UNIVERZITET U BEOGRADU FILOLOKI FAKULTET PREDMET: KRATAK PREGLED JAPANSKE KNJIEVNE ISTORIJE

MUKO-ENSKI ODNOSI U ROMANIMA KOKORO, ENA U PESKU, SUNCE NA ZALASKU i ZAVET

-s e m i n a r s k i r a d-

Mentor: Prof. dr Kayoko Yamasaki

Student: Strahinja Maei

Beograd, 2013

Sadraj
Saetak ................................................................................................................................... 2 Muko-enski odnosi ............................................................................................................. 3 Zakljuak................................................................................................................................ 7 Literatura ................................................................................................................................ 9

Saetak
Bez obzira na kulturu, rasu, maternji jezik, nacionalnost ili pol, kao socijalna bia, ljudi stupaju u neposredan kontakt sa drugim osobama i stvaraju nova iskustva koja ih oblikuju i na taj nain kroje fabulu romana iji smo svi mi glavni likovi, a to je roman koji se zove ivot. Upravo hodajui svojom putanjom, upoznajui nove ljude, zaljubljujui se, volei, razvijamo se i uimo o sebi i stvaramo percepciju o svetu oko nas. Analiza tih, muko-enskih odnosa u delima "ena u pesku" od autora Kobo Abea, "Sunce na zalasku" Osamu Dazaija, "Zavet" Toson imazakija i "Kokoro" Nacume Sosekija, tema je ovog rada. Kljune rei: ljubav, zarobljenost, nedoreenost, pouda, telesno, tuga, krivica, strah, drutvo, ambicija

MUKO-ENSKI ODNOSI

Ni jedno od ovih dela nema za svoj osnovni motiv odnos izmeu mukarca i ene kao takav, ve se on provlai kroz priu i odslikava psiholoke karakteristike likova, a samim tim i drutva u kome ti likovi ive. Tako, na primer, u delu "Zavet", Toson imazakija, tema nije ljubavni odnos mukarca i ene, ve odslikavanje sociolokog problema - diskriminacija pripadnika nie klase drutva - eta. Meutim, kroz odnos nekoliko likova, Toson je uspeo da pored akcenta koji je stavljen na drutveni problem, opie i prirodu njihovih odnosa. Uimacu, koji je pripadnik eta klase, zaljubljen je u O-io, erku svog prijatelja. Meutim, pritisnut frustracijom to nikome ne sme da kae istinu o svom poreklu, kao i strahom od reakcije okoline, on joj ne govori o oseanjima koja gaji prema njoj. Za razliku od njega, u hramu u kojem ona ivi, postoji i svetenik koji je uznemirava i pokuava da je obljubi. Kroz ovaj pojedinaan odnos, nalazi se motiv mukarca koji ne vrednuje enu kao bie sa kojim treba podeliti ljubav, ve je posmatra samo kao objekat telesne elje, to je i motiv koji se moe pronai i u delu "Sunce na zalasku". Kazuko, glavni lik "Sunca na zalasku", predstavlja personifikaciju "nacije zalazeeg sunca", to je metafora za aristokratski sloj u Japanu koji je nakon Drugog svetskog rata krenuo da propada. Ona je ena koja se, uprkos svojim slabostima, trudi da ispuni svoje ciljeve, ponekad ak i na beskrupulozan nain. Kroz njen odnos sa mukarcima, vidi se priroda njenog lika. S jedne strane, ona predstavlja novu ideju razvoda u Japanu. Nakon to je obelodanila svome muu da ima ljubavnika, ona se od njega razvodi i sa majkom seli u staru kuu na selu. Propadanje tradicionalnih japanskih vrednosti kao to je porodica, usled jaanja uticaja zapadne kulture, jeste jedna poenta ovakvog odnosa.

Slino se moe primetiti i u njenom odnosu sa gospodinom Ueharom, u kojeg se ona zaljubljuje i alje mu ljubavna pisma. Iako zna da je on oenjen ovek, ona mu udara na sujetu i pominje svoje udvarae, ne bi li ga zaintrigirala da joj odgovori. ak ide toliko daleko da mu otvoreno govori kako eli njegovo dete. On joj na pisma ne odgovara, ali ona, uporna u elji da ostvari svoj cilj, odlazi u Tokio i nalazi ga. Meutim, tu se vidi njegova priroda. Nezadovoljan svojim ivotom, od ena uzima ta hoe i vraa se svojoj jedinoj utesi - piu. Ovde se zapravo dokazuje da ona nije volela njega, ve svoju iluziju o njemu - za nju on je trebalo da predstavlja Deus ex machina njene tune ivotne povesti. U strahu od pucanja mehura njene zone komfora, ona ide korak dalje. Nakon majine smrti i bratovljevog samoubistva, alje mu svoje poslednje pismo i obavetava ga kako je uspela da ostvari svoju ambiciju, da nosi dete oveka kojeg voli. U ovom poglavlju, kroz njenu retoriku, jasno se vidi da je ojaala, budui da od njega trai da joj ispuni elju - da njegova supruga barem jednom u naruju dri njeno dete. Ona to naziva "odbranom naputene ene koja biva zaboravljenom" i njih dvoje naziva "rtvama perioda tranzicije moralnosti", ime nam autor jasno stavlja do znanja da je njihov odnos zapravo metafora za drutvene okolnosti u kojima se pria odvija. Zajednika crta ova dva dela, jeste to to se ene nalaze u vie-manje podreenom poloaju u odnosu na mukarce. Tako su u "Suncu na zalasku" Kazuko i njena majka pod pokroviteljstvom ujaka. U "Zavetu", O-io bez ikakvog prava na primedbu odlazi u hram. Meutim, ono to se ovde primeuje jeste to da uprkos svom, naizgled podreenom poloaju, one imaju vrlo snanu volju i miljenje. Tako Kazuko ide uprkos drutvenim normama ne bi li ispunila svoj cilj, dok O-io ne doputa sveteniku da dopre do nje i isto tako ne doputa da Uimacino poreklo utie na njena oseanja prema njemu. U delu "Kokoro", kroz lik uitelja se odslikava odumirui duh ere Meii. Kroz krajnje zanimljiv ljubavni trougao, u ovom delu se provlai motiv usamljenosti. Ve prvi muko-enski odnos koji se opisuje jeste odnos izmeu njega i njegove roake. Naime, ujak koji je eleo da uzme nasledstvo koje je ostalo od uiteljevog pokojnog oca, terao ga je da se oeni svojom roakom. Kada je on to odbio, od nje se osetilo samo razoaranje. Ne zato to ga je volela, ve ista sujeta. Ovde se enidba koristi kao simbol izdajstva.

Postaje skrhan izdajom svog ujaka i njegova percepcija o ljudima koji ga okruuju se menja. Pun je nepoverenja, ini mu se da svi nastoje da ga preu i iskoriste ga ne bi li nekako na njemu profitirali. Ba zato, kada se preselio kod jedne udovice, sa rezervom prihvata oseanja koja rastu prema njenoj erci. Meutim, nauen loim iskustvom, nije siguran da li ona gaji simpatije prema njemu ili je samo marioneta koju gazdarica koristi ne bi li na njemu nekako zaradila. Problem nastaje kada on poziva svog prijatelja, u romanu nazvanog samo slovom K. Ne oekujui da bi moglo doi do takvog ishoda, K se zaljubljuje u gazdariinu erku, ali okleva da joj prizna svoja oseanja. Tada dolazi do tenzije izmeu dva prijatelja koji se, moglo bi se rei na energetskom nivou, nadmeu za njene simpatije. Ne mogavi da izdri postojanje konkurencije, u svojstvu odbrambenog mehanizma, on od majke trai njenu ruku a da to ne kae svom prijatelju. To rezultuje K-ovim samoubistvom, to je zauvek promenilo uiteljevo stanje uma. Konstantno optereen oseanjem krivice, on vodi, iako ne samaki budui da se eni erkom gazdarice, usamljen ivot. Izmeu njih dvoje postoji senka koja im ne dozvoljava da ive sreno. Umesto da vidi svoju ljubav, on je u svojoj supruzi video stid i stalno podseanje da nije ispao drugaiji od svog strica kada je u pitanje pristup izdajstvu. Problem u njihovom odnosu, koji se nalazi i u ostalim delima, jeste nedoreenost. Zbog njegove zatvorenosti, ona se oseala kao da je ona odgovorna za nesavrenost njihovog odnosa i sebe krivila. Ne mogavi da podnese griu savesti, veruje da je vreme da svoj ivot privede kraju te izvrava samoubistvo. U svom oprotajnom pismu, on svom prijatelju objanjava svoju ivotnu priu gde navodi da ne eli da njegova supruga sazna istinu. Nastojao je da je zadri u iluziji da je on bio ovek za kakvog ga je ona smatrala i na taj nain eleo da je zatiti od bola i razoaranja. U ovim delima, autori su putem odnosa izmeu mukih i enskih likova pokuali da opiu psihologiju drutva i vremena u kojima likovi postoje i akcenat je na emocijama, duhovnom aspektu privrenosti suprotnom polu. Abe Kobo takoe nastoji da predstavi psihologiju jednog vremena kroz likove u svom najboljem romanu "ena u pesku".

Analizirajui siejni tok romana, na prvi pogled bi se reklo da se autor fokusira na telesnu privlanost, poudu i seksualne nagone u oveku. Naime, glavni lik, entomolog, odlazi u potragu ne bi li otkrio novu vrstu insekata. Zavrava meu peanim dinama gde mu obazrivi seljani predlau da prespava kod takozvane tetkice. Sledeeg dana otkriva da je to zapravo bila zamka i da je zarobljen u peanoj jami sa enom ne bi li bio radna snaga u selu. Ve prve noi, on vidi njeno obnaeno telo i oseti poudu. Glavni lik je vrlo analitian te sve misli i injenice stavlja u sito racionalizacije ne bi li opravdao svoj nain razmiljanja. Iako, nateran okolnostima, stupa u seksualni odnos sa enom, on nju ne smatra svojim ljubavnim partnerom ve kao nekoga sa kime je u odnosu razmene usluga. On se u poetku i dalje vodi zakonima civilizacije, iako se u tom trenutku ne nalazi u istoj, te ne doputa sebi da enu posmatra kao nekoga sa kime bi potencijalno mogao spavati. Uz to, nespokojan je jer postoji bojazan da ga ona moda samo zavodi kako bi ostao u selu. Meutim, ukoliko pogledamo radnju iz njene perspektive, dolazimo do zakljuka da je autor namerio da pokae kako smo mi zapravo socijalna bia te da biti u zajednici sa nekom osobom nije puka elja ve potreba. Ali, kao to se moe videti na kraju romana, njegov stav se menja. Od oseanja antagonizma usmerenog prema itavom selu i eni, do prihvatanja svoje sudbine i prihvatanje svakodnevnice u peanoj jami kao naviku, pokazuje da je potreba za bliskou iznad razuma. Takoe, autor se kroz njihov odnos bavi i pitanjem identiteta. Postavlja se pitanje zato on na kraju ne bei ve odluuje da ostane u peanoj jami. Nakon Drugog svetskog rata, Japan ulazi u ubrzan proces modernizacije i promene, kako u ekonomskom smislu, tako i na nivou mentaliteta japanske nacije. Suoeni sa ubrzanim prihvatanjem zapadnjakog naina ivota, a istovremenog pokuaja da se odri japanski sistem tradicionalnih vrednosti, dolazi do krize identteta na nacionalnom nivou. Na jednom podsvesnom nivou, upravo to pisac pokuava da prikae. Bivi kidnapovan i lien slobode, od besa i elje da se vrati na staro, glavni lik na kraju doivljava katarzu i nalazi svoje iskonsko Ja, bez pritiska zakona, normi, graanstva. Zatoeno, a osloboeno.

Zakljuak
Kroz sve ove prie odnosa meu enskim i mukim likovima, kako emotivnih, tako telesnih, autori su pokuali da nam prikau tok misli razliitih generacija. Ono to se provlai kao zajednika nit kroz sva dela jeste nedoreenost linih oseanja i posledica takvog obrasca ponaanja. Moda nas autori na taj nain podseaju da niko ne moe donositi odlike u naim ivotima umesto nas i da ne treba predugo ekati kada se dobije prilika. Sosekijev uitelj je zbog svoje neodlunosti morao da ispata. Kazuko je sama odluila da prevari svog mua i ispuni svoje ambicije i ciljeve. ena u pesku sama nastavlja ivot bez ivota ne bi li peskom sa sebe sprala oseanje krivice zbog smrti mua i deteta. Moglo bi se rei da je pouka ovakve misli da smo svi krojai svog ivota i da niko ne snosi posledica naih izbora do nas samih.

Literatura

1. Dazai, Osamu, The Setting Sun, Tokyo, New Directions Publishing Corporation, 1956 2. Kobo, Abe, ena u pesku, Beograd, Tanesi, 2009 3. Nacume, Soseki, Kokoro, Beograd, Tanesi, 2010 4. Toson, Shimazaki, The Broken Commandment, Tokyo, Tokyo Press, 1977