ili kakva je bila u prvim godinama faistike agresije, mogla da kao alternativu ponudi neku od opozicionih platformi iz dvadestih godina. Ali to se u sistemu totalne Staljinove politike hegemonije inilo tako malo verovaO svemu ovome ima izvanredna memoarska literatura,A.London,Priznanje, A.Cibulski,Zavera utanja,K.tajner,7000 dana u Sibiru, itd. 2 N.S.Hruov,Tajni referat na XX kongresu,Zagreb,1970.Dosta dobru politikoloku analizu Hruovljevog koncepta Kulta Linostiu A.Krei,Kritika Kulta Linosti,Beograd,1968. 3 Kestlerov roman Pomraenje u podne je preveden 1970. kod nas
1

158 170

Staljinove politike hegemonije inilo tako malo verovatnim da su i sami Staljinovi politiki oponenti, delom i pod pritiskom terora, prihvatili vladajui kurs kao konani i jedini, a zahteve za lojalnou sistemu kao vlastiti izbor. Dakle, u situaciji pune politike dominacije i sasvim neoekivano i iz ugla Staljinove makijavelistike visprenosti, kakvog ga preesto kvalifikuju i njegovi najei kritiari, Staljin pribegava merama terora. Svako racionalno objanjenje koje bi se pozivom na postojanje zavera i politikih alternativa oponenata, inilo socioloki relevantnim za razumevanje velikog terora, sada se, nakon politikog likvidiranja opozicije ini krajnje nedovoljnim. Naime, jedno od uobiajenih sociolokih objanjenja velikog terora tie se upravo ove racionalne makijavelistike dimenzije likvidiranja politikih oponenata. Staljin je, rezonuju ovi teoretiari, naprosto pobedom u meufrakcijskim sukobima stvari samo dovodio do svojih konanih politikih (i policijskih) konsekvenci. Ovaj razon, ak i da je taan, previa jednostavnu injenicu da su Staljinovi politiki oponenti ve 1936. godine, bili praktino politiki mrtvi a uz to tako efikasno kontrolisani da se njihovo evenutalno suprotstavljanje - uz pretpostavku da je izraena lojalnost samo perfidni metod prikrivanja, to Staljin uostalom i tvrdi u svom Kratkom kursu...1 ini naprosto besmislenom poto opozicija u 1936. godini nije ona ista mona sila kao ona u dvadesetim godinama. Upravo bi makijavelistika mudrost, koju mnogi kao dominantnu karakternu crtu pripisuju Staljinu, nalagala da se sa velikim terorom i ne poinje u situaciji kada se Staljinova vlast ini sve prisutnom i neograninom. Aanalize Trockog, posebno one pisane neposredno pred veliki teror, uprkos naznakama da u njima treba potraiti i objanjenje samog terora,2 ipak ostaju valjano tumaenje staljinizma do 1936. godine. Naime, moemo se sloiti sa Trockim kad tvrdi da je razvijeni staljinistiki sistem dajui izuzetne upravljake prerogative sopstvenoj politikoj, privrednoj i vojnoj eliti stvorio od nje i istinsku vladajuu novu klasu, te da je u osnovi, zapravo, titio i njene politike i ekonomske interese, ali se ne moemo sloiti sa objanjenjem velikog terora kao instrumenta politike dominacije birokratske klase. Jer, kako u vladajuoj
Istorija Svesavezne Komunistike Partije (boljevika)-kratki kursBeograd,1948. 2 L.Trocki,Izdana Revolucija, Isto,II, st. 415
1

159 171

eliti videti i hegemonu politiku klasu, kada i ona, uprkos posedovanju vlasti i sama strada. Leak Kolakovski je tu rtvu vladajueg sloja.... objanjavao.... nepohodnim trokovima upravljanja. Naime, Sovjetski sistem vodio je permanentni rat protiv vlastitog drutva ne zbog toga to su u tom drutvu nastajale znaajne snage otpora, nego uglavnom zbog toga to su ratno stanje i agresija vladajuem sloju potrebni radi odravanja svoje pozicije. Stalno prisustvo neprijatelja koji vrebaju i najmanju slabost drave, zaverenitva stranih agenata, diverzanata i drugih sotona je ideoloki uslov koji omoguava opravdanje monopola birokratske vlati.1 Poput Trockog ni kasnije njim inspirisanje teorije Bruna Ricija,2 Demsa Bernama3 i Milovana ilasa4 i ako dobro naznaavaju pojedine elemente staljinistikog fenomena, bivaju nedovoljne u tumaenju staljinizma u epohi velikog terora. Nedovoljno, ali ipak, daleko uspenije objanjenje staljinizma u epohi velikog terora daje Boris Suvarin tvrdei da Staljin nije bio predstavnik nekog novog drutvenog sloja ije je on interese racionalno branio, ve ovek koji je racionalno realizovao svoj sopstveni vladalaki interes ne osvrui se pri tom na bilo kakve moralne ili humane obzire.5 I ovde, meutim, ostaje neobrazloena tvrdnja o stvarnoj prirodi Staljinovog racionalnog branjenja sopstvenih vladalakih interesa, na ta se i ova teorija, istina neto zaobilazno, svodi. Naime, svaki racionalni vladalaki postupak u makijavelistikom smislu, morao bi najpre da uoi suvinost svakog terora u situaciji kada vladalac raspolae neogranienom koliinom moi, a zatim da uspeno razvija proizvodne snage, na ta se sam Staljin traei nove oblike postavljenoj legitimaciji, neprestalno poziva i to u situaciji kada unitava postojei nauno tehniki i ljudski potencijal, ili pak, da se priprema za odbranu od nastupajue agresije likvidacijom upravljakog armijskog kadra. Sve se to Staljinu i njegovoj mudro voenoj politici, kakvom je i danas pomalo naivno pojedini kritiari staljinizma pravdaju, naravno i dogodilo. No, injenica je da je Staljin zahvaljujui samo makijavelistiki
1 2

L.Kolakovski,Glavni....III,Isto, st.20. B.Rici,Birokratski Kolektivizam,Zagreb,1984. 3 J.Burnham,The Menagerial Revolution, N.Y.1945. 4 Milovan ilas, Nova klasa, London 1981. 5 Suvarin je citiran po N.Miloeviu, ta Luka Duguguje Nieu,Beograd,1980. st.168.

160 172

voenoj politici u dvadesetim i ranim tridesetim godinama uspeo da se odri na vlasti, te je dosledno ovom rezonu, kako tvrdi Nikola Miloevi1 i diktator zdrave pameti morao da uvidi necelishodnost terora. To to Staljin nije postupio nakon 1935. godine na stari i oprobani nain neki kritiari staljinizma, poput najpoznatijeg Eriha Froma2 tumae patolokom prirodom sumnjiave i nepoverljive Staljinove linosti. Ali, i oni zaboraljaju da naznae da je upravo takva patoloka linost iznikla iz jedne odreenje, konkretne drutvene strukture. Prema tome, jedno zbilja celovito kritiko sagledavanje staljinizma moralo bi da naznai i racionalne i iracionalne momente u procesima donoenja bitnih politikih odluka, ali i da jasno naznai istorijsku dimenziju njenog javljanja s jedne i strukturu politikog sistema koji je, pomalo paradoksalano i njegov proizvod i njegov proizvoa, s druge strane. Staljinov teror je nema sumnji vrhunac destrukcije socijalizma. Ali on nije nipoto nuan, niti je jedna od nunih etapa evolucije socijalizma. Staljinistiki teror nije ni nikakav danak industrijalizaciji, niti je staljinistika verzija boljevizma jedini smer razvoja drutva u tridesetim godina. Verovatno bi se puno uspenijim pokazale sve druge boljevike struje, ako se ve radi o ostajanju unutar istog sistema. Staljinizam je, stoga i proizvoa i proizvod duboko izopaenog politikog sistema vlasti koji upravo i zbog otsustva politike demokratije i efikasne drutvene kontrole zavrava kroz zloin u totalno pomraenje.

1 2

(23)N.Miloevi, Isto,st.203 i dalje (II Knjiga) (24)E.From,anatomija Ljudske Destruktivnosti,Isto,st.187

161 173

TEORIJA PARTIJE I REVOLUCIJE

Lenjinova teorija revolucije i partije u Staljinovoj misaonoj optici se dogmatizuje a razliitim reinterpretacijama u iju valjanost nas ne ubeuje ni gomila autentinih citata, svodi na zatvorenu misao. Takvu jednu nemutu dogmatizaciju i kanonizaciju nalazimo u poznatoj Istoriji svesavezne komunistike Partije (boljevika), gde oficijelni sovjetski ideolozi sasvim grubo odreuju okvir i funkciju Lenjinovom delu tvrdei da je Lenjinova knjiga ta da se radi bila ideoloka priprema partije... Korak napred, dva koraka nazad... organizaciona politika priprema partije...a Dve taktike socijaldemokratije u demokratskoj revoluciji.... politika priprema partije za nadolazeu revoluciju.1 Staljinovom revizijom Lenjinovog teoretskog i politikog naslea, njegovim previanjem i dogmatizovanjem nekih sloenih dijaletikih kategorija, uporedo sa nedopustivim izvrtanjem znaenja smisla pojedinih odredbi zaeto je ono to danas nazivamo staljinistikom teorijom drutva. Ima autora, i to marksista, koji tvrde da je bliskost Staljinovih i Lenjinovih gledita puno vea, i da, tavie upravo u samom lenjinistikom konceptu drutva i njegovim vlastitim redukcijama nekih Marksovih i Engelsovih naznaka treba traiti teoretsko utemeljenje staljinistikog pogleda na svet.2 Teorija partije razvijena na sistematski nain u Staljinovom spisu Osnovi lenjinizma i neto kasnije gotovo u celosti preneta u Kratkom kursu.... temeljni su spisi za razumevanje njegove teorije drutva. U stilu onda uveliko rairenog rezonovanja Staljin ini radikalni rez i odvaja poziciju stare partije..... inae..... nepodesne za revolucionarnu borbu jer se utapa i prilagoava parlamentarnim izborima i borbama i nove partije, koja u uslovima zaotrene i otvorene klasne borbe mora da reorganizuje itav partijski rad na revolucionarni nain.... da vaspitava radnike u duhu revolucionarne borbe za vlast i da na kraju osvaja samu vlast.3 Partija lenjinizma, prema Staljinu mora da bude vodei odred radnike klase... naoruan revolucionarnom teorijom, poznavanjem zakona kretanja drutva i zakona revolucije.
1 2

Istorija... st.168.(V. napomenu br. 16 u drugom odeljku) K.Kor,Marksizam i Revolucija,Zagreb,1984 st. 96, i st. 171. 3 J.Staljin, Isto, st. 307.

162 174

Poto je partija politiki voa radnike klase ona mora da bude i dovoljno mobilna, da se stalno namee da daje pravilnu orjentaciju milionskim masama proleterijata.1 Ovde se elitistika pozicija staljinistike koncepcije partije otkriva do kraja, a program vaspitne diktature, koji se inae, pretpostavlja, uspostavljen je kao konani ideal drutva. Drutvo se deli na aktivnu elitu olienu u partiji, ili, delu partije koji ima mo i znanje da definie pravce kretanja i milionsku masu radnike klase koja budui da joj nisu poznati drutveni zakoni, mora da bude usmeravana od strane partije. Isti starateljski princip organizacije sa svesnom i dobro organizovanom elitom na vrhu i neobrazovanom masom radnika na repu dogaaja proiruje se i na sve ostale drutvene odnose i drutvene organizacije. Odavde potie i izuzetno visoki status partije u ideolokoj emi hijerarhije drutvenih organizacija. Drugi element nove partije ini teza o partiji kao organizovanom odredu radnike klase. Ovde se princip potinjavanja manjine veini i princip rukovoenja partije iz centra: odnosno potinjavanja pojedinih organizacija centru i niih organizacija viim2 prenosi na sve nepartijske strukture, pri emu kvalifikacija veine, odluke i pojma organizacije pripada, naravno, harizmatskoj vrhuci. Kao organizovani odred radnike klase, partija, prema Staljinu, mora svojim organizacionim principima jedinstva, discipline i plana u borbi, da najpre svojim primerom, prenese iskustvo milionskoj masi neorganizovanih nepartijskih radnika i da ih shodno ovome organizaciono usmeri ka viim ciljevima. No, buduu da je partija ureena prema elitistikim principima ona mora, s druge strane, da se vlastitom vrstinom distancira od drugih organizacija koje se ba zbog nepostajanja jakih unutranjih veza lanstva ine rasplinute, bezline i dezorganizovane tvorevine nespremne da se na efikasni nain upuste u partijsku borbu. Partija je za Staljina, dalje, i najvie oblik klasne organizacije proleterijata. Elitistiki princip suborganizacije jedne organske celine prenosi se i na odnos drugih masovnih nepartijskih proleterskih organizacija prema partiji. I ovde se pretpostavlja strogo centralizovano naelo o radu i poretku. Na vrhu svojim autoritetom zbornog mesta najboljih elemenata radnike klase i najbolje kole za izgraivanje voa radnike klase nala1 2

Isto, st. 308 Isto, st.311 i Kratki Kurs, st. 60.

163 175

zi se partija koja je u isto vreme i najbolja organizacija sposobna da centralizuje rukovoenje borbom proleterijata.1 Ispod, u razliitim zavisnim vezama nalaze se brojne nepartijske masovne organizacije: od Sovjeta, kooperacije sindikata do Saveza omladine koji su u funkciji transmisije odluke partijskog vrha. U uslovima stroge subordinacije sve organizacije moraju kako bi se zbliile s partijom proletera dobrovoljno da se prihvate njene politike direktive. Jer, samo prihvatanje ispravne partijske linije daje garancije da postojanje velikog broja nepartijskih organizacija nee dovesti do nesklada u rukovoenju, a samim tim i do raspada sistema. U spisu Partija i radnika klasa u sistemu diktature proleterijata Staljin u masovnim nepartijskim organizacijama proleterijata vodi polugu ili transmisiju kojom usmeravajua sila (partija) ostvaruje potpunu hegemoniju proleterijata. Odeljujui svere delatnosti partije od nepartijskih organizacija s jedne i klase s druge strane, Staljin, zapravo, svodi hegemoniju proleterijata na diktaturu njegove avangarde, odnosno na diktaturu njegove partije kao osnovne rukovodee snage drutva. Ovde2 on avangardnoj elitistiki organizovanoj partiji suprotstavlja milionsku masu neobrazovanih kojoj poto joj nisu poznati zakoni drutvenog kretanja moraju u interesu nje same, da se nametnu svojom tutorskom pozicijom upravljaa. Stoga i nepartijske proleterske organizacije kao organizacije nie vrste, treba potujui princip suborganizacije i svoje odluke da donose u skladu sa direktivama partije. Time se partija etablira kao jezgro vlasti, kao organizacija koja upravlja zemljom i ostvaruje diktaturu proleterijata umesto samog proleterijala.3 Ujedno, ovim se i legitimie ograniena diktatura partije koja se sa daljim procesima suavanja ideolokog i politikog prostora, neosetno transformie u diktaturu jedne uske partijske grupice istomiljenika, da bi na kraju svih ovih drutvenih procesa u drugoj polovini tridesetih godina zavrila kao lina diktatura samog Staljina. Ve od sredine tridesetih godina, nakon prvih masovnih istki, Staljinova mo je ve toliko velika da i legalni mehanizmi partijske samokontrole, koji inae, efikasno nikada nisu ni funkcionistali, prestaju da budu drutveno relevantni. U ovom periodu se i nekada mona i svuda prisutna
1 2

Isto, st.312 Isto,st.320 3 Isto,st.322.

164 176

partija transformie u marginalnu insituciju i slino ostalim nepartijskim organizacijama postoje samo jedna od transmisionih poluga Staljinove strahovlade. Partija je, prema Staljinu i orue diktature proleterijata. Autoritarna zaverenika partija konstituisana kao svojevrsni vojni tab neophodan za uspeno zauzimanje vlasti nakon uspeno provedene revolucije ne treba da menja, tvrdi Staljin, ni svoju elitistiku organizacionu strukturu, ni autoritarne metode vladanja nad masom i lanstvom ve treba da postane sredstvo za odravanje i proirenje diktature shodno ve uspostavljenim idejnim, organizacionim i akcionim naelima. U Staljinovom teoretskom konceptu to znai uneti u milionsku masu proletera duh discipline. Partija kao jedinstvo volje nespojiva je sa postojanjem frakcija,1 tvrdi Staljin, jer u suprotnom, u sluaju postojanja autonomnih grupa sa sopstvenom akcionom platformom delanja, uvek postoji, bar kao latentna, mogunost stvaranja nekoliko centara moi koje u krajnjoj instanci mogu da dovedu do razbijanja jedinstva volje. Koristei se istina privremeno donetom odlukom desetog kongresa o zabrani frakcija u partiji Staljin je jo sredinom dvadestih godina uspevao vetom demagogijom da od svojih politikih oponenata iznudi niz taktikih ustupaka i ouva svoju niim kontrolisanu dominaciju, koja ga je, upravo i zbog otsustva svake efikasnije kontrole u procesima donoenja bitnih drutvenih odluka, vremenom vodila i u totalitarnu linu diktaturu. Tako koncipirana partija zahteva svesnost i dobrovoljnost potinjavanja, jer samo svesna disciplina moe, prema Staljinu, da bude i gvozdena disciplina. Cilj potinjavanja je naravno jedinstvo volje i akcije: jedinstvo poednako obavezno za sve lanove partije, kako za voe, tj. izabrane, tako i za obine lanove... tj., neizabrane.2 Kvalifikacije pojma discipline, lojalnosti i pripadnosti ostavljena je voama i izabranima i slino konceptu koji brka kritinost, opozicionarstvo i frakcionatvo u uslovima nepostajanja razvijene demokratske kontrole rada najviih organa vlasti predstavlja solidni osnov za totalitarnu degeneraciju partije. Permanentna politika i privredna kriza u periodu od Oktobarske revolucije pa do Lenjinove smrti potsticala je raspad
1 2

Isto, st.314 i Kratki Kurs, st. 60. Kratki Kurs.... Isto, st. 11.

165 177

nekih demokratskih tekovina ugraenih u lenjinistikoboljeviki model partije. Sve vee distanciranje od masa praeno birokratizacijom partije utie, kako to tvrdi dobar poznavalac Lenjinovog dela Sanez-Vaskez da, jo za Lenjinovog ivota zapone slabljenje nekih od organizacionih principa kao to su kontakti sa masama i unutranja demokratija - koji su omoguili istorijsku veliinu boljevike partije.1 Centralizam ne samo da u ovom modelu lenjinistike partije preovlauje, nego iskljuuje i svaki trag demokratije; svesna disciplina se pretvara u kasarsku, a izmeu partije i mase preostaje samo odnos naredbi i pokoravanja. Staljin uvodi i dve nove karakteristike koje se ne nalaze kod Lenjina, a koje tee da ojaaju do maksimuma monolitnost partije: najpre inkopatibilnost partije sa postojanjem frakcija, i drugo, ienje partije od oportunistikih elemenata. Time se, tvrdi Vaskez, i istorijski odreuje ono to je praktiki ve bilo prisutno: opravdanost postupanja sa masama kao sa pukim predmetima.2 Lenjinizam i Staljinizam U analizi sloenog odnosa Lenjina i Staljina javlja se ogranieni broj modela interpretacije. Djer Luka smatra da su Lenjin i Staljin potpuno razliite politike pojave, a da su staljinizam i trockizam ideoloki daleko blie pojave.3 Erns Bloh, suprotno Lukau, tvrdi da se staljinizam ne iscrpljuje samo u dogmatizaciji stavova klasika marksizma, nego i u promeni znaenja sadraja tih stavova. Staljinizam, stoga, nije samo dogmatizacija marksizma, nego i njegova revizija.4 Za Markuzea Staljinistika rekonstrukcija sovjetske drave zasniva se na lenjinizmu, ali staljinizam nije lenjinizam u praksi, niti je staljinizam bez Lenjinovih teoretskih postavki ostvariv.5Prema Kolakovskom lenjinizam i staljinizam su istovetni. Lenjinskostaljinistika verzija marksizma je u sutini verzija, ona je po1 2

Adolf Sanes-Vakez,Filozofija Praxis,Zg.1983,st.284. Isto,st.285

Ovu tezu Luka zastupa u Predgovoru Japanskom izdanju Istorija i klasna svest 4 E.Bloh,Uspravni Hod Konkretna Utopija,Pregled,Sarajevo,1968, br. 5/6 st. 443 5 H.Markuze, Sovjetski Marksizam, Isto

166 178

kuaj praktine primene ideje koje je Marks praktino izrazio u filozofskoj formi lienoj jasnih principa politike interpretacije. Na taj nain se, tvrdi neto dalje Kolakovski, Marksovo matanje o jedinstvu moglo realizovati kao despotska vlast partijske oligarhije, a njegov prometeizam kao pokuaj organizovanja ekonomskog ivota pomou policijskih sredstava kao to je lenjinska partija pokuala da uini u prvim godinama svog postojanja.1 Ne ulazei u ocenu ove, inae, u marksizmu prilino raene teorije, ukaimo na jedan drugi niz sloenih injenica preko kojih je mogue sagledati genezu staljinistikog totalitarizma. Markuze e primetiti da u Lenjinovom konceptu ima znaajnog pomeranja sa determinizma na voluntarizam, ali, budui da lenjinizam jo uvek ostaje meavina determinizma i voluntarizma, voluntarizam e se tek osloboditi i kulminirati u staljinizmu.2 Druga temeljna razlika Lenjina i Staljina potie iz razliitog shvatanja subjekta promena. Za Lenjina je to uvek samo radnika klasa. Za Staljina je to partija i koncept vaspitne diktature svesnih socijalistikih snaga koje i u teoriji o jakoj dravi dobijaju svoju ideoloku legitimaciju. Ruski put u socijalizam Lenjina je rezultat niza specifinih istorijskih, drutveno-ekonomskih, kulturnih i masovnopsihologijskih uslova nastalih tokom same revolucije. Za Staljina je ona, pak, opti model i ima tipian oblik prelaska iz kapitalizma u socijalizam i stoga postaje obavezni model revolucionarnog preobraaja drutva. Odavde potie i razlika u pristupu konceptu diktature proleterijata. Dok je za Lenjina diktatura proleterijata nuan oblik politike vlasti radnike klase u uslovima privredno zaostale zemlje, dotle se u staljinizmu diktatura proleterijata preobraava u diktaturu nad proleterijatom. Prema Ernatu Blohu Lenjin nije nikada od taktikih sredstava pravio cilj. Taktika sredstva su uvek bila usmerena na to da poslue cilju: skoku iz carstva nunosti u carstvo slobode. Suprotno tome Staljin je od taktikih sredstava pravio ciljeve i na taj nain ignorisao cilj koji je u samom sreditu marksistike teorije i socijalistike prakse. Za razliku od Lenjina koji je u proletarijatu nalazio odluujue snage za prelaz iz kapitalizma u socijalizam, Staljin je stajao na stanovitu automat-

1 2

L.Kolakovski, Glavni....,Isto, I, st.503 H.Markuze, Isto

167 179

skog nunog prelaza iz kapitalizma u socijalizam.1 I na kraju, tvrdi Bloh, Staljin je suprotno Lenjinu napustio teoretski i praktino marksistiku tezu o odumiranju drave zalaui se za njoj suprotnu tezu jaanje drave u socijalizmu.2 Uporedo sa kritikom staljinizma razvijenom meu trockistima3 i razliitim disidentskim marksistikim grupama tokom tridesetih godina4 i kritike staljinizma nakon Jugoslovenskog raskida sa Staljinom 1948.5 i Sovjetskog XX kongresa6 obnovile su interesovanje za jedno drugaije vienje odnosa Lenjina i Staljina. Staljinova interpretacija Lenjina kanonizovala je jednu sloenu dijalektiku teoriju drutva u nizu hermetikih postulata sa jedinom samosvrhom da vlastitu politiku praksu legitimie kao jedino autentino marksistiku i lenjinistiku. U Lenjinovom konceptu centralizam je samo jedna strana demokratskog centralizma i sadrana je u obavezi manjine da se potinjava odlukama veine, dok njena demokratska strana, koja je u staljinizmu bila potpuno potisnuta, naznaava pravo manjine da dosledno shodno svom uverenju brani vlastito gledite a da za to ne snosi nikakve politike i policijske konsekvence. Otud, prema Adamu afu, pravo manjine da iznosi svoje gledite na partijskim skupovima, pravo na osnivanje grupa za pripremanje dokumenata s tim u vezi, te ak pravo da pristupa izborima u skuptini na osnovu razliitih platformi.... ini ist lenjinizam.... osloboen njenih staljinistikih mistifikacija.7 Lenjin je sasvim suprotno Staljinovoj verziji lenjinizma bio i zagovornik pune unutarpartijske demokratije. U lanku Partija pisanom neposredno pred III kongres Lenjin tvrdi da statut partije mora svakoj manjini garantovati pravo da na kongres dovede grupu (ili vie grupa) novinara i da (dobije) najvie formalne garancije u pogledu objavljivanja lanaka koji kritikuju aktivnost glavnih instanci partije. Sasvim ukratko sloboda

cit. prema M.Petrovi,Kontroverze u Savremenom Marksizmu,Beograd,1977,st.220. 2 E.Bloh, isto 3 Ovaj stav zastupa L.Trocki, Izdana Revolucija,isto 4 Jednu takvu interpretaciju daje M.Day,Dijalektika Imaginacija,Sarajevo,1983. 5 Pregled Jugoslovenske kritike Staljinizma daje M.Petrovi,isto,st.55 i dalje 6 Za poetak kritike staljinizma videti N.Hruov, Isto 7 A.af, isto st.964

168 180

diskusije i jedinstvo akcije treba da predstavljaju ono za im se tei.1 I Lenjinova uloga u osudi i zabrani frakcija na X kongresu bila je kao to tvrdi ef, puna nedoslednosti. Sasvim suprotno slubenoj staljinistikoj interpretaciji razloga rasputanja postojeih i zabrana stvaranja novih frakcija. Lenjin se borio protiv frakcija, no on se istovremeno pridravao svojih starih principa demokratskog centralizma, te je istovremeno sa zabranom stvaranja novih frakcija odbacio i radikalnu rezoluciju Rjazanova i postigao da oba predstavnika protivnikih frakcija (Radnika opozicija i frakcije Demokratski centralisti) budu izabrani u CK.2 ali i ova Lenjinova garancija koju mnogi teoretiari i danas interpretiraju kao jo jedan makijavelistiki potez genijalnog realpolitiara je izgleda bila premala da sprei zatvaranje i okotavanje partije. No, gde je onda teoretsko utemeljenje ove Staljinove koncepcije ako ne u Lenjinu i preko njega u Marksu. Jedna grupa teoretiara tvrdi da je Lenjin tumaei Marksa imao na umu i iskustva tako razliitih mislilaca kao to su blankista Tkaev i anarhista Bakunjin. Poto je veza Marksa i Lenjina uglavnom poznata ukazau na ovu drugu dimenziju ove zanimljive kontroverze. Osnovna ideja Tkaeva sastoji se u tome da je revolucionarna manjina, tj. vrsto ofanzivna i disciplinovana revolucionarna partija, koja poiva na centralizaciji funkcija, vodi narod u revoluciju i pomou njega osvaja vlast. Tu se, zapravo, ponavlja poznata Blankijeva misao da oruje i organizacija prestavljaju jedino ozbiljno sredstvo protiv bede. Nasilnim prevratom, pisao je Tkaev, ne zavrava se delo revolucionara. Uzimajui vlast u svoje ruke oni treba da je sauvaju i iskoriste za ostvarenje svojih ideala. Revolucionarnoruilaku delatnost tada zamenjuje revolucionarno graditeljska delatnost.3 Ni Bakunjin, ija lucidna anticipacija i kritika nadolazee oligarhije predstavlja visok domet leve misli4 nije izbegao onda opte prihvaenu recepciju jakobinskih i blankistikih modela
cit.po A.af, isto st.965, Isto 3 Lj.Tadi, Dijalektika Legitimnosti i Ilegitimnost vlasti u socijalizmu, Beograd, Filozofske Studije,XII,1980, st.76 i dalje 4 Bakunjinovu kritiku Marksa videti u njegovom pismu Lodoviku Nabruciju, Pretampano u Vidicima 4-5/1983, Takoe u L.Sekelj, Isto, i d.Geren, Isto.
2 1

169 181

politike organizacije. I ako anarhisti nisu organizatori revolucija oni u masama moraju da ire ideje koje odgovaraju narodnom interesu. A ovde je kao kod Blankista, sve dozvoljeno: nasilje, lukavstvo, obmana, jezuitizam, pa ak i diktatura. Ovakav drutveni koncept revolucije je mogu tek sa ilegalnom, zaverenikom, krajnje centralizovanom i autoritarnom organizacijom kakvu proklamuju gotovo svi radikalni levo orjentisani mislioci a sa njima u jednom periodu svog ivota i Bakunjin kad tvrdi da se u interesu nastupajue revolucije valja podrediti najstroom organizacionom disciplinom, bezuslovnim pokoravanjem svakog lana svim naredbama i uputstvima jednog sveznajueg i nepoznatog za sve komitete. U ovu organizaciju moglo se slobodno ui ali se nije moglo slobodno izai, zato to bi, kae Bakunjin, onaj koji naputa ilegalnu partiju ve svojim inom izvrgao opasnosti postojanje same organizacije.1 A protiv onih koji kre statut partije Bakunjin predvia kao meru odmazde i meru zastraivanja za sve budue kolebljivce ak i smrtnu kaznu. Zato se i valja sloiti sa Miloeviem kad tvrdi da tajna, centralizovana i disciplinovana organizacija, usmerena ka nasilnom ruenju postojeeg sistema i utemeljenja na netrpeljivosti prema svima onima koji drugaije .2 I Lenjinov odnos prema Marksu i Engelsu je krajnje sloen i kompleksan. Kad Lenjin tvrdi da je, recimo, Pariska komuna propala zato to nije spoznala nunost diktature proleterijata on se bez sumnje radikalno razilazi sa Marksom u Graanskom ratu u Francuskoj, ali se s druge strane u potpunosti naslanja na Marksa iz Kritike Gotskog programa kad tvrdi da revolucionarni subjekt postaje partija. Na kraju, ipak, valja istai da je jedan nedovoljno razraeni Marksov i Engelsov koncept kakav je diktatura proleterijala3 redukovan u boljevikom pokretu na politiku efikasnost organizacije, a u praksi poistoveen sa diktaturom partije, odnosno partijskog aparata4 direktno vodi u staljinistiku totalitarnu diktaturu.

cit po N.Miloevi,Dostrojevski kao Mislilac,Beograd,1981,st.233 i dalje Isto, 3 Izvanrednu istoriju pojma Diktature proleterijata daje R.Hunt,Marksizam i Totalitarne demokratije,MUS,9/80. 4 T.Ini,Organizacija izmeu slobode i efikasnosti, Filozofija 2/3,1970, st.13
2

170 182

Autoritarna partija je, dakle, samo jedan od elemenata na ijoj e se degeneraciji uzdii staljinizam kao politiki sistem. Diktatura partije nad drutvom ve e se likvidacijom opozicionih grupa u dvadesetim godinama pretvoriti na kraju svih ovih politikih procesa u linu diktaturu Staljina u kojoj e i sama partija biti samo jedna i uz politiku policiju neto vanija karika u mehanizmu totalitarne dokature.

171 183

Desna opozicija
Nakon trogodinje politike saradnje u vladajuem bloku sa Staljinom i Rikovim, Buharin je nekih godinu dana sve do definitivnog raskida sa Staljinom, u leto 1929. godine vodio zatvorenu kuloarsku borbu oko vlasti. Budui da je i ovaj sukob, kao i veina frakcijskih borbi u dvadesetim godinama, voen iza zatvorenih vrata, te da nisu sasvim poznati zapisnici rasprava, preko kojih bi se na valjani nain rekonstruisala istorija frakcijskih borbi, to nam ostaje da na osnovu teorijskih spisa aktera i usputnih svedoanstava i seanja uesnika rekonstruiemo ovu zanimljivu istoriju. Prema Buharinovom biografu Stefanu Koenu, raskid sa Staljinovom frakcijom, zapoet njegovim prihvatanjem blago nagovetenog levog privrednog i politikog koncepta s kraja 1927, produbio se do take raskida tek poetkom 1928. godine kada Staljinova frakcija usvaja niz vanrednih i posebnih mera kao naina razreenja velike privredne politike krize. Buharin je u zapoetim administrativnim merama video i zaetke obnove ve uveliko prevladanog koncepta ratnog komunizma, ali i to je jo vanije za njegovu dalju politiku evoluciju i ruenje socijalne harmonije klasa i slojeva uspostavljene NEP-om u drugoj polovini dvadesetih godina. Otpor nagovetenim merama koje e Buharinova frakcija preduzeti tokom 1928/29, verovatno e uzrokovati i lagani zastoj u realizaciji silovito nagovetene politike superindustrijalizacije. Kako onda oceniti ovaj nagli Staljinov zaokret u levo? Poziv na privrednu i politiku krizu, nagovetaj terora prema seljatvu i nepartijskoj inteligenciji, obrauni sa disidentskim partijskim intelektualcima, spletke i svae oko vlasti postaju krajem dvadesetih godina onaj dramatini okvir iz koga e se u drugoj polovini tridesetih godina izdii jaka staljinistika drava. Ali, zato je ba socijalistiki preobraaj drutva morao da se odigra posredstvom jake drave nije na celoviti nain razjanjeno. Veina levo orjentisanih teoretiara smatra da je iskljuivo dravni centralistiki inicirani razvitak proizvodnih snaga.... bio jedini efikasni put kojim bi se Rusija istrgla iz privredne i kul-

172 184

turne zaostalosti.1 I Koen e verovatno na tragu ovih nedovoljno razjanjenih kontroverzi nastalih oko ocene uvoenja vanrednih mera i etabliranja terora kao jedino legitimne prakse dobijanja saglasnosti mase, insistirati na vanosti sagledavanja Staljinovog uvrenja i ozakonjenja volje drave.2 Ovu e tezu Koen i suprotstaviti Buharinovoj verziji boljevizma nastaloj sa razradom koncepta NEP-a u drugoj polovini dvadesetih godina, zaboravljajui, pri tom, da naznai da je upravo Buharin u vreme pune politike dominacije u bloku sa Staljinom i Rikovim bio taj koji je guenjem unutar partijske i sindikalne demokratije, te policijskom i politikom eliminacijom boljevike leveci, na jedan zaobilazni nain inagurisao koncept jake drave. Ujedno je i vladajua Buharinova i Staljinova frakcija u drugoj polovini dvadesetih godina svojom sektaki voenom politikom uvrivala i ideologiju dominacije jedne jedine partikularne frakcije. Tek onda kada se Buharin bude naao u poziciji opozicije vladajuoj frakciji, doi e, u njegovoj verziji boljevizma, do znaajnog pomaka u sagledavanja vanosti politikog pluralizma za normalni razvitak drutva. Ne ulazei ovde u sve ove kontroverze vezane za odreenje Buharinove pozicije kao desne, Trockijeve kao leve, Zinovljeve kao manje leve i Staljinove kao pozicije centra, koje uglavnom potiu iz ondanjih uobiajenih kvalifikacija politikih pozicija suprotstavljenih i konkurentskih grupacija ukaemo na injenicu da je Staljinovu poziciju nakon 1928. godine odreuju kao levu ili, pak, ekstremno levu, danas, valja uzimajui u obzir i neke druge elemente odrediti kao levu i kontrarevolucionarnu.3 Jer, kako tvrde ovi kritiari staljinizma restauracija graanskog drutva, primena teroristikih metoda, bezakonje i nacionalizam otkrivaju, zapravo, njenu stvarnu levu, kontrarevolucionarnu prirodu. I sam Koen polazei od onda uspostavljenih kriterija politikih pozicija Buharina odreuje kao desnu. Ali, neto paljivije istraivanje politikih procesa otkriva znatno sloeniju poziciju same trojke unutar desnog vladajueg bloka.4 Prema ovoj emi Rikov zapravo zauzima poziciju krajnje boljevike desnice. Jer, on, tvrdi Rejmen, nasuprot boljBernard Rebehl,Nova Drava...,studija je objavljena u zborniku: R.Duke... Solenjcin...? Zagreb,1983. 2 S.Cohen,Buharnih i boljevika revolucija, Isto,st.271. 3 O ovome u Z.Golubovi,Socijalizam i Staljinizam, Isto 4 M.Rajmen,Buharin:epoha i linost, Kulturni Radnik, 5/1980. st.185
1

173 185

evikoj levici koja, poput Preobraenskog zahteva ubrzanu industrijalizaciju na raun prenoenja dela akumulacije iz privatnog sektora, pledira da vrhovna vlast sovjetskog ekonomskog sistema treba da ima presudnu funkciju.1 Otud se i pozicija Buharina da odrediti jedino kao sredina i to izmeu Rikova na desnici i Staljina na levom krilu boljevike desnice, to izgleda da uoava i boljevika levica okupljena oko Trockog kada u ranim tridesetim godinama pokuava da uspostavi saradnju sa Buharinom. Ne ulazei u sve ovde naznaene kontroverze valja ukazati da u analizu Buharinove politike i ideoloke evolucije sagledati kroz njene tri osnovne etape razvoja: najpre, kroz fazu borbe sa Staljinovom frakcijom u godinama 1928/29., zatim, drugo, u prvoj polovini tridesetih godina nakon prvog Buharinovog pada i na kraju u treoj fazi, sredinom tridesetih godina, kada, i ako delom oporavljeni i rehabilitovani, Buharin razvija elemente za jednu drugaiju kritiku staljinistikog politikog sistema. I ova periodizacija je, kao i sve druge, krajnje pojednostavljena i ematizovana i kao takvu je valja i posmatrati. Neka druga bi polazei od nekih drugih elemenata konstituisanja opozicije naglasila i neke druge vrednosti, ali ne bi naznaila i sve one suptilne nijanse, niti da bi s druge strane, naznaila stvarnu prirodu strukturalizacije moi u drutvu, danas tako vane u tumaenju geneze staljinistikog fenomena. Politika borba Staljinove i Buharinove frakcije u 1928. i 1929. godini i po broju direktno angaovanih aktera i po teoretskim dometima argumenata nije nita manja i dramatinija od one voene izmeu Udruene leve opozicije Trockog, Zinovjeva i Kamenjeva i Staljinove i Buharinove frakcije na vlasti samo par godinu ranije. Za razliku od leve opozicije koja je poseno u svojoj drugoj fazi delanja nastaloj nakon iskljuenja njenih lidera iz vrhovnih partijskih, dravnih, sindikalnih i vojnih struktura bila prinuena da izvan oficijelnih sovjetskih institucija vlasti povede borbu, Buharinov sukob sa Staljinom ostaje unutar najviih partijskih struktura. Tek s vremena na vreme oeci o sukobima dopirali su do tampe, ali su i onda zbog tipa politikog diskursa koji vie skriva, nego to eksplicitno naznaava poziciju sukobljenih strana, efekti ostali znatno umanjeni. Tome je bez sumnje
1

Isto, st. 190.

174 186

doprinela i praksa da se o ovakvim sukobima u vrhovima partije obino govori naknadno, kada pojedine etape budu na ovaj ili onaj nain okonane. I jedna i druga zaraena frakcija su organizovale i animirale znaajne drutvene grupe unutar vrhovnih partijskih i dravnih struktura. Buharin je kao moskovljanin i voa nekadanje uticajne leve opozicije iz ranih dvadesetih godina zajedno sa svojim ideolokim pristaom Ugljanovim imao snano uporite u Birou Moskovskog komiteta, zatim u Moskovskoj i Lenjingradskoj tampi, na Fakultetu crvenih profesora, na kome su meu predavaima dominirali Buharinovi uenici, a uz pomo Tomskog i Rikova i snana uporita u Sindikatu, Centralnom Drutvenom Komesarijatu i Dravnim izvrnim organima vlasti. U samom Politbirou uz dvojicu lidera desne frakcije iz dvadesetih godina, Buharin je u sluaju otre konfrontacije sa Staljinom raunao i na kolebljivu trojku: Voroilova, Kujbieva i Rudzaka (nasuprot Staljinu i Molotivu), dok je u Centralnom Komitetu raspologao po slobodnim proraunima sa oko tridesetak glasova koliko i Staljin uz neznatnu kolebljivu grupicu. Uz Buharina su dalje stajale i znaajne grupacije republikih dravnih i partijskih funkcionera (Kosior, Kirov....), to uz Jagodu i Trilisara iz GPU-a predstavljaju impresivnu politiku grupu. Ali ni ovde, kao i u sluaju Udruene leve opozicije, nema valjanog racionalnog objanjenja za poraz, pa i eliminacija desne frakcije u ranim tridesetim godinama. Sukob zaet "itnom krizom i Aferom ahti1 imao je za posledicu etabliranje teze o postojanju snanih unutranjih i spoljanjih neprijateljskih snaga (mada je teza o neprijateljima socijalizma konstitutivni elementi boljevike ideologije) i stoga dosledno ovom rezonu i stav o nunosti zaotravanja klasne borbe. U prvoj verziji ove teorije koja je smerala i da razrei drutvenu krizu, nisu figurirala i radikalna reenja usmerena ka jaanju izvrnih i policijskih organa vlasti. Meutim, i ovako nejasno i blago formulisani Staljinov koncept bio je ipak radikalno suprotstavljen osnovnoj Buharinovoj teoriji razvijanoj tokom dvadesetih godina a kojom se zahteva tek umerena korekcija politikog kursa. Drugi vani momenat za koji treba vezati proces raspada vladajue desne frakcije nagoveten je na estom kongresu
1

Staljinovu interpretaciju videti u J.Staljin, Pitanja,Lenjinizma,Isto,

175 187

Kominterne. Usvojivi u osnovi staljinistiki intonirani izvetaj o stanju u meunarodnom radnikom pokretu kongres je i formalno naznaio poetak kraha Buharinove politike. Dodue, tek e na sedmom kongresu Buharin prestati i zvanino da rukovodi Kominternom. Prihvatanje Saljinove teze o desnoj opasnosti i desnom skretanju u komunistikim partijama na kongresu Kominterne za Buharina je dvostruko problematina: najpre, on je kao zagovornik druge opcije gubio snano uporite u jednoj od besumnje vanih institucija vlasti, to je opet uzrokovalo i gubljenje pozicije oficijelnog ideologa, i drugo, ovaj proces udaljavanja iz rukovoenja odvodio ga je ka margini drutva i istiskivao iz svere vlasti. Sutina ove kontroverze sadrana je u dilemi o tome da li se kapitalistiki svet nalazi u krizi i ako se nalazi kakva je uloga komunistikog pokreta u njoj. Buharin je tvrdio da se kapitalizam krajem dvadesetih godina ne nalazi u procesima revolucionarnog previranja, ve ulazi u novu fazu razvoja koju karakterie stabilizacija na vioj tehnolokoj i organizacionoj ravni. Zbog toga i revoluciju treba oekivati ne kao rezultat unutranjeg sloma izazvanog jednom od periodinih kriza, kako to tvrde zagovornici teorije sloma, nego tek u sklopu niza spoljanjih i unutranjih suprotnosti isprovociranog imperijalistikim ratom. Suprotno Buharinu Staljin zagovara tezu o postojanju napete revolucionarne situacije na Zapadu za koji proleterijat treba ideoloki i organizaciono da se pripremi distanciranjem od prevlaujueg socijaldemokratskog koncepta u radnikom pokretu. Kako se socijaldemokratija okree reformistikim oblicima klasne borbe to ona objektivno pretstavlja neprijateljsku struju unutar radnikog pokreta, pa je kao socijalfaistiku treba eleminisati.1 I ovoga puta se Buharinova interpretacija politikih i drutvenih procesa pokazala tanijom. Socijalistike revolucije nisu nastupile kao rezultat unutranjeg sloma kapitalistikog sistema (on je uspeo da tokom tridesetih godina ostvari stabilizaciju na vioj tehnolokoj i organizacionoj ravni) ve tek sa imperijalistikim ratom), kao u Jugoslaviji, ili pak kroz podelu interesnih svera, kao u Istonoj Evropi. Otvoreni spor izmeu frakcija izbio je tek onda kada je Staljin preko Kujbieva izloio plan o potrebi za radikalnim ubrzanjem industrijskog razvoja. Ovaj privredni program u osnovi se
1

S.Cohen,isto, st.279

176 188

naslanjao na koncept boljevike levice iz druge polovine dvadesetih godina, ponajvie na radove Preobraenskog, Trockog i Pjatakova, ali je u nekim kljunim takama, posebno onim koji se tiu znaaja unutarpartijske demokratije i kontrole rada najviih politikih predstavnika i znaajno otstupao. Buharin je u svom i danas uvenom eseju Beleke jednog ekonomiste,1 pisanom i kao odgovor ekonomskom projektu boljevike levice, ukazao na nepromiljenost investicionog ulaganja u bazinu industriju, koja bez odgovarajueg razvoja poljoprivrede i drugih prateih infrastruktura, moe da dovede do katastrofalnih posledica, i da tavie uspori tempo razvitka.2 I ovo Buharinovo predvianje u osnovi se pokazalo tanim. Uprkos nizu mistifikacija o karakteru i obimu privrednog razvoja u epohi staljinizma injenica je da se sistem pokazao nedovoljno efikasnim. Oekivani rast nije postignut, a organizacija materijalne proizvodnje postala je krajnje iracionalna, a politiki reim vlasti se oblikovao kao despotska diktatura.3 Ve sam istakao da je jedna od osobenosti frakcijskih sukoba u boljevikoj partiji bila njena izolovanost u vrhovne partijske strukture vlasti. Zbog toga su ideoloki i socijalni sukobi katkad poprimali i oblike sukoba razliitih konkurentskih elita. Ovom utisku je ponajvie doprinela injenica da su se sukobljene elite u osnovi slagale sa temeljnim postavkama drutva, karakteru revolucije i pravcima socijalistikog preobraaja. Sukob se vodio iskljuivo oko taktikih pitanja o pravcima daljeg razvoja. Tek u drugom manje vidljivom planu spora mogue je nazreti stvarne razloge pojave sukoba. Buharinov zahtev za neto drugaijim smerom razvoja u osnovi je skrivao konfrontaciju razliitih alternativa unutar istovetnog modela razvoja. Ovu dimenziju sukoba u tridesetim godinama jasno je naznaio i sam Buharin. Istina, veina opaski o stvarnoj prirodi staljinistike alternative koju on razvija u nekoliko lanaka bile su skrivene iza kritike levog i ekstremno levog privrednog i politikog koncepta. Tako je Buharin u tri lanaka objavljena u Pravdi u kasnim dvadesetim godinama otro napao Staljino1

N.Buharin,Zametki Ekonomista (K naelu novoga hazjastvenoga goda) Moskva-Lenjingrad,1928, st.56 2 S.Cohen, isto, st.282 3 O ovome ire u N.Popov,Granice vlasti i mogunost socijalizma, Gledita,10/1968.

177 189

vu frakciju i njen sve vie preovladajui levi kurs. U prvom lanku Buharin je kritiku industrijalizacije ludaka... koji mataju o gigantskim projektima to godinama nee nita davati, ve samo gutati ogromne koliine sredstava za proizvodnju i potronju dobra, meao sa kritikom jednog drugog paralelnog drutvenog procesa: procesa pretvaranja partijskih funkcionera u inovnike. U birokratskoj samovolji partijskih inovnika koji zloupotrebom datih ovlaenja gue svaku inicijativu koja bi na ovaj ili onaj nain dovela u pitanje legitimnost njihove pozicije subjekta odluivanja o pitanjima vanih za celu zajednicu, Buharin vidi sutinu deformacije sistema. Privredna i socijalna politika koju realizuje Staljinova frakcija i ne poiva na analizi stvarnosti nastaloj korienjem najnovijih dostignua nauke i tehnologije i objektivnoj statistici prilagoenoj realnosti, nego na birokratskim podnescima, subjektivnim aspiracijama i komunistikom arlatanstvu. Posledice takve politike mogu, da budu samo katastrofalne jer u planskoj centralizovanoj privredi sa danas nevienom koncentracijom sredstava za proizvodnju.... u rukama... drave..... svaka greka dobija odgovarajuu drutvenu dimenziju.1 A sve je ovo mogue u sistemu u kome se partijski inovnici nalik na carske satrape starog reima dre kao birokratski bogovi, rade ta im se svidi, zloupotrebljavaju vlast i gue svaku inicijativu tamo gde je kolektivna ili lina inicijativa nuna i tite jedan drugog u zatvorenim krugovima prijatelja koji za svoje delovanje ne odgovaraju nikome.2 Ova Buharinova kritika opaska o Staljinovom konceptu planiranja po meni je znaajna iz jednog sasvim drugog razloga. Naime, tek se na ovoj taki kontroverza sasvim jasno otkrivaju sudari razliitih koncepcija planiranja, i drugo, u tipu alternativa koje se sueljavaju (i nude) jasno se vide stepeni konfrontiranosti razliitih drutvenih snaga. Nasuprot Staljinovom tehnolokom konceptu planiranja koji istie prvenstvo svesnog napora nad objektivnim preprekama i koji se pretvara u vodopad hilijalistikih komandi i eskalirajuih ciljeva, Buharin istie da prvo, privredno planiranje znai racionalno iskoriavanje raspoloivih resursa radi ostvarenja eljenih ciljeva, pa se zbog toga plan mora ostvariti na naunim proraunima i objektivnoj statistici; drugo, planiranje zahteva uklanjanje anarhija i kriza (neravnotea)
1

(14)Analizu ovih lanaka objavljenih u Pravdi donosi S.Cohen, Isto, st. 288 Isto,

178 190

anarhija i kriza (neravnotea) svojstvene kapitalizmu, pa se plan mora postaviti i provoditi u uslovima dinamine ekonomske ravnotee u celoj privredi: tree, planiranje mora biti elastino i sposobno da apsorbuje veoma vane elemente nepredvidljive spontanosti, i etvrto, u procesu planiranja nuno je izbegavati supercentralizaciju i superbirokratizaciju.1 Svega ovoga, naravno, nema u Staljinistikom konceptu voluntaristikog rukovoenja drutvom. Zato e i celokupni sistem koji se u ranim tridesetim godinama definitivno oblikovao, upravo i zbog otsustva jedne racionalno ureene mree kontrole rada birokratskih instanci vlasti, vrlo brzo zavriti u totalno iracionalni reim vlasti. Neto povieniju temperaturu u ovu, inae, prilino monotonu polemiku dve suprotstavljene frakcije unee pojava anonimnog trockistikog letka odnosno beleka o razgovoru Buharina i Kamenjeva o stanju u drutvu i alternativi koju treba ponuditi. U svom ve uveliko praktikovanom makijavelistikom stilu pravljenja zavera Staljin, naravno, nee propustiti priliku da i ovoga puta diskredituje Buharina optuujui ga za nelojalnost partiji. Buharin e, pak, u jednoj drugoj platformi koju e potpisati Tomski i Rikov (koji je na sednici Politbiroa i saoptio ovu izjavu) otro oponirati Staljinu optuujui ga za uvoenje pomahnitalog birokratizma, za sektatvo, guenje unutarpartijske demokratije i eliminaciju demokratske procedure u procesima donoenja bitnih drutvenih odluka. Slino Trockom i desna opozicija e po prvi put u svojoj kritici istai tezu o etabliranju prakse rukovoenja partijom od strane jednog oveka, preovlaujui voluntarizam i avanturizam, otsustvo svake promiljenije kontrole rada najviih partijskih struktura vlasti i zaetka totalne degeneracije sistema. Celoviti politiki program boljevike desnice Buharin je ini se dosta kasno izloio tek 1929. godine u lanku Lenjinovo politiko zavetanje.2 On je, kako to uostalom dosta ubedljivo svedoe svi poznavaoci njegovog dela, ovde, zapravo, saeo sve ono to je fragmentarno razraivao u periodu od 1923/24. godine. A odluka da ovaj znaajni lanak prethodno proita kao referat na komemorativnoj sednici posveenoj petogodinjici Lenjinove smrti i da odmah na poetku istakne da je to samo analiza pet znaajnih i po svom sadraju najdubljih.....
1 2

Analizu ovih lanaka objavljenih u Pravdi donosi S.Cohen, Isto, st. 303 N.Buharin,Lenjinovo politiko Zavetanje,Argumenti 4/1980.

179 191

Lenjinovih lanaka, svedoi o znaaju politike teine koju je on dao celokupnom istupu. Njegova razrada lenjinizma imala je za cilj da u svetlu novih iskustava iznova promisli osnovne postavke boljevizma. Sasvim ukratko Buharinov lenjinizam pretpostavlja dve vane injenice. Najpre, jasno uoavanje specifinosti Oktobarske revolucije. Ruska revolucija nije se odigrala na tlu razvijene kapitalistike zemlje, niti je rezultat unutranjih protivurenosti kapitalistikog razvitka, ve je posledica globalne krize kapitalistikog sveta nastalog sa Prvim svetskim ratom, i poetka revolucionarnog buenja istonih naroda.1 Druga vana pretpostavka Buharinovog lenjinizma tie se korenite promene percepcije socijalizama nastalog nakon revolucije.2 Kako tvrdi Lenjin ta korenita promena sastoji se u tome to smo ranije teite stavljali i morali stavljati na politiku borbu, revoluciju, osvajanja vlasti itd. A sada se teite menja u tom smislu to se prenosi na mirnodopski organizacioni kulturni rad.3 Buharin je za razliku od veine njegovih politikih oponenata veoma rano shvatio da izgradnja socijalistike zajednice predstavlja neto kvalitativno novo i kvalitativno razliito od metoda revolucionarne borbe. tavie, u okviru jedne nove pozitivne teorije drutva mora - shodno izmenjenoj socijalnoj situaciji - da se izgrade i radikalno novi metodoloki i pojmovni aparati analize drutva. Jer, mirnodopiski organizacioni rad na kulturi, kako tvrdi neto dalje Buharin, takoe predstavlja poseban oblik klasne borbe.4 Ovde, Buharin, zapravo, govori sa pozicije onoga ko dri vlast. I ovo je po meni krucijalna taka gotovo svih kasnijih nesporazuma vezanih za odreenje njegove ideoloke pozicije. Naime, kada se analizira njegova politika teorija drutva, nekako se olako previa da je upravo on uvek nekako u ovoj ili onoj kombinaciji frakcijskih blokova bio i direktni nosilac vlasti. Tek uzimajui u obzir ovu injenicu postaje sasvim razumljiva i priroda Buharinove verzije lenjinizma. Kada tvrdi da proleterijat predvodi itav trudbeniki narod, da je on odgovoran za celokupni razvoj drutva, da on prestavlja velikog kolektivnog organizatora narodne privrede, da se pravci razvoja ne kreu linijom koja vodi propasti osnovnih klasa (radnike klase i seljatva) i da
1 2 3

N.Buharin,Lenjinovo politiko Zavetanje,Argumenti 4/1980. st.22. Isto, st. 24 Cit prema Buharinu, isto, st. 24 4 Cit prema Buharinu, isto, st. 24

180 192

se uopte ne radi o treoj revoluciji,1 Buharin, zapravo, nastavlja Lenjinovu polemiku borbu sa boljevikom levicom. Buharin preuzima i Lenjinova shvatanja o kapitalizmu, prirodi njegove evolucije u dvadesetim godinama, pojavi novih socijalnih konflikata nastalih stabilizacijom kapitalizma. Gotovo svi ideolozi boljevizma se slau da je oktobarskim prevratom osnova drutva radikalno promenjena. Budui da se pobeda u svom krajnjem ishodu zasniva na snazi ogromne mase Lenjin je, tvrdi Buharin, kao taktiku razvoja jedne celovite postrevolucionarne strategije predloio i oprezan kurs prema seljatvu koje iako u bloku sa proleterijatom, ipak u sebi krije izvore latentnih konflikata. Na tragu ovih Lenjinovih opaski, on e ne dodajui nita novo ovoj genijalnoj zamisli koncipirati dugoronu strategiju izgradnje ruskog drutva na taj nain da radnika klasa sauva svoje rukovodstvo nad seljatvom, da izgradi poverenje seljaka prema sebi i da sa najveom ekonominou odstrani iz svojih drutvenih osnova sve tragove svih moguih prekomernosti.2 I pitanje izvora sredstava investicija dobilo je razliite odgovore. Suprotno ideolozima boljevike levice, Buharin tvrdi da se glavni izvor akomulacije ne dobija samo emisijom novca, iscrpljivanjem rezervi ili oporezivanjem seljatva, ve poveanjem kvaliteta produktivnosti optenarodnog rada i odlunom borbom sa neproizvodnim rashodima.3 Zbog toga i jednu racionalnu politiku privrednog i drutvenog razvoja treba izgraditi u odnosu na bolji rad, ekonominost, industrijalizaciju, poveanje produktivnosti rada, poveanje kvalitetnih pokazatelja, a drugo, na pravilan odnost izmeu seljatva i radnike klase i voenja rauna o tome da kroz nau partiju, kroz rascep u njoj ne doe i do rascepa meu tim dvema klasama.4 Samo politika mirnog razvoja i ravnomernog preobraaja svih socijalnih i privrednih segmenata moe, prema Buharinu, da dovede do potpunog ostvarenja lenjinistikog koncepta drutva. Nasuprot ovome levi avanturizam svojom hvalisavom politikom razvoja, nasilnom akomulacijom investicija i sektakom politikom koja ne vodi rauna o specifinostima seljatva objektivno vodi ruenju uspostavljenog klasnog mira i slabljenja nacio1 2 3

Isto, st. 24 Cit prema Buharinu, isto, st. 26 Isto, st. 28 4 Isto, st. 32

181 193

nalnog jedinstva. Kritikujui neobuzdanu levo orjentisanu privrednu politiku kao prekomernu i hvalisavu Buharin se poziva na miran, ravnomeran i harmonian razvitak svih socijalnih i privrednih segmenata drutva. Jer, samo preko ravnotee delova i celina, klasa i slojeva, izmeu pojedinih privrednih sektora i izmeu proizvodnje i privrednog rasta mogu je zbilja harmonini razvitak celine drutva. Time on dolazi do teze o znaaju privredne i politike konkurencije. Za razliku od privredne konkurencije, koja vodi racionalnoj proizvodnji, politika konkurencija vodi centralizovanoj dravi i monopolisanju moi.1 Ali, ako je cilj jednog svesnog napora postizanje politike ravnotee, kako onda doi do nje i kako eliminisati dravne, partijske i privredne monopole i kako, s druge strane postii da veina drutva bude predstavljena u uslovima jednopartijskog reima. Kako je politiki prostor suen na jednu partiju, nuno je da ta partija predstavlja veinu. Do toga ne bi dolo ako bi unutar partije postojala politika konkurencija jer bi tada samo jedan deo partije nadvladao, a on bi po definiciji morao predstavljati manjinu.2 Upravo zbog svega toga, tvrdi Buharin Ruskom drutvu potrebna je jedinstvena partija koja bi reprezentovala veinu drutva. Ali, kako partija nije nekakva metafizika institucija i kako u sebi ne utelovljuje vii istorijski smisao i duh, ve realno predstavlja sloenu vezu razliitih linih i grupnih interesa sloja organizatora i tehnike inteligencije, to je ona, shodno ruskim prilikama, vremenom postala mona sila koja je traila za sebe svu vlast i sva prava da organizuje dravu i preuredi drutvo shodno svojim potrebama. Naravno i nova klasa u novoj dravi nije mogla sasvim slobodno da realizuje vlastiti vladalaki interes. U jednoj sloenoj podeli moi izmeu svih slojeva i klasa, u kojoj ona naravno, dobija najvie, vremenom se uspostavlja varljiva ravnotea osnovnih interesa. Da bi se odrala na vlasti nuna je permanentna primena duhovnog i fizikog terora, ili pak, samo u blaim sluajevima pretnja terorom. Tako dobijena saglasnost je, meutim, nedovoljna za jednu trajniju dominaciju, pa sistem koji svremena na vreme puca (istke u Rusiji, nemiri u Maarskoj, Nemakoj, ekoslovakoj, Poljskoj, pojavljivanja opozicionih i disidentskih grupa....) valja novim izlivima terora stalno uvrivati.
1 2

V.Gligorov,Buharin i strategija desnice, Argumenti, 4/80. Isto, st. 12.

182 194

Mada Buharin ne pominje valjalo bi u nabrajanju uzroka specifinosti razvitka Ruske revolucije naglasiti i nepostojanje razvijene srednje klase koja bi u jednoj drugaijoj revolucionarnoj situaciji verovatno predstavljala i njeno znaajno uporite i otud bi u kasnijoj deobi vlasti znaajno uticala na prirodu i karakter funkcionisanja ideolokih aparata vlasti. Stara srednja klasa stvorena sredinom devetnaestog veka ispunila je onu (birokratsku, tehniku, obrazovnu i vojnu) potrebu za normalnim funkcionisanjem caristikog apsolutistikog aparata vlasti. No, kako je ona veinom bila konzervativno i liberalno kapitalistiki orjentisana (jedan manji deo se prikljuio boljevicima) to je nakon dolaska boljevika na vlast ili otila u emigraciju, ili je, pak, uz svu potrebnu kontrolu bila angaovana kao struni upravljaki sloj na niim nivoima drutvene i privredne strukture moi. Uoavanje ove injenice je vano jer daje objanjenje odluke boljevikog reima da se pri izgradnji politikih institucija vlasti u dvadestim i ranim tridesetim godinama ne oslanja na njena tehnika iskustva. A ako ju je i angaovala, onda je to obavezno inila krajnje boljaljivo pridodajui joj i dodatnu politiku kontrolu. Verovatno u ovom nepoverenju prema staroj srednjoj klasi lee i sporovi oko razliitih koncepcija upravljanja privredom voeni oko desetog kongresa 1921. godine. Boljevika levica je bila ta koja je zahtevala da se upravo ovom profesionalnom sloju niih rukovodilaca i organizatora proizvodnje oduzme svaka mo. Tek je u tridesetim godinama novoformirani i Staljinu krajnje lojalni srednji sloj postao nosei stub staljinistike vlasti. Ali, i prema ovoj novoj tehnikoj inteligenciji bie izvesnog nepoverenja. Ne samo da e biti pod sistematskom kontrolom viih partijskih i policijskih instanci, nego e se svremena na vreme i istkama proveraviti i njena lojalnost staljinistikom reimu vlasti. Staljinov levi kurs je uprkos zamoru masa (kojom Dojer i Koen pravdaju neuspeh levih i desnih frakcija u dvadesetim godinama) i velikim tekoama u realizaciji ponuenog programa superindustrijalizacije uspeti da svojom drugom plitikom revolucijom odozgo tokom 1928/30. znaajno izmeni celokupnu socijalnu i privrednu strukturu zemlje i da na kraju etablira nove partijske i dravne subjekte moi. Prinuen da uti, degradiran na treerazredna dravana i partijska zvanja, u izolaciji, nemilosti i nemogunosti da javno dela Buharin je u prve tri godine nemilosti nakon njegovog pr183 195

vog politikog pada malo novog pridodao desnoj verziji boljevizma. Dodue sve su njegove ideje, posebno one formulisane nakon znaajnih korekcija u 1927. godini, bile u ovom ili onom obliku preuzete od strane umerenih opozicionih grupa koje su se tokom ranih tridesetih godina sasvim blago protivile avanturistikoj Staljinovoj politici brzog razvoja. Sredinom tridesetih godina sve e te grupe izgleda iznuditi i izvesnu liberalizaciju sistema, zaustaviti i znaajno korigovati onaj ubitani i besmisleni tempo iz 1929/30. i na kraju iznuditi i samu rehabilitaciju Buharina. Analizirajui ovaj period Ruske revolucije Stefan Koen je dobro uoio dva vana drutvena procesa: najpre, svi Staljinu oponirajui politiki koncepti u tridesetim godinama bili su u osnovi pro-buharinovski orjentisani: i drugo, programska koncepcija umerene opozicije koja se oblikovala nakon 1933. godine nije u biti neka radikalno nova pojava, i otud, nije ni rezultat novonastalih tekoa, ve je znatno dublje ideoloki struktuisana u jednu od velikih boljevikih alternativa staljinistikoj verziji boljevizma. Zatevi za promenom politikog i privrednog kursa nakon 1933. samo su nastavak onih koje su bojaljivo jo Sircov i Lominadze postavili 1930; odnosno, zahte va Rudzekove grupe iz 1932. godine. Sergej Sircov i Lominadze, slino Buharinu par godina ranije, zahtevaju promenu politike, obustavljanje prisilne kolektivizacije, smanjenje ulaganja u teku industriju i mirniji tempo razvoja svih privrednih socijalnih segmenata. Uz kritiku negativnih efekata koje izaziva preterana centralizacija i neobuzdani birokratizam oni su istakli i postojanje nekih posebnih interesa radnike klase i seljatva o kojima treba u privrednim planovima voditi rauna. Meutim, i teza Sircova da je avanturistika Staljinova politika upravo zbog mehanikog pristupa kolektivizaciji dovela do izuzetno tekog i drutveno napetog stanja, kao i tvrdnja Lominadzea da je upravo otsustvo prave privredne i drutvene orjentacije izazvalo paralizu masa nikako se ne mogu smatrati opozicionim platformama u uobiajenom politikom smislu. Ali, ve u situaciji rapidno suenog ideolokog i politikog prostora nakon 1930., svako kritiko preispitivanje strategije i taktike daljeg razvoja ima ansu da bude proglaeno za opoziciono i da, tavie, bude i predmet otre policijske sankcije. Tako je kritika Sirkova i Lominadzea zbog panike pred tekoama i kapitulantskog duha ubrzo
184 196

prerasla u zahtev za njihovu politiku eliminaciju. Slino njima u ranim tridesetim godinama je rezonovao i Oronikidze zalaui se za obustavu brutalne politike uperene protiv intelektualaca nepartijaca. No, ne treba nakon ovih zahteva pretpostaviti da je Ordonikidze postao i zagovornik demokratske alternative. Naprotiv, zahtev za manje terora ne iskljuuje i sam zahtev za terorom. Pre je, ovde, u pitanju taktika ocena celishodnosti vika terora. Pojava opozicione grupe Mihajla Rjutina (kojoj pripadaju Slepkov, Marecki, Petrovski i mnogi drugi) i njihovo irenje izvesnog antistaljinistikog manifesta (od 165 strana) izazvala je estoku reakciju. Traenje smrtne kazne za Rjutina i njegovu grupu, a time i prekid duboko ukorenjene boljevike tradicije da se unutarpartijski sukobi nikada ne razreavaju smrtnom kaznom politikih oponenata, dovee do rascepa u Politbirou i izdvajanja jedne liberalno orjentisane grupe koja se protivila Staljinovim zahtevima. Izgleda da traenje umerene i vie racionalno voene ekonomske politike, smanjenje neproduktivnih investicija, podizanje standarda radnikoj klasi, prekid nasilne kolektivizacije i bojaljivo formulisani zahtev za demokratizacijom unutarpartijskog ivota koje je istakla Rjutinova grupa predstavlja onu granicu zahteva koju staljinistika frazeologija uprkos svojoj retorinoj rastegljivosti nije mogla sasvim da prihvati. Naime, jedan od uobiajenih naina razreenja kriznih situacija je deklarativno prihvatanje izreenih kritikih primedbi. U Rjutinovom sluaju verovatno su i otre opaske o Staljinovom politikom vostvu, posebno kvalifikacije Staljina kao zlog genija revolucije sposobnog na sve ne bi li ouvao svoju linu mo i teza da bi eventualno Buharinova ili alternativa koju nudi Trocki bila puno uspenija morale u nesigurnom i sujetnom generalnom sekretaru da potaknu i zahtev za smrtnom kaznom kao jedinim efikasnim nainom razreenja politikih konflikata. No, otro protivljenje umerene struje u Politibirou i CK pokazae najjasnije i samom Staljinu da uprkos pobedama nad boljevikom levicom i desnicom nema jo dovoljno moi da zapone sa konanom eliminacijom svojih politikih oponenata. Poputanje i izvesna kvaziliberalizacija partijskog ivota krajem prve polovine tridesetih godina bie rezultat snage umerene opozicije da se suprotstavi Staljinu i Politbirou. Iz partije su verovatno i kao ustupak ovom Staljinovom odrica185 197

nju od zahteva za smrtnom kaznom opozicionara, zbog navodnog organizovanja frakcionakih grupa i zahteva za restauracijom kapitalizma i odbacivanja politike kolektivizacije poljoprivrede, neto kasnije izbaeni samo Esmont, Tolmaev i Smirnov. Politika osuda je ovog puta doneta samo zbog jednog neformalnog razgovora o moguoj reviziji staljinistike politike i njegovim smenjivanjem za ta je traena podrka Tomskog, Rikova i mita. Sudei po iskazima optuenih celokupni razgovor je bio samo obina razmena miljenja. Meutim, u ve drutveno napetoj atmosferi prepunoj podozrenja, sumnjiavosti i kolektivne paranoje sa liderom koji lagano gubi i poslednje ostatke zdravog politikog rezona takva politiki nerazumna i krajnje necelishodna odluka postaje, izgleda, jedina solucija. Tako je ova relativno umerena i blago antistaljinistiki orjentirana grupa sa Ordonikidzem, Kirovim, Kujbievim uz verovatno Kosiora i Kalinjina iznudila izvesne ustupke i izvesnu blagu liberalizaciju privrednog i politikog ivota u narednih par godina. Verovatno je i snaga umerene opozicije uticala da Staljin nakon ubistva Kirova, za koje je, inae, i sam znao i ak prema nekim verodostojnim iskazima i organizovao, a koje je, ukoliko se i prihvati i ova poslednja pretpostavka, bilo i motivisano i visokom Kirovljevom pozicijom unutar neformalne umerene opozicije, bila i odluujua da se sa istkama zapoetim prema pristalicama Zinovjeva i Kamenjeva ne nastavi i prema pristalicama Buharina i Trockog kao objektivno krivim za nastalu situaciju. Ova napomena je vana jer objanjava i prirodu neoekivanog dvogodinjeg kvaziliberalizovanja politikog reima. Buharinu su - osuenom na utanje jo 1929.godine - tek zahtevom umerene opozicije bile nakon 1933. vraene i neke od poasti to su mu kao starom boljeviku i voi revolucije pripadale. Mesto galvnog urednika Izvestije na koje je postavljen nakon rehabilitacije zahtevae izvesne ideoloke ustupke, pa ak i hvalospeve Staljinu, to Buharinu, sudei prema uvodnicima, izgleda, nee pasti teko. U ovom periodu svoje politike aktivnosti Buharin je u potpunosti odustao od svojih ideja iz dvadesetih godina. I on je, slino umerenoj staljinistiko orjentisanoj opoziciji shvatio (ili je bio prinuen da shvati, budui da je to bio njegov lini ulog u igri vlasti) da je u periodu 1929-1933. izvrena snana transformacija klasne i politike strukture drutva, pa je otud i poziv na desni politiki koncept
186 198

iz druge polovine dvadesetih godina bio u ovako izmenjenoj situaciji svojevrsni anahronizam. No, deo Buharinovog privrednog koncepta, posebno onaj koji se tie ideje o nunosti harmoninog razvitka svih privrednih i socijalnih segmenata, kritika brutalnog terora prema seljatvu, bio je i dalje delom aktuelan. Veina kritiara staljinizma Buharinovu drutvenu ulogu sredinom tridesetih godina vezuje pored nerasvetljenog odnosa sa umerenom frakcijom u Politbirou kome on, naravno, ne pripada, za dva druga dogaaja. Najpre, Buharinov govor na kongresu knjievnika 1934. godine za trenutak je stvorio nadu da predstoji izvesno pomeranje od doktrinarnog socrealizma; zahtev za veim stvaralakim slobodama, kritika ideje partijnosti u umetnosti i istina tek blago nagoveteni zahtev za autonomijom umetnosti u drutvu iako manje radikalni od slinih teza Lava Trockog, pojavile su se i kao blaga kritika vladajueg koncepta u kulturi. Drugi dogaaj se obino vezuje za Buharinovo uee u izradi Staljinskog ustava iz 1936. Verovatno da on nije uestvovao u izradi celog teksta ustava, kao to se onda tvrdilo, ali njegovo uee u razradi nekih formulacija o slobodama i pravima graana je uoljivo. To to je najdemokratskiji ustav na svetu svojevrsna politika farsa to je ve jedno drugo socioloko-pravno pitanje u koje, naalost, ovde ne moemo blie da ulazimo. I Molotovljev zahtev za nepomirljivim kursom prema nadiruem faizmu i nacistikoj Nemakoj imae za posledice mali rascep u Politbirou. I ovoga puta Staljin e odneti prevagu i Politbiro e usvojiti generalni kurs stalnog poboljanja Nemako-Sovjetskih odnosa. Sasvim suprotno oficijelnoj tezi staljinista koji su i znatno kasnije kada se pakt sa Nemakom bude pokazao kao nedovoljno promiljeni politiki potez, pravdali ovo saveznitvo Staljinovom makijavelistikom mudrou, pre je, po meni, rezultat nemanja neke jasnije koncepcije s jedne, i potvrda pomanjkanja politike realnosti u proceni situacije s druge strane. Uz ve poznatu i ranije u brojnim sluajevima uveliko osvedoenu naivnost generalnog sekretara, sve to ima za posledicu samo neverovatne ljudske i materijalne gubitke u prvim godinama rata. Jer kako objasniti situaciju da se Staljin spremajui se za rat sa Nemakom i sklapajui mir ne bi li se za rat dovoljno pripremio u isto vreme sprovodi masovne istke i unitva komandni kadar Crvene armije, ako
187 199

ne potpunim iracionalizmom i Staljina i politike koju sprovodi i sistema koji reprodukuje takve drutvene odnose. I na kraju valja napomentu i znaajne Buharinove opaske o faizmu, njegovoj socijalnoj prirodi i funkciji, teroru i ulozi harizmatskog lidera, koje se, prema nekim tumaima Buharinovog dela danas ine viestruko znaajnim i za razumevanje same prirode staljinizma. Naime, Buharin je, naavi se u situaciji u kojoj ne moe javno da analizira Rusku stvarnost u nekim svojim lancima pribegao lukavstvu i posluivii se iskustvima faistikog sistema, zapravo, ukazao na deformacije i degeneracije jedne nove Levijantske drave. Za razliku od oficijelnih teza, koje je inae preuzela i Kominterna, a koja u faistikom sistemu vodi jedino golu diktaturu finansijskog kapitala Buharin je faistiki pokret i sistem sagledao kao bitno novu istorijsku pojavu koju je nemogue reducirati samo na prirodu savremenih krupnih organizacija. Njene korene stoga, tvrdi Buharin, treba potraiti u ideji nasilja kao trajnijoj metodi provoenja vlasti nad drutvom, nad pojedincima, nad ljudskom linou, u teroristikim diktaturama zasnovanim na permanentnom ugnjetavanju i u pravoj provaliji izmeu.... male grupe vladajuih eksploatatora i eksploatisanih masa. Takav reim sa svim svojim organizacijskim naporima, slepom disciplinom, kultom jezuitske poslunosti i potiskivanjem intelektualnih funkcija dovodi do dehumanizacije stanovnitva.... Faizam je stvorio svemonu totalnu dravu koja dehumanizuje sve osim voa i vrhovnih voa... Veina ljudi pretvara se u obine izvrioce vezane disciplinom, nametnutom svim podrujima ivota... U svemu preovladavaju tri etike norme: odanost naciji ili dravi, lojalnost Voi i kasarski duh. Da je ovde Buharin mislio i na iskustvo Rusije u epohi staljinizma nije teko pretpostaviti, posebno onda kada se ove opaske uporede sa njegovom kritkom teorije i prakse boljevike levice u dvadesetim godinama. Previajui sve ovo kontroverze neki noviji tumai Buharinovog dela jednostrano e redukovati jednu kompleksnu socijalnu i politiku problematiku na tezu da je upravo ova reformistika pozicija prepuna suptilnih opaski i reenja navodno malo vredela kao alternativa dinaminom i aktivistikom programu boljevike levice s kraja dvadesetih godina. Pitanje alternative je isuvie sloeno da bi se svodilo samo na ovu dilemu. Stoga nije tana ni teza koja u pobedi staljinistike alternative
188 200

pronalazi neka dublja ishodita istorije. injenice, objektivno, stoje neto drugaije. Staljinistiko-boljevika verzija leve alternative iz dvadesetih godina ne samo da nije jedina mogua solucija, ve je - a u to vie nema nikakvih sumnji - i njen najgori mogui izbor i njena najmanje uspena varijanta. Ono to e se u tridesetim godinama realizovati kao staljinistiki politiki sistem bie samo jedno duboko podeljeno klasno drutvo sa svemonom elitom upravljaa na vrhu i masom potpuno obespravljenog stanovnitva na dnu. Svi kasniji pozivi na izuzetne privredne uspehe kojim bi se iznova legitimisala jedna nova neostaljinistika elita vlasti malo vrede i jeftini su alibi za monstruozne zloine jednog represivnog reima, posebno onda kada se znaju sve drutvene i masovno psiholoke posledice ovako praktikovane diktature. Mada veina kritiara staljinizma zastupa tezu da tek Staljinovom revolucijom oddozgo krajem dvadesetih godina nastaje i sam sistem, mislim da bi uzimajui u obzir i njenu sutinsku karakteristiku: masovni teror kao preovlaujuu formu politikog delovanja, voluntarizam kao tip socijalnih odnosa i eliminaciju svake zakonitosti, uporedo sa dogmatizacijom marksistike teorije drutva u kome sve vie preovlauje instrumentalistika racionalizacija, pomeriti definitivno etabliranje sistema za vreme nakon 1935/36. kada se poinje sa masovnim represalijama. Ovo pomeranje je nuno jer odvaja autoritarnu fazu boljevizma u kome je teror latentno prisutan i tek svremena na vreme masovno deluje, i njene otvoreno teroristiko-totalitaristike faze kada teror postaje bitni instrument politike dominacije harizmatskog vrha.

U Beogradu, 1984

189 201

Izdava: NNK-Internacional 11000 Beograd, Terazije 14/III tel./fax 2688-975 Za Izdavaa Miroslav Damjanovi Urednik: Veljko Nikotovi Tehniki urednik: Mile Nedeljkovi Dizajn: Art-studio
tampa: Krug, Beograd Tira 500 primeraka

CIP- , 323 (470) 1917/1939 , Politika istorija Rusije : (1917-1939) Vladimir Anelkovi. Beograd : NNK Internacional, 2006 (Beograd : Krug). 189 strr. ; 21 cm Tira 500. Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 89-83635-62-7 a) 1917-1939 COBISS.SR-ID 136953612

Vladimir Anelkovi, diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, na pravnosociolokom i politikolokom odseku magistrarao 1981. godine radom Kritika faistike ideologije i prijavio disertaciju (Geneza staljinizma). Pokrenuo je i ureivao asopise Potkulture, Bit i Psihologija u svetu, a kao urednik u izdavakim kuama Panpublikum i Art press uredio i priredio je vei broj knjiga. Deo tekstova tampanih tokom osamdesetih i devedesetih godina u vodeim strunim asopisima (Vidici, Ideje, Knjievna re, Kultura.) objavljeni su u knjigama Politika istorija rusije, Postmoderno doba, Pop kulture. Bavi se kulturnom i politikom istorijom XIX i XX veka.