PROGRAM

PROIZVODNJADUVANA (Nicotiana tabacum L.)

UVOD Povrine pod duvanom u svetu kreu se izme u 4,2 i 4,6 miliona hektara sa kojih se ubere 5,2 do 5,7 miliona tona sirovog duvana. Najvea proizvodnja je u Aziji (oko 33%) od ega na Kinu otpada oko 13%, to je uz USA svrstava u sam svetski vrh. Severna i Centralna Amerika daju oko 23% svetske proizvodnje, Juna Amerika oko 12%, Afrika oko 4%, Okeanija oko 1%, a Evropa oko 12%. Kretanje proizvodnje duvana u svetu prema osnovnim tehnolokim grupama je sledee: virxinija flue-cured oko 40%, berlej 10%, orijentalni, poluorijentalni (dopunski) oko 16%, dok na ostale tipove otpada oko 34%. Najvei proizvoai duvana u Evropi su: Drave biveg SSSR, Turska, Bugarska, Grka, Italija i Poljska. Proizvodnja duvana, njegova obrada i prerada predstavljaju jedinstvenu privrednu granu, koja zauzima znaajno mesto u privredi Jugoslavije. Proizvodnja duvana kree se od 10.000 do 14.000 tona na povrinama izme u 7.000 i 10.000 hekatara i prosenim prinosima od oko 1.400 kg/ha. U strukturi proizvodnje berlej je najzastupljeniji sa oko 45%, a potom orijentalni duvan sa oko 42%. Proizvodnja ostalih tipova (virxinija flue-cured, dopunski, cigarni) kree se oko 13%. S obzirom na veliki interes koji predstavlja duvan za nau zemlju, a posebno za neke njene rejone, uz uvaavanje povoljnih prirodnih uslova korisno je bolje poznavanje tehnologije njegove proizvodnje. Kako se u nas proizvodi vie tipova duvana, potrebno je poznavanje specifinosti u proizvodnji svakog tipa posebno. 1. POREKLO I ISTORIJA KULTURE

Duvan (Nicotiana tabacum L.) i krhka (mahorka) Nicotiana rustica L.) pripadaju rodu Nicotiana, familiji Solanaceae. Rod Nicotiana obuhvata preko 70 do sada poznatih vrsta. Najvei deo vodi poreklo iz June i Severne Amerike, a manje iz Australije. Obe gajene vrste (duvan i krxa) vode poreklo iz June Amerike. 2. MORFOLOKE I BIOLOKE OSOBINE

Duvan je jednogodinja biljka. Meutim, u tropskim predelima vegetacioni period moe da traje vie godina. 2.1. Koren Duvan ima vretenast koren sa velikim brojem ila i ilica koje se uglavnom nalaze u orninom sloju zemljita.

2.2. Stablo Stablo je uspravno, lankovito, okruglo, ispunjeno parenhimom. Visina stabla varira od 0,5-3,0 m to zavisi od sorte, ekolokih uslova i primenjene agrotehnike. lanci (internodije) su dui i deblji u donjem a kra i i tanju u gornjem delu stabla. Broj i duina internodija su sortna osobina. Izgled (habitus) biljke moe biti: konusan, dvostruko konusan, obrnuto konusan, cilindrian i eliptian. 2.3. List Lie zbog kojeg se duvan i gaji, varira u irokim granicama po broju, veli ini, obliku, poloaju prema stabljici, debljini lisnog tkiva. Sazrevanje li a po inje od osnove i ide postepeno ka vrhu stabla - sazreva po insercijama. 2.4. Plod Plod je dvodelna aura, mrko braon boje, jajastog oblika. U zrelom stanju aura najee puca. U jednoj auri nalazi se od 1.000 - 2.000 semenki. Seme je vrlo sitno, bubreastog oblika, hrapavo, mrko, mreaste povrine. Masa 1.000 semenski iznosi 0,06 - 0,08 g. Jedan gram sadri od 10.000-15.000 semenki. 3. BIOLOKE OSOBINE

Proizvodnja duvana je sloen i po mnogo emu specifi an proces, uslovljen pre svega biolokim osobinama vrste. NJegov rast i razvi e, prinos i kvalitet, menjaju se pod uticajem klimatskih i zemljinih uslova i nivoa agrotehnike. U proizvodnim uslovima, ivotni ciklus duvana se deli na dva osnovna perioda: period proizvodnje rasada i period razvia u polju (od rasa ivanja do sazrevanja aura). Duina vegetacionog perioda kree se od 100 - 200 i vie dana, od ega na period proizvodnje rasada otpada 45-60 dana a na razvi e u polju 80-150 dana. Svaki od ova dva perioda moe da se podeli na vie ontogenetskih faza. Period proizvodnje rasada obuhvata sledee faze: klijanje semena, nicanje, ukorenjivanje rasada i stasavanje rasada. Za klijanje semena potrebni su sledei uslovi: toplota, prisustvo vlage i dobra aeracija. Optimalna temperatura za klijanje semena iznosi 25-28 oC. Posle 4-6 dana od poetka klijanja semena nastupa faza nicanja, a posle 6-8 dana javlja se prvi pravi list. U ovo vreme korenak dostie od 8-12 mm i po inje da se grana. Optimalna temperatura za ovu fazu je 20 - 26oC. Ukorenjivanje mladih biljaka obuhvata period od pojave prvog pravog lista pa do kraja usporenog rasta nadzemnog dela biljke. Tri do pet dana od pojave prvog lista pojavljuje se drugi. Oba lista dostiu veliinu kotiledona, zauzimaju suprotan poloaj od kotiledona, zauzimaju suprotan poloaj od kotiledona (ukrtenost li a). U ovo vreme koren dostie duinu od 6-8 cm. Tada nastupa razvi e korenovog sistema. Pri povoljnim uslovima faza ukorenjivanja traje oko 15 dana. Pri kraju ovog perioda li e se razrasta i podie (usporavanje lia - "podizanje uiju").

Stasavanje ili formiranje rasada predstavlja period od podizanja uiju do obrazovanja 5-6 listova i porasta stabla u visinu od 7-9 cm. Ovaj period traje 20-25 dana. Period razvia u polju posle rasaivanja obuhvata slede e faze: ukorenjivanje, bujni porast biljaka, cvetanje, formiranje ploda i sazrevanje semena. Rast i razvie duvana posle rasaivanja poinje fazom ukorenjivanja. Posle rasaivanja nadzemni deo biljke slabije raste, dok se koren grana i ostvaruje intenzivan rast. Ova faza traje 10-15 dana. Faza bujnog porasta traje 40-50 dana i predstavlja period u kome se ostvaruje brzo formiranje nadzemnog dela biljke. Stablo i listovi intenzivno rastu. Uo i butonizacije (pojave cvetnih pupoljaka) rast stabla se usporava. U ovoj fazi potrebe duvana za vodom i hranljivim materijama su velike. Cvetanje nastupa posle 7-10 dana od pojave cvetnog pupoljka. Cvetanje ide od centra prema periferiji cvasti. Cvetanje traje od 15-35 dana a zavisi od sorte, temperature, vlanosti i obezbeenosti hranljivim materijama. Posle oploenja nastupa formiranje ploda (aura) sa semenom ofa faza traje od 15-35 dana. Optimalna temperatura za formiranje semena iznosi 22-28 oC. Formiranje i sazrevanje listova ne moe da se izdvoji kao posebna faza u razviu duvana, jer se ovo odvija u svim pomenutim fazama, a posebno u fazi bujnog porasta i cvetanja. Period rasta jednog lista traje 20-25 dana. Kada list dostigne svoj najvei rast i kada sadri najvie organskih materija ulazi u tehni ku zrelost.

4.

TIPOVI I SORTE DUVANA

4.1. Tip duvana- berlej Sorte Berlej T Prinosi suvog lia kreu se od 1.300 - 1.800 kg/ha. BurleyDKH- 28 Ima izraen potencijal za prinos koji se kree od 2.500-3.000 kg/ha. BurleyDKH- 33 Prinosi su priblini prinosima Burley DKH - 28 i kreu se od 2.500-3.000 kg/ha. 4.2. Tip duvana- virhinija Sorte 4.2.1. Srem 47 Srem 47 daje 2.100 - 2.500 kg/ha suvog lia. 4.3. Tip duvana- orijentalni NS - 72

Zavisno od uslov gajenja, na 1 ha moe d se rasadi i preko 200.000 biljaka.

4.3.1.1. Jaka MD - 77 Proseni prinosi kreu se od 1.300 do 1.700 kg/ha. 4.3.1.2. Jaka MD - 80

Ova sorta daje 1.250-1.650 kg/ha suvog lia. Otlja MD159 - 78 U proseku prinosi ove sorte prelaze 2.000 kg/ha suvog li a. U povoljnim uslovima gajenja iznosi 2.400-2.800 kg/ha. 5. PRIVREDNI ZNAAJ

Duvan u listu i njegove preraevine, predstavljaju zna ajne proizvode u privredi sveta, a u meunarodnom robnom prometu zauzimaju visoko mesto. NJegovo uee u ukupnom izvozu zemalja sveta tokom prve polovine ovog veka je iznosilo oko 1%. U privredi pojedinih zemalja on zauzima vano mesto. Tako u SAD-u, duvan polazi odmah iza penice, pamuka i kukuruza sa oko 8% ue a. Nacionalne ekonomije Grke, Bugarske, Turske, June Rodezije i jo nekoliko zemalja, dosta su zavisne od obima proizvodnje i izvoza duvana. Za gajenje duvana uglavnom se koriste slabije produktivna zemljita. Ova privredna delatnost ima sloen proces proizvodnje to zateva kvalifikovanu radnu snagu. Znaaj duvanske privrede u nas ogleda se u slede em: u e e u formiranju nacionalnog dohotka, prihoda putem poreza (to predstavlja jedan od vanih prihoda za buhet zemlje). Proizvodnja duvana u listu zahteva uee radne snage, bilo stalno ili povremeno. Ovo uee ivog rada, poev od proizvodnje u polju pa do dobijanja gotovih proizvoda daje duvanu neki momenat koji ukazuju na zna aj ove privredne grane, kako u formiranju nacionalnog dohotka, tako i u poboljanju platnog bilansa zemlje. Lie duvana uglavnom se koristi u obliku proizvoda za puenje: cigarete, cigare, duvana za lulu, a moe i na drugi na in (duvan za vakanja, umrkivanje). On je postao sredstvo za uivanje zbog specifinog hemijskog sastava li a. Produkti njegovog sagorevanja, uneti u ljudski organizam udisanjem dima, imaju odre eno fizioloko dejstvo*. *Ono potie od prisustva alkaloida - nikotina, koji deluje na centralni nervni sistem. Kao intenzivna okopavinska kultura, duvan ima i agrotehni ki zna aj. Posle duvana zemljite ostaje u dobrom fizikom stanju i nezakorovljeno. 6. ODNOS DUVANA PREMA USLOVIMA SPOLJNE SREDINE Duvan se proizvodi u pojasu koji se protee od vedske, na 60 o severne
5

geografske irine, pa do ugozapadnih oblasti Australije i Novog Zelanda, na 40 o june geografske irine. Duvan vodi poreklo iz tropskih i subtropskih predela pa ima velike potrebe za toplotom i svetlou. Saglasno tome, vreme njegove proizvodnje odre eno je na najtopliji periodu u godini, a da bi se on na neki na in produio, duvan se u prvoj fazi svog razvia kao rasad proizvodi u zatienom prostoru (leja). Odnos prema toploti - Minimalna temperatura za porast i razvie duvana je 1012 C, optimalna 22-30oC, a maksimalna 35oC. Temperature preko 40o izazivaju podgorevanje lia. Posmatrano u celini, temperature ispod 10 oC nisu povoljene za porast i razvoj. Temperature od -1 do -2oC izazivaju uginjavanje biljaka. Sume temperatura za razvie duvana zavisno od tipa i sorte iznose od 1.850 o 3.500 C. Pri nioj toplotnoj sumi vegetacioni period duvana u polju se produava i obrnuto. Tako u periodu sazrevanja lia povoljne su temperature preko 20 oC.
o

Odnos prema svetlosti - Duvan ima veliku potrebu za svetlou. Intenzivno osvetljenje obezbeuje visoku fotosintetsku aktivnost, to se ogleda u brzom nakupljanju sume materije i dobijanju visokih prinosa. Ne podnosi zasenjavanje, pa mu odgovaraju prisojne strane. Duvan je u osnovi biljka dugog dana (cveta pri duini dana koja traje preko 12 asova), mada ima formi koje cvetaju u uslovima kratkog dana (duina dana je ispod 12 asova) kao i formi koje su neutralne. Odnos prema vlagi - Potrebe duvana za vodom su razliite to zavisi od tipa i faze razvia duvana. One rastu od rasaivanja do prelaska u reproduktivnu fazu (ukorenjavanje, bujni porast), odnosno do butonizacije i po etka cvetanja, pa zatim opadaju. Krupnolisni duvani trae veu koli inu vode, dok sitnolisni dobro uspevaju i pri manjoj koliini vodenog taloga. Optimum padavina u vegetacionom periodu za berlej iznosi 800-1000 mm, virhiniju 600-800 mm a orijentalne i dopunske duvane 120-200 mm. U fazi sazrevanja lia duvan moe podneti dugotrajnu suu, to moe biti povoljno za aromatine sitnolisne duvane. Meutim, negativne posledice sue mogu se ispoljiti i na prinos i kvalitet ako se ona javi u prvim fazama porasta i razvoja, posebno kod krupnolisnih duvana. Odnos prema zemljitu - Tip zemljita ima uticaja na prinos i kvalitet sirovine duvana. On se odraava preko hemijskog sastava - hranidbenog reima, mehanikog sastava, strukture, vodno-vazdunog reima itd. Pri izboru zemljita treba voditi rauna da ono prema svojim osobinama zadovoljava zahteve, kako tipa tako i sorte duvana. Duvanima tipa berlej odgovaraju plodnija zemljita, snabdevena dovoljnom koliinom hranljivih materija, posebno kalijumom i fosforom, kao to su aluvijumi i ernozem. Virhinija najbolje uspeva na lakim zemljitima, siromanim u humusu (oko 1%) kao to su: peskovita ilovaa, ilovasta peskua, neutralne do slabo kisele reakcije (pH = 5,5 - 6,0).

Sitnolisnim i dupunskim duvanima, odgovaraju zemljita na brdskim i nagnutim poloajima, slabije plodnosti, a posebno siromana azotom. To su: crvenice, lake gajnjae, skeletoidna i deluvijalna zemljita. Bez obzira na tip zemljita, najpovoljnija pH vrdnost za gajenje duvana treba da pokazuje slabo kiselu reakciju (pH = 6,0). Znaaj reakcije zemljita za biljke duvana ogleda se u slede em: - alkalnost zemljita pogoduje razvoju gljivi nih bolesti (korenova trule), - kiselost zemljita nepovoljno utie na stepen iskori avanja fosfora koji je zna ajan za porast i razvoj biljaka posle rasaivanja. U odsustvu fosfora cvetanje i sazrevanje lia nastupa kasnije. 7. USLOVI ZA PROIZVODNJU DUVANA U NAS

Jugoslavija se nalazi priblino izmeu 42o i 46o severne geografske irine. Ona je pre svega balkanska, zatim srednjoevropska (panonska), podunavska, a malim delom jadransko-mediteranska zemlja. Od klime manje ili vie zavisi razvoj i razmetaj svih grana poljoprivredne proizvodnje a time i duvana. U naoj zemlji postoje tri velike klimatske oblasti: Panonska, Planinska i Jadranska. U Panonskoj oblasti zastupljena je panonsko-kontinentalna klima, neto blaa od prave kontinentalne klime koja vlada u isto noj Evropi. U Planinskoj oblasti zastupljena su tri klimatska tipa: umereno-kontinentalni, planinski i upski. Prisustvo i uticaj razliitih tipova klime, to se pre svega odnosi na prve dve oblasti, prua mogunost proizvodnje vie tipova duvana. U Jugoslaviji su zastupljeni razliiti tipovi zemljita, to uti e da se proizvodnja duvana odvija na zemljitima razliite plodnosti, to ima uticaja na prinos i kvalitet. Tipovi zemljita u SR Jugoslaviji mogu se svrstati u dve grupe i to: zemljite u ravnicama i breuljkastim terenima, u zemljita u brdsko-planinskim podru jima. U prvoj grupi dominiraju: ernozem, smonica, gajnja a i parapodzolasta gajnja a. U drugoj: kisela smea i parapodzolasta zemljita, a potom crvenice, sme a zemljita i rendzine. Razliiti tipovi klime i zemljita zahtevaju uvaavanje potreba duvana u pogledu uslova za njegovo uspeno gajenje, to se u praksi esto zapostavlja. Saglasno ovome, suoavamo se sa injenicom da izostaje rejonizacija tipova i sorti duvana, to se nepovoljno odraava na prinos i kvalitet sirovine. Primer dobre organizacije proizvodnje duvana imamo u Bugarskoj koja spada u red najveih svetskih proizvoaa. Na osnovu uslova za proizvodnju utvr eno je 6 osnovni oblasti za duvan, a svaka od njih sadri vie proizvodnih rejona.

8.

AGROTEHNIKA - PROIZVODNJA DUVANA

9.

PROIZVODNJA RASADA

PRIPREMA LEJA Rasad duvana moe se proizvoditi u hladnim, polutoplim i toplim lejama. Koje e se leje koristiti zavisi od klimatskih uslova i mogunosti proizvo a a. Iskustva ukazuju da su polutople leje pogodnije od ostalih. Izrada polutoplih leja je jednostavna, jeftina i omoguava dobijanje kvalitetnog rasada i na vreme. Vaniji momenti kod formiranja leja su: Treba da su blie domainstvu i izvoru vode, Ne praviti leje na mestima gde se esto javljaju rovci, krtice (blizina staja), Povrinu leja odrediti na osnovu potrebnog broja biljaka za sadnju, ukljuujui rezervu radi dosaivanja, Zemljite u leji mora biti plodno, uzdignuto, zati eno od vetra, izloeno suncu, Pripremu leja zapoeti u jesen, oranjem i unoenjem organskog ubriva (46 kg/m2 na dubini 20-25 cm), U prolee, (poetkom marta), unosi se mineralno ubrivo u koli ini oko 1 kg na 10 m2 (kompleksno NPK ubrivo), Polutople leje pokrivaju se polietilenskim platnom koje se prebacuje preko lukova od metala ili prua. Proizvoai u svetu, posebno u zemljama poznatim proizvo a ima duvana, imaju potpuno mehanizovano formiranje i pripremu leja. Stajnjak sadri dosta azota, fosfora i kalijuma i neke vanije mikroelemente. Za ubrenje leje se upotrebljava samo dobro zgoreo stajnjak, jer samo takav moe pozitivno da uti e na porast i razvie mladih biljaka. Poto je sve tee doi do kvalitetnog stajnjaka, proizvo a ima rasada duvana to oteava posao. U nezgorelom i slabo pripremljenom stajnjaku aktiviraju se razliiti mikrobioloki procesi koji mogu negativno da uti u na mlade biljke (mogu da obole od crne korenove trulei). ubrenje leja tresetom, kao hranljivim supstratom, je agrotehni ka mera, koja znaajno popravlja kvalitet rasada. Treset kao inertni organski materijal ima neka pozitivna svojstva kao i stajnjak, pre svega, dobro zadrava vlagu. Ako se treset obogati odre enim koli inama mineralnih materija i mikroelemenata, dobija se veoma dobro ubrivo koje se moe koristiti kao hranljivi supstrat u leji za proizvodnju rasada. Oplemenjeni treset (organomineralno ubrivo koje, ppored navedenog, sadri fungicide i insekticide), povoljno utie na brzi i ujednaeniji porast i razvoj mladih biljaka. DEZINFEKCIJA ZEMLJITA U LEJI Cilj dezinfekcije zemljita u leji je u unitavanju parazita (ukoliko su prisutni u leji) prouzrokovaa korenove trulei, poleganja rasada, nematoda i korova. Dezinfekcija se najee obavlja preparatom metil-bromid koji se u prometu javlja

pod imenom terabol ili bromo-gas. Sredstvo je veoma otrovno, u obliku gasa, a primenjuje se iskljuivo pod kontrolom strunjaka. Metil-bromid deluje kao fungicid, insekticid, nematocid, a ima dobro herbicidno dejstvo na ve inu jednogodinjih mono i dikolilelodnih korova u fazi klijanja i nicanja. Optimalno vreme za delovanje ovog preparata je izmeu 48 i 72 sata. Da bi se postigla eljena efikasnost, zemljite treba da se zagreje do najmanje +10 oC. Uslov za ovo je usitnjeno i umereno vlano zemljite, pokriveno polietilenskim platnom-folijom. Za dezinfekciju leje od 10 m2 koristi se jedna boca od 0,5 kg (50 g/m2). Pre aktiviranja boce treba obavezno pregledati i eventualno zakrpiti plasti nu foliju i ukopati oko leje (10-15 cm) kako bi se spre io prodor gasa u spoljnu sredinu. Bocu sa otvaraem postaviti na sredinu leje, na vrstu podlogu (cigla, daska). Pritiskom ruke na olabavljeni plastini pokriva , otvara -klju , probija bocu, a pare preparata ire se po povrini leje. Posle 48 sati otvara se jedno elo leje (obaviti popodne, predvee), a sledeeg dana, odnosno jutra leja se potpuno otkriva (ostaje otkrivena najmanje 24 sata), a potom se pristupa setvi. Prazne boce preparata treba zakopati u zemlju. Zavisno od meteorolokih uslova dezinfekcije leja izvodi se na nekoliko dana pre setve.

SETVA SEMENA Seme duvana je jako sitno, tako da jedan gram sadri od 10.000 do 15.000 semenki. Uticaj koliine semena na porast i razvie biljaka u leji (virhinija) Koliina semena g/m2 0,1 0,2 0,3 Prosena masa 1 biljke za sadnju g 12,0 9,0 8,0 Prosean broj razvijenih listova 6,0 6,0 5,0 Prosean broj razvijenih listova 14,0 124,0 16,0 Prosean Prenik broj biljaka stabla za sadnju mm 200 350 500 7,0 6,0 6,0

0,4

7,0

5,0

17,0

600

5,0

Koliina semena u setvi utie ne samo na broj biljaka u leji, nego i na trajanje pojedinih faza porasta i razvia mladih biljaka. Gusta setva uti e na pojavu bolesti, tetoina i ekonominost proizvodnje rasada. Pored toga, biljke se izduuju (stablo je tanko i neno), sporije se primaju, lake oboljevaju i sporije se razvijaju. Suprotno, manje koliine semena po 1 m 2 dae biljke sa kraim i debljim stablom koje je jae i otpornije. Proizvoai uglavnom seju vie semena po 1 m 2 u elji da na maloj povrini proizvedu vei broj biljaka, umesto da rade obrnuto. Koliine semena po 1 m2 su razliite za pojedine tipove duvana. U proizvodnji krupnolisnih duvana potrebno je 50% manje semena u odnosu na doma e tipove duvana. Na osnovu podataka u tabelama 3 i 4 zakljuuje se da treba sejati manje semena na veoj povrini uz upanje manjeg broja ali to ujedna enijih biljaka. Vreme setve semena treba usaglasiti vremenu proizvodnje rasada. To zna i da treba voditi rauna o toplotnim uslovima rejona, poto sadnju treba obaviti u vreme kada nema opasnosti od poznih preletnjih mrazeva. Setva semena obavlja se tokom marta, to zavisi od rejona gajenja, vrste leja i meteorolokih uslova.

Koliine semena i idealna veliina leja Tip duvana Berlej Virxinija Orijentalni Dopunski Koliina semena g/m2 0,1-0,2 0,1-0,2 0,3-0,4 0,3-0,4 svegag za 1 ha 13-25 13-25 110-150 70-90 Veliina leja m2 za 1 ha 125 125 370 230

Seme duvana moe se sejati naklijalo ili nenaklijalo. Naklijalo (ono se ne preporuuje zbog oteenja klice pri manipulaciji) i suvo seme mogu se sejati ru no, omake sa inertnim nosaem (pesak, pepeo, kotano brano). Veoma rasprostranjen nain setve je i pomou vode. Ovaj nain sastoji se u tome to se odre ena koli ina semena doda u kante za zalivanje u kojoj se nalazi voda. Koli ina semena za jednu leju od 10 m2 podeli se na dva dela. Seme se mea sa vodom pa se leja zalije prvo s jedne strane po duini, do sredine leje. Potom se to isto obavlja sa druge strane leje. Posle toga kanta se ispira iznad leje zalivenjam posejane povrine. Na ovaj na in seme se dosta ravnomerno raspodeli po povrini leje. Uz to, setva se znatno bre obavi, a zaemljite u leji pod dejstvom zalivanja se slee - sabija. Nakon setve i zalivanja seme se obavezno pokriva tresetom, prosejanim (pregorelim) stajnjakom, piljevinom ili slamom. Treba istai da sredstvo za pokrivanje leje-semena mora biti

10

dezinfekovano. Setva peletiranog semena - "peletiranje" je postupak gde se povrina semena duvana oblae internim materijalom (nosaem) kome se dodaju mineralna ubriva (obezbeuje se hrana mladoj biljici pri klijanju), fungicidi i insekticidi. Sitno seme duvana ovim postaje krupnije - vee mase ime se olakava setva. Efekti kod setve peletiranim semenom su : Ujednaenija setva, jer se moe tanije dozirati koliina semena po jednici povrine, Ujednaen vegetacioni prostor a time i dobijanje ujedna enih biljaka. Izbegava se proreivanje u leji, Obezbeuje se zatita i hranivo za mladu biljku u prvim danima ivota, Peletirano seme daje mogunost proizvodnje rasada i na neki drugi na in kao to je : proizvodnja u kontejnerima, razli itim supstratima, kori enje setvenih ploa za rasporeivanje semena po povrini. NEGA RASADA Setva semena u lejama obavlja se tokom marta a rasa ivanje tokom maja, tako da duina perioda proizvodnje rasada iznosi 45-60 dana. U toku proizvodnje rasada primenjuju se sledee mere nege: zalivanje, prihranjivanje, provetravanje, plevljenje i proreivanje, podrezivanje i kaljenje. Zalivanjem treba obezbediti odravanje umerene vlanosti gornjeg sloja zemljita u leji. Ono je posebno vano u periodu od setve do ukrtanja li a. Tada se ee zaliva sa 2-3 litre vode po 1 m 2. U kasnijim fazama (podizanje uiju i bujni porast) rasad se zaliva ree, svaki drugi ili trei dan, kako bi se korenov sistem ja e razvijao i izbegla opasnost od pojave glivi nih oboljenja. Zalivanje treba izvoditi u jutarnjim satima. Ova mera nege moe da se izvodi ru no (kantama za zalivanje) ili ureajima za navodnjavanje koji rade na principu veta ke kie i ssistemom kap po kap, koji se sve vie primenjuje za navodnjavanje u zatvorenom prostoru (staklenici, plastenici). Prihranjivanje je obavezna mera nege u proizvodnji rasada. To dolazi otuda to rasad usvaja znaajnu koliinu hraniva iz zemljita, a po jedinici povrine imamo veliki broj biljaka, i zbog toga to estim zalivanjem dolazi do ispiranja hraniva iz povrinskog sloja zemljita. Za prihranjivanje koriste se mineralna ubriva iji su hranjivi sastojci lako pristupani mladoj biljci. Izvoenje: na dva dana pre prihranjivanja rasad ne treba zalivati, kako bi rastvor mineralnog ubriva bre dospeo do korenovog sistema. Prvo prihranjivanje se izvodi kada rasad ima razvijen prvi par pravih listi a. Drugo prihranjivanje sledi za 7-10 dana. Za leju od 10 m 2 treba rastopiti izmeu 150200 grama (15-20 g/m2) KAN-a. Obavezno, posle prihranjivanja rasad treba isprati zalivanjem, kako bi se oprali ostaci ubriva sa mladih biljaka i izbegla ote enja. Odravanje potrebne toplote u lejama ubrzava stasavanje rasada. Zbog toga se leje pokrivaju polietilenskim platnom ispod kojeg se temperatura pove ava za 5-

11

10oC. Provetravanje leja, zavisno od spoljnih uslova i faze razvoja rasada, postie se otvaranjem eonih strana na leji, tako da vazduh slobodno cirkulie. Kod pojave visokih temperatura moe se otkriti cela leja. Plavljenjem se odstranjuju korovi, a proreivanjem suvine biljke iz leje. Pre i posle plevljenja ili proreivanja rasad treba zaliti. U lejama gde je izvrena dezinfekcija zemljita ova mera nege izostaje. Problem dobijanja ujednaenog i kvalitetnog rasada, stru njaci pokuavaju da ree podrezivanjem - ianjem. Ovo se izvodi tako to se podrezuju razvijeniji listovi ali iznad vegetacionog pupoljka, koji ne sme da se oteti. Podrezane biljke su ujedna enije, ja e stabljike, a time pogodnije za runu a posebnu mainsku sadnju. Kaljenje rasada predstavlja skup mera iji je cilj priprema mladih biljaka za period razvia na njivi. Priprema mladih biljaka obuhvata slede e: na 10-14 dana pre stasavanja rasada za sadnju zalivanje se prore uje i potpuno prekida kako bi biljke bile izloene dnevnim i nonim temperaturama vazduha. Usled prestanka zalivanja intenzivira se razvoj korena, a stablo postaje dovoljno elasti no i vrsto. U slu aju nepovoljnih vremenskih prilika u periodu kaljenja, leja se mora pokriti. Rasad se upa neposredno pred rasaivanje. Treba birati najja e biljke, pribline veliine i pojedinno. Pre i posle upanja rasad treba dobro zaliti. Ostatak rasada u lejama treba negovati za dosaivanje ili neke druge nepredvi ene potrebe. Kod krupnolisnih duvana (berlej i virhinija) rasad je stasao za sadnju kada ima 6 razvijenih listova, stablo duine 13-15 cm i debljine 6-7 mm. Kod doma ih tipova duvana (orijentalni i dopunski) duina stabla iznosi oko 12 cm sa 5-6 razvijenih listova. Broj biljaka koji se upa sa jedinice povrine (1 m 2) prvenstveno zavisi od tipa duvana. Kod krupnolisnih duvana upa se od 200-300, orijentalnih 450-550, a dopunskih 400-500 biljaka. BOLESTII TETOINE BOLESTI I TETOINE RASADA Bez obzira to se vri dezinfekcija zemljita u leji, potrebno je sprovoditi i preventivnu zatitu rasada. Od bolesti rasada treba navesti oboljenja koja izazivaju gljivice od kojih se isti u: crna korenova trule (uzronik: Thielaviopsis basicola), uenje rasada (uzronik: Olpidium brasicae), plamenjaa (uzronik: Peronospora tabacima Adam) i topljenje rasada (uzronik: Rizoctonia solani). Zajedniko za gljivina oboljenje je da se javljaju u uslovima velike gustine rasada, prevelike vlanosti, nedovoljnog provetravanja i nepovoljnih meteorolokih uslova (kia, obla nost). Od bakterioza javlja se divlja vatra - plamac (uzro nik: Pseudomonas tabaci) a od viroza velike tete nanosi bronzana nekroza (uzronik: Lycopersicum virus 3 oznaen kao: Tomatospottednjilt virus:TSNJV ).

12

Od tetoina duvana u rasadniku mogu se navesti: trips duvana ( Trips tabaci) - kao najvaniji prenosilac virusa, rovac ( Gryllotalpa gryllotalpa), krtica (Talpa europea) i pu gola (Limax sp.). PROIZVODNJAU POLJU PLODORED I MONOKULTURA Duvan treba obavezno da se proizvodi u plodoredu. Gajenje u monokulturi znaajno smanjuje prinos, prvenstveno zbog napada bolesti i teto ina. Me utim, u mnogim naim rejonima duvan se proizvodi u monokulturi. Ovakav na in proizvodnje uvek daje slabije rezultate u odnosu na gajenje u plodoredu. Kada se gaje u plodoredu, na isto zemljite treba da se ponovo vrati kroz 4-5 godina. Kao najpogodniji predusev za duvan smatraju se ozima strana ita, zatim jednogodinje mahunaste biljke. Tamo gde je nuna proizvodnja duvana u monokulturi, izvodi se setva meusezonskih useva da bi se ublailo tetno delovanje monokulture. Ovo se radi na sledei nain: rano u jesen, na povrinama gde je gajen duvan, seju se smee mahunastih vrsta (grahorica, graak) i strnih ita (ovas, je am). Ove smee se gaje do pred rasaivanje kada mogu da se kose za potrebe ishrane stoke ili se zaoravaju ako su zemljita slabije plodnosti. Ovo mora da se izvede najmanje 10-15 dana pre rasaivanja. Duvan je odlian preusev za veinu ratarskih kultura, jer posle njega zemljite ostaje nezakorovljeno i strukturno. OBRADA ZEMLJITA Za duvan obraivanje zemljita ima poseban zna aj. On spada u ratarske kulture sa velikim zahtevima u pogledu dubine, vremena izvo enja i kvaliteta osnovne obrade. Obrada zemljita za duvan ima veliki zna aj zato to on u toku vegetacionog perioda proizvodi veliku koliinu organske - zelene mase. Vreme osnovne obrade zemljita za duvan zavisi od preuseva. Ako on dolazi u plodoredu posle ozime ptenice ili drugih stranih useva, to je u nas naj e e sluaj, onda osnovna obrada treba da zapone zaoravanje strnita - odmah posle etve ita, na dubini 12-15 cm. Duboko oranje izvodi se ranije - po etkom jeseni na 30-35 cm dubine. Prema mnogim ispitivanjima pokazano je, da je najve i efekat dalo oranje u septembru sa prethodnim zaoravanjem strnita ili bez zaoravanja strnita. Kasnija oranja dala su manji prinos, a najmanji kada je ono ura eno u prole e. Na dublje pooranom zemljitu, tokom jeseni i zime, nagomilava se vie vlage, korenov sistem se bolje razvija, pa se dobija vii prinos, nego na pli em oranju. Da bi se obezbedila potrebna dubina pri oranju, posebno za krupnolisne duvane, preporuuje se izvoenje podrivanja zemljita. Pored pove anja dubine obradivog sloja razvijanjem zbijenog - nepropustljivog sloja, ovom merom se popravljaju vazdune i vodne osobine zemljita. Pri podrivanju, sirovi sloj zemijta ne izbacuju se na povrinu. Ono moe da se izvodi zajedno sa oranjem (plug sa podriva em), ili posebno, pre oranja. Izvodi se tokom leta ili po etkom jeseni, na 3-4 godine.

13

Predsetvena priprema zemljita ima znaajnu ulogu pri gajenju duvana. Ovom obradom postie se stvaranje ravnog, dovoljno rastresitog, vlanog, toplog i aktivnog sloja zemljita, istog od korova. Pripremljeni sloj zemljita treba da je u svom donjem delu optimalno zbijen a u gornjem (povrinskom) rastresit. U predsetvenoj pripremi zemljita koristi se vie orua, a najbolji kvalitet postie se primenom setvospremaa. Predsetvena priprema zemljita vri se na dubini od 8 - 10 cm. Pored redovnih mera pripreme zemljita, za virxinijske flue-cured duvane izvodi se izrada "gredica" na kojima e se obaviti rasa ivanje. Izradi gredida se pristupa na 7-14 dana pre rasa ivanja. Od oru a se koristi grediar koji moe formirati dve ili etiri gredice. Sadnja na gredice utie na bre i dublje ukorenjavanje biljaka, pospeuje obrazovanje adventivnih korenova, smanjuje mogu nost zabarivanja, hraniva su dostupnija biljkama a poboljavaju se vodne i vazdune osobine zemljita. Ovo pozitivno utie na prinos i kvalitet duvana. Pri rasa ivanju ovako izgra ene gredice se manje ili vie zaravne, pa merema nege treba popravljati i odravati gredice. RASAIVANJE Duvan se rasauje kada se temperatura stabilizuje, odnosno, kada pro e opasnost od pojave poznih prolenih mrazeva. Ovakvi temperaturni uslovi nastupaju u naoj zemlji obino krajem aprila i poetkom maja, to zavisi od podru ja gajenja. Pored klimatskih uslova podruja na vreme sadnje mogu uticati sorta, stasavanje i kvalitet rasada. Maj mesec je najpovoljniji za rasa ivanje. Zavisno od rejona proizvodnje, (negde se obavi poetkom, a negde krajem meseca) sadnja se izvodi tokom celog meseca maja. Svakako, da ranija sadnja u ovom periodu uti e da duvan manje strada od tripsa duvana i plamenjae. Rasaivanje se izvodi mainama - sadilicama. Pri rasa ivanju mainama, produktivnost je va za 4-5 puta u odnosu na ru nu sadnju. Mainsko rasa ivanje je mogue na razliitim terenima. Najee se koriste dvoredne i etvororedne sadilice. One su snabdevene ureajima za automatsko doziranje vode tokom sadnje (zalivanje). Pod uslovom da je zemljite kvalitetno pripremljeno, rasad ujedna en, sa jednom dvorednom sadilicom, za jedan sat moe da se rasadi 3.000 - 5.000 biljaka to zavisi od gustine sadnje. Pored vee ekonominosti i produktivnosti pri mainskom rasaivanju, postie se i bolji kvalitet sadnje. Biljke se zatrpavaju na istu dubinu, a konstantnost rastojanja izmeu redova omoguava primenu maina u kasnijim fazama rada. Proizvoai koji plantano gaje duvan (Kanada, SAD) za rasa ivanje koriste kombajne koji imaju sadilicu sa automatskim ure ajem za zalivanje. Sadilica je dvo ili etvororedna. Ovi kombajni, pored sadilice, imaju vie priklju nih maina, kao to su kultivatori, ogrtai. Pored toga kombajn koristi ureaje za poluautomatsku bezbu, zalamanje cvasti, tretiranje protiv zaperaka, tretiranje protiv bolesti i teto ina, depozitore za ubrenje i unoenje zatitnih sredstava u zemljite. Gustina sadnje prvenstveno zavisi od tipa i sorte, a potom od kimatskih i

14

zemljinih uslova. Gustina rasaivanja i broj biljaka po 1 ha Tip duvana Razmak izmeu redova i u Broj biljaka po l ha redu cm 80 x 45-55 80-110 x 50 40-45 x 156 50-55 x 25-30 23.000- 27.000 18.000-25.000 140.000-160.000 60.000-80.000

Berlej Virxinija Orijentalni Dopunski

Prema podacima iz tabele konstatuje se poveanje prinosa s pove anjem broja biljaka po hektaru. Meutim, razlike u prinosu nisu velike, posebno ako se zna da vei broj biljaka po hektaru poveava trokove proizvodnje. Uticaj gustine useva na prinos duvana Tip duvana Berlej Virxinija Orijentalni Dopunski Broj biljaka po ha I 23.000 18.200 148.000 70.000 II 26.300 22.100 167.000 80.000 Ostvaren prinos kg/ha I 3.070 2.290 1.690 1.080 II 3.300 2.400 1.870 1.120

Prema nekim podacima iz USA za virxinijske flue-cured duvane preporuuje se razmak izmeu redova od 107-122 cm a biljaka u redu od 46-61 cm, gde gustina useva iznosi od 15.000-20.000 biljaka po 1 ha. Prema ameri kim iskustvima gustina berleja od 25.000 biljaka po hektaru, e dati visoke prinose. Pored toga, smatra se da gustina od 30.000 biljaka po hektaru moe dati visoke prinose u sezoni sa povoljnim vremenskim prilikama za gajenje duvana. NEGADUVANA Nega rasaenog duvana obuhvata vie agrotehnikih mera od kojih su neke zajednike sa merama za druge okopavine (meuredna kultivacija, zatita od korova, bolesti i tetoina, navodnjavanje) i specifine mere nege kao to su: zalamanje cvasti i zakidanje zaperaka. KULTIVIRANJE

15

Meuredna kultivacija ili praenje je osnovna mera nege kojom se povrinski sloj zemljita odrava u rastresitom stanju a korovske vrste suzbijaju. Ova mera izvodi se vie puta, (2-3 puta). Prva meuredna kultivacija vri se posle ukorenjavanja mladih biljaka, odnosno 10-15 dana od sadnje. U proizvodnji krupnolisnih duvana (virxinija) pored meuredne kultivacije izvodi se i ogrtanje biljaka-ogrtaima.

SUZBIJANJE KOROVA Meuredna kultivacija kao mera nege nije dovolja u borbi sa korovima pa je za uspeno gajenje potrebno koristi i herbicide. Ovo zna i, da je uspena borba protiv korova mogua samo u kombinaciji sa agrotehni kim merama, a tu dolaze osnovna obrada zemljita i priprema zemljita za sadnju. Suzbijanje korova u duvanu izvodi se pre rasaivanja i to: inkorporacijom i prskanjem zemljita. Inkorporacija je postupak unoenja haerbicida u zemljita do dubine 5-7 cm, izvodi se neposredno posle tretiranja povrine zemljita. Na ovaj na in pove ava se efikasnost herbicida. Primena herbicida putem inkorporacije jednako je efikasna kako u suvoj tako i u vlanoj godini. Najee korovske vrste u duvanu su: poponac ( Convolvulus arvensis), pomonica (Cirsium arvense), poljski rastavi (Eljuisetum arvense), muharika (Digitalis sp., Setaria sp.), pirevina (Agropirum repens) i druge. Za suzbijanje korova u duvanu postoji vie selektivnih herbicida koji suzbijaju pojedine grupe korovskih vrsta. Od herbicida koji se mogu koristiti za suzbijanje korova mogu se ista i: Devrinol NJP-50, Devrinol 45-F, Galex/R 500-EC, Bonalan-EC, Patoran/R/50 i drugi. NAVODNJAVANJE Voda je bitna za razvoj biljaka, pa prema tome i za duvan, posebno virxiniju i berlej. Nedosatatak vlage, naroito u periodu od sadnje do po etka cvetanja smanjuje prinos i kvalitet. Koristi od navodnjavanja krupnolisnih duvana su: u toku proizvodnje u polju, duvan se bolje razvija (smanjuje se izbijanje zaperaka, podgorevanje, ubrzava zrenje, lake se sui, bolje koriste hraniva itd.). utice na broj i veliinu listova a time i na prinos koji se pove ava (zavisno od drugih faktora) za 10-20%, poboljanje fizikih i hemijskih osobina osuenog li a-kvalitet, poveanje prinosa i kvaliteet utice na vrednost proizvodnje koja se u proseku poveava za oko 30%.

16

Broj navodnjavanja, vreme i koliina vode znaajni su za ostvarivanje viih prinosa i kvaliteta. Naa a i inostrana iskustva ukazuju da se duvan uglavnom navodnjava do faze cvetanja i poetka berbe. Tokom berbe ono se izvodi samo u sluaju velikih i dugotrajnih sua. Praktino, nema jedinstvenog na ina odre ivanja vremena i broja navodnjavanja. Meutim, postoje neki kriterijumi koji mogu uticati na broj, vreme i koliinu unete vode. Od sadnje do poetka cvetanja u proseku proe 60-65 dana. Smatra se da krupnolisnim duvanima treba nedeljno oko 25 mm vode, pa koli ina vode u jednom navodnjavanju treba da iznosi 25-35 mm. Ova vrednost odnosi se na prose ne uslove tokom proizvodnje. Veoma je znaajno zalivanje neposredno posle sadnje (primanje, ukorenjavanje). Broj zalivanja i koliina vode zavise pre svega od meteorolokih prilika u godini proizvodnje. Navodnjavanje ima vei uinak nou (danju je via temperatura, isparavanje). Na lakim zemljitima treba ee navodnjavati sa manjim koli inama vode, a teim obratno. Brzina upijanja vode vea je na lakim, nego na teim zemljitima, pa saglasno tome, treba prilagoditi trajanje zalivanja. Na brzinu upijanja pored tipa zemljita utie i koliina vode u njemu. Naime, u proizvodnji duvana, najzna ajnija je voda koja se ne moe ocediti, a pristupana je biljkama (naziva se pristupa na voda). Posebno je znaajna do dubine 20-30 cm jer je u toj zoni najve i deo korenovog sistema biljaka. Duvan je kultura koja za razliku od drugih okopavina, jo uvek zahteva znatno uee ljudskog rada, pa je to jedan od razloga zbog kojeg se on gaji na manjim povrinama. Zbog toga se u proizvodnji duvana, za potrebe navodnjavanja preporuuju dva naina i to: navodnjavanje vetakom kiom i navodnjavanje kap po kap. Navodnjavanje vetakom kiom - oroavanje, je takav na in navodnjavanja koji je najblii padanju kie. Za razliku od prirodne kie, ovde je mogu e kontrolisati intenzitet, visinu i trajanje oroavanja. Navodnjavanje oroavanjem je pogodno kako za duvan, tako i za druge kulture. Sistemi za navodnjavanje veta kom kiom mogu biti nepokretni (stacionirani), polupokretni i prenosni. Ovi sistemi se razlikuju me u sobom kako u ekskloataciji tako i organizaciji rada. Sistem kap po kap spada meu novije naine navodnjavanja. Ovaj sistem navodnjavanja ima odreene prednosti u odnosu na ostale sisteme i to: uteda energije zbog malih radnih pritisaka mali utroak vode i radne snage zbog naina i koliina dodavanja vode manje je isparvanje, to je zna ajno za duvan, jer poveanje relativne vlanosti moe uticati na pojavu bolesti ovo je pogodan nain navodnjavanja u zati enom prostoru (staklenik, plastenik) pogodniji je za manje povrine U nedostatku ovog naina navodnjavanja spada:
17

 velika duina cevi to oteava kretanje ljudi i maina, visoka cena poetnik ulaganja u opremu Posmatrano u celini, ovaj sistem navodnjavanja je sve vie u primeni. IZNOENJE HRANIVA PRINOSOM Koliine hraniva koje se iznose iz zemljita razli ite su i zavisne od vie faktora (tip, sorta, klima, zemljite, agrotehnika). Zato nije neobi no to su u nekim sluajevima vrednosti o iznoenju hranljivih elemenata razli ite. Ipak, zajedni ko je to, da su odnosi NPK priblini. Kod prinosa berleja od 3.000 kg/ha, potronja istog azota kre e se oko 120 kg, fosfora 70 kg, a kalijuma oko 300 kg/ha. Za dobijanje 2.000 kg/ha lia virxinije, biljke ukupno utroe oko 70 kg aktivne materije azota, oko 12 kg/ha fosfora i oko 140 kg/ha kalijuma. Pribline koli ine azota, fosfora i kalijuma (68, 15 i 136 kg/ha) iznete su prinosom od 1.700 kg/ha, to je svakako rezultat delovanja drugih faktora. Kod iznoenja hraniva u orijentalnih i dopunskih duvana, dobijene vrednosti saglasne su biljnoj masi koju oni formiraju. Iznoenje azota kre e se od 20-50 kg/ha, fosfora 4-10 kg/ha i kalijuma 60-80 kg/ha. Vrste ubriva i primena Duvan se ubri mineralnim i organskim ubrivima. Pored toga primenjuje se ubrenje preko lista, a za popravku reakcije zemljita (pH vrednost) upotrebljavaju se krena ubriva - kalcifikacija. Od mineralnih ubriva koriste se kompleksna ubriva sa manje azota, a vie fosfora i kalijuma, iji sastav NPK treba da se kree 3:11:10, 7:22:14, 6:10:20 u koliinama od 400-900 kg/ha. Koliina ubriva zavisi od plodnosti zemljita, klimatskih uslova, agrotehnikih mera, tipa i sorte duvana. BERBA TEHNIKA ZRELOST Veoma je vano da proizvoai znaju kada je vreme za berbu li a. ^esto se dogaa da se lie obere pre ili posle "tehni ke zrelosti". U prvom slu aju ( esta pojava kod proizvoaa virxinije) lie se tee sui i uglavnom ostaje zeleno, a u drugom, dobija se gruba i neelastina sirovina. "Tehnika zrelost" je pojav koji oznaava odreeni stadijum u razvoju li a, a odnosi se na unutranje promene koje uticu na njegov spoljni izgled. Prepoznaje se po svetlozelenoj boji lia (virxinija-utozelena) kada po ivicama i vrhovima po ne da
18

uti a glavno rebro postaje beliasto. Tada je list krtiji, poja ava se lu enje smole, to se odraava lepljivou i izrazitijim mirisom. List se oputa i odvaja od stabljike. Berba u punoj tehnikoj zrelosti, pored kvaliteta, obezbe uje brzo suenje a time i ouvanje prinosa. U virxinijskih duvana, bolje je obrati ja e zreo nego nepotpuno zreo list. VREME I BROJ BERBI Broj berbi moe biti razliit to uglavnom zavisi od tipa i sorte, a potom i niza drugih faktora. Duvani tipa berlej i virxinija beru se 4-5 puta, a orijentalni i dopunski vie puta (5-7). U proseku, svaki put se sa jadne biljke ubere 3-5 listova. Treba znati da donje lie bre sazreva od gornjeg, to uti e na vremenski razmak izme u pojedinih berbi donjeg i gornjeg lia. Berbu treba vriti u ranim jutarnjim asovima, jer je tada mogu e lake otkidanje listova sa stabla. Treba nastojati da se obere jednako zreo list. Listove ne treba brati ako su vlani (rosa ili kia). Berbom lia u tehnikoj zrelosti, kao i berbom jednako zrelog li a, olakava se nizanje i suenje. Zavisno od tipa i sorte duvana, berba li a zapo inje za 50-70 dana od rasaivanja i traje 40-60 dana od poetka berbe. Napomena: posle zavrene berbe lia, njivu treba o istiti od stabala duvana. Ovo se izvodi seenjem ili upanjem, a potom iznoenjem s parcele i unitavanje. Uklanjanjem stabala duvana sa njive, spreava se prenoenje bolesti i teto ina i pre svega ima preventivni karakter. NAIN BERBE Sazrevanje lia traje razliito i zavisi od uslova gajenja, agromera i sorte. Prvo sazreva donje, zatim postupno srednje, i kona no gornje li e. Tim redom se li e i bere. Pri berbi lie treba uvati od lomljenja i ne izlagati ga suncu da se ne sparui i naglo izgubi vodu. NIZANJE Zavisno od naina suenja i tipa sunice nizanje li a moe da se izivodi mainama, a potom pomou drvenih ili metalnih ramova. Nizanje mainama je najpristupniji nain i koristi se kod proizvodnje berleja, orijentalnih i dopunskih duvana. SUENJE Suenje predstavlja niz vrlo sloenih procesa i obuhvata dve kvalitativno razliite faze: tavljenje (uenje) gde dolazi do odre enih promena u listu i

19

isuivanje ili fiksacija izvrenih promena. SREIVANJE,PAKOVANJEI UVANJE Posle zavrenog suenja (duvani sueni u hladu i na suncu), nize se skidaju i grupiu u "petice". To treba obavljati ujutru, kada one sadre dovoljno vlage koja spreava oteenje suvog lia. Grupisanje lia u petice treba da se obavi tako da vrhovi listova budu okrenuti na spoljnu stranu a osnova lista na unutranju stranu kako bi se izbegla oteenja. Kod formiranja petica, treba ih formirati tako da u jednoj petici budu nize jedne berbe, veli ine i boje. Pri ka enju-veanju petica, reba izbegavati njihovo dodirivanje (oteenja, provetravanje i vlaenje). Posle suenja duvana toplim vazduhom u bulk sunici, vlaenje duvana se obavlja u sunom prostoru, ramovi iznose iz sunice, lie skida i pakuje u bale. Vlaenje duvana u peticama pre poetka sreivanja, se moe obavljati prirodnim i vetakim putem. Prirodno vlaenje moe se obavljati u prostorijama gde je prisutan vlaan dazduh-podrumi. U sluaju nedostatka dovoljne vlage u ovakve prostorije moe se nasipati pesak (u sloju od 5-10 cm) koji se ovlai vodom. Pri isparavanju se vlai lie duvana. Takoe, proizvoai mogu vlaiti podlogu ukoliko je ona od zemlje. Izrada bala se obavlja u sanduku koji ne bi trebalo da prelazi dimenzije 80 x 50 cm. U sanduk se postavlja sargija, a potom slae li e. U jednu balu treba slagati lie iste insercije i ujednaene veliine. Izbegavati pakovanje suvie vlanog li a da se ne bi ubuao ili suvog da se ne bi lomio. Preklapanje li a u bali iznosi jednu do dve treine njegove duine, s tim to su vrhovi okrenuti unutra. Ovako spremljene bale uvezuju se kanapom i odlau na uvanje do predaje komisiji za otkup. Teina bale treba da iznosi do 30 kg. uvanje bala treba izvoditi u prostoriji koja je svea i suva. Bale se slau na palete (koje su odignute od podloge), i povremeno se prevr u. U slu aju da se bale uvaju u vlanoj prostoriji dolazi do kvarenja duvana i pojave bu i. EKONOMINOSTPROIZVODNJE Ekonomska kalkulacija proizvodnje u plantai povrine 1 ha TROKOVI Trokovi ulaganja Trokovi mainske obrade zemljita Trokovi za manufakturne poslove Trokovi za repromaterijal Trokovi za negu i ubrenje Ukupno DOBIT Ostvareni prinos u prvoj godini cena 1 kg

= 300 = 550 = 450 = 500 = 1800

= 2.500 kg/ha = 1/kg

20

Ukupno

= 2500

PROFITABILNOST = ukupna dobit - ukupni trokovi = 700

21