www.paragraf.

rs
Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

ZAKON
O ODGOVORNOSTI PRAVNIH LICA ZA KRIVINA DELA
("Sl. glasnik RS", br. 97/2008)

Deo prvi
I OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona lan 1
Ovim zakonom ureuju se uslovi odgovornosti pravnih lica za krivina dela, krivine sankcije koje se mogu izrei pravnim licima i pravila postupka u kojem se odluuje o odgovornosti pravnih lica, izricanju krivinih sankcija, donoenju odluke o rehabilitaciji, prestanku mere bezbednosti ili pravne posledice osude i izvrenju sudskih odluka.

Krivina dela za koja odgovaraju pravna lica lan 2

Pravno lice moe odgovarati za krivina dela iz posebnog dela Krivinog zakonika i drugih zakona, ako su ispunjeni uslovi za odgovornost pravnog lica predvieni ovim zakonom.

Iskljuenje i ogranienje odgovornosti

lan 3
Republika Srbija (u daljem tekstu: Republika), autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, odnosno dravni organi i organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ne mogu odgovarati za krivino delo. Druga pravna lica kojima je zakonom povereno vrenje javnih ovlaenja ne mogu odgovarati za krivino delo uinjeno u vrenju javnih ovlaenja.

Uslovi za primenu zakona lan 4

Ovaj zakon primenjuje se na domae i strano pravno lice koje odgovara za krivino delo uinjeno na teritoriji Republike. Ovaj zakon primenjuje se na strano pravno lice koje odgovara za krivino delo uinjeno u inostranstvu na tetu Republike, njenog dravljanina ili domaeg pravnog lica. Ovaj zakon primenjuje se na domae pravno lice koje odgovara za krivino delo uinjeno u inostranstvu. U sluajevima iz st. 2. i 3. ovog lana nee se primeniti ovaj zakon ako su ispunjeni posebni uslovi za krivino gonjenje iz lana 10. stav 1. Krivinog zakonika.

Znaenje izraza lan 5

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje: 1) Pravno lice je domai ili strani pravni subjekt koji se po pozitivnom pravu Republike smatra pravnim licem.

2) Odgovorno lice je fiziko lice kome je pravno ili faktiki poveren odreeni krug poslova u pravnom licu, kao i lice koje je ovlaeno, odnosno za koje se moe smatrati da je ovlaeno da postupa u ime pravnog lica.

II OPTI DEO
1. Uslovi odgovornosti pravnog lica za krivino delo Osnov odgovornosti pravnog lica lan 6
Pravno lice odgovara za krivino delo koje u okviru svojih poslova, odnosno ovlaenja uini odgovorno lice u nameri da za pravno lice ostvari korist. Odgovornost pravnog lica iz stava 1. ovog lana postoji i ako je zbog nepostojanja nadzora ili kontrole od strane odgovornog lica omogueno izvrenje krivinog dela u korist pravnog lica od strane fizikog lica koje deluje pod nadzorom i kontrolom odgovornog lica.

Granice odgovornosti pravnog lica lan 7

Odgovornost pravnog lica zasniva se na krivici odgovornog lica. Pod uslovima iz lana 6. ovog zakona pravno lice odgovara za krivino delo odgovornog lica i ako je krivini postupak protiv odgovornog lica obustavljen ili je optuba odbijena.

Prestanak ili statusna promena pravnog lica lan 8

Ako pravno lice prestane da postoji pre okonanja krivinog postupka, novana kazna, mere bezbednosti i oduzimanje imovinske koristi mogu se izrei pravnom licu koje je njegov pravni sledbenik, ako je prethodno utvrena odgovornost pravnog lica koje je prestalo da postoji.

Ako pravno lice prestane da postoji nakon pravnosnano okonanog postupka u kome je utvrena odgovornost i izreena sankcija za krivino delo, novana kazna, mere bezbednosti i oduzimanje imovinske koristi izvrie se prema pravnom licu koje je njegov pravni sledbenik. Pravno lice koje nakon izvrenja krivinog dela promeni pravnu formu u kojoj je poslovalo odgovara za krivino delo pod uslovima iz lana 6. ovog zakona.

Odgovornost pravnog lica u sluaju steaja lan 9

Pravno lice u steaju odgovara za krivino delo uinjeno pre pokretanja ili u toku steajnog postupka. Odgovornom pravnom licu iz stava 1. ovog lana izrie se oduzimanje imovinske koristi ili mera bezbednosti oduzimanja predmeta.

Pokuaj lan 10
Pravno lice odgovara za pokuaj krivinog dela pod uslovima iz lana 6. ovog zakona, ako je zakonom propisano da je pokuaj kanjiv. Odgovornom pravnom licu se za pokuaj moe izrei kazna propisana ovim zakonom, a moe se i blae kazniti. Pravno lice koje je spreilo dovrenje krivinog dela moe se osloboditi od kazne.

Produeno krivino delo lan 11

Pravno lice odgovara za produeno krivino delo ako je u skladu sa lanom 6. ovog zakona odgovorno za vie krivinih dela koja su izvrila dva ili vie odgovornih lica, pod uslovom da krivina dela predstavljaju celinu u smislu lana 61. stav 1. Krivinog zakonika.

Odgovornom pravnom licu se za produeno krivino delo moe pootriti kazna do dvostrukog iznosa propisanog u lanu 14. ovog zakona.

2. Krivine sankcije Vrste krivinih sankcija lan 12

Pravnom licu se za krivino delo mogu izrei sledee krivine sankcije: 1) kazna; 2) uslovna osuda; 3) mere bezbednosti.

a) Kazne Vrste kazni lan 13

Pravnom licu se mogu izrei sledee kazne: 1) novana kazna; 2) prestanak pravnog lica. Novana kazna i prestanak pravnog lica mogu se izrei samo kao glavne kazne.

Visina novane kazne lan 14

Novana kazna se izrie u odreenom iznosu u okviru propisane najmanje i najvee mere novane kazne.

Novana kazna ne moe biti manja od sto hiljada dinara niti vea od petsto miliona dinara. Novana kazna izrie se u sledeim iznosima: 1) od sto hiljada do milion dinara za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do jedne godine ili novana kazna; 2) od milion do dva miliona dinara za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine; 3) od dva miliona do pet miliona dinara za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina; 4) od pet miliona do deset miliona dinara za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do osam godina; 5) od deset do dvadeset miliona dinara za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do deset godina; 6) najmanje dvadeset miliona dinara za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora preko deset godina.

Odmeravanje novane kazne lan 15

Sud e pravnom licu za uinjeno krivino delo odmeriti novanu kaznu u granicama koje su zakonom propisane za to delo, imajui u vidu svrhu kanjavanja i uzimajui u obzir sve okolnosti koje utiu da kazna bude vea ili manja (olakavajue i oteavajue okolnosti), a naroito: stepen odgovornosti pravnog lica za uinjeno krivino delo, veliinu pravnog lica, poloaj i broj odgovornih lica u pravnom licu koja su uinila krivino delo, mere koje je pravno lice preduzelo u cilju spreavanja i otkrivanja krivinog dela i mere koje je nakon uinjenog krivinog dela preduzelo prema odgovornom licu.

Granice ublaavanja novane kazne

lan 16
Kada postoje uslovi za ublaavanje novane kazne sud e ublaiti kaznu u ovim granicama: 1) ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisano milion dinara, novana kazna se moe ublaiti do sto hiljada dinara; 2) ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisano dva miliona dinara, novana kazna se moe ublaiti do milion dinara; 3) ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisano pet miliona dinara, novana kazna se moe ublaiti do dva miliona i petsto hiljada dinara; 4) ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisano deset miliona dinara, novana kazna se moe ublaiti do pet miliona dinara; 5) ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisano dvadeset miliona dinara, novana kazna se moe ublaiti do deset miliona dinara. Kada je sud ovlaen da pravno lice oslobodi od kazne moe mu kaznu ublaiti bez ogranienja za ublaavanje kazne iz stava 1. ovog lana.

Odmeravanje novane kazne za sticaj krivinih dela lan 17

Ako je pravno lice odgovorno za vie krivinih dela u sticaju sud e izrei jedinstvenu novanu kaznu u visini zbira utvrenih kazni, s tim da ona ne moe prei iznos od petsto miliona dinara. Ako su za sva krivina dela u sticaju propisane kazne zatvora do tri godine, jedinstvena kazna ne moe prei iznos od deset miliona dinara.

Prestanak pravnog lica lan 18

Kazna prestanka pravnog lica moe se izrei ako je delatnost pravnog lica u celini ili u znatnoj meri bila u funkciji vrenja krivinih dela. Nakon pravnosnanosti presude kojom je izreena kazna prestanka pravnog lica sprovodi se postupak likvidacije, steaja ili prestanaka pravnog lica na drugi nain. Pravno lice prestaje da postoji brisanjem iz registra koji vodi nadleni organ.

Osloboenje od kazne lan 19

Pravno lice se moe osloboditi od kazne ako: 1) otkrije i prijavi krivino delo pre nego to je saznalo za pokretanje krivinog postupka; 2) dobrovoljno i bez odlaganja otkloni nastale tetne posledice ili izvri povraaj protivpravno steene imovinske koristi.

b) Uslovna osuda Uslovi za izricanje uslovne osude lan 20

Sud moe pravnom licu za krivino delo izrei uslovnu osudu. Uslovnom osudom sud pravnom licu utvruje novanu kaznu do pet miliona dinara i istovremeno odreuje da se ona nee izvriti ako osueno pravno lice za vreme koje odredi sud, a koje ne moe biti krae od jedne ni due od tri godine (vreme proveravanja) ne bude odgovorno za krivino delo u smislu lana 6. ovog zakona. Pri odluivanju da li e izrei uslovnu osudu sud e posebno uzeti u obzir stepen odgovornosti pravnog lica za uinjeno krivino delo, mere koje je pravno lice preduzelo u cilju spreavanja i otkrivanja krivinog dela i mere koje je nakon uinjenog krivinog dela preduzelo prema odgovornom licu.

Opozivanje uslovne osude zbog novog krivinog dela lan 21

Sud e opozvati uslovnu osudu ako osueno pravno lice u vreme proveravanja bude odgovorno za jedno ili vie krivinih dela za koja mu je izreena novana kazna od pet miliona dinara ili u viem iznosu. Ako osueno pravno lice u vreme proveravanja bude odgovorno za jedno ili vie krivinih dela za koja mu je izreena novana kazna manja od pet miliona dinara, sud e, poto oceni sve okolnosti koje se odnose na uinjena krivina dela i pravno lice, a posebno srodnost uinjenih krivinih dela i njihov znaaj, odluiti da li e opozvati uslovnu osudu. Pri tome sud je vezan zabranom izricanja uslovne osude, ako pravnom licu za krivina dela utvrena u uslovnoj osudi i za nova krivina dela treba izrei novanu kaznu preko pet miliona dinara (lan 20. stav 2). Ako opozove uslovnu osudu, sud e, primenom odredaba lana 17. ovog zakona, izrei jedinstvenu kaznu i za ranije uinjeno i za novo krivino delo, uzimajui kaznu iz opozvane uslovne osude kao utvrenu. Ako ne opozove uslovnu osudu, sud moe za novo uinjeno krivino delo izrei uslovnu osudu ili kaznu. Ako sud nae da i za novo krivino delo treba izrei uslovnu osudu, primenom odredaba lana 17. ovog zakona, utvrdie jedinstvenu kaznu i za ranije uinjeno i za novo krivino delo i odredie novo vreme proveravanja koje ne moe biti krae od jedne ni due od tri godine, raunajui od dana pravnosnanosti nove presude. Ako osueno pravno lice u toku novog vremena proveravanja bude odgovorno za krivino delo, sud e opozvati uslovnu osudu i izrei kaznu, primenom odredbe stava 3. ovog lana.

Uslovna osuda sa zatitnim nadzorom lan 22

Sud moe odrediti da se pravno lice kome je izreena uslovna osuda stavi pod zatitni nadzor za odreeno vreme u toku vremena proveravanja. Zatitni nadzor moe obuhvatiti jednu ili vie sledeih obaveza: 1) organizovanje kontrole u cilju spreavanja daljeg vrenja krivinih dela; 2) uzdravanje od poslovnih aktivnosti, ako to moe biti prilika ili podsticaj za ponovno vrenje krivinih dela; 3) otklanjanje ili ublaavanje tete priinjene krivinim delom; 4) obavljanje rada u javnom interesu; 5) dostavljanje periodinih izvetaja o poslovanju organu nadlenom za izvrenje zatitnog nadzora.

v) Mere bezbednosti Vrste mera bezbednosti lan 23

Za krivina dela za koja su odgovorna pravna lica mogu se izrei sledee mere bezbednosti: 1) zabrana obavljanja odreenih registrovanih delatnosti ili poslova; 2) oduzimanje predmeta; 3) javno objavljivanje presude. Sud moe odgovornom pravnom licu izrei jednu ili vie mera bezbednosti kada postoje uslovi za njihovo izricanje predvieni zakonom. Mere bezbednosti oduzimanje predmeta i javno objavljivanje presude mogu se izrei ako je odgovornom pravnom licu izreena uslovna osuda.

Zabrana obavljanja odreenih registrovanih delatnosti ili poslova lan 24

Sud moe odgovornom pravnom licu zabraniti da obavlja odreene registrovane delatnosti ili poslove u vezi sa kojim je krivino delo uinjeno. Mera iz stava 1. ovog lana moe se izrei u trajanju od jedne do tri godine od dana pravnosnanosti presude.

Oduzimanje predmeta lan 25

Predmeti koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvrenje krivinog dela ili koji su nastali izvrenjem krivinog dela mogu se oduzeti ako su svojina pravnog lica. Predmeti iz stava 1. ovog lana mogu se oduzeti i kada nisu svojina pravnog lica ako to zahtevaju interesi opte bezbednosti ili razlozi morala, ali se time ne dira u pravo treih lica na naknadu tete. Zakonom se moe odrediti obavezno oduzimanje predmeta.

Javno objavljivanje presude lan 26

Meru bezbednosti javnog objavljivanja presude sud e izrei ako smatra da bi bilo korisno da se javnost upozna sa presudom, a naroito ako bi objavljivanje presude doprinelo da se otkloni opasnost po ivot ili zdravlje ljudi ili da se zatiti opti interes. Sud odluuje, prema znaaju krivinog dela i potrebi obavetavanja javnosti, putem kojih sredstava javnog informisanja e se objaviti presuda, kao i da li e se obrazloenje presude objaviti u celini ili u izvodu, vodei pri tom rauna da nain objavljivanja omogui obavetenost svih u ijem interesu presudu treba objaviti.

3. Pravne posledice osude Nastupanje pravnih posledica osude lan 27

Osuda pravnog lica za odreeno krivino delo moe imati za pravnu posledicu prestanak, odnosno gubitak odreenih prava ili zabranu sticanja odreenih prava. Pravne posledice mogu se predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona kojim su predviene.

Vrste pravnih posledica osude lan 28

Pravne posledice osude koje se odnose na prestanak ili gubitak odreenih prava su: 1) prestanak vrenja odreene delatnosti ili poslova; 2) gubitak odreenih dozvola, odobrenja, koncesija, subvencija ili drugih oblika podsticaja koji se daju odlukom dravnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave. Pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odreenih prava su: 1) zabrana vrenja odreene delatnosti ili poslova; 2) zabrana uea u postupku javnih nabavki; 3) zabrana uea u postupku privatizacije privrednih subjekata; 4) zabrana sticanja odreenih dozvola, odobrenja, koncesija, subvencija ili drugih oblika podsticaja koji se daju odlukom dravnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave.

Poetak i trajanje pravnih posledica osude lan 29

Pravne posledice osude nastupaju danom pravnosnanosti presude kojom je izreena novana kazna. Pravne posledice osude iz lana 28. stav 2. ovog zakona mogu se propisati u trajanju najdue do deset godina.

4. Rehabilitacija i davanje podataka iz kaznene evidencije Zakonska rehabilitacija lan 30

Zakonska rehabilitacija se daje samo pravnom licu koje pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nije bilo osuivano ili koje se po zakonu smatra neosuivanim. Zakonska rehabilitacija nastaje ako: 1) pravno lice koje je oglaeno odgovornim, a osloboeno od kazne, u roku od godinu dana od dana pravnosnanosti presude ne uini novo krivino delo; 2) pravno lice kojem je izreena uslovna osuda, u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku vremena proveravanja, ne uini novo krivino delo; 3) pravno lice koje je osueno na novanu kaznu u iznosu do petsto hiljada dinara, u roku od tri godine od dana kada je ta kazna izvrena, zastarela ili oprotena, ne uini novo krivino delo. Zakonska rehabilitacija ne nastaje ako jo traju mere bezbednosti.

Sudska rehabilitacija lan 31

Sudska rehabilitacija moe se dati pravnom licu koje je osueno na novanu kaznu od petsto hiljada dinara do pet miliona dinara, ako u roku od deset godina od dana kada je ta kazna izvrena, zastarela ili oprotena ne uini novo krivino delo.

U sluaju iz stava 1. ovog lana sud e dati rehabilitaciju ako nae da je osueno pravno lice svojim postupanjem zasluilo rehabilitaciju i ako je naknadilo tetu prouzrokovanu krivinim delom, pri emu je sud duan da uzme u obzir i sve druge okolnosti od znaaja za davanje rehabilitacije, a posebno prirodu i znaaj dela.

Davanje podataka iz kaznene evidencije lan 32

Kaznena evidencija sadri sledee podatke: naziv, sedite i delatnost pravnog lica, registarski i matini broj, podatke o uinjenom krivinom delu, o kazni, uslovnoj osudi, meri bezbednosti, podatke o odgovornom licu koje je uinilo krivino delo zbog kojeg je osueno pravno lice, podatke o oprotenim kaznama koje se odnose na pravno lice za koje se kaznena evidencija vodi i pravnim posledicama osude, kasnije izmene podataka sadranih u kaznenoj evidenciji, podatke o izvrenoj kazni i ponitenju evidencije o pogrenoj osudi. Podaci iz kaznene evidencije mogu se dati samo sudu, javnom tuiocu i policiji u vezi sa krivinim postupkom koji se vodi protiv pravnog lica koje je ranije bilo osueno, organu za izvrenje krivinih sankcija i organu koji uestvuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja, rehabilitacije ili odluivanja o prestanku pravnih posledica osude, kada je to potrebno za vrenje poslova iz njihove nadlenosti. Podaci iz kaznene evidencije mogu se, na obrazloen zahtev, dati i dravnom organu ili pravnom licu, ako jo traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu. Pravnom licu se, na njegov zahtev, mogu dati podaci o njegovoj osuivanosti ili neosuivanosti samo ako su mu potrebni radi ostvarivanja prava. Kaznenu evidenciju vodi prvostepeni sud na ijem podruju je sedite domaeg pravnog lica, odnosno sedite predstavnitva ili ogranka stranog pravnog lica.

5. Zastarelost

Zastarelost izvrenja kazne i mere bezbednosti lan 33

Izreena kazna ne moe se izvriti kad protekne: 1) tri godine od osude na novanu kaznu; 2) osam godina od osude na kaznu prestanka pravnog lica. Izvrenje mere bezbednosti zastareva: 1) kad protekne vreme za koje je pravnom licu izreena mera zabrane obavljanja odreenih registrovanih delatnosti ili poslova, raunajui od dana pravnosnanosti sudske odluke; 2) kad protekne pet godina od dana pravnosnanosti presude kojom je izreena mera bezbednosti oduzimanja predmeta; 3) kad protekne tri meseca od dana pravnosnanosti sudske odluke kojom je izreena mera javnog objavljivanja presude.

6. Primena opteg dela Krivinog zakonika Shodna primena odredaba Krivinog zakonika lan 34
Na pravna lica shodno se primenjuju odredbe opteg dela Krivinog zakonika o: vremenskom vaenju krivinog zakonodavstva (lan 5), krivinom delu (lan 14), izvrenju krivinog dela neinjenjem (lan 15), vremenu izvrenja krivinog dela (lan 16), mestu izvrenja krivinog dela (lan 17), delu malog znaaja (lan 18), krajnjoj nudi (lan 20), podstrekavanju (lan 34), pomaganju (lan 35), granicama odgovornosti i kanjivosti sauesnika (lan 36), kanjavanju podstrekaa i pomagaa za pokuaj i lake krivino delo (lan 37), svrsi kanjavanja (lan 42), povratu (lan 55), ublaavanju kazne (lan 56), svrsi uslovne osude (lan 64), opozivanju uslovne osude zbog ranije uinjenog krivinog dela (lan 68), opozivanju uslovne osude zbog

neispunjenja odreenih obaveza (lan 69), trajanju zatitnog nadzora (lan 75), posledicama neispunjenja obaveze zatitnog nadzora (lan 76), osnovu oduzimanja imovinske koristi (lan 91), uslovima i nainu oduzimanja imovinske koristi (lan 92), zatiti oteenog (lan 93), prestanku pravnih posledica osude (lan 101), zastarelosti krivinog gonjenja (lan 103), toku i prekidu zastarelosti krivinog gonjenja (lan 104), toku i prekidu zastarelosti izvrenja kazne i mera bezbednosti (lan 107) i znaenju izraza (lan 112), ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

Deo drugi
I KRIVINI POSTUPAK
1. Opte odredbe Jedinstveni postupak lan 35
Za isto krivino delo pokree se i vodi, po pravilu, protiv pravnog lica i odgovornog lica jedinstven postupak i donosi jedna presuda. Ako zbog postojanja zakonom odreenih razloga nije mogue pokrenuti ili voditi krivini postupak protiv odgovornog lica, postupak se moe pokrenuti i voditi samo protiv pravnog lica. Ako je pre pokretanja krivinog postupka pravno lice prestalo da postoji, postupak se moe pokrenuti i voditi samo protiv odgovornog lica.

Mesna nadlenost lan 36

Mesno nadlean je, po pravilu, sud na ijem podruju je krivino delo izvreno ili pokuano. Ako se postupak pokree samo protiv okrivljenog pravnog lica nadlean je sud na ijem podruju:

1) domae pravno lice ima sedite; 2) strano pravno lice ima predstavnitvo ili ogranak.

Predstavnik okrivljenog pravnog lica lan 37

Okrivljeno pravno lice u krivinom postupku zastupa predstavnik. Predstavnik je lice ovlaeno na osnovu zakona, drugog propisa ili odluke nadlenog organa da zastupa pravno lice. Predstavnik je ovlaen da u korist okrivljenog pravnog lica preduzima sve radnje koje moe preduzeti okrivljeni. Okrivljeno pravno lice moe imati samo jednog predstavnika. Predstavnik okrivljenog stranog pravnog lica je lice koje upravlja predstavnitvom, odnosno ogrankom stranog pravnog lica koje obavlja delatnost u Republici.

Izuzee predstavnika lan 38

Predstavnik ne moe biti odgovorno lice protiv koga se vodi krivini postupak za isto krivino delo, osim ako je to lice jedino ovlaeno za zastupanje okrivljenog pravnog lica. Predstavnik ne moe biti lice koje je u istoj pravnoj stvari pozvano kao svedok. U sluaju iz stava 2. ovog lana, sud e zahtevati od okrivljenog pravnog lica da odredi drugog predstavnika i da o tome dostavi pismeno obavetenje.

Odreivanje predstavnika lan 39

Sud e u prvom pozivu pouiti okrivljeno pravno lice da je duno da odredi predstavnika i da u roku od osam dana od prijema poziva o tome dostavi pismeno obavetenje sudu. Sud je duan da utvrdi identitet predstavnika okrivljenog pravnog lica i da li je ovlaen za uestvovanje u krivinom postupku. Ako okrivljeno pravno lice ne odredi u roku iz stava 1. ovog lana predstavnika, postavie ga sud pred kojim se vodi postupak. Ako okrivljeno pravno lice prestane da postoji pre pravnosnanog okonanja krivinog postupka, sud e pozvati pravnog sledbenika da odredi predstavnika. Ako pravni sledbenik ne odredi predstavnika u roku od osam dana od prijema poziva, sud pred kojim se vodi postupak e postaviti predstavnika.

Dostavljanje odluka i pismena okrivljenom pravnom licu lan 40

Dostavljanje odluka i drugih pismena okrivljenom pravnom licu vri se na adresu predstavnika ili na sedite okrivljenog domaeg pravnog lica, odnosno predstavnitva ili ogranka stranog okrivljenog pravnog lica.

Privoenje predstavnika lan 41

Ako se uredno pozvani predstavnik okrivljenog pravnog lica ne odazove na poziv, a izostanak ne opravda, sud moe narediti da se prinudno dovede.

Trokovi predstavljanja lan 42

Trokovi predstavljanja spadaju u trokove krivinog postupka.

Nagrada i nuni izdaci postavljenog predstavnika u postupku za krivina dela za koja se goni po slubenoj dunosti isplauju se unapred iz sredstava organa koji vodi krivini postupak, a naplauju se docnije od lica koja su duna da ih nadoknade po odredbama Zakonika o krivinom postupku. Okrivljeno pravno lice snosi trokove postupka koji su prouzrokovani krivicom njegovog predstavnika.

Branilac okrivljenog pravnog lica lan 43

Okrivljeno pravno lice moe imati branioca u toku krivinog postupka. Branioca okrivljenom pravnom licu moe uzeti predstavnik davanjem punomoja pismeno ili usmeno na zapisnik kod organa pred kojim se vodi krivini postupak. Okrivljeno pravno i odgovorno lice mogu imati zajednikog branioca samo ako to nije u suprotnosti sa interesima njihove odbrane.

Privremene mere lan 44

Ako postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivinim delom bilo oteano ili onemogueno sud moe, na zahtev javnog tuioca, odrediti privremenu meru obezbeenja u smislu Zakona o izvrnom postupku. U sluaju postojanja opravdane sumnje da e u okrivljenom pravnom licu biti izvreno krivino delo, sud moe, na zahtev javnog tuioca, pored mera iz stava 1. ovog lana, privremeno zabraniti okrivljenom pravnom licu da obavlja jednu ili vie registrovanih delatnosti ili poslova. Zabeleba privremene mere iz stava 2. ovog lana upisuje se u registar koji vodi nadleni organ.

Na zahtev javnog tuioca ili po slubenoj dunosti sud moe zabraniti statusne promene koje bi dovele do brisanja okrivljenog pravnog lica iz registra. O zahtevu iz st. 1, 2. i 4. ovog lana u toku istrage odluuje istrani sudija, a nakon podizanja optunice predsednik vea. Privremene mere iz st. 1, 2. i 4. ovog lana mogu trajati dok za to postoji potreba, a najdue do pravnosnanosti sudske odluke. Sud po slubenoj dunosti ispituje na svaka dva meseca da li je privremena mera potrebna. Protiv reenja o zahtevu za odreivanje privremenih mera albu mogu izjaviti stranke u roku od tri dana od dana prijema reenja. alba ne zadrava izvrenje reenja.

2. Tok postupka a) Pretkrivini postupak Odbacivanje krivine prijave iz razloga celishodnosti lan 45
Za krivina dela za koja je predviena novana kazna ili kazna zatvora do tri godine javni tuilac moe odbaciti krivinu prijavu protiv pravnog lica ako oceni da pokretanje krivinog postupka ne bi bilo celishodno. Prilikom donoenja odluke iz stava 1. ovog lana javni tuilac e uzeti u obzir jednu ili vie sledeih okolnosti: 1) da je pravno lice prijavilo krivino delo pre nego to je saznalo da su organi gonjenja otkrili da je delo uinjeno; 2) da je pravno lice spreilo nastupanje tete ili je naknadilo tetu i otklonilo druge tetne posledice krivinog dela; 3) da je pravno lice dobrovoljno vratilo imovinsku korist pribavljenu krivinim delom;

4) da pravno lice nema imovine ili je pokrenut steajni postupak protiv pravnog lica.

b) Prethodni krivini postupak Sadraj optunog akta lan 46

Optunica, odnosno optuni predlog protiv pravnog lica, pored elemenata propisanih Zakonikom o krivinom postupku, sadri i naziv, sedite i delatnost pravnog lica, registarski i matini broj pravnog lica, ime i prezime njegovog predstavnika, dravljanstvo i broj putne isprave ako je predstavnik stranac i osnov odgovornosti pravnog lica.

v) Glavni krivini postupak Dokazni postupak lan 47

Na glavnom pretresu se najpre sasluava okrivljeno odgovorno lice, a zatim se sasluava predstavnik okrivljenog pravnog lica. Sasluanju okrivljenog odgovornog lica ne moe da prisustvuje predstavnik okrivljenog pravnog lica koji jo nije sasluan. Sud moe narediti da se okrivljeno odgovorno lice i predstavnik okrivljenog pravnog lica suoe, ako se njihovi iskazi ne slau u vanim injenicama.

Zavrne rei lan 48

Po zavrenom dokaznom postupku, posle rei tuioca i oteenog, daje se re braniocu okrivljenog pravnog lica i predstavniku okrivljenog pravnog lica, a zatim braniocu okrivljenog odgovornog lica i okrivljenom odgovornom licu.

Sadraj presude lan 49

Pismeno izraena presuda, pored elemenata propisanih Zakonikom o krivinom postupku, sadri: 1) u uvodu presude naziv, sedite i delatnost pravnog lica, registarski i matini broj pravnog lica i ime i prezime njegovog predstavnika koji je prisustvovao glavnom pretresu; 2) u izreci presude naziv, sedite i delatnost pravnog lica, registarski i matini broj pravnog lica.

3. Posebni postupci a) Postupak za donoenje odluke o rehabilitaciji Odluivanje po slubenoj dunosti o zakonskoj rehabilitaciji lan 50
Prvostepeni sud na ijem podruju je sedite domaeg pravnog lica, odnosno sedite predstavnitva ili ogranka stranog pravnog lica nadlean je za voenje evidencije o pravnosnanim osudama koje su izreene u krivinom postupku. Kada rehabilitacija nastaje na osnovu samog zakona, reenje o rehabilitaciji donosi po slubenoj dunosti sudija prvostepenog suda iz stava 1. ovog lana. Pre donoenja reenja o rehabilitaciji sudija e izvriti potrebna proveravanja, a naroito e proveriti da li je protiv okrivljenog pravnog lica u toku krivini postupak za novo krivino delo uinjeno pre isteka postupka za zakonsku rehabilitaciju.

Zahtev za donoenje odluke o zakonskoj rehabilitaciji lan 51

Ako sud ne donese reenje o rehabilitaciji, osueno pravno lice moe zahtevati da se utvrdi da je rehabilitacija nastupila po zakonu. Ako sud ne postupi po zahtevu osuenog pravnog lica u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, osueno pravno lice moe podneti zahtev za donoenje reenja o rehabilitaciji. O zahtevu osuenog odluuje vanraspravno vee prvostepenog suda nadlenog za voenje kaznene evidencije. Pre donoenja odluke vee sasluava javnog tuioca.

Postupak za donoenje odluke o sudskoj rehabilitaciji lan 52

Postupak za rehabilitaciju na osnovu sudske odluke pokree se po molbi osuenog pravnog lica. Molba se podnosi sudu koji je sudio u prvom stepenu. Sudija e ispitati da li je proteklo potrebno vreme po zakonu, a zatim e sprovesti potrebne izviaje radi utvrivanja injenica na koje se molilac poziva i pribaviti dokaze o svim okolnostima vanim za odluku. Nakon preduzimanja izviaja, a po sasluanju javnog tuioca, sudija e dostaviti spise sa obrazloenim predlogom vanraspravnom veu suda koji je sudio u prvom stepenu. Protiv reenja donetog po molbi za rehabilitaciju albu mogu izjaviti molilac i javni tuilac. Ako sud odbije molbu zbog toga to osueno pravno lice svojim postupanjem nije zasluilo rehabilitaciju i nije, prema svojim mogunostima, naknadilo tetu prouzrokovanu krivinim delom, nova molba se moe podneti po isteku jedne godine od dana pravnosnanosti reenja o odbijanju ranije molbe.

b) Postupak za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude Tok postupka po molbi

lan 53
Molbu za prestanak mere bezbednosti zabrane vrenja odreenih registrovanih delatnosti ili poslova ili molbu za prestanak pravne posledice osude, osueno pravno lice podnosi sudu koji je sudio u prvom stepenu. Nakon sprovoenja potrebnih izviaja i utvrivanja injenica na koje se poziva molilac, a po sasluanju javnog tuioca, sudija e dostaviti spise sa obrazloenim predlogom vanraspravnom veu suda koji je sudio u prvom stepenu. Protiv reenja donetog po molbi albu mogu izjaviti molilac i javni tuilac. Ako sud odbije molbu za prestanak mere bezbednosti zabrane vrenja odreenih registrovanih delatnosti ili poslova ili molbu za prestanak pravnih posledica osude, nova molba se moe podneti po isteku jedne godine od dana pravnosnanosti reenja o odbijanju ranije molbe.

4. Primena Zakonika o krivinom postupku Shodna primena odredaba Zakonika o krivinom postupku lan 54
Ako ovim zakonom nije drukije odreeno, u krivinom postupku protiv okrivljenog pravnog lica shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivinom postupku.

II IZVRENJE SUDSKIH ODLUKA

1. Uvodne odredbe Uslovi za izvrenje odluka lan 55
Odluke postaju pravnosnane kada se vie ne mogu pobijati albom ili ako alba nije dozvoljena.

Pravnosnana odluka postaje izvrna od dana dostavljanja, ako za izvrenje ne postoje zakonske smetnje. Ako nije izjavljena alba ili su se stranke odrekle ili odustale od albe, odluka je izvrna protekom roka za albu, odnosno od dana odricanja ili odustanka od izjavljene albe.

Reenje o izvrenju odluke lan 56

Ako su ispunjeni uslovi za izvrenje iz lana 55. ovog zakona, sud koji je sudio u prvom stepenu donosi po slubenoj dunosti reenje kojim se odreuje izvrenje odluke. Reenje iz stava 1. ovog lana dostavlja se osuenom pravnom licu, njegovom braniocu, javnom tuiocu, organu koji vodi registar u koji je upisano osueno pravno lice i organizaciji za prinudnu naplatu. Ako se odluka odnosi na osueno pravno lice nad kojim se ne sprovodi steajni postupak, reenje iz stava 1. ovog lana dostavlja se organu koji je ovlaen da odluuje o prestanku tog pravnog lica.

2. Izvrenje novane kazne Reenje o izvrenju novane kazne lan 57

Reenje kojim se odreuje izvrenje novane kazne izvrava nadleni sud u skladu sa odredbama Zakona o izvrenju krivinih sankcija.

Rok izvrenja lan 58

Pravnosnana odluka kojom je izreena novana kazna ili je odlueno o naknadi trokova krivinog postupka izvrava se kada protekne rok odreen u odluci za plaanje kazne, odnosno za naknadu trokova postupka.

Rok iz stava 1. ovog lana rauna se od dana kada je osuenom pravnom licu ili licu koje je duno da naknadi trokove dostavljena pravnosnana odluka.

Prinudna naplata lan 59

Prinudnoj naplati novane kazne i trokova krivinog postupka pristupa se kada osueno pravno lice ne plati novanu kaznu u odreenom roku. Trokove prinudne naplate iz stava 1. ovog lana snosi osueno pravno lice.

Primena Zakona o platnom prometu lan 60

U postupku za prinudnu naplatu novane kazne i trokova krivinog postupka primenjuju se odredbe o prinudnoj naplati Zakona o platnom prometu.

Redosled naplate lan 61

Ako se istovremeno vri prinudna naplata novane kazne i trokova krivinog postupka, prvo se naplauju trokovi krivinog postupka. Ako se usled naplate novane kazne imovina osuenog pravnog lica smanji u meri da se ne moe namiriti imovinskopravni zahtev oteenog, taj zahtev se namiruje iz naplaene novane kazne, ali najvie do visine kazne.

Nemogunost naplate novane kazne lan 62

Kada novana kazna ne moe da se naplati u celini ili ne moe da se naplati uopte, o tome se obavetava sud koji je doneo prvostepenu odluku o novanoj kazni.

3. Izvrenje kazne prestanka pravnog lica Brisanje osuenog pravnog lica iz registra lan 63
Kazna prestanka pravnog lica izvrava se brisanjem osuenog pravnog lica iz registra pravnih lica u koji je upisano.

Obavetenje o upisu kazne u registar lan 64

Po prijemu reenja o izvrenju kazne prestanka pravnog lica, organ koji vodi registar pravnih lica izvrie upis izreene kazne i o tome e odmah obavestiti organe nadlene za sprovoenje postupka likvidacije, steaja ili prestanka pravnog lica na drugi nain.

Blokada rauna lan 65

Po prijemu reenja o izvrenju kazne prestanka pravnog lica organizacija za prinudnu naplatu e naloiti svim bankama da blokiraju dinarske i devizne raune osuenog pravnog lica, da dostave podatke o stanju na tim raunima i da ne otvaraju nove raune. Izvetaj o stanju sredstava na raunima osuenog pravnog lica organizacija za prinudnu naplatu dostavlja sudu koji je izrekao prvostepenu presudu.

Sprovoenje postupka prestanka pravnog lica lan 66

Postupak likvidacije ili steaja privrednog drutva sprovee se prema pravilima odreenim zakonom za postupak likvidacije, odnosno prema pravilima propisanim za bankrot, kao oblik steajnog postupka.

Postupak likvidacije ili steaja banke ili drutva za osiguranje sprovodi se u skladu sa odredbama zakona, kojim se regulie postupak likvidacije ili steaja tih pravnih lica. Postupak prestanka pravnog lica na drugi nain sprovode osnivai pravnog lica na osnovu akta u kojem je utvren reim podele imovine, postupak namirenja poverilaca i nain zatite njihovih prava.

Ovlaenje javnog tuioca lan 67

Po proteku roka od tri meseca od upisa reenja o izvrenju kazne prestanka pravnog lica u registar pravnih lica, organ koji vodi taj registar proverie da li je pokrenut postupak likvidacije ili steaja. Ako postupak likvidacije ili steaja nije pokrenut, organ iz stava 1. ovog lana o tome obavetava javnog tuioca koji e, u cilju zatite prava poverilaca, pokrenuti steajni postupak. Za pokretanje steajnog postupka nad osuenim licem nadlean je javni tuilac po ijem je zahtevu voen prvostepeni krivini postupak.

Obavetenje suda lan 68

Nakon sprovedenog postupka likvidacije, steaja ili prestanka pravnog lica na drugi nain organ koji vodi registar pravnih lica izvrie brisanje osuenog pravnog lica iz registra. O upisu izreene kazne i brisanju osuenog pravnog lica iz registra organ iz stava 1. ovog lana obavestie sud koji je izrekao prvostepenu presudu.

4. Izvrenje mera bezbednosti Izvrenje zabrane obavljanja odreenih registrovanih delatnosti ili poslova lan 69

Sud koji je u prvom stepenu izrekao meru bezbednosti zabrane obavljanja odreenih registrovanih delatnosti ili poslova dostavlja pravnosnanu odluku organu nadlenom za voenje poslova registracije pravnih lica radi odgovarajueg upisa ili evidencije radi sprovoenja mere. Pravnosnana odluka iz stava 1. ovog lana dostavlja se i organu nadlenom za izdavanje dozvole ili odobrenja za vrenje odreene registrovane delatnosti ili poslova, ako je propisom predvieno da se ta delatnost ili poslovi mogu obavljati samo po izdatoj dozvoli ili odobrenju nadlenog organa. Pravnosnana odluka iz stava 1. ovog lana dostavlja se i policiji na ijem podruju domae pravno lice ima sedite, odnosno strano pravno lice ima predstavnitvo ili ogranak, radi upisa u propisanu evidenciju, kao i nadlenom inspekcijskom organu.

Izvrenje javnog objavljivanja presude lan 70

Kada je izreena mera bezbednosti javno objavljivanje presude, sud koji je sudio u prvom stepenu dostavlja izvrnu odluku na objavljivanje uredniku sredstava javnog informisanja. Trokove javnog objavljivanja presude snosi osueno pravno lice.

Shodna primena Zakona o izvrenju krivinih sankcija lan 71

Na izvrenje krivinih sankcija shodno se primenjuju odredbe Zakona o izvrenju krivinih sankcija, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

III ZAVRNA ODREDBA

lan 72

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".