Broj 05/13

PROMOCIJA I UNAPREENJE ODRIVOG DRUTVENO-EKONOMSKOG TERITORIJALNOG RAZVOJA U ZEMLJAMA ZAPADNOG BALKANA

Newsletter
U OVOM BROJU: Analiza rizika monokulturna poljorpivreda Southeast Europe PPP Infrastructure Forum 2013 InTER vesti

Na podruju energetike lokalna uprava mora planirati potrebe i nain opskrbe energijom, donositi programe i planove izgradnje, odravanja i koritenja energetskih objekata, kao i programe za uinkovito koritenje energije na lokalnoj razini.

Energetska uinkovitost i lokalni razvoj

Ana Pavii-Kaselj Uteda energije kroz poboljanja energetske uinkovitosti kota znatno manje od proizvodnje, prijenosa i distribucije energije iz elektrane, a pored toga ostvaruje viestruke ekonomske i okoline koristi. Kroz dovoenje energetski uinkovitih tehnologija u kuanstva, smanjuje se energetska potronja te sukladno tome i rauni za energiju, no mnogo vanije ja injenica da uteeni novac ostaje u rukama lokalnog stanovnitva koje izvodi radove na poboljanju energetske uinkovitosti. Na taj nain energetska uinkovitost djeluje viestruko, smanjuje zagaenje zraka i emisiju staklenikih plinova, poboljava sigurnost opskrbe i smanjuje ovisnost o uvozu energije dok istovremeno stavara nova radna mjesta kroz lokalno zapoljavanja, to nedvojbeno stimulira lokalni razvoj. Lokalna uprava u svom samoupravnom djelokrugu obavlja poslove kojima se neposredno ostvaruju interesi graana. Na podruju energetike ona mora planirati potrebe i nain opskrbe energijom, donositi programe i planove izgradnje, odravanja i koritenja energetskih objekata, kao i programe za uinkovito koritenje energije na lokalnoj razini. Promicanje zelenih, kompaktnih i energetski uinkovitih lokalnih uprava predstavlja okosnicu odrivog razvoja. Energtske i industrijske politike temelje se na stratekim i integriranim pristupima koje ukljuuju potporu i sudjelovanje lokalnih vlasti, dionika i graana. Lokalna uprava moe promicati energetsku uinkovitost na teritoriju kojim upravlja, na nain da razvija i donosi Akcijski plan odrivog energetskog razvitka (Sustainable Energy Acion Plans - SEAP)1. Iako inicijalno zamiljen za pro1 Potpisivanjem Sporazuma gradonaelnika (Convenant of

mociju meu gradovima putem Sporazuma gradonaelnika, ne postoje nikakve zapreke da se SEAP replicira na opinskom nivou, pogotovo imajui u vidu da su u opine u jednim zemljama mnogo vee od gradova u drugim zemljama. Implementacijom SEAP-a poboljava se uinkovitost javnih lokalnih objekata i usluga te potiu mjere poboljanja energetske uinkvitosti u stambenom, komercijalnom i industrijskom sektoru. Na ovaj nain lokalna uprava zajedno s dravnom upravom te lokalnim upravama europskih zemalja ravnopravno dijele odgovornost i preuzimaju obveze za borbu protiv globalnog zagrijavanja provedbom raznih programa, projekata i inicijativa za poboljanje energetske uinkovitosti i koritenja obnovljivih izvora energije. Partnerstvo Ambiciozni cilj smanjenja emisija staklenikih plinova za vie od 20% u odnosu na referentnu godinu mogu je samo uz aktivno ukljuenje i sudjelovanje lokalnih uprava, brojnih interesnih skupina i samih graana. Stoga prilikom osmiljavanja SEAP-a treba uzeti u obzir slijedee: 2
Mayors), gradonaelnici se obvezuju na izradu SEAP-a koji treba biti dostavljen Europskoj komisiji unutar razdoblja od jedne godine. Akcijski plan odrivog energetskog razvitka grada predstavlja temeljni dokument koji na bazi prikupljenih podataka o zateenom stanju identificira te daje precizne i jasne odrednice za provedbu projekata i mjera energetske u inkovitosti i koritenja obnovljivih izvora energije na gradskoj razini, a koji e rezultirati smanjenjem emisije CO2 za vie od 20% do 2020. godine 2 Prema informacijama dostupnim autoru temeljem sudjelovanja u provedbi projekta CENEP http://cenep.net/hr

 Ojaati insitucionalne kapacitete lokalne uprave imenovati i educirati odgovorne osobe te osigurati poetna sredstva za izradu projekata; Osigurati sustavnu suradnju sa nadlenim tijelima dravne uprave, strateki planirati provedbu usvojenih politika na nacionalnoj razini te aktivno zagovarati svoje lokalne interese na nacionalnoj razini; Ukljuiti se u sustav planiranja europskih i regionalnih projekata. Planirajte i pripremajte projekte za prijavu na EU-fondove te vodite rauna o njihovoj usklaenosti te usklaenosti sa javnim politikama; Iskoristite primjere dobre prakse ostalih europskih gradova te mogunost uspostavljanja suradnje i razmjene iskustava (putem gradova prijatelja, twinning projektima itd.); Poboljati koordinaciju na lokalnoj razini izmeu institucija nadlenih za pitanja energetske politike (lokalne razvojne agencije, lokalne kancelarije za ekonomski razvoj, lokalne energetske agencije, te organizacije civilnog drutva); Formirati radnu skupinu sastavljenu od relevantnih strunjaka za pitanja energetske uinkovitosti te imenujte koordinara skupine. Radna skupina e partnerskim radom i konzultacijama definirati mjere, izvore sredstava i vremenski rok za realizaciju, a koordinator e biti odgovor za provedbu mjera; Ukljuiti graane kao ravnopravne partnere u stavaranje SEAP-a. Organizirajte javne skupove, rasprave i radionice i u njih ukljuite graane kako biste utvrdili njihove potrebe i mogunosti. Informirajte graane o koristima energetske uinkovitosti, osobito o mogunostima dobivanja financijskih potpora i o utedama; Organizirati energetske kutke ili energetskog savjetnika gdje se graani mogu obratiti s upitima o energetskoj uinkovitosti u kuanstvima; Planirati i rezervirati sredstva iz lokalnih prorauna za sufinanciranje mjera energetske uinkovitosti u kuanstvima, javnim objektima, javnoj rasvjeti, industriji i prijevozu; U provedbu projekata energetske uinkovitosti ukljuiti i lokalne izvoae radova ciljem razvoja lokalnog poduzetnitva i podizanja standarda lokalne zajednice. Odrivi razvoj gradova i opina Definirane mjere poboljanja energetske uinkovitosti iz SEAP-a obvezuju lokalnu upravu, ustanove i trgovaka drutva u vlasnitu ili suvlasnitvu gradova te su fokusirane na slijedea podruja: smanjenje energetske potronje u sektoru zgradarstva, kako javnih zgrada tako stambenih i komercijalnih zgrada; kvalitetan i energetski-ekoloki uinkovit javni gradski prijevoz; energetski uinkovita i ekoloka javna rasvjeta; urbani razvoj gradova po naelima energetsko-ekoloke odrivosti; kontinuirane informativno-edukativne aktivnosti i kampanje o nainima poveanja energetske uinkovitosti i smanjenja emisija CO2 za podizanje svjesti o nunosti tedenje energije; potpora programima i inicijativama raznih fizikih i pravnih subjekata u cilju veeg koritenja obnovljivih iz-

vora energije; promicanje lokalne proizvodnje energije iz obnovljivih izvora i kogeneracije. Primjeri dobre prakse iz Hrvatske Na podruje Hrvatske se u zadnjih par godina razigralo trite energetske uinkovitosti i obnovljivih izvora energije. U 2013. godini su planirana proraunska sredstva u iznosu od preko 20 milijuna eura poticaja u mjere energetske uinkovitosti, dijelom iz nacionalnog, a dijelom iz lokalnih prorauna. Podruja u koja su usmjereni poticaju ubuhvaaju: zgradarstvo, javnu rasvjetu, istiji transport, industriju, projekte obnovljivih izbora energije te projekte organizacija civilnog drutva. Mjere Fonda za zatitu okolia i energetsku uinkovitost je tijekom oujka i travnja 2013. godine odobrio sredstva za energetske investicije u preko 12.000 kuanstva, za 18 projekata energetske uinkovitosti i koritenja obnovljivih izbora energije u zgradama turistikog sektora i drugim komercijalnim zgradama te za energetske preglede s ciljem izlaganja energetskih certifkata o energetskim svojstvima zgrada javne namjene. ak 13 upanija (od ukupno 21 upanije), 20 gradova i 16 opina subvencionara sa minimalno 50% nabavu i ugradnju solarnih kolektora, kotlova na biomasu, fotonaposkih sustava, toplinskih pumpi i vjetrogeneratora u kuanstvima obiteljskim kuama i viestambenim zgradama.3 Dodatno, 7 gradova sufinancira sa minimalno 50% ugradnju razdjelnika topline i termostatskih ventila u obiteljskim kuama i viestambenim zgradama. 4 Pored instrumenata sufinanciranja, najistaknutija praksa u podruju energetske uinkovitosti5 je Grad Koprivnica koji je odluio izgraditi Zeleni kvart sa niskoenergetskim stambenim zgradama kao pokazni primjer niskoenergetske gradnje sa ciljem osiguranja odrivog lokalnog razvoja. U Zelenom kvartu su izgraene u periodu 2010.-2012. prve dvije niskoenergetske stambene zgrade, od ukupno sedam planiranih. Zgrade imaju najvii energetski razred: A+ (pasivna zgrada) i kao stambene zgrade sa 28 stanova, to su prve pasivne zgrade u Hrvatskoj te ujedno i prve pasivne zgrade izgraena po modelu drutveno poticane stanogradnje (POS). Prodajna cijena 1m2 NKP a iznosi 1.000 eura. Financijska sredstva za izgradnju stanova Agencija za stambeno poticanu stanogradnju Grada Koprivnice pribavlja prema odredbama Zakona o drutveno poticanoj stanogradnji (Zakon o POS-u) te projekt izvodi u uskoj suradnji sa lokalnim projektantima i izvoaima radova. Grad Koprivnica odrekao se komunalnog doprinosa u u 100%-tnom iznosu, te na taj nain pomogao u uspjenoj realizaciji projekta Zeleni kvart. U niskoenergetskom stanu
3 http://www.fzoeu.hr/hrv/pdf/Odluka%20UO%20OIE%20 u%20kucanstvima_2013.pdf 4 http://www.fzoeu.hr/hrv/pdf/Odluka%20UO_2013.pdf 5 Prema informacijama dostupnim autoru temeljem sudjelovanja u ocjenjivakom odboru za nagradu In Puls u podruju energetske uinkovitosti. http://udruga-gradova.hr/Default.aspx?art=372

prosjene veliine 60 m2 ukupni troak grijanja i hlaenja u prosjeku mjeseno iznosi izmeu 50 i 60 eura, dok ukupni trokovi (ukljuujui potroenu vodu, plin za kuhanje i el. energiju) iznose oko 100njak eura mjeseno ime su oekivanja o izrazito kvalitetnom, a istovremeno tedljivom stanovanju u potpunosti opravdana. Sustavnim planiranjem do racionalnog gospodarenja energije Grad Sisak je uveo novi sustavni pristup u rjeavanju problema gospodarenja energijom u objektima u vlasnitvu Grada. Dotrajala drvena stolarija na objektima u vlasnitvu Grada zamijenjena se visokokvalitetnom aluminijskom stolarijom (koeficijenta prolaza topline U= 1,4 W/m2K ) koja e donijeti utedu energije i poveati komfor. Nadalje, s ciljem poboljanja energetskih svojstava objekata te zamjene dotrajalih, po zdravlje opasnih salonitnih pokrovnih ploa u osnovnoj koli Galdovo i djejem vrtiu Bubamara, provedeni su projekti zamjene pokrova i toplinske izolacije krovita elinim trapeznim plastificiranim limom. Takoer, projektom grijanja u Podrunoj koli Hrastelnica izgraena je kotlovnica snage grijanja 50kW na pogonsko bio-gorivo, te je osmiljen rada sustava daljinskog praenja potronje energenata i vode na podruju cijelog Grada Siska. Ukupni iznos financijskih sredstava uloenih u mjere energetske uinkovitosti u Gradu Sisku u periodu od 2009.-2012. godine iznosi 1 milijun eura lokalnih proraunskih sredstva. Nakon pokretanja prvih projekata i prvih pozitivnih rezultata, iz postojee strune strukture zaposlenika u Gradu Sisku, formiran je tim za energetsku uinkovitost s dva zaposlenika, pa time nisu ostvareni nikakvi dodatni trokovi. Energetski tjedan u organizaciji Grada Zagreba, kontinuirano se provodi ve 3 godine zaredom. Manifestacija odrana 2012. godine, trajala je est dana, okupila je pridstavnike brojnih inozemnih i nacionalnih institucija te obuhvatila ukupno 38 razliitih aktivnosti na temu energije i zatite okolia, mogunosti raspolaganja i upravljanja vlastitim prirodnim resursima, posljedica i borbe protiv globalnog zatopljenja, racionalnog koritenja energije, primjene mjera energetske uinkovitosti, obnovljivih izvora energije, ekoloki prihvatljivih goriva, razvoja i primjene novih tehnologija, aplikacija na EU natjeaje, mogunosti gospodarskog razvoja i financiranja projekata. U suradnji sa 70-ak partnera organizirana je meunarodna konferencija te posebne strune tematske konferencije, tribine, seminari i prezentacije. U program Zagrebakog energetskog tjedna bili su ukljueni i svi djeji vrtii (206 lokacija, cca. 7000 predkolske djece), sve osnovne (114 lokacija, cca. 7000 uenika prvih razreda) i sve srednje kole Grada Zagreba (67 lokacija, cca. 9000 uenika prvih razreda) u kojima su podijeljeni prigodni edukacijski materijali, potaknula se zainteresiranost najmlaih o temama energije te je odrana edukacija uenika o energetskoj uinkovitosti i obnovljivim izvorima energije. Ukupan troak zagrebakog energetskog tjedna iznosio je 26.000

eura te je financiran iz prorauna Grada Zagreb, dok su za cjelokupnu organizaciju bili zadueni djelatnici Gradskog ureda za energetiku, zatitu okolia i odrivi razvoj. Zakljuak Zajednikim pristupom rjeavanju problema prostorne iskljuenosti, energetskog siromatva i boljih uvjeta stanovanja dolazimo do kljunih elemenata lokalnog razvoja na nain da gradovi i opine postaju ljepi i ivlji, ali i konkurentniji. Izgradnja zelenih i zdravih gradova i opina nadilazi jednostavno smanjnje emisije CO2. Dolazimo do cjelovitog pristupa u zatiti okolia i energetici u kojem se mnoge komponente prirodnog ekosustava isprepliu s onima iz drutvenog, ekonomskog, kulturnog i politikog sustava u jedan jedinstveni sustav. Uspjena i dinamina lokalna uprava igra vanu ulogu u dobrobiti ne samo svojih stanovnika, nego i okolnih naselja. Njen utjecaj je neophodan za izbjegavanje ruralne depopulacije i za promicanje uravnoteenog teritorijalnog razvoja. Odriva lokalna uprava mora imati atraktivne otvorene javne prostore i promicati odrivu, ukljuivu i zdravu mobilnost, na nain da biciklizam i pjeaanje bude atraktivno, a javni prijevoz omiljen. Poveana energetska uinkovitost u zgradama smanjuje gospodarsku i energetsku ranjivost, a povezane inovacije, tehnologije i usluge u graevini i energetici vani su pokretai lokalnog razvoja. Meutim, lokalni razvoj zahtijeva i tehnoloke i drutvene inovacije, koje moraju biti usklaene sa cjelokupnim razvojem odreenog odruja. Zatita okolia ne moe biti odijeljena od demografskih, ekonomskih, drutvenih i kulturnih problema. Zelena i ista mobilnost treba uzeti u obzir zahtjeve starijih osoba i obitelji s malom djecom, kao i uvjete za razvoj malog i srednjeg poduzetnitva. Koritenje obnovljivih izvora energije, poput solarnih panela ili biomase moraju potovati arhitektonsku i kulturnu batinu i turistiki potencijal gradova i opina. Zelena naselja trebaju biti cjenovno Ana Pavii-Kaselj pristupana kako bi mag.oec. i mag. europskih studija, se izbjegla prostorna Biva Pomonica ministra za energetsku segregacija. Potrebno uinkovitost u Ministarstvu graditeljstva i prostornoga ureenja Vlade Republike postupno energet- Hrvatske ski obnoviti postojei fond kako javnih, tako i Institut za razvoj i meunarodne prihvatnih stambenih i odnose, Zagreb komercijalnih zgrada. n ana.pavicic.kaselj@gmail.com

Analiza rizika Monokulturna poljoprivreda

Ljubia Mijai, Magistar studija o ivotnoj sredini, Cleveland State University, Ohajo, SAD

Od postojanja oveka uspostavljanje ravnotee izmeu prehrambene proizvodnje i raspoloivog zemljita bilo kljuno za opstanak svih civilizacija. Jedan od najznaajnijih aspekata koji definie sve civilizacije je zavisnost od proizvodnje specifine nutricione base koja je jo koriena kao osnova za izgradnju drutva (struktura, ekonomija, religija...). Da bi opstale, sve kulture su birale najbolje poljoprivredne kulture i najkvalitetnije seme koje je obeavalo da e dati najbolji rod i time obezbedili nutricionu bazu zajednice . Tako moemo rei da monokulturna poljoprivreda (uzgoj jedne vrste poljoprivrednog proizvoda) nije izum modernog doba, jer je i u prolosti bila zastupljena kao i danas. Istorijska revolucija u poljoprivrednoj proizvodnji izgradila je drutvo, a monokulturna poljoprivreda omoguila je kontrolisanu ekonomiju koja se ne razlikuje mnogo od dananje.

ak i ako posmatramo veliinu populacije u odnosu na veliinu planete, moemo rei da je monokulturna poljoprivreda u prolosti bila na zanemarljivom nivou, i da nije mogla imati nikakvog uticaja na ivotnu sredinu jer je samo mala povrina zemlje bila obraivana. Istoriari i ekonomisti se sa ovim nee sloiti. Neki kau da je uticaj monokulturne poljoprivrede u prolosti bio ak i ozbiljniji, jer se nijedan neeljeni dogaaj nije mogao ublaiti meunarodnom trgovinom kao danas. Odgovor na pitanje zato su nestale civilizacije u nekim sluajevima ima vie veze sa neuspehom u odravanju prehrambene proizvodnje nego sa bilo im drugim. Postoji veliki broj pokazatelja da je vladala glad i da su se ratovi vodili zbog nedostatka hrane prouzrokovanog tetoinama i invazijama parazita bukvalno biblijskih razmera. Izumiranje dinosaurusa moda i nije izuzetak. Koji je danas obim monokulturne poljoprivrede u odnosu na biodiverzitet? Neke studije daju alarmantne podatke da je samo u Kini broj poljoprivrednih vrsta proizvedenih 1940. od 10.000 danas je pao na neto vie od 300 vrsta. Ono to jo vie zabrinjava je injenica da se Kina u oblasti agrarne tehnologije jo uvek smatra nedooljno razvijenom zemljom sa tradicionalnom poljoprivrednom osnovom. Kao i tokom istorije, ni danas niko u prehrambenoj industriji ne bira rado monokulturnu poljoprivredu, i svest o problemima je veoma prisutna u svim interesnim grupama. Ipak, zbog zamaha koji postoji, kao i nestaice hrane

sa kojom se svet suoava, niko nema rezervni plan sa kojim bi se odgovorilo na toliko potreba i elja. Tako monokulturnu proizvodnju u prehrambenoj industriji danas koriste i razvijene i nerazvijene zemlje. Racionalan um bi trebalo da preispita veze izmeu sistema pre nego to donese neki izbor ili formira miljenje o nekom od aktuelnih pitanja, kao to su koncentracija aflatoksina u mleku, tema koja je danas u Srbiji veoma prisutna, ili bolest ludih krava iz ne tako daleke prolosti, epidemija eerihije koli, itd. Prvi talas moderne monokulturne poljoprivrede zapoeo je sa industrijalizacijom i migracijama u urbane oblasti. Ishrana zasnovana na mesu i ivini dovela je do velike potranje za kulturama koje se koriste kao osnova stone hrane (kukuruz i soja), kao sekundarnim elementima u lancu ishrane. U proizvodnji hrane, dvostruko je tei zadatak proizvesti meso, ali visoka potranja za proteinima ivotinjskog porekla donosiocima odluka ne ostavlja puno izbora. Agrarna zelena revolucija iz 1940. godine obezbedila je tehnologiju neophodnu za pokrivanje visoke potranje za proteinima za ljudsku ishranu, za sve veu populaciju, prvo u razvijenim zemljama, a zatim i za raspodelu vikova zemljama u razvoju. Jednostavnim posmatranjem politike i delovanja najrazvijenije svetske agroekonomije moemo videti da danas u Sjedinjenim Dravama manje od 3% populacije, odnosno poljoprivrednika, hrani preostalih 97%, kao i neke druge drave koje ne mogu zatititi svoja trita. Ovo samo po sebi stvara zamah svetskih razmera u tome koliko monokulturna proizvodnja koliinom nadmauje kvalitet. Isti ekonomski pokreta prisutan je svugde u svetu, ukljuujui i Srbiju, gde je profit imperativ, i agrobiznis nema drugog izbora ve da prati interese trita i sa manje resursa proizvodi vie. Drugi talas monokulturne poljoprivrede, znatno vaniji i uticajniji doao je sa uvoenjem biotehnologije i genetski modifikovanih vrsta, i poznat je pod nazivom genska revolucija. Bez obzira na kontroverze koje prate temu bezbednosti genetski modifikovane hrane u celom svetu (tu debatu ja lino smatram veim delom iracionalnom), sama tehnologija izgraena je na pozitivnim iskistvima zelene revolucije i ona uvodi ekstremne oblike monokulturne poljoprivrede koji nikada ranije nisu vieni na zemlji.

gije kao progresivnom reenju zadovoljavanja svetskih potreba za hranom. Ovaj radikalni predlog (mogu rei i dekadentan) da koristimo poljoprivredu da bismo hranili nae automobile stvorio je dodatne nestaice hrane ime je doveo monokulturnu poljoprivredu do ekstremnih razmera da bi se obezbedila dovoljna koliina hrane. Sve ove aktivnosti imaju svoju cenu u razliitim aspektima: ekolokom, zdravstvenom, socijalnom, i konano, ekonomskom. Monokulturna poljoprivreda je tehnoloki voen metod proizvodnje koji koristi standardizovanu opremu, sintetika ubriva, pesticide i konstantno istie monokulturnu poljoprivredu kao imperativ bez ikakve druge alternative na vidiku. Ali kako da govorimo o odrivosti kada tehnoloki proces ne ukljuuje prirodne cikluse i upotrebu poljoprivrednog otpada, kao to su ubrivo i ostaci useva, i umesto da prati prirodni ivotni ciklus kada su resursi ve u procesu proizvodnje, mi smo njime stvorili jo vie ekolokih problema. Zbog gajenja istih kultura, kontrola tetoina postaje sve tei zadatak koji na dui rok ima samo jedno reenje: korienje vie pesticida. Hibridna semena mogu izgubiti sposobnost reprodukcije i ostaviti poljoprivrednicima samo izbor da koriste ono to se trai na tritu i to e za njih biti najprofitabilnije. U doglednoj budunosti, strunjaci tvrde da e ovaj obrazac proizvodnje smanjiti plodnost zemljita, to e kao posledicu imati glad u svetu. Jo jedan znaajan efekat se potcenjuje od strane svih ukljuenih strana, a to je nedostatak biodiverziteta u biljnom svetu koji ima ogroman uticaj na ivotinjski svet koji od njega zavisi. Drugi znaajni ekoloki efekti koji takoe ne bi trebalo da budu zanemareni su: erozija, cvetanja algi usled obogaivanja hranljivosti vode, invazija tetoina i korova, a usled korienja pesticida za monokulture, i neeljeni efekti na javno zdravlje, kao i mnoge drugi. Cene politike koja podstie praksu monokulturne poljoprivrede kao jedine alternative su visoke za drutvo, na polju uticaja na ivotnu sredinu i problema javnog zdravlja, a svi ih prihvatamo. Kapaciteti za poljoprivrednu proizvodnju na bilo koji drugi nain odbacuju se kao neefikasni, i kao takvi oni nemaju svoje mesto u novoj globalnoj trinoj ekonomiji. Time se ne omoguuje izbor politike fleksibilne raznovrsne proizvodnje.

Poslednji talas, iako nije u punom zamahu, je nova prak- Odrednice politika variraju, od predmeta interesovansa poljoprivredne proizvodnje kao izvora energije, a ja do razliitih postavki vrednosti. U dananjoj agrarkoja se zasniva na podsticanju obnovljivih izovra ener- noj proizvodnji najvie se radi o profitu i ekonom-

skim podsticajima za farmere. Najbolji dokaz za to je injenica da svetsko trite hrane nema granica u odnosu na razliite vrste i kulture, ime se veliki znaaj daje politikom aspektu ovog pitanja. Monokulturna poljoprivreda prepoznata je kao dominantan logian iskorak u pravcu odrive ekonomije, kako u razvijenom delu sveta, tako i u zemljama u razvoju. Za nacije koje su dostigle nivo odrivosti u proizvodnji hrane, to i dalje ostaje princip. ak i ako sve interesne grupe zauzmu stav koji brani biodiverzitet u politikoj i ekonomskoj agendi, u realnosti imamo najekstremniji status quo koji je ljudska istorija ikad zabeleila.

kultura, ali napredak u tom procesu je u toku.

Primera radi: prologodinja politika sa poljoprivrednim subvencijama kao podsticajima za koliinu prinosa umesto za posejanu povrinu prouzrokovala je odreene politike i drutvene turbulencije u Srbiji. Ja mogu da tvrdim da je predloena politika ekonomski opravdana, i efikasna sa take gledita dobiti i nagraivanja merljivog uspeha. Jo jedan dobitak je i u iskrenom prijavljivanju koliina prinosa i podataka koji se unose u statistike modele. Tipian scenario u kojem su svi na dobitku, ali da li je to zaista tako? Podsticanjem sigurnosti i visokih prinosa da bi se obezbedila U ovim okolnostima, poslednji nain da se izbegne visoka mara od subvencija, trite semenskog materinajgori mogui scenario je spaavanje semenskog ma- jala bi se smanjilo na manji broj alternativa koje bi bile terijala. Spaavanje biodiverziteta postaje imperativ i povoljne za dravne programe, banke i osiguravajua pitanje nacionalne bezbednosti u mnogim zemljama drutva, a ne za poljoprivrednike i potroae. irom planete. Institut za useve N.I. Vavilov Research Institute of Plant Industry, osnovan 1894. godine, Kada se sve ovo uzme u obzir, razumno je oekivati da samo je prvi u nizu instituta osnovanih da prikupljaju e monokulturna poljoprivreda definitivno biti intenzisemenski materijal i bore se protiv gladi u Rusiji i u sve- virana i ojaana kroz drastinije mere na polju genetske tu. Ovo je jedna od mnogih institucija bolje poznatijih revolucije, genetski modifikovanih vrsta i proizvodnje kao sef za sudnji dan koje predstavljaju jedino oruje etanola. Takoe je velika verovatnoa da e situacija koje svet ima protiv negativnih uticaja na ivotnu sred- postati jo i gora. Postoji nekoliko ovakvih izazova gde inu uzrokovanih savremenom monokulturnom pol- kreatori politike moraju birati stranu izmeu toliko joprivredom i predstavljaju potencijal za razvoj poljo- eljenog diverziteta i rastuih potreba stanovnitva, privrede u budunosti na koje planeri raunaju. imajui u vidu da danas milijardu ljudi nema dovoljno kalorija da preivi dan. Kao i u svemu drugom, postoje Od svih faktora ove doktrine najvie su zapostavljeni razlozi i za i protiv, i mogao bih da predstavim vrste socijalna i ekonomska cena. Poljoprivreda nije imuna sa argumente za obe opcije. Dajem samo predlog koji se take gledita postavljanja drutvenih vrednosti i kor- zasniva na mojim linim vrednosnim ocenama: porativni trendovi imaju tendenciju da kontroliu proces proizvodnje hrane. U okviru novih trendova u poljo- - Ukoliko nekim sluajem jedna osoba ili porodica privredi, u delu koji se odnosi na privatizaciju genetskog potroi polovinu svojih prihoda na hranu, u stvarmaterijala i pravnu regulativu koja pokriva intelektualna nosti oni bi bili dobitnici od monokulturne poljosvojina, a koje uglavnom podrava Svetska trgovinska privrede od drugih, a viak novca mogla bi da ulae u organizacija, poljoprivrednici nee moi da sauvaju obrazovanje i preduzetnike poduhvate da bi izali iz seme i obnove ciklus u proizvodnji hrane. U tom smis- zaaranog kruga siromatva kao glavnog pokretaa lu, monokulturna poljoprivreda je odlian instrument i monokulturne poljoprivredne proizvodnje. Ukoliko imperativ u izgradnji monopola u procesu proizvodnje ipak oni troe etvrtinu ili jo manje od svojih prihrane, koji u odsustvu alternativa moe dovesti do veih hoda na hranu, onda je mogue da se isti okrenu aldrutvenih uticaja, pa ak postati i pitanje od znaaja ternativnim izvorima, po mogunosti lokalnoj poljoza nacionalnu bezbednost. Obezbeeno snabdevanje privrednoj proizvodnji dostupnoj sa lokalne pijace. hranom u dananjem svetu vie odreuje suverenost nego bilo ta drugo u ovom veku. to se tie agrarne politike Srbije, i ako hoete i politike nacionalne bezbednosti, ako se ide za primerom Jedinstveno drutveno i ekonomsko stanje u Srbiji razvijenog sveta, imperativ je da se koliko god je to predstavlja i ansu i prepreku za zatitu biodiverziteta mogue sauvaju i obogate postojei genetski mai smanjenje potreba za monokulturnom poljoprivre- terijali u biljnom i ivotinjskom svetu, da se promovie dom. Trite semenskog materijala je otvoreno i posto- lokalna, izuzetno vredna organska proizvodnja hrane, ji malo ili nimalo propisa o proizvodnji poljoprivrednih kao alternativa industrijskoj proizvodnji hrane. n

VESTI

Outdoor In Razvoj turizma u optini Zubin Potok

2013 TRAIN Alumni

Od

strane Evropske delegacije na Kosovu InTER-u je dodeljen dvogodinji grant za implementaciju projekta Outdoor In Razvoj turizma u optini Zubin Potok. Projekat se finansira u okviru grant eme EURED 3. Cilj projekta je ekonomski razvoj i poboljan kvalitet ivota u optini Zubin Potok u drugim optinama na severu Kosova kroz unapreenje uslova i stvaranje potencijala za razvoj turizma. Oekivani rezultati projekta su unapreenje institucionalnih kapaciteta za razvoj turizma u optini Zubin Potok, razvoj turistike infrastrukture, razvoj kapaciteta prualaca usluga, pokretanje turistikih aktivnosti i promocija turistikih potencijala. Implementacija projekta zapoela je 1. marta 2013. godine i trajae do 28. februara 2015. n

InTER

je izabran da uestvuje u programu 2013 TRAIN Alumni Programme, koji sprovodi Nemaki savet za meunarodne odnose (German Council on Foreign Relations - DGAP). Cilj programa je da prui mogunost bivim uesnicima TRAIN programa da izrade zajedniki meudravni policy paper, koji e uraditi dva istraivaa iz think tank organizacija sa Zapadnog Balkana (iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Crne Gore i Srbije). U okviru Programa, InTER e raditi zajedno sa Grupom za pravne i politike studije (Group for Legal and Political Studies - GLPS) na istraivanju ranih iskustava u implementaciji carinskog sporazuma i sporazuma o zajednikom upravljanju granicama izmeu Kosova i Srbije, i proceni njihovog uticaja na trgovinsku razmenu i slobodu kretanja. n

Izrada Programa prekogranine saradnje izmeu Maarske i Srbije u skladu sa zahtevima IPA II regulative za finansijski period 2014-2020

Tekua evaluacija IPA prekogranine saradnje Maarske i Srbije 2007-2013

Programa izmeu

k o n zo rc i j u m u sa organizacijama iz Budimpete, HitesyBartuczHollai Euroconsulting Kft i VitalPro Kft, i firmom Razbor d.o.o. iz Zagreba, InTER je angaovan od strane Evropske komisije za izradu Programa prekoganine saradnje izmeu Maarske i Srbije u skladu sa zahtevima Strukturalnih fondova i IPA II regulative za finansijski period 2014-2020. Projekat e trajati 14 meseci, od februara 2013. godine do kraja marta 2014. godine. n

InTER

se pridruio konzorcijumu koji predvodi HitesyBartuczHollai Euroconsulting Kft iz Budimpete na sprovoenju Tekue evaluacije IPA Programa prekogranine saradnje izmeu Maarske i Srbije 2007-2013. Cilj ovog projekta je izrada i implementacija celokupne nezavisne procene IPA Prekograninih programa izmeu Maarske i Srbije kroz niz razliitih evaluacija. Uee InTER-a odnosi se na istraivanja na terenu i aktivnosti evaluacije u odgovarajuim pograninim oblastima u Srbiji. Projekat e trajati 15 meseci, poevi od aprila 2013. godine. n

VESTI
Meunarodni centar Ulof Palme: Monitoring i evaluacija Programa u Srbiji 2013-2014 Evaluacija efektivnosti i efikasnosti razvojne pomoi Republici Srbiji po sektorima

Meunarodni

centar Ulof Palme (OPIC) iz Stokholma nastavio je saradnju sa InTER-om na monitoringu i evaluaciji Programa u Srbiji 2012-2014. OPIC Program u Srbiji sprovodi se u okviru 5 sindikata iz Srbije koji se nalaze u Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu. U okviru eme proirene saradnje, OPIC i InTER potpisali su novi ugovor za naredne dve godine, koji obuhvata izradu 4 monitoring izvetaja (jedan na svakih 6 meseci), kao i dve evaluacije: jednu prelaznu i jednu zavrnu. Monitoring programskih indikatora vrie se kroz detaljne intervjue sa partnerskim organizacijama i relevantnim nacionalnim institucijama, kao i putem anketa i fokus grupa koje e se organizovati sa ciljnim grupama (ene i mladi na upravljakim pozicijama u okviru datih sindikata). n

saradnji sa Maxima Consulting d.o.o. iz Beograda, InTER je angaovan od strane International Management Group i Kancelarije za evropske integracije na sprovoenju eksterne evaluacije efektivnosti i efikasnosti razvojne pomoi Republici Srbiji po sektorima. Cilj ove evaluacije je da se obezbedi nezavisna i sveobuhvatna procena meunarodne razvojne pomoi Republici Srbiji za osam sektora (i tematskih podsektora) u okviru Potreba za meunarodnom pomoi u periodu 2011-2013. godine. Evaluacija je pokrila period 2007-2011. godine i obuhvatila vie od 1.400 projekata (bespovratna sredstva i koncesionalni zajmovi) preko vie od 30 razvojnih partnera - EU, bilateralnih i multilateralnih donatora i meunarodnih finansijskih institucija. InTER je angaovan na evaluaciji tri sektora: poljoprivreda i ruralni razvoj, konkurentnost i civilno drutvo, mediji i kultura, i doprineli celokupnom kvalitetu izvetaja o evaluaciji. n

Eksterna evaluacija projekta Podrka kroz obezbeivanje stambenih reenja za ugroene kategorije ljudi u Junoj Srbiji

Eksterna evaluacija projekta Podrka obrazovanju

InTER

je angaovan od strane organizacije Caritas Luxemburg za sprovoenje eksterne evaluacije projekta Podrka kroz obezbeivanje stambenih reenja za ugroene kategorije ljudi u Junoj Srbiji. Projekat se implementirao u okviru sektora Stanovanje i stambena politika koji je deo Nacionalne strategije odrivog razvoja u regionu June Srbije 2012-2014. godine. Evaluacija je realizovana u maju 2013. godine. n

InTER

je angaovan od strane organizacije Caritas Luxemburg za sprovoenje eksterne evaluacije projekta Podrka obrazovanju. Projekat se implementirao u okviru sektora Obrazovanje koji je deo Nacionalne strategije odrivog razvoja u regionu June Srbije 2012-2014. godine. Evaluacija je realizovana u maju 2013. godine. n

BIBLIOTEKA
Strategija razvoja Optine Zubin Potok 2013 - 2017.
U okviru projekta Podrka preduzetnikoj inicijativi, finansiranog od strane Evropske unije, InTER je obezbedio tehniku podrku za izradu Strategije razvoja Optine Zubin Potok 2013-2017. Publikacija je uraena na srpskom i engleskom jeziku i moe se nai na web stranici InTER-a. www.lokalnirazvoj.org

SeeNet Report Territorial Cohesion: definition of the concept and implications for territorial cooperation
InTER-a je sproveo istraivanje: Procena obima i nivoa pruanja poslovnih usluga u Vojvodini u 2011. godini u okviru Treeg SeeNet izvetaja Teritorijalna kohezija: definicija koncepta i implikacija za teritorijalnu saradnju. Publikacija je uraena na engleskom jeziku i moe se nai na web stranici InTER-a. www.lokalnirazvoj.org

3rd Southeast Europe Forum: Jugoistona Evropa-Infrastruktura-Javno-Privatno Partnerstvo Building for future growth
12.-13. jun 2013. DoubleTree by Hilton, Zagreb

Southeast Europe PPP Infrastructure Forum 2013

Za dalje informacije kontaktirajte koordinatora projekta

Merima Dzanic, Project Coordinator +44 (0) 207 275 8020 merima.dzanic@eelevents.co.uk

www.eelevents.co.uk

InTER Newsletter, 05/13 InTER Vlajkovieva 29, Beograd Kolainskih kneeva bb, Zubin Potok e-mail: office@lokalnirazvoj.org web: www.lokalnirazvoj.org