MERENJA

Od davnina je merenje imalo znaajnu ulogu u ivotima ljudi, a Fizika kao egzaktna nauka zahteva merenje razliitih veliina.

FIZIKE VELIINE I NJIHOVE JEDINICE

Fizike veliine su one veliine koje karakteriu fizike osobine materije. Da bi se fizike veliine mogle uporeivati, neophodno ih je meriti. Pod merenjem fizikih veliina podrazumeva se njihovo uporeivanje. Izmeriti neku veliinu znai uporediti je sa standardom, ili etalonom iste vrste t.j. sa usvojenom jedinicom mere te veliine

MEUNARODNI SISTEM JEDINICA

Za merenje fizikih veliina potrebno je utvrditi jedinice mere tih veliina, kao i sredstva za izvoenje uporeenja. Ta sredstva se zovu merni instrumenti ili merila( asovnik, lenjir, termometar...) Meunarodni sistem jedinica SI (Le systeme International dUnites) je sistem mernih jedinica zasnovan na sedam osnovnih jedinica, za sedam osnovnih fizikih veliina

Meunarodnim sistemom jedinica je utvreno da je za tumaenje svih pojava u prirodi dovoljno koristiti sedam osnovnih fizikih veliina, a da su ostale fizike veliine definisane pomou njih i zato se nazivaju izvedene veliine. Osnovne fizike veliine su:

OSNOVNE FIZIKE VELIINE

Duina Masa Vreme

Jaina elektrine struje Temperatura Koliina supstance Jaina svetlosti

JEDINICE OSNOVNIH FIZIKIH VELIINA Meunarodnim dogovorom su usvojene i jedinice osnovnih veliina, koje se zovu osnovne jedinice mere. To su:

Metar Kilogram Sekunda

Amper Kelvin Mol Kandela

Osnovne fizike veliine i jedinice mere

Fizika
Naziv
Duina Masa Vreme Jaina elektrine struje Temperatura Koliina supstance Jaina svetlosti

veliina
Oznaka
l m t I T n Jv

SI sistem
Naziv
metar kilogram sekunda amper kelvin mol kandela

Oznaka
m kg s A K mol Cd

MERENJE, MERILA I INSTRUMENTI

Merenje pomou merila je direktno uporeivanje fizikih veliina i njihovih jedinica Mnogo je vie fizikih veliina koje se ne mogu direktno meriti, ve posredno npr. pri odreivanju jaine elektrine struje gde se koriste ureaji za merenje t.j. merni instrumenti. Merenje je tehniki postupak kojim se odreuju brojne vrednosti fizikih veliina izraenih u odreenim jedinicama mere.

MERENJE DUINE

Jedinica za duinu je metar (m). Jedan metar je rastojanje izmeu dve crte na parametru( lenjir specijalnog oblika napravljen od platine i iridijuma, koji se uva u Meunarodnom birou za mere u Sevru kraj Pariza)

Pariski etalon metra iz 1796g.

Rezliite vrste merila

Pomino merilo ( lenjir sa nonijusom)-telo ije spoljne dimenzije merimo stavlja se izmeu kljunova pomine i nepomine skale

Mikrometarsko merilo Ampermetar za merenje jaine struje

( za precizno merenje dimenzija)

MERENJE I ODREIVANJE ZAPREMINE

Merenje zapremine tela svodi se na merenje duine Jedinica za zapreminu u Meunarodnom sistemu jedinica je kubni metar (m3) Zapremina tenih tela se direktno moe meriti menzurom

MERENJE VREMENA

Svaka pojava ima svoje trajanje, poetak i kraj i deava se u odreenom intervalu vremena Osnovna jedinica za merenje vremena je sekunda (s) Sekunda je jednaka 86 400-tom delu dana
Minut 1 min=60s as 1 h = 60 min = 60 60 s=3600 s Dan 1 dan =24 60min = 24 3600 s =86 400s

Vreme se meri asovnikom,a jo preciznije hronometrom

GREKE PRI MERENJU

Dobijene vrednosti merenih fizikih veliina ne mogu biti apsolutno tane Merni instrumenti nisu savreni i prave greke u merenju Za to tanije izmerene vrednosti, merenje se ponavlja vie puta i izraunava srednja vrednost Odreivanjem srednje vrednosti, rezultat merenja se pribliava tanoj vrednosti i time se ini manja greka

ETALONI I PROTOTIPI KILOGRAM

1889. Kilogram je masa meunarodnog prototipa kilograma (BIPM) koji je napravljen od legure 90% platine i 10% iridijuma gustine 21500 kg m-3 u obliku cilindra ija su visina i prenik nominalno 39 mm, tako da mu je masa tano 1 kilogram.

BIPM (Francuska) je proizveo 43 prototipa ovog kilograma koji se nalaze u nacionalnim institucijama, kao to je na Savezni zavod za mere i dragocene metale, koji slue kao standarde jedinice mase.
Engleska Kanada SAD

ETALONI I PROTOTIPI METAR

Nacionalni prototip metra No 27 (SAD, 1893.)