1. 2. 3.

UVOD SISTEMI ZA UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM PROIZVODNI PROCES

1 3 5 5 7 7 9 10 13 17 17 22 22 23 24 33 34 36 47 52 53 66 67

3.1. Struktura proizvodnog procesa 4. MODELIRANJE I SIMULACIJA

4.1 Modeliranje i modeli 4.2 Raunarska simulacija 4.3 Modeliranje i simulacija 4.4 Simulacioni proces 5. RAUNARSKI SISTEMI ZA UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM STUDIJA O KORIENJU SIMULACIONIH SOFTVERA

5.1. Softveri za simulaciju proizvodnih procesa 6.

6.1. Cilj studije 6.2. Uesnici studije 6.3. Rezultati studije 6.4. Analiza rezultata studije 6.5. Zakljuak studije 7. 8. 9. METODOLOGIJA SIMULACIONOG MODELIRANJA PREGLED SOFTVERA ZA SIMULACIJU U PROIZVODNJI ARENA

9.1. PRIMER: Elektronska montaa i testiranje sistema 10. ZAKLJUAK LITERATURA

Modeliranje i simulacija proizvodnih procesa

1. UVOD
Upravljanje proizvodnjom je problem koji je nastao onog trenutka kada je grupa ljudi udruila svoje sposobnosti u cilju ostvarenja proizvodnih rezultata koje su unapred odredili. Kasnije, poslonjavanje zadatih ciljeva dovelo je do zaetka osnovnih naela koncepta upravljanja proizvodnjom koji i danas vae. Rezultat proizvodnih aktivnosti od pre nove ere je ideja o osnovnim fazama upravljanja: planiranje, priprema, izvrenje, kontrola. Proizvodnja, kakva je danas poznata, nastala je zahvaljujui industrijskoj revoluciji u 18. veku. Ve tada su se sprovodile aktivnosti koje su i danas neophodne za efikasnu i racionalnu proizvodnju. U livnici Soho, 1800. godine su se mogli nai konkretni dokazi o istraivanju trita, prognoziranju, planiranju lokacije za izgradnju livnice, studiju o mogunostima maina, standardima proizvodnje, planu proizvodnje, standardizovanju komponenti, raunovodstvu i obuci zaposlenih radnika. Od tada do danas ideja je ostala ista, dok su se organizaciona sredstva i tehnike za upravljanje proizvodnjom promenile. Od usmenih i pisanih naredbi, preko pomonih sredstava za runo planiranje i kontrolu izvrenja proizvodnih aktivnosti, stiglo se do sofisticiranih raunarskih sistema za upravljanje proizvodnjom, ime su znatno porasle mogunosti za pribavljanje, obradu i prenos podataka, potrebnih za primenu savremenih metoda upravljanja proizvodnjom. Razvoj hardvera i softvera omoguio je masovnu i uspenu primenu raunara u proizvodnji. Do ekspanzije te primene dolo je izgradnjom koncepta 'Planiranje potreba za materijalom' MRP (MRP je skraenica od engleskih rei Material Requirements Planning, to znai 'planiranje potreba za materijalom'). Programski paketi za upravljanje proizvodnjom, zasnovani na MRP sistemima, na tritu su se pojavili poetkom 60-ih godina ovog veka, nedugo poto su MRP sistemi iroko prihvaeni u proizvodnim kompanijama. Iako su pioniri u eri upravljanja proizvodnjom pomou raunara, MRP sistemi i

danas predstavljaju najpouzdaniji i najee korieni softverski alat za upravljanje proizvodnjom. (Gumaer,1996) Razmatranje uspenosti primene sistema za upravljanje proizvodnjom u praksi ukazuje na veliku razliku izmeu potencijala koje ti sistemi imaju i njihove primene u praksi. Autor J.J. Skivington smatra da su ovi sistemi u praksi uglavnom neuspeni. Njegovo miljenje je da je to zbog toga to je u proizvodnim preduzeima prisutno izvesno nerazumevanje injenice da koncept upravljanja proizvodnjom koji podravaju sistemi za upravljanje proizvodnjom nije nov. U naporu da sofisticiraju svoju proizvodnju kompanije najee zaborave da obezbede efikasno funkcionisanje osnovnih proizvodnih procesa, to je preduslov za primenu savremenih, raunarskih organizacionih sredstava.

2. SISTEMI ZA UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM Za realizaciju zadataka upravljanja proizvodnjom koriste se odgovarajui sistemi, koji podrazumevaju model upravljanja proizvodnjom, organizaciona sredstva i tehnike. Model upravljanja proizvodnjom ima ulogu da se na osnovu strukture otkriju funkcionalne zavisnosti objekata i njihovih atributa i da se prati vremenski tok prouavanih pojava na realizaciji uzrok-posledica. Po autoru J.J. Skivingtonu model upravljanja proizvodnjom moe se prikazati sledeom slikom.

P R E D V I A NJ E P L A N I R A NJ E I Z V R E NJ E I Z V E T A V A NJ E

Slika 1. Model upravljanja proizvodnjom Model upravljanja proizvodnjom se sastoji iz etiri faze: Predvianje Planiranje Izvrenje Izvetavanje. Svaka od etiri faze sadri sledee elemente: Predvianje: - predvianje tranje, predvianje prodaje, osnovni program proizvodnje, osnovni plan proizvodnje; Planiranje: - planiranje potreba za materijalom, - sastavnica materijala, - upravljanje zalihama, - planiranje kapaciteta, - planiranje proizvodnje, - planiranje odravanja; Izvrenje: - priprema proizvodnje, - lansiranje, - dispeiranje, kontrola; Izvetavanje: - izvetaji za pojedinane elemente, - izvetaji za integralni sistem.
4

Organizaciona sredstva i tehnike za upravljanje proizvodnjom odreuju podelu sisitema za upravljanje proizvodnjom na rune i raunarske. Runi sistemi za upravljanje proizvodnjom se mogu podeliti na centralizovane i decentralizovane. Raunarski sistemi za upravljanje proizvodnjom mogu se, dalje, podeliti na: MRP sistemi Specijalizovani sistemi (programski paketi koji pomau u reavanju odreenih problema upravljanja proizvodnjom, npr. Upravljanje zalihama, odravanje itd. ). Sistemi za simulaciju proizvodnog procesa. Ekspertne sisteme za upravljanje proizvodnjom.

3. PROIZVODNI PROCES
Proizvodni proces je deo proizvodnog sistema. On obuhvata sve ono to se dogaa sa predmetom rada, proizvod ili usluga, izmeu njegovog ulaza u proizvodni proces i izlaska iz proizvodnog procesa. Prvo se na proizvodu izvode odreene operacije izrade u irem smislu te rei. To znai da se menjaju fizika i hemijska svojstva predmeta rada odnosno dolazi do poveanja upotrebne vrednosti predmeta rada. Operacije obrade izvode se na mestima rada ili radnim mestima. Kako se na tim radnim mestima direktno radi na predmetu rada i tu dolazi do vidljive promene predmeta rada, ta radna mesta su proizvodna radna mesta. Na njima se direktno stvara nova vrednost. Taj deo proizvodnog procesa, koji je takoe proces, ali manjeg obima, zove se rad na proizvodni radnim mestima. To je samo jedan, ali osnovni, od vie elementarnih procesa u proizvodnji. To znai da svaki proizvodni proces ima vie elementarnih procesa, ima odgovarajuu strukturu. (Radovi, 1999)

3.1. Struktura proizvodnog procesa

U toku, a naroito posle izvrenja operacija na proizvodnom radnom mestu potrebno je izvriti odgovarajuu kontrolu. Najee je to kontrola kvaliteta. Sve kontrole u proizvodnji ine drugi elementarni proces kao deo proizvodnog procesa. S obzirom da se sve operacije izrade (obrade i montaze) najee ne izvravaju na jednom mestu, potrebno je izvriti odgovarajua premetanja predmeta rada do sledeih mesta rada. Sva premetanja u procesu proizvodnje su trei elementarni proces koji se zove unutranji transport. Najee nije mogue ostvariti potpunu usklaenost tokova u proizvodnji pa dolazi do odreenog odlaganja predmeta rada izmeu faza procesa i mesta rada. Ova, do sada pomenuta etiri elementarna procesa se dogaaju kada predmet rada postoji i kada se odvija proces izrade. Meutim, pored njih potrebno je proces proizvodnje postaviti i opremiti tako da se stalno ostvaruje to je mogue vea zatita oveka na radu i uopte, sa to je mogue veim preventivnim aspektom. Isto tako, sredstva za proizvodnju (maine, alati, ureaji, instalacije i pribori) treba da budu u ispravnom stanju, na potrebnom nivou proizvodne
6

1. 2. 3. 4.

5.
6. 7.

gotovosti. Na kraju, da bi se proces rada moga odvijati kako treba valja obezbediti odgovarajue snadbevanje proizvodnje sa energijom i tehnolokim fluidima. Kao to se vidi svaki proizvodni proces sastoji se iz sedam elementarnih procesa: rad na proizvodnim radnim mestima kontrola kvaliteta unutranji transport skladitenje preventivna zatita radnika na radu preventivno odravanje sredstava za rad snadbevanje energijom i tehnolokim fluidima Samo se u okviru prvog elementarnog procesa direktno stvara nova vrednost. Ostali elementarni procesi uglavnom poveavaju trokove proizvodnje, produavajui proizvodni ciklus, a time i rokove isporuke i posloavaju proces proizvodnje. To posloavanje smanjuje fleksibilnost proizvodnog sistema i u celini smanjuje nivo organizovanosti radne organizacije. Iz tog razloga treba pri projektovanju procesa proizvodnje, nastojati da se potrebe za kontrolom, premetanjem, skladitenjem, zatitiom i odravanjem eliminiu ili bar svedu na to manju meru. Isto tako od naina postavljanja procesa proizvodnje u velikoj meri zavisi i potronja energije i tehnolokih fluida. Zato kod postojee proizvodnje treba prvo izvriti racionalizaciju samog procesa proizvodnje, pa tek onda usavravanje elementarnih procesa u proizvodnji.

4. MODELIRANJE I SIMULACIJA

4.1. Modeliranje i modeli

Modeliranje predstavlja jedan od osnovnih procesa ljudskog uma. Ono je usko vezano za nain ljudskog razmiljanja i reavanja problema. Kao rezultat procesa koji nazivamo inteligentno ljudsko ponaanje, modeliranje predstavlja svakodnevnu aktivnost i veliki deo onoga to nas ini ljudskim, inteligentnim biima. Modeliranje izraava nau sposobnost da mislimo i zamiljamo, da koristimo simbole i jezike, da komuniciramo, da vrimo generalizacije na osnovu iskustva, da se suoavamo sa neoekivanim. Ono nam omoguava da uoavamo obrasce, da procenjujemo i predviamo, da upravljamo procesima i objektima, da izlaemo znaenje i svrhu. Upravo zato, modeliranje se najee posmatra kao najznaajnije konceptualno sredstvo koje oveku stoji na raspolaganju. Meutim, u praksi se esto deava da se koriste neadekvatni modeli, to s jedne strane umanjuje efikasnost, a s druge strane moe imati katastrofalne posledice bilo u tehnolokom, socijalnom ili istorijskom pogledu. Imajui u vidu injenicu da proces modeliranja 'lei' u osnovi svake raunarske simulacije, neophodno je definisati ovaj proces sa vie panje. U najirem smislu, modeliranje predstavlja isplativo (u smislu troskova) korienje neeg (modela) umesto neeg drugog ( realni sistem) sa ciljem da se doe do odreenog saznanja. Rezultat modeliranja je model. Model je apstrakcija realnosti u smislu da on ne moe da obuhvati sve njene aspekte. Model je uproena i idealizovana slika realnosti. On omoguava da se suoimo sa realnim svetom (sistemom) na pojednostavljen nain, izbegavajui njegovu kompleksnost i ireverzibilnost, kao i sve opasnosti koje mogu proistei iz eksperimenta nad samim realnim sistemom. Drugim reima, model je opis realnog sistema sa svim onim karakteristikama koje su relevantne iz naeg ugla posmatranja. To zapravo znai da u procesu modeliranja moramo izvriti izbor izmeu onih elemenata i karakteristika sistema koje su od znaaja za nae istraivanje i koje e biti obuhvaene modelom i preostalih za nas irelevantnih, koje na model nee sadrati. Stoga i kaemo da model predstavlja uproenu sliku realnog sistema, te kao takav
8

ne sadri samo objekte i atribute realnog sistema, ve i odreene pretpostavke o uslovima njegove validnosti. Cilj modela nije, naravno, da precizno reprodukuje stvarnost u svoj njenoj sloenosti. Njegov je cilj da uoblii na vidljiv, esto formalan nacin, ono to je sutinsko za razumevanje nekog aspekta njegove strukture ili ponaanja. Modeli su uvek apstrakcija realnog sistema, zbog toga zadravaju samo one karakteristike originala koje su bitne za svrhu njegovog izuavanja. Bilo kakav model mora da ostavi po strani itav niz detalja koji su inae sastavni deo pojave koja se analizira. Tako, na primer, jedan idealan model sistema nabavke trebalo bi da uzima u obzir i injenicu da je potranja, izmeu ostalog, i funkcija vremena u meteorolokom smislu, koje je opet funkcija aktivnosti sunca. Tesko je meutim pretpostaviti da bi bilo koji ekonomski koristan i opravdan model uzeo u obzir i ovu injenicu. Nivo apstrakcije u procesu modeliranja utie na validnost modela, odnosno na uspenost predstavljanja realnog sistema modelom. Problem validacije modela javlja se u svakom procesu modeliranja, a proistie iz injenice da je model uvek pojednostavljeni pogled na realni sistem koji je predmet posmatranja. Suvie sloeni ili savreni modeli koji imaju sposobnost da za isti skup ulaznih veliina proizvode iste izlazne vrednosti kao i relni sistemi, ak iako su ostvarivi, po pravilu su preskupi i neadekvatni za eksperimentisanje. S druge strane, suvie pojednostavljeni modeli ne odslikavaju na pravi nain posmatrani sistem, a rezultati koji se dobijaju njihovom primenom mogu da budu neadekvatni i pogreni. Stoga, opredeljujui se za nivo apstrakcije u posmatranju realnog sistema, potrebno je u odreenom trenutku povui granicu u realnom sistemu i to tako da rezultujui model to vernije odslikava posmatrani sistem, ali i da, s druge strane, njegova sloenost i cena ne budu ograniavajui faktori. Posmatrajui odnos realnog sistema i jednog njegovog modela sa slike, moemo zakljuiti da prikazani model nije savren u smislu kako je prethodno objanjeno. Sa slike se jasno zapaa granica koja je povuena prilikom kreiranja modela. Nisu uzeti u obzir svi merljivi ulazi referentnog sistema i model daje izlaze koji se razlikuju od realnog sistema.

merljivi ulazi sistema

Realni sistem

merljivi izlazi sistema

zadati ulazi modela

MODEL logiki ekvivalent realnog sistema

izraunati izlazi modela

Slika 2. Realni sistem i model posmatrani kao 'crna kutija'

4.2. Raunarska simulacija

Da bi model bio koristan, od sutinske je vanosti to da se za dati ogranieni skup njegovih opisnih promenljivih, njegovo ponaanje moe odrediti na praktian nain: analitiki, numeriki ili putem eksperimenta, gde se za izvesne, uglavnom sluajne ulaze, posmatraju odgovarajui izlazi. Ovaj poslednji proces naziva se simulacija. Rec simulacija u svakodnevnoj upotrebi moe da oznai vei broj razliitih aktivnosti, kao na primer: sloene video igre, ispitivanje uticaja brojnih faktora na let novih modela aviona, deo eksperimenta u socio-psiholokim istraivanjima itd. Kada re koriste raunarski strunjaci, organizatori, menaderi ili statistiari, obino pod simulacijom podrazumevaju proces izgradnje apstraktnih modela za neke sisteme ili podsisteme realnog sveta i obavljanje veeg broja eksperimenata nad njima. Posebno nas interesuje sluaj kada se ti eksperimenti odvijaju na raunaru. Tada govorimo o raunarskom modeliranju i simulaciji.

4.3. Modeliranje i simulacija

10

Savremeno modeliranje nezamislivo je bez racunara. U modeliranju raunari se koriste u dve svrhe: u razvoju modela i u izvoenju prorauna na osnovu stvorenog modela. Na taj nain, modeliranje pomou raunara postaje disciplina kojom se mogu adekvatno i efikasno prikazivati sloeni sistemi i oblikovati i ispitivati njihovo ponaanje. Izraz modeliranje i simulacija izrazava sloenu aktivnost koja ukljuuje tri elementa: realni sistem, model i raunar. Ova se aktivnost na uproen nain moe predstaviti sledeim dijagramom.

REALNI SISTEM

RAUNAR

MODEL

Modeliranje Simulacija

Slika 3. Relacije modeliranja i simulacije Pod realnim sistemom podrazumevamo ureen, meuzavisan skup elemenata koji formiraju jedinstvenu celinu i deluju zajedniki kako bi ostvarili zadati cilj ili funkciju, bez obzira da li se radi o prirodnom ili vetakom sistemu, i takoe, bez obzira da li taj sistem u posmatranom trenutku postoji ili se njegovo postojanje planira u budunosti. Realni sistem je izvor podataka o ponaanju, a ovi se podaci javljaju u obliku zavisnosti X(t), gde je X bilo koja promenljiva koja interesuje istraivaa, a t je vreme mereno u odgovarajuim jedinicama. Drugim reima, realni sistem se moe posmatrati kao izvor podataka za specifikaciju modela.
11

Model, kao i svaki realni sistem, ima svoje objekte koji se opisuju atributima ili promenljivim. On je apstraktni prikaz sistema i daje njegovu strukturu, njegove komponente i njihovo uzajamno delovanje. S obzirom da se za simulaciju najee koristi raunar (razmatramo samo taj sluaj), to se pod modelom moe podrazumevati skup instrukcija (program) koji slui da se generie ponaanje simuliranog sistema (vremenska serija vrednosti promenljivih simuliranog sistema). Ponaanje modela ne mora da bude u potpunosti jednako ponaanju simuliranog sistema, ve samo u onom domenu koji je od interesa. Raunar kao trea komponenta ove aktivnosti, predstavlja ureaj sposoban za izvrenje instrukcija modela, koje ne bazi ulaznih podataka generiu razvoj modela u vremenu. Raunari, uz razliite metode i programske alate, omoguavaju pogodan ambijent za stvaranje sloenih modela i efikasan rad nad njima. Meutim, pored ovih elementa, panju treba usmeriti i na otkrivanje i definisanje relacija koje postoje izmeu njih. Modeliranje je proces kojim se uspostavlja veza izmeu realnog sistema i modela, dok je simulacija proces koji uspostavlja relaciju izmeu modela i raunara. Relacija modeliranja odnosi se na validnost modela. Validnost ili valjanost modela opisuje koliko verno jedan model predstavlja simulirani sistem. Proces utvrivanja stepena slaganja podataka o realnom sistemu sa podacima modela naziva se validacija modela. Proces validacije je veoma znaajan, jer se na osnovu njega donose odluke o upotrebljivosti rezultata simulacije, izmeni modela, izmeni podataka (ulaznih promenljivih, parametara), daljem nastavku simulacije, ponavljanju simulacije, itd. Relacija simulacije odnosi se na proveru da li simulacioni program verno prenosi model na raunar kao i tanost kojom raunar izvrava instrukcije modela. Pre poreenja stvarnih podataka sa podacima koje generie raunar (simulator), mora se utvrditi tanost, odnosno korektnost simulatora. Proces procene korektnosti simulatora naziva se verifikacija. (Radenkovi, Stanojevi, Markovi, 1999)

12

MODELIRANJE

SIMULACIJA

VALIDACIJA

BAZA MODELA

BAZA PODATAKA

EKSPERIMENTISANJE CILJEVI

Slika 4. Proces modeliranja i simulacije Na slici su prikazane aktivnosti procesa modeliranja i simulacije sa bazom modela kao centralnim objektom. Procesom modeliranja se upravlja na osnovu ciljeva koji se generiu van granica sistema. Svaki novi cilj inicira aktivnost sinteze modela. Pri sintezi modela se koristi raspoloivo znanje iz baze modela i bazi podataka. Ove baze uvaju i organizuju prikupljene podatke o realnom sistemu. Faze simulacije (eksperimentisanje sa modelom) i validacije slede fazu izgradnje modela. Validacija vodi novom eksperimentisanju nad realnim sistemom i moe da zahteva dodatne modifikacije ili ak odbacivanje i reinicijalizaciju prvobitnog modela. U tom procesu, kao rezultat nedostatka podataka u bazi znanja mogu se formulisati novi ili izmeniti postojei ciljevi. Na kraju, kao rezultat javlja se jedan ili vie modela koji vode ka ispunjenju eksternih ciljeva (ukoliko proces ne upadne u petlju iz koje ne moe da izae). Kreirane modele koristi donosilac odluke. Pored toga, oni se mogu memorisati u bazi modela i koristiti u nekoj narednoj fazi aktivnosti.

13

4.4. Simulacioni proces

Simulacioni proces je struktura reavanja stvarnih problema pomou simulacionog modeliranja. On se moe prikazati u obliku niza koraka koji opisuju pojedine faze reavanja problema ovom metodom (ivotni ciklus simulacije). Struktura simulacionog procesa nije strogo sekvencjalna, ve je mogu i povaratak na prethodne korake procesa, zavisno od rezultata dobijenih u pojedinim fazama procesa. Broj faza i redosled njihovog obavljanja zavisi od svake konkretne situacije, ali je ipak mogue navesti jedan opti, ureen skup procedura.

14

DEFINICIJA CILJA ISTRAIVANJA

IDENTIFIKACIJA SISTEMA

PRIKUPLJANJE I ANALIZA ULAZNIH PODATAKA

IZGRADNJA SIMULACIONOG MODELA

IZGRADNJA SIMULACIONOG PROGRAMA

VERIFIKACIJA SIMULACIONOG PROGRAMA ZADOVOLJAV A VREDNOVANJE SIMULACIONOG MODELA ZADOVOLJAV A PLANIRANJE I IZVOENJE EKSPERIMENATA

ANALIZA REZULTATA EKSPERIMENATA ZADOVOLJAV A ZAKLJUCI I PREPORUKE

Slika 5. Dijagram toka simulacionog procesa

15

Osnovni koraci simulacionog procesa su sledei:

1.

Definicija cilja simulacione studije Definicija eljenog cilja i svrhe studije: problem koji treba reiti (oblikovanje sistema, analiza sistema i sl.), granice sistem/okolina, nivo detaljnosti. Identifikacija sistema Opis komponenti sistema, interakcija komponenti, nain rada, veze s okolinom, formalni prikaz sistema. Prikupljanje podataka o sistemu i njihova analiza Prikupljanje i merenje relevantnih podataka o sistemu, analiza tih podataka (izbor raspodela nezavisnih slucajnih promenljivih, ocena vrednosti parametara raspodela). Izgradnja simulacionog modela Stvaranje konceptualnog modela koji adekvatno opisuje sistem i omoguava reavanje zadatog problema. Izgradnja simulacionog programa Izbor programskog jezika ili paketa i stvaranje simulacionog programa bilo pisanjem programa, bilo automatskim generisanjem programa na osnovu konceptualnog modela. Verifikacija simulacionog programa Testiranje simulacionog programa prema postavkama simulacionog modela (pojedinane procedure, generisanje sluajnih promenljivih, povezivanje procedura). Ukoliko verifikacija programa nije dala zadovoljavajue rezultate, potreban je povratak na korak 5. Vrednovanje (validacija) simulacionog modela Ispitivanje da li simulacioni model adekvatno predstavlja stvarni sistem (ispitivanjem podudarnosti izlaza modela i realnog sistema, analizom rezultata od strane eksperata, analizom osetljivosti). Ukoliko vrednovanje modela nije uspeno, potrebno je vratiti se na taku 4 (izmene u simulacionom modelu). Planiranje simulacionih eksperimenata i njihovo izvoenje Planiranje simulacionih eksperimenata koji omoguuju ispunjenje cilja studije (plan promene parametara modela, ponavljanje
16

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

eksperimenta zbog analize uticaja sluajnih promenljivih, idr). Izvoenje simulacionih eksperimenata prema usvojenom planu.

9.

Analiza rezultata eksperimenata Statistika analiza rezultata simulacionih eksperimenata. Tokom analiza rezultata moe se pokazati potreba za dopunom koraka 8 (izvoenje dodatnih eksperimenata).

10. Zakljuci i preporuke Prezentacija relevantnih rezultata na osnovu kojih se mogu doneti odgovarajue odluke (izbor konfiguracije sistema, izmene u sistemu, idr).

17

5. RAUNARSKI PROIZVODNJOM

SISTEMI

ZA

UPRAVLJANJE

Ubrzani razvoj raunarskog hardvera i softvera uslovio je prevazilaenje primene runih sistema za upravljanje proizvodnje. Raunari su postali jedno od osnovnih sredstava za rad u proizvodnji i predstavljaju najznaajniji doprinos daljem tehnolokom razvoju. Pored primene raunara u projektovanju i razvoju proizvoda, rukovanju i upravljanju proizvodnom opremom, numerikom upravljanju, kontroli procesa, robotskim sistemima, automatskim skladitima, automatski voenim vozilima itd., raunar ima znaajnu ulogu i u upravljanju proizvodnjom. Kao alternativa projektovanju i implementaciji vlastitog informacionog sistema za upravljanje proizvodnjom, kompanije danas imaju na raspolaganju veliki broj komercijalnih sistema za upravljanje poroizvodnjom, koji se mogu podeliti na: MRP sisteme, specijalizovane sisteme, sisteme za simulaciju proizvodnog procesa i ekspertne sisteme za upravljanje proizvodnjom.

5.1. Softveri za simulaciju proizvodnih procesa

Prednosti korienja simulacije u proizvodnom menadmentu su sledee: simulacija je relativno veran prikaz realnog sistema moe se koristiti za analizu velikih i kompleksnih realnih problema koji se ne mogu reiti konvencionalnim modelima proizvodnog menadmenta simulacija dozvoljava rad sa bilo kojom raspodelom verovatnoa zahvaljujui simulaciji efekti moguih promena u sistemu su odmah vidljivi simulacija doputa 'ta-ako' analize - simulacija ne remeti realan sistem, to je velika prednost jer je nemogue eksperimentisati sa pravim fabrikama, bolnicama ili aerodromima. Neke od oblasti u kojima se danas primenjuje simulacija su: aviosaobraaj, gradski saobraaj, distributivni sistemi, planiranje i upravljanje zalihama, predvianje prodaje, terminiranje proizvodnje, investiranje, raspored radnih mesta, rasporeivanje radne snage itd.
18

Simulacija moe da ima i nedostatke kao to su: dobri simulacioni modeli su vrlo skupi simulacija ne garantuje nalaenje optimalnog reenja problema - simulacioni modeli ne daju odgovore bez adekvatnih, realnih ulaznih podataka svaki simulacioni model je jedinstven i obino se ne moe primeniti na druge probleme Ovi problemi se danas mogu prevazii upotrebom simulacionih jezika, poput GPSS, SIMSCRIPT, DYNAMO ili spreadsheet softvera, kao i korienjem komercijalnih, lakih za upotrebu, programa kao sto su Witness, Promodel, Arena, Taylor II, AutoMod itd. Komercijalni softveri za simulaciju proizvodnih procesa su vrlo rasprostranjeni zbog mogunosti koje imaju u planiranju, simulaciji i analizi proizvodnje, relativno niske cene i lakoe upotrebe, koja omoguava i neprogramerima da uspeno izvode eksperimente sa modelom. Ovakvi softveri rade u grafikom okruenju na UNIX- radnim stanicama ili na personalnim raunarima sa UNIX ili Windows operativnim sistemima. Podravajui sledee operacije: modelovanje, simulaciju i vizuelizaciju proizvodnog procesa. Prikazuje se struktura simulacionog softvera SIMPLE++, proizvod kompanije AESOP. SIMPLE++ oznaava akronim za rei 'SIMulation in Production, Logistics and Engineering and its implementation in C++'. Struktura ovog simulacionog paketa moe se prikazati slikom

19

Slika 6. Struktura softvera SIMPLE++ U modelu za modelovanje mogue je projektovati izgled proizvodnog pogona pomou opcija Fiziki objekti i Informacioni objekti. Fiziki objekti su: maine, konvejeri, linije, skladita vozila, putevi, kontejneri, palete i delovi. Informacioni objekti slue za prikazivanje informacionih tokova izmeu svih objekata. Oni mogu biti metode, generatori, liste i podaci. Pomou osnovnih objekata mogu se kreirati aplikativni objekti sa svojim dizajnom, funkcijama i ponaanjem. Na raspolaganju su sledei aplikativni objekti: sistem automatski voenih vozila, sistem konvejera, procesna industrija, skladite, personal, upravljanje pogonom, MRP. Za unoenje raznih pravila za materijalne i informacione tokove, kao i za donoenje odluka koristi se jezik SimTalk, preko tekst editora. Posle projektovanja proizvodnog sistema mogue je startovati simulaciju. Simulacija se moe izvoditi sa ili bez animacije. Mogue je primeniti bilo koji ulazni podatak, to je vrlo vano kod svakodnevnih optimizacija, kao to je terminiranje. Posle simuliranja procesa daju se statistiki podaci u obliku raznih dijagrama ili tabela za pojedine delove ili za celu simulaciju. Modul za vizuelizaciju sadri alate za prezentaciju, grafiki editor i animaciju. Alati za prezentaciju omoguavaju efektan prikaz parametara modela i rezultata simulacije. Grafiki editor se koristi
20

za kreiranje slika objekata. Mogu se koristiti i gotovi objekti. Animacija ide uporedo sa simulacijom i njena brzina se moe menjati. Karakteristike softvera za simulaciju proizvodnih procesa: Korisniki interfejs: Objektno orijentisano, grafiko okruenje sa prozorima, menijima i miom, aplikativno orijentisan dijalog i verodostojna provera ulaznih podataka, korisniki definisani dijalog prozori, upravljanje ekranom preko zumiranja, 'integrisano radno okruenje': sve funkcije modelovanja, simulacije i animacije su istovremeno raspoloive, 'inkrementalna opercija' : detaljisanje ili uproavanje modela u svakom trenutku, 'neproceduralna opercija' : procedura modelovanja je nezavisna od toka simulacije, on-line dokumentacija i help funkcije. Modelovanje: Veliina modela nije ograniena, 'top-down' i 'bottom-up' modelovanje, kontrola nivoa parametara, neograniena hijerarhija modela i strukture procesa, neogranien broj nezavisnih generatora sluajnih promenljivih, razliite pomone funkcije: automatsko povezivanje objekata, aktivno pozicioniranje preko koordinatne mree, skrivanje povezujuih linija itd., spoljna manipulacija modelom sa drugim programima, osnovni objekti za materijalni i informacioni tok: maina, skup paralelnih maina, linija, skladite, traka, vozilo, konvejer, kontejner, generator, metod, podatak, stohastika raspodela parametara: konstantna, uniformna, normalna, eksponencijalna, geometrijska, hipergeometrijska i formule definisane od strane korisnika, fiksni i od strane korisnika definisani atributi za svaki objekat, grafiki editor za definisanje i menjanje slike svakog objekat, menjanje slika za vreme animacije, biblioteka slika sadri razliite ikone za prikazivanje objekata, vise od 50 matematikih, tekstualnih i logikih funkcija, SimTalk: jezik sa jednostavnim komandama i strukturom, globalna ili lokalna kontrola jednog ili vise objekata, materijalni i informacioni tokovi se mogu modelovati nezavisno. Simulacija: Promena modela i parametara u toku simulacije, izbor brzine simulacije, prikaz korak po korak simulacije, razmena podataka u toku simulacije, grafiki prikaz vrednosti parametara u toku i posle

21

simulacije, statistika za totalno vreme simulacije, intervala i aktuelnog vremena, analiza simuliranog ponaanja. Animacija: Slobodna definicija layout-a animacije, promena animiranih slika, prikaz hijerarhijskog nivoa otvorenih objekata u svakom trenutku, simulacija moe ii sa ili bez animacije. Ovaj sofisticiran softver za simulaciju proizvodnih procesa prua i sledee mogunosti: C interfejs povezuje model sa spoljnim C programima, koji mogu da rade sa podacima poput jezika SimTalk; DDE (Dynamic Data Exchange) interfejs omoguuje razmenu podataka izmeu razliitih programa u toku simulacije. Tipian primer aplikacije DDE je integracija sa spreadsheet softverom EXCEL u cilju grafike prezentacije rezultata simulacije za vreme trajanja simulacije; GA je softver koji podrava iterativne optimizacije terminiranja proizvodnje koristei genetske algoritme. Rezultujui podaci se prezentiraju pomou Gantovih dijagrama. Ovi dijagrami se mogu analizirati i menjati i koristiti kao ulazni podatak za sledeu simulaciju. Postoje dve vrste ovih dijagrama: dijagram zauzetosti maina i dijagram redosleda izrade proizvoda; Mailbox je klijent-server komunikacioni sistem koji obezbeuje fleksibilnu, direktnu komunikaciju izmeu softvera za simulaciju i drugih programa u mrei; - SQL omoguava razmenu podataka sa SQL bazama podataka. Na raspolaganju je kompletan raspon SQL komandi. Podrane su najpopularnije baze podataka za Unix sisteme: INFORMIX i ORACLE. Softveri za simulaciju proizvodnih procesa se vrlo lako mogu povezati i sa drugim komercijalnim paketima za proizvodni menadment: za modelovanje poslovnih procesa, za planiranje layout-a, za planiranje i upravljanje proizvodnjom, za studiju rada itd. Takoe, oni se mogu povezivati sa CAD/CAM sistemima i tako postati deo CIM sistema. (Petronijevi, Radovi, 1999)

22

6. STUDIJA SOFTVERA

KORIENJU

SIMULACIONIH

Sve vea konkurencija na tritu je rezultirala u sve veem znaaju za poveanom efikasnou i manjim radnim trokovima. Simulacija je koristan i esto korien alat koji omoguava organizacijama da ispituju mogue strategije. Kao rezultat toga, na tritu postoji obilje simulacionih paketa. Ova studija daje rezultate o korienju softvera za simulaciju diskretnih dogaaja koje je sponzorisao Brunel Univerzitet. Uesnici u studiji su lanovi Grupe za studiranje simulacija Drutva za operaciona istraivanja Velike Britanije, iz akademskih i iz industrijskih institucija. Rezultati studije pokazuju tipove simulacionog softvera koji se najee koristi, koja su najea polja primene simulacija, uobiajene dobre i loe karakteristike simulacionih paketa i predloge korisnika za dalje usavravanje postojeeg softvera.

6.1. Cilj studije

Osnovni cilj studije bio je da ispita softverske zahteve ispitanika, najea podruja korienih simulacija, i miljenja korisnika o moguim nainima poboljanja postojeih simulacionih alata radi boljeg zadovoljavanja njihovih potreba. Upitnik koji je bio podeljen ispitanicima se sastojao od 9 pitanja, koja su se odnosila na: vrstu simulacionog softvera; specifikaciju korienih paketa; svrhu upotrebe simulacije; opte misljenje o svakom korienom softveru; i podrujima primene simulacija. Ostala pitanja su se odnosila na 6) procenu uspenosti simulacione studije sa stanovita korienog softvera. Konkretno, korisnici su morali da procene da li se sve eljene karakteristike posmatranog sistema mogu modelovati. Ispitanici su, takoe, trebali da saine listu 7) osnovnih mana i ogranienja softvera, kao i 8) najvanije dobre osobine softvera. Na kraju, trebali su i da

1) 2) 3) 4) 5)

23

navedu 9) najvanije funkcije koje treba ukljuiti u postojee pakete, a koje po njihovom miljenju nisu bile ukljuene. Veina pitanja koje se odnose na miljenje o softveru i moguim nainima za njegovo poboljanje (pitanja 4-9) je zahtevala odgovore koje su ispitanici sami pruali svojim reima, a ne izborom izmeu ponuenih alternativa. Verovalo se da e se ovakvim pristupom izbei uticanje na miljenje ispitanika i da e se dobiti bolji i objektivniji odgovori. Pored toga, strategija sa takvim nainom odgovaranja na pitanja je omoguavala ispitanicima da adekvatno izraze njihovo zadovoljstvo ili nezadovoljstvo softverom, bez ikakvih sugestija ili ogranienja koja postavlja upitnik.

6.2. Uesnici studije

Uesnici studije obuhvataju lanove Grupe za ispitivanje simulacija (grupe sa posebnim interesovanjem) Drutva za operciona istraivanja Velike Britanije, iz industijskih i akademskih institucija. Verovalo se da su uesnici ispitivanja bili aktivno ukljueni u simulacije (rezultati studije su potvrdili pretpostavku) i/ili imali znaajan interes u simulacijama. Veliki broj akademika sa univerziteta irom Velike Britanije je uestvovao u studiji, kao i brojni uesnici iz oblasti industrije koji rade za razne proizvodne, servisne, savetodavne i istraivake kompanije. Uesnici studije nisu izabrani ni jednom formalnom statistiom metodom. Uesnici, za koje se znalo ili verovalo da su redovni korisnici simulacija, odabrani su namerno. Sa druge strane, procenat zainteresovanih je bio pristojnih 25% od podeljenih 220 upitnika. Odnos zainteresovanih sa univerziteta i iz industrije je bio oko 66% prema 33%, iako je u obe grupe podeljen podjednak broj upitnika. Ne samo to je broj zainteresovanih sa univerziteta bio znatno vei, nego je i u proseku svaki odgovor akademskog ispitanika pruao vie informacija nego odgovor ispitanika iz oblasti industrije. Sve ove injenice mogu dovesti u pitanje statistiku znaajnost dobijenih rezultata. Ipak, veruje se da namerni izbor iskusnih ispitanka poveava znaaj i reprezentativnost dobijenih rezultata.

24

6.3. Rezultati studije

Rezultati studije rezimiraju odgovore dobijene od strane uesnika studije. Kao takve, treba ih razmatrati sa oprezom, jer je broj ispitanika relativno mali. Ipak, postoji odreen stepen slinosti u odgovorima koji se odnose na pitanja o osnovnim karakteristikama, dobrim i loim stranama softvera, koje mogu da ukau da se neki rezultati mogu primeniti na vei broj korisnika simulacija. U odnosu na korieni softver, 74% ispitanika koristi simulatore, a u isto vreme 48% ispitanika koristi i simulacione jezike (simulator predstavlja paket koji radi na osnovu podataka, i u kome ne treba nita, ili vrlo malo, programirati; dok simulacioni jezik zahteva odreeno programiranje radi razvoja modela). Analiza specifikacije korienih simulacionih alata otkriva da, otprilike, treina korisnika koristi samo jedan softverski alat, druga treina koristi 2 softverska alata, a ostatak koristi od 3 do 7 razliitih softverskih alata. Tabela 1 daje prikaz rezultata dobijenih o korienju odreenih paketa, dok Tabela 2 pokazuje rezultate koji se odnose na broj korcenih simulacionih paketa. Informacije u svim tabelama u ovom radu su predstavljene na slian nain.

Tabela 1. Simulacioni paketi korieni od strane ispitanika studije

PROCENAT KORISNIKA SIMULACIONI PAKET KOJI KORISTE ODREENI PAKET Simul8 33.30% WITNESS 33.30% Siman/Cinema 22.20% SIMFACTORY II.5 18.50% MicroSaint 18.50% ProModelPC 14.80% VS7 11.10% XCELL+ 7.40% Arena 7.40% MODSIM 7.40% SIMULA 7.40% INSTRATA 3.70% G.R.A.S.P. 3.70% WORKSPACE 3.70% 25

HOCUS Taylor II VS6 OPTIMA Process Character PC-model SIMSCRIPT GPSS/H NETWORK II.5 SLOOP/TERMINAL Ithink VENSIM Factor/Aim SES/Workbench Extend BATCHES

3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70%

Tabela 2. Broj simulacionih paketa korienih od strane akademskih ispitanika

PROCENAT KORISNIKA BROJ KORIENIH KOJI KORISTE ODREENI SIMULACIONIH PAKETA BROJ PAKETA 1 37.00% 2 29.60% 3 11.10% 4 7.40% 5 7.40% 6 3.70% 7 3.70%

Podaci u vrstama su grupisani na osnovu procenta korisnika koji su naveli odreene karakteristike softvera. Svaka vrednost (u odreenoj vrsti) je izraunata u odnosu na 100%, dok se aritmetika pravila ne mogu primeniti na sve vrednosti u svim kolonama (zbir vrednosti po kolonama nije 100%). U odnosu na cilj simulacije, 81.5% uesnika koristi simulacije za modelovanje realnih sistema, 66.6% koristi simulacije u
26

obrazovne svrhe (51.8% koristi simulacije i za modelovanje realnih sistema i za obrazovanje), 7.4% koristi simulacije u okviru istraivanja, a 3.7% koristi simulacije u savetodavne svrhe. Ovi rezultati pokazuju, to ne predstavlja iznenaenje, da svi akademski ispitanici koriste simulacije u obrazovne svrhe (66.6% ispitanika su akademci), a i znaajan broj njih je ukuljuen i u modelovanje realnih sistema. Zajedniki elementi u odgovorima koja se odnose na opte miljenje o korienom softveru su prikazani u Tabeli 3, zajedno sa procentom korisnika koji su naveli odreene karakteristike softvera. Analiza rezultata, koji se odnose na podruja primene simulacija, otkriva da je proizvodnja veoma dominantna (66.6%). Ostala podruja primene obuhvataju, npr. zdravstvo, komunikacione sisteme, uslunu industriju, benzinske pumpe...

Tabela 3. Prikaz optih misljenja korisnika o softveru

Procenat korisnika koji su naveli odreenu funkciju 37.00% 33.30% 18.50% 18.50% 14.80% 14.80% 11.10% 11.10% 11.10% 11.10% 7.40% 7.40% 7.40% 27

Funkcije softvera Nedostatak mogunosti za modelovanje/fleksibilnosti Brojne mogunosti za modelovanje/fleksibilnost Jednostavan za upotrebu Teak za uenje Skup Dobar za poduavanje Jevtin i dobrog kvaliteta Jednostavan za uenje Zastareo Dobar za razvoj modela realnih sistema Dobar grafiki interfejs Jednostavno razvijanje modela Teko se povezuje sa drugim softverom

Nedostatak jezikog interfejsa Moan alat Nedostatak dobrog korisnikog interfejsa Prosene mogucnosti za modelovanje Sporo radi Brzo radi Slabe logike mogunosti Jednostavan Dobro automatsko prikupljanje statistika Nedostatak hijerarhijskog/modularnog pristupa Jednostavnost animacije Jednostavan za upotrebu Dobar kvalitet u odnosu na cenu Lak za prezentovanje Lako se dobija kod Neadekvatan grafiki prednji kraj Razvijanje modela dugo traje

7.40% 7.40% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70%

Tabela 4. Podruja primene simulacija

Procenat korisnika koji koriste simulacije u odreenim oblastima 66.60% 18.50% 11.10% 7.40% 7.40% 7.40% 7.40% 7.40% 7.40% 3.70%

Podruja primene simulacija Proizvodnja Zdravstvo Komunikacioni sistemi Uslune delatnosti Modelovanje redova ekanja Benzinske pumpe Odbrambeni sistemi Poslovna obrada Distribuiranje Sistemi kancelarija

28

Poljoprivredna i oprema za automatizaciju hrane Hemijska industrija Saobraaj Trgovina Analiza problema statistikih uzorkovanja u industrijskim studijama Hale za pakovanje Popravka Obrada otpada

3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70%

Tabela 4 ilustruje podruja primene simulacija i procenat uesnika u odreenoj oblasti. Na pitanje o uspehu modelovanja, 51.9% uesnika je izjavilo da su bili u mogunosti da modeluju eljene karakteristike modelovanog sistema, dok je 48.4% imalo problema zahvaljujui ogranienjima softvera i njegovoj nefleksibilnosti. Tabela 5 pokazuje rezultate koji se odnose na glavna ogranienja i slabosti korienog softvera, ukljuujui i procentualne rezultate odreenih odgovora, dok Tabela 6 prikazuje odgovore koji se odnose na najvanije pozitivne karakteristike korienog softvera. Konano, prikaz karakteristika za koje bi korisnici voleli da su ukuljuene u simulacioni softver, a koje bi mogle da poboljaju softver su predstavljene u Tabeli 7. Tabela 5. Pregled miljenja korisnika o glavnim ogranienjima softvera
Procenat korisnika koji su naveli ogranienja softvera 22.20% 14.80% 14.80% 29

Ogranienja softvera

Ograniene standardne funkcije/fleksibilnost Teak za uenje Skup

Neadekvatna pomo pri eksperimentisanju (potrebni saveti, trajanje eksperimenta, kombinacije izlaznih faktora) Nedostatak kompatibilnosti softvera Nemogunost analize rezultata Ulazni podaci Zastarelost Visoki trokovi odravanja i obuke Upotreba alarma (sigurnosnih ureaja) Nedostatak pomoi (on-line help) Nedostatak sloenih jezika u paketima Neadekvatna mogunost obrade Neadekvatna grafika preciznost Nedostatak tanosti realnog vremena Loa logika Animacija koja odvlai panju Nema pristupa dogaajima sistema Mala mogunost za razvijanje sopstvenog korisnikog interfejsa Spor Tekoe u odreivanju vanosti modela Ne moe se prenositi Zahteva veliku strunost Prezentacija rezultata Neadekvatni korisniki interfejs Nije mogue napraviti samostalne izvrne modele Nemogunost pravljenja modularnih simulacija Paket neobraenih rezultata Potrebno vie realnijih ulaznih veliina Upotreba lanih radnih centara Nedostatak integracije planiranja simulacionih paketa Inicijalizacija

11.10% 7.40% 7.40% 7.40% 7.40% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70%

30

Tabela 6. Pregled miljenja korisnika o glavnim prednostima softvera

Osnovne dobre strane softvera Jednostavno modelovanje Dobra animacija/vizuelne mogunosti Brzina modelovanja Fleksibilnost/povezivanje sa spoljnim kodom Grafiki interfejs Mogunost analiziranja ulaznih i izlaznih podataka Povezivanje sa drugim paketima Mala cena Jednostavno prikupljanje statistika Interaktivan Promenljiva brzina animacije Modularizacija modela (razvoj odvojenih modela) Pregled rezultata Mogunost virtuelne realnosti Visoke aritmetike mogunosti Neograniena funkcionalnost pomou C koda Jednostavno kreiranje koda koji se moe ponovo koristiti Prenosivost (upotreba na razliitom hardveru)

Procenat korisnika koji su naveli odreene dobre strane softvera 48.10% 44.40% 22.20% 18.50% 7.40% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70%

3.70% 3.70%

Tabela 7. Pregled miljenja korisnika o karakteristikama koje bi trebalo ukljuiti u simulacione pakete
31

eljene funkcije softvera Bolja eksperimentalna podrka Dalji razvoj radi jednostavnijeg uenja i primene paketa Bolje povezivanje sa drugim paketima Bolja analiza rezultata i prikazanih podataka Dobre standardne funkcije Interni sistem za kreiranje korisnike logike Vea i jednostavnija fleksibilnost Kreiranje i analiza izvetaja Programiranje pomou ikona/pravljenje grafikih modela Bolja prezentacija modela na ekranu i na papiru Inteligentni interfejs koji bi savetovao o broju replikacija, vremenu zagrevanja Virtuelna stvarnost Potpuna tanost u odnosu na fiziki svet Animacija u realnom vremenu Dobre mogunosti razvijanja sopstvenog korisnikog interfejsa (za kreiranje podsimulatora) Pristup dogaajima sistema Mogunost za prikupljanje statistika Bolji grafiki korisniki interfejs Bolje statistike mogunosti Dodatni blokovi za podrku raznih podruja primene Samostalni izvsni modeli Mogunost optimizacije Analiza vremenskih serija Biblioteka modela koji se mogu ponovo koristiti

Procenat korisnika koji su naveli odreenu eljenu funkciju softvera 18.50% 11.10% 11.10% 7.40% 7.40% 7.40% 7.40% 7.40% 7.40% 7.40%

3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70%

32

Provera potpunosti Multimedijalne mogunosti Interaktivno rukovanje parametrima za vreme vrenja eksperimenata Intervali poverenja Testiranje hipoteza Grafiki prikaz rezultata simulacje Mogunost izvrenja IF/THEN/ELSE naredbi Mogunost tampanja jednom komandom svih parametarskih vrednosti, specifikacija objekata i putanja/logika u okviru modela Mogunost poreenja odgovora na pitanja kao to su gde se mogu pronai informacije o datom atributu

3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70% 3.70%

3.70%

3.70%

6.4. Analiza rezultata studije

Rezultati studije prikazani u dosadanjem tekstu otkrivaju interesantne trendove u korienju simulacionih softvera, a na koje su ukazali uesnici studije. Kada je u pitanju vrsta korienog softvera, vie od tri etvrtine korisnika koristi simulatore, a polovina od njih koristi i simulacione jezike u isto vreme. Razlog za ovaj visoki procenat uesnika koji koriste i simulatore i simulacione jezike je injenica da dve treine korisnika koristi vie od jednog simulacionog paketa (pa ak i do 7). Mnogi uesnici studije kombinuju obrazovne, istraivake i projekte iz stvarnog ivota, i to su, pre svega, akademci koji su, verovatno, pribavili veinu ovih softverskih alata uz odreeni popust. Sa druge strane, korisnici iz oblasti industrije ee koriste fleksibilnije simulacije i jezike opte svrhe, imaju manje alata na raspolaganju, i obino moraju da plate punu cenu paketa. U odnosu na cilj simulacije, interesantno je da je vie od 80% ispitanika koristilo simulaciju za modelovanje realnog sistema, to ukazuje da su mnogi od akademskih uesnika ukljueni u istraivake aktivnosti i rade na projektima iz stvarnog ivota
33

(kako oni predstavljaju veinu ispitanika). Simul8 i WITNESS su najee korieni paketi, a zatim sledi Siman/CINEMA. Svi ovi paketi su simulatori sa razliitim stepenima fleksibilnosti i odreenim mogunostima za dodatno programiranje. Opte miljenje o korienom softveru pokazuje da se glavna primedba korisnika odnosi na to da softveri imaju malu fleksibilnost i mogunosti za razna modelovanja (iako, u isto vreme neto manji procenat korisnika izraava suprotno miljenje, tj. da paketi imaju velike mogunosti i fleksibilnost). Znaajan procenat ispitanika je miljenja da je softver uopte jednostavan za primenu, ali teak za uenje. Neto manji procenat ispitanika misli da je softver obiman, ali dobar za uenje. Analiza podruja primene simulacija otkriva da je proizvodna oblast dominantna (66.66%). Drugo bitno podruje primene je zdravstvo (klinikim tretmanima), a zatim u komunikacionim sistemima. Pored ovih oblasti, ispitanici koriste simulacije u uslunim delatnostima, benzinskim pumpama, sistemu odbrane, redovima ekanja, modelovanju poslovne obrade i distribucije, kao i u nekim drugim manje bitnim oblastima. Osnovna ogranienja softvera obuhvataju ogranienu softversku fleksibilnost, tekoe u uenju i visoku cenu softverskih paketa. Ostali znaajni problemi ukljuuju neadekvatnu kontrolu u eksperimentisanju, malu kompatibilnost softvera, nedostatak mogunosti za analizu rezultata, probleme sa unosom podataka i zastarelost softverskih paketa. Primedba o nedostatku fleksibilnosti je, verovatno, uzrokovana time to vecina ispitanika koristi simulatore, za koje se veruje da su manje fleksibilni od simulacija i jezika opte namene. Kada su u pitanju dobre strane softvera, oigledno je da je najvanija karakteristika jednostavan razvoj modela (iako, u isto vreme ispitanici misle da je softver teak za uenje). Skoro polovina ispitanika smatra da su animacija i vizuelne mogunosti vane osobine simulacionih paketa. Ostale bitne pozitivne karakteristike su brzina modelovanja, fleksibilnost i grafiki interfejs. eljene osobine za koje bi ispitanici voleli da su ukljuene u softver znatno variraju zavisno od grupe ispitanika, to pokazuje da elje veoma zavise od individualnog ukusa i ocekivanja. Neke
34

od najee pominjanih karakteristika su bolja eksperimentalna podrka, bolje mogunosti povezivanja sa drugim paketima i dalji razvoj koji ce omoguiti lake uenje paketa. Manji procenat uesnika bi eleo da paketi pruaju bolju analizu rezultata, poboljane standardne operacije, interne sisteme za kreiranje korisnike logike, veu fleksibilnost, veu mogunost analiza rezultata, programiranje pomou ikona i bolje predstavljanje modela. Postoji jo nekoliko desetina drugih poeljnih osobina koje je navelo manje od 4% ispitanika, to je uglavnom posledica naina odgovaranja na pitanja koji je uesnicima omoguio da iznesu line poglede i stavove.

6.5. Zakljuak studije

Predstavljena studija o korisnicima simulacionih softvera otkriva u kom obimu su korisnici, koji su uestvovali u ovoj studiji, zadovoljni softverom i kako bi oni voleli da se taj softver pobolja. Opta analiza svih dobijenih rezultata pokazuje da je softver koji koriste ispitanici, pre svega, jednostavan za upotrebu i da ima dobra vizuelna svojstva, ali da je suvie ogranien za sloenije nestandardne probleme, da je preskup i da nije u mogunosti da prui adekvatnu kontrolu pri eksperimentisanju. U druga otkrivena ogranienja spadaju teko uenje paketa, mala softverska kompatibilnost, nedostatak mogunosti za analiziranje rezultata, nepostojanje sloenih jezika ukljuenih u pakete... Najdominantnija oblast primene simulacija je proizvodnja, iako se ini da se simulacije mogu uspeno koristiti i u drugim oblastima. Brojne su funkcije koje su uesnici zahtevali, a koje se uglavnom odnose na veu pomo u eksperimentalnom dizajniranju (koje se odnose, npr. duina trajanja eksperimenta ili kombinacija ulaznih faktora koji se koriste za odreeni eksperiment), paketi koji se lake ue i koriste i poveana kompatibilnost softvera (laka i bolja integracija sa drugim paketima, kao to su alati za upravljanje bazama podataka). Ostale traene funkcije su bolja analiza izlaznih rezultata, vea fleksibilnost i mogunost grafikog modelovanja. Miljenja korisnika o softveru se mogu lepo ilustrovati sledeim komentarom jednog od ispitanika:

35

'Ne moe se menjati konfiguracija, zbog ega je pakete teko dobro iskoristiti u problemima koji se i malo razlikuju od onoga to je dizajner imao u vidu. Izgleda da je poeljno kombinovati jednostavne simulacione pakete sa fleksibilnou koju pruaju simulacioni jezici. To bi ustvari znailo, jedno objektivno orijentisano okruenje namenjeno simulacionim aplikacijama, ali i koje je dovoljno otvoreno za mogua proirenja. DEMOS, SimObject i SIMPLE++ su dobar pokazatelj ta se moe uraditi, ali pravi napredak u ovoj oblasti e biti uinjen kada se takvo okruenje povee sa vizelnim programskim alatima.' Oigledno je jedan paket ne moe sam da obuhvati sve eljene funkcije, da je u isto vreme jednostavan za uenje i primenu, da je jevtin, da ime odline grafike mogunosti, da je veoma fleksibilan, a da ima inteligentne funkcije za eksperimentalni dizajn i analizu reultata. Ipak, eljene funkcije koje su naveli ispitanici mogu biti koristan indikator potreba korisnika. Ove potrebe mogu biti korisne za stvaraoce softvera kako bi bolje razumeli zahteve muterija i kako bi poboljali simulacioni softver, pruajui mu veu fleksibilnost postignutu sa manje truda pri modelovanju.

7. METODOLOGIJA SIMULACIONOG MODELIRANJA

Simulaciono modeliranje je slino drugim inenjerskim disciplinama. Zahteva obuku i iskustvo da bi se postalo kompetentan, i nije lako i jednostavno kao to mnogi ljudi veruju. Koliko je nauka s jedne strane, toliko predstavlja i umetnost sa druge. Da bi se bilo efektivan modelar nije neophodno imati diplomu iz simulacije, industrijskog inenjerstva, ili neke druge sline discipline, ali postoji odreena metodologija predstavljena u daljem tekstu kroz nekoliko koraka koju treba primeniti. Mnogi lanci i knjige su napisani o razliitim aspektima umetnosti simulacionog modeliranja procedure za uspenost projekata, pogodne menadment tehnike, razlozi zbog kojih projekti propadaju i ne realizuju se, izbor softvera itd. Vrlo esto, novi modelari jednostavno izaberu softverski paket za simulaciju i krenu da projektuju simulacioni model. Umesto toga, potrebno je prvo prouiti sledeu metodologiju, ili neki slian skup instrukcija, koji u kombinaciji sa zdravim razumom i rasuivanjem stvara

36

dobru osnovu za donoenje mudrih odluka im se pone simulaciono modeliranje. Ova metodologija simulacionog modeliranja bazira se na 12 koraka, faza. Ne postoji nita magino oko broja 12, moe biti predstavljena i kroz 10 ili 15 koraka. Ono to je bitno, je predvieni redosled procesa i da sadraj svake faze bude ostvaren. (Banks, Gibson, 1996)

1. Definisati problem
Moda najvaniji, ali najee zaboravljeni i zanemareni aspekt simulacionog modeliranja je precizno definisanje problema koji treba biti reen. Najvea zabluda onih koji nisu upoznati sa simulacijom je da jednom izgraen model ima mogunost reavanja i davanja odgovora na bilo koja i sva mogua pitanja konkretnog simuliranog sistema. Kao i druge kompjuterske aplikacije, simulacioni model moe da radi i simulira samo ono za ta je projektovan, i totalno je nepraktino da bude dizajniran da radi sve. Zbog svega toga, paljiva ogranienja dizajniranog modela, obim i nivo detaljnosti modela su krajnje kritini. Dobar nain da se pone je sastavljanje liste pitanja na koja e model dati odgovore. Malo konkretnije, na primer, kolika je maksimalna duina korienog akumulacionog konvejera?, pre nego pitati Koliko veliki sistem treba da bude?. Pitanja trebaju biti odreena i konkretna. Jo jedan primer boljeg formulisanja pitanja je, Koliko linija za sortiranje je u upotrebi?, pre nego Da li je potrebno 10 linija za sortiranje?. Poto je sastavljena lista svih pitanja, treba ih svrstati u dve grupe: kljuna pitanja, ona na koja model mora biti u mogunosti da da odgovore; dopunska pitanja, pitanja na koja bi bilo poeljno da model da odgovore. Klasifikacija pomae usredsreenje na konstrukciju modela, i govori modelaru ta bi moda moglo biti izostavljeno u sluaju kada je neophodno ispotovati vreme ili budetska ogranienja. Za vreme ove faze, suzdrite se od osuivanja dok sistem bolje ne razumete, upoznate. Izbegnite iskuenje da utiete na pitanja
37

ako verujete da ve imate odgovor, ili razmatranja da li je taj aspekt sistema nebitan ili nepovezan sa reenjem problema. Takoe je od pomoi u ovoj fazi kvantifikovati oekivane koristi od dobijanja odgovora na svako pitanje. Ovaj proces e pomoi u sastavljanju liste pitanja i to onih stvarno bitnih. Previe pitanja vodi ka velikom i glomaznom modelu koji bi bilo teko konstriusati, vrednovati i koristiti. Vano je reiti pravi problem. Ako definisan model ne daje odgovore na kljuna pitanja, projekat moe u startu biti osuen na propast iako je model bio dosledan. Moda e biti potrebno ponovo se vratiti na ovaj korak, posebno posle druge i tree faze, da bi se uverilo da je model i dalje fokusiran na prave aspekte problema.

2. Razumeti, poznavati sistem

Posle definisanja problema koji treba da se rei, sledei korak je detaljno razumevanje sistema ili objekta koji se simulira. Ne moete modelirati ono to ne razumete, je vrlo jednostavan aksiom, ali je esto ignorisan pogotovo od neiskusnih modelara u njihovoj urbi da se konstruie osnovni model. Vanost ovog stava ne moe biti prenaglaena. Ponite sa obilaskom postrojenja. Ako sistem ne postoji nego se nalazi za sada samo u graevinskom projektu obiite slina postrojenja, i napravite detaljni pregled izgleda postrojenja ili dizajnirajte skice sa nekim ko je za to zaduen. Sastavite listu komponenti sistema: maine, lokacija skladita, baferi ili linijske lokacije i njihove veliine, lokacije alata, kritini resursi, prenosne jedinice materijala, mainski operatori, roboti, i operatori za odravanje. Razvijte razumevanje operativnih karakteristika sredstava, kao to je procesna logika, pravila rasporeda, operativni rasporedi i prekidi, interakcija izmeu obrade i manipulacije materijala. Priajte sa supervizorima ili operaterima, postavljajte pitanja, i na osnovu svega toga sastavite dokument Opis operacija sistema. Ako je mogue, neka supervizor pregleda i iskomentarie dokument.

38

Nakon obilaska objekata i sredstava uzmite CAD crtee ovog sistema. Oni e pomoi u razumevanju sistema i u postavljanu okvira za potrebna problematina pitanja. Takoe, crtei mogu biti iskorieni kao baza za razvoj animacije modela. Na kraju, treba ukljuiti zdravu logiku: Da li postoji dovoljno poznavanja svih aspekta sistema bitinih za odgovore na kljuna pitanja? Na primer, ako se pitanje odnosi na zavrno vreme narudbine u distribucionom centru, a sama procedura izdavanja narudbine i koliine izlaznih proizvoda vam nije kompletno jasna, u tom sluaju mora se posvetiti jo vremena prouavanju sistema.

3. Determinisati ciljeve
Poto je u prethodnoj fazi razraen sistem koji treba biti simuliran, sledei korak je planiranje simulacionog projekta, i to ga zapoeti sa postavljanjem eksplicitnih ciljeva projekta. Ovo je vrlo usko povezano sa tim na koja pitanja model treba da da odgovore, i moda bi trebalo ponavljati i vraati se na to svrstavanje pitanja sve dok nisu konzistentna i prihvaena od menadmenta. Cilj modelara bi bio da limitira veliinu i potencijale modela samo na one traene za ciljeve projekta i kljuna pitanja. Kao i kod drugih kompjuterskih aplikacija, zahtevani napor za izgradnju i validaciju modela raste proporcionalno prema zahtevima, potrebama. Na poetku treba odluiti koji scenario e biti simuliran: npr. dan maksimalnog optereenja, ili proseni dan bez neki neprihvatljivih uslova, ili treu smenu na kraju meseca. Upotrebite normalne operativne cikluse postrojenja tako da moete determinisati duinu vremenskih perioda za bilo koji scenario. Na primer, ako je va cilj da determiniete zahtevani kapacitet maksimalnog optereenja, to je tipian simulacioni zahtev, onda treba da prouite podatake iz prolog perioda i tu da utvrdite koji je najoptereeniji dan i da ograniite simulirani scenario na smene tog dana. Ovo e takoe zahtevati i napore prikupljanja podataka, to e ovde biti predstavljeno kao faza osam. Dopunski scenario moe biti specifian, ali treba biti svestan injenice da svaki novi scenario zahteva paljivo preispitivanje sposobnosti i obima modela, kao i mogunost unoenja skupa novih ulaznih podataka.

39

Sledee, odrediti koji kriterijum vrednovanja e biti korien pri analizi rezlutata modela. Koje su kljune merne jedinice performansi? Kakvo reavanje je zahtevano svrsishodno nameri korienja od strane menadmenta? Jo jednom, razdvojite to sve u dve kategorije, zahtevano i poeljno, mada neke merne jedinice mogu zahtevati dopunska znaenja kompleksnosti modela i u tom sluaju mogu biti nepotrebne. Na kraju, rezimirajte ciljeve projekta u pisanom obliku i dajte na uvid svima koji su ukljueni na odnosnom projektu. Budite sigurni da su svi saglasni u potpunosti sa njima. Ako nije tako, zadrite se na ovome i razluite i razreite razliita oekivanja ili rizikujete verodostojnost modela, a samim tim i neizostavno i kasniji uspeh projekta.

4. Nauiti osnovno
Iako je preporuljivo da se pozabavi sa ovom fazom pre preuzimanja specifinog simulacionog projekta, veina nalazi da je lake zavriti je ako su motivisani sa postojanjem realnog problema koji treba reiti. Ovo bi se moglo nazvati usputno uenje. Ako ste jedan od takvih, onda budite sigurni da ste odvojili sebi dovoljno vremena u vaem projektnom rasporedu u okviru koga morate sprovesti ovu fazu. Postoji vie naina na koje se moe sprovesti ovaj zahtev. Moete dobiti i prouiti jedan ili vie od mnogo dostupnih tekstova. Moete pohaati polazni kurs na godinjim simulacionom konferencijama ili moete pohaati od jednodnevnog do trodnevnih kurseva koji se odravaju na institutima i fakultetima industrijskog inenjerstva. Ako postoji vei broj ljudi u kompaniji koji treba da naui i upozna neke osnove simulacionog modeliranja, moda bi ak bilo ekonominije organizovati kratki kurs u samoj kompaniji.

5. Potvrditi da je simulacija pravi alat

Kako se zavri sa prva etiri koraka ove metodologije treba malo pauzirati pre nego se nastavi i zapita da li je simulacija pravi nain za reavanje ovog problema? Postoje i drugi alati i to ak moda manje skupi ili bre dostupni. Tu bi mogli svrstati statistiki tabelarni model ili zatvorenu formu analitikih reenja korienu uz odreene oblike
40

matematikog programiranja. Sa praktine take gledita, simulacioni modeli ne obezbeuju optimalno reenje, oni jednostavno izvetavaju o stanju performansi sistema za odreeni uneti skup uslova koje korisnik unese. Korisnik je taj koji mora da vodi simulacione eksperimente i analize do dobijanja prihvatljivog reenja ili odgovora. Kljuni atributi problema koji iskljuuju korienje ovih drugih tehnika reavanja podrazumevaju kompleksne sistemske interakcije i dinamiku sistema. Uzajamna dejstva izmeu komponenti sistema je teko predstaviti u ogranienom osnovnom setu jednaina neophodnih za matematiko programsko reenje. Elementi sistema koji uzajamno deluju i menjaju se tokom vremena, i ije vremenski promenljivo ponaanje je bitno uhvatiti, su teki za predstaviti u spreditu ili drugoj statistikoj tehnici reavanja to generalno obezbeuju samo srednje vrednosti reenja mernih jedinica. Ako niste sigurni koju tehniku reavanja da izaberete, razmotrite traenje konsultantske pomoi koja bi vam pomogla da se odluite.

6. Pridobiti podrku menadmenta

Ovo je jo jedan korak koji deluje kao oigledan, ali je jako esto zanemaren i preskoen u urbi da se napreduje po pitanju rada na projektu. Mora se pridobiti potpuna podrka od menadmenta na poetku projekta, ili e menadment biti nevoljan da prihvati rezlutate. Ako rezlutati nisu upotrebljeni, simulacioni projekat e biti okarakterisan kao promaaj. Kljuna komponenta ovog koraka je obrazovanje. Menadment u veini kompanija ima malo ili nikakvo iskustvo sa simulacionim modeliranjem. Mnogi menaderi e imati krajnje nerealna iekivanja u pogledu procesa, i to najee u vezi sa rasporedom projekta i sa obimom i mogunostima modela. Prvi korak ka dobijanju podrke od menadmenta je pomoi im da razumeju sam proces i ustanoviti razumna oekivanja od projekta. Ponite sa generalnim opisom kroz vraanje na ciljeve projekta, vremenske okvire, obim modela, pitanjima na koja treba dati odgovore, i vrednostima performansi koje e biti koriene. Obezbedite i sve pozadinske informacije o procesu. Diskutujte ta modeli mogu, a ta ne mogu da rade. Tehnika koja je esto od
41

pomoi je upoznavanje sa najboljim i najintersantnijim delovima slinog projekta neke druge kompanije - ta je naueno, koliko je vremena bilo potrebno, i bilo koji komentari menadmenta koju su prikladni. Drite redovne, ali kratke, sastanke sa menadmentom da bi bili informisani o progresu. Za one menadere koji nisu slobodni da prisustvuju sastancima, prosledite kratke skripte obraenih kljunih tema. Kada je model zavren i verifikovan, ukljuite menadment u proces analiziranja, da budu aktivni u procesima otkrivanja i odluivanja. Imajui uee samim svojim prisustvom ovim predavanjima, stei e uvid u proces i razumeti i deliti uee u rezultatima. Pridobijanje podrke menadmenta je kontinualni zahtev, ne dogaa se samo jednom npr., na poetku rada na projektu. Teoretski, simulacioni modeli se rade da bi dali odgovore na teka i kljuna pitanja, pitanja za koja menadment ima velika interesovanja. Menaderi to su vie ukljueni, vie e ceniti proces i vie e nauiti iz projekta.

7. Nauiti softverske alate za simulaciju

Napraviti izbor iz ogromne dostupnih softvera za simulaciju diskretnih dogaaja je zbunjujue za novajlije u ovim oblastima. Predlog bi bio da se nastavi u ovoj fazi na krajnje staromodan nain i to sa sagledavanje ne vie od 50 siimulacionih softvera koji su predstavljeni u Priruniku za kupovinu simulacionih softvera (Simulation Buyers Guide). Da li nam treba specijalizovan proizvodni softver ili traimo simulacioni jezik? Da li nam treba softver za terminiranje ili softver za procesnu kontrolu? Da li nam je potrebna animacija, i ako jeste, da li je neophodno da bude 3D? Kada suzite izbor na otprilike 5 moguih softvera koristei pitanja kao gore navedena, i druga prigodna vaoj situaciji, onda se koncentriite na razmatranja koja se tiu ulaznih mogunosti, procesnih mogunosti, izlaznih mogunosti, simulacionog okruenja, podrke i trokova. Svako od ovih razmatranja ponaosob otvara jo dosta dopunskih.
42

 Tanost i detaljnost mogu biti od velikog znaaja. Mone sposobnosti softvera mogu da uine porast produktivnosti simulacionog modelara. Koiristite najveu brzinu koju moete da priutite, jer je vei troak vremenski zastoj i ekanje u radnom vremenu modelara. Sataviti listu sa stavkama za i protiv. Implementacija i mogunosti su ono to je bitno. Glavno pitanje koje se odnosi na ovo je: Koji simulacioni paket je onaj pravi? Pri kupovini softvera, dobra je ideja uraditi sledee: Dati prodavcu simulacionog softvera da rei malu verziju vaeg problema Traite karakteristike koje mogu da potvrde mogunosti i ogranienja softvera Traite miljenje konsultanata koji koriste nekolicinu softvera Traite miljenja kompanija sa slinim aplikacijama Poseujte sastanke korisnikih grupa i godinje simpozijume Pohaajte kurs obuke korienja softverskog paketa

8. Determinisati koji podaci su potrebni, a koji dostupni

Postoji vie vrsta podataka koji se koriste u simulaciji. Ovo ukljuuje vremenski zasnovane podatke kao to su meudolazno vreme, stepen zahteva, vreme utovara, vreme istovara, vreme obrade, vreme zastoja, vreme popravki, i vreme transporta. Druge vrste podataka korienih u simulaciji podrazumevaju delimine inspekcije zastoja, posebne zahteve svake maine i podatke posebne za svaki tip odreenog dela. Problemi sa podacima se javljaju kada imamo male uzorke, zbirne podatke, kvalitativne podatke, prosene veliine ije vrednosti samo nagaamo, i podatke predstavljene u pogrenom formatu (npr. prologodinje podatke umesto ovogodinjih podataka ili narudbene umesto otpremnih podataka). Izvori podataka podrazumevaju direkto praenje, istorijske podatke i podatke iz vremenskih studija, i automatizovane podatke. Ali vrlo esto automatizovani podaci mogu da budu
43

netani (Prazan hod maine je zato to je iskljuena ili zbog toga to je radnik koji je opsluuje otiao na ruak?). Ponekad, podaci iz slinih sistema mogu biti iskorieni, ali izvoditi zakljuke iz ovakvih izvora moe biti rizino. Drugi izvor podataka je procena operatera. Ali, oni su najsumnjiviji jer ljudska procena je krajnje oskudna i loa. Tu su zaboravljene ekstremne vrednosti i naglaena je sadanjost. Specifikacije i tvrdnje prodavca su jo jedan izvor. Mada ipak, one mogu biti visoko optimistike, npr. pouzdanost sistema moe biti precenjena.esto je sluaj da ne postoje nikakvi podaci. Razmatrani sistem se nalazi u fazi dizajniranja i sistem ne postoji. Druga mogunost je da su prikupljani neodgovarajui podaci. Postoje tehnike koje treba koristiti kada ne postoje nikakvi ili nedovoljni podaci. Na primer, ako je osnovni proces stvarno sluajan, pod odreenim optim okolnostima, eksponencijalna raspodela moe dati rezultate.

9. Razvijanje pretpostavke o problemu

Glavna briga je uspeno ostvarenje ove faze, i to iz mnogo razloga. Na primer, pretpostavke ukljuuju odgovarajui sistem ogranienja. Ako su granice prevelike, dodatno vreme i trokovi onemoguie zavrenje simulacije. Ako su granice premale, pitanja koja su postavljana u vezi simulacije mogu ostati bez odgovora. Slino tome, kompleksnost simulacionog modela treba biti determinisana. Kompleksnost treba biti dovoljna da odgovori na postavljena pitanja, ali nita vie od toga. Sa druge take gledita, pretpostavke su bitne na kraju simulacije. Nezavidan je poloaj biti napadnut kritikama na kraju simulacije, da je reen pogrean problem. Takav kriticizam moe biti zaustavljen ukazivanjem na pretpostavke koje su bile prihvaene na poetku projekta. Najbolja situacija je imati kompletno slaganje sa pretpostavkama i verifikovati da su pretpostavke bile tane uporedo sa progresom
44

simulacije. U sluaju razliitog miljenja, moe biti neophodno pregovarati sa vremenskim produenjem ili dodatnim resursima u cilju zavretka simulacije.

10. Determinisati izlaze potrebne za reenje formulisanih problema

Postoji mnogo moguih izlaza, ukljuujui kompletne rezlutate rada, broj uesnika, korienje, vreme procesa, broj poslova koji kasne i vreme tog kanjenja, su samo neki spomenuti. Mogu biti prezentovani kao odgovori na sledea postavljena pitanja: Hoe li sistem zadovoljiti zahteve obrade materijala? ta se deava u periodoma maksimalnog opterenja? Koliko je vreme ponovnog uspostavljanja rada nakon kratkoronih zastoja koji uzrokuju uska grla i ekanje? Koliki je kapacitet sistema? Ako se pojave problemi, ta je njihov uzrok? Ali svrha je razumevanje, ne samo cifre. U daljem radu, ovo razumevanje ukljuuje statistika razmatranja. Veina ljudi se ne snalazi najbolje sa statistikim aspektima simulacije. Moda zato to nikad nisu prouavali inenjersku statiku, hipotezno testiranje, ili bilo koje drugi prikladni naziv. Moda su odavno uili i samim tim zaboravili pravila. Moda su uili ali nikad stvarno nisu razumeli znaenja svih tih jednaina. Koji god da je razlog, postoji analiza izlaznih mogunosti izgraena kroz mnoge simulacione pakete. Postoje takoe i dodatni paketi koji mogu biti posebno kupljeni za specifine softvere. Jo jedna opcija je softver koji analizira simulacione izlaze. Koja god tehnika da je koriena zahteva razumevanje. Sreom, postoji mnogo pomonih opcija oko ovog razumevanja ugraenih u simulacione softvere.

11. Simulaciju izviti interno ili eksterno?

Ustvari, postoji veliki broj kombinacija za izvravanje simulacije. Simulacija moe biti izvrena interno, eksterno, ili kombinacijom ova dva pomenuta naina.
45

Za one koji su novi korisnici, i koji se prvi put sreu sa ovim, izvrenje simulacije interno moda nije ba mudro. Tu je previe odluka koje moraju biti donete, i pri tome mogu biti pogrene. Imati konsultanta koji izvrava inicijalnu simulaciju moe biti korisno i da time jo i pokae pogodnu aplikaciju tehnologije. Kompanija moe da ui tako putem interakcije i osmoze. Druga mogunost je da kompanija koristi konsultatnske usluge za tu prvu aplkaciju tehnologije. Varijacija na ovu mogunost je takozvani jump start. U tom sluaju konsultant pomae da se krene sa realizacijom projekta, a onda se okree upravljanju i organizaciji internih grupa. Za korisnike koji retko koriste simulaciju, mora se uzeti u obzir dodatno vreme za obnavljanje i priseanje gradiva ove oblasti. Na primer, ako se simulacija koristi jedanput godinje na tri meseca, a onda ne koristi devet meseci, u tom sluaju analitiar (ako je ista osoba u pitanju) mora svake godine da se podseti softvera ili naui da radi sa novim softverom. Naravno, i isti softveri se menjaju i usavravaju vremenom u funkciji novijih verzija. Razmatrajui situaciju kada imamo kratak vremenski rok na raspolaganju za zavrenje simulacije, vreme iskorieno u obnavljanju tematike bi oduzelo vei deo vremena predvienog i dostupnog za simulacione aktivnosti. U tom trenutku bi pomo konsultanta bila od neprocenjive vrednosti. Za este korisnike simulacije, moe biti formirana interna grupa. Ta interna grupa bi mogla biti potpomognuta konsultantskih uslugama ako je velika potranja ili ako je jako malo vremena ostalo do isteka zadatog vremenskog roka.

12. Poetak realizacije projekta

Neke take koje treba razmotriti za formalni sastanak koji se odrava neposredno pre poetka realizacije projekta su sledee: Dnevni red treba da bude sa kratkim tematskim nazivima. Prvi formalni sastanak pre poetka realizacija projekta treba da bude optimistian, da se brzo odvija i da odrava interest firme. Pokazati prekretnice. Trebalo bi da postoji mnogo prekretnica. Ovo je korisno u odravanju uea donosilaca odluka u reenje problema.
46

 Plan za veinu interakcija. Ne treba interakcija da bude samo predviena, ve mora biti i podrana. Ovo osigurava kontinualno interesovanje donosilaca odluka. Odgovorite na zabrinutost i zamerke. Ovo pokazuje da postoji interesovanje za ono ta ele da kau donosioci odluka i oni koji nisu u timu za simulaciju. Takoe, moe biti veoma dobrih stavki i smernica u zamerkama. Velika panja treba se posvetiti da se donosioci odluka i oni koji nisu direktno ukljueni u simulacioni tim ne otue, ne odalje od celokupnog projekta. Budite realni. Ako postoji bilo kakva namera za zavrenje vie od jednog simulacionog projekta obratite panju na mogunosti. Preterana obeanja i prie kako e se sve zavriti, i sve to jako brzo i jeftino, moe samo upotpuniti razloge za odustajanje od simulacionog projekta. Zavrite samouvereno. Kraj sastanka pred poetak realizacije treba da razbije sumnje i da uveri da su svi prisutni u ovome zajedno i da e svako od njih ponaosob dati ono to je potrebno za uspeh simulacionog projekta.

8. PREGLED PROIZVODNJI

SOFTVERA

ZA

SIMULACIJU

Mnotvo simulacionih softvera koji su dostupni moe biti poraavajue za nove korisnike. Sledei predstavljeni su samo sluajan uzorak softvera koji se nalaze danas na tritu. (http://lionhrtpub.com/ORMS.shtml) Postoji nekoliko stvari koje ine simulacioni paket idealnim. Neke su pogodnosti paketa kao to su podrka, reaktivnost na notifikaciju greke, interfejs, itd. Neke druge pogodnosti paketa koje prua korisnicima, kao to su njihove potrebe, njihov nivo ekspertize, itd. Zbog tih razloga pitanje koji paket je najbolji, predstavlja iznenadni neuspeh procenjivanja. Prvo pitanje koje treba postaviti je u koju svrhu vam je potreban softver? U svrhu edukacije, obuke, studentskog projekta ili istraivanja? Glavno pitanje glasi: Koji su bitni aspekti koji se trae u paketu? Odgovor zavisi od specifine aplikacije. Mada ipak, neki generalni kriterijumi su: ulazni kapaciteti, mogunost optimizacije, izlazni
47

rezultati, okruenje koje ukljuuje slubu obuke i podrke, ulaznoizlazne statistike podatke analize mogunosti, i naravno faktor trokova. Morate znati koje karakteristike su potrebne, prigodne i neophodne za vau situaciju. (http://ubmail.ubalt.edu/~harsham/simulation/sim.htm)

Simulacija industrijskih procesa

SIMAS II je posveen simulaciji industrijskih instalacija masovne prozvodnje na polju automatizovane montae i pakovanja hrane. http://www.cimpact.ch/products/products.html gPROMS, namenjen modeliranju i simulaciji kontinualnih sistema, dizajniran da istovremeno bude i kompletno razvijeno simulaciono okruenje, kao i simulaciona maina koja moe biti ugraena u prodajnim aplikacijama sa obezbeenjem razumljivog dizajna i operativnih alata. = http://www.psenterprise.com/gPROMS/ SIMBAX je specijalno napravljeni alat kao podrka pri donoenju odluka u cilju ispunjenja potreba procesne industrije u oblasti materjalnih tokova simulacije. SIMBAX doputa brzo procenjivanje i poreenje veeg broja razliitih alternativnih scenarija u cilju lakeg eliminisanja uskih grla i nalaenja reenja izbegavajem neproduktivnih zadravanja opreme i resursa. http://www.aicos.com/Prodlog/Simbax.html SES/Workbench SES/Workbench je generalno simulacioni alat za arhitekturu hardvera i kompleksne sisteme. Podrava dizajn simulacionih modela iz objektno orijentisane perspektive i obezbeuje oba, i grafiki interfejs za upoznavanje sa definicijom problema, i grafiku animaciju simulacije za prezentovanje rezultata. Dostupan je za iroki spektar kompjuterskih sistema od razliitih tipova Unix sistema do Windows NT.

SIMAS II

gPROMS

SimBax

48

http://www.hyperformix.com/products/workbench.htm WITNESS obezbeuje grafiko okruenje za dizajn simulacionih modela diskretnih dogaaja. Dozvoljava automatsko upravljanje simulacionim eksperimentima, optimizira materijalne tokove postrojenja, i generie animirane 3D modele virtuelne realnosti. Besplatna verzija je dostupna. http://www.lanner.com/ ARENA je dizajnirana od strane Systems Modelling Corp kao objektno orijentisani softver i poseduje sposobnost prilagoavanja bilo kojoj aplikacionoj oblasti. Zasniva se na SIMAN jeziku za modeliranje. http://www.arenasimulation.com/ EASY5, razvijen od strane Boeig Inc., je softver za modeliranje i simulaciju dinamikih sistema koji sadre hidrauliku, pneumatiku, mehaniku, termanlne, elektrine i digitalne sub sisteme. Kompletan set karakteristika kontrolnog sistema za modeliranje, analizu i dizajniranje je ukuljuen u softver. Evropski distributer je Applied Dynamics International Ltd mailto:easy5@appdyn.co.uk http://www.boeing.com/assocproducts/easy5/home.htm Simulator za industrijski dizajn, istraivake projekte i obrazovne svrhe. Spoljanji kod moe biti ukljuen. Poseduje sopstveni jezik. Podrazumeva korienje hijerarhijskih struktura. Besplatna verzija moe biti naruena i dobijena putem elektronske pote. http://www.simec.com/english/simplorer/demo.html http://www.simplorer.com/ Promodel optimizacioni model je softverski alat zasnovan na simulaciji za procenjivanje, planiranje ili redizajniranje proizvodnih, skladinih i logistikih sistema. http://www.promodel.com/ AutoSimulations AutoSimulations je simulacioni softver koji daje 3D slike postrojenja kao i statistike podatke koji su pokazatelji

WITNESS

ARENA

EASY5

SIMPLORER

Promodel

49

ponaanja istih. http://www.autosim.com/simulation/index.html DynaWiz simulacioni program opte namene multibody dinamike korien u svemirskoj, automobilskoj industriji i industriji robota. Radi sa C,C++ i Fortran kontrolnim kodovima kao i sa Matlab/Simulink. U oba sluaja, korisnik obezbeuje logiku kotrolu, a DynaWiz vodi rauna o dinamici umesto samog korisnika. Podrava isturenu i inverznu dinamiku. Podeava Prilagoava propisani pokret, fleksibilnu dinamiku, i restartuje mogunosti. Dostupna je demo verzija. http://www.concurrent-dynamics.com/ AMESim je softver posveen modeliranju i simulaciji fluidnih sistema kao to su leita zupanika, transmisija tokova itd. Poseduje takoe podatke za modeliranje i simulaciju sistema za hlaenje, razmenjivaa toplote itd. AMESim nalazi svoje aplikacije u oblastima automobilske i svemirske industrije. AMESim radi na razliitim paltformama kao to su HP/UX, Silicon Graphics, IBM RS/6000, Sun SPARCs, and Windows NT. http://www.amesim.com/ ShowFlow Simulation je dizajniran za modeliranje, simulaciju, animaciju i analizu procesa u logistikim, proizvodnim i materijalnim tokovima. Obezbeuje monu vizualizaciju i izvetajne alate, i to posebno za simulacionu animaciju. Modelaru je dosta olakano dostupnou mnogo simulacionih komponenti spremnih za izvrenje. Cena je takoe veoma povoljna. Probni demo je dostupan. http://www.showflow.com/ QualNet je alat za modeliranje iih i beinih mrea. QualNet softver je sastavljen od QualNet Simulatora, za koji se tvrdi da je najbri za modeliranje stvarnog vremena saobraaja. QualNet Animator dozvoljava grafiko dizajniranje modela mrea, koristei veliku bazu podataka komponenti, i prikazuje rezultate simulacije. QualNet Dizajner dozvoljava kreiranje Finite State Automata da bi opisali ponaanje vaih mrea, dok sa QualNet Analizatorom i Dizajnerom moete interpretirati i raztumaiti simulacione rezultate. Windows and Linux 50

DynaWiz

AMESim

ShowFlow

QualNet

verzije su dostupne. Demo moete dobiti na zahtev. http://www.scalable-networks.com/products/QualNet CNET je simulator kompjuterskih mrea. Ovaj simulator nije sam po sebi direktno fokusiran na industrijsku simulaciju, ve na neke njene aspekte. To je mreni simulator diskretnih dogaaja koji omoguuje eksperimentisanje sa razliitim nivoima podatak-link, mrenim nivoima, rutinskim transportnim nivoima mrenih protokola. Specijalno je razvijen za korienje, i koristi se, za redovne mrene kompjuterske kurseve koje pohaa studenata irom sveta. http://www.cs.uwa.edu.au/cnet/ OPNET softver kombinuje predvidivo modeliranje i obuhvatno razumevanje mrenih tehnologija i pri tom omoguuje korisnicima da dizajniraju, razvijaju i upravljaju mrenom infrastrukturom, opremom i mrenim aplikacijama. Posebno je OPNET Modelar razvojno okruenje, koje dozvoljava dizajniranje i prouavanje komunikacionih mrea, ureaja, protokola i alpikacija sa nenadmanom fleksibilnou. http://www.opnet.com/ Ovaj softver je namenjen simulaciji kinematike i dinamike planskih i prostornih mehanikih sistema. Sledee performanse su dostupne kao rezultati: koordinate, brzine, ubrzanja, sile reakcija, sile aktivnih elemenata itd. Mehaniki sistemi su opisani znaenjem reprezentovanja njih kao sistema krutih tela povezanih razliitim kinematikim parova i elemenatima sile, takozvanih multibody sistema. Online animacija kretanja i radnji dinamikih performansi je dostupna za vreme simulacije. http://www.umlab.ru/

cnet

OPNET

Universal Mechanism 2.0

51

HCADWin

HCADwin je program za crtanje, tampanje i izvrnu logiku i kontrolu. Sastavni jednostavan jezik moe biti korien za simulaciju procesa. HCAD je razvijen i prvi put upotrebljen 1994. za simulator za obuku sa ogromnim realnim vremenom (energetsko postrojenje, 53 000 zahteva) u cilju da simulira 100 javnih kompanija i obezbedi nain integracije izmeu modela i vizelizacije. HCADwin podrava Windows 95/98/NT/2000/XP. Prvenstveno je namenjen simulatorima za obuku i obuavanje, ali i za dizajniranje i testiranje funkcionalnih logikih dijagrama. http://www.hcadwin.com/

9.

ARENA

Simulacija se odnosi na iroku kolekciju metoda i aplikacija koje oponaaju ponaanje realnog sistema, obino na kompjuteru sa odgovarajuim softverom. Ustvari, simulacija moe biti ekstremno opti pojam poto se ideja proima kroz mnogo podruja, industrija i aplikacija. Ovih dana, simulacija je vie popularna i mona nego ikad poto su i kompjuteri i softveri bolji neko ikad. Arena kombinuje lakou korienja koja se nalazi u simulatorima vieg nivoa sa fleksibilnou simulacionih jezika, ak i sa proceduralnim jezicima opte namene kao to su Microsoft Visual Basic programski sistem, FORTRAN, ili C. I to sve radi obezbeivanjem alternativnih i zamenljivih ablona grafikih simulacionih modula za modeliranje i analizu koji se mogu kombinovati u graenju irokog spektra razliitih simulacionih modela. Radi lakoe organizovanja i prikazivanja, moduli su tipino grupisani u panele koji sainjavaju ablone. Manevrisanjem tih ablona, stie se pristup celom setu razliitih konstrukcija i mogunosti simulacionog modeliranja. U mnogim sluajevima, moduli iz razliitih panela i ablona mogu biti korieni zajedno u istim modelima. (Kelton, Sadowski, Sadowski, 1998) Arena odrava svoju fleksibilnost modeliranja svojom hijerarhijom. U bilo koje doba, mogu se izvui moduli iz SIMAN ablona i time dobiti pristup fleksibilnosti simulacionog jezika ako je to potrebno, i kombinovati u SIMAN konstruktoru zajedno sa modulima vieg nivoa iz nekog drugog ablona. Za
52

specijalizovane potrebe, kao to su kompleksni algoritam odluivanja ili pristupanje podacima sa eksterne aplikacije, moe se napisati deo modela u nekom od proceduralnih jezika, Visual Basic, FORTRAN, ili C/C++. Sve ovo, u zavisnosti od toga koliko visoko ili nisko se eli ii u hijerarhiji, zauzima mesto u istom konzistentnom korisnikom grafikom interfejsu. Ustvari, moduli u Areninim ablonima su sastavljeni od SIMAN komponenti i korienjem profesionalnog izdanja Arene, mogu se kreirati sopstveni moduli i sakupiti u sopstvenim ablonima za razliite klase sistema. U ovom sluaju, sistemsko modeliranje je razvilo ablone za opte modeliranje, poslovne procese reinenjeringa, pozivne centre i druge industrije. Drugi ljudi izgrauju svoje posebne ablone za svoje kompanije u razliitim industrijama kao to su rudarstvo, proizvodnja automobila, brza hrana, resursni menadment. Na ovaj nain, ne treba se praviti kompromis izmeu fleksibilnosti modeliranja i lakoe korienja. Arena ukljuuje i dinamiku animaciju u istom radnom okruenju. Takoe i obezbeuje integrisanu podrku, ukljuujui i grafiku za neka statistiki dizajn i izdavanje analiza koja su deo i paket dobre simulacione studije. (http://www.satgmbh.de/homeg.html)

PRIMER: Elektronska montaa i testiranje sistema

Ovaj sistem predstavlja finalne operacije proizvodnje dve razliite zapeaene elektronske jedinice. Dolazni delovi su livena metalna kuita za jedinice koje su ve obraene za ugradnju elektronskih delova. Prva jedinica, nazvaemo je Deo A, se proizvodi u susednom odeljenju, van granica ovog modela, i distribuira se eksponencijalno do ovog modela sa srednjim meudolaznim vremenom od 5 minuta. Po dolasku, delovi se prebacuju do Pripremne oblasti Dela A sa prolaznim vremenom od 2 minuta. U Pripremnoj oblasti Dela A, spojna mesta kuita su mainski obraena da bi se osiguralo dobro peaenje, a deo je onda izbruen i oien; procesno vreme za kombinovanu operaciju prati trougaona distribucija (1, 4, 8). Deo je nakon toga prebaen do zaptivaa sa prolaznim vremenom od 2 minuta.
53

Druge jedinice, nazvane Deo B, se proizvode u razliitoj zgradi, izvan granica ovog modela, gde su i smetene dok serija od etiri komada nije raspoloiva; serija se onda alje u oblast finalne priozvodnje koju mi modeliramo. Vreme izmeu dolazaka sukcesivnih serija Dela B ovog modela je eksponencijalno sa prosenim prolazom od 30 minuta. Po dolasku u Pripremnu oblast Dela B, serija se razdvaja na etiri jedinice koje se individualno obrauju. Obraivanje u Pripremnoj oblasti Dela B ima ista tri koraka kao i u Pripremnoj oblasti Dela A, osim to je procesno vreme kombinovane operacije praeno trougaonom distribucijom (3, 5, 10). Deo se upuuje do zaptivaa sa prolaznim vremenom od 2 minuta. Kod operacije zaptivanja, elektronske komponente su ubaene, kuite je montirano i zapeaeno, i zapeaena jedinica je testirana. Ukupno procesno vreme za ove operacije zavisi od vrste dela: trougaoni (1, 3, 4) za Deo A i normalni (2.4, 0.5) za Deo B (2.4 je proseno, a 0.5 je standardna devijacija). 91% delova proe kontrolu i direktno se transportuju do otpremnog odeljenja. Ostali delovi se prebacuju u odeljenje za dorade gde se demontiraju, popravljaju, iste, montiraju i ponovo testiraju. Ostali delovi su prebaeni do odeljnja za kart. Vreme rada dorade delova prati eksponencijalna distribucija sa srednjom vrednou od 45 minuta i nezavisno je od vrste dela ili statusa dela, doraeni ili kart. Pretpostavljamo da su sva transporta vremena 2 minuta. Ovim modelom elimo da sakupimo statistike podatke svake oblasti o korienju resursa, broju redova ekanja, vremenu ekanja, i vremenu ciklusa otpremanih delova, oteenih delova i karta. Simulacija e inicijalno biti pokrenuta na 2000 minuta. Poto imamo transfer delova izmeu oblasti, taj tok delova bi takoe eleli da vidimo u animaciji.

Razvijanje modelarskog pristupa

Izgradnja simulacionog modela je samo jedna komponenta od kompletnog simulacionog projekta. U ovom primeru, imamo datu definiciju sistema koju bi inae u praksi trebalo prethodno razviti kao i prikupiti potrebne podatke i analizirati ih. Takoe bi za stvarnni problem bilo potrebno definisati strukture podataka, segmentaciju sistema u submodele, razvijanje kontrolne logike.
54

Ustvari treba primeniti sve korake date u simulacionoj metodologiji modeliranja. Za ovaj problem, trebamo odluiti koje emo Arenine module koristiti koji nam obezbeuju potrebne mogunosti za obuhvatanje odgovarajueg nivoa detaljnosti operacija sistema. Konkretno, moramo odluiti kako emo modelirati razliita procesna vremena u operciji zaptivanja. Radi pojednostavljenja, razdvajamo model na sledee komponente: dolazak dela, pripremne oblasti, operacija zaptivanja, dorada, odlazak dela, transfer dela, i animacija dela. Takoe emo pretpostaviti da svi entiteti u sistemu reprezentuju delove koji su obraeni. Zato to imamo dva oigledna toka dolaznih entiteta u model, svaki sa svojim vremenskim odrednicama, koristiemo dva odvojena Dolazna modula da bi generisali dolazne delove. Svaka od dve pripremne oblasti bie modelirana sa svojim posebnim Server modulom. Operacija zaptivanja ukljuuje proces i kontrolu koji rezultiraju time da delovi odlaze na razliita mesta postavljeni na odreenu stranu. Pregledni modul obezbeuje ovu mogunost; to je u osnovi Server modul sa mogua dva izlaza tano i netano. Oblast dorade bie modelirana sa jo jednim Preglednim modulom koji takoe ima izlazne dve mogunosti, ispravan i neispravan deo. Oblast odlaska bie modelovana sa tri odvojena Odlazna modula (skladiten, oteen i kart) tako da moemo pratiti odgovarajue individualno prolazno vreme tokova. Da bi modelirali tranzitno vreme izmeu stanica, koristiemo Route opciju u Dolaznom, Server i Preglednom modulu sa vremenom svake rute od 2 minuta u svakom sluaju. Dodaemo Simulacioni modul da bi definisali duinu trajanja i sliku animacije dela. Svi ovi moduli se nalaze u Optim panelima Common panels. Zato to imamo razliito procesno vreme u zavisnosti od vrste dela kod operacije zaptivanja definisaemo atribut Vreme zaptivanja Sealer Time koji e biti dodeljen odgovarajuem vremenu zaptivanja kada su delovi generisani u Dolaznom modulu. To je jednostavno uraditi u ovom sluaju poto se koriste razliiti odvojeni Dolazni moduli za svaki deo. Kada su delovi obraeni u operaciji zaptivanja koristiemo vreme sadrano u atributu Sealer Time za procesno odlaganje pre nego ga generisati iz Server modula

55

Izgradnja modela
Da bi izgradili model mora se otvoriti prozor novi model, ukljuiti Opte panele, i prebaciti traene module na ekran: dva Dolazna, dva Server, dva Pregledna, tri Odlazna i Simulacioni modul.

Slika 1. Model sistema sa Modulima Posle formiranja prozora se modulima otvaramo svaki modul i unosimo zahtevane informacije za kompletiranje modela. Startujemo sa Dolaznim modulom 1 koji e prihvatati dolazne Delove A. Sledea slika prikazuje izgled prozora Dolaznog modula sa svim zahtevanim informacijama. Daemo stanici drugaije ime i prihvatiti ve date opcije za Leave data section, Route - StNm. Ovo implicira da e kreirani entiteti biti prosleeni datom rutom do Pripremne stanice Dela A Part A Prep i da e transfer trajati 2 minuta. Batch size govori da delovi stiu jedan po jedan pri eksponencijalnom vremenu od 5 minuta.

56

Slika 2. Dolazni modul Dela A Pre nego to prihvatimo ovu informaciju, moramo definisati atribut Vreme zaptivanja Sealer Time i dodeliti mu vrednost iz trogaone distribucije (1, 3, 4). Da bi to uradili kliknemo na Assign, pa potom dodajemo atribut sa svim zahtevanim informacijama kao na sledeoj slici. Posle toga moemo prihvatiti tako definisan Dolazni modul 1. Posle definisanje moemo primetiti da se na emi pojavilo ime modula ispod njega.

57

Silka 3. Definisanje atributa Sealer Time Dolazni modul za Deo B je jako slian ve prikazanom modulu za Deo A, osim to emo naravno promeniti ime, eksponencijalno vreme dolaska serija od 30 minuta i dodati da delovi B stiu u seriji od po 4 komada batch size 4. Tako e ovaj ulaz uzrokovati da se svaki dolazak zasniva na etiri odvojena entiteta pre nego na jednom. Takoe se mora definisati atribut Vreme zaptivanja Sealer Time. Poto smo zavrili dva Dolazna modula, prelazimo na modeliranje dve Pripremne oblasti koje koriste Server module. U unoenju
58

podataka i to stanice preporuuje se korienje ponuene liste imena kad god je to mogue. U Dolaznom modulu smo definisali ime stanice kao Part A Prep tako da njega treba direktno oznaiti iz liste ponuenih. Razlog za ovu opreznost je ako ponovo kucate ime ono mora odgovarati nazivu koji ste ve otkucali, tako da je sigurnije izabrati vae ve memorisano ime stanice. Treba primetiti da nakon unoenja imena stanice u sekciji Enter Data, Arena automatski daje ime resursu u delu Server Data i to tako to na ve postojee dodaje '_R'. ZA to postoje dva razloga. Prvi je pitanje pogodnosti jer u tom sluaju ne morate da unosite ime resursa, ali moete da ga promenite ako elite. Mada ovako sa notacijom jasno predstavlja koja stanica sadri koje resurse. Drugi razlog je taj da sva imena za bilo koji objekat u Areni moraju biti jedinstvena ak iako su razliiti tipovi objekata. U suprotnom bi Arena imala potekoe da odredi koji objekat pridruuje imenu koje je bilo korieno vie od jedanput. Da bi vam pomogla Arena radi dosta tih automatskih davanja imena, a veinu od njih ne bi ni primetili. Na primer, ako kliknete na dugme Queue, pojavljuje se taj dijalog i Arena automatski dodaje imenu resursa i notaciju '_Q'. Naravno ako vam ova imena ne odgovaraju uvek moete dati nova po vaoj elji. Poto nam kao izlaz iz simulacije trebaju statistiki podaci o korienju resursa, broju redova ekanja i vremenu ekanja svake operacije to sve definisemo u ovom modulu. U delu Server Data ekiramo opciju nazvanu Resource Statistics koj e nam dati traenu iskorienost resursa. Ako ne elite ovu informaciju veoma jednostavno iskljuite ovu opciju ponovnim klikom. Slino tome, kad kliknete na dugme Queue sekcija karakteristika redova automatski ukljuuje podatke koji su nama potrebni Queue Statistics i Time in Queue Statistics. Ova tri statistika podatka su automatski prikupljena kad god koristite Server ili Pregledni modul. Drugi Server modul se popunjava skoro identino, naravno sa odgovarajuim podacima: ime stanice, parametri procesnog vremena.

59

Slika 4. Izgled Server modula za Deo A Sledei korak je unoenje podataka u Pregledni modul koji ima nekoliko karakteristika vie pored onih koje poseduje Server Modul. Zahteva da unesemo mogunost neuspeha, i obezbeuje dva naina da se proe kroz modul proao ili pao. Izgled prozora je prikazan sledeom slikom 5. U sekciji Server Data smo uneli atribut Sealer Time kome dodeljujemo vrednosti kada su dolazni delovi kreirani. Kada entitet stekne kontrolu nad resursom on e pretrpeti procesno odlaganje jednako vrednosti sadranoj u atributu Sealer Time. Mogunost neuspeha, ne mogunost prolaza, se unosi kao vrednost 0.09. Sekcija Leave Data ovog dijaloga je podeljena u dva dela, jedan za delove koji prou kontrolu i drugi, za one delove koji ne zadovolje kriterijume kontrole. Delovi koji prou su upueni na otpremanje Shipping, a ostali delovi na doradu Rework. Podaci drugog Preglednog modula, koji se tiu operacije dorade su sleei: ime stanice je Rework, procesno vreme se unosi kao EXPO (45), mogunost neuspeha je 0.2, ime stanice u sekciji Fail Inspection Leave Data je Scrap, a Route Time iznosi 2.

60

Slika 5. Pregledni modul Poto smo zavrili sve operacije, trebamo da popunimo tri Odlazna modula. Izaberemo ime stanice sa odgovarajue ponuene liste, i ekiramo Individual Counter i Individual Tally. Jedini dodatni unos je uneti ili izabrati iz liste ime atributa Arrival Time koji je korien u Dolaznom modulu. Kada prihvatite ovaj dijalog, videete plavi pravougaonik sa belim brojem iznad modula. Ova animaciona varijabla e prikazati trenutni broj brojeva entiteta koji e proi kroz modul za vreme rada simulacije. Ovaj broja e takoe biti izlistan u zbirnom izvetaju. Ostala dva Odlazna modula doraeni delovi i kart su popunjeni slino. Entiteti poslati u svaki od ovih Odlaznih modula su raspoloivi i statistiki podaci broj delova i vreme toka su sakupljeni.

61

Slika 6. Odlazni modul skladitenih delova Konano popunjavamo poslednji modul, Simulacioni. Moda e trebati ipak neko vreme da se stigne ovoliko daleko, ali jednom kad se navikne na rad sa Arenom sve ovo do sada e se moi uraditi u par minuta. Sa ove take moemo pokrenuti rad simulacionog modela i bez popunjavanja Simulacionog modula, jedino to Arena ne bi znala kada da zaustavi simulaciju tako da bi samo mogla da veno nastavi da radi. Ime projekta i analitiara se ubacuje i pojavie se pri izlaznom izvetaju. Datum e automatski biti upisan. Konano, unosimo duinu trajanja. Po zatvaranju ovog prozora na emi iznad Simulacione ikonice pojaviti mala crvena kutija koja predstavlja sliku entiteta.

62

Slika 7. Simulacioni modul Poslednji korak u izgradnji ovog modela je dodati rute, puteve kretanja entiteta od jedne lokacione stanice do druge. Dodaemo ove rute koristei Route object iz animacionog dela. Ako kliknete na ikonu ovog objekta, pojavie se sledei prozor. Normalno, jednostavno ete prihvatiti ponuene karakteristike rute, iako ih moete promeniti selektivnim aktiviranjem razliitih ponuenih opcija. U razumevanju funkcija i zanenja odreenih opcija moe pomoi help Whats this?.

63

Slika 8. Definisanje kretanja entiteta Pre startovanja modela moete proveriti da li model ima greaka i to pomou aktiviranjem Check button ili pritiskom na F4 na tastaturi. Nakon porovere starujete sa simulacijom.

Pregled rezultata
Ako starujete simulaciju i doete do kraja Arena e vas pitati da li elite da vidite rezultate. U sluaju ovog primera, dobijate prozor sledeeg izgleda. Zbirni izvetaj je podeljen u tri seta informacija. Prvi, sa evidencionim varijablama sadri vreme ciklusa i statistiku vremena redog ekanja. Set diskretno promenljivih varijabli sadri resurse korisnosti, resurse dostupnosti, i broj u statistici redova ekanja. Poslednji set, broja, sadri sadri broj statusa odreenih delova. Moe se primetiti da su te brojke takoe sadrane u broju posmatranja. Prva dva seta varijabli Tally i DiscreteChange obezbeuju proseni, polu irok interval sa 95% pouzdanosti i sa minumumom i maximumom posmatranih veliina. Kao to je ve pomenuto, dobija se broj posmatranja, observacija za svaku Tally i konanu ili finalnu vrednost Discret-Change promenljivih.

64

Slika 9. Izgled ekrana sa zbirnim izvetajem Pokuati izvesti konane zakljuke iz ovog kratkog rada simulacije bilo bi krajnje opasno poto se nigde pozabavili izdanjima kao to su stalno stanje ili veliina uzorka. Ako se bolje pogleda u rezultate primeuje se da su resursi dorade zauzeti sa vie od 99% vremena, i da red ekanja dorade ima 19 delova u sebi na kraju simulacije. To jasno pokazuje da oblast dorade nema dovoljno kapaciteta da bi manipulisala svojim radom ili da je na toj stanici veliki udeo varijabilnosti.

65

10. ZAKLJUAK
Danas je nemogue upravljati proizvodnjom bez pomoi modela upravljanja, organizacionih sredstava i tehnika. Ta pomo je uglavnom realizovana preko primene raunarskih sistema za upravljanje proizvodnjom. Runi sistemi su prevazieni pojavom mainframe raunara, koji su postali jedno od osnovnih sredstava za rad u proizvodnim kompanijama. Kompanije su imale dve strategije korienja ove tehnologije na raspolaganju: projektovanje i implementacija vlastitiog informacionog sistema za upravljanje proizvodnjom i kupovina komercijalnih programskih paketa. Komercijalni softveri su se pokazali i efikasnijim i jeftinijim alatima, pa se, zbog velike potranje, na tritu pojavio veliki broj ovih programskih paketa. Nagli razvoj informacionih tehnologija uticao je i na pojavu sistema za upravljanje proizvodnjom na personalnim raunarima, to je uslovilo pad cene, jo veu tranju i tome srazmeran broj komercijalnih softvera. Ni za jedan sistem se ne moe rei da je najbolji ili najgori, kao to ni jedan ne sadri sve to je potrebno za upravljanje proizvodnjom. Moe se rei da softverske kompanije veoma brzo reaguju na pojavu novih modela, ugraujui ih u svoje pakete. Opta ocena o sistemima za upravljanje proizvodnjom je da oni u praksi pokazuju mnogo manje nego to njihovi potencijali obeavaju. Postoje dva razloga za to. Prvi je taj to proizvodne kompanije pre uvoenja sistema ne obezbede efikasno funkcionisanje osnovnih proizvodnih procesa. Drugi je taj to ne postoji sistem koji bi sam bio dovoljan da realizuje zahteve kompanije. Proizvodne kompanije bi trebalo da prvo instaliraju MRP sisteme, a da kritine funkcije za proces poboljaju potrebnim specijalizovanim i simulacionim softverima.

66

LITERATURA:
Banks Jerry, Gibson R. Randall, (1996), Getting started in Simulation Modeling, IIE Solutions, Novembar. Gumaer R., (1996), Beyond ERP and MRP II, Solutions, No. 9 Kelton W. David, Sadowski P.Randall, Sadowski A. Deborah, (1998), Simulation with Arena, WCB McGraw-Hill, New York, NY. Magazin Simulation, Decembar 1999. Magazin IIE Solutions, Novembar 1996. Magazin TRANSACTIONS of the Society for Computer Simulation Interantional, Special Issue: Modeling and Simulation in Manufacturing, Decembar 1999. Petronijevi B., Radovi M., (1999), Prilog poboljanju strukture modela upravljanja proizvodnjom, Fakultet organizacionih nauka, Beograd. Radenkovi B., Stanojevi M., Markovi A., (1999), Raunarska simulacija, Fakultet organizacionih nauka, Beograd. Radovi M., (1999), Proizvodni sistemi projektovanje, analiza i upravljanje, Beograd.

http://ubmail.ubalt.edu/~harsham/simulation/sim.htm http://www.satgmbh.de/homeg.html http://lionhrtpub.com/ORMS.shtml http://www.itrd.gov/pubs/index.html http://www.ifm.eng.cam.ac.uk/ http://www-mmd.eng.cam.ac.uk/pp/default.htm

67