ORGANIZACIJA GRAENJA I

UVOD
Pod organizacijom se, u strunoj literaturi, najee podrazumeva smiljena delatnost koordiniranja, sreivanja i dodeljivanja stvari ljudima ili ljudi ljudima, ili stvari stvarima, ve prema odgovarajuim ciljevima. Opti pojam organizacije podrazumeva svesno smiljeno celovito ureenje realizacije neke aktivnosti u toku vremena radi dostizanja odgovarajue ekonominosti. To vremensko usklaivanje svih procesa rada u jednu delotvornu celinu ukazuje na organizaciju rada, jer se jedino rad moe organizovati. Meutim usvojni termin, strunoj literaturi, organizacija uvek podrazumeva organizaciju rada, uzimajui u obzir i njenu statiku komponentu organizacionu strukturu i dinamiku komponentu - menadment. U organizaciji se pojavljuju tehniki, ekonomski i psihosocioloki aspekti. Klasina teorija organizacije uzima u obzir tehnike i ekonomske aspekte, a neoklasina teorija i psihosocioloke aspekte. Organizacija graditeljskih delatnosti se veoma razlikuje od organizacije drugih proizvodnji i usluga, na primer proizvodnje u industriji (fabrikama) i slino. Svaki graditeljski projekat, kao organizacioni sistem, u toku svog ogranienog trajanja ima svoje prirodno (prostorno) i ljudsko (humano) okruenje koje veoma kompleksno utie na realizaciju graditeljskog projekta, kao poslovnog poduhvata. Pri tome se pojavljuju razne neizvesnosti, financijski rizici, promene projektantskih zamisli i slino, to zahteva posebnu fleksibilnost i dinaminost u pristupu upravljanju i realizaciji odluka na gradilitu. Na to poseban uticaj ima jedna od bitnih karakteristika graditeljski projekata a to je neponovljivost toka realizacije projekta, sa aspekta lokacije, obima radova, atmosferskih prilika u toku graenja, specifine situacije na gradilitu i slino. Graditeljske delatnosti su vrlo osetljive na promene i varijacije, koje snano deluju na meuljudske odnose, procese procena i odluka, te odnose trokova i prihoda.

1. PROJEKAT ORGANIZACIJE GRAENJA

raevinska proizvodnja se preteno obavlja na gradilitu bez obzira na primenjeni nain graenja ( tradicionalni, unapreeni tradicionalni, polumontani , montani). Gradilita se meusobno razlikuju bez obzira na vrstu objekta. Prema Zakonu o planiranju i izgradnji u okviru projektno tehnike dokumtacije moraju se projektovati i tehniko tehnoloka i organizaciona reenja za izgradnju objekta a deo toga je i Projekat organizacije graenja. Projekt ima tri osnovna dela : tehniko tehnoloki, organizacioni i ekonomski.

1.1 STRUKTURA I SADRAJ PROJEKTA ORGANIZACIJE GRAENJA

Za izradu Projekta organizacije graenja potrebno je : 1. Podaci i informacije 1. Tehnika dokumetacije 2. Licitaciona i ugovorna dokumetacija

3. Terenski uslovi 4. Lokalni uslovi 5. Izvorira i cene materijala 6. Reenje spoljnog transporta Predeviene metode gradnje po pravilu su definisana tehnikom dokumetacijom 2. Projektovanje tehnologije graenja 1. Definisanje faza i frontova rada 2. Izbor metoda rada 3. Definisanje radnih procesa 4. Definisanje transporta 5. Potrebni kapaciteti procesa 6. Tok resursa 7. iri i ui izbor mehanizacije 8. Skladini prostori 9. Tehnoloki procesi 10. Posebne tehnoloke mere i postupci 11. Usklaivanje uinka 12. Dimezionisanje skladita 13. Zatita na radu 14. Algoritmi tehnolokih procesa 15. Opisi tehnolokih procesa 3. Dinamiki i statiki planovi 1. Statiki planovi resursa 1. Materijal 2. Radna snaga 3. Oprema 2. Dinamiki plan izvrenja radova 3. Dinamiki plan resursa 1. Materijal 2. Radna snaga 3. Oprema 4. Dinamiki plan finansijskih sredstava 5. S kriva finansijskog izvrenja radova 4. Organiazcija gradilita ( prosotrno ureenje gradilita i organizacija upravljanja radovima) 1. Predhodni radovi 2. Privremene saobraajnice 3. Radne prostorije kanceklarije 4. Privredno gradilita 1. Privremeni objekti standarda 2. Gradiline instalacije 3. Planovi ureenja gradilita po fazama izgradnje 4. Organizacija upravljanja gradilitem Kod ponudbene kalkulacije projekat organizacije slui kao podlloga za ponudu. Kada se radovi ugovore kalkulacijama se proveravaju izabrane tehnologije i organizacija graenja.Ako se desi da se cena ne uklopi u ponuene neophodno je menjati tehnologiju i organizaciju. 5. Vrste trokova za objekat 1. Pojedinani trokovi za pozicije radova 1. Bruto plate 2. Materijal

3. Skele 4. Potrebna energija 5. Mehanizacija 2. Kooperanti ( podizvoai) 3. Zajedniki trokovi gradilita 1. Trokovi zavisni od vremena 2. Trokovi nezavisni od vremena 4. Obraunati rizik 5. Obraunata dobit 6. Pripadajui porezi 7. Analize i optimizacije 1. Analize za tehnologiju, planove izvoenja i trokove 2. Optimizacija za tehnologiju, planove izvoenja i trokove

1.2 VRSTE PROJEKTA ORGANIZACIJE

IDEJNI PROJEKAT ORGANIZACIJE GRAENJA

Idejni projekat organizacije graenja izrauje se u fazi definisanja projekta. Idejnim projektom utvruju se osnovni elementi koje e sluiti kod sastavljanja ponude za trite. Idejnim projektom organizacije graenja, prema tome, treba utvrditi: 1. prikupljanje i analizu podloga, 2. analizu uslova graenja, 3. osnovnu organizaconu koncepciju graenja, 4. idejnu emu gradilita, 5. glavne maine za proces graenja, 6. idejni vremenski plan toka graenja, 7. izrada kalkulacije. GLAVNI PROJEKAT ORGANIZACIJE GRAENJA Taj deo projekta organizacije graenja izrauje se poto je na tritu dobijen posao, odnosno izgradnja objekta ili objekata. Osnovna dokumentacija za taj projekat je ve izraeni Idejni projekat. Pojedina reenja u projektu organizacije graenja treba izraivati u alternativama i sprovoditi optimizaciju kako bi se pronala najprimerenija reenja koja e omoguiti kvalitetan i ekonomski pozitivan graevinski proizvod izveden u planiranom roku. Glavni elementi koje treba reiti i predstaviti Glavnim projektom organizacije graenja su: 1. definisanje organizacionog modela graenja po fazama i delovima objekta. 2. reenje tehnologije izvoenja za sve vrste graevinskih radova. 3. izvoenje zemljanih radova, 4. izbor oplatnih sistema, 5. proizvodnja, transport i ugradnja betona, 6. proizvodnja, transport i ugradnja maltera, 7. savijanje, transport i montaa armature, 8. proizvodnja, transport i ugradnja asfaltnih masa, 9. skele i konstrukcije za podupiranje 10. glavna ema ureenja gradilita po fazama izvoenja, sa gradilinim instalacijama i gradilinim saobraajnicama 11. snabdevanje energijom i vodom sa proraunom potreba po energentima 12. reenje unutranjeg transporta na gradilitu. 13. izbor maina sa proraunom njihovih kapaciteta 14. razmetaj postrojenja, pogona, skladita i drugog sa proraunom potrebnog prostora

15. plan materijala sa utvrivanjem mesta nabavke 16. proraun transporta glavnih repromaterijala i prefabrikovanih elemenata. 17. plan potreba radnika po broju, zanimanju i klasifikacionoj strukturi 18. dinamiko vremensko planiranje toka izvoenja radova u ukupnom trajanju 19. dinamiko planiranje potrebnih resursa 20. finansijski dinamiki plan 21. smetaj i ishrana radnika 22. nain obrauna i obraun 23. mere zatite na radu 24. mere zatite okoline

1.3 IZVOENJE RADOVA NA GRADILITU

Radovi an gradilitu treba da se izvode kvalitetno i bez zastoja do trenutka predaje objekta.Osnovno je definisati koje to radnje i koja dokumetacija je potrebna za normalno funkcionisanje gradilita od trenutka otvaranja do trenutka zatvaranja . ORGANIZOVANJE I ZATVARANJE GRADILITA Organizovanje gradilita Odluka o formiranju gradilita ( po potpisivanju Ugovora uz naznaku podataka): 1. Naziv Investitora. 2. Mesto gradnje 3. Ugovorena vrednost radova, 4. Rok ( svi radovi ili faze), 5. Rok za pripremne radove kao poetak radova 6. Obezbeenje sredstava, 7. Reenje o odgovornom rukovodiocu radova, 8. Procena vrednsoti pripremnih radova 9. Predlog organizacione eme gradilita 10. Ostali podaci potrebni za normalno funkcionisanje Primopredaja investiciono tehnike dokumetacije: 1. Sektoru pripreme 1 primerak za izradu Projekta organizacije graenja. 2. Sektoru operative 3 primerka i 1 primerak Geomehanikog elaborata Potrebna dokumetacije za gradilite: 1. Ugovor sa investitorom, 2. Garancija o obezbeenim sredstvima 3. Polisa o osiguranju gradilita ili faze radova, 4. Odluka o formiranju gradilita, 5. Reenje o postavljenju odgovornog rukovodioca graenja 6. Tehnoekonomski elaborat 7. Overeni projekti sa saglasnostima nadlenih preduzea 3 primerka 8. Odobrenje za izgradnju sa peatom o pravosnanosti 9. Projekat organizacije graenja Prijava radova Prijava za poetak radova podnosi se po dobijanju Odobrenja za izgardnju na osnovu Glavnih projekata optini, gradu ili republici , u zavisnosti od nadlenosti. Prijava sadri : 1. Naziv objekta i mesto gradnje 2. Broj i datum odobrenja za izgradnju

3. Specifikaciju Glavnih projekata koji se prilau sa navoenjem naziva privrednog drutva ( preduzea) koje je izradilo projekte kao i vrioca Tehnike kontrole projekata 4. Ugovor o izgradnji sa Investitorom 5. Reenje o odreivanju odgovornog izvoaa radova sa njegovom licencom 6. Ugovori o regulisanju obaveza sa Gradskim graevinskim zemljitem i Sklonitima 7. Ostalo ako je za predmetni objekat posebno zahtevano Dokumetacija za arhivu gradilita: 1. Delovodni protokol. 2. Knjiga ekspedicije ( pote) 3. Registar radnika 4. Dokumetacija potrebna za izvoenje radova Geodetski radovi: 1. Prijem terena od Investitora , primopredajom taaka po protokolu regulacije i repera apsolutnih visina, 2. Snimanje i izrada situacije terena 3. Snimanj epoprenih i podznih profila za zemljane radove, 4. Obeleavanje gradilinih objekata i objekta koji se gradi, 5. Obeleavanje stalnih taaka koj eostaju do kraja izgradnje objekta 6. Snimanje podzemnih instalacija Tehnika dokumetacija za formiranje i rad gradilita Na osnovu investiciono tehnik edokumetacije, glavnih projekata i detalja, izrauje se Projekat organizacije graenja koji se bazita na tehniko teholokim i organizacionim reenjima za izgradnju objekta.. Projekti se dostavljaju : Gradilitu 3 primerka Slubi zatite na radu 1 primerak Sektoru pripreme ostaje 1 primerak Posebna dokumetacija za izvoenje radova: 1. Dokumentacija o praenju graenja. 1. Graevinski dnevnik 2. Graevinska knjiga 3. Knjiga graevinske inspekcije 4. Knjiga inspekcije rada 5. Knjiga sanitarne inspekcije 6. Knjiga prijema i predaje projekata na svim nivoima 7. Pravilnici o zatiti na radu sa spiskom radnima obuenim za poslove zatite na radu 8. Spiskovi radnika koji rade na radnim mestima pod posebnim uslovima 9. Uputstvo za rad sa svakom mainom 10. Kontrolna knjiga za odravanje ureaja za vertikalni transport 11. Zapisnik o izvrenom pregledu elektroinstalacija i maina pre putanaj u rad 12. Zapisnik o periodinim pregledima zatitnih uzemljenja 13. Zapisnik o pregledu i putanju u rad pojedinih mehanikih ureaja 2. Dokumetacija o finansijskom poslovanju 1. Knjiga mesenih situacija 2. Knjiga mesenih situacija kooperanata ( podizvoaa) 3. Knjiga overenih faktura drugih trokova 4. Knjiga unutranje kontrole 3. Dokumentacija i podaci o toku izvoenja radova 1. Hemijska analiza podzemnih voda i karakteristika terena 2. Atesti o kvalitetu upotrebljenog materijala 3. Atesti o ispitivanju betona

4. Plan ugraivanja repera i praenje sleganja objekta 4. Dokumetacija o obezbeenju materijala 1. Analiza uslova za nabavku materijala 2. Ispitivanje pretpostavljenih mogunosti ( prikupljanj epodataka za ponudu) z a isporuku pojedinih materijala 3. Dinamiki plan materijala ( nabavka, rezerve) 4. Analiza kvaliteta pojedinih materijala 5. Dokumetacija za planiranje radova 1. Operativni meseni planovi ( na osnovu Projekta organizacije ) 2. Izvetaji o izvrenju mesenog plana 3. Zahtevi za noveliranje planova 6. Dokumetacija za praenje proizvodnje i ostvarene produktivnosti rada Odnosi se na prikupljanje podataka od formiranja gradilita do zatvaranja, o objektu gradilitu, trokovima, resursima, vrednostima faza radova, i drugim podacima ( baza istorijskih podataka o objektu) Zatvaranje gradilita Odluka o zatvaranju gradilita ( neposredno pre ili po zavretku radova): 1. Obavetenje o preostaloj koliini radova i roku 2. Nereeni problemi sa Investitotrom 3. Predvieni rok za zatvaranje gradilita 4. Reenje o odreivanju osobe za izvrenje poslova oko zatvaranja gradilita 5. Potrebna finansijska sredstav za poslove zatvaranja gradilita 6. Predlog mesta otpreme radnika , opreme i privremenih objekata kao i termini otpreme, Primopredaja investiciono tehnike dokumetacije: Kompletna investiciono tehnika dokumetacija sa gradilita , u 1 primerku, predaje se slubi za odravanje objekta u garantnom roku. Podrazumeva se da je ova dokumetacija proirena podacima o svim izmenama projekta koje su prihvaene od strane investitora kao i svim detaljima koji odstupaju od prvobitnih Geodetski radovi (za tehniki prijem i primopredaju radova), Uverenje da je objekat na regulacionoj liniji Atest o snimljenim podzemnim instalacijama Dijagram o sleganju objekta Potvrda katastra o prijavljenoj promeni za odgovarajuu parcelu Poslovi u vezi sa predajom radova: 1. Zahtev Investitoru za tehniki prijem 2. Odreivanje predstavnika Izvoaa kod tehnikog prijema 3. Eventualno otklanjanje nedostataka po nalazu komisije za tehniki prijem 4. Zahtev za konani izvetaj radi dobijanja Upotrebne dozvole 5. Formiranje komisije za konani obraun Obaveze gradilita u vezi njegovog likvidiranja Po zavretku radova i donoenju odluke o likvidiranju gradilita, gradilite je obavezno da u ugovorenom roku likvidira raspoloive zalihe materijala, sredstva za rad , privremene objekte i ostalo na neki od naina : Upuivanjem na druga radna mesta Otpremom na skladite preduzea Prodajom po odreenom postupku Na kraju je potrebno formirati i komisiju za ureenje zemljita na lokaciji u svemu prema Ugovoru. Izvoenje radova i upravljanje graenjem Izvoenjem radova realizuje se postavljeni model Projekta organizacije graenja.

Kvalitetnim upravljanjem amortizujemo mogue poremeaje da bi se ostvari planirani , nejvidljiviji, efekti dobre organizacije graenja (kvalitet, rokovi, trokovi,). 1. Kvalitet radova Kvalitet se odnosi na niz zahteva koji se moraju ispuniti u toku gradnje. Pored kvaliteta objekta veoma je bitan i kvalitet organizacije rada na izgradnji. Ako je kvalitetna organizacija zadovoljie se i rokovi izgradnje kao i trokovi izgradnje. Pored ovog bitan element kvaliteta ine i mere zatite na radu. 2. Rokovi graenja Vreme izrade jednog objekta je veoma dugako u odnosu na proizvode drugih grana privrede. Skraenje tog roka je bitan kvalitet. Sa skarenejm treba biti oprezan jer postoji mogunost da se usled brzine rada izgubi kvalitet i ugroze sigurnost radnika i opreme. Dobrom organizacijom se mogu smanjiti ili eliminisati zastoji : 1. ekanje na resurse 2. Slab kvalitet materijala 3. Slab kvalitet izvrenja radova 4. Naruena radna disciplina 5. Loa tehnika dokumetacija 6. Neodgovarajua sredstva za rad i njihovo rukovanje 7. Klimatski i vremenski uslovi, mere zatite 8. Via sila Neophodno je i potovanje rokova za meufaze ( iskopi, konstrukcija , instalacije itd.) 3. Trokovi radova Ugovorom je utvrena cena izrade objekta. Trokovi izgradnje moraju se uklopiti u ugovorene cene da bi se ostvarila planirana dobit. Smanjenje trokova , kao efekta dobre organizacije , javlja se : 1. Smanjenje trokova pripreme i ureenaj gradilita 2. Smanjenje trokova rastura materijala 3. Smanjenje gubitka vremena rada radnika i opreme 4. Smanjenje trokova upotrebom adekvatne mehanizacije ( vrsta i broj) 5. Smanjenje trokova skraenjem transporta materijala dobrom organizacijom gradilita 6. Skraenje ugovorenog roka 4. Upravljanje graenjem objekta Upravljanje graenejm objekta moe biti sa nivoa investitora i izvoaa. Sa nivoa izvoaa postoji niz faza za kvalitetno upravljanje : 1. Istraivanje trita 2. Izrada ponude 3. Ugovaranje 4. Izrada projektne dokumetacije i priprema realizacije 5. Izvoenje radova 6. Naplata izvrenog posla 7. Formiranje baze podataka Svi podaci sa gradilita predstavljaju podloge za upravljanje graenjem na nivou preduzea. Upravljanje graenjem se sastoji od tri faze : 1. Pripreme gradilita 2. Graenja 3. Stvaranje informacije o gradilitu Prikupljanje informacija u vezi ostavrenja plana omoguuje otkrivanje slabih mesta u organizacionom lancu.

Evidentiranje podataka poinje dnevnim izvetajima o radu. Formiranje mesenih izvetaja nastaje prilikom premera izvrenih radova za mesenu situaciju i slui kao podloga za donoenje upravljakih odluka na nivou iznad gradilita. Osnova za operativno upravljanje na gradilitu su dinamiki planovi gantogrami , ciklogrami, mree i dinamiki planovi resursa. Obvi planovi se obavezno rade korienjem programskih paketa ( P3, MSProject). Prikupljanje podataka o realizaciji se vri za: Aktivnosti koje su zavrene Aktivnosti ija je realizacija u toku Period auriranja prilagoditi svakom projektu posebno. Ostaviti vreme za analize stanja

F__#___$________"____#______"____________#_____!_"______

2. USLOVI GRAENJA
Uslovi graenja se pribavljaju putem rekognosciranja terena, koje vri tim eksperata iz razliitih struka. Neophodni uslovi koje tim eksperata mora da ispuni u cilju uspenog rekognosciranja: 1. Poznavanje koncepcije projektovanog objekta 2. Poznavanje koncepcije organizacije i tehnmologije graenja 3. Poznavanje rezultata svih istranih radova Elementi uslova graenja od posebne vanosti za projekat organizacije i tehnologije : 1. Lokacija 1. Geografski poloaj 2. Broj parcele i povrina 3. Katastarska optina 4. Postojea namena parcele Urbanistiko tehniki uslovi 5. Postojei objekti na parceli 6. Povrina novoplaniranog objekta 7. Mogunost pristupa parceli 2. Seizmike rejonizacije 1. Maksimalni stepen seizminosti regiona po MCS skali 2. Kategorizacija objekta prema Pravilniku o tehnikim propisima za graenje u seizmikim propisima 3. Geoloko geomehaniki uslovi 1. Kratak opis ureenosti i oblika parcele 2. Prosena kota terena 3. Postojanje podzemnih voda 4. Sastav zemljita i nosivost zemljita 5. Dubina fundiranja 6. Mogunost izrade privremenih puteva 7. Ogranienje u primeni pojedinih maina 8. Geomehaniki elaborat 4. Klimatsko meteroloki uslovi 1. Klimatski uslovi u kojima se gradi 2. Prosena temperatura , broj dana sa temperaturama ispod 0 tj. 5o C 3. Prosena koliina padavina 4. Relatuvna vlanost 5. Rua vetrova 5. Uslovi saobraajnica i transporta 1. Uslovi spoljnog transporta 2. Uslovi unutranjeg transporta 6. Uslovi snabdevanja vodom i energijom 1. Instalacije vodovoda 2. Instalacije kanalizacije 3. Instalacije toplovoda 4. Elektroinstalacije 5. Telefonske instalac ije 6. Gasne instalacije 7. Uslovi snabdevanja graevinskim materijalom 1. Mogunost upotrebe materijala iz lokalnih izvora 2. Lokacije i udaljenosti sa kojih se dovozi materijal 8. Stambeno komunalne prilike 1. Uslovi za upotrebu postojeih objekata ili postavljanje novih privremenih objekata na

gradilitu 9. Uslovi obezbeenja radnom snagom 1. Mogunost angaovanja lokalne radne snage 2. Angaovanje sopstvenih resursa

3. PRIVREMENI OBJEKTI NA GRADILITU

Privremeni objekti na gradilitu projektuju se u fazi izrade eme organizacije gradilita u sklopu projektovanja pripremnih radova. Privremeni objekti gradilita su elementi gradilita koji obezbeuju nesmetano odvijanje toka procesa graenja sa apekta snabdevanja gradilit amaterijalima, energentima, opremom i alatom, kao i ljudskim resursima. Privremeni objekti se dele : 1. Privremene saobraajnice 2. Privremena naselja 3. Privredno gradilite Trajanje i trokovi pripremnih radova , ijije najvaniji deo izgradnja privremenih objekata na gradilitu , u najveoj meri zavise od uslova graenja i obima i strukture procesa graenja. Procentualno, pripremni radovi mogu da budu izmeu 5 i 35 % ukupnog obima radova na izgradnji objekta.

3.1 PRIVREMENE SAOBRAAJNICE

Slue za odvijanje unutranjeg transporta na gradilitu, tj povezuju sve saobraajnice spoljnog transporta sa privremenim objektima na gradilitu. Privremene saobraajnice ine : koloseci, putevi, transportnetrakeis -Ako je privremena saobraajnica planirana za korienje i posle izgradnje objekta neophodno je predvideti privremenu saobraajnicu istog kvaliteta kao i definitivno reenje saobraajnice. Ukoliko se planira upotreba izuzetno teke mehanizacije, privremenu sobraajnicu u ovom sluaju izvodimo samo kao I fazu ( bez zavrnih kolovoznih zastora). -Izbor vrste i kvaliteta saobraajnica se vri na osnovu : 1. Broja vozila na dan 2. Osovinskog optereenja vozila 3. Gabarita vozila -irina kolovoza zavisi od irine vozila : 1. Za vozilo irine 2,4 m irina kolovoza sa jednom trakom je 3,0 m 2. Za vozilo irine 2,65 m irina kolovoza sa jednom trakom je 3,5 m 3. Za vozilo irine preko 2,65 m irina kolovoza sa jednom trakom je 4,0 m -Razmak mimoilaznica na putevima sa jednom trakom je 300 500 m. -Maksimalni usponi su 15 % ali je bolje da se kreu u intervalu 8-10 %. -Za odvoenje povrinskih voda preporuuje se nagib kolovoza od 4 %. -Minimalni proluprenici kriva privremenih saobraajnica su :l.

3.2 PRIVREMENA NASELJA

Osnovni zadatak privremenih naselja je da obezbede smetaj i normalne ivotne uslove radnika za vreme izgradnje objekta. Privremena naselja obuhvataju : 1. Objekte smetaja ( spavaonice, stanove) 2. Objekte ishrane ( menze , restorani) 3. Zdravstvene i sanitarne objekte ( WC, garderobe, kupatila , ambulante i stacionari) 4. Trgovinske objekte 5. Objekte za rekreaciju i razonodu Svi ovi objekti mogu biti privremeni montano demotani od raznih materijala i u skorije vreme kao kontejneri. Kontejneri imaju prednost slaganja tj mogu se meusobno spojiti i tako dobiti objekti potrebne strukture i povrine. Prikazi moguih reenja objekata privremenog naselja :

-Privremeni objekti se po rasputanju jednog gradilita prebacuju na drugo , sve dok se ne postigne potpuna amortizacija. Zbog toga su mnogo praktiniji kontejneri jer se lake prilagoavaju potrebama gradilita u smislu kapaciteta i strukture. Projektovanje privremenih naselja zavisi od : 1. Trajanja radova 2. Obima radova 3. Uslova lokacije -Ukoliko je trajanje radova kratko ( do 1 godine) , obim radova je mali i gradilite je u naseljenom mestu , onda se problem smetaja radnika reava iznajmljivanjem prostora. Ishrana se moe dovoziti iz centralne kuhinje u naselju ili se takoe organizovati pretplata na obroke u nekom restoranu u naselju ( neposredno u okolini gradilita).Od ostalih objekat se postavljau samo WC i garderober dok se svi ostali objekti n e postavlju jer se potrebe mogu zadovoljiti u okviru naseljenog mesta. -Ukoliko je trajanje radova dugo, a obim posla je takav da u tom dugom vremenskom periodu angauje veliki broj radnika, privremena naselja je najbnolje raditi sa sadrajem objekata kako je ve navedeno. -Kod projektovanja privremenih naselja , paralelno je neophodno projektovati i privremenu komunalnu infrastrukturu, koja obuhvata: 1. Vodovodnu i kanalizacionu mreu 2. Elektroenergetsku rasvetu, osvetljenje gradilita i telefonske instalacije

3. Protivpoarnu mreu

DIMENZIONISANJE OBJEKATA PRIVREMENIH NASELJA.

Objekti smetaja : 1. Za samaki smetaj : 4.5 m2 po radniku za zajedniki smetaj, ili 6,0 m2 po radniku za smetaj po sobama 2. Za porodini smetaj : 7,5 m2 po lanu porodice za KV radnike i slubenike sa SSS, odnosno 9,0 m2 po lanu porodice za VKV radnike i slubenike sa VSS Objekti ishrane : 1. Za objekte do 50 sedita : 4,2 m2 po seditu 2. Za objekte do 50 -100 sedita : 3,5 m2 po seditu 3. Za objekte do 100-200 sedita : 3,2 m2 po seditu Zdravstveni i sanitarni objekti : 1. Gradilini WC je povrine 2,5 do 3,0 m2 1. Do 50 radnika : 3 WC-a za mukarce i 3 WC za ene 2. 50 - 100 radnika : 5 WC-a za mukarce i 6 WC za ene 3. 100 200 radnika : 7 WC-a za mukarce i 9 WC za ene 4. 200 - 500 radnika : 13 WC-a za mukarce i 21 WC za ene 2. Javna kupatila 1. 0.05 0.1 komada tueva po radniku 2. 0.3 0.35 m2 povrine kupatila po radniku 3. Garderoba sa umivaonikom

3.3 PRIVREDNO GRADILITE

Privredno gradilite obuhvata privremene objekte, koji se koriste za : 1. Upravljanje procesom graenja 2. Obezbeenja kvaliteta graenja 3. Snabdevanje procesa graenja 4. Odravanje sredstava za proizvodnju i predmeta rada Svi ovi objekti , kao i objekti privremenih naselja, mogu biti privremeni montano demotani od raznih materijala i u skorije vreme kao kontejneri. Kontejneri imaju prednost slaganja tj mogu se meusobno spojiti i tako dobiti objekti potrebne strukture i povrine. Privredno gradilite obuhvata : 1. Administrativne objekte 2. laboratorije 3. Proizvodni pogoni 4. Deponije, skladita, magacini 5. Objekti za snabdevanje vodom i energentima 6. Srevisne radionice i vozni parkovi
1.0.4

0.5m2povrinegarderobesaumivao

nikomp
Administrativni objekti Kancelarije gradilita mogu se organizovati od kontejnera . Oblici kontejnera i njihove dimezije se razlikuju od proizvoaa do proizvoa a uobiajne vrednosti su : irina 2.5 m , duina 5.4 m i visina 2.85 m.Njihova teina iznosi oko 4000 kg. Kancelarije se mogu organizovati odvojeno za izvoea odvojeno za nadzorni organ Investitora. Parametri za dimenzionisanje su : 3.0 m2 do 3.25 m2 povrine po jednom slubeniku. Laboratorije Laboratorije se organizuju u cilju obezbeenja kvaliteta radova. Za gradilite sa velikim obimom betonskih radova organizuju se laboratorije za beton a za gradilita sa velikim obimom zemljanih radova laboratorije za geomehaniku. Laboratorija za beton sadri : _ Standardni pribor za ispitivanje cementa _ Ureaj za mehaniko ispitivanje materijala _ Ureaj za standardno ispitivanje sveeg betona

_ Pei za suenje agregata _ Aparat za merenje konzistencije sveeg betona _ Aparat za ispitivanjenedestruktivnim metodoma _ Maine za vaanje uzoraka iz konstrukcije _ Ureaj za ispitivanje dejstva mraza _ Oprema za ispitivanje betonskih epruveta an vrstou, pritisak i vodonepropustljivost _ Mealicu za beton _ Prostorije za uvanje uzoraka cementa i epruveta i sanitarni vor o radniku Laboratorija za geomehaniku sadri : Opremu za utvrivanje zapreminske teine tla u suvom i vlanom stanju, kao i procenat vlanosti Opremu za utvrivanje granulometrijskog sastava Opremu za utvrivanje ugla unutranjeg trenja i kohezije Opremu za utvrivanje vodonepropustljivosti Proizvodni pogoni Proizvodnja betona u fabrikama betona moe se organizovati na jednoj lokaciji na gradilitu ili vie lokacija , to ponajvie zavisi od karakteristika gradilita.. Pogoni za proizvodnju kamena namenjeni su proizvodnji lomljenog kamena agregata za beton i tucanika. Pogoni za proizvodnju ljunka i peska namenjeni su eksploataciji ljunka i peska iz renih tokova U pogonima za proizvodnju oplatnih sklopova ( tesarski pogon) vri se proizvodnja klasinih oplata, razni radovi vezani za obradu drvene grae kao ieentualna dorada nekih tipova oplate. Pogoni za proizvodnju armaturnih sklopova ( armiraki pogon) za veliki obim radova najee se organizuju kao centralni pogoni, u kompleksu graevinskog preduzea. Ako je gradilite znatno udaljeno od centralnog pogona onda se organizuje gradilini armiraki pogon sa minimalnom opremom. Pogoni za proizvodnju prefabrikovanih betonskih elemenata najee se organizuju u fabrikama montanih elemenata. Deponije , skladita , magacini i barake Deponije i skladita graevinskog materijala postavljaju se u cilju neprekidnog snabdevanja procesa graenja materijalima. U zavisnosti od vrste materijala , primenjuju se otvorena ili zatvorena skladita ili deponije: _ Cement i kre u dakovima deponuje se u zatvorenim skladitima _ Cement u rinfuzi deponuje se u silosima _ Elektromaterijal deponuje se u zatvorenim skladitima _ Drvena graa se po potrebi moe deponovati na otvorenom , uz zatitu od vlage. _ Opekarski proizvodi i armmatura deponuju se na otvorenom _ Agregat za beton i nasipanje deponuje se na otvorenom, s tim da se frakcije od 0,1 mm do 3,0 mm prekrivaju folijom ili ciradom. Barake za alat i pribor postavljaju se u blizini radnih mesta, uz privremene saobraajnice, kako bi se radnicima omoguilo to nesmetanije anagaovanje u toku procesa gradnje. Dimenzionisanje veliine skladita:

F = (Q/ T)* n*(( k* )/ (q*))

gde je : Q ukupna koliina potrebnog materijala ( tona)

T ukupno vreme izvrenja rada sa tim materijalom ( dan) n broj dana rezerve k koeficijent neravnomernosti potronje a koeficijent neravnomernosti isporuke q specifino optereenje povrine skladita po m2 b manipulativni koeficijent ( poveanje povrine skladita radi saobraajnice, prolaza i sl.)

Objekti za snabdevanje vodom i odvod vode i snabdevanje energentima

Objekti za snabdevanje vodom snabdevaju gradilite tehnikom i pijaom vodom. Dimezionisanje prema tabeli u prilogu:: Objekti za snabdevanje gradilita energentima obezbeuje pogonsku energiju za privremena naselja i privredno gradlite. Objekti namenjeni snabdevanju gradilita elektrinom energijom izmree : 1. Prikljuak na mreu 2. Trafostanica 3. Mrea niskog napona Snabdevanje gradilita elektrinom energijom iz sopstvenih izvora vri se u sluaju nestanka spoljne mree i to preko generatora ili niskonaponske mree. Uz navedene objekte organizuje se i rasveta gradilita . Za rasvetu gradilita koriste se ukopani stubovi, jarboli, tornjevi i pokretni ureaji. Servisne radionice i vozni parkovi U mainskim radionicama vri se odravanje i popravka graevinske mehanizacije. Ako je gradilite u naseljenom mestu koje ima adekvatnu mainsku radionicu onda se na gradilitu postavlja mainska radionica. S druge strane , ako je gradilite zantno udaljeno od mainske radionice u naseljenom mestu na gradilitu se postavljaju mainske radionice, Namena auto baze je obezbeenje pogonske spremnosti za sva vozila na gtradilitu. Obim i struktura auto baze zavise od obima radova na gradilitu. Namena baze maina je voenje evidencije o opremi i mainama koja pristie na gradilite i koja se odnosi na gradilite.Baza maina je najee centralna na nivou preduzea. Baza maina opremljena je : _ Natkrivenim prostorom za smetaj vozila. _ Otkriveni prostor za smetaj vozila _ Kancelarijski prostor.

4. ORGANIZACIJA GRADILITA
Organizacija gradilita je jedan od osnovnih delova Projekta organizacije i tehnologije graenja. Definisanjem organizacije gradilita odreuje se prostorno i organizaciono postavljanje rezmetanje svih elemenata gradilita, nakon analize i u zavisnosti od : 1. Karakteristika lokacije 2. Karakteristika objekta 3. Raspoloive mehanizacije, opreme i privremenih objekata 4. Ljudskih resursa 5. Dinamike graenja Organizacija gradilita se prikazuje na emi organizacije gradilita koja predstavlja grafiki prikaz budueg gradilita. ema organizacije gradilita obavezno sadri osnovu a po potrebi i preseke gradilita . ema se izrauje u svemu prema lanu 6. PRAVILNIKA O SADRAJU ELABORATA O UREENJU GRADILITA ( Sl. Glasnik RS broj 31/92) a treba da sadri prikaze : 1. Objekta koji se gradi 2. Postojeih objekata i ogranienja na gradilitu 3. Kljune graevinske mehanizacije ( kran, fabrika betona , pretovarni silos) 4. Deponije materijala 5. Radnih platoa ( armiraki, tesarski i sl)

6. Privremene saobraajnice 7. Privremenih objekata 8. Trase privremenih instalacija

4.1 PRINCIPI ORGANIZAZIJE GRADILITA

Organizacija gradilita za svaki objekat je jedinstvena tj. organizacija za dva identina objekta na dve lokacije moe biti potpuno razliita. Principi organizacije gradilita za klasine zidane objekte i objekte sa AB konstrukcijom mogu se objasniti na sledei nain i prema sledeem redosledu pri izradi eme organizacije gradilita: 1. Prvo se na emi organizacije gradilita na osnovu situacionog plana daju granice parcele i gabriti objekta koji se gradi kao i gabariti postojeih objekata ili drugih ogranienja ( ako postoje na parceli) 2. Potom se postavlja kljuna transportna maina na gradilitu ( najee toranjska dizalica za visokogradnju). Duinu strele toranjske dizalice treba da bude takva da je kompletan objekat koji se gradi u njenom dohvatu, kao i da gradilina fabrika betona, pretovarni silos i deponije materijala budu u dohvatu toranjske dizalice. Trasa kretanja toranjeske dizalice se postavlja na 5 m osovinski od spoljnje ivice objekta koji se gradi. Poloaj toranjske dizalice u odnosu na objekat koji se gradi i postojee objekte u blizini mora da bude takav da omoguava nesmetanu montau i demontau. 3. Zatim se postavlja privremena gradilina saobraajnica , ija trasa treba da bude najkraa mogua, ali da obezbeuje ptimalno snabdevanje gradilita materijalima za graenje i odvoz otpadnih materijala. Ako je saobraajnica jednosmerna irina je oko 3 m a ako je dvosmerna irina je oko 6 m. 4. Posle toga se postvalja gradilina fabrika betona ili pretovarni silos za beton, tako da bude u dohvatu iz to veeg broja poloaja toranjske dizalice . Gradilina fabrika betona postvalja se sa druge strane privremene saobraajnice u odnosu na objekat koji se gradi. Ukoliko se beton kao gotov dovozi na gradilite pretovarni silos za beton se postavlja uz privremenu saobraajnicu prema objektu koji se gradi. 5. Ako se za obimnija betoniranja koristi pumpa za beton potrebno je obezbediti prilaze pumpi za beton objektu koji se gradi i na emi naznaiti poloaje stacioniranja pumpe 6. Potom se postavljaju deponije i skladita materijala za graenje , naroito materijala za izradu konstrukcije. Poto se radi o materijalima koji se intezivno koriste ( velike koliine) postavljaju se blie toranjskoj dizalici, kako bi se optimizovala duina i vreme transporta materijala. Sve deponije i skladita moraju se organizovati uz gradilinu saobraajnicu radi istovara materijala a pored toga moraju da budu i u dohvatu strele toranjske dizalice ( osim deponija i skladita na kojima se odlae materijal koji se ne transportuje toranjskom dizalicom). Sva mesta zahvatanja metrijala koji se transpoortuju toranjskom dizalicom moraju biti tako postavljena da se obezbedi vizuelni kontakt dizaliara i pomonog radnika na kaenju tereta. Ako to nije mogue moraju se obezbediti drugi vidovi komunikacije. 7. Mealica za spravljanje betona postavlja se prema istim principima kao i deponije materijala i uvek se postavlja uz deponiju peska i deponiju krea i cementa. Deponija krea i cementa je drvena baraka sa izdignutim podom koja omoguava pravilno skladitenje vezivnih materijala. 8. Radni platoi ( tesarski, armirai i sl.) postavljaju se na gradilitu ako u blizini ne postoji centralni tesarski ili armiraki pogon. Ako se na ovim platoima na gradilitu zadrava vei broj radnika tokom rada, treba ih postaviti tako da njihov radni deo bude van domaaja toranjske dizalice. Ako je to mogue , manji deo platoa ( skladini deo gotovih sklopova) moe ostati u dohvatu toranjske dizalice i time izbei postavljanje posebnih deponija za skladitenje ovih sklopova. Svi radni platoi moraju se organizovati uz gradilinu saobraajnicu radi lake manipolacije materijalom i sklopovima iz sredstava spoljnog i unutranjeg transporta.

9. Privremeni objekti na gradilitu postavljaju se van domaaja toranjske dizalice. Kancelarije, garderobe, restoran, objekat za radnike, stacionar i dr. postavljaju se uz gradilinu saobraajnicu u blizini ulaza na gradilite. Objekat za alat, objekat za materijal za zavrne radove i sl. postavljaju se u blizi radnog prostora. 10. Portirnica se postavlja uz gradilinu saobraajnicu na svakom ulazu na gradilite, van dohvata toranjske dizalice. Ako je kancelarija gradilita na samom ulazu u gradilite, portirnica moe biti sastavni deo ovog objekta. 11. Gradilini WC postavlja se udaljeno u odnosu na radne prostore, van domaaja toranjske dizalice, ali tako da mu se moe lako i brzo prii. 12. Trase instalacija vode se uz privremene saobraajnice do privremenih objekata i mesta potronje. Na ulazu u gradilite postavlja se GRO za elektrinstalacije, od kojeg se instalacije dalje razvode po gradilitu. 13. Osvetljenje prostora gradilita i objekta koji se gradi ( iz bezbednosnih razloga) mora se obezbediti a posebno ako je planirano izvoenje radova nou. Pozicioniranje svitljki izabrati tako da one samo kao i njihov kablovski razvod ne utiu na organizaciju izvoenja radova . 14. Gradilitna esma sa pijaom vodom se obavezno mora predvideti na gradilitu u blizini objekata. Ako je vee gradilite broj esmi rasporediti prema mestima potronje. 15. Ulaze u gradilite organizovati u najmanjem moguem broju ali tako da se nesmetano obavlja saobraaj na gradilitu kao i kontrola ulaza i izlaza sa gradilita. Ulaz u gradilite mora da bude jasno obeleen. Na glavnom ulazu obavezno postaviti tablu sa podacima o Investitoru, izvoaima i objektu koji se gradi. 16. Ograda gradilita postavlja se tako da ima najmanju moguu duinu, ali tako da efikasno izvri razdvajanje gradilita od okolnog prostora. Ako je potrebno, uz ogradu se postavljaju barijere i ogranienja koja upozoravaju na blizinu gradilita i tite okolni prostor od moguih tetnih uticaja gradilita.

4.2 FAZE ORGANIZACIJE GRADILITA

Tok graenja objekta zahteva razliite naine organizovanja gradilita u zavisnosti od tehnolokih celina. Na osnovu toga se organizacija gradilita moe prikazati kroz odreene faze, to je za objekte visokogradnje sledee : 1. Priprema terena i organizacija gradilita ( I faza) 2. Fundiranje objekta ( II faza) 3. Izrada konstrukcije ( III faza) 4. Zavrni graevinski i zanatski radovi ( IV faza) U svakoj od faza na emi organizacije gradilita prikazuje se raspored osnovnih elemenata gradilita, koji omoguava optimalni tok procesa graenja objekta za tu fazu. Pojedini elementi gradilita prisutni su u svim fazama.. Postupak izrade eme gradilita po fazama bie objenjen kroz primer eme organizacije proizvodne hale. Hala je AB konstrukcija sa zidovima do opeke. Temelji su AB samci i grede. Glavni nosai su AB. Pokriva je salonit a zidovi se malteriu spolja i unutra. U I fazi organizacije gradilita vri se ureivanje i ienje terena, kao i priprema terena koja podrazumeva uklanjanje humusa. Vri se izrada privremenih gradilinih saobraajnica, uvoenje privremenih gradilinih instalacija, izrada WC-a i ostalih privremenih objekta na gradilitu kao i ograivanje gradilita. U II fazi organizacije gardilita vri se iskop zemlje i izrada temeljne konstrukcije objekta. Na primernom objektu zemljani radovi izvode se bagerom sa dubinskom kaikom, zemlja se utovara u kamion i odvozi na deponiju van gradilita. Za nasipanje zemlje oko objekta deo iskopa se privremeno deponuje na gradilitu

Beton se proizvodi na gradilinoj fabrici betona. Tesarski pogon je podeljen u dva dela. U delu gde je cikular vri se proizvodnja oplatnih sklopova i tu se radnici najvie zadravaju. U drugom delu deponuju se gotovi oplatni sklopovi. Armaturni sklopovi se gotovi dopremaju na gradilite iz centralnog armirakog pogona pa na gradilitu ne postoji armiraki pogon.

U III fazi organizacije gardilita vri se graenej AB konstrukcije objekta i zidanje zidova ispune. Pored deponija iz faze II organizuju se i deponije pesak krea, cementa, opeka i TM blokova a postavljene su i gradiline mealice.. U IV fazi organizacije gardilita izvode se zavrni graevinski i zanatski radovi . Od postojeih deponija ukida se po jedn adeponija armature i oplate, a dodaje se jedna mealica sa pripadajuim deponijama peska, krea i cementa i jedna deponija opeke kao i dve deponije siporeks ploa ( za svaki poloaj dizalice po jedna). Baraka za zavrne radove postavljena je van dohvata toranjske dizalice . Kao kljuna transportna maina ostavljena je toranjska dizalica a kao pomono sredstvo z adizanje maltera i opeke postavljan je i lift dizalica. Po zavretku graenja objekta pristupa se rasputanju gradilita i ureenju okolnog prostora .