Sledea ivotna stanica

Kada bi se osvrnuli na postojanje oveanstva i ivot svakog oveka posebno,mogli bismo zakljuciti da ovek ivi u venom sada,a da su prolost i budunost samo njegove misaone tvorevine kojima se slui kako bi periodizovao svoje ivljenje i imenovao nezaustavno deljenje vremena,usled svoje nemogucnosti,da ga sagleda u celosti. Ta nemogucnost proistie iz njegove nesavrenosti i smrtnosti,jer vreme je veno,postojano,ono koje nikuda ne odlazi,niti tee,jedini koji je prolazan,koji se troi i menja jeste ovek. Ljudi esto gree ivei budunost u sadanjosti,time proputaju dragocene trenutke,ostajui neispunjeni i uskraeni za oseanje sree koju im taj trenutak moe dati. Ne shvataju da ako elimo lepu budunost moramo se najpre starati za svoju sadanjost. Ono to smo bili.odredjuje i uslovljava,ono sto emo biti. A u onom to smo sada sadrano je i ono to smo bili i ono to emo biti. Vano je jo i ne iveti prolost u sadanjosti,jo manje u budunosti. To nas spreava da plovimo rekom vremena i uvlai nas u vir koji nas vodi na dno. Kako bismo odredili budunost i kada ona dolazi? ivot nije vonja vozom,da pa tano znamo kada je koja stanica i gde silazimo,mada bismo i mogli nai slinosti. Da li je budunost ve dan koji dolazi sutra ili neto to e doi za mesec dana ili za nekoliko godina? Moda budunost ne moramo odredjivati vremenom,ve ostvarenim ciljevima. Budunost je vena,mogli bismo rei i nedostina. U onom trenutku kada pomislimo da smo uhvatili nau budunost i zarobili je u vremenu sadanjosti,ona nam izmakne i mi ponovo sanjamo o nekoj buducnosti,istina,moda malo drugaijoj nego sto je ona,naizgled dostignuta bila,ali sutinski istom,satkanom od elja,oekivanja,padova... Morate paziti na svoju budunost da se ne prounja pored vas neprimetno i obratite panju na stanice pored kojih prolazite,da ne promaite onu pravu,svoju,jer ako vam se to desi,posle e biti prekasno da se vraate,a to prekasno je najgore,jer nikada ne daje drugu ansu.