SRPSKI P^ELAR 2

"SRPSKI P^ELAR" ~asopis za p~elarsku nauku i praksu

IZDAVA^: DRU[TVO P^ELARA "DUBO6ICA" Leskovac S. Zlatanovi} 35 16000 Leskovac

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoslav Ili} [e{

REDAKCIJA: prof. dr Kostadin Tri~kovi} mr Neboj{a Arsi} dr vet. med. Mihajlo Ili} dipl. ing. polj. Zoran Stamenkovi} dipl. ing. polj. Nenad Stefanovi} dipl. ing. polj. Dejan Pe{i} ecc. Ljubi{a Mladenovi} LEKTOR: Zlatko Nikoli} ^LAN DRU[TVA P^ELARA "DUBO^ICA" SE POSTAJE UPLATOM ^LANARINE NA RA^UN 160-103153-47

2004

2005

2006

2007

2008

REDOSLED BOJA ZA OBELE@AVANJE MATICA

AUTOR FOTOGRAFIJE NA NASLOVNOJ STRANI: Oliver Stefanovi} Fotografije: Panorama Ta{majdana i prof. Jovana @ivanovi}a preuzete iz ~asopisa "P~elar"

3 SRPSKI P^ELAR

SADR@AJ
TA[MAJDAN UMIRE APIMONDIJA AUSTRALIJA 2007 POVE]ANJE OD 100 NA 1000 KO[NICA ZA TRI MESECA TEHNOLOGIJA PASKALA KO^END@IEVA NUTRITIVNA VREDNOST I FIZIOLO[KI ZNAAJ MEDA KAO FAKTORI NJEGOVE POTRO[NJE O MEDU KAKO POVE]ATI PRIHODE OD P^ELARSTVA - PROPOLIS LEKOVI UZROK BOLESTI PELA I LJUDI SADA[NJE STANJE I PRAKSA PRIMENJENE APITEHNIKE MERE U FORMIRANJU ODGAJIVAKIH I OPLODNIH DRU[TAVA KAKO NAPRAVITI TOP @ALOSNA VRBA PO[TOVANE KOLEGINICE I KOLEGE PELARI, KAKO FORMIRATI PELINJAK ASOPIS PELAR POZIVA NA FA[IZAM ISTINITE PRIE SLATKA SPRAVA 4 6 11 15 18 21 26 27 32 36 41 43 44 45 47 48 50

SRPSKI P^ELAR 4

TA[MAJDAN UMIRE

Panorama Ta{majdanske izlo`be-gde su kupci?

Iako su od 4. do 7. oktobra 2007. godine bili sunani jesenji dani na Tamajdanu 2007 je bilo jako sumorno. agor ljudi je nadjaavalo grakanje gavranova sa Tamajdanskog drvea, a smrknuta lica izlagaa meda su govorila kako ide prodaja. Utisak je donekle popravljen u subotu 6. oktobra kada su pristigle ekskurzije pelara iz unutanjosti koji su kupovali potrebnu opremu i

stvarali guvu u delu za med. Pelarima u Srbiji je teko da proizvedu med, a jo tee p r o d a t i g a . Ta m a j d a n s k a manifestacija je prilika za to. Zato pelari iz svih krajeva Srbije su napunili svoje automobile, kombi vozila i kamione teglama meda, prevalili nekoliko stotina kilometara, napravili silne putne trokove i stigli u Beograd u nadi da e napuniti depove parama i vratiti se sa praznim vozilima.

5 SRPSKI P^ELAR
Meutim ekalo ih je iznenaenje, kupaca meda nije bilo nigde na vidiku, ak ih je bilo manje od broja pasa u parku. Mnogi izlagai meda su ove godine napravili gubitke i sigurno sledee godine nee ponovo doi. Postoji vaea odluka skuptine SPOS-a da savez bude organizhator dravne pelarske manifestacije u Tamajdanskom parku. Izvrni odbor SPOS-a je bio obavezan da realizuje ovu odluku. Do toga nije dolo i na taj nain je SPOS u zadnje dve godine oteen izmeu 2 i 3 miliona dinara. Odgovorno lice je predsednik izvr nog odbora Stojanovi ivoslav iz Subotice, koji je ujedno i predsednik SPOSa. Ovako neto se ne deava sluajno. Za to mora da postoji veliki razlog. S obzirom da Beogradska udruenja kojima je preputena organizacija Tamajdana, imaju 7 delegata, u skuptini SPOS-a, namee se pitanje da li se na ovaj nain plaaju glasovi sa izborne skuptine 2006. godine i kupuju glasovi za predstojee izbore 2008. godine. Izbor za kraljicu meda u organizaciji SPOS-a na Tamajdanu je samo zav aravanje lanstva. Da je taj izbor preputen Beogradskim udruenjima, a SPOS organizovao manifestaciju i uzeo pare srpsko pelarstvo bi imalo mnogo veu korist, jer su ta sredstva mogla da se usmere na razvoj pelarstva u Srbiji. Oigledno je da su ovde stavljeni lini interesi iznad interesa preko 10.000 pelara i 50.000 lanova njihovih porodica, kao i iznad interesa drave Srbije. Tamajdan u republikoj organizaciji je bio pojam pelarskih manifestacija na Balkanu, danas je to samo lokalna pijaca meda. Nadzorni odbor SPOS-a je protiv onih koji su doveli do toga morao da pokrene postupak predvi en statusom SPOS-a. S obzirom da to nije uinjeno oigledno je da je nadzorni odbor u slubi vladajueg klana. Ako se ima u vidu injenica da je Stojanovi ivoslav uradio plan rada nadzornom odboru za 2007. godinu to je suprotno statutu SPOS-a, oigledno je da je nadzorni odbor u slubi Stojanovi ivoslava i da titi njegov nestatutarni rad. Beogradska udruenja imaju pr avo da organizuju svoje optinske izlobe, ali dravnu izlobu moe da organizuje samo dravna organizacija kao to je Savez pelarskih organizacija Srbije. I.D.

SRPSKI P^ELAR 6

APIMONDIJA AUSTRALIJA 2007

Dragoslav Ili} [e{

Ceremonija otvaranja

Centar svetskog p~elarstva od 9. do 14. septembra 2007. godine bio je Melburn, grad u dalekoj Australiji, gde se odr`ala 40. Apimondija, internacionalni p~elarski kongres. Da bismo prisustvovali ovom p~elarskom spektaklu, morali smo da pre|emo u jednom pravcu oko 20 hiljada kilometara i da putujemo preko dvadeset sati avionom, i to na relaciji Beograd - Frankfurt, Frankfurt - Singapur i Singapur -

Melburn. Cena povratne karte je 1300 evra. Australija je par~e zemlje koje je Bog, stvaraju}i svet, bacio u vodu. To par~e zemlje je najve}e ostrvo na svetu, ima tri miliona kvadratnih kilometara i po veli~ini pribli`no je Evropi. Australija ima oko dvadeset miliona stanovnika, a glavni grad je Kanbera, koja je politi~ki i kulturni centar zemlje. Australija je zemlja neobi~nih lepota i neverovatne privla~nosti.

7 SRPSKI P^ELAR
Beskrajne obale, nedirnuta priroda, tropske pra{ume, planinski venci i beskrajni pojas pustinje ~ine je zemljom kontrasta, najve}im delom zapanjuju}eg prirodnog bogatstva, izuzetnih pejza`a i egzoti~nih biljaka i `ivotinja. Australija je postala poznata kao sre}na zemlja tokom dvadesetog veka zahvaljuju}i velikim rezervama prirodnih bogatstava, uklju~uju}i rude gvo`|a, bakra, zlata i prirodni gas. Zahvaljuju}i uzgoju krupne stoke i ovaca Australija se brzo razvijala, ~emu je doprineo i izuzetan edukativni sistem. Nauka i kultura u ovoj zemlji su na visokom nivou, {to potvr|uje i veliki broj nobelovaca, akademika i knji`evnika. Pogodna klima i izuzetna priroda ~ine Australiju favoritom u internacionalnom i doma}em turizmu i on je vitalni deo australijske ekonomije. [to se ti~e klime, Australija ima sedam klimatskih zona, a grad u kome se odr`avala Apimondija, Melburn, nalazi se na jugu Australije, na obali Tasmanijskog mora. Kroz njega proti~e reka Jara. Ima 3,4 miliona stanovnika, sastavljenih od 200 razli~itih etni~kih grupacija, koji govore 150 jezika, {to ga u etni~kom i kulturnom pogledu ~ini najslo`enijim gradom na svetu. Raspola`e sa ~etiri i po hiljade restorana i vi{e od 500 hektara parkova i ba{ti. Klima u Melburnu je umerenoprimorska, sa ~etiri godi{nja doba. U samom centru grada su oblakoderi a na periferiji porodi~ne ku}e, prete`no prizemne, povr{ine do stotinak kvadrata. Grade se od drveta samo se sa spoljne strane obla`u fasadnom ciglom. Cene ku}a, izra`ene u australijskom dolaru, koji je pribli`no iste vrednosti kao i {vajcarski franak, iznose od sto do petsto hiljada dolara, u zavisnosti od toga da li se nalaze na bli`oj ili daljoj periferiji, dok su ku}e na selu oko sto hiljada dolara. Kongres se odvijao u Izlo`benom i Kongresnom centru koji se nalazi u samom poslovnom centru grada, na obali reke Jare, udaljenom od melburnskog internacionalnog aerodroma trideset minuta vo`nje. Spada u najbolje kongresne centre u svetu. * Posebno zadovoljstvo za nas p~elare bila je poseta p~elarskoj kompaniji R i E Mekdonald koju je osnovao najstariji ~lan ove

SRPSKI P^ELAR 8
porodice Bob Mekdonald (Slika1). On je pre 56 godina po~eo da p~elari sa dva p~elinja dru{tva, a sada kompanija ima dve hiljade dru{tava, i to u osmoradnoj LR ko{nici. Kompanija je udaljena oko 200 kilometara od Melburna i nalazi se u brdskom podru~ju. Godi{nje se od jednog dru{tva dobije 100 kilograma meda, ukupna godi{nja proizvodnja je od 180 do 200 tona meda. Tipi~na p~elarska sezona u p~elarenjem. Da bi proizveli {to vi{e meda i odr`ali p~ele u {to boljoj kondiciji, vr{e {est seoba godi{nje i pre|u izme|u 1500 i 2000 kilometara. Oni imaju ~etiri {lepera kojima vr{e seobu p~ela, kao i prevoz meda. U {leper staju 224 ko{nice(Slika2). Ko{nice su postavljene po ~etiri komada na paleti , tako da se

Sl. 2 [leper za seobu p~ela

utovar i istovar vr{e vilju{karom. (Slika3). Devedeset procenata meda

Sl. 1 Bob Mekdonald

podru~ju Viktorije, gde se nalazi Melburn, traje devet meseci. Obi~no po~inje u rano prole}e, avgusta, i traje do kraja aprila kada se zavr{ava jesen. Mekdonaldsovi se bave sele}im

se dobija specijalno od eukaliptusa. Eukaliptus je drvo koje je prekrilo Australiju. Ima ga pored

Sl. 3 Ko{nice na paleti

9 SRPSKI P^ELAR
puteva i kanala, nepregledni kompleksi {uma su pod eukaliptusom (Slika4), ima ga na svakom koraku i na svakom mestu. Postoji nekoliko stotina

Sl. 4 [uma Eukaliptusa

vrsta eukaliptusa koji cvetaju u razli~itom periodu, od avgusta do aprila, tako da neprestano ima pa{e za p~ele. Cvetovi se razlikuju po boji. (Slika5). Med od eukaliptusa ima specifi~ni ukus i miris. Mekdonaldsovi imaju svoj

prebacuju u pogon za va|enje gde postoji linija za va|enje meda, koju opslu`ju dva radnika. Na po~etku linije je lepa radnica (Slika7). Nastavci sa praznim sa}em se ~uvaju u specijalnoj hladnja~i da bi se za{titili od moljaca. Ko{nice izra|uju u svojoj

Sl. 6 Prostorija za zagrevanje meda

Sl. 5 Cvet Eukaliptusa

vlastiti pogon za va|enje meda. Nastavci puni meda (Slika6) se prvo u prostoriji zagrevaju, a zatim

Sl. 7 Radnica na po~etku linije

SRPSKI P^ELAR 10
radionici. Posle obrade, delovi se sklapaju u posebnoj stegi. (Slika8) Posle sklapanja celi nastavci

Sl. 10 Hidrauli~na presa za ce|enje voska

Nastavak u slede}em broju

Sl. 8 Stega za sklapanje ko{nica

se {lajfuju u specijalnoj {lajferici zatim se nastavci stavljaju u kazan sa vrelim parafinom. U ovu svrhu se me{aju beli i mikrokristalni parafin u razmeri 1:1. Posle {est minuta, nastavci se vade i odmah farbaju. (Slika 9)

Milanka Vorgi} PRETI!!!

U poslovnom, telefonskom razgovoru 23.07.2007. godine sa urednicom ~asopisa "P~elar" Milankom Vorgi}, ista je izrazila ogor~enje zbog "Srpskog P~elara", tvrde}i da ~asopis ne sme tako da se zove i da naziv mora da se promeni. Gospodin Milan mati} iz [apca mi je dana 08.08.2007. godine preneo pretnje Milanke Vorgi} da }u biti tu`en ako se ne promeni ime "Srpskom p~elaru". [ta se iza ovih pretnji krije? Da li Milanki Vorgi} smeta ime "Srpski P~elar"? Uostalom odakle noj pravo da odre|uje imena ~asopisima u Srbiji?
Dragoslav Ili} [e{

9 Farbanje nastavaka Staro Sl. sa}e se pretapa i cedi na hidrauli~noj presi. (Slika10) Zatim se vosak kalupira u ~etvrtastim plasti~nim kadicama.

11 SRPSKI P^ELAR

POVE]ANJE OD 100 NA 1000 KO[NICA ZA TRI MESECA

Hosein Jeganhrad, Kanada Svaki p~elar mora da ima metodologiju za pove}anje broja dru{tava na svom p~elinjaku. Tehnika koja je opisana u ovom radu je jednostavna, tro{kovi su niski a njena uspe{nost se podudara sa uspehom ko ji posti`u p~elari koji koriste tehniku presa|ivanja. Ovu tehniku su koristili autori u Iranu i Kanadi, a metodologija nudi dodatne vrednosti u Kanadi i ostalim zemljama sa hladnom klimom, iz slede}ih razloga: 1. gubitak matica u zimskom periodu mo`e biti veoma velik, 2. postoje ograni~ene zalihe paketnih rojeva iz malog broja zemalja, 3. cena ko{tanja avionskog prevoza ograni~ava broj paketnih rojeva koji se mogu preneti u zemlju, 4. postoji mali broj odgajiva~a matica u zemlji, i 5. ve}ina odgajiva~a nas ne mogu snabdeti maticama u ranoj sezoni. Svaki p~elar mora da proceni relativne prednosti ove metodologije i tehnika presa|ivanja. U ovom radu nije opisan rad i pore|enje materijala, ali jasno je da dole opisana metoda vi{e te`i ka radu nego li ka presa|ivanju.

MATERIJALI 100 originalnih ko{nica, od kojih svaka ima 20 ramova p~ela 900 novih ko{nica 9000 praznih ramova sa sa}em (nova ili upotrebljena) Kaspijski rastvor (stimulativni dodatak bogat proteinima koji sa d r`i mati~ni mle~, feromone, polen, {e}er, med i vodu)

METODE Slika 1 - Program pove}anja ko{nice ilustruje fi zi~ko pomeranje ramova, matica, p~ela i legla. Korak po korak, proces je dole opisan, a po~inje sa 100 ko{nica u proseku od 20 ramova p~ela i 100 ramova kupljenog legla i p~ela. 1. Mati~ne ko{nice se hrane jednu nedelju pre po~etka programa po ve }anja broja

SRPSKI P^ELAR 12

13 SRPSKI P^ELAR
dru{tava. Na po~etku nedelje svako dru{tvo dobija 6 litara Kaspijskog rastvora. Sredinom prve nedelje svako dru{tvo dobija jo{ 6 litara te~nog dodatka bogatog proteinima. Do da tak obe zbe |uje ogromne koli~ine proteina koje p~ele veoma lako konzumiraju, jer je u te~nom obliku i sadr`i jak mati~ni mle~ i stimulans feromona. 2. Krajem nedelje svako dru{tvo se deli, oduzima mu se matica sa tri rama p~ela i postavlja u novu ko{nicu, ali bez legla. Ova dru{ tva postaju proizvo|a~i legla za novi p~elinjak, a hranimo ih Ka spijskim rastvorom. 3. Tri nova rama sa sa}em postavljaju se u svaku od prvobitnih 100 ko { nica, a izlazak p~ela iz legla ubrzo vra}a svaku ko{nicu na broj od 20 ra mo va sa p~elama. 4. Nakon tri dana od oduzimanja matice i tri rama sa p~elama, 100 ko {nica bez matice se dele i stvaraju 900 novih dru{tva, svaka sa po dva rama p~ela, ali bez matice. Ovi proizvo|a~i matica imaju sposob nost da osnuju 5 velikih, zdravih mati~njaka nakon 5 dana.

5. Nakon sedam dana dru{tva sa maticama koja stvaraju leglo od 2. faze sposobna su da proizvedu u proseku dva rama sa jajima, koji se odu zimaju iz tih ko{nica i stavljaju u dru{tva bez matice. Ovo po me ra nje legla je ura|eno da bi se postigla ravnote`a p~ela izletnica i hraniteljica, kada nove matice po~nu da pola`u jaja. 6 . To p l o j u l s k o v r e m e u kombinaciji sa stimulativnim efektom Kas pijskog rastvora, stvara 893 oplo|ene matice izme|u 18 i 25 dana, na kon {to su dru{tva odabrala larve za izvo|enje matica. Sedam ma tica koje smo izgubili bile su nadome{tene maticama iz maj~inih ko {nica. Kada nove matice po~nu da legu jaja, svako od dru{tava sad r `i pet ramova p~ela i dva rama legla. Kao {to smo gore napomenuli, ovaj brz po~etak je rezultat pomeranja legla iz mati~nih ko{nica.

REZULTATI Koriste}i osnovnu opremu i dovoljan broj radilica kako bi se postavio i pomerio zahtevan broj

SRPSKI P^ELAR 14
ko{nica i ramova, na{ tim je bio u mogu}nosti da pove}a obim p~elinjaka desetostruko. Proizvodnja 900 matica jednostavno zahteva pa`ljivo odabranu kombinaciju potencijala proteina i stimulansa iz feromona, larvi i bezmati~nog stanja, Aspekt ishrane u ovom radu se ne sme zanemariti, jer oblast u kojoj se ova aktivnost sprovodila nije imala polen a obezbe|ivala je samo male koli~ine nektara. Na{ tim p~elara je koristio tehniku pode{avanja kako bi obavio neizbe`no presa|ivanje u novom p~elinjaku, po{to su p~ele prelazile u nova dru{tva koja su imala vi{e jaja i larvi. Cilj ovog rada nije da komentari{e na{u praksu izjedna~avanja, jer bilo koja od raznih postoje}ih tehnika bi bila uspe{na. Zalihe polena su bile kriti~ne za ishod ovog rada, s obzirom na to da su mlade matice bile prinu|ene da pola`u ogromne koli~ine jaja; stoga im je bilo potrebno da imaju na raspolaganju ogromne koli~ine mle~a. i njenog ~uvanja. Me{avina dodatka Kaspijskog rastvora nudi ogromne koli~ine polena i zna~ajan stimulans koji tera p~ele da jedu polen. Kada su potrebe za ishranom jednom zadovoljene, pove}anje jednostavno zahteva primenu adekvatne opreme u pravo vreme. Vreme i rad koji je potreban da se ko{nice podele, da se pomere ramovi sa jajima iz ko{nica za proizvodnju legla u dru{tva za stvaranje matica i da se izjedna~e dru{tva, veoma je bitno, ali je sve izvodljivo. Na kraju, fizi~ko upravljanje ekspanzijom jednostavno zahteva pa`ljivo posmatranje i brzu reakciju u vreme polaganja jaja i sazrevanja matica. Za mnoge p~elare mogu}nost pro{irenja svojih operacija, bez kori{}enja tehnike presa|ivanja, veoma je interesantna.

DAJE SE NA ZNANJE!
Daje se svim p~elarima na znanje, u Leskovcu je nau~no savetovanje, na kojem Doktor i Pravnik dr`e predavanje, kako p~elariti da nema vrcanje. Milan Mati} [abac

KOMENTAR Obja{njenje ovog programa brzog pove}anja broja dru{tava nam nudi jo{ jednu priliku da objasnimo vitalnu ulogu ishrane u biologiji p~ele

15 SRPSKI P^ELAR

TEHNOLOGIJA PASKALA KO^END@IEVA

Autor: Nedelo Dimitrov

Pro{le godine umro je Paskal Koendijev ovek koji je dao 40 godina svog ivota p elama i pelarskim inovacijama. Naalost sam nije opisao svoju tehnologiju. Da ne ode snjim vi{edecenijski eksperimentalni rad, probau da ga opi{em. Njegova intenzivna tehnologija je kombinacija dadanblatonovog sistema i sistema nastavlja a, vezano za sele e pelarstvo i klimatskim uslovima u regionu. Koendiev je utvrdio da u regionu Krdali, gde je pa{a veoma rana i kratka, da bi se dobio

kvalitetan med neophodno je imati jaka dru{tava sa mnogo izletnica, koji mogu da se dobiju samo u dvomati nim dru{tvima. Posle cvetanja bagrema i deteline, jaka dru{tva ne rade i roje se, zato {to u Istonim Rodopima nema druge jake pa{e. Da bi se iskoristio potencijal pela one se moraju seliti u druge krajeve, gde pa{a kasni ili postoje velika prostranstva sa medonosnim biljem. Pa s k a l K o e n d i j e v j e pelario sa vi{e od 200 pelinjih dru{tva od kojih je 120 bilo

SRPSKI P^ELAR 16
dvomatinih dru{tava u dvanaestoramnim DB ko{nicama, koje su cele godine bile na vozilima. Ostali deo je bio sme{ten stacionarno i sluila su kao pomona dru{tva od kojih su se uzimale pele i leglo, kao i za zamenu matica. DB ko{nice su bile podeljene daskom na dva dela sa po {est ramova. Ko{nica je sadrala jo{ dva DB plodi{na tela i hanemanovu re{etku. Ko{nice su bile povezane na vozilu pod uglom od 45 stepeni u odnosu na duu stranu (riblja kost). Ulaz za desno dru{tvo je sa strane (topli poloaj rama), a za levo sa prednje strane (hladni poloaj rama). Dru{tva se zazimljavaju na po {est ramova sa mnogo meda, svaka u svojoj polovini.Tako podeljena, dva dru{tva zimuju u jednoj ko{nici i uzajamno se greju. Krajem februara po inje se preventivno prihranjivanje sa ukristalisanim medom i pogaama. Pelinja dru{tva se brzo razvijaju i sredinom marta plodi{te je puno leglom. Tada se dodaje drugo, plodi{no DB telo u kome se periodino prebacuju ramovi sa zatvorenim leglom od oba dru{tva. Ramovi se stavljaju na junoj strani i ograni avaju se pregradnom daskom. Matice ostaju gde su i bile i odvajaju se od nastavka hanemanevom re{etkom. Na mesto oduzetih ramova u plodi{tu stavljaju se plodi{ni izgraeni ramovi. Aprila meseca u vreme cvetanja voa dodaju se osnove za izgradnju. Nastavlja se sa prenosom ramova sa zatvorenim leglom iz oba plodi{ta u gornji deo, gde se izlee velika koliina pela. Posle izleganja legla stari ramovi se vade radi pretapanja. Za jednu sezonu mogu se izgraditi vi{e od dvadeset plodi{nih ramova. Poetkom bagremove pa{e, koja u regionu Krdali poinje krajem aprila ili poetkom maja, dodaje se novo plodi{no DB telo sa izgra enim ramovima, iznad matine re{etke, a ispod tela u kome je zatvoreno leglo.Posle precvetavanja bagrema vozila se preme{taju na vi{im predelima u Rodope, gde bagrem tek poinje da cveta. Posle vrcanja prvog meda, pelinja dru{tva se sele u Trakijsko polje na livadsku pa{u (Haskovo), lavanda (Starozagorsko) i suncokret (Svilengradsko). Krajem avgusta vozila se ponovo vraaju u Istono Rodope u podnoju vrha Dambala, gde poinje da cveta beli rigan od koga pele obezbeuju med za zimu, a ponekad sakupe i vi{ka ovog visokokvalitetnog i aromatianog meda. Beli rigan cveta pri povoljnim uslovima do prvog zahla enja novembra. Oja ana mladim pelama i snabdevena sa mnogo meda dvomati na dru{tva se vraaju u stanje na poetku sezone i vraaju se na stacionarni pelinjak.

17 SRPSKI P^ELAR
U rezervnim dru{tvima preko leta se zamenjuju sve matice mladim maticama autohtone rase. Poslednja operacija zazimljavanja je zamena istro{enih matica u osnovnim dru{tvima sa mladim maticama iz pomonih. Kasno u jesen kada nema legla prihvatanje matica je veoma uspe{no. To se radi na veoma lak i jednostavan nain. Mladu maticu, zajedno sa ramom na kome je naena i sa jo{ jednim ramom pela, odvojimo u prenosno sandue, a na njeno mesto postavlja se stara matica, takoe sa dva rama pela, imajui u vidu da se matica nalazi meu pelama. Ramovi u osnovnom dru{tvu reaju se od june strane redom, a na slobodnom mestu postavljaju se dva rama sa mladom maticom. Jednom radnjom vr{i se zamena matica i zazimljavanje. Karakteristino za ovaj nain pelarenja je da dve matice rade zajedno u dvomatinom dru{tvu, veim delom godine proizvode mnogo pela, koje zajedno uestvuju u pa{i. Jakim dru{tvima se osigurava stalni nektarni pokreta seljenjem sa pa{e na pa{u, tako da koriste od etiri do {est pa{a. Za jednu sezonu daju od 60-120 kg meda, tj. koliko stacionarna dru{tva za dve-tri sezone. Sa bugarskog na srpski prevela Rajna Vasilev

SRPSKI P^ELAR 18

NUTRITIVNA VREDNOST I FIZIOLO[KI ZNAAJ MEDA KAO FAKTORI NJEGOVE POTRO[NJE

mr Neboj{a Arsi

"Med je slatka supstanca koju pele izrauju tako {to sakupljaju sokove nektarija ali i druge slatke sokove koji se nau na ivim delovima biljki, obogate je supstancama svoga tela, u telu je prerade, spreme u sae i puste da zri" (Beli, J. i sar. 1985). Sa aspekta ishrane "Med je lako usvojiva namirnica visoke energetske vrednosti, pre svega zahvaljujui visokom procentu prostih {eera (glukoza i fruktoza), koji se posle konzumiranja iz eluca apsorbuje direktno u krv" (Dojinovi, M. i sar. 2004). Prirodni pelinji med proseno sadri: 18-21% vode, 69-75% {eera, zatim ne{eerne materije do 7,5% {to ine 22 oligoelemenata, vitamin, 15 enzima, azotne materije (belan evinaste i nebela - nevinaste), neorganske i vezane kiseline, alkaloid, mirisne i bojene materije i dr.. Glavnu karakteristiku medu daje {eer (med je sladak), zatim voda (med je rastvor), a sastavni delovi kojih ima u malim koliinama daju medu poseban fiziolo{ki znaaj. {eere u medu ine tri vrste {eera. To su voni {eer (fruktoza ili levuloza) koji se u medu nalazi u najveoj koliini, oko 41%, zatim groani {eer (glukoza ili dekstroza), oko 34% i obini {eer (tr{ani ili saharoza) iji je sadraj najmanji,

izmeu 1 i 2%. Med je zapravo invertni {eer, {to znai da je optiki levo aktivan. Kao izvor mineralnih materija koje su neophodne svakom organizmu, med je od izuzetnog znaaja. Sadri oko 3,68% mineralnih materija neophodnih za normalno obavljanje funkcija ljudskog organizma, potrbne organizmu u veim koliinama, kao {to su: kalcijum, magnezijum, natrijum, sumpor, hlor i gvoe. Med takoe sadri i minerale koji su potrebni organizmu u malim koliinama (u tragovima). To su bakar, jod, mangan, kobalt, cink, nikl, bor, fosfor, kalijum, selen, molibden, hrom, aluminijum, kalaj, antimon i dr.. Svi ovi neorganski elementi igraju razliite ali vrlo vane uloge u izgradnji skeleta, ulaze u sastav elija kao osnovnih jedinica ljudskog organizma, slue kao regulatori kiselosti i deluju u okviru enzimatskog sistema. Od enzima u medu se nalaze: dijastaza, invertaza, katalaza, fosfataza, lipaza i dr.. Sadraj dijastaze i invertaze je posebno znaajan zbog razgradnje skroba i saharoze u proste {eere (fruktozu i glukozu) koji ine glavne sastojke meda. Od vitamina u medu su najzastupljeniji: B1, B2, B3, B6, H, K, C, E, A, PP i drugi vitamini. Njihov sadraj u medu je nedovoljan za zadovoljenje

19 SRPSKI P^ELAR
potreba ljudskog organizma. On zavisi od vrste meda (od biljaka sa kojih je sakupljen nektar), zrelosti meda i od naina na koji se priprema i uva med. Koliina vitamina u medu u potpunosti dopunjuje potrebnu koliinu vitamina koja se unosi sa ukupnom hranom u organizam. Proteini, kao sastavni delovi biljaka, dospevaju u med iz nektara. Proteini u medu su vrlo sloene grae a mogu biti i u obliku jednostavnijih jedinjenja (aminokiselina). U medu se proteini mogu nai i u obliku rastvora aminokiselina ili u obliku koloida. Od kiselina u medu su posebno prisutne: jabuna, limunska, siretna, glukonska i ilibarna. U pogledu hemijskog sastava sliku o medu upotpunjavaju jo{ eterina ulja i supstance koje daju boju medu, poput proizvoda nastalih razgradnjom hlorofila i pigmenata (karotin, ksantofil, antocijan, tanin itd.). Za kvalitet meda kao prirodnu hranu i namirnicu u proizvodnji funkcionalne hrane veoma su vana i neka fizika svojstva kao {to su: higroskopnost, viskoznost, specifina teina, indeks refrakcije, polarizacioni efekat boja i td.. Hranljiva i lekovita vrednost meda je od da vnina priznata. Lekari i dijetetiari su utvrdili da ta vrednost ne dolazi samo od {eera koji je svakako najglavniji sastojak meda i daje mu osobinu visokokalorine hrane, pogotovu {to su {eeri u medu monosaharidi (prosti {eeri). Sem svoje hranljive i dijetetske vrednosti, med je od davnina bio jedno od najuspe{nijih terapeutskih sredstava. Duga je lista podataka o upotrebi meda kao leka od strane ranijih civilizacija. U savremenom dobu sve je vi{e lekara i medicinskih ustanova koje preporuuju med kao profilaktino i lekovito sredstvo. "Mineralni sastojci, enzimi, vitamini i antibakterijalne materije meda daju mu izuzetan znaaj u ishrani svih kategorija stanovni{tva, a u prvom redu dece i starijih osoba" (Kulinevi, J. i sar. 1991). Na fiziolo{ki znaaj meda ukazuje bugarski apiterapeut prof Dr Stojmir Mladenov (1997): "Kada oficijelna medicina ne moe pomoi va{em zdravlju, obratite se apiterapiji", kao i Fonten koji tvrdi: "Pravi med je kao dobra medicina, a ima svu lekovitu snagu prirode". Nesporno je da od visoke fiziolo{ke vrednosti meda proistie njegov fiziolo{ki znaaj. On predstavlja kontrolu i regulaciju metabolizma unutar organizma. Med nije registrovan kao lek, ali njegovna vekovna primena u narodnoj medicini i novija prouavanja dana{njih kliniara odreuju njegovu fiziolo{ku ulogu u ljudskom organizmu. Utvreno je da 80 90% humanih kancera uzrokovano je naje{e hemijskim agensima i faktorom spolja{ne sredine zasienim hemijskim, fizikim, biolo{kim pa i psihikih karcinogenima. Meutim takoe je dokazano da med popravlja imunitet organizma na strane agense infektivnog porekla poveavajui

SRPSKI P^ELAR 20

fagocitnu sposobnost leukocita za 7%. Gotovo da nema organa i sistema u organizmu oveka na koji pelinji proizvod nema svoj uticaj. Med kao lek koristi se kod zara{ivanja rana, konih oboljenja i oboljenja sluzokoe, kod oboljenja respiratornih organa, oboljenja digestivnog trakta, oboljenja jetre i unih kanala, bubrenih oboljenja, nesanice, oboljenja srca i krvnih sudova i mnogih drugih bolesti i sluajeva gde med moe biti od koristi kao preventiva i lek.

U svetu, ali i u Srbiji, proizvodnja meda se poveava iz godine u godinu. Rast proizvodnje u 2006. godini u odnosu na prethodnu godinu iznosi 1,11 indeksnih poena, a u odnosu na 1995. godinu 2,63 indeksna poena. Na osnovu "Anketa o potro{nji domainstava" sprovedenih od strane Zavoda za statistiku Republike Srbije potro{nja meda po lanu domainstva u 2006. godini belei rast od 2,11 indeksnih poena u odnosu na prethodnu godinu (tabela1.).

Naziv proizvoda Med

Potronja u kg u 2005. god. 0.37

Potronja u kg u 2006. god. 0.78

Tabela 1. Prosena potronja meda po lanu domainstva u Srbiji u 2005. i 2006. godini

Takoe prema podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije u 2005. godini med proizveden u na{oj zemlji
Koliina meda u kg Med 59.073 Vrednost u dinarima 9.895.889

na{ao se i na inostranom tri{tu (tabela 2.), dok nije bilo uvoza meda iz inostranstva.
Vrednost u SAD dolarima 143.096 Vrednost u evrima 117.644

Tabela 2. Koliina i vrednost izveenog meda u 2005. godini

Pored visoke nutritivne vrednosti meda i njegovog posebnog fiziolokog znaaja zasluga za poveanje potronje meda po lanu domainstva

je svakako i sve ee uea meda u industrijskim proizvodima koji u osnovi ili kao dopunu (zaslaiva, konzervans, poboljiva ukusa i dr.) sadre med.

21 SRPSKI P^ELAR
Preuzeto iz knjige SRPSKI PELAR iz 1893. godine Autor: Profesor Jovan ivanovi

O MEDU
zadruga, osamdeset amerikanskih ko{nica sabralo je dvadeset i pet metarskih centi. Ja nesam pazio, nesam posmatrao koliko mi je svaka za sebe amerikanka dala meda, nesam posmatrao ni koliko jedna zadruga jedan roj moe na dan sabrati meda. Ja sam uture raunao.Ali ako ja nesam imao vremena za to, pazili su drugi i raunali, koliko jedna dobra ko{nica moe na dan dati meda. Tako je Berlei{ imao ko{nica, u kojima su pele sabrale za dan jedanaest funti meda. Neki Kaden iz Majnca doiveo je taku pa{u, da su mu u gde kojim ko{nicama sabrale 21 funtu meda na dan, a sve{tenik {tajn kod Majnca imao je ko{nica, u kojima su pele za dan sabrale 28 funti meda. Kad u stomai pelinji stane samo jedan gram meda, a funta ima 7.680 grama, onda 28 funti imaju 225.440 grama. Po{to dakle u stomai pelinji stane samo jedan gram meda, onda je trebalo 225.440 izleta iz ko{nice sve{tenika {tajna za jedan dan, da bi mu pele sabrale 28 funti meda. Eto! {ta ini zadruga, udruenje, radinost i vrednoa. Pa da vidimo, {ta sabiraju te vredne i neumorne pelice iz cvetova. Biljke u svojim cvetnim a{icama ili na drugim mestima imaju medljivoga soka, nektara, koji njima

Prof Jovan @ivanovi}

[ ta vredi radinost, sloga i udruenje, videe itaoci iz ovog primera. Pela je malen stvor Boji, ali od nje nema vrednijega stvora pod suncem. U njen stomai stane samo jedan gram medljivog soka, a jedna funta ima 7.680 grama. Dakle 7.680 puta treba jedna pela da izleti, te da sakupi jednu funtu meda. Kad bi to jedna pela skupila? Nikad. Ali pela sama za sebe i nije ni{ta. Ona samo u zadruzi ivi, van zadruge je ni{ta. U zadruzi se tek vidi pelina snaga, radinost i vrednoa. Godine 1890. osamdeset mojih rojeva, osamdeset

SRPSKI P^ELAR 22
ne slui ni za {ta druo, nego je jedino mamac pelama i drugim insektima, preko kojih se biljke oploavaju. Cvetovi pruaju u svojim a{icama medljani sok na pirovanje, a pele sabirajui medljani sok prenose i nehotice pra{ak sa pra{nika mu{koga cveta na tuak enskoga cveta i tako su i nehotice zahvalni cvetovima na nektaru. [ ta je to medljani sok? Medljani sok, koji se nalazi u nektarijima cvetova, nije to isto {to i med. Nektar, medljani doe u stomai pelin i u kontakt sa pelinom pljuvakom. Med se sastoji iz vonoga {eera (Laevulose), groanog {eera (dexstrose), eterskih zejtina, belanevine, mravlje kiseline, soli, vode. Medljani je sok dakle {eer i tek kad doe u stomai pelinji, postane med. Med je hrana pelinja i bez njega ne moe se pela odrati ni nekoliko dana, ma bilo u ko{nici i cvetnoga praha. Ali osim toga {to je hrana peli, jest on i velika blagodet za ljude. Nekad je med uz mleko bio prva i najbolja hrana starim narodima. Pa kao {to im je bio med i mleko najbolja hrana, tako su mislili, da su se tom hranom i njihovi bogovi hranili. Ambrozija, hrana za bogove starih Grka i Rimljana, ni{ta drugo nije, nego med i mleko. U starom zavetu spominje se med kao najvrednija hrana. Jovan Krstitelj hranio se u pustinji medom, a spasitelju na{em posle vaznesenija, kad se javio jedanaestorici uenika svojih dado{e meda da jede kad je zapitao: Imate li {to za jelo? A oni mu dado{e ribe i meda u sau. I uzev{i izjede pred njima. (Luka 24.42) Mnogim narodima u Italiji u vrlo stara vremena bila je najglavnija hrana med. Omir, Evripid, Vergil pevali su o medu hvalei ga kao izvrsnu hranu. Stari Asirci konzervisali su tela svojih mrtvaca u medu. Agesilaj, kralj spartanski i Aleksandar veliki posle smrti bili su obloeni medom da im se telo sahrani. Medovina je bila prvo pie kod starih Slovena i Germanaca. A kako danas stojimo sa medom? Danas ga skoro niko i ne gleda. [eer je nad njime odrao pobedu i istiskao ga je iz sviju pozicija i tek spomena radi rezanci se na badnji dan medom zamede i na mali Boi vasiljica njime prelije. Ali od kako se pojavio erzon sa svojom ko{nicom, od kako se poelo racionalno pelariti, poinje se i med ne{to vi{e i traiti. Racionalni pelari trude se iz petinih ila da medu opet podignu cenu i da ga svetu omile kao najizvrsniju hranu. Imaju li racionalni pelari pravo {to to ine i je li med zaista najizvrsnija hrana ili moda to pelari ine iz sebinosti da samo svoj med proture, videemo iz ovoga {to dolazi. Tr{ani je {eer istisnuo med iz kuharnice, iz podruma, iz pekarnice. [eer je odrao pobedu nad medom, jer je slai i nema nikakvoga mirisa kao med {to ima. Miris od meda mnogim je neprijatan osobito u jelu. {eer je izraen, nema mirisa

23 SRPSKI P^ELAR
nikakvoga, slai je od meda i po tome je pomislie mnogi i bolji za svaku upotrebu. Ali nije tako. Prvo i prvo {eer ne godi na{em zdravlju, jer je kao takav nesvarljiv. To kae doktor medicine Berner. On kae kad {eer doe u stomak oveji, mora se utecajem soka od stomaka i sone kiseline kemijski pretvoriti, invertovati, pre nego {to e moi u krv prei. Ako je stomak slab pa ne moe taj proces da izvr{i, onda {eer nesvaren izlazi napolje i izaziva bolesti u crevima i stomaku. Da se {eer moe svariti, mora se dakle pretvoriti u stomaku u voni {eer (Laevulose) i groani {eer (dextrose). Ovi {eeri tek prelaze direktno u krv. A tome invertovanome {eeru t.j. vonom i groanom {eeru odgovara potpuno med. Med je dakle invertovan {eer i sastoji se iz vonog {eera (Laevulose) i groanog {eera (dextrose). Zato med kad doe u stomak nema se pretavarati ni u {ta nego odmah direkt ide u krv. Iz ovoga se vidi kako je velika bloagodet za stomak oveji med, osobito kad se zna da za organizam oveji treba dosta {eera. ovek tro{i mnogi {eera u vou i piu osobito u skrobu, koji se nalazi u hrani kao u hlebu, krompiru, varivu i tako dalje. Skrob kad doe u stomak ne pretvara se u tr{ani {eer nego u groani {eer (dextrose), koji sa vonim {eerom ini med. Takoe i u mleku ima {eera, ali taj je {eer tr{ani {eer i kad doe u stomak, mora se polagano pretvoriti u med t.j. u groani {eer (dextrose) da moe prei u krv. Iz svega izlazi da u ovejem stomaku samo med (dextrose laevulose) prelazi direkt u krv, a svi drugi {eeri kad dou u stomak moraju se pre svega pretvoriti u med da mogu biti resorbovani, da mogu prei u krv. Med je dakle fiziologijski {eer. Ovako je od prilike lenik Berner razlagao o medu na jednoj pelarskoj skup{tini u Nemakoj. Kad znamo da je med osobita hrana, koja je glavni inilac za stvaranje toplote u telu, onda je zaista nenametno da {eer jedemo, koji nam tereti stomak i izaziva u njemu bolesti kad se suvi{e jede, a ne jedemo med, koji se direkt razilazi u krv i koji je glavni inilac toplote u telu. Med treba jesti u kavi, teju, medom treba zainjavati voe. Med treba da zameni {eer u kuharnici, podrumu i svugde. Ja imam vina, koje pravim od meda i to vino ne ustupa samotoku (Ausbruch) ni za dlaku. Na izlobama pelarskim video sam i jeo raznovrsnih osobitih kolaa od meda, koji su kud i kamo bolji od kolaa od {eera. Ali osim svega toga {to je med dobra hrana i {to treba da zameni {eer u kuharnici, podrumu i svugde, med je jo{ lekovit. Med ima antiseptinu silu. A ta sila antiseptina dolazi od eterskih zejtina i otrova pelinjega. Med se dakle sastoji osim groanog i vonog {eera jo{ iz etzerskih zejtina i otrova pelinjega. Eterski zejtini nalaze se u nektaru, koji pela sabira iz cvetova i u elice istovarava.Pela kad napuni

SRPSKI P^ELAR 24
elicu medom, naposletku pusti iz aoke i jednu kap otrova. To ini da se med ne pokvari, jer otrov pelinji nije ni{ta drugo, nego mravlja kiselina, koja staje svakoj truhlei naput i koja ugu{uje svake zarazne klice. Da u med pele ne pome{aju svojega otrova, morao bi se pokvariti. Predstavimo sebi, kakva je vruina u juliju mesecu, pa ipak se u ko{nici, pored silnoga broja pela, ne usmrdi med. To dolazi otuda, {to u medu ima otrova pelinjega, koji zajedno sa eterskim zejtinima ima antiseptiku silu, koja ne da truhlei da se razvija. Iz ovoga moemo izvesti, da med mora biti lekovit. Med valja jesti kad vlada vratobolja, koja nastaje zaraznim klicama. Med ne da, da zarazne klice prionu u vratu, jer ima antiseptiku snagu, koja takve klice ugu{uje i svakoj truhlei na put staje. Med dakle slui za vreme zaraze n.pr. za vreme difteritisa, kao prezervativno sredstvo, da ne bi zarazne klice od difteritisa prionule u grlu.Mleko treba zaslaivati deci medom, jer je med izvrsna hrana i ne tereti stomak kao {eer, nego ima jo{ antiseptinu snagu, koja sahranjava od zaraznih klica. Med treba da izgoni {eer, koji je mnogom stomak pokvario i koji ve{take, tue zube u modu uveo. Med je fiziologijski {eer a i lekovit je. Godine 1886. drana je skup{tina austrijskih i nemakih pelara u Tronavi u [leziji. Na toj je skup{tini P. Celestin [ ahinger, sve{tenik, pelar i urednik avstrougarskih pelarskih novina govorio o arsometru, koji je udesio, da njim meri {eer u medu. Specifina je teina meda 1,4 t.j. litra meda te{ka je 1400 grama. Dakle med je za 40 procenata tei od vode, jer litra vode te{ka je 1000 gramova. Specifinom teinom odreen je i {eer u medu. Ali nije svaki med jednako teak. Ima kojem je specifina teina manja od 1,4. Da bi se dakle odredilo, koliko je koji med teak ili koliko koji ima {eera u sebi udesio je [ahinger areometar za med, koji pokazuje koliko u sto funti meda ima {eera. Taj je areometar podeljen na sto grada. Kad se hoe da izmeri {eer u medu, spusti se taj areometar u med, i za dva, tri minuta, kad se prestane micati, pokazae koliko procenta {eera ima u medu. Med kad se meri u njemu {eer, mora biti topal 14 R. Ja ipak na taj areometar g. [ahingera ne polaem mnogo, jer u medu ima jo{ i eterskih zejtina i drugoga koje ega. Dakle med se ne sastoji iz samoga {eera i po tome se ne moe sigurno ni odrediti areometrom, koliko u kojem medu ima {eera. Ali mi moemo i bez njegova areometra odrediti, koji je med kojega slai a i koji je lekovitiji. Boju, miris i ukus dobiva med iz eterskih zejtina. Med, koji pele sa livada sa razliitih biljaka saberu, ima ugasitu boju, A {to je med ugasitiji, tim ima i jai miris. Boja i miris dolaze od eterskih zejtina, na koje utee sunana svetlost i toplota. Iz biljaka

25 SRPSKI P^ELAR
koja rastu na visokim planinama i iz kojih pele saberu nektar, bude med otvorene boje i neznatnog mirisa, dokle iz biljaka, koje u nizinama rastu i osobito sa livada gde ih ima raznovrsnih, dobiva se med ugasite boje i jakog mirisa. [to su biljke vi{e nad povr{inom morskom, to slabije uteu sunani zraci na eterske zejtine u njima i time med iz njih biva otvorenije, bele boje i slabog mirsa, a u nizinama uteu sunani zraci i toplota jae na eterske zejtine u biljkama, za to iz takvih biljaka i med je ugasitije boje i jaeg mirisa. Ima biljaka, koje rastu u masi same nepome{ane sa drugim biljkama, kao {to je beli bosiljak sa strnjika. Iz takvih biljaka dobivamo med otvorene, bele boje i slabog mirisa. Med bosiljkovac nema skoro nikakvog mirisa i nikakvoga ukusa, te kad se jede, skoro se ne razlikuje od {eera. Med iz biljaka, koji u masi rastu zasebno, ne razlikuje se po boji i ukusu od meda, koji dobivamo sa visokih gora. Med koji dobivamo u prolee sa voaka i kad nema razliitih biljaka, otvorenije je boje i slabog mirisa. A med, koji dobivamo u juniju, kad ima vi{e raznovrsnih biljaka, ugasitije je boje i silovitog mirisa. [to je med ugasitiji, tim je i slai, jer se u vea zrnca u{eeri i ima vrlo silovit miris. Kao {to smo kazali, taj miris dolazi od eterskih zejtina. Kad jo{ dodamo, da u medu ima i otrova pelinjega, onda med ugasite boje vrlo je lekovit. Med dakle sa visokih planina ili iz nizina, ali koji je sabran samo iz jedne biljke kao {to je bosiljkovac, jeste boje bele, nema skoro nikakvoga mirisa ni ukusa, pribliava se {eeru, te nee biti ni lekovit tako kao med, koji je sabran sa raznovrsnih cvetova na livadama, koji ima ugasitu boju i jak, silovit miris i ukus. Takav med treba da jedu, osobito oni, koji pate od su{ice. Ali takvoga meda moe imati samo racionalni pelar, koji je kadar u svako doba svojom istresaljkom (centrifugalnom spravom) istresti med, te po tom moe dobiti meda svakovrsnoga. Zreo med, a pri tom jo{ kad je ugasite boje, silovitoga mirisa i ukusa, jest pravi med u potpunom smislu te rei. Takav je med izvrsna hrana a pri tom lekovit sa svojih eterskih zejtina i otrova pelinjega. Na{ ukus je izopaen. Mi volimo {eer, koji nema nikakvoga mirisa niti ukusa. Mi volimo beo med, koji nema skoro nikakvoga ukusa ni mirisa te koji se po tome pribliava {eeru, a ne volimo med ugasite boje i silovitoga mirisa i ukusa. Ali ponudite poslastiare, stare praktiare ovim medom, pa ete se uveriti, da e svaki kupiti radije ugasit med, jer je izda{niji za to, {to je slai. A da je ugasitiji med slai, jer se u vea zrnca kristalizuje, nego beli med, kazali smo napred. Ja bih zavr{io ovaj lani, ali sa ovako ispravljenim Solomunovim stihom: Sine moj, jedi ugasit med, jer je izvrsna hrana, i zaklopljen sat, jer je lekovit grlu tvojemu.

SRPSKI P^ELAR 26
: , . 53 24344 .024-728-148 e-mail mspasojevic@ddor.co.yu

100 150 . . 20% . 30 1 . . 33 33 200 . 3,5 30 200 150 . 40 4 6 600 900 . ? . , .

. . . . . Mre`a ( ) . . . . , . .

27 SRPSKI P^ELAR
Jovo N. Kantar Grabovac, Vidanski kraj br 54 D Mobitel 063/69-40-70-

LEKOVI UZROK BOLESTI PELA I LJUDI

od varooze. U Aleksincu, u Srbiji, 29. jula 2006. godine na Seminaru sa m eunarodnim ue{em (gost predava dr Antonio Naneti, lan strunog tima EU za bolesti pela, i {ef Instituta za pelarstvo u Bolonji, Italija) sa temom PELE NE UMIRU OD ZIME. DOKAZANO da pele zaista ne umiru od zime. A pele umiru i umiru! I kod vas u sloveniji i kod nas u srbiji. Od ega i od koga? Zakljuak se namee da je ovek najopasnija bolest za pele i najvei neprijatelj pela, rekao je profesor farar (selo 12/96, br. 45, str. 33) Kao prvo postavlja se pitanje: {ta je uzrok bolestima ljudi i pela? OVEK je u vrhu piramide uzroka bolesti i svoje i bolesti pela. UZROK SVOJE BOLESTI: je neprirodna hrana, KOJU JEDE. Neprirodna hrana ovelu {teti, jednako kao {to {teta nastaje kolima sa benzinskim motorom kada u rezervoar tankirate dizel gorivo. Ili u rezervoar vozila sa dizel motorom sipate benzin kao pogonsko gorivo. Dakle kada u benzinca sipamo

Po lepom sunanom danu, poetkom februara 2007. g. posetiv{i jedan mali pelinjak od 15 A ko{nica paviljonskog tipa, u Novom Mestu, Slovenija, utvrduio sam da su samo iz tri dru{tva izletale pele. Neposredno pred predavanje organizator predsednik pelarskoh organizacija za Dolenjsku profesor pelarstva u Kmetijskoj {koli, rekao mi je da mu se jedan pelar poalio da je od 30 zazimljenih dru{tava ostala tri u ivotu. I u Srbiji imamo zimske gubitke, rekao sam u svom predavanju i naveo primer, da je od 2.000 zazimljenih dru{tava u jednom selu kod Aleksandrova u Banatu, prezimelo samo 80 , ili pre tri godine kada sam u Leskovcu drao predavanje, dobio pouzdanu informaciju da je kod dvojice pelara jo{ u decembru, (22. XII) izgubljeno po oko 200 dru{tava. U Pelarskom centru Slovenije LUKAVICA, januara 2002. godine prikazan je film pod naslovom PELE NE UMIRU OD VAROZE, koji je prethodio predavanju o alternativnom suzbijanju varoza. Dokazano je da pele ne umiru

SRPSKI P^ELAR 28
dizel, a u nafta{a benzin visoke oktanske vrednosti nastaje kvar i lomovi u sklopovima motora. Ali, naravno, mi to ne radimo, jer je suprotno Uputstvu za odravanje automobila. A u stomak pele i oveka sipamo i jedno i drugi i tree i etvrto... i nema kraja, jer nemaju uputstvo za odravanje! UZROK BOLESTI PELA je neprirodna hrana plus mala mo pelinjeg dru{tva (nema sposobnost za borbu protiv bolesti. Razlog: lo{a matica i lo{i trutovi koji su odnegovani u reiji oveka bez meda i polena. ovek je preuzeo zanat od Prirode da proizvodi matice. Rezultat toga su BOLESTI, A BOLEST VALJA LEITI LEKOVIMA! A LEKOVI NE LEE, ONI SAMO TRENUTNO SANIRAJU BOLEST. Ne lee UZROK, ali TRAJNO TRUJU VOSAK i zagauju med. A UZROK JE OVEK POHLEPAN I PRIUEN A NE DOUEN PELAR! MEDIMA VI[E OD 300 ODBRANBENIH SUPSTANCIJA od PELINJIH bolesti, pelar ga je pelama oduzeo kao lek i proizveo STRES, otvoriv{i vrata ko{nice za sve druge bolesti. POLENTAKO\E IMA VI[E OD 300 ODBRANBENIH SUPSTANCIJA od PELINJIH bolesti, pelar ga je pelama oduzeo kao lek i proizveo STRES, otvoriv{i vrata ko{nice za sve bolesti. VOSAK ISTO IMA VI[E OD 300 ODBRANBENIH SUPSTANCIJA, A KAD je ZAPU[TEN, IZVOR je OPASNIH PELINJIH BOLESTI I IZAZIVA STRES! ^ovek je umesto MEDA dao je p~elama {eer razara metbolizma, umesto polena dao je sojino bra{no, mleko u prahu, jaja u prahu, surutku, obrano mleko, urdu i pretvorio pelu u tele i jagnje, a pela je starija od teleta punih stotinu miliona godina.
PELARA OBRAZOVATI, a VAROU ZNALAKI UNI[TAVATI!

Obrazovan pelar je filozof Bogu slian! Starogrki lekar Hipokrat je pre 2.500 godina rekao: "Lekar filozof je Bogu slian". U doba Hipokrata filozofija, religija i medicina su bile jedno telo. Jedan ovek je imao u sebi sva ta znanja i on je leio. To vai i za pelara. I pelar je filozof i, Bogu slian. I on treba da ima znanja i du{u. Sada je lekar alopatske medicine bez du{e: ispunjava recepte, daje injekcije, operacijom odstranjuje organe, za{iva, ozrauje i daje tablete,. To radi i pelar. I on je bez du{e. Umesto da ostavi pelama Bogom odreenu koliinu meda i polena kao hranu i lek, on im daje injekcije ({eerne pogae) i vr{i operaciju (oduzima med i polen),

29 SRPSKI P^ELAR
daje tablete hemije i ne menja staro sae. Da li je mogua druga varijanta? Mogua je! Lekar filozof Bogu slian je lekar homeopatske medicine ima visoku etiku i duhovnost i lei ne samo telo, ve istovremeno i du{u. I pelar ako ima visoku etiku i du{u oduzima od pela samo vi{ak meda i polena, a pelama ostavlja koliko je Bog odredio, a nauka utvrdila ne manje od 12 kg meda i 4,4 kg cvetnog pra{ka. Jer, samo med i cvetni prah su hrana i lek za pelinje dru{tvo. Sve drugo je bolest za pelinju zajednicu. Obrazovan pelar poseduje znanje o biomedicinskim vrednostima meda i cvetnog pra{ka kao hrane, a ako ima i du{u - ima i zdrave pele. Pelari bez zadovoljavajueg pelarskog obrazovanja prepu{teni sami sebi, a naivno verujui uiteljima predavaima sa pelarskih tribina, formirali su kompleks da ne valjaju rojne matice, suprotno prirodi pele koja ve 160 miliona godina specijalizira zanat uzgojivaa matica, te da ne valjaju matice iz prinude, da su matice uzgojene po metodi Henry Aleja, Milera, Hopkinsa, ro{ija i drugih manje vredne od onih koje oni proizvode po postupke Dulitla, odnosno prenosom larve iz majine utrobe u praznu kolevku (ve{taki matinjak). I to su im uitelji toliko zakukuljili i zamumuljili, da su i uenim pelarima nametnuli kompleks manje vrednosti njihovih matica. Takav kompleks i ja sam nosio punih dvadeset i vi{e godina, dok nisam utvrdio da je od 19 matica kupljenih 1998. godine od tri renomirana proizvoaa u Srbiji, samo jedna bila na nivou moje matice sa ocenom 3. I 16 nabavljenih pre 19 godina (1987), iz Slovenije, bile su ispod nivoa onih koje sam prethodno nabavljao od renomiranih uzgajivaa u Srbiji. Sve su one, istina, bile osrednje krupnoe, lagano se po sau kretale, ali su sve bez izuzetka slabo razvijale leglo i pele ih zamenjivale, {to upuuje na sumnju da larve, nisu u optimalnim uslovima reima mikroklime odnegovane kako valja, tj. da su uzgajane u slaba{nim uzgajivakim dru{tvima koja nisu mogla obezbediti optimalnu ishranu u periodu stadijuma larvi, niti optimalnu mikroklimu u gnezdu u periodu stadijuma lutke, kao {to ni {aka pela u oplodnjaku nije mogla pruiti matici optimalnu ishranu i mikroklimu, pa kao takve nisu bile u stanju da polete, bez sposobnosti da se u vazduhu due zadre i bez fizikih mogunosti da potrae trutove, pa su stoga ostale nedovoljno osemenjene, i pele ih brzo zamenile. I gle, uda!

SRPSKI P^ELAR 30
Uzgajivai matica za neuspeli prihvat takvih nedovr{enih matica od strane pelinje zajednice, krivnju svaljuju na pelara koji ih je kupio, spoitavajui mu nestrunost. To me je motovisalo da napi{em knjigu i da kaem punu istinu o podvalama uzgajivaa matica. Ne moe Jenterov aparat zameniti 160 miliona godina bru{en pelinji aparat koji se zove PELINJA ZAJEDNICA. Po Jenteru matice ive jednu sezonu, a po PELINJOJ ZAJEDNICI itavu venost. Za{to? U Jenteru matica je u zatvoru-na robiji, a u PELINJOJ ZAJEDNICI na slobodi i u izobilju. " Robija{ " radi kako mora, a slobodna matica uz konsultovanje i saglasnost pla. Sve{tenik Lorenc Langstrot, Bogu slian, pelar sa du{om, napravio je ko{nicu po meri pelinje zajednice, ali kad se pojavio Ruth, komercijalista, ovek bez du{e, osvojio je tri{te cele zapadne hemisfere i podvalio pelama i po{tenim pelarima. Ista je stvar i sa proizvodnjom i transportom matica, pri emu matica u kavezu izgubi 3050 % od svog kvaliteta. ista komercijala sa ciljem da bi se ostvario profit, bez obzira na kvalitet. Obrazovan pelar zna da se pelinje klube u duplji ivog drveta, po zakonima Prirode, neprestano pomera nagore, i samo na novom sau, u samo nove elije matica polae jaja, a u pro{logodi{nje radilice odlau i lageruju med iznad. Oko otvorenog legla i jaja, u nove elije pele odlau polen. Staro sae napu{taju i, prepu{taju ga moljcu, a mravi u mravinjaku nastanjenom u dnu {upljine odnose mrvice koje je napustio moljac. I sve tri vrste su zdrave, zadovoljne i srenie. Kakvo im sae i hranu nudi ovek-pelar u da{arama i kada ga menja? Odgovor na to dobijamo svake zime pod zajednikim imeniteljom: uginulo 35, 71, 117, 200, 2.000, 3.000 dru{tava . Obrazovan pelar zna da se u Prirodi pele roje u najpovoljnijem periodu godine, kada u stani{tu nastane izobilja hrane, izobilje mladih pela i pela izletnica, kada je tesno u gnezdu i kada su pele bez posla. Takve uslove i u industrijskom uzgoju matica i uzgajiva matica mora da obezbedi, ako ima du{u. Jo{, ako pritom ne prenosi larve iz elija sa obiljem mlea, ve ih ostavlja na bogatoj trpezi u nastavku izobilja (pela i hrane) iznad matine re{etke, a maticom u nastavku na podnjai potpuno simulira prirodu rojenja. Pelar moe nadma{iti prirodu ako uzgajivako dru{tvo uzgoji na ramovima tipa DB u dvadesetramnoj polo{ci. Obrazovan pelar zna da bez dobrih trutova (minimum 40 u proseku po jednoj matici) ne moe

31 SRPSKI P^ELAR
biti kvalitetnog osemenjavanja niti oplodnje matica (Ruttner). Obrazovan pelar zna i ostale uslove koji obezbeuju kvalitetnu maticu. To su: Kvalitet i koliina hrane, kvalitet uzgojnog materijala, uticaj broja dodatih matinjaka, uticaj teina jajeta, uticaj uzrasta larve, sposobnost higijenskog i negovateljskog pona{anja, uticaj geopatolo{kih i svemirskih zraenja, samo iz sopstvenog ekoklimatskog regiona roditeljska dru{tva daju kvalitetne matice, Karnika je najbolja pela na svetu, a pela ubica preti na{em pelarstvu . Z bog ne informisanosti uzgajivaa matica t akve posledice mogu nastati neodgovornim uvozom matica sa strane.

SRPSKI P^ELAR 32

SADA[NJE STANJE I PRAKSA

Prof. dr Kostadin Tri~kovi}

Sada{nje stanje i praksa jeste primena brojnih varijanti hemijskih (toksinih) sredstava, koja daju odreene rezultate u uni{tavanju varoe. Na alost, sva su toksina i za same p ele, maticu, p elara i zaga uju p elinje proizvodeostavljaju rezidue. Primena organskih kiselina (mravlje oksalne, mlene), daje dobre efekte protiv varoe. Meutim, i ta sredstva nisu bezopasna jer daju znatne gubitke pela, matice i mogu biti opasna za samog p elara. Dakle, i ona predstavljaju ma sa dve o{trice. Posebno je znaajno da se, sva do sada primenjivana sredstva, koriste za tretman samo sezonski: jesenprolee. A {ta biva u ostalom delu godine? Da li varoa miruje? Ne, ona se nebrojivo namnoi jer je njen biolo{ki ciklus takav da na svakih 15 dana dolazi nova generacija varoe. Poznato je da jedna enka snese 5-6 jaja{ca, od kojih 4-5 su enke, pa novih 5-6 jaja{ca od svake enke, i

tako u nedogled sa novim jedinkama varoe. Zato svake godine nastaje KATASTROFA u mnogim plinjim zajednicama. Imajui gore navedeno u vidu, imperativ je da se okrenemo prirodi i primeni EKOLO[KIH SREDSTAVA tokom itave godine. Tako bi bilo jedino mogue da se svaka generacija varoe maksimalno uni{ti, bez ikakvih gubitaka pela i bez rezidua u njihovim proizvodima. U daljem izlaganju ukratko e biti opisano nekoliko potpuno EKOLO[KIH sredstava i preparata, efikasnih, bezopasnih po pele, maticu, pelara i bez rezidua u pelinjim proizodima, a primeljivih tokom cele godine. Sainjena su iskljuivo od aromatinih, lekovitih i medonosnih biljaka, inkorpriranih u bio masu ili konstituens od etinara. EKOLO[KI BRIKET ZA PELE THYMO-VARO-SAN Predstavlja novu vrtstu ekolo{kog briketa i novu inovaciju u

33 SRPSKI P^ELAR
pelarstvu u borbi protivb varoe i drugih bolesti pela i legla, kao i vo{tanih moljaca. Sa injen je specijalnim tehnolo{kim postupkom pronalazaa prof. Dr Kostadina Tri kovi a i Bojana Tri kovi a. Sadri vei broj komponenti od briketa EKO -VARO -SAN-a i predstavlja dalju inovaciju i znaajan pomak u ekolo{koj za{titi pela od varoe, vo{tanih moljaca i drugih bolesti pela i legla. Sainjen je u obliku tableta, pakovanih u plastinoj foliji, hermetiki zatvorenoj, a zatim u kutiji po 20 komada. Sastavne komponente ekolo{kog briketa THIMO-VAROSAN potiu iskljuivo iz prirode, od aromatinih, lekovitih i medonosnih biljaka. Njegove komponente su sledee: a) BIO-MASA KONSTITUENS briketa i nosilac dejstvenih sastojaka je od odabranih delova etinara, pre svega crnotg planinskog bora. Ovaj etinar je bogat eterinim uljem OLEUM PINI i sam po sebi ima antivarozna svojstva. (slika 1) b) TIMOL THYMOLUM, bitna je komponenta ovog briketa. Prirodni je sastojak aromatinih, lekovitih i medonosnih biljaka MAJ INE DU[ICE, TIMIJANA I VRANILOVKE. Njihova eterina ulja sadre 30 50 % TIMOLA. Koristi se u oficijelnoj

Sl 1. Crni bor

medicini za izradu lekova i u narodnoj medicini u vidu ajeva i drugih oblika. Odlino je antisepti no sredstvo, jer vr{i dezinfekciju prostora i predmeta, pa i samih ko{nica. Primenjen je u svetu i preporuen od strane Evropske Unije kao varocid. c) TAMJAN je smolasta materija koju lue neki etinari. Njegove pare pri sagorevanju briketa daju prijatan miris i antivarozne efekte. d) EUKALIPTOL sastojak je briketa u vidu OLEI EUKALIPTI. Dobijen je od li{a i mladih graniica eukaliptusa. Ima antivarozno dejstvo. (slika 2) e) LAVANDA Karakteristike i opis su dati kod EKO-VARO-SANA f) BOSILJAK Prijatnog je mirisa. Njegovi sastavni delovi imaju

SRPSKI P^ELAR 34
Najpoznatiji i naje{e upotrebljavani narodni lek, {iroko je primenjen u narodnoj medicini. Pokazao je i antivarozna svojstva, pa je zato i ova biljka sastavni deo briketa. i) ALFIJA ili PITOMI PELIN Jedna je od najstarijih medicinskih biljaka. Ima {iroku primenu u narodnoj i oficijelnoj medicini. Pored lekovitih svojstava, deluje i antiseptino. Posebno se istie lekovitost meda od alfije, koji je izuzetnog kvaliteta, pa mu je i cena visoka. Meutim, pele sa cetova alfije ne daju samo lekoviti med, ve i same sebe lee od varoe i drugih bolesti, jer antiseptina svojstva alfije spreavaju razvoj uzronika bolesti pela i legla. j) MATINJAK Posebno je znaajan za pelarstvo jer ni jedna mirisna biljka ne privlai toliko pele, a naroito maticu, kao {to je matinjak. Po matici je ova biljka i dobila ime. k) N A N A N a n a i m a najraznovrsniju upotrebu u mnogim oblastima pa je sastavni deo mnogih proizvoda {iroke potro{nje na svim kontinentima. Zbog prijatnog mirisa, etarsko ulje ili sam list nane koristi se kao sastavni deo sredstava protiv varoe, {to se ini i sa ovim briketom. Mogli bi da reamo jo{ niz biljaka koje mogu biti sastavne komponente EKOLO[KOG BRIKETA THYMO-VARO-SAN, jer

Sl 2. Eukaliptus

antiseptika svojstva koja spreavaju razvoj mnogih mikroorganizama. Zbog njegovog prisustva ne kvari se Bogojavljanska vodica. Koristi se i kao zain. Pokazao je izazita antivarozna sojstva. Ima {iroku primenu i u narodnoj medicini, a u Francuskoj i drugim zemljama i u oficijelnoj medicini. g) P E L I N J e d n a j e o d najstarijih, cenjenih i upotrebljavanih biljaka svih vremena, koji obezbe uje ve no zdravljeTipi no je gorko aromati no sredstvo. Upotrebljava se i u veterinarskoj medicini. Pokazao je antivarozno dejstvo. h) H A J D U K A T R A V A

35 SRPSKI P^ELAR
su zaista mogue brojne kombinacije za njegovu izradu i primenu protiv varoe i drugih bolesti pela i legla. I S P I T I V A N J A S A VETERINARSKOG INSTITUTA EKOLO[KI BRIKET ZA P ELE THYMO-VARO-SAN ispitivan je od strane dr. vet. Med Slobodana Savia, specijaliste za bolesti pela i dr. vet.med. Zorana Raievia, spec. Eepizootiologa sa Veterinarskog specijalistikog instituta u Ni{u. Ispitivanje je obavljeno na 3 pelinjaka sa po 50 ko{nica. Prvih 50 ko{nica je tretirano ekolo{kim briketom za pele THIMO-VAROSAN, drugih 50 ko{nica je tretirano hemijskim preparatom HEMOVAR (AMITRAZ), a treih 50 ko{nica su bile kontrola. REZULTATI RADA: Pelinjak sa prvih 50 ko{nica tretiran je briketom 3 puta u razmaku od po 15 dana. Zapaeno je da pele dobro podnose dim briketa i nema gubitaka poslije tretiranja. Posle prvog tretiranja otpalo je proseno po 40 varoa po ko{nici, posle drugog po 20 varoa, a posle treeg po 5 varoa po ko{nici . Drugih 50 ko{nica tretiranih HEMOVAROM (AMITRAZOM), posle prvog tretmana otpalo je proseno po 45 varoa po ko{nici, posle drugog po 15, a posle treeg po 7 varoa u proseku po ko{nici. Trei pelinjak nije tretiran niim, ve je kasnije saniran. M I [ L J E N J E VETERINARSKOG ISPITIVANJA- O timolu kao EKOLO{KOM sredstvu za borbu protiv varoe puno je pisano. Verovatno da on, uz kombinaciju drugih vidova borbe, predstavlja BUDUNOST u borbi sa varoom destructor. Ekolo{ki briket THYMOVARO-SAN, kako se vidi iz dobivenih rezultata, pokazao je efikasnost kao i AMITRAZ, ali nije toksian. Treba ga i dalje pratiti i ispitivati, kako bi se dobili pouzdaniji rezultati. PREPORUKA: Na osnovu iskustva kroz kontrolu efikaasnosti ovog briketa, a i ranije ispitivanog briketa EKO-VARO-SAN, smatramo da ova dva briketa treba kombinovano primenjivati. EKO-VARO-SAN pri radu sa pelama, a HYMO-VAROISAN u zavisnosti od stanja varoze u pelinjim dru{tvima, ali uz obaveznu ugradnju higijenskih mreastih podnjaa, kako se oborene varoe ne bi mogle ponovo hvatati za pele. Samo kombinacijom svih biolo{kih i ekolo{kih mera, izuzetno i hemijskih otrovnih sredstava, varoa se moe suzbiti i staviti pod kontrolu. Termin ISKORENJAVANJE, kada je varoa u pitanju, za sada se ne sme koristiti. ISPITIVANJE OBAVILI: Dr. Vet. Med. Zoran Raievi, spec. Epizootiolog i dr. Vet. Med. Slobodan Savi, spec. za bolesti pela.

SRPSKI P^ELAR 36

Autor teksta Dipl.ing.poljoprivrede Stefanovi Nenad Ul brae kosti 18 16000 leskovac Tel:016/59-351 Mob:064/ 49 33 997 Stefanovici@info-net.co.yu

Primenjene apitehnike mere u formiranju odgajivakih i oplodnih drutava

Roen 1972.godine u leskovcu, u pelarskoj porodici. Sa ocem Ratomirom pelari sa oko 200 pelinjih drutava (DB i LR) i 50 oplodnjaka. Diplomirao na poljoprivrednom fakultetu u Zemunu iz oblasti p elarstva,na temu P roizvodnja matica dulitlovom m e t o d o m k o d p r o f . d r. M i e Mladenovia.

D rutvima koja e uzgajati matice, kako za startovanje, tako i za odgoj mora se pokloniti izuzetna panja, jer je praksa pokazala da se samo u izuzetno jakim drutvima ,sa velikim brojem mladih pela , i obiljem hrane , mogu proizvesti visokokvalitetne matice. Startere i odgajivaka drutva , formiram od genetski odabranih drutava , koja su mirna, otporna na bolesti (imaju higijensko ponaanje), visokoproduktivna U tipu sivke bez utih tergita prava apis mellifera carnica, jer i uslovi odgoja (fenotip) mogu imati uticaja na kvalitet matice, bez obzira to larva poti e od genetski odabrane matice majke(genotipa). Hrani, kao znaajnom faktoru

posveujem znaajnu panju. Nakon, araniranja, hranim rastvorom meda i vode sa dodatkom kvasca (ukoliko nemam polena), kako drutva za startovanje , tako i odgajivaka, s tim to ovo drutvo hranim jo 5 dana, sve do zatvaranja matinjaka. Ovo je vrlo bitno, jer larvice moraju biti maksimalno hranjene. Izraunato je da pele negovateljice posete oko 3500 puta mati njak, pre nego to bude zatvoren. Matina larva u razvoju, nastavlja da se hrani na rezervi mle a, jo oko 12 sati posle poklapanja mati njaka. Svake sedmice premetam pokriveno leglo u donji nastavak , a otkriveno u gornji, jer se samo na sau sa

37 SRPSKI P^ELAR
otvorenim leglom nalaze mlade pele koje mogu da neguju i hrane dodate startovane larve. Utopljavanje u klasinom smislu rei to se ne radi jer su vremenski uslovi povoljni (tempe-ratura vazduha je proseno 25 stepeni), ali se obraa panja da prostor u konici bude potpuno zaposednut pelama. Na taj nain stvara se povoljna mikroklima, kao i uslovima rojidbe, tako da larva ili lutka nee imati neke promene u svom razvoju, jer se snienje temperature negativno odraava na kvalitet matica. Ako temperatura varira za 1 stepen ispod ili iznad 31-38 stepeni, u trajanju od jednog sata ,vei broj matinih larvi e uginuti, a ostale iako ive bie oteene, a vei broj matica koji uspe da se oplodi, vec nakon mesec dana pele e promeniti tihom smenom. Dakle, najvei broj jajovodnih cevica u jajnicima matice se formira kod razvoja matine larve na temperaturi od 33-34 stepena. Imajui ovo u vidu, oplodnjake punim mladim pelama, koje se nalaze na jednom lr- ramu, sa nepoklopljenim leglom, metodom stresanja kroz levak, to u potpunosti obezbedjuje sklop i brojanost pela za uvanje dodatog matinjaka. Pripremanje startera, kao i odgajivakih drutava, vrim dan ranije . Poto sam predhodnog dana u prvo telo do podnjae stavio 5-6 ramova sa mladim leglom i mladim pelama, plus ram sa polenom i otvorenim medom, izvrio sam prihranu sa rastvorom meda i vode i polen pogae. Matica se za to vreme nalazi u drugom telu, iznad prvog nastavka, na kome je postavljena hanemanova reetka, tako da u tom telu ima 3-4 rama sa leglom i medom. Presadjivanje larvica vrim (dulitlovom metodom) pre podne, oko 10 sati . Starter preuredjujem tako to vadim svo leglo iz prvog nastavka i stavjam u nastavak gde je matica. U prvom delu ostaju samo dva rama sa polenom i otvorenim medom. Iznad prvog nastavka stavljam duplu ianu mreu, sa letom na suprotnoj strani. Drugo telo, sa maticom, vraam na prvo, preko iane mree, ime donji nastavak jo vi e popunim sa p elama izletnicama iz gornjeg nastavka. Pre poklapanja donjeg nastavka, razmaknem ram polena od rama meda, da bi stao ram sa startovanim materijalom. Obavezno donje drutvo, bez matice, prihranim preko ram- hranilice koja se nalazi sa strane. Kada sam izvrio araniranje startera, pristupam presadjivanju larvica na sledei nain: otvaram konicu u kojoj se nalazi matica majka sa eljenim osobinama, uzimam ram na kome je ona poloila jaja pre tri dana (jednodnevne larve koje su najbolje za odgajanje matica).

SRPSKI P^ELAR 38
Izvadjeni ram sa zaleenim materijalom stavjam na krov konice pod uglom od 45 stepeni, na koji je predhodno stavljena p amu na tkanina koju obilno natopim toplom vodom. Pored rama sa larvama ,postavim ram (nosa) sa letvicama na kojima se nalaze po eci matinjaka i to tako da zvonca aure budu sa otvorom na gore. Kod presadjivanja larvica kineskom iglom, vrio sam oglede i to: a) sa dodavanjem kapi mlea na dno aure; b) sa dodavanjem kapi meda ; c) na suvo; d) duplo-dvogubo -presadjivanje A)presadjivanje larvica uz dodatak mlei vrio sam tako to sam predhodno sakupio mle od obezmatienog drutva, drei se saznanja da za odgoj selekcionisanih matica mle ne sme da bude stariji od 40 sati i pazei da se prilikom vadjenja ne oteti larva vrhom igle. Mle sam razblaio destilovanom vodom, da bi dobio konzistenciju gueg jogurta. Nanosio sam ga na dnu aure tako to sam tapiem promera 3mm umakao u boicu sa mleom i odmah uvlaio u matinu auru do samog dna, to je odgovaralo koliini kao da sam nekom specijalnom kaiicom stavio eljenu koliinu. Poto sam na prvoj letvici , na kojoj ima 11 aura dodao mle, pristupam presadjivanju. Vrhom kineske igle zahvatam larvu i deo mlei na kome se ona nalazi. Ovaj posao zavrim za oko 30 sekundi i odmah pokrivam letvicu mokrom gazom , da bih isto uradio i sa drugom. Po zavrenom presadjivanju, ram sa startovanim materijalom stavjam u starter izmedju rama polena i otvorenog meda, gde su se mlade pele uhvatile u grozdove. Uporedo sa stavjanjem startovanih larvi vrim prihranu preko ram hranilice i to iskljuivo rastvorom meda i vode u koliini od 1 litra . B) presadjivanje larvica na med primenjen je u potpunosti isti postupak kao u predhodnom sluaju, samo sto se tapi umae u med , umesto u mle. C)presadjivanje na suvo kod ovog postupka prenoenja jednodnevnih larvi zahvata se mle na kome one lee na dnu radiline elije. Nain prenoenja larvica mnogo mi je zadavao tekoa , sve do nabavke kineske igle. Larva se ovim postupkom lako vadi i prenosi, ali ja prilikom svakog prenoenja umoim iglu u destilovanu vodu, tako da se larva lako skida pritiskom radnog dela igle,koji blago gura ceo sadraj napred. Ranije sam umesto vode koristio med , ali sam zakljuio da je destilovana voda bolja, jer se pokretni deo ne lepi za pero igle. Presadjene larve se odmah stave u

39 SRPSKI P^ELAR
starter i primeni isti sistem hranjenja. (slika 1) matinjaka, uzgajivakom drutvu se dodaje nova partija na dogradnju i negovanje, jer odgajivako drutvo stalno dobija mlade pele, poto mu je ostavjeno celo zatvoreno leglo. Nova partija matinjaka se dodaje dva do tri sata posle zatvaranja predhodne partije , a to je oko 4 -5 dana od stavljanja prve ture. Napominjem da odgajiva kim drutvima dodajem samo 20- 22 komada startovanih larvi, jer ih mogu idealno nahraniti i odgajiti, kao da su proizvedene u prirodnom roju. Zatvorene, zrele matinjake , vadim 10 dana od dana presadjivanja. Zbog sigurnosti ih rasporedjujem u oplodnjake ili nukleuse , koje formiram tri dana pre toga na sledei nain: Pre nego to stavim rasklopive ramove u DB oplodnjak, prvo ih stavim u polumedita da ih pele delimino napune medom , jer se pokazalo da p ele u malim nukleusima , ukoliko imaju hranu ne naputaju ga. (slika 2)

Budui da u starteru nema drugih larvica ,osim onih koje smo presadili , te iste bivaju izuzetnio primljene i nahranjene. Nakon 24 sata vadim ram sa larvama i stavjam ga u odgajivako dru tvo sa maticom, na dalje negovanje, a koje araniram na sledei nain: dan pre dodavanja matinjaka stavim u donji deo plodita maticu i zatvoreno leglo , i preko njega matinu reetku , u gornji deo, medite, stavim svo otvoreno leglo koje pojaavam sa jo dva tri okvira otvorenog legla i pelama na njemu iz druge konice. Najmladje leglo se stavi u sredinu. Sledeeg dana , na dva sata pre dodavanja matinjaka na dogradnju, iz sredine medita vadim dva okvira sa otvorenim leglom bez pela. U nastalo, praznom prostoru se obrazuje grozd mladih pela, koje odmah primaju i neguju matine larve. Drutvo, takodje obilno prihranim rastvorom meda i vode u odnosu 1:1. P osle zatvaranja

Slika 1 Presa|ene larve

Slika 2 rASKLOPIV POLUMEDI{NI RAM

SRPSKI P^ELAR 40
Ramove vadim zaje dno sa pelama, stavljam ih u nukleuse i istresem jo mladih pela putem levka iz drutva koja imaju viak mladih nezaposlenih pela. Kada poklopcem zatvorim nukleus u kome se nalazi vrsta hrana , zatvaram leto okretanjem regulatora na poloaj ventilacije i odnosim u hladnu prostoriju. Drugog dana navee stavljam ih u nepravilnom nizu na stalno mesto, otvaram leta, kako bi se privikle na njega. Po{to su se socijalizovale, treeg dana ujutru dodajem zreo matinjak u sredinu preklopljenog rama. (slika 3) leglo moe da se posumnja da se parila u srodstvu. Utvrdjeno je da se iz takvih jaja izlegu larve koje pele prepoznaju i jedu , jer su to larve diploidnih trutova. Zbog to ga oplodnjake nosim na drugi pelinjak, jer se trudim da odgajim kvalitetne trutove, mada to nije garancija da e se matice spariti ba sa njima. D)duplo dvogubo presadjivanjeima dve faze: Prva-presadjivanje larvica u nove osnove matinjaka Druga- odstranjivanje novih u zapo~ete matinjake na matini mle na kome je bila prva larvica. Ovo presadjivanje je poznato pod imenom duplo dvogubo presadjivanje . Praksa je pokazala da se na taj nain dobijaju krupnije matice i matice bolje nosivosti. Postupak se sastoji u tome da se prvo izvri presadjivanje na suvo ili na mle , ali se u oba sluaja ne uzimaju larve iz odabranog nego iz bilo kog zdravog i jakog drutva . Kada prve larve budu prihvaene, letvice sa poecima matinjaka se vade nakon 24 sata i paljivo se odstrane larvice vrhom drvene iglice , vodei rauna da se larva ne probui ili razmae po matinjaku. Na mesto odstranjenih dodaju se nove larvice iz konice za proizvodnju plemenitih larvica starosti izmedju 6-12 sati , vodei rauna da se udubljenje u mleu, u kome je bila primljena larvica ne poremeti.

Slika 3 Dodat zreo mati~njak

Kroz etiri dana vrim kontrolu kako su se matice izvele . Ukoliko je otvor na vrhu pregrien u obliku pravilnog kruga , znau da je sve u redu , a ako je izgrien sa strane vrlo je verovatno da su pele ubile maticu. Obino za 12 dana matice budu sparene , spremne za prodaju ili zamenu matica na svom pelinjaku, gde se moe pratiti njihova nosivost preko legla , pa ako se pojavi tzv, areno

41 SRPSKI P^ELAR

Dragoslav Ili e

Borba pelara sa krvolonom varoom je duga i teka, traje decenijama. Da bi tu borbu dobili pelari smiljaju razliite naine i pronalaze mnoga pomona sredstva. Varoa je mali neprijatelj pela, ali veoma opasan, zato je ovek ukljuio i teku artiljeriju, ukljuio je top. Pravih, dobrih, stranih aparata na naem tritu nema. Kada bi ih i bilo bili bi preskupi za nae pelare. Ipak mi smo snalaljiv narod, opstajemo kad nam je najtee isto kao i pela, pa sve to nam treba uradimo sami. Za one koji nemaju top evo naina kako da do njega dou na jeftin i lak nain. Top se sastoji: 1. Let lampa 2. Boca za aktivnu materiju 3. Sagoreva aktivne materije 4. Zatitnik sagorevaa Veina pelara ima let lampu kojom vri dezinfekciju konica. U ovu svrhu mogu da se upotrebe kako benzinska tako i plinska let lampa. Kao bocu za aktivnu materiju najjeftinije reenje je upotrebiti

KAKO NAPRAVITI TOP

mazalicu za ulje, to manju to bolje. Svi delovi mazalice moraju da budu metalni, jer plastini se zbog prenosa toplote tope. Sagoreva aktivne materije moe da se napravi od bakarne cevice, mada je jo bolje od prohromske, duine oko 2,5 metara, najmanjeg prenika. Bakarna cevica se uvija oko konusnog kalupa petnaestak krugova. Sl. 1

Zatitnik sagorevaa se pravi iskljuivo od prohromskog lima. Najbolje i najjeftinije je da se iskoristi lim od starog bubnja ve maine. Zatitnik sagorevaa je veliine pivske flae, po itavom obimu ima rupice prenika 3-4 milimetara, na jednoj strani ima

SRPSKI P^ELAR 42

nosa od paringa preko koga se uvruje za let lampu, a druga strana je zatvorena, stim to ima otvor prenika bakarne cevice preko koga ona izlazi. Sl. 2

Topom se tretiranje pelinjih drutava protiv varoe vri na brz, lak i jeftin nain, a muka postaje zadovoljstvo. Kada sve ovo imamo pristupa se sklapanju delova. Prvo se mazalica za ulje privruje za let lampu na neki od moguih naina. Zatim se navoji veeg prenika bakarne cevice navuku na gorionik let lampe a slobodni kraj se zavari na mazalicu za ulje. Sl. 3

VIC!!!
Radi p~elar na p~elinjaku, a `ena mu pripoma`e. Rade oni i }ute, kad ga `ena upita: - Mu`u moj, vidi{li onu rakljastu bukvu na vrhu brda? - Vidim - odgovori mu`. - E, tu je nekad medvedica pala sa bukve i zaglavila se izme|u raklji; glava na jednu stranu a rep na drugu. Zapoma`e ona u nevolji dok je ne ugleda dr Meda i brzo pri|e da joj pomogne. Kad vide bespomo}nu medvedicu, Meda, uvek spreman na akciju, odlu~i da iskoristi priliku i zasko~i je. - Pa, {ta? - upita mu`. - Pa ni{ta, to je bilo pre ~etiri godine, a ona i dan-danas krade p~elarima med i nosi dr Medi odgovori `ena. Dragoslav Ili}[e{

Na kraju se postavi zatitnik sagorevaa i top je gotov. Sl. 4

43 SRPSKI P^ELAR

@ALOSNA VRBA
Dragoslav Ili e
SALIX BABYLONICA L. Red Salicales Fam. Salicaceae Lindl. @alosna vrba, jadika Drvo do 18 m visine sa jako {irokom, prozra~nom i `ivopisnom kro{njom. Kora sa izbrazdanom plutom. Gran~ice ~esto do zemlje vise}e, u po~etku vrlo malo maljave, ina~e gole i maslinastosme|e. Listovi usko lancetasti do linearnolancetasti, 8 do 16 cm dugi, 1 do 2 cm {iroki, dugo postepeno za{iljeni ka vrhu; u osnovi su`eni, po obodu `lezdasto nazubljeni; odrasli uvek goli s obe strane; otvoreno zeleni na licu a sivo zeleni na nali~ju. Lisna peteljka oko 8 mm duga sa `lezdama na sebi. Zalisci jajasti ili lancetasto nazubljeni i ranoopadaju}i. Rese - mace na dosta duga~koj peteljci, malo kra}e od li{}a koje se nalazi pri osnovi vretena mace; javljaju se zajedno sa li{}em. Mu{ke mace cilindri~ne, do 4 cm duge i 0,6 cm u pre~niku. Mu{ki cvetovi sa `utim anterama, dlakavim filamentima pri osnovi i sa dve nektarije. @enske mace usko cilindri~ne, na do 2 cm dugim i 0,3 cm debelim dr{kama. Za{titne ljuspe `u}kaste i gole, a pri osnovi trepavi~aste, opadaju rano. @enski cvetovi sa malim, sede}im, zelenim i golim tu~kom i vrlo kratkim stubi}em plodonosi od maja do juna. Cveta od marta do maja i spada u odli~ne medonosne i polenonosne biljke.

@ALOSNA VRBA

Raste na barovitim, mo~varnim stani{tima grade}i ~itave {umice odnosno hidrofilnu asocijaciju (zajednicu) Salicetum cinereae Zol. Njene dana{nje fitocenoze, me|usobno udaljene na desetine kilometara, svakako su vrlo stare. Rasprostranjena je u Evropi, severnoj Africi, Aziji. U Srbiji je rasprostranjena do 1.600 metara nadmorske visine. Gaji se po vrtovima i parkovima. Razmno`ava se semenom i vegetativno reznicama.

SRPSKI P^ELAR 44

POTOVANE KOLEGINICE I KOLEGE PELARI,Pelar Branko Anti- Gulit

Banatski Karaorevac

Prvim avgustom je i zvanino poela, pearska 2008. godina, i poeleo bih vam svima zdravu, srenu i mednu 2008. godinu. Ovo je pravo vreme i da sumiramo rezultate iz upravo protekle 2007. godine. Da vidimo ta je to dobro a ta loe i da ispravimo sve nedostatke subjektivne prirode kako nam se te iste greke nebi ponavljale. Na narod kae: kako seje tako e i njati, a prevedeno na pelarsku terminologiju ono glasi: kako uzima tako e i vrcati. Znai sada je pravi trenutak da nae pele posle vrcanja suncokretovog meda, tretiramo protiv varoe i to bi mi pelari rekli uzimimo tj. sredimo ramove u ploditu sa dovoljnom koliinom hrane, a to je 15-20 kg kvalitetnog meda. Drage kolege, eleo bih da ukaem i na onu gorku stranu ovog naeg slatkog poziva. Naime iz godine u godinu se dogaaju nemili dogaaji a mi naalost nikako da izvuemo pouku iz toga: -Prilikom doseljavanja pela na suncokretovu pau, pelinjaci se

postavljaju na neadekvatnim lokacijama, pored strnjita i u blizini prometnih puteva i naselja, tako da lokalno stanovnitvo koje se bavi poljoprivredom esto ima problema sa pelama, govorim o svom okruenju odnosi se na atar Banatskog Karlovca. -Preveliki broj konica je stacioniran na ne ba prevelikim povrinama suncokreta. Sve ovo napred navedeno dovelo je i do nemilih dogaaja koji se ponavljaju iz godine u godinu. Na alost pelara iz okoline Poege, u ataru na potezu Ivanmajorske vode nepanjom metanina koji je palio strnjiku izgorelo je 23 konica. Na zgaritu je ostala tuna slika garavih poklopaca. Metanin je nadoknadio tetu u iznosu od samo 800 Evra, iako je teta bila mnogostruko vea. Sva moja nadanja i divna druenja sa pelarima iz Poege, Uica, aka, Aranelovca, kune posete, razmenjivanja iskustva itd. Pokvarila je zadnja no kada smo doli da utovarimo konice u kamion. Ali ne lei vrae, imali smo ta i da vidimo, mom velikom prijatelju pelaru Vasi Bojiu koji pelari sa 90tak konica LR i DB pokradeno je desetak plodita iz DB konica.

45 SRPSKI P^ELAR
Vizuelno sve je tu spolja gledano bilo u redu a unutra jadac. Odmah smo pozvali policiju koja je napravila uviaj. U susednom mestu Torak, uhvaen je lopov koji je od pelara iz Aranelovca ukrao 23 konice. Nadam se da e SUP odraditi svoje i da e i kradljivac Bojievih konica biti priveden pravdi. I zato kolege pelari, ne ostavljajte konice na strnjitima, ne ostavljajte ih ni na neprimernim mestima da ne bi smetali lokalnom stanonitvu kod obavljanja poljoporivrednih radova. Najbolje je javiti se lokalnim pelarima i zatraiti potrebne informacije. Savetujem pelarima da obelee nastavke sa unutranje strane sa imenom i brojem telefona radi lake identifikacije a ne bi bilo

KAKO FORMIRATI PELINJAK Ljubia Mladenovi

Leskovac Jedan broj na{ih pelara potie iz pelarskih porodica, nekada je pelarstvo bilo tradicija odreenih porodica i to se prenosilo generacijama sa kolena na koleno, tako da su njihovi kontakti sa pelama bili od malih nogu. Tako su oni od najranijih dana imajui stalne kontakte sa pelama, i uei od svojih oeva i deda, postajali iskusni pelari, iako su po godinama bili dosta mladi. Mali problem nastaje kada neko donese odluku da nabavi nekoliko rojeva i formira svoj prvi pelinjak. Tada je veoma vano napraviti pravi izbor i ne napraviti neku veliku gre{ku. Tu pre svega mislim na izbor tipa ko{nice i izbor mesta za novi pelinjak. Kada odluite da nabavite pele odluite se za jedan od tipova ko{nica koji se kod nas, a i u svetu, naje{e koriste. Danas u svetu postoji veoma veliki broj tipova ko{nica. O tome ovom prilikom ne bih pisao da na{e pelare poetnike nebih samo vi{e zbunjivao, ve bih preporuio samo dva tipa ko{nica kojima bi pelar poetnik trebao da pone da pelari. To su DB i LR ko{nice. Molim ovom prilikom itaoce, da mi ne uzmu za zlo {to sam neke druge

SRPSKI P^ELAR 46
tipove k o{nica ovom prilikom izostavio, ne znai da su lo{ije, ali nesumljivo da ova dva tipa ko{nica, koja su kod nas najzastupljenija, n ajvi{e i odgovaraju pelarima poetnicima. Takoe bih pelarima po etnicima preporuio da potrae savet starijih kolega pelara u vezi sa nabavkom svojih prvih rojeva. Za poetak nebih preporuio da se nabavi vi{e od nekoliko rojeva, {to e omoguiti pelaru poetniku da kroz rad sa ovim dru{tvima u prvoj godini stekne svoja prva pelarska iskustva, da ustanovi da li je alergian na pelinji otrov, da se oslobodi prvobitnog straha od kontakta sa pelama, da izbegne zimske gubitke zbog neiskustva u tretiranju pelinjih dru{tava itd. Opet moram naglasiti da je i ovom prilikom veoma bitan inilac pomo iskusnog pelara, prijatelja koji e pruiti potrebne savete u prvoj godini pelarenja. Nikako ne treba zanemariti ni edukaciju kroz lanstvo u nekom od udruenja pelara u svom kraju. Ovo takoe znai i edukaciju kroz itanje asopisa o pelarstvu. Naalost u na{im asopisima imamo veoma malo lanaka za pelare poetnike. Zato bih preporuio i nabavku neke knjige o praktinom pelarstvu, ovom prilikom ne bih favorizovao nijednog autora, u kojoj su obraene osnove tehnologije pelarenja na njima pristupaan nain. Moda sam ja i previ{ e angaovan na mom pelinjaku i pored svih mojih obaveza mimo pelarstva, ali je moja ljubav prema pelama tolika da me je u tome odrala 25 godina i tako e biti do kraja mog ivota. A da biste i Vi postali pelar, pored malo novca na poetku, vi{e je potrebno ljubavi prema pelama i prirodi. Ipak se novcem ne moe kupiti ba{ sve, a ako toga ima ostalo e uz malo truda i rada doi nasvoje mesto. Pa sad pelari poetnici elim vam puno sree.

47 SRPSKI P^ELAR

ASOPIS PELAR

POZIVA NA

FAIZAM
Jedan fragment teksta objavljenog u oktobarskom broju asopisa Pelar pod naslovom Pismo pelara za oktobar, autora Dejana Kreculja u potpisu, uzdrmao je duhove svih koji su ga proitali a misle potpuno drugaije. Zdravije i racionalnije u svakom sluaju. Uz duno potovanje onome ime se bavi, pomenuti autor je zaboravio da reklama, osim to privlai kupca, moe da ga na isti nain i odbije, kao ma sa dve otrice , n ajblae reeno, kao bumerang. Samo pominjanje Gebelsa i kombinacije boja koje asociraju na simbole faistike Nemake, u najmanju ruku je morbidno, ma koliko da su takve boje privlaile milione sledbenika , odnosno potroaa. Poziva li to pomenuti autor na faizam? Metode i simboli faizma i paralelno s tim pominjanje monih boja na etiketama koka-kole, najmanje je potrebno pelarima i medu koji nude konzumentima, pa ni zarad bolje prodaje. Reklame na etiketama treba da u skladu sa pozitivnim svojstvima pelinjeg produkta, budu optimistine, emotivne i sa puno dobrih vibracija u porukama, vedrog dizajna sa prepoznatljivim obelejima i bojama, koje e odavati duh dobrog srpskog pelara i njegovih namera da zdravom sugestijom pronadje put do ula svih kupaca dragocenog nam meda. Bez devijantnih prodora do depa potroaa, bez faistikih boja i uticaja na psihologiju mase kojima ispiraju mozgove i vredjaju inteligenciju naroda kojem je dosta nasilnog nametanja tudje volje. Gebels i Hitler su pozivali na mrnju i osvajake pohode, pa su i boje koje podseaju na njih apsolutno aut. Koka-kola se proslavila zahvaljujui svom brendu a samo delom sluei se upeatljivim bojama u reklamne svrhe, to ne opravdava niti objanjava popularizaciju napitka nego je ba primereno dejstvu tog napitka na zdravlje onih koji je konzumiraju. Srpski pelar definitivno ne podrava takve reklamne strukture, ne ulazei u pozadinu propagiranja takvih idejnih reenja na ambalaama za med, niti u znanje, odnosno neznanje agitatora ideja. Srpski pelar smatra da med i kupci zasluuju bolje i vie, bez mranih senki prolosti i komercijale koja se time potapa. T.D.

SRPSKI P^ELAR 48

ISTINITE PRIE
PELE PRONALE UKRADENI MED

Priao mi je jednom prilikom pelar iz Poege Vaso Boji: U sretna vremena sedamdesetih godina kada je prvi put doseljavao svoje pele na suncokretovu pau u Banat, bilo je meda u izobilju. to bi rekao Lala i keri na rep. Tada je vaga pokazivala dnevni unos od 12 kg nektara, a moglo se vrcati i do 100 kg meda po konici. Tako smo tih godina doselili pele u Baaid kod Kikinde. Konice su bile pune meda. Prihvatili smo ponudu jednog metanina da vrcamo med u njegovoj kui. Vrcali smo dva dana i dve noi, punili smo burad i kofe i sve ostale sudove a nismo vodili rauna o brojnom stanju. Sudove sa medom nismo poklopili da bi deo vode ispario iz meda. Platio sam domainu u novcu i plus ga nagradio kantom meda za gostoprimstvo. Dogovorimo se da sutra doemo kamionom da utovarimo med i odvezemo ga za Poegu. Kad smo sutradan stigli kod domaina imali smo ta i da vidimo. U tavanu njegove kue je ulazilo i izlazilo bezbroj pela stvarajui strahovitu buku. Unervozio se domain, od ukuana niko nesme da izae u

dvorite, a mi pomislismo da je doao neki ogromni roj. Popeo sam se uz lotre na tavan, kad tamo ima ta i da vidim. Domain pozajmio jednu punu kofu meda i sakrio je na tavan, ali je nije poklopio. Osetile pele med pa su poele da ga odnose u svoje konice. Domain je bio postien, izvinjava se, nezna ta mu bi, ubi ga sramota. Natovarismo med u kamion pa ja domainu dado jo jednu kantu meda, domain se neka al ga ubedih nekako. Nismo vie ili u Baaid, ve smo pele selili u Banatsko Karaorevo, evo ve punih tridesetak godina, a med vrcamo kod Branka Antia Gulita, koji je i zapisao ovu priu. Branko Anti}-Gulit Banatsko Kara|or|evo

PELE U KOMINE Ovog leta primetio je na kolega Dragan iz Liinog Dola kod Predejana, da su mu drutva iz dana u dan sve slabija I slabija. Znao je da su drutva redovno tretirana od varoe I da to ne moe da bude razlog tako drastinom smanjenju broja pela u drutvima. Danima je razmiljao,

49 SRPSKI P^ELAR
noima nije spavao, ali odgovor na ovo pitanje nije naao. Jednog dana posle popijene kafe kod komije, sluajno je zavirio u njegove kace u koje komija stavlja zrelo voe za rakiju i umalo da se onesvesti. Kace su bile pune mrtvih, poluivih i ivih pela. Pa pobogu komija ta je ovo, zato mi unitava pele? Komija odgovori: Ma sve mi odnesoe voe, ja ih samo prepodne zatvorim a predvee ih pustim da idu. Tako Dragan strahuje da li e njegovih 100 drutava da prezimi zimu ili ne. Ljubia Mladenovi Leskovac DA LI PELE VOLE VALERINE Svi koji poseuju pelarsku manifestaciju u Kamenovu obilaze I Pelarsku farmu orevi. Tu su I mnogobrojne TV ekipe. Prilikom davanja intervjua televiziji KANAL IN iz Leskovca, novinar je upitao najstarijeg orevia: Da li je tana stara srpska misao da pele ne vole valerine?. Ma to uopte nije tano, naprotiv pele jo bolje napreduju, odgovori gospodin orevi , a snimanje je moralo da se prekine jer su svi prasnuli u smeh. Ljubia Mladenovi Leskovac

PITALICA
Kakva je razlika izmeu pele i pelara? Pela prvo ubode pa posle otekne, kod pelara je obrnuto. PELARIZMI - Pele bodu, a i pelari vole da bocnu neto sa strane. - Vrcaljka je dokaz da i od vrtenja u krug moe biti koristi. - Ako eli da ti u ivotu TEE MED I MLEKO kupi pele I kozu. - Neki eerom - sole med. - Ima dve vrste meda, jedan proizvode pele a drugi pelari. - Sladak je med a slae su pelareve keri. Branko Anti Gulit Banatsko Kara|or|evo U SPOS-u je kao u konici sa lanim maticama, ima mnogo trutova. - Dr meda lei pelare od vika para. - Meda Kvisko radije deli plen sa medvedicom Milkicom nego sa dr Medom, sasvim prirodno. - U itkovcu raste ito, a u SPOS-u novac, jadan ja ispao sam ovca zbog novca. Dragoslav Ili e

SRPSKI P^ELAR 50

Dajana Lobar, 10 godina Pelar 3 LR konice Banatsko Karaorevo

SLATKA SPRAVA Ala je to ljudi sprava, stvarno strava Milina bubanj ima sipa praka Al praka od maslaka. Kada zavrti kao igra, Skae, cupka, malo lupka Zbog te silne lupe Ukuani svi se skupe Deda, ujak, striko, Tu se radi na veliko. Medni ramovi tu se meu I to ini ovu sreu. Baka, brat, tata, mama, Svak svoj posao radi Al e kua da se sladi. Tu sam ja, a i snajka Pogaate ta sprava je VRCALJKA Sreu, zdravlje ona deli Kada bi med iz nje jeli. Jeste stvarno ta se udi, Ja dokaze imam vrste Da polie svoje prste.