Interkulturalnost 01

trkltrnst ntrkltrnt trkltrlnst
asopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije mart 2011. / br. 01
trkltrnst
ISSN 2217-4893
INTERKULTURALNOST asopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije Izdava: ZAVOD ZA KULTURU VOJVODINE Vojvode Putnika 2, Novi Sad, tel: (+3821) 47 54 148 i 47 54 128, zkvrazvoj@nscable.net Za izdavaa: Tibor Vajda, direktor Glavni i odgovorni urednik: mr Aleksandra uri-Bosni Urednitvo: dr Duan Marinkovi, Novi Sad, dr Dragan Prole, Novi Sad, dr Ivana ivanevi-Sekeru, Novi Sad, dr eljko Vukovi, Sombor, dr Aleksandra Jovievi, Beograd/Rim, mr Dragan Jelenkovi, Panevo/Beograd, dr Ira Prodanov, Novi Sad, dr Andrej Mirev, Osijek/Berlin Stalni saradnici: Franja Petrinovi, Novi Sad, Sava Stepanov, Novi Sad, Vera Kopicl, Novi Sad, Ivana Vuji, Beograd, dr Saa Brajovi, Beograd, dr Nikolae Manolesku, Bukuret, Ser Pej, Pariz, Petru Krdu, Vrac, mr Majda Adlei, Novi Sad, mr Dragana Beleslijin, Novi Sad, dr Jasna Jovanov, Novi Sad, Tanja Kragujevi, Beograd, dr Nada Savkovi, Novi Sad, dr Damir Smiljani, Novi Sad/Minhen, Tomislav Kargain, Novi Sad, mr Boris Labudovi, Novi Sad, Ivana Inin, Novi Sad Savet: dr Nikola Grdini, koordinator Saveta, dr Vladislava Petkovi-Gordi, Milorad Belani, mr Mladen Marinkov, dr Miklo Biro, dr Lidija Merenik, dr Kornelija Farago, dr Svenka Savi, mr Svetislav Jovanov, dr Milan Uzelac, dr Jano Banjai, dr Ljiljana Peikan-Ljutanovi, dr olt Lazar, dr Zoran eri, dr Zoran Kini, dr Dragan Kokovi pravni konsultant: Olivera Marinkov, Novi Sad PR, komunikacije: Duica Marinovi lektura i korektura: Vera Vasili vizuelni identitet: Dragan Jelenkovi meunarodna saradnja: Ileana Ursu, Meral Tarar Tutu, Neboja Radi, Univerzitet Kembrid foto editorijal (za prvi broj): Vladimir Pavi prelom: Pavle Halupa logo: Milo Trkulja tampa: tamparija Stojkov tira: 500 asopis izlazi pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vlade AP Vojvodine
SADR AJ
Uvodnik Alek san dra u ri Bo sni, Mentalni megalopolisi ili otkrivanje drugosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 INTERKULTURALNA ISTRAIVANJA Damir Smiljani, Princip ukljuenja treeg. Kratki prilog kulturolokoj logici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Boris Labudovi, HABERMAS ILI LUMAN: JAVNOST KAO MERA KOMUNIKACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Majda Adlei, Unapreenje kvaliteta ambijenta interkulturalne komunikacije (pogled sa strane) . . . . 34 Dragan Kokovi, MULTIKULTURNO I INTERKULTURNO OBRAZOVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Svenka Savi, RODNI IDENTITET I OBRAZOVANJE ROMKINJA U SRBIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Marija Aleksandrovi, Romske epsko-lirske pesme - starija i nova beleenja (klasifikacija, teme, znaenje) . . . . . 68 Vladislava Gordi Petkovi, BIOGRAFSKO I ISTORIOGRAFSKO U ENSKOJ PROZI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Dragana Beleslijin, ENA KOJA NESTAJE (Vidovi ispoljavanja enske seksualnosti u prozi Judite algo) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 Zoran eri, EPISTOLOGRAFIJA STANISLAVA IGNACI VITKJEVIA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 Nada Savkovi, UTISAK VENECIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 Marija Nenadi, UTICAJ OPENHAUEROVE FILOZOFIJE NA EMINESKUOVO STVARALATVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 Nemanja Sovti, LIK PETRUKE IGORA STRAVINSKOG PETRUKA I/ILI PJERO? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .154 Jasna Jovanov, MINHEN KAO IZVORITE SIMBOLIZMA U SRPSKOM SLIKARSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 Saa Brajovi, INTERKULTURALNOST U BOKI KOTORSKOJ RENESANSNOG I BAROKNOG DOBA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192 Vera Kopicl, DEKONSTRUKCIJA RODNIH STEREOTIPA U VIDEO ARTU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 VIENJA Milorad Belani, DECENTRIRANA SLIKA SVETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220 Ljiljana Peikan Ljutanovi, DREVNA OBREDNOST I ELEMENTI LIKOVNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232 Sava Stepanov, KARDINALNE TAKE SRPSKO-MAARSKIH UMETNIKIH ODNOSA (1896-1942) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238 Bruna Emanuela Manai i Franko Manai, O RADIO EMISIJI: DIE SPRACHEN MOABITS, OFFENER KANAL, BERLIN . . . . . . 266 Klaudija Marija Ril, MENTALNA REPREZENTACIJA BILINGVIZMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280 Miklo Biro, PSIHOLOKI ASPEKTI POMIRENJA: PRIMER SRBA I ALBANACA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294 DIJALOZI Jano Banjai, DUHOVNI PROSTOR IZMEU, Aleksandra uri-Bosni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303 KOORDINATE Valter Burkert, POLIS I POLITEIZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310 Duan Marinkovi, ONTOLOKE NESIGURNOSTI FLUIDNIH VREMENA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328 olt Lazar, PROGNANA BIA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338
uvod n ik
Men tal ni me ga lo po li si ili ot kri va nje dru go sti

Naj sa e ti je i ve ro vat no naj pri klad ni je po ja nje nje mi si je a so pi sa In ter kul tu ral nost gla si lo bi ova ko: In ter kul tu ral nost je po ku aj sup til ne te o rij ske in ter ven ci je u pro sto ru sa vre me ne dru tve ne prak se, us po sta vlje nih ili tek slu e nih mo de la ko mu ni ci ra nja, mi lje nja i de la nja. Ne gde iz me u hi per tro fi ra no ek sta ti nih, e sto po vr nih glo bal nih ko mu ni ka ci ja i tren do va i (i ni se, upr kos vre me nu) za u vek po sto je ih i op sta ju ih va ro i zlih vol eb ni ka i tam no vi la jet skim da hom pro e tih pa lan ki, ne za vi sno od na ih hte nja ili afi ni te ta, po sto ji, sa svim uro njen u re a li tet ras ko ni i ne pred vi di vi po ten ci jal Raz li i tog. Na su prot jed no zna no sti, za tvo re no sti, za u vek-za da to sti i pa ra no id nom be gu od raz li i to sti, na su prot, da kle, fi lo zo fi ji za vr e nog sve ta kri je se, ali i na la zi, kao u sva kom lu cid no kon stru i sa nom la vi rin tu, ka le i do skop sko vre nje fik tiv nih i re al nih pro vin ci ja i me tro po la ko je pod ra zu me va isto vre me no ma pi ra nje i ot kri va nje sve ta dru go sti. Za jed ni ki ime ni telj ak tu el nih de fi ni ci ja poj ma in ter kul tu ral nost upuuje na de fi ni sa nje poj mo va in ter kul tu ral no raz u me va nje, in ter kul tu ral na su o a va nja, in ter kul tu ral ne okol no sti, pro ce si, sta nja, mo gu no sti pro i ma nja, uti ca ja i pre po zna va nja, kul tur ni kon tak ti li e ni ne spo ra zu ma i kon fli ka ta... U Leksikonu savremene kulture kao naj op ti ja od red ni ca in ter kul tu ral no sti na vo di se da je in ter kul tu ral nost te o ret ski mo del za ljud sko po na a nje u si tu a ci ja ma ka da do la zi do su sre ta nja kul tu ra uz na po me nu da se u ovom kon tek stu kul tu re ne po sma tra ju kao za tvo re ni en ti te ti ne go kao si ste mi otvo re nih po si bil no sti ko ji se iz gra u ju u uza ja mn o sti i ko ji su sklo ni kre ta nju i pro men lji vo sti. Te o rij ska od re e nja poj ma in ter kul tu ral nost e sto uka zu ju na va e nje nje go vog se man ti kog okvi ra: u ovom kon tek stu pre fiks in ter- vi en je kao in di ka tor su sre ta nja i su i vo ta kul tu ra kao va ri je te ta ko ji uvek pod ra zu me va ju i zna nje o sa mo me se bi i raz u me va nje al te ri te ta. Uko li ko pri hva ti mo for mu la ci ju po ko joj je in ter kul tu ral na ko mu ni ka ci ja ka dra da otvo ri no vi pro stor, a in ter kul tu ral na kom pe ten ci ja zna i spo sob nost da se taj no vi me u-pro stor kre i ra pu tem otvo re no sti, em pa ti je i to le ran ci je, on da se i mi si ja In ter kul tu ral no sti uka zu je kao kre a tiv ni an ga man, kao kon ti nu i ra na ak ci ja u smi slu po de e no sti za po ni ta va nje za tvo re na no sti stig ma ti zi ra ju ih ba nal no sti i za da tih obra za ca (u te o ri ji i eg zi sten ciji), kao no sti i ko po de e no sti za pre po zna va nje men tal nih me ga lo po li sa u na ma i oko nas, kao auten ti no pre po zna va nje ko je je uvek i uz bu dlji vo ot kri va nje no vo ga, u na ma i u dru gi ma. Alek san dra u ri Bo sni
trkltrnst
6
fotografija: Vladimir Pavi
interkulturalna istraivanja
7
interkulturalna istra i vanja
UDC 316.47:159.98
Da mir Smi lja ni, No vi Sad
Prin cip uklju e nja tre eg. Krat ki pri log kul tu ro lo koj lo gi ci
Autor u svom pri lo gu raz ma tra kon se kven ce ko je za kul tur ne na u ke ima uklju e nje fi gu re Tre eg. Kao pri me ri se uzi ma ju kon kret ne fi gu re stran ca, lju bav nog tro u gla, tre eg ro da. Po ka zu je se ko je struk tu ral ne pro me ne u me u ljud skim od no si ma (po seb no onim kon flikt nim) pro u zro ku je Tre i i na ko ji na in te o ri ja kul tu re i dru tva tre ba da uva izna aj te fi gu re.
Ap strakt: Klju ne re i:
fi gu ra Tre eg, kul tu ro lo ka lo gi ka, Ge org Zi mel, for mal na so ci o lo gi ja, stra nac, kon flikt, lju bav ni tro u gao, tre i rod
Svo je vre me no je ame ri ki fi lo zof na u ke To mas S. Kun [Tho mas S. Kuhn] u na me ri da opi e struk tu ral ne pro me ne ko je se de a va ju u okvi ru isto ri je na u ka pred 1 lo io for mu lu pro me ne pa ra dig me. Iako je nje go va in ten ci ja bi la da u no vom sve tlu pri ka e di ja lek ti ku kon ti nu i te ta i dis kon ti nu i te ta na pri me ru raz vo ja pri rod nih na u ka, efe kat nje go vog ori gi nal nog (ili ba rem pro vo ka tiv nog) pri stu pa je bio taj da se ona for mu la mo gla u jo ve oj for mi pri me ni ti na one na u ke ko je jo ni su ste kle sta tus eg zakt nih a pi ta nje je da li e ikad i mo i. Jer u jo ve oj me ri ne go pri rod ne na u ke, du hov ne, dru tve ne, isto rij ske ili ti kul tur ne na u ke pod lo ne su pa ra dig mat skim pro me na ma. To se mo e ilu stro va ti na pri me ru so ci o lo gi je: ona po pri ma sa svim druk i ji ob lik u za vi sno sti od to ga da li joj kao pa ra dig ma slu i dru tvo kao ce li na svih in di vi dua ili pak in di vi dua kao so ci jal ni atom. Za tim ni je is klju e no da
1 Upor. Kun 1974.
interkulturalna istra ivanja
vi e pa ra dig mi u isto vre me do mi ni ra jed nom na u kom.2 A pro me nu pa ra dig mi je ov de mo gu e pri ka za ti i na pri me ru jed nog ti pa so ci o lo kog pro mi lja nja pro ble ma: ta ko Ni klas Lu man [Ni klas Luh mann] po stu li ra za o kret od pa ra dig me ce li ne i de lo va ka pa ra dig mi si ste ma i oko li ne od no sno di fe ren ci je iz me u iden ti te ta i di fe ren ci je (ukrat ko: od re fe ren ce ka sa mo re fe rent no sti) kao klju an za te o ri ju si ste ma kao so ci o lo ku di sci pli nu.3 Efe kat go vo ra o pro me ni ili sme ni pa ra dig mi mo e bi ti i sto de skrip ti van, da kle da se isto ti ki re la ri ja ne ke na u ne di sci pli ne fak kon stru i e kao pro me na jed nog sti lje nja u okvi mi ru te di sci pli ne, ka ko je to svo je vre me no is ka zao polj ski mi kro bi o log Lu dvik Flek [Lud wik Fleck], pre te a ide je pa ra dig me na po lju te o ri je na u ke.4 Ali pod sve sno go vor o na vod noj pro me ni pa ra dig mi mo e bi ti i iz raz e lje da se ne jek ci ja ne to pro me ni na tom po lju, pro ke pro me ne ko ja se jo ni je de si la, ali ko ju na go ve ta va ju ne ke ten den ci je vre me na. Mi sao da je uka zi va njem na even tu al nu pro me nu ne to ui nje no za sa mu na u ku ve o ma je pri ma mlji va. Ko ne bi hteo bi ti gla snik ne ke te melj ne pro me ne u na u ka ma! Pre sve ga u sa vre me noj fi lo zo fi ji su se na spe ci fi an na in po me a le kon sta ta ci ja ak tu el nog sta nja i an ti ci pa ci ja no vog (onog po elj nog), o e mu sve do i i ta va jed na se man ti ka. Ta ko je re ci mo ov de du go do mi ni rao go vor o tzv. obr tu ka je zi ku (lin gu stic turn), dok se in te lek tu al na sce na ni je za si ti la nji me i kre nu la u po tra gu za no vim pre o kre ti ma i pre vi ra nji ma, pa se u no ma ti kom obr tu (prag ma tic turn) vi je vre me po ja vi la pri a o na vod nom prag ili obr tu ka sli ka ma (ico nic turn). No pi ta nje je u ko joj me ri se ov de za i sta ra di o ra di kal nim, pa ra dig mat skim pro me na ma, a ko li ko o ne pri me re nim ui ta va nji ma sop stve nih e lja u ono to se raz ma tra, to je ne ret ko po sle di ca sen za ci o na li zma da na njeg vre me na, ko ji se ne za u sta vlja ni pred na u kom. Bez ob zi ra to, da kle, po sto ji opa snost da go vor o pro me na ma i obr tu po sta ne in te lek tu al nom mo dom ko ja bi sa ma po se bi bi la ne plod na, neo spor no je da ve ta kav je dan dis kurs (a o ta kvom ov de mo e bi ti go vo ra) mo e bi ti in di ka tor stvar nih pro me na. Ima ju i u vi du onu opa snost, ali isto ta ko uva a va ju i mo gu u in di ka tiv nu sna gu pa ra dig mat skog dis kur sa, na na red nim stra ni ca ma e lim da ba cim po gled na jed nu mo gu u sme nu pa ra dig mi ko ja se na vod no od i gra la na po lju kul tur nih na u ka. Pri tom u u vi du ima ti du hov nu si tu a ci ju u Ne ma koj, gde se od ne dav no po e lo go vo ri ti o no voj kul tur no-na u noj pa ra dig mi: re je o fi gu ri Tre eg.5 (Ovaj iz raz u pi sa ti ve li kim slo vom, ka ko bi se is ka zao nje gov zna aj, sli no kao to se u fi lo zof skom kon tek stu i re Dru gi pi e ve li kim slo vom.)
2 Mo glo bi ak bi ti re i o mul ti pa ra dig mat skom for ma tu du hov nih na u ka. 3 Upor. nje go vo glav no de lo Dru tve ni si ste mi: Lu man 2001. 4 Ra di se o de lu Na sta nak i raz voj na u ne i nje ni ce iz 1935. go di ne. Vi di Fleck 1980. 5 Pa ra dig ma ti an u tom po gle du mo e po sta ti ne ma ki kul tur no-na u ni zbor nik Fi gu ra Tre eg, ob ja vljen ove go di ne. Vi di Elin ger/Schlec htri e men/Schwe it zer/Zons 2010.
Po to tre ba da se ra di o jed nom ra di kal nom za o kre tu upra vo od Ja ili Dru gog ka Tre em , mo ja raz ma tra nja e bi ti prin ci pi jel nog ka rak te ra. A po to je za prin ci pi jel ne stva ri u na u nom do me nu za du e na lo gi ka, po ku a u svo jim re flek si ja ma da do pri ne sem ono me to bi se mo glo na zva ti kul tu ro lo kom lo gi kom (lo gi kom za kul tur ne na u ke). Od no vo kan to va ca do Jir ge na Ha ber ma sa [Jrgen Ha ber mas] pro mi lja la se osno va na ko joj tre ba iz gra di ti kul tur ne na u ke. U tu svr hu je pred lo e na me to do lo ka di stink ci ja iz me u ob ja nje nja i raz u me va nja, for si rao se her me ne u ti ki pri stup ili kon stru i sao hi brid ni kon cept kao to je onaj ko mu ni ka tiv nog de la nja ka ko bi se ozna io spe ci fi an pred met so ci jal nih na u ka. U ho ri zon tu te lo gi ke kao osnov no po la zi te dru tve nih na u ka se uzi mao ele men tar ni od nos dva po je din ca (Ego i Al ter [E go]) kao pa ra dig ma ti an mo del ljud ske ko mu ni ka ci je. Lo gi ka je u tom slu ov de bi la du ci pi ra na. Ali po ka zu je se da tu lo gi ku tre ba pod vrg nu ti smi al no kon vi zi ji, ako se u ob zir uzme i nje ni ca da do do dat nog in ten zi vi ra nja kao i kom pli re ko va nja me u ljud skih ko mu ni ka ci ja do vo di uklju e nje tre e oso be u ko mu ni ka ci ju iz me u Ega i Al te ra. Tek pri do la e nje Tre eg i ni ko mu ni ka ci ju a ti me i in ter ak ci ju sa dr aj ni jom za so ci jal no-kul tu ro lo ku re flek si ju. Ako bi smo se igra li re i ma ma da se ne ra di sa mo o pu koj igri re i ma , mo gli bi smo re i da kul tu ro lo ka lo gi ka vi e ne tre ba da in si sti ra na is eg, klju e nju tre ne go na nje go vom uklju rav no, na e lo is klju e nja tre eg je kod Ari sto te la e nju. Na ba lo da po slu i ot kla nja nju mo gu no sti da po red jed nog poj ma i nje go ve su prot tre no sti bu de da to ne to tre e. Di ja lek ti ka lo gi ka je in ter ve ni sa la pro tiv to ga i po red ze i an ti te ze uve la i sin te zu. Tre i, u smi slu u ko jem ov de tre ba da se poj mi, ne te i ni ti for mal no-lo gi ki su vi ni ele ment, ko ji ni ta ne bi do pri neo in ter ak ci ji to zna ne bi ve bi lo da to sa Egom i Al te rom, ni ti di ja lek ti ki kon cept sin te ze, ko ja tek tre ba da da smi sao ko mu ni ka ci ji jed nog i dru gog. Nje go vo uklju i va nje u in ter ak ci ju Ega i Al te ra ima struk tu ral ne po sle di ce po taj od nos: i Sop stvo i Dru gi se mo ra ju po sta vi ti pre ma Tre em i, uzi ma ju i u ob zir nje go vo pri su stvo (a ne kad i od su stvo!), de fi ni sa ti, a mo da i re de fi ni sa ti svo je od no se. Kao pri mer mo e po slu i ti pro me na ko ju za so bom po vla i ro e nje de te ta za bra ni par ili even tu al ni lju bav ni kov ri val u zi mna i va nje Tre eg je vi e od sa bi ra nja tri ju oso ba to je za hvat ve ge tro is. Uklju u struk tu ral ni sklop du al ne in ter ak ci je i po e tak slo e nog umre a va nja in di vi dua i ji is hod osta je otvo ren. Ono je uvek po ve za no sa ri zi kom ali bez ri zi ka ne ma ni di na mi ke u me u ljud skim od no si ma. dan od pr vih mi sli la ca ko ji su uka za li na struk tu ral nu ro lu Tre eg u ge ne ri sa Je nju no vih in ter ak cij skih ve za bio je ne ma ki so ci o log i fi lo zof Ge org Zi mel [Ge org mel]. Jed no od po gla vlja nje go ve So Sim ci o lo gi je (1908) se na bli zu sto stra na ba vi pro ble mom kvan ti ta tiv ne od re e no sti so ci jal nih gru pa, ta ni je zna a jem ko ji za ustroj stvo gru pe ima broj nje nih la no va. Jed na od glav nih Zi me lo vih te za u tom kon tek stu je tvrd nja o di na mi ci ko ju tre a oso ba uno si u od nos dve ju oso ba, o do
10
dat noj di fe ren ci ja ci ji tog od no sa. Ve ze se in ten zi vi ra ju: ti me to oso be A i B ula ze u bli i od nos sa tre om oso bom C, mo e da se pro me ni nji hov od nos mo e do i do do dat nog zbli a va nja, ali efe kat je e sto su pro tan (ako se vra ti mo na ma lo pre na ve de ni pri mer de te ta kao onog Tre eg ko je mo e do pri ne ti do dat noj sta bil no sti bra ne ve ze ili je mo da ba ugro zi ti). Zi mel na vo di ne ko li ko spe ci jal nih fi gu ra Tre eg: po sred nik, onaj ko po sre du je u ne kom spo ru, ko ji mo ra bi ti ne u tra lan i ne pri stra san; tzv. Tre i ko ji se sme je (lat.: Ter ti us ga u dens) do volj no je pri se ti ti se po slo vi ce pre ma ko joj se tre i sme je, dok se dvo ji ca sva a ju, da bi se uvi de lo ta Zi mel tom fi gu rom e li re i; za tim onaj Tre i ko ji po prin ci pu di vi de et im pe ra po ku a va da na ru i od nos dva po je din ca i iz vu e ne ku ko rist oda tle. Zi mel je svo jim is tra i va nji ma o for ma ma po drutvlja va nja dao do pri nos kon sti tu i sa nju jed nog za seb nog vi da is tra i va nja ko ji je do bio na ziv for mal na so ci o lo 6 gi ja. On je ti me po kre nuo je dan pra vac mi lje nja u so ci o lo gi ji i kul tur nim na u ka ma (ili ba rem pri pre mio te ren za nje go vu de lat nost) ko ji je bio ite ka ko plo dan za ma tra nje dru tve nih i kul tur nih pro ble ma. Do volj no je na ve sti te raz o ri ju fi gu ra ci ja ber ta Eli ja sa [Nor bert Eli as], te ko ta Par son sa [Tal cott Par sons] Nor o ri ju si ste ma Tal i Ni kla sa Lu ma na [Ni klas Luh mann] ili pak te o ri ju so ci jal nih mre a Bru na La tu ra [Bru no La to ur] ko je da nas do mi ni ra ju so ci o lo kom di sku si jom. Pro ces ci vi li za ci je se mo e opi sa ti kao od re e na isto rij ska fi gu ra ci ja u okvi ru ko je se da ju re kon stru i sa ti in ter de pen den ci je iz me u Sop stva i Dru gog na taj na in da dej stvom ne eg Tre eg spolj na pri si la bi va tran sfor mi sa na (su bli mi ra na) u sa mo pri si lu, to do vo di do kul ti va ci je vi te za kao ti pi ne fi gu re sred njeg ve ka i ti me do na stan ka dvor skog (fe ud al nog) dru tva. Opa snost od za pa da nja u mo na do lo ko mi lje nje, ko je je de li mi no da to i u te o ri ji si ste ma, po ku a va se po sle dn jih dva de se tak go di na ot klo ni ti no vim mi sa o nim mo de li ma kao to je onaj (so ci jal ne) mre e. Mre a se ne sa sto ji iz no sa dva ele men ta ili ak te ra), ne go na sta je iz po ve zi va nja dva ak te ra sa di ja de (od im, ovog opet sa dru gi ma itd., to na kra ju stva ra slo e nu kon fi gu ra ci ju od no sa. tre Otu da ovaj trend u me dij skim na u ka ma, ne kim eko nom skim te o ri ja ma ili te o ri ji na u ke (tzv. Ac tor-Net work-The ory). U sva kom slu a ju osnov na je di ni ca ova kvog ob li ka po ve zi va nja me u lju di ma je pre tri ja da ne go di ja da, pa je i iz tog raz lo ga atrak tiv na fi gu ra Tre eg kao me ha ni zam di fe ren ci ja ci je ne sa mo so ci jal nih ne go i te o rij skih struk tu ra. Do dat nu atrak tiv nost su nje go va raz ma tra nja o tri an gu lar nom ka rak te ru so ci jal nih in ter ak ci ja (mo da bi ak mo glo bi ti i re i o ko mu ni ka ci o nom tro ug lu kao kva zi-lo gi koj fi gu ri) do bi la ti me to je Zi mel umeo da pro na e kon kret ne pri me re za ap strakt ne mi sa o ne ti po ve. Po seb no upe a tljiv pri mer u So ci o lo gi ji da je u eks kur
6 Vi di Sim mel 1992.
11
su o stran cu.7 Stra nac bi va od re en kao onaj ko da nas do la zi i su tra osta je. Da kle, on je to po lo ki od re en kao onaj ko do la zi iz jed nog me sta u dru go i ko ji osta je ov de. Stra nac je uvek stra nac u od no su na lo kal no sta nov ni tvo. Isti na, stra nac je iz per spek ti ve jed ne za jed ni ce ili jed nog dru tva u funk ci ji (pot pu no ili de li mi no) Dru gog. Ali po sto je si tu ac i je u ko ji ma stra nac in kor po ri ra Tre eg to su pre sve ga one si tu ac i je u ko ji ma su dve gru pe ili dva po je din ca u kon f likt nom od no su. (Ni je se slu aj no Zi mel ba vio i so ci o lo gi jom kon f li ka ta. Jed no po gla vlje So ci ol o gi je se ba vi upra vo pro ble mom spo ra.) U za vi sno sti od svo je mo ti va ci je ili pak objek tiv ne kon ste la ci je od no sa stra nac u kon flikt nim slu a je vi ma mo e na raz li it na in od i gra ti fi gu ru Tre eg. Kao aut saj der, da kle, kao ne ko ko sto ji iz van de a va nja, ko zbog to ga li da se me a u kon flikt; me u tim, on zbog te svo je ne u tral no sti mo e bi ti in ne e vol vi ran u kon flikt kao po li ko se s ti me slo e oba ta bo sred nik ili ak kao su di ja, uko ra. Kao do dat ni ri ko to e se pri klju i ti jed noj stran ci, ka ko bi joj po mo gao u val, ta bor bi pro tiv dru ge, to u slu a ju po volj nog is ho da mo e zna i ti i do bi tak za nje ga. Ali isto ta ko mo e bi ti i Ter mi lje nom tak ti kom mo e iz i gra ti i jed ti us ga u dens: pro nu i dru gu stra nu, ka ko bi se bi obez be dio naj ve u ko rist. Ovaj po sled nji, mo da i naj za ni mlji vi ji, slu aj mo e da se ilu stru je na fik tiv nim pri me ri ma, ko ji su i re al no za mi sli vi. Ta kvi pri me ri ima ju sta tus mi sa o nog eks pe ri men ta i kao ta kvi su ta ko e od zna a ja za kul tu ro lo ku lo gi ku. Ra di se o mo ti vu ko ji je ko ri en u de li ma po pu lar ne kul tu re. Kao je dan od pr vih auto ra se mo e na ve sti ame ri ki autor kri mi na li sti kih pri a De il He met [Das hi ell Ham mett], ta ni je nje gov ro man iz 1929. go di ne Cr tim film Aki re Ku ro sa ve ve na e tva [Red Har vest], za ki ra Ku ro sa wa] Jo stern-va ri jan ta tog im bo Te le sna stra a [Yjim b] (1961) i ve [A fil ma ko ju je sni mio Ser o Le o ne [Ser gio Le o ne] Za a ku do la ra [Per un pug no di 8 dol la ri] (1964). Rad nja je u tim pri me ri ma sko ro iden ti na, sa mo je kon tekst raz li it. Glav ni ju nak He me to vog ro ma na je bez i me ni (!) de tek tiv ko jem po la zi za ru kom da pre va ri dve ban de ko je se me u sob no bo re za pri mat u gra du Per son vi lu son vil le]; ume sto de tek ti va u Ku ro sa vi nom fil mu na sce nu stu pa lu ta ju i sa mu [Per raj ko ji ta ko e tra i na klo nost pr vo jed nog kla na, a za tim i dru gog, a u ita li jan skom ve ster nu u jed nom mek si kom se lu ta jan stve ni stra nac ta ko e lu ka vom pro me nom na iz ig va dve ve li ke po ro di ce ame ri ku po ro di cu Bak ster [Bax ter] i mek stra ra si ku fa mi li ju Ro ho [Ro jo]. U sva tri slu a ja stra nac je taj ko ji upa da u kon flikt dve ju ban di od no sno kla no va i ko ji je pri mo ran da igra dvo stru ku ulo gu. I po red
7 Neo bi no za ne ko ga ko je pi sao ese je o ra zno ra znim te ma ma kao to su este ti ka dr ke ili psi ho lo gi ja na ki ta. Ali to po ka zu je da se for mal no-te o rij ski na in mi lje nja i ese ji sti ki na in pi sa nja ne is klju u ju. To je mo del pi sa nja ko ji se na a lost iz gu bio u post mo der ni gde se for si ra ra di kal ni ese ji zam. 8 Ov de je od lu u ju a te o re ma o dvo stru koj kon tin gen ci ji ko ja po la zi od i nje ni ce dvo stru ke ne si gur no sti u is hod ko mu ni ka ci je od stra ne oba (!) part ne ra, ka ko Ega ta ko i Al te ra, to ima kon se kven ce za sa mo re flek si ju Tre i je ov de iz o sta vljen, a mo da je po treb no upra vo nje ga in te gri sa ti u ele men tar nu so ci jal nu in ter ak ci ju.
12
svih pe ri pe ti ja Tre i sva tri pu ta iz la zi kao po bed nik. Da ne kad ne ma ime na, sa mo po tvr u je ano nim nost ka te go ri je Tre eg ni je bit na nje go va re fe ren ci ja (na ta se od no si), ne go nje go va funk ci ja (da kon fi gu ri e od no se). U struk tu ral nom po gle du se uklju e njem Tre eg d pri me ti ti in ten zi vi ra nje so ci jal nih od no sa ko je je mo gu e sa raz li i tim ak cen tom: od no si se mo gu jo vi e za o tri ti uko li ko se stra nac ume a u kon flikt i po dr i jed nu od kon flikt nih stra na, ili pak spor mo e bi ti ubla en ako je stran cu sta lo do po mi re nja, a mo e bi ti ak i raz re en ako uspe no od i gra ulo gu po sred ni ka (mo da i su di je). Na rav no, ne mo ra ju sa mo kon flik ti bi ti po lje gde se po seb no vi di pro me na kva li te ta od no sa ko ju za so bom po vla i do la zak Tre eg, ali je simp to ma ti no da se u slu a ju kon flikt nih ve za naj ja sni je mo e uoi ti ka ko Tre i uti e na di fe ren ci ja ci ju so ci jal nih od no sa. Mo da iz tog raz lo ga to su kon flik ti po se bi in di ka to ri struk tu ral nih pro me na u ru dru tva. okvi lji pri mer kon flikt nih si tu a ci ja, u ko ji ma se ja vlja fi gu ra Tre eg, mo gu Kao da se na ve sti lju bav ne ve ze iz me u tro je lju di. U okvi ru li te ra tu re je omi ljen mo tiv lju bav nog tro u gla, gde je obi no dat ri va li tet iz me u dva mu kar ca zbog lju ba vi pre ma jed noj e ni, ma da isto ta ko dve e ne mo gu do i u kon flikt oko jed nog lju bav ni ka. Po seb no je u ro man ti koj li te ra tu ri bio pri su tan taj mo tiv lju bav nog ri va li te ta. Raz log za fa sci nant nost ove tri an gu lar ne kon ste la ci je mo e se na i u pro me ni po i ma nja i prak ti ko va nja sa me lju ba vi, ka ko ju je opi sao Lu man u svo joj 9 (slo bod no se mo e re i) kla si noj stu di ji o lju ba vi kao stra sti (pa si ji). Ro man ti ka vi e ne in si sti ra na raz dva ja nju lju ba vi i bra ka, pri ja telj stva i sek su al no sti za raz li ku od ko da in tim no sti ko ji je do mi ni rao ra ni jim ve ko vi ma, gde su lju bav u smi slu pa si je (stra sna lju bav) i brak kao in sti tu ci o na li zo va na for ma lju ba vi i ni di na Fri li su prot no sti. Je dan pri mer da je pri po vet ka Un dri ha de la Mot Fu kea 10 [Fri e drich de la Mot te Fo u qu], ob ja vlje na 1811. go di ne, gde je glav ni ju nak, vi tez Hul dbrand, kao Tre i ra za pet iz me u lju ba vi pre ma nim fi Un di ni i mla doj kne gi nji Ber tal di. On pr vo stu pa u brak sa Un di nom, a za tim i sa Ber tal dom ali obe bra ne ve ze ne uspe va ju. Stra sna lju bav pre ma ma gi nom bi u ne tr pi pri si lu in sti tu ci je, a bra na lju bav je pak osu e na na pro past uko li ko je sa mo pro iz i la iz pro ra u na i prag ma ti zma i is klju u je pa si ju. Ta kva kon ste la ci ja od no sa mo ra za vr i ti ona ko ka ko je to e sto slu aj u ro man ti zmu smr u: prog na na Un di na po ljup cem ubi ja Hul dbran da, po to to od nje zah te va ju obi a ji nje nog sve ta. Da kle, za raz li ku od pret hod nog pri me ra, Tre i je ov de gu bit nik.
9 Upor. Zi mel 2003. 10 Ka ko bi se upot pu nio re do sled mo gao bi se na ve sti i film Vol te ra Hi la [Wal ter Hill] iz 1996. go di ne Po sled nji osvet nik [The Last Man Stan ding] po la ve stern, po la kri mi ko ji sve sno na sta vlja film sku tra di ci ju uklju e nja Tre eg, s tim to je ov de rad nja fil ma, vre men ski gle da no, naj bli a kon tek stu He me to vog de la.
13
Ka da je ve re o lju bav nim od no si ma, u sa vre me nom so ci jal nom kon tek stu sve in tri gant ni ja po sta je ka te go ri ja tre eg po la pre ko ko je se mo e pre i spi ta ti od nos me u po lo vi ma. i nje ni ca da tran ssek su al ci ne pri pa da ju jed no stra no ni ti mu kom ni ti en skom ro du po kre e pi ta nja ko ja se ti u so ci jal ne kon stru i sa no sti ro da. Ra di se e sto o ne vi dlji vim Tre i ma, jer se obi no skri va ju od jav no sti ili ih sa ma jav nost dr i da le ko od na eg po gle da. Ono to se mo e sma tra ti ne kom vr stom pri vid nog na si lja (ako ni je i re al no) je ste pri si la jed no stra ne iden ti fi ka ci je sa jed nim ro dom, ko ja jo uvek do mi ni ra evrop skim dru tvom (na e dru tvo je pak pri a za se be to do bro zna ju svi ko ji su pra ti li de a va nja 10. ok to bra ove go di ne). Ni je to je di ni me ha ni zam so ci jal ne iden ti fi ka ci je od no sno so ci ja li za ci je ko ji e, me u tim, sve vi e bi ti pre i spi ti van kao to po ka zu ju sa vre me ne ten den ci je da se pri zna ho mo sek su al na bra na ve za kao i da se svim gra ni nim slu a je vi ma i onim slu a je vi ma ji od stu pa ju od jo uvek do mi ni ra ju eg he te ro sek su al nog mo de la od no sa (tzv. ko qu e er ori jen ti sa nim po je din ci ma i gru pa ma) obez be di mo gu nost jed na kih an si za raz voj i eman ci pa ci ju u dru tvu. Na sta je i tav je dan pro fil is tra i va nja o pol nim ano ma li ja ma (Qu e er Stu di es), ko ji e li da po ka e da se ov de u su ti ni ne ra di o ne nor mal nim po ja va ma ne go o dis kri mi ni u im so ci jal nim kon struk ci ja ma ko je ba pre va zi i. Eman ci pa ci ja Tre eg u smi slu za seb ne pol ne ka te go ri je ne e ugro zi tre ti di stink ci ju dva pri zna ta ro da, ka ko bi to mo gli sma tra ti ne ki krat ko vi di kri ti a ri qu e er-stu di ja ona e pre obo ga ti ti sli ku o o ve ku kao bi u ko je ni je fik si ra no na je sfor mer, bi dan mo dus biv stvo va nja. o vek je po pri ro di tran e ko je me nja for me svog biv stvo va nja i za ko je upra vo ni je nor mal no da biv stvu je sa mo na je dan na in. Mo da pod uti ca jem fi gu re Tre eg i an tro po lo gi ja do bi je im pul se za pro me nu sli ke o o ve ku. Ne ko li ko fi gu ra Tre eg, ko je su ov de ukrat ko pri ka za ne, po ka zu je da se kul tur nar nog na ter ci jar ni na ne na u ke mo ra ju po la ko na vi i na pre laz sa bi in mi lje nja, uko li ko e le da da ju do pri nos bo ljem shva ta nju da na njeg dru tva. Eg zi sten ci jal na pa te ti ka go vo ra o Dru go me mo ra da ustu pi me sto so ci jal noj prag ma ti ci go vo ra o Tre em. Isto ta ko se mo ra uvi de ti na iv nost mi ta o ne po sred no sti, ko ju je tre ba lo da ga ran tu je pri stup Dru go me, a ko ja se ne mo e odr a ti s ob zi rom na kom pli ka ci ju ko ju u od nos Ega i Al te ra uvo di tre a oso ba, kom pli ka ci ju od ko je ne tre ba be a ti, ne go sa ko jom te o re ti ar me u ljud skih od no sa tre ba da se su o i. I u te o ret skom i u prak ti kom po gle du ka te go ri ja Tre eg je od zna a ja za raz ma tra nje so ci jal nih ter ak ci ja. Kao pr vo, ra di se o te o ret skoj ino ske ve ze se sa svim druk i je in va ci ji: ljud i ma ju ako se sa gle da ju iz per spek ti ve Tre eg ili, ta ni je: ako se u na u ni dis kurs po no su dva po je din ca ili dve gru pe uklju i per spek ti va Tre eg.11 Na o od u ni po gled ba pri vi ka va ti na uklju i va nje Tre eg (ne sa mo u smi slu tre e oso be ne go uop tre
11 Na kra ju kra je va, ne za u zi ma li te o re ti ar dru tva ili kul tu re sm po zi ci ju Tre eg ka da se ba vi od no som dva po je din ca?
14
te u smi slu ne kog tre eg en ti te ta) ka ko bi se ho ri zont na u nog raz ma tra nja uvek mo gao pro i ri va ti. I fik ci ja Tre eg mo e bi ti od he ur i sti kog zna a ja za na u ku. Kao dru go, fi gu ra Tre eg je eman ci pa tor na ka te go ri ja njo me se mo e uka za ti na ne pra ved no sti ko je u jed nom dru tvu tr pe svi oni ko ji su is klju e ni iz du al ne in ter ak ci je nar nog dis kur sa. Eta bli ra njem Tre eg se mo e da ti do pri nos po bolj a nju me ili bi u ljud skih od no sa, po to nje go vo uklju i va nje u ko mu ni ka ci ju kao rav no prav nog ak te ra i part ne ra uti e na obra zo va nje re spek ta pred dru gi ma. Ter ci jar na lo gi ka ta ko za so bom po vla i ter ci jar nu eti ku: re spekt pred Tre im u te o ri ji mo e do pri ne ti ve em re spek tu pred dru gi ma u prak si. Ali, bez ob zi ra na sve te po zi tiv ne efek te ko je e ima ti uklju e nje Tre eg u raz ma tra nje dru tve nih od no sa ko ji i ne jed nu ili mo vi e kul tu ra, ne sme se pre te ra ti u en tu zi ja zmu ko ji ovih da na bu di go vor o Tre em. Dru gim re i ma, od tri an gu la ci je od no sa ne tre ba pra vi ti Sve to Troj stvo. Na u ka ne la za vr i ti u fe ti i za ci ji jed nog bro ja. Za to e i ov de bi ti po tre ban me to do lo bi sme ki oprez ka ko fi gu ra Tre eg ne bi po sta la pre pre kom za na u ni uvid ume sto da ga pod sti e.
LITERATURA
1. Elin ger, Eva; To bi as Schlec htri e men; Do ris Schwe it zer; Ale xan der Zons (ed.): Die Fi gur des Drit ten. Ein kul tur wis sen scha ftlic hes Pa ra dig ma, Frank furt a. M., Su hr kamp Ver lag, 2010. 2. Fleck, Lud wik: Ent ste hung und Ent wic klung einer wis sen scha ftlic hen Tat sac he, Frank furt a. M., Su hr kamp Ver lag, 1980. 3. Fo u qu, Fri e drich de la Mot te: Un di ne, Stut tgart, Rec lam Ver lag, 1998. 4. Kun, To mas S.: Struk tu ra na u nih re vo lu ci ja, Be og rad, No lit, 1974. 5. Lu man, Ni klas: Lju bav kao strast. Pri log ko di ra nju in tim no sti, Srem ski Kar lov ci No vi Sad, Iz da va ka knji ar ni ca Zo ra na Sto ja no vi a, 2010. 6. Lu man Ni klas: Dru tve ni si ste mi. Osno vi op te te o ri je, Srem ski Kar lov ci No vi Sad, Iz da va ka knji ar ni ca Zo ra na Sto ja no vi a, 2001. 7. Sim mel, Ge org: So zi o lo gie. Un ter suc hun gen ber die For men der Ver ge sellschaf tung (Ge sam ta us ga be Bd. 11), Frank furt a. M., Su hr kamp Ver lag, 1992. 8. Zi mel, Ge org: Stra nac, u: Zlat na gre da, 2003, god. 3, br. 23: 2426.
15
The In clu sion of the Third. A Short Con tri bu tion to the Cul tu ral Lo gic
S um m a r y : In this ar tic le the aut hor con si ders the con se qu en ces that the in clu sion of the fi gu re of the Third co uld ha ve for the cul tu ral sciences. As exam ples, we will use the con cre te fi gu res of stran ger, love triangle, tran sgen der. It will be shown what kind of struc tu ral chan ges in hu man in ter re la ti ons (espe ci ally the con flic ting ones) have been ca us ed by the Third Per son, and in which way the cul tu ral and so cial the ory has to deal with the re le van ce of this fi gu re. Ke y w o r d s : the fi gu re of the Third, cul tu ral lo gic, Ge org Sim mel, for mal so ci ol ogy, stran ger, con flict, mna ge tro is, tran sgen der
16
17
UDC 316.774 316.653
Bo ris La bu do vi, No vi Sad
ha ber mas ili lu man: jav nost kao me ra ko mu ni ka ci je

Ap s t r a k t : Rad ana li zi ra te o rij sko pro ma tra nje mas-me di ja i jav no sti u de lu Ni kla sa Lu ma na (Ni klas Luh mann, 19271998) i nje go vu op ser va ci ju u klju nim seg men ti ma po re di sa pa ra dig mom Jir ge na Ha ber ma sa. Klju ne re i : Ni klas Lu man, Jir gen Ha ber mas, jav nost, mas-me di ji, si stem ko mu ni ka ci ja
Ako in ter kul tu ral nog ne ma bez re ci pro ci te ta, raz me ne, in ter ak ci je, de se gre ga ci je, me u za vi sno sti i so li dar no sti, on da ga ne ma ni bez jav no sti. A ta je jav nost da nas? i na stru nih iz ra za ko je u ko mu ni ko lo gi ji ko ri sti mo sti e nam iz en gle ske Ve ili ne ma ke go vor ne sfe re, to de lu je lo gi no s ob zi rom na ute me lje nu tra di ci ju ma ti nih dr a va u pro u a va nju ko mu ni ka ci je, mas-me di ja i jav nog mnje nja. Prak sa pu bli ci te ta i od no sa s jav no u na sta je go to vo pa ra lel no (dru ga po lo vi na XIX ve ka) u SAD i Ne ma koj, a obe dr a ve mo gu se po di i ti ozbilj nim i ve o ma ute me lje nim is tra i va nji ma jav no sti. Ne ke od naj zna aj nijih te o ri ja u obla sti ma sov nog ko mu ni ci ra nja, efe ka ta me di ja i jav nog mnje nja jed na ko du gu ju ne ma kim in te lek tu al ci ma ko ji su se od Tre eg raj ha sklo ni li u Ame ri ku, kao i oni ma ko ji su osta li da mu na ovaj ili onaj na in slu e. Bez e lje da se pot ce ni do pri nos dru gih na u nih za jed ni ca u pro u a va nju jav no sti, re klo bi se da su Ne ma ka i Sje di nje ne Ame ri ke Dr a ve kom ple men tar no iz gra di le te melj sa vre me nog pri stu pa pro u a va nju masme di ja i jav no sti. Iz tih raz lo ga e mo pr vo ter mi no lo ki de fi ni sa ti iz ra ze jav nost i pu bli ka u en gle skom i ne ma kom je zi ku, a po tom pri stu pi ti se mi o ti kim aspek ti ma tih re i kod nas.
18
Re i audi en ce (pu bli ka) i pu blic (jav no, jav nost) u en gle skom je zi ku ima ju vi e zna e nja. U pr vom re du ime ni ca audi en ce je ozna a va la akt ili sta nje slu a nja, for mal no sa slu a nje ili in ter vju, pri li ku da se bu de sa slu an (kao u iz ra zu be ing gi ving an audi en ce with), a on da i: gru pu slu a la ca ili gle da la ca; i ta la ku, gle da la ku ili a la ku pu bli ku; gru pu stra stve nih obo a va la ca ili po sve e ni ka. Ter min po ti e slu iz sta ro en gle skog, od no sno sta ro fran cu skog, s ko re nom iz la tin ske re i audi en tia (audi re slu a ti). Ti pi na upo tre ba re i audi en ce da nas se od no si na ko lek tiv ni iz raz za lju de ko ji re ci pi ra ju jav no ko mu ni ci ra nje, gle da ju i ili slu a ju i, bez ob zi ra na to da li su lo ci ra ni na jed nom me stu ili ra su ti po red svo jih pri jem ni ka. Ti me se mi sli bli ku u sva kom smi slu: gle da o ce te le vi zi je, slu a o ce ra di ja, po se ti o ce kon cer ta na pu ili po li ti kog mi tin ga. U en gle skom je zi ku ter min aude in ce (pu bli ka) pod ra zu me va pa siv nost (pri ma o ci pre ne go sa u e sni ci) ma se (agre ga ta). Tek je Don Fisk (John ske) po et kom de ve de se tih uveo gla gol audi da ju i ti me pu bli ci ne to Fi en cing, pri tiv ni ju ulo gu u ko mu ni ci ra nju (to bi se, ilu stra ci je ra di, mo glo tu ma i ti ana log no ak te o ri ji o ko ri sti ma i za do volj stvi ma). Pu blic kao pri dev u en gle skom je zi ku zna i: iz lo en op tem po gle du, otvo ren; bro po znat, zna a jan (pu te ri ja lan, opa a jan; ko ji je u od no su, ko ji do blic fi gu re); ma se ti e ce le na ci je ili dr a ve (pu ji je pi ta nje dr a ve. Kao ime ni ca, ta re blic law); ko se pre sve ga od no si na: lju de u ce li ni, na po pu la ci ju; gru pu lju di ko ji ima ju za jed ni ki in te res ili ka rak te ri sti ke (re ti e iz sta ro en gle skog, a a ding pu blic). I ova re po ko ren joj je u la tin skoj re i pu dev ko ji ozna a va ne to na rod no, dr av no bli cus (pri tin sko). Ko lo kvi jal na upo tre ba re i pu o ma je i ro ka, pa se mo e pre po ili op blic ve zna ti kao ozna i telj za vi dlji vo, pro mi nent no, opa aj no, vla di no, na ci o nal no, op te, na rod no, dru tve no ili otvo re no. Kao ime ni ca se e sto od no si na po pu la ci ju uop te, tom i na gru pe ko je de le za jed ni ke bri ge, in te re se, raz u me va nja ili po tre be. a po Aso ci ja ci je ko je re pu blic iza zi va ju na en gle skom go vor nom pod ru ju uglav nom se od no se na ko lek ti vi tet za ko ji se pret po sta vlja da je re la tiv no ho mo gen, je din stven u ak ci ja ma ili tvrd nja ma. Plu ral pu blics (jav no sti) ko ri sti se ve o ma ret ko i pred sta vlja sko ra nji aka dem ski po ku aj da se na gla si he te ro ge nost od re e nih gru pa. gle skom je zi ku ima mno go iz ve de ni ca i idi o ma ko je raz li i to pre Re pu blic u en vo di mo, kao u pri me ri ma pu na sfe ra), pu av ni ne pri blic do main (jav blic enemy (dr ja telj), pu no si s jav no u) ili pu av na ko la). Ta ko e blic re la ti ons (od blic school (dr va lja na bro ja ti i iz ra ze kao to su pu da va tvo) i pu bli ci tet). blis hing (iz bli city (pu zu iz ra za pu gle skom je zi ku sa ne ka kvom ak tiv nom par ti ci pa ci jom, Ve blic u en li be ra ci jom i mo bi li za ci jom u re ni ci ma je te ko na i, iako se u aka dem skim kru de go vi ma jav nost e sto tre ti ra kao ra ci o nal na i ak tiv na. Za en gle sko audi ma kom je zi ku ko ri ste se sle de i ter mi ni: anhren, ge en ce u ne a nje); audi mal na re cep ci ja ili sa slu a nje, audi jen ci ja); zuhrerschaft hr (slu enz (for bli kum. Naj e i pre vod re i audi dij skom kon tek stu sva ka ko je i pu en ce u mas-me
19
pu bli kum (slu a o ci, gle da o ci, i ta o ci), re ko ja ima isti la tin ski iz vor kao i en gle ska re pu blic la tin ski ter min pu bli cus, ali kao to vi di mo dru ga i je zna e nje. U Ne ma koj re pu bli kum obi no ozna a va ko lek tiv ni na ziv za slu a o ce ili gle da o ce, od no sno po se ti o ce; ime za lju de ko ji pra te umet nost ili na u ku; na ziv za po se ti o ce mu ze ja, re sto ra na ili ka fea. Ne ma ki ko mu ni ko lo zi e e upo tre blja va ju iz raz re zi pi ent (sa zna e njem kao i kod nas, od la tin skog re ci pe re pri mi ti). En gle ska re pu blic (jav nost) od go va ra ne ma koj re i ffentlichkeit, to je iz raz ko ji je is tra i va i ma jav nog mnje nja po znat po na slo vu uti caj nog de la Jir ge na Ha ber ma sa Struk tur wan del der ffentlichkeit, ko ji je na en gle ski je zik pre ve den kao The struc tu ral tran sfor ma tion of the pu blic sphe re, a kod nas kao jav no mnje nje. Iz ra zu na sfe ra (ko jav ji je pre ko en gle skog je zi ka do speo i do nas kao naj e i ter min ko jim pre vo di mo ne ma ku re ffentlichkeit) po sve ti e mo pa nju ne to ka sni je. Re no ozna a va ne to to je otvo re no, do stup no, pri stu pa no, to svi ffentlichkeit obi gu da vi de ili u ju. I iz ve de ni ce ima ju to zna e nje: ffentliche Ve ni mo ran stal tung (jav skup ili do ga aj) ili das ffentliche Wohl (jav no do bro). Ova re ima du gu dis kur ziv nu isto ri ju u ne ma koj aka dem skoj jav no sti, a ti me i re la tiv ni nor ma tiv ni ka rak ter, ti no po zi tiv nu, ak tiv nu ko no ta ci ju u od no su na, re ci mo, ne ga tiv no vred no va prak nje re i mas sa). se (ma Re i pu bli ka i jav nost ima ju svo je de no ta ci je i ko no ta ci je u srp skom je zi ku ko je sva ka ko va lja obra zlo i ti. Ime ni ca pu bli ka mo e se na i u je di nom sa vre me nom Ve li kom re ni ku stra nih re i i iz ra za (Klajn i ip ka, 2006) kao de ri vat la tin skog pu bli cus, a u zna e nji ma: skup pri sut nih oso ba, gle da o ci, slu a o ci; lju di sa istim in te re so va njem, uku som ili od no som pre ma e mu, oni ko ji pra te od re e nu kul tur nu, umet ni ku ili za bav nu de lat nost; pa ak i kao jav no mnje nje ili jav nost (?!) i i ro ke ma se. Iz ve de ni ce su nam po zna te: pu bli ka ci ja, pu bli ci sti ka i pu bli ci tet. li ku i zna e nju u srp skom, hr vat skom i slo ve na kom Re jav nost (u istom ob je zi ku, s tim to Slo ven ci upo tre blja va ju i iz raz ob ro slo ven skog na in stvo od sta zi va za za jed ni cu, kod nas op ti na) do la zi nam od sta ro slo ven skog ja vi ti ui ni ti po zna tim ili vi dlji vim (ja vi ti oba ve sti ti, sa op ti ti; ja vlja mu se vi di). U sta rom do brom lek si ko nu Si no ni mi i srod ne re i srp sko hr vat sko ga je zi ka (La le vi, 1974) mo e se pro na i neo d re e ni ob lik pri de va ja van (u smi slu pri stu pa an, ne skri ven, vi dljiv, otvo ren, po znat) i od re e ni ob lik pri de va jav rod ni, dr av ni, za jed ni ni (na ki, op ti), dok se re jav nost ne ob ja nja va po seb no, te se i ta lac upu u je na si no ni me na rod i svet. kle, u srp skom je zi ku funk ci o ni e dvo ja ko. U pr vom zna e nju Re jav nost, da mi sli se na otvo re nost, pri stu pa nost, ne skri ve nost ili vi dlji vost, a u dru gom na za jed ni cu ili na rod, na ro i to na po pu la ci ju ko ja ima po ten ci jal ni stav ili opre de lje nje. ko se mo e re i: bez jav gim re i ma, bez jav no sti kao do Ta no sti ne ma jav no sti. Dru me ili pro ble ma ne ma za ja mo e da za uz stup no sti i otvo re no sti te jed ni ce ko me ade
20
kvat no opre de lje nje. U srp skom ko lo kvi jal nom je zi ku naj e i si no ni mi za jav nost upra vo su na rod ili na ci ja (bli e Ol por to vom shva ta nju ne go poj mu ak tiv ne ili kri ti ke jav no sti) i bi e da je to zbog hro ni nog ne do stat ka gra an ske kul tu re, tra di ci je i ter mi no lo gi je, pa se sto ga jav nost e sto iz jed na a va s na rod nom vo ljom ili sta vom na ci je (za ta se vo e i pro pa gan di sti una pred po bri nu). Kad re jav nost ozna a va otvo re nost, do stup nost i pri stu pa nost, to se naj bo lje mo e ilu stro va ti uobi a je nim po li ti kim i de mo krat skim iz ra zom jav nost i pro zra nost po li ti kog i vo ta, pri e mu se jav nost shva ta kao slo bo da go vo ra, otvo re nost od lu i va nja i kon tro la, da kle kao jav nost ra da. Je dan iz raz u srp skom je zi ku ta ko e ilu stru je ta se pod jav nim pod ra zu me va: jav na taj na. Ne to je, da kle, svi ma zna no, ali je ipak taj na (sto ga to ni je jav no iz re e no). Da kle, da bi se ov de ne to sma tra lo jav nim, tre ba da bu de ne sa mo svi ma po zna to ne go i svi ma sa op te no. Sa dru ge ne, ka da se po li ti a ri ma spo i ta va da iza za tvo re nih vra ta pot pi su ju ugo vo re ili stra no se ured be, od njih e mo e sto u ti da je u pi ta nju jav ni do ku ment sa mo za to do ci mo, na la zi na in ter net-stra ni ci ne kog mi ni star stva. Dru gim re i ma, u tom to se, re slu a ju je jav kar ni ko i ne is ko ri stio pra vo da no ono to je svi ma na dis po zi ci ji, pa ma zna. U tom smi slu jav je sa je ak ni svi go se s tim upo no ni op te no, ni ma po zna to, ne no stav no do stup no. je jed Sva ko dnev no se re jav nost de ko di ra kao za mi lje ni skup lju di jed ne te ri to ri jal ne za jed ni ce (no vo sad ska jav nost, srp ska jav nost) i je se hi po te ti ko opre de lje nje mo e okvir no re pre zen ta tiv no sta ti sti ki iz ra u na ti. Dru gim re i ma, jav nost obi no ni je jav nost ako joj se ne pri pi su je po ten ci jal no ili ak tu el no mnje nje (vi dlji vo u iz nost ne e do zvo li ti, jav nost ni je pri hva ti la ili na i lo je na osu du ra zi ma ti pa to jav jav no sti). S tim u ve zi je i iz raz jav no mnje nje. Prem da ne ki is tra i va i jav nog mnje nja obi no ka u ka ko utvr u ju i me re sta vo ve jav no sti, to je ve o ma te ko do ka za ti. nost, na i me, ne ma stav. Jav nost ne ma ni mnje nje, osim kad se ono sta ti sti ki Jav u je i pred sta vlja, jer je po jam sta va ve o ma pro ble ma ti an. Sta vo vi se is pi tu ju utvr pre sve ga zbog nji ho ve ak ci o ne kom po nen te, a psi ho lo gi ja ni je de fi ni tiv no us pe la di za ko ni tost da ljud ska po stu pa nja je su po sle di ce sta va. Na pro tiv, je di no da utvr u zda no utvr e no je da naj e e od kon tek sta za vi si ho e li o vek po stu pi ti to je po u skla du sa de kla ri sa nim sta vom ili pot pu no su prot no nje mu (Rejk i Ed kok, 1978; Aron son i dru gi, 2005). Mnje nje je ade kva tan iz raz za sta vo ve ko je pri pi su je mo jav no sti, jer ono pod ra zu me va ne do volj no lo gi ki i em pi rij ski za sno va no mi lje nje, nut no uve re nje ili gle di te (Tre bje a nin, 2004). Uglav nom, mnje nje se obi no tre di na opre de lje nje u od no su na po nu e ne od go vo re is pi ti va a. svo Od nos jav no sti i pu bli ke kod nas ta ko e ni je do kra ja de fi ni san. Uobi a je no je da pu bli ka i jav nost je su za mi lje ni agre gat istih po je di na ca, pr vi put u ulo zi re ci gi put u ulo zi re pli ci je na ta. Bi lo bi lo gi no da jav nost mo ra pr vo bi ti pi je na ta, a dru pu bli ka (da pri mi po ru ku) da bi mo gla da re a gu je kao jav nost (da iz ra zi re ak ci ju), ali
21
- ni je ta ko. Jav nost je mno go i ra od pu bli ke i is tra i va nja jav nog mnje nja na to e sto uka zu ju: ni je ne u o bi a je no da se is pi ta ni ci u ve li kom pro cen tu iz ja sne kao neo ba ve te ni ili ne do volj no oba ve te ni o ne kom pro ble mu ili po ja vi (da kle ni su ni ka ko pri pa da li pu bli ci u bi lo kom vi du), a da se ipak nji ho vi od go vo ri uvr ste u ukup no opre de lje nje jav no sti. Jav nost je, da kle, jav nost i ka da ni je oba ve te na. Tre ba sva ka ko is ta i i to da po sto ji iz raz ko jim se jav nost iz jed na a va s pu bli kom (po ja vi ti se u jav no sti, gde jav nost pro sto pod ra zu me va pu bli ku u smi slu fi zi kog sve do ka ne i jeg po ja vlji va nja), a da se obr nu to ne prak ti ku je. Jav nost se e sto sma tra pu bli kom ko ja re a gu je, kao to je slu aj ka da je jav nost osu di la ili ni je do bro pri hva ti la ne ku emi si ju ili no vin ski tekst. Do du e, ne bi uvek tre ba lo pod ra zu me va ti da su svi ko ji u ju (jav nost) za i sta i oni ko ji su gle da li ili i ta li (pu bli ka). U Sr bi ji se, na i me, osu e sto po zi va na jav nost i u slu a je vi ma ka da se o po ten ci jal noj re ak ci ji jav no sti pre ta. ne zna ama ba ni nost, re ci mo jo jed nom, obi no pod ra zu me va ap strak tan, za mi lje ni skup Jav di vi dua ne ke za jed ni ce. Kad ka e mo jav sli mo ni na ko ga kon kret no. in nost, ne mi Osim u jed nom slu a ju: kad ka e mo jav ra lu. Ta da obi no mi sli mo na no sti, u plu men ti ra ne jav no sti, pri e mu smo obi no u sta nju da ime nom i pre zi me nom seg ve de mo bar dva ili tri pred stav ni ka te vr ste jav no sti (stru ne, pro fe si o nal ne ili na ne ke dru ge gru pe). Pod jav no u, da kle, u smi slu ovog ra da, pod ra zu me va mo s jed ne stra ne otvo re nost, do stup nost i pri stu pa nost, sa dru ge sli ku za jed ni ce ko ja po ten ci jal no mni i re pli ci ra, ali i pred sta vu o tom mnje nju. Ta ko se en gle ski iz raz pu blic re la ti ons, ko ji bu ni od no si, ov no si s jav no u, a da se ti kval no zna i jav de pre vo di kao od me ne gu bi ori gi nal ni smi sao. Ha ber mas i jav na sfe ra Bi e neo bi no va no da se, po sle ter mi no lo kih na po me na, na krat ko po sve ti mo poj mu jav na sfe ra i pri stu pu Jir ge na Ha ber ma sa jav no sti. Od pre mi je re knji ge Jav no mnje ber mas, 1969 [o ri gi nal: Struk jam jav nje (Ha tur ne pro me ne jav no sti, 1962]), po ne sfe re pred sta vlja je dan od klju nih kon ce pa ta u ko mu ni ko lo kom, so ci o lo kom, po li ti ko lo kom ili fi lo zof skom raz ma tra nju i pro u a va nju jav no sti. Re klo bi se da sam kon cept ni je do kra ja za o kru en ni de fi ni san ak ni od svog auto ra, sa mog ber ma sa. Sprem ni smo da po sve do i mo da je upra vo u to me je dan od klju nih Ha lo ga zbog ko jeg su se raz li i ti te o re ti a ri ta ko zor no po sve ti li jav noj sfe ri. raz Raz ma tra ju i struk tu ral ne pro me ne jav ne sfe re, Ha ber mas (1969) po la zi od nje ni ce da ona ni slu aj no ni je bez vre me ni aspekt dru tva. Na pro tiv. Opi su ju i i ti ke oral ne olim pij ske igre, pa fe u dal nu re pre zen ta ci o nu jav nost (kao for mu an ka zi va nja), on sti e do svog pred me ta gra an ske bur o a ske jav no sti. Ta kva pri
22
jav nost ima svoj osnov, ka ko u pri vat nom pod ru ju (gra an sko dru tvo, unu tra nji po ro di ni pro stor, li te rar na jav nost, po li ti ka jav nost i sam grad) ta ko i u sfe ri jav ne vla sti (dr a va kao pod ru je pri si le i dvor kao are na ple mi skog dru tva). Gra an sku eli tu i ni li su lju di ko ji ne vla da ju, a ve ba li te jav nog re zo no va nja - pro ces sa mo pro sve i va nja - ob u hva ti la je li te rar na jav nost. Jav nost jav nih vla sti bi va po tom ne gi ra na po li ti kim re zo no va njem pri vat nih lju di. Ha ber ma so va bur o a ska jav na sfe ra pod ra zu me va la je jed nak sta tus ue sni ka, ra ci o nal ni ar gu ment kao je di nog ar bi tra, dis kurs sa sta vljen od pro ble ma od za jed ni kog zna a ja i in klu ziv nost. Pad bur o a ske jav ne sfe re Ha ber mas vi di u po sre do va noj jav no sti i pa siv noj po tro nji ma sme di ja. Va na sfe ra ima dva po no je ov de uvi de ti da ter min jav ve za na sku pa zna e nja: pr vi je u ve zi s jav no u kao ak tu el nim fi zi kim en ti te tom i na rod nim su ve re ni te tom, a dru gi uklju u je kon cept jav no sti i otvo re no sti. Isto sre e mo u kon cep tu no sti u en gle skom pu ma kom ffentlichkeit, srp skom jav skom jav blic, ne nost ili ru to je on da bio po tre ban iz raz jav na sfe ra? Za to to bi, osim na ve de . Za nih oso bi na, jav na sfe ra tre ba lo da pod ra zu me va i tzv. tr i te ide ja, ra ci o nal nost re nog dis kur sa i istin ski su ve re ni tet jav no sti (Murphy, 2005: 1964). Jav na sfe ra otvo ni je sa mo jav nost, ni ti sa mo uslov jed na ko sti i op teg pri stu pa, ne go i pro ces i pro stor kroz ko ji pri vat ne oso be for mi ra ju jav no mnje nje. Ha ber mas za pra vo re pli ci ra po zi ti vi sti koj so ci o lo gi ji, on po no vo uvo di zna aj ra zu ma i ra ci o nal nog dis kur sa. Otu da i po tre ba za ter mi nom jav gle ski pre vo di lac je ne ma ki ffentlich na sfe ra. En veo kao pu to da bi iz be gao re i kao to su pu kva lan keit pre blic sphe re i za blic ness (bu vod, uva a va zna e nje ne ma kog su fik sa ke prot nom it) ili pu bli city, jer bi u su pre Ha ber ma sov kon cept u ame ri kom kon tek stu ne iz be no op te re tio ne ga tiv nim ko no ta ci ja ma re klam ne i pro pa gand ne in du stri je. na sfe ra je, da kle, mno go vi e od sa mog kon cep ta jav no sti. Dve go di ne po Jav mi je ri nje go ve stu di je o struk tu ral noj tran sfor ma ci ji jav ne sfe re, Ha ber mas pi pre e en ci klo pe dij sku od red ni cu za Fischer Le xi con Sta at und Po li tik (na en gle skom: ber mas, 1974), gde ja sno na vo di da jav noj sfe ri pri pa da ju svi do me ni dru tve Ha nog i vo ta u ko ji ma jav no mnje nje mo e da bu de for mi ra no, stvo re no u sva koj kon ver za ci ji pri vat nih oso ba. Neo p ho dan uslov pred sta vlja di ja log u jav nom mi ljeu, pri e mu pri vat ne oso be ne tre ba da bu du mo ti vi sa ne za ra dom ni ti da bu du pot i nje ne prav nim re gu la ci ja ma bi ro krat ske dr a ve. Dru gim re i ma, ni ko ni je si ljen na po slu nost, ni ko ni je rob pro fi ta. Jav nost je su prot na taj noj po li ti ci, pri sta vlja de mo krat sku kon tro lu ak tiv no sti dr a ve, ona kri ti ku je i po sre du je ona pred me u dr a ve i dru tva. iz ber mas stal no re vi di ra i una pre u je kon cept jav ne sfe re. U svom zna aj nom Ha lu Bet we en facts and norms (Ha ber mas, 1996) on pod jav nom sfe rom pod ra zu de me va ko mu ni ka cij sku struk tu ru (si stem ski iz raz) uko re nje nu u svet i vo ta (Hu ser lov
23
po jam) kroz kon cep tu al no po ve za nu mre u (opet si stem ska ter mi no lo gi ja) ci vil nog dru tva. On tvr di da se jav na sfe ra mo e naj bo lje opi sa ti kao mre a za ko mu ni ci ra nje in for ma ci ja i gle di ta, pri e mu su ko mu ni ka cij ski to ko vi kroz pro ces fil tri ra ni i sin te ti zo va ni ta ko da se sa bi ra ju u su me te mat ski ja sno odvo je nih jav nih mnje nja. Ha ber mas is ti e da jav no mnje nje ne sme bi ti po me a no sa re zul ta ti ma an ke ta ono to mo e bi ti sa mo po sle fo ku si ra ne i jav ne po li ti ke de ba te. Sa da vre di iz ne ti ne ko li ko opa ski na ra un po pu lar no sti i zna a ja Ha ber ma so vog kon cep ta jav ne sfe re. Pre sve ga, de ba ta o Ha ber ma so vom kon cep tu je u sa moj Ne ma koj na u noj jav no sti prak ti no okon a na, pa ra dig ma kao da je is cr plje na i Ha ber mas, pro sto, vi e ni je u tren du. Po no vi mo, za tim, da je ade kva tan pre vod re blic ness (na en nost (na srp i ffentlichkeit za pra vo pu gle skom) i jav skom). Sa ma re ffentlichkeit ini ci jal no je ko ri e na u Ne ma koj od dru ge po lo vi ne XVI II ve ka a va la je me sta na ko ji ma je gra ski pro to ko li, i ozna a ni ma do zvo ljen pri stup dvor li gij ske slu be i aka dem ska pre da va nja. Iz raz pu ja vio se pr vi put u re blic sphe re po gle skom pre vo du 1974. go di ne (u tek stu ko ji smo po mi nja li: Ha ber mas, 1974), a en Ha ber ma so vi pre vo di o ci Sa ra i Frenk Le noks (Sa ra i Frank Len nox) u fu sno ti ci ti ra ju stru nja ka za tran skul tu ral ni aspekt re i Pi te ra Ho hen da la (Pe ter Ho hen dahl), ji ka e da se no vi ter min uvo di da se jav ti fi ko va la sa in nost ne bi iden di vi du a ma ko ko ber ma su je ovaj pre vod (i no va di men zi ja) oi gled no pri jao, jer je se udru u ju. Ha ka da ni je osvr nuo na pro blem u pre vo e nju. In te re sant no je, me u tim, da se se ni u Ha ber ma so vom raz ma tra nju po ja ve jav ne sfe re (Ha ber mas, 1969) ona pr vo lo ci ra u En gle skoj, po tom u Fran cu skoj, pa tek on da u Ne ma koj, dok iz ma tra nu raz za pro ja vu na sta je pr vo u Ne ma koj. po Ha ber mas osta vlja uti sak na i ta o ca kao da je pr vi ko ji je na pi sao sve o bu hvat nu isto ri ju i te o ri ju jav ne sfe re, ali ni je ta ko. Mno ge knji ge su ob ja vlje ne pre i po sle 1 ga. U jed noj ne ma koj stu di ji o jav noj sfe ri ob nje ja vlje na je bi bli o gra fi ja te mat skih ra do va o jav no sti na pre ko 50 stra na, a Ha ber mas je po me nut na ma lom pro sto ru, pre sve ga kao isto ri ar jav ne sfe re, autor nor ma tiv nog pri stu pa i po li ti ki ana li ti ar. Ako je ta ko, za to je on da Ha ber mas i nje gov kon cept jav ne sfe re to li ko ko men ta ri san i ta ko po pu la ran (van Ne ma ke)? Po ku a e mo da jed no stav no od go vo ri mo na ovo pi ta nje. Pre sve ga, bit no je vre me ka da se knji ga po ja vi la (1962). Sa mo tri go di ne ra ni je, So ci jal de mo krat ska par ti ja Ne ma ke jav no je od ba ci la mark si sti ku tra di ci ju i usvo ji la re for mi sti ki pro gram. Vi en kao gla sno go vor nik ne ma ke le vi ce, Ha ber mas je u pr vo vre me i tu ma en kao ne ko ko kon cep tom jav ne sfe re uvo di prin cip po ste pe nih pro me na i od ba cu je ne iz be nost re vo lu ci je. Za i sta, nje go va te o ri ja prak ti no i ni je te o ri ja zah te va za po li ti kom par ti ci pa ci jom, ne go za me na za tu
1 Vi de ti: Ho hen dahl, Pe ter Uwe (ed) (2000). Of fen tlic hke it Geschic hte eines kri tischen Be griffs. Stut tgart: J. B. Met zler.
24
par ti ci pa ci ju (va lja na gla si ti da se nje gov kon cept de li be ra tiv ne de mo kra ti je ja vlja ka sni je). Da bi smo ne ma ki prin cip kon zer va tiv ne mo der ni za ci je mo gli da sa gle da mo u pra vom sve tlu, tre ba osve tli ti ja ku tra di ci ju in te lek tu al ne de ba te bez ve li kih po li ti kih kon se kven ci ko ja i da nas u Ne ma koj i vi kroz po seb ne sek ci je u dnev noj i ne delj noj tam pi i ko je se na zi va ju fe u il le ton (kod nas felj ton ozna a va pu bli ci sti ku tam pa nu u na stav ci ma; iz raz po ti e od fran cu ske re i fe u il let ma la stra na). Ka ko na vo di Klajn stu ber (2001), Jens Je sen, ured nik felj to na u li stu Die Ze it (vo de em ne ma kom ne delj ni ku u ko jem je Ha ber mas naj e e ob ja vlji vao ese je i po le mi ke tek sto ve), sam pri zna je da su ne ma ki felj to ni me sta za uto pi je, to le ri sa ne od po li ti a ra pre sve ga za to to su pi sa ne ap strakt nim je zi kom, i me se pri stup de ba ti li mi ti ra svi ma osim in te lek tu al noj eli ti. Ha ber ma sov uti caj na ne ma ku po li ti ku i nost ba zi ran je pre sve ga na ta kvim tek sto vi ma, na nje go voj li noj tra di ci ji ve li kih jav li ti kih de ba ta. po ber mas za i sta ni je te deo ni ko ga. Do bar deo svo je sla ve on du gu je jav nim ili Ha dem skim po le mi ka ma sa Haj de ge rom, Po pe rom i Al ber tom, Ga da me rom, Lu aka ma nom ili Li o ta rom. Osim to ga, Ha ber mas je umeo da se pri dru i pre sti noj in sti tu ci ji (In sti tut za so ci jal na is tra i va nja u Frank fur tu) i se be pred sta vi kao na sled ni ka i ka sni jeg pred vod ni ka (i po red ne su gla si ca sa Hork haj me rom i Ador nom, ak i u ve zi sa sa mim ha bi li ta ci o nim ra dom Struk tur nim pro me na ma jav ne sfe re), znao ti fi ku je so ci jal ni pro blem (otu e nje, do mi na ci ja) i po nu di cen tral no re e je da iden nje (ko mu ni ka tiv na ak ci ja), umeo je da se be po sta vi kao u ne sfe re. va ra ka pi je jav Lu man, mas-me di ji i jav nost Na su prot ta kvom Ha ber ma su ra sla je te o ri ja Ni kla sa Lu ma na. Nji ho ve pr ve na u ne raz mi ri ce ti ca le su se poj ma vre me na, sve ta i vo ta, kon tek stu al ne za vi sno sti, ne ma kog ide a li zma, poj ma smi sla, pa ra dok sa i kon ver gen ci je, a Ha ber mas ka da ni je do zvo lio da knji ga po le mi ka ko ju su tim po vo dom za jed ni ki ob ja vi li ni bu de pre ve de na na en gle ski je zik. ber mas je so ci o lo gi ju od u vek sma trao kri ti kom dru tva (a na u ku go to vo Ha mo ral nom oba ve zom), dok je Lu man tvr dio da je so ci o lo gi ja sa mo pro ma tra nje dru tva. Lu man je pi sao da se sve mo e na pra vi ti bo lje, ali da se tre ba pro sto su zdr a va ti od mo ral nih pro ce na sve dok se ne vi di ka ko se na u no mo e raz mi lja ti der nom kom plek snom dru tvu. Ha ber mas dru tvo de li na svet si o mo ste ma i svet i man sma trao da je dru tvo je dan si stem (svet sko dru tvo) sa svo vo ta, dok je Lu jim pod si ste mi ma. Ha ber mas je ko mu ni ka tiv no de la nje pri pi si vao po je di na nim lju di ma i nji ho vom in ter su bjek tiv nom raz u me va nju, dok je Lu man tvr dio da se dru tve ni si ste mi sa sto je od ko mu ni ka ci je. Ha ber ma so vo ko mu ni ci ra nje ori jen ti sa no je ka raz u me va nju i kon sen zu su, a Lu ma no vo na raz u me va nje se lek ci ja i raz li ka, na upo re i va nje ne sa gla sno sti.
25
Lu man sma tra da u funk ci o nal no di fe ren ci ra nom sa vre me nom dru tvu ne po sto ji ni ka kav osnov ni, fun da men tal ni si stem. Ne ma hi je rar hi je i ne ma do mi na ci je me u si ste mi ma, ne po sto ji so ci jal ni si stem ko ji su tin ski ka rak te ri e dru tvo. Ipak, si ste mi se ne jed na ko raz vi ja ju, ne ki ra stu, ne ki sla be i gu be se. Raz li i ti si ste mi su u raz li i tim vre me ni ma raz li i tog zna a ja u dru tvu. Mas-me dij ski si stem je da nas ne to to bi smo naj bo lje opi sa li kao no vu zve zdu me u si ste mi ma. Po ti e jo od pro na la ska tam par ske pre se, a do i vlja va pra vu eks plo zi ju u dru goj po lo vi ni pro log ve ka. Me di ji da nas, re kao bi Lu man, naj bo lje po ka zu ju re la tiv nu be smi sle nost sa vre me nog pro iz vo e nja smi sla. Po to je po Lu ma nu jav nost va lu ta mas-me dij ski po sre do va ne ko mu ni ka ci je, po sve ti e mo pa nju Lu ma no vim te za ma o mas-me di ji ma, uz po mo tu ma e nja Hans-Ge or ga Me le ra (Mo el ler, 2006). Lu man pri me u je da teh no lo gi ja de li tvor ce pro gra ma i pu bli ku, ali ga to ne vo di (kao Haj de ge ra ili Bo dri ja ra) da uma nji auten ti nost ove ko mu ni ka ci je. na me u je da to sa mo mo e bi ti raz log da se mas-me dij sko ko mu ni ci ra nje On pri gla si svo gu im sa mo uz pri su stvo od re e ne teh no lo gi je. Ta kvo pro je vr snim, mo ko mu ni ci ra nje ne tra i spa ci jal ni i tem po ral ni kon takt i ne mo e se kon tro li sa ti u li koj me ri (pre ki da ti, pro tiv re i ti, pre u ta ti). Mas-me dij sko ko mu ni ci ra nje ni je ve no lo ki pro blem, jer se o ko do vi ma, sim bo li ma i funk ci ja ma ko mu ni ka ci je ne teh mo e ni ta sa zna ti pro u a va njem har dve ra. Ope ra ci je teh no lo gi je ni su ope ra ci je sov nog ko mu ni ci ra nja. ma Ako su mas-me di ji iz di fe ren ci ra ni u auto po je ti ki si stem, on da taj si stem ima svoj kd. Bez ope ra tiv ne za tvo re no sti ne ma auto po je ze so ci jal nih si ste ma, a bez upo tre be ko da si stem se be ne mo e da di fe ren ci ra iz oko li ne. Lu man ba zi ni kod me dij skog si ste ma vi di u di stink ci ji in for ma ci ja / ni je in for ma ci ja. Mas-me di ji pro ma tra ju okru e nje i po tom se lek tu ju, od no sno kon stru i u in for ma ci je. Oni su o ku pi ra ni se lek tiv nom pro duk ci jom in for ma ci ja. In for ma ci ja je, pro sto, sve pre di ji se lek tu ju i tam pa ju ili emi tu ju, ne in for ma ci ja je ono to osta ono to mas-me je neo bja vlje no. U pi ta nju su op te, ge ne ral ne in for ma ci je za sve i sva ko ga. ak ni e nja ogra ni e na (ta no je, po sto je fil mo vi sa mo za od ra sle, ali to su su i ogra mo vi za sve od ra sle). fil Zna mo da ele men ti auto po i e ti kih si ste ma ni su on to lo ki pred o dre e ni (sa mo ih upo tre ba i ni ele men tom). Ta ko je i iz bor in for ma ci je ist kon struk ci o ni pro ces ne to po sta je in for ma ci ja sa mo ti me to je se lek to va no i funk ci o na li zo va no. dij ski si stem per ma nent no pre tva ra in for ma ci je u ne in for ma ci je, kon Mas-me tin gent no u re dun dant no. Sa sva kom no vom ope ra ci jom si ste ma, vred nost pre sta je da bu de vred nost (Luh mann, 2000). Ovu po ja vu ne sre e mo kod dru gih si ste ma. U pra vo su u, re ci mo, le gal no ne po sta je ile gal no im se pro gla si le gal nim. di ji funk ci o ni u br zo, br e ne go dru gi si ste mi. Vre me je, po Lu ma nu, Mas-me znak da se ne gde dru gde ne to dru go de a va, a mas-me di ji nas ite ka ko i ne to
26
ga sve sni ma. Ne ki ob li ci ana hro ni za ma i po na vlja nja po treb ni su na u ci, pra vu ili obra zo va nju. Me di ji ma su su vi ni. Za to su mas-me di ji br zi. im je ko mu ni ci ra na, in for ma ci ja pre sta je da bu de in for ma ci ja i mo ra da bu de za me nje na no vom. Sve no vac i no va in for ma ci ja dva su cen tral na mo ti va mo der ne so ci jal ne di na mi ke , ka e Lu man (2000: 21). Ni klas Lu man ne ma di le me u ve zi sa od no som me di ja i na eg po i ma nja stvar no sti. Nje go va knji ga Stvar nost ma sme di ja po i nje iz ri i tim sta vom da sve to zna mo o na em dru tvu ili o sve tu u ko jem i vi mo zna mo kroz mas-me di je. I ono to je jo va ni je za so ci jal nu ori jen ta ci ju sva kog po je din ca mi kroz me di je sa zna je mo ne sa mo ono to nam po sta je zna no, ne go na ma bi va zna no ono to je svi ma zna no. Dru gim re i ma, me di ji nam kon sti tu i u svet ko ji de li mo sa dru gi ma. Bez me di ja ne mo e mo pri a ti sa dru gi ma o za jed ni koj re al no sti. Za hva lju ju i me di ji ma mi li mo isti svet. de di ji ma ni pu li u svo jom pu bli kom? Lu man ka e da mi o me di ji ma zna Da li me mo do volj no, pa sto ga i ni smo u mo gu no sti da im do kra ja ve ru je mo. Pre ma nji ma se od no si mo ta ko da sum nja mo u ma ni pu la ci ju. Ipak, iz to ga ne pro iz i la zi ni na je di na zna aj na po sle di ca. Zna nje ko je smo do bi li pu tem mas-me di ja sko ro jed sa mo volj no se spa ja u struk tu ru ko ja ja a. Mo e mo sve to zna nje okva li fi ko va ti kao po ten ci jal no du bi o zno, ali sve jed no - mo ra mo se oslo ni ti na nje ga da bi smo se po ve za li sa dru gi ma. Za hva lju ju i, da kle, i nje ni ci da nam mas-me di ji nu de ono to je svi ma zna no, bez ob zi ra na kva li tet ili isti ni tost tih in for ma ci ja one sve jed no po sta ju osnov za da lju ko mu ni ka ci ju (to uklju u je i ospo ra va nje) u dru tvu. Jav nost pro sto pri hva ta mas-me dij sku re al nost kao na u za jed ni ku stvar nost. Ne ma mo dru gu ume sto nje. i vi mo sa sum njom u ma ni pu la ci ju, ali ako po rek ne mo da na nju stvar nost te ko e mo se po ve za ti sa su tra njom stvar no u. Za to sa vre me ni ne ma ki te o re ti a ri jav no sti i od no sa s jav no u sve re e od me di ja zah te va ju isti ni tost, a sve e e ade kvat nost i pri me re nost (Ben te le, 2007). Lu man se pre ma hu ma no cen tri nim kri ti kim pri med ba ma mas-me di ji ma od no si kao pre ma ra ci o na li sti kom ro man ti zmu, tvr de i da ma ni pu la ci ju mas-me di ja ne sme mo svo di ti is klju i vo na gru pu lju di ko ja ih vo di. To bi on da zna i lo da bi, kad bi se ta gru pa uklo ni la i ma ni pu la ci ja za u sta vi la, od jed nom is pli va la jed na i je di na pu na isti na o Za liv skom ra tu, na pri mer. Ta kva esen ci jal na stvar nost, re al nost sa ma po se bi, jed no stav no ne po sto ji i te ko da e me di ji na ta kav na in ikad bi ti oslo bo e ni. Jed na ko je na iv no ve ro va ti da bi, ka da bi po li ti ka i eko no mi ja me di je osta vi le ru, ovi od jed nom pro go vo ri li isti nu. To je isto to li ko ve ro vat no ko li ko i hi po na mi te ti ka si tu a ci ja da bi po li ti ka, kad bi je me di ji li i li pri ti ska, od jed nom or ga ni zo va la ar gu men to va nu ras pra vu u kam pa nji i slo bod ne i po te ne iz bo re, a ne spek takl za bi ra e. Sta ro e vrop ska je za blu da, mi sli Lu man, da me di ji ni su si stem ne go su sa i nje ni od lju di, pa ih je sto ga la ko pro me ni ti, de mo kra ti zo va ti i usme ri ti ka isti ni.
27
Mas-me di ji ne re pre zen tu ju, da kle, ni ka kvu on to lo ku, objek tiv no do stup nu stvar nost. Kao auto po i e ti ki kog ni tiv ni si stem, oni pro ma tra ju re al nost i ti me je kon sti tu i u. Ne ma ap so lut no auten ti nog i je din stve nog tu ma e nja do ga a ja, svi pro ma tra i ima ju svo ju per spek ti vu. Me di ji kon stru i u re al nost za dru tvo i jav nost, ali ta re al nost ni je ni ta vi e i ni ta ma nje stvar na od zbi lje bi lo ko jeg dru gog si ste ma (o ve ka, po li ti ke, eko no mi je). Svet je u fe no me no lo kom smi slu ho ri zont. Kon struk ci ja stvar no sti uvek je i stvar nost kon struk ci je. Osnov na funk ci ja mas-me dij skog si ste ma u dru tvu sva ka ko je sta bi li za ci ja no sa re dun dant nog i kon ti ngent nog. Me di ji nam nu de ogra ni en iz bor. Ne po od zna to pre tva ra ju u zna no. o ve ko va je iskon ska te nja da se bi ob ja sni svet u ko jem i vi. Sve to nam je ne po zna to uno si nam ne iz ve snost i strah.
28
Dru ga funk ci ja me di ja je uti caj na so ci jal nu di na mi ku, ubr za va nje vre me na. Mas-me di ji uvek dr e dru tvo na opre zu, pri pre ma ju ga na iz ne na e nja. Stal no kon fron ti ra ju dru tvo s no vim pro ble mi ma, stal no pro iz vo de no ve iri ta ci je. Me di je e sto op tu u ju da uz ne mi ra va ju jav nost. Me di ji ma je to funk ci ja. Dru gi dru tve ni si ste mi ne mo gu ta ko jed no stav no da za ne ma re me dij sku pro iz vod nju in for ma ci ja i vre me na. Mo ra ju da re a gu ju. Za to je sva ka dru ga po li ti ka kam pa nja vo e na pod slo ga nom ti pa Vre me je za pro me ne, a eko no mi ja sva ke go di ne iz no va me di ji ma upla u je vi so ke su me za pro mo tiv ne kam pa nje pro iz vo da. Me di ji snab de va ju dru tvo op te do stup nom me mo ri jom, ko ja ne ma for mu osta ve za in for ma ci je ne go stal no o pe ra tiv ne pro iz vod nje stvar no sti (Mo el ler, 2006). Sva ki si stem pro iz vo di svo ju stvar nost, a mas-me di ji svim tim stvar no sti
29
ma obez be u ju za jed ni ko za le e. Tre a, mo da naj va ni ja funk ci ja mas-me di ja je upra vo to: stva ra nje spe ci fi ne for me stvar no sti, po la zne ta ke za sva ku dru gu si stem sku stvar nost. To je ne ka vr sta de lje ne, mo da bi se mo glo re i naj ma nje za jed ni ke stvar no sti. Sti e mo opet do Ha ber ma sa, jer Lu man iz ri i to ka e da na a stvar nost ni je ni ka kva de lje na stvar nost, ona ni je ba zi ra na na kon sen zu su ili bi lo ka kvom do go vo ru me u gra a ni ma. Da je ta ko, mas-me di ji bi bi li de sta bi li zu ju i fak tor. Oni nam, na pro tiv, uvek nu de ogra ni e ni iz bor va ri ja ci ja i flek si bil nost (i je len i lav, i DS i SNS). Za to nor ma tiv ni zah tev me di ji ma ni ka ko ne mo e bi ti kon sen zus. Sup til ni od nos raz li i to sti i re dun dan ci je neo p ho dan je uslov da dru tvo iz beg ne ri zik ko mu ni fi ka ci je. Slo bo da iz bo ra mo ra da po sto ji, ina e ne bi smo to le ri sa li, ne bi smo tr pe li, ne bi smo bi li u sta nju da de li mo mi ni mum za jed ni ke stvar no sti. Kad god su di ji bi li is klju i vi u kon struk ci ji jed ne i je di ne stvar no sti ta stvar nost se ras pa la. me gi no pi ta nje po sle gle da nja tv-dnev ni ka u Mi lo e vi e vo do ba gla si lo je upra vo: Lo U kom sve tu oni i ve? iz vod mas-me di ja? Jav nost i jav no mnje nje ta je pro Ni klas Lu man je ra no kri ti ko vao Ha ber ma so vo vi e nje jav ne sfe re, jo u vre me nji ho vih pr vih po le mi ka, pre 40 go di na. Gde god je Ha ber mas in si sti rao na to me da se mo ra iz na i ne ka no va ko lek tiv na so ci jal na funk ci ja za jav no mnje nje, man je to vi deo kao ne mo gu e re e nje za dru tvo ko je je par ti ku la ri zo va no u Lu ci ja li zo va ne sub-si ste me. Lu man je sma trao da u uslo vi ma po stin du strij skog spe tva sve in klu ziv ni pro ces ko mu ni ci ra nja mo e da se de si sa mo u po seb nim i dru u zet nim slu a je vi ma, pa se jav na sfe ra vi e ne mo e od li ko va ti svo jom sve o bu iz hvat no u, ra ci o nal no u i kon sen zu al no u, ne go is klju i vo po kre ta njem pra vih li ti ko ko mu ni ci ra nje, svo jom po de sno u da se bu de struk te ma za po tu ra ko mu ni ka ci o nog pro ce sa. Dru gim re i ma, po Lu ma nu je va no usred sre di ti se na sa me si ste me, jer jav na sfe ra ni e uvek oko si ste ma i pra ti te me i pro ble me ko ji se no va ra a ju. Jav na sfe ra je sve vi e za vi sna od auto ri te ta in sti tu ci o na li zo va nih iz u okvi ru sa mih si ste ma par ti ja, bi ro kra ti je, in te re snih gru pa. Lu man od ba cu je jav nu sfe ru kao ko lo aj po je din ca u jav noj sfe ri. On lek tiv ni su bjekt, ak i sam po di da pro sto vi e ni je ve ro do stoj no mi sli ti da in di vi dua, kroz sop stve nu sa mo tvr re flek siv nost, mo e pro na i ne to za jed ni ko za ce lo o ve an stvo, da mo e po sti i sen zus ili ak isti nu. Lu ma no va kri ti ka uti ca la je na Ha ber ma sa, ba kao to je kon aj ko mu ni ci ra nja kod Ha ber ma sa po mo gao Lu ma nu da svo je so ci jal ne si ste i zna me uz dig ne upra vo na ko mu ni ka ci ji. nost je, po Lu ma nu, me dij mas-me di ja. Ne kon sen zu al ni ka rak ter mas-me Jav dij ske stvar no sti de fi ni tiv no upu u je na i nje ni cu da jav no mnje nje ni je ne to to za jed ni ki ose a ju i de le ra zni lju di. To je pre skup ne sa gla snih i bez li nih pro ce na
30
i opre de lje nja. Jav nost je u isto vre me i za i pro tiv, sa mo u raz li i tim pro cen ti ma. Jav no mnje nje se me nja dnev no. ki si stem, i mas-me dij ski si stem je uglav nom pre o ku pi ran sop stve Kao i sva nom auto po je zom i po ve zi va njem svo jih ope ra ci ja s no vim ope ra ci ja ma. Tu je me sto jav no sti, ona je vr lo efi ka sna i ni kad se ne uma ra (Mo el ler, 2006) uvek se mo e te po ve za ti s njo me (to lju di sva ko dnev no i i ne: vi de ti No el le-Ne u mann, 1974). Jav no mnje nje se uvek me nja, ono se mo e is tra i va ti sva kog da na. ak i kad se ne me nja i to je in for ma ci ja! Ju e ra nje jav no mnje nje je osnov za da na nje, tvr di Lu man. Re zul tat pret hod ne je uvek osnov za bu du u ko mu ni ka ci ju. Jav no mnje nje u od no su pre ma no voj po li ti koj od lu ci, pre ma e tvr tom na stav ku fil ma Umri mu ki... uvek je vo jav no mnje nje. Jav no mnje nje ni je su ma po je di na nih sa dr a ja po je di na nih no sve mu ni ka tiv ni pro iz vod mas-me sti (a i ka ko bi se to mo glo iz ra u na ti?), ne go ko di ja. Da nas jav no mnje nje ni ka ko ni je stav u mo va lo u XVII ve di, kao to je to bi ku, ni ti je me II vek kon stru i sao. Jav no dij ra ci o nal nog pro sve e nja, kao to je XVI nje u XXI ve ku je me dij sa mo o pi si va nja i op teg opi si va nja mo der nog kom mnje plek snog dru tva. Lu man ka e da je jav no mnje nje Sve ti duh dru tva, ko mu ni ka tiv na do stup nost re zul ta ta ko mu ni ci ra nja. zi va ju i jav nost i jav no mnje nje Sve tim du hom, Lu man za pra vo bla go ci Na ni no na gla a va nje gov funk ci o nal ni zna aj. Jav no mnje nje, na i me, ne ma mno go ve ze s ljud skom ra ci o nal no u, to je ko mu ni ka tiv ni me dij ko ji po sta je mo gu vo jem mas-me di ja u auto po je ti ki glo bal ni si stem. S pro iz vod njom dru tve ne raz me mo ri je na sta je po tre ba i za va lu tom ko jom e se ona iz ra a va ti i raz me nji va ti me u raz li i tim si ste mi ma. Ona mo ra ste i ne ka kav ob lik i for mu. Kao to je no mi ji po tre ban no vac (da pre ve de raz li i to u sli no), ta ko i op ta stvar nost eko te va me dij da bi se iz ra zi la - jav nost. zah Jav no mnje nje je auto de skrip ci ja dru tva. Ono se me nja s no vim ve sti ma, sfor mi e se be u ve nu spi ra lu. tran Za klju ak Lu ma no va pa ra dig ma ve o ma je zna aj na: uko li ko je ko mu ni ko lo gi ja va lja no pro mi sli, lak e e se be di fe ren ci ra ti od so ci o lo gi je, jed no stav ni je za u ze ti me sto op ser va ci je tre eg ste pe na i bo lje sa gle da va ti jav no ko mu ni ci ra nje i pro ce se kon sti tu i sa nja zna e nja, ob ja nje nja i smi sla (re ju, raz u me va nja) u dru tvu. Da li je mo gu e po slu a ti Lu ma na, a isto vre me no ne za ne ma ri ti uto pij ske ci pe Ha ber ma sa? Mo da je stvar no mo gu e de fi ni sa ti no vu, kri ti ko-si stem prin sku te o ri ju? Mo da, uko li ko nam ne ko od go vo ri na pi ta nje s kog me sta e kri ti ki
31
pro ma tra ti dru tvo i ka kav e mu cilj una pred za da ti da bi mo gao da ga kri ti ku je. Sa dru ge stra ne, uve re ni smo da Lu ma nov kon cept in ter ak ci je kao tem po ral nog si ste ma ne ma mno go smi sla (jer je za sno van na ko du per cep ci je, a ne ko mu ni ka ci je i smi sla), pa bi va lja lo re a fir mi sa ti Ha ber ma sov po jam mre e ko mu ni ci ra nja tu i vo ta (to zbi lja mo e bi ti kom ple men tar no sa Lu ma no vom si stem skom u sve te o ri jom). No va te o ri ja o ko mu ni ci ra nju u dru tvu tre ba lo bi da ras ki ne sa za blu da ma ti pa da se dru tvo sa sto ji od kon kret nih po je di na ca i re la ci ja me u lju di ma, da je dru tvo kon sti tu i sa no kon sen zu som me u lju di ma, sla ga njem mi lje nja i kom ple men tar no u ci lje va, da su dru tva re gi o nal no i te ri to ri jal no ogra ni e na ili da se dru tvo mo e pro ma tra ti spo lja kao gru pa lju di na od re e nom pro sto ru. ma nov kon cept jav no sti ube dlji vi ji je od Ha ber ma so vog isto ono li ko ko li ko Lu je i Lu ma no va dis kur ziv no-ana li ti ka stra te gi ja ozbilj ni ja i ute me lje ni ja od nor ma ti vi sti kog te o rij skog pri stu pa. Jav nost je, da kle, da nas kon strukt, struk tu ra i lu ta jav nog ma sme dij ski po sre do va nog ko mu ni ci ra nja. va
Li te ra tu ra
1. Aron son, El li ot; Wil son, Ti mothy D. i Akert, Ro bin M.: So ci jal na psi ho lo gi ja, Za greb, Ma te, 2005. 2. Ben te le, Gin ter: Od no si s jav no u: Re kon struk tiv ni pri stup, CM, 2007, 2 (2): 523. 3. Fra ser, N.: Ret hin king the Pu blic Sphe re: A Con tri bu tion to the Cri ti que of Ac tu ally Exi sting De moc racy, So cial Text, 1990, 25/26: 5680. 4. Ha ber mas, Jir gen: Jav no mnje nje. Be o grad, Kul tu ra, 1969. 5. Ha ber mas, Jrgen: The pu blic sphe re: An encyclo pe dia ar tic le (1964), New Ger man Cri ti que, 3 (autumn 1974): 4955. 6. Ha ber mas, Jrgen: Bet we en facts and norms, Cam brid ge, Po lity Press, 1996. 7. Ha ber mas, Jrgen: Po li ti cal com mu ni ca tion in me dia so ci ety: Do es de moc racy still enjoy mu an epi ste mic di men sion? The im pact of nor ma ti ve the ory on em pi ri cal re se arch, Com ni ca ton the ory, 2006, 16 (4): 411426. 8. Klajn, Ivan i ip ka, Mi lan: Ve li ki re nik stra nih re i i iz ra za, No vi Sad, Pro me tej, 2006. 9. Kle instber, Hans: Ha ber mas and the pu blic sphe re: From a Ger man to a Euro pean per blic, 2001, 8 (1): 95108. spec ti ve, The Pu 10. La bu do vi, Bo ris: Po jam ko mu ni ka ci je u op toj te o ri ji dru tve nih si ste ma Ni kla sa Lu ma na, CM, 2007, 2 (2): 2344. 11. La bu do vi, Bo ris: Ni klas Lu man kao ko mu ni ko log: ma sme di ji i jav nost u op toj te o ri ji dru tve nih si ste ma, CM, 2007, 2(4): 89-110.
32
12. La le vi, M. S.: Si no ni mi i srod ne re i srp sko hr vat sko ga je zi ka, Be o grad, Lek si ko graf ski za vod Sve zna nje, 1974. 13. Luh mann, Ni klas: Auto po i e sis: What is Com mu ni ca tion?, Com mu ni ca tion The ory, 1992, 2 (3): 251259. 14. Luh a lity of the mass me dia, Cam mann, Ni klas: The re brid ge, Po lity Press, 2000. 15. , : : , , , 2001 a. 16. Luh mann, Ni klas (2001b). Zna nost dru tva. Za greb: Po li ti ka kul tu ra. 17. Me in hof, Ur li ke Han na: Audi en ces and pu blics: com pa ring se man tic fi elds ac ross dif fe rent lan gu a ges, Audi en ces and pu blics: When cul tu ral en ga ge ment mat ters for the pu blic sphe re. Edi ted by So nia Li ving sto ne, Bri stol, In te lect Press, 2005. 18. Mi li vo je vi, Snje a na: Jav nost i ide o lo ki efek ti me di ja, Re, 2001, 64 (10): 151-213. 19. Mo el ler, Hans-Ge org: Luh mann ex pla i ned: From so uls to systems, Chi ca go and La Sal le, Open Co urt, 2006. 20. Murphy, Tho mas F.: Pu blic sphe re, New dic ti o nary of the hi story of ide as. Edi tor in chi ef Maryan ne Cli ne Ho ro witz. Far ming ton Hills, Thomp son Ga le, 2005. 21. No el le-Ne u mann, Eli sa beth: The spi ral of si len ce: A the ory of pu blic opi nion, Jo ur nal of Com mu ni ca tion, spring 1974. 22. Rejk, Ben i Ed kok, Kri sti na: Vred no sti, sta vo vi i pro me na po na a nja, Be o grad, No lit, 1978. 23. Thomp son, J.: The The ory of Pu blic Sphe re: A Cri ti cal Apra i sal, Po lity Re a der in Cul tu ory, Cam brid ge, Po lity Press, 1974: 9199. ral The 24. Tre bje a nin, ar ko: Re nik psi ho lo gi je, Tre e pre gle da no iz da nje, Be o grad, Stu bo vi kul tu re, 2004.
Ha ber mas or Luh mann: Pu blic as a me a su re of com mu ni ca tion

S um mary:
The pa per sheds so me light on the way Ni klas Luh mann (1827-1998) or ti cally ap pro ac hes mass me dia and pu blic and com pa res his key ob ser va ti ons the e with the pa ra digm of Jrgen Ha ber mas.
Ni klas Luh mann / Jrgen Ha ber mas / pu blic / mass me dia / system / com mu ni ca tion
K ey w o r d s :
33
UDC 341.234:316.774(497.113)
da Adle i, No vi Sad Maj
Una pre e nje kva li te ta am bi jen ta in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je

(po gled sa stra ne)
Rad se ba vi pro ble mom ne do volj no kva li tet ne in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je et ni kih gru pa, pre sve ga u Voj vo di ni. Pa ra lel no sa uoa va njem pro ble ma od no sno obla sti u ko ji ma se oni po ja vlju ju (obra zo va nje, isto ri ja, sva ko dnev ni i vot, kul tu ra) uka zu je se na ge ne zu na stan ka (uzrok) ali i po ten ci jal ne mo gu no sti nji ho vog pre va zi la e nja. Ti me je ovaj rad do bio ka rak ter lo gi kog okvi ra pro jekt nog za dat ka ko ji je jed no od po ten ci jal nih re e nja ova kvih pro ble ma. Sa gle da va njem pro ble ma i ozna a va njem ne ko li ko spe ci fi nih ci lje va stva ra ju se uslo vi za de fi ni sa nje ak tiv no sti i ji re zul tat vo di op tem ci lju ko ji je sa dr an u na slo vu. Iako se rad ba vi pro ble mom in ter kul tu ral ne po kre tlji vo sti jed ne et ni ke gru pe Slo va ci u Voj vo di ni, pri men jiv je glo bal no jer se po zi ci o ni ra upra vo na osnov nim vred no sti ma i na me njen je svim ka te go ri ja ma sta nov ni tva. Otvo re ne mo gu no sti za jed ni kog i vo ta za sve bi e je di na po tvr da da je cilj ostva ren.
Ap strakt: K lj u n e r e i:
in ter kul tu ral na ko mu ni ka ci ja, Slo va ci, pro jekt ni za da tak
UVOD Po la zno sta no vi te ob u hva ta i nje ni ce da je Voj vo di na mul ti et ni ki re gion. Po sled njih dva de se tak go di na na met nu ta ide ja mul ti kul tu ral no sti do mi ni ra la je kao pa siv ni prin cip iz ra a va nja te mul ti et ni no sti ko ju je pra tio vr lo ne kri ti an od nos svih et ni kih gru pa pre ma sop stve noj isto ri ji, obra zo va nju i kul tu ri, bez ob zi ra na broj nost sta nov ni tva. De li mi ni uzrok jo uvek pri sut ne et ni ke dis tan ci ra no sti je na sta nak no ve dr a ve u ko joj sve, ne ga tiv no i po zi tiv no, to ve zu je mo za na ro de unu tar nje u stva ri pre no si mo iz od no sa pre ma no vo stvo re nim dr a va ma u re gi o nu (Mi hi i dr., 2003). Pri sut na je i spe ci fi na si tu a ci ja sa et ni kim gru pa ma ko je ne
34
ma ju po gra ni nu ko mu ni ka ci ju sa svo jom ma ti nom ze mljom te se nji ho va kul tu ra po sma tra kroz pri zmu pro stor nog dis kon ti nu i te ta, to je upra vo slu aj sa Slo va ci ma u Voj vo di ni. Obi no je ma ti na dr a va ta ko ja se tru di da to efi ka sni je za ti ti pri pad ni ke svog na ro da u dru goj dr a vi i me uti e na et ni ke od no se. Re pu bli ka Slo va ka je kroz vre me po ka zi va la po zi ti van uti caj sti mu li u i raz voj i in te gra ci je Slo va ka u Voj vo di ni. Mo e se re i da je Re pu bli ka Slo va ka u okvi ru Evrop ske Uni je ima la za da tak da nas kao dr a vu pri pre mi za evrop ske in te gra ci je. Edu ka ci ja ma, pro jek ti ma i do na ci ja ma, stvo re ni su za vid ni re zul ta ti u smi slu po pra vlja nja op tih uslo va i vo ta Slo va ka u Voj vo di ni, a sa mim tim i svih ko ji sa nji ma de le pro stor. Pro mo vi sa nje prin ci pa mul ti kul tu ral no sti ko jim se sa mo opi su je i nje ni ca o po sto ja nju mno go broj nih kul tu ra na ne kom pro sto ru po ti snu lo je po tre bu za di na mi nim pro ce som in ter kul tu ral ne raz me ne. Ti me su te mno go broj ne kul tu re stvo ri le za tvo ren si stem sa mo do volj no sti, vr lo osmi lje nog po jav nog ob li ka sa je di nim ljem - do pa da nja dru gi ma (i se bi). Vr lo e sto se poj mo vi mul ti kul tu ral no sti i in ci ter kul tu ral no sti iz jed na a va ju iako se ra di o pot pu no su prot nim prin ci pi ma pa siv nom i ak tiv nom. Mul ti kul tu ral nost ozna a va po sto ja nje vi e kul tu ra na jed nom sto ru, dok in ter kul tu ral nost in si sti ra na od no su me u tim kul tu ra ma i neo p pro hod no sti me u sob ne in ter ak ci je (Go o vi, 2009). Na pri me ru na ih kul tu ra sve do ci smo i nje ni ce da mul ti kul tu ral nost ne uslo vlja va prin cip in ter kul tu ral no sti. Ja sno je da ak tiv ni prin cip tre ba raz vi ja ti pre sve ga uoa va njem pro ble ma ko ji se ja vlja ju u od no si ma iz me u no si la ca raz li i tih kul tu ra, nji ho vo pri hva ta nje i po to va nje. I u no su po treb no je ima ti to ak tiv ni ji pri stup u smi slu da se ko mu ni ka ci ja ne tom od no si na slu aj no me a nje kul tu ra, ni ti za me nu jed nog ob li ka mi lje nja dru gim, od nego mo gu nost upo re i va nja raz li i tih mi lje nja, ide ja i kul tu ra na jed nom pro sto ru. In ter ak ci ja kul tu ra pod sti e na raz mi lja nje o uoe nim raz li ka ma, o bor bi pro tiv pred ra su da i ste re o ti pa, o mir nom za jed ni kom i vo tu na ro da, po je di na ca ili gru pa raz li i tog po re kla, kao i o jed na kim mo gu no sti ma u obra zo va nju i za po lja va nju. In ter kul tu ral nost ko ja bi se od re di la sa mo kao po dr a va nje ili po to va nje raz li i tog, ne bi da la zna aj ni je re zul ta te uko li ko ne bi pro na la uslo ve za raz voj ovih raz li i to sti. Bi ti in ter kul tu ral no kom pe ten tan, zna i bi ti spo so ban za raz u me va nje i pri hva ta nje dru gih kul tu ra, sa kri ti kom sve u o sop stve nom kul tur nom iden ti te tu (u ri, 2008). Isto vre me no, kad je kod nas na met nu ta i pro mo vi sa na ide ja pa siv nog prin ci pa mul tu kul tu ral no sti (a ne ka da ni je bi lo ta ko) u Evro pi je in ter kul tu ral ni di ja log po stao ve o ma va na te ma. Evrop ska ko mi si ja je 2008. go di nu pro gla si la za di nu in ter kul tu ral nog di ja lo ga (De ci sion No. 1983/2006/EC). Vla da Re pu bli ke go Sr bi je je 2009. go di ne ra ti fi ko va la do ku ment Kon ven ci je o za ti ti i una pre e nju ra zno li ko sti kul tur nog iz ra za (UNE SCO). ta sve po sma tra mo pod poj mom kul tu re? U UNE SCO-vim do ku men ti ma i te kim do ku men ti ma Evrop ske uni je na i la zi mo na de fi ni sa nje kul tu re kao Stra
35
ukup nog sku pa zna ko va ko ji ma la no vi da tog dru tva pre po zna ju jed ni dru ge i ko ji ih raz li ku ju od lju di ko ji ne pri pa da ju tom dru tvu1. Kul tu ra se od re u je i kao skup di stink tiv nih du hov nih, ma te ri jal nih, in te lek tu al nih i emo ci o nal nih obra za ca ne kog dru tva ili gru pe lju di za jed no s nji ho vom umet no u, knji ev no u, i vot nim sti lo vi ma, na i ni ma za jed ni kog i vo ta, si ste mi ma vred no sti, tra di ci jom i ve ro va njem2. Sa ni voa so ci jal ne ko he zi je, mo e se re i da se kul tu ra na la zi u cen tru in di vi du al nog i dru tve nog iden ti te ta i da pred sta vlja glav nu kom po nen tu u 3 raz u me va nju iden ti te ta gru pa . Sa mo onaj ko je ja sno i objek tiv no od re en u sop stve noj kul tu ri ne ma strah od raz li i to sti i za uz i ma po zi ti van stav pre ma in ter kul tur noj ko mu ni ka ci ji. Spo sob nost re a go va nja na ele men te dru ge kul tu re ni je da ta ro sta no vi, e njem nego se sti e kao zna nje i ve ti na i u to me je do dat ni iza zov (Kr 2009). In ter kul tu ral na ko mu ni ka ci ja sa mim tim, ne pod ra zu me va di ja log nego su ak te ri ti ko ji svo jim zna njem i kroz ve bu do la ze do in ter kul tu ral ne kom pe tent no sti i spo sob no sti stu pa nja u di ja log. Svest o zna e nju sop stve ne kul tu re do zvo lja va pre po zna va nje raz li i to sti i ja a spo sob nost efi ka sne per cep ci je stvar no sti, pri hva ta nja se be, a sa mim tim i dru gih (Mi ti sve stan svog sop stve nog hi i dr., 2003). Bi kul tur nog iden ti te ta zna i i pri hva ti ti spon ta nost, mo gu nost za pa a nja pro ble ma, spo sob nost odva ja nja od sa me kul tu re i okru e nja, a ti me i mo gu nost in ter kul tu ra li za ci je. Di ja log iz me u kul tu ra je pre sve ga di ja log ljud skih bi a. Jo je dan pre du slov uspe nog di ja lo ga je od su stvo pred ra su da, ste re o ti pa i pret po stav ki. Cilj in ter kul tu ral nog di ja lo ga je stva ra nje odr i vog na i na za jed ni kog i vo ta u kva li tet nom am bi jen tu mul ti kul tur nog dru tva. In ter kul tu ral no vas pi ta nje sa dr i dve klju ne di men zi je: uva a va nje raz li i to sti i po to va nje ljud skih pra va i pro ces je ko ji od sva kog po je din ca zah te va da po zna je sop stve nu kul tu ru da bi bio spo so ban da raz u me kul tu re dru gih. Me tod ra da Stva ra nje am bi jen ta za kva li tet nu in ter kul tu ral nu ko mu ni ka ci ju ne za mi sli vo je bez di rekt nog, ver bal nog di ja lo ga i ji je sin te ti zo va ni re zul tat od go vor na za da ti kor pus pro ble ma. Te me su una pred osmi lje ne ali su pi ta nja prak ti no re zul tat to ka raz go vo ra. Svr ha ova kvog raz go vo ra je do la e nje do to in di vi du al ni jih od go vo ra ko ji ma per ci pi ra mo kom plek snost pro ble ma ali isto vre me no ot kri va mo i mo gu a re e nja. Ovaj deo za dat ka spa da me u nej de li kat ni je jer je u du gom ni zu go di na o te ma ma ko je ob je di nju je prin cip mul ti kul tu ral no sti iz gra en ko lek tiv ni stav o
1 UNE SCO (1992): In ter na ti o nal Con fe ren ce on Edu ca tion, 43rd Ses sion, The Con tri bu tion of Edu ca tion to Cul tu ral De ve lop ment, p. 5, 10. SCO Uni ver sal Dec la ra tion on Cul tu ral Di ver sity, 2001. 2 UNE e 3 UNE SCO Gu id li nes on In ter cul tu ral Edu ca tion, Edu ca tion Sec tor UNE SCO (ED-2006/WS/59) CLD 29366, Pa ris.
36
to me. Ve li ka pre pre ka pre va zi la e nju pa siv nog i za tvo re nog prin ci pa mul ti kul tu ral no sti je upra vo ne po sto ja nje in di vi du al nog od no sa pre ma pro ble mu. Jed na ko je va an bac kgro und oso ba ko je ue stvu ju u di ja lo gu jer se ti me for mi raju sa dr aj te ma i kva li tet od go vo ra. Sa sta vlja nje ti ma is pi ti va a je ve ti me pro ces in ter kul tur ne ko mu ni ka ci je. Kao pri mer mo gu eg mo de la in ter vjua na vo dim raz go vor ko ji sam vo di la sa Mi ro sla vom Bla i, or ga ni za tor kom u Slo va kom Voj vo an skom po zo ri tu u Ba kom Pe trov cu. Za sa go vor ni ka sam je iza bra la zbog nje ne po slov ne po zi ci je i pri li ke da kon tak ti ra sa raz li i tim ka te go ri ja ma sta nov ni tva te ima uvid u nji hov od nos pre ma sop stve noj kul tu ri i i re. Mi ro sla va je ro e na iz me o vi tog bra ka Slo va ki nje i Sr bi na, to je zna aj no uti ca lo na for mi ra nje nje nih sta vo va. Mo e se re i da su me o vi ti bra ko vi u Voj vo di ni (i ne sa mo tu) do bar pri mer in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je i pra vi mo del za jed ni kog i vo ta uz neo p hod nost po zna va nja i po to va nja gog. Stu di ra la je et no lo gi ju. Iz u zet no je na gla si la bit nom i nje ni cu da su onog dru svi od go vo ri ko je da je njen li ni stav. Po sta vlja na pi ta nja pred sta vlja ju moj li ni od nos pre ma pro ble mu: ta ko e sam ro e na u me o vi tom bra ku, Srp ki nje i Slo ven ca, po sle na sam u Op tin skoj upra vi Ba ki Pe tro vac. za M.A: Na po et ku raz go vo ra bih e le la da raz ja snim sop stve nu za pi ta nost o ose a ju ko ji no si i nje ni ca da pri pa da gru pi lju di ko ja je dru tve no de kla ri sa na kao na ci o nal na ma nji na. Da li to mo e o ve ku da sme ta? am kao ma nji na i ne mam ne pri jat no sti, ni li ne, in tim ne ni ti M.B: Ja se ne ose dru tve no sa gle di ve. Ali pri me u jem po tre bu ne kih su na rod ni ka da se po tvr de kao jed na ko do bri u od no su na ve in sko sta nov ni tvo. To je mo da pro blem li ne ne si gur no sti i ne ma ve ze za et ni kom pri pad no u. Ali gle da no sa stra ne osta vlja ta kav uti sak. To ide pro sto iz ne do volj nog me u sob nog po zna va nja i bjek tiv nog od no sa pre ma sop stve nom en ti te tu. Ve ja ko du go mi ne i vi mo neo jed ni sa dru gi ma nego vo di mo ne ke pa ra lel ne i vo te i sa mo smo jed ni po red gih. Ako ne bi smo uli du bo ko u ob ja nja va nje po tre be za za jed ni kim i vo dru tom, jed no stav no u re i, ni je ko ri sno. Pri to me, znatno dru ga i je je bi lo ra ni je. Se am se ba ki ne pri e o to me ka ko je ui la de du, ko ji je kao Slo vak iz Glo a na ji je ra ni je bio i sto slo va ko se lo) do ao da i vi u Kul pin (u ko jem i ve Sr bi i (ko Slo va ci). De da je uio da zbog kom i ja Sr ba ne ide na nji vu na dan nji ho ve kr sne sla ve ili u ve li ke pra vo slav ne pra zni ke... da ih ne uvre di. On je prak ti no sti cao ter kul tu ral nu kom pe tent nost. Lju di su bi li oba zri vi ji i pa lji vi ji jed ni pre ma in dru gi ma, to ga da nas vi e ne ma. u sob no uda lja va nje ni je ti pi no sa mo za Slo va ke u od no su na dru ge, M.A: To me me u je i kod osta lih. ta je u tom op tem pro ble mu za tva ra nja u ma le, sop to se pri stve ne okvi re uzrok a ta po sle di ca?
37
M.B: To je slo en pro ces po ve za nih, uzro no-po sle di nih de a va nja ko ja su op te po zna ta da bih ja ne to no vo o to me re kla ali je ja sno sle de e: u ma lim sre di na ma, ge ne ral no lju di su se pred na do la ze im na ci o na li zmom za tva ra li i na sto ja li da sa mi se bi bu du do volj ni. I to je vi e bio od bram be ni me ha ni zam i re ak ci ja u gla va ma ne go stvar no, a po seb no je iz ra e no u sre di na ma gde i ve tzv. na ci o nal ne ma nji ne. M.A: U tom slu a ju bismo oe ki va li da se, pri me ra ra di, Slo va ci iz Ba kog Pe trov ca okre u Slo va ci ma iz ne kog dru gog de la Voj vo di ne u tom ne kom raz u me va nju i pre po zna va nju. Su prot no od to ga mi ima mo ja sno raz dvo je na tzv. slo va ka ostr va od no sno gru pa ci je Slo va ka i to ak u ne kom ani mo zi te tu? M.B: To je ste, za i sta, za ni mljiv fe no men. Mi tu za pra vo ne ma mo ko mu ni ka ci ju volj nog kva li te ta u sa moj na oj kul tu ri (u so ci o lo kom smi slu), to nas pri do mo ra va da ui ni mo do dat ni na por pre bi lo ka kvog in ter kul tu ral nog di ja lo ga sa osta li ma. Ve li k pro blem Slo va ka je stal no vra a nje u pro lost i nje no glo ri fi ko va nje. I prak ti no stva ra mo ma nji ne u ma nji ni. Iden ti te ti se gra de na tra e nju me u sob nih raz li ka od ko jih se on da stva ra ju mi to vi i gra di ne ki vid auten ti no sti. Ve ze tre ba gra di ti na istom i u pre po zna va nju, spon ta no a ne stva ra ti baj ku. I to je upra vo klju ni pro blem da ce lu pri u o pro lo sti tre ba kri ti ki is pri a ti i ob ja sni ti ko li ko je u stva ri iden ti tet ko ji su iz gra di li auten ti an ili ni je. Pod lo gu za ta kvu pri u, baj ko vi tu, iz gra dio je ro man ti zam ko jem su se okre nu li jer je pro sto ta ko bi lo lak e i do pa dlji vi je. I tu ide ju su sle di li svi na ro di ov de. Tre ba na pra vi ti re vi zi ju pri e o pro lo sti ali te baj ke ne tre ba iz o sta vi ti nego im da ti me ru vred no sti. Na a lost, iz ove obla sti ne ma do volj no ozbilj nih i kva li tet nih na u nih is tra i va nja i ra do va, vi e su to po ku a ji lju di ko ji ima ju do bru vo lju. A to sva ka ko ni je do volj no. zi rom na isto rij ski tre nu tak, okol no sti i uslo vi do la ska Slo va ka se te ko M.A: S ob mo gu sma tra ti is klju i vo nji ho vim iz bo rom. U stva ri je sa svim su prot no. Ali ka kav je da nas nji hov iz bor? Ako se osvr ne mo sa mo na me dij ske i tu ri sti ke sa dr a je da li su mu zi ka, igra, a re ni lo no nji i hra na ono po e mu e le da ih pre po zna ju? Da li su ovi sa dr a ji auten ti ni? M. Bla i je autor i ko a u tor ne ko li ko iz lo bi (Iz lo be o ogla vlji ma i tra di cio nal nim fri zu ra ma u pro lo sti Slo va ka u Voj vo di ni, de je ode e u pro lo sti Slo va ka u Voj vo di ni, Ob re di ma pre la za Slo va ka u Voj vo di ni) i ob ja sni la je ukrat ko i tu tran sfor ma ci ju no nje: Ve pri li kom na se lja va nja po e lo je kre i ra nje no vog iz gle da no nje ko ji je imao vi dlji ve ele men te mno gih uti ca ja i ovo to se da nas sma tra voj vo an skom slo va kom no njom raz li ku je se od no nje u ma ti noj mlji. Raz li ke su vi dlji ve iako su sa u va ni ne ki ele men ti no nje ko ji su vr lo ze sta ri... jo iz vre me na sta rih Slo ve na ali ima i ele me na ta ko ji su svoj stve ni slo va koj voj vo an skoj no nji zbog uti ca ja dru gih na ro da... pre sve ga Ne ma ca, Sr ba i
38
Ma a ra. Po seb no je zna aj no na gla si ti raz li ke me u no nja ma Slo va ka u Voj vo di ni. Za pra vo se na nji ma ja ko do bro vi di uti caj tog za jed ni kog i vo ta ko ji usva ja ele men te iz dru ge kul tu re, uno si u sa dr aj svo je i da je kao re zul tat ne to kraj nje no vo i sa mim tim auten ti no. To je ta ko e in ter kul tu ral nost. ak i pro stor na raz dvo je nost od ma ti ne ze mlje osta vi la je mo gu nost svo je vr snog in fil tri ra nja uti ca ja dru gih na ro da ko ji su tuda pro la zi li i tu i ve li. Otvo re nost za dru ge, to je u stva ri ono to nam sad ne do sta je. Za raz li ku od no nje ko ja se nad grad njom me nja la je zik je ostao pot pu no ar ha i an i kon zer vi ran i Slo va ci iz Slo va ke od no se se pre ma nje mu kao pre ma je zi ku svo jih ba ka i de ka. Sve se ovo od no si na ma le, ru ral ne sre di ne. U gra do vi ma je sta pa nje sa osta lim sta nov ni tvom bi lo go br e i in ten ziv ni je. To se ne mo e sma tra ti in ter kul tu ral nom ko mu ni ka mno ci jom jer mno gi vi e ni ti go vo re ma ter nji je zik ni ti ak mla e ge ne ra ci je zna ju va ci. Lju di de fi ni tiv no tre ba da shva te za tva ra nje u sop stve ni okvir kao da su Slo kon tra pro duk tiv no, ue nje is klju i vo je zi ka ma nji ne kao ogra ni a va ju e. Pritom, ni to ni je za vid nog kva li te ta. Pri me ra ra di, de ca u poslednje vre me bo lje go vo re slo va ki, ali ne zbog ne ke re for me ue nja je zi ka u ko li, zbog gle da nja pro gra ma te le vi zij skih ka na la iz Slo va ke. Na rav no, to je po lo vi no zna nje, ne zna ju pra vo pis, gle da nje tv pro gra ma ih od vla i od i ta nja knji ga... jim pu tem sa da tre ba ii? M.A: Ko M.B: Me ni ge ne ral no sme ta pri a o ne ka voj baj ko vi toj Voj vo di ni... ka ko je le pa jer nas tu ima ra znih i to le ri e mo se ve go di na ma... ali re al no ne ka ko ma lo je onih ko ji stvar no i ve u ta kvoj Voj vo di ni... mi slim o Voj vo di ni u ko joj ne ma pred ra su da o dru go me kao opa snom ili ma nje vred nom... Uosta lom, mi ne tre ba da se to le ri e mo ili tr pi mo ne go da se po zna je mo i po tu je mo. Na kra ju kra je va svi smo mi pre sve ga lju di... Naj pre se kod lju di mo ra stvo ri ti in te re so va nje ra njem pre ma dru gi ma. Ne ma do brih ili lo ih na ro da. Ob ja sni ti da otva ra otva njem pre ma Ma a ri ma, Ru mu ni ma, Sr bi ma, Hr va ti ma... ni smo ni ta ma nje lo jal ni svom iden ti te tu nego da ga obo ga u je mo. Ui ti de cu a pre ko n jih i ro di te lje ko mu ni ka ci ji, naj pre unu tar kul tu re a za tim sa dru gim kul tu ra ma. Slo va ci svoj blem mo ra ju sa mi da re e. Onim tre nut kom kad shva te da je su tin ski in te res pro po zna va nja i kva li tet ne ko mu ni ka ci je sa dru gi ma otva ra nje no vih an si kre nu li smo u stva ra nje bo ljeg am bi jen ta za in ter kul tu ral nu raz me nu. Na kra ju raz go vo ra Mi ro sla va Bla i je da la svo ju de fi ni ci ju in ter kul tu ral no sti: u sob no po to va nje ko je do la zi iz po zna va nja dru gog, ko li ko god je dru ga i ji me od te be, i sprem nost na za jed ni ki i vot sa njim.
39
Re zul ta ti ni ra nje i vo e nje ova kvih raz go vo ra i ana li za, po ve re no stru nim ti mo vi ma, Pla na ak tiv nost ko ju bismo ak mo gli sma tra ti pred u slo vom ova kvog pro su osnov jekt nog za dat ka pre ne go to ot po ne mo bi lo ka kve ak tiv no sti. Iz i ta vog ukupnog kor pu sa od go vo ra iz dvo ji e se ne ko li ko do mi nant nih pro ble ma. Na osno vu njih ni ra ju se da lje ak tiv no sti i oe ki va ni re zul ta ti. pla li zom ovog raz go vo ra mo e se za klju i ti sle de e: kod Slo va ka u Voj vo di ni Ana iz ra en je ne do sta tak kri ti kog od no sa pre ma isto ri ji i ne do volj no je is tra i va nja ri je Slo va ka, ne a de kvat na je for ma obra zo va nja i ue nja je zi ka i kul tu re, pri isto sut na mul ti kul tu ral nost kao pa siv ni prin cip upo zna va nja - bez su tin ske raz me ne for ma ci ja i ko mu ni ka ci je, pred sta vlja nje i ko mu ni ka ci ja s dru gi ma u ogra ni e nim in sa dr a ji ma, neo bjek tiv no pred sta vlja nje dru gi ma, za tvo re nost. S ob zi rom da je ov de re uglav nom o si stem skim pro ble mi ma ve li ku od go vor nost ima dr a va. Ta ko, na pri mer, ne do volj ni su i ak ne a de kvat ni kon kur si ko ji ma se pod sti u pro jek ti sa gla skom da su na me nje ni na ci o nal nim ma nji na ma a da se pritom ne sti mu li e na vo in ter kul tu ral na raz me na. upra ja ovog ra da je ini ci ja ci ja is tra i va nja kroz otvo re ni di rekt ni di ja log sa po je Ide din cem. Kri ti ni broj is pi ta ni ka, raz li i tih in te lek tu al nih, so ci jal nih i sta ros nih ka te go ri ja, re zul ti ra e do volj no slo je vi tim sa dr a jem od go vo ra na osno vu ega se mo gu de fi ni sa ti pro ble mi. Raz ra dom tog svo je vr snog bac kgro un d pro ble ma iz dvo ji e se tiv no sti ko je bi do ve le do osve i va nja kul tur nih raz li ka, pre po zna va nja raz li ka ak u ko mu ni ka ci ji, stva ra nja kol skih mre a za in ter kul tu ral ni raz voj, otva ra nja mul ti me di jal nih cen ta ra za mla de, stva ra nja bo ljih po slov nih an si iz la skom iz okvi ra sop stve ne sre di ne i kul tu re itd. Ve im ras ponom od go vo ra i mo gu no sti za ak tiv no sti stva ra se i vi e spe ci fi nih ci lje va. za klju ak Kva li te tan am bi jent in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je ni je ne do sti an. Voj vo di na za pra vo je ste tvo re vi na in ter kul tu ral ne raz me ne, ose tlji vo sti i kom pe ten ci ja ko je li ti kom ide jom dr a ve u pret hod nom pe ri o du pot pu no po ti snu te pred po su po pu li zmom mul tu kul tu ral no sti. Stal na pre vi ra nja i pro me ne stvo ri le su ne sta bil nu tu a ci ju u ko joj je raz li i tost na ro da i kul tu ra ima la dvo stru ku ulo gu i spa ja nja si dva ja nja. Pro gra mi ma i si stem skim od lu ka ma dr a va mo e ohra bri ti i sti mu i raz li sa ti lju de na in ter kul tu ral nu raz me nu ali ve li ku od go vor nost ima ju sa mi na ro di. Stva ra nje kva li tet nog am bi jen ta in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je mo ra omo gu i ti ne mo nje no spro vo e nje nego i odr i vost no vo na sta lih od no sa. sa
40
LITERATURA
1. u ri, Je le na: Iden ti tet i in ter kul tu ral nost Sr bi ja kao me sto pro i ma nja Bal ka na i Sred nje Evro pe, Fi lo zo fi ja i dru tvo, Be o grad 2008, br. 3: 217-231. 2. Go ter kul tu ral no obra zo va nje, o vi, Ra da: Ne pre la zi uli cu bez tra ga ka in ter kul tu ral no sti, In Be o grad, Gru pa 484, 2009: 9-19. 3. Kr ter kul tu ral nost i kul sta no vi, Sne a na, Ne pre la zi uli cu bez tra ga ka in ter kul tu ral no sti, In tur na po li ti ka, Be o grad, Gru pa 484, 2009: 35-43. 4. Mi hi, Vla di mir i dr, Po zna jem, pri hva tam, po tu jem is tra i va nje et ni ke dis tan ce kod de ce i nji ho vih ro di te lja, Psi ho lo gi ja, Be o grad 2003, br. 36(2): 167-182.
im pro ving the qu a lity of en vi ron ment for in ter cul tu ral com mu ni ca tion (a si de vi ew)
The pa per ad dres ses the is sue of in suf fi ci ent qu a lity of in ter cul tu ral com mu ni ca tion bet we en et hnic gro ups, pri ma rily in Voj vo di na. To get her with iden tifying the is su es, i.e. the are as in which they ap pe ar (edu ca tion, hi story, daily li fe, cul tu re), the ir ge ne sis (the ca u se) is in di ca ted, as well as the po ten tial me ans of over co ming them. Er go, this pa per then has the cha rac te ri stics of the lo gi cal fra me work of a term of re fe ren ce, which is one of the po ten tial so lu ti ons for the se types of is su es. The ob ser va tion of the se pro blems and the set ting of a cer tain num ber of spe ci fic go als gi ve gro unds for de fi ning the ac ti vi ti es which are to re sult in the ac hi e ving of the ove rall ob jec ti ve sta ted in the ti tle. Alt ho ugh the pa per tar gets the in ter cul tu ral mo ve ment of a sin gle et hnic gro up - Slo vaks in Voj vo di na, it is glo bally ap pli ca ble as it po si ti ons it self on the very es sen tial va lu es and is in ten ded for all ca te go ri es of the po pu la tion. Open pos si bi li ti es of co e xi sten ce for all will be the only con fir ma tion that this goal has been ac hi e ved.
S um mary: K ey w o r d s :
in ter cul tu ral com mu ni ca tion, Slo vaks, term of re fe ren ce
41
UDC 316.722:37
Dra gan Ko ko vi, No vi Sad
Mul ti kul tur no ili in ter kul tur no obra zo va nje

Ap strakt:
Po sled njih go di na raz vi la se ve li ka ras pra va o mul ti kul tu ra li zmu kao na e lu da u sva kom dru tvu isto vre me no po sto je raz ne kul tur ne gru pe na spram ko jih ni je dan kul tur ni ob lik ne ma le gi tim nost da se us po sta vi kao do mi nant na kul tu ra. Oda tle nu nost utvr i va nja pra vi la su i vo ta tih gru pa na osno vu ap so lut ne jed na ko sti i uza jam nog pri zna va nja. Usled i ro ke i vr lo du ge upo tre be u smi slu kul tur nih ra zno li ko sti, mul ti kul tu ra li zam je po stao sa stav ni deo mno gih kul tur nih i obra zov nih po li ti ka, ali ujed no i sred stvo nji ho ve pro ve re i oce ne u po to va nju osnov nih de mo krat skih pra va na raz li i tost i nje no iz ra a va nje. Mul ti kul tu ra li zam ni je osnov ni pro blem te or i je kul tu re, ne go je u funk ci ji re a va nja prak ti nih pro ble ma od re e ne kul tur ne i obra zov ne po li ti ke.
K lj u n e r e i:
mul ti kul tu ra li zam, in ter kul tu ra li zam, kul tur na po li ti ka, obra zov na po li ti ka, obra zo va nje
Pod mul ti kul tu ra li zmom se obi no pod ra zu me va ob lik kul tur ne po li ti ke, kon cept dru tva (mul ti kul tur no dru tvo) u ko jem rav no prav no ko eg zi sti ra vi e kul tu ra, a pod in ter kul tu ra li zmom kul tur na po li ti ka ko ja je usme re na pre ma in ter kul tur nom dru tvu, u ko jem se vi e kul tu ra na la zi u fa zi di ja lo ga i tra ga nja za no vom kul tur nom sin te zom. Po sled njih go di na raz vi la se ve li ka ras pra va o mul ti kul tu ra li zmu kao na e lu da u sva kom dru tvu isto vre me no po sto je raz ne kul tur ne gru pe na spram ko jih ni je dan kul tur ni ob lik ne ma le gi tim nost da se us po sta vi kao do mi nant na kul tu ra. Oda tle nost utvr i va nja pra vi la su i vo ta tih gru pa na osno vu ap so lut ne jed na ko sti i nu jam nog pri zna va nja. uza Vi dlji vi su raz lo zi zbog ko jih se taj pro blem ta ko sna no po ja vio u dru tvu kao to je ame ri ko ko je se, s jed ne stra ne, te me lji na usta vu iz vor no na dah nu tom li
42
be ral no-de mo krat skim prin ci pi ma pro sve ti telj ske tra di ci je, a sa dru ge ga stra ne ka rak te ri e vi sok ste pen he te ro ge no sti jer ga stva ra ju dru tve ne gru pe raz li i tog et ni ko-kul tur nog po re kla. Oprav da na na me ra da se do kra ja spro ve du na e la jed na ko sti i jed na kih mo gu no sti bez dis kri mi na ci je ve za na su za pol, ra su, et ni ko po re klo, re li gi ju, obra zo va nje itd. Da nas u SAD ras pra va o mul ti kul tu ra li zmu za u zi ma sre di nje me sto, ko je ni ka da ra ni je ni je po zna va la stva ra ju i so cio-kul tur nu i po li ti ku di na mi ku i ji je is hod te ko pred vi de ti.1 lje nju Bra ja na Be ri ja, po zna tog is tra i va a mul ti kul tur nih pro ce sa, ter Po mi min mul ti kul tur no obra zo va nje po kri va dve obra je su di ja me tral zov ne po li ti ke ko va je da bi de no su prot ne u svo jim pret po stav ka ma i im pli ka ci ja ma. Pr ca tre ba lo da ima ju jed nak pro gram, bez ob zi ra na ra su ili et ni ci tet, rod ili sek su al nu ori jen ta ci ju, ver ska uve re nja ili bi lo ko ju dru gu ka rak te ri sti ku. Pro gram bi tre ba lo da bu de mul ti kul tu ran u tom smi slu da tre ba da bu de in klu zi van, uva a va ju i pro lost i sa da njost, si tu a ci ju svih tih gru pa. Dru ga po li ti ka od bi ja bi lo ka kvu ide ju za jed ni kog pro gra ma. Po sle od re e ne ta ke mo gu e je da e bu ja nje ko la sa odvo je nom kli jen te lom i raz li i tim pro gra mi ma sa mo se be ja a ti ka ko e se sve vi e gru pe u sa mo od bra ni odva ja ti od nor mal nih ko la. Nor mal na de ca, nor mal ni ue ni ci ta da e i ve ti u ma lim za tvo re nim za jed ni ca ma po pra vi lu unu tar ko le i kol skog okru ga okru e ni oni ma ko ji su iz ovog ili onog raz lo ga de fi ni sa ni kao dru ga i ji (Be ri, B., 2006: 285). Mul ti kul tu ra li zam se za la e da isto rij ske i nje ni ce tre ba da bu du pri la go e ne zov nim ci lje vi ma. Ima is tra i va a ko ji se ne sla u sa sta vom obra
da de cu u ko li tre ba pod u a va ti sa mo onim stva ri ma za ko je pret po sta vlja mo da bi mo gle za njih ima ti po elj ne po sle di ce (ko je ulep a va ju svet oko njih). Na po kon, ne ki lju di (mul ti kul tu ra li sti) da nas ne gi ra ju mo gu nost utvr i va nja objek tiv ne isti ne uop te. Su ge ri e se da sva ka gru pa za se be kon sti tu i e sa mo do vo ljan uni ver zum dis kur sa. Do bar pri mer su afro cen tri sti, ko ji te e re struk tu i ra ti kol ske pro gra me i pe da go ke me to de u skla du sa raz u me va njem epi ste mo lo gi je i vred no snog si ste ma te me lje nog na Afri ci. Cilj se gre ga ci je otvo re no za stu pa ju za go vor ni ci ko la te me lje nih na ro du ili sek su al noj ori jen ta ci ji, za la u i se za odvo je ne jav ne ko le za de a ke i de voj i ce, od no sno gej i le zbej ske ko le s od go va ra ju im pro me na ma pro gra ma pe da go gi je i na stav nog oso blja. Pred la e se, da kle, da se sva ka gru pa tre ba obra zo va ti pre ma svom di stink tiv nom pro gra mu. Ta kve pred lo ge tre ba na rav no
1 Da na nje na sto ja nje SAD da se na sva kom uni ver zi te tu osi gu ra jed na ko obra zo va nje o raz li i tim kul tu ra ma (ame ri koj, afro-ame ri koj, azij skoj itd.) jo je po ve za no sa pro sve ti telj skim i u kraj njoj ana li zi uto pi sti kim kon cep tom en ci klo pe di je kao ob je di nje nog zbi ra svih sa zna nja. Bi lo bi po elj no, na pro tiv, za mi sli ti mno tvo raz li i tih kul tur nih sre di ta, pri e mu bi sva ki bio iz raz ne ke po seb ne kul tu re, ili se lek ci je aspe ka ta ko je se sma tra ju zna aj nim, osta vlja ju i po je din ci ma slo bo dan iz bor me u ra znim kul tur nim mo gu no sti ma (pred lo zi ma). Svest ra znih stu dij skih is tra i va kih cen ta ra o re la tiv noj i ogra ni e noj na ra vi vla sti tog kul tur nog pred lo ga jam i la bi otvo re nost za di ja log sa dru gim cen tri ma i dru gim kul tu ra ma (Kre spi, F., 2006: 160).
43
od ba ci ti (Me si, M., 2006: 189-190). Obra zo va nje se oi gled no ne mo e sve sti na or gi ja nje u raz li ka ma.
Usled i ro ke i vr lo du ge upo tre be u smi slu kul tur nih ra zno li ko sti, mul ti kul tu ra li zam je po stao sa stav ni deo mno gih kul tur nih i obra zov nih po li ti ka, ali ujed no i sred stvo nji ho ve pro ve re i oce ne u po to va nju osnov nih de mo krat skih pra va na li i tost i nje no iz ra a va nje. raz Mul a ti kul tu ra li zam ni je osnov ni pro blem te o ri je kul tu re ne go je u funk ci ji re va nja prak ti nih pro ble ma od re e ne kul tur ne i obra zov ne po li ti ke. Ovom kon cep tu go su prot sta vlja la kon cep ci ja mel ting pot-a, ko ja je ozna a va la du go go di nju se du li ti ku asi mi la ci je po li ti kih ma nji na u SAD-u. po e sto se sti e po gre an uti sak da se mul ti kul tur na ko eg zi sten ci ja od vi ja jed no stav no i bez ika kvih pro ble ma. Jed na ta kva vi zi ja mo e bi ti sa mo vi zi ja de ko ra, fol klo ra, eg zo ti ke, sli ka jed ne mul ti kul tur ne idi le ko ju stva ra ju re kla ma, me di ji i in te lek tu al ci. e sto se sve sno pre ne bre ga va ili pre vi a da je mul ti kul tu ral nost je dan slo en so ci jal ni fe no men ko ji uvek ide ru ku pod ru ku sa po de la ma i ko ji, opet, uslo vlja va na pe tost i su ko be iz me u od go va ra ju ih ko lek ti vi te ta jed nog dru tva. Mul ti kul tur no obra zo va nje ko je je ute me lje no za jed ni kim prin ci pi ma li be ral ne de mo kra ti je pred sta vlja ma nje no vi nu u obra zo va nju a vi e pri o ri tet od re e nih na ci ja. Mul ti kul tur ni sa dr aj i is ku stva po sta ju, po jed ni ma, in stru men ti raz vo ja i obra ti kul tur no obra vor sna ge i zo va nja, pre sve ga. Mul zo va nje tre ba lo bi da bu de iz no sa. Sa dru si po de le pa ak kao i po ge stra ne, na nje ga se gle da kao na ne to to uno na ne to to ra za ra vred no sti i uve re nja ko je gru pe dr e na oku pu. ti kul tu ra li sti raz ma tra ju kul tu ru i obra zo va nje kao odvo je ne pro ble me i Mul ret ko se ba ve eko nom skim pro ble mi ma i im pe ra ti vi ma, ne pi ta ju i se ka ko ovi fe no me ni mo gu ne za vi sno da op sta nu od ra da i eko nom ske pro iz vod nje. Kul tu ru i obra zo va nje ne mo gu e je raz um e ti bez uzi ma nja u ob zir nji ho ve uple te no sti u eko nom sku re al nost. Mul ti kul tu ra li zam (kul tur ni plu ra li zam) sa vre me nih dru ta va, kao po li ti ka ko ja ven stve no te i rav no prav nom ko eg zi sti ra nju kul tu ra, go to vo je neo pr stva riv zbog sta ti no sti i pre vi a nja stvar ne su ti ne ljud skih kon ta ka ta. Da bi se ova sta ti nost pre va zi la, tre ba raz vi ja ti po se ban pri stup u obra zo va nju i dru gim kul tur nim in sti tu ci ja ma. kret na na e la ko ja tre ba pri me nji va ti u mul ti kul tur nom obra zo va nju ob u Kon hva ta la bi sle de e me re (Raz. D., 2005: 209): Sve omla din ske kul tur ne gru pe tre ba da se obra zu ju, uko li ko nji ho vi ro di te lji to e le, u kul tu ri svo je gru pe. Me u tim, svi bi oni ta ko e tre ba lo da se upo zna ju sa ri jom i tra di ci jom svih kul tu ra u ze mlji kao to bi tre ba lo ne go va ti i od nos isto
44
po to va nja pre ma nji ma. Obi a ji i prak se raz li i tih gru pa tre ba lo bi u gra ni ca ma to le ran ci je da se pri zna ju kroz pra vo i sva jav na te la u dru tvu. Neo p hod no je obra ti ti pa nju na kul tu ru si ro ma tva jer je od su tin skog zna a ki ne ve za iz me u si ro ma tva, neo bra zo va no sti i et ni ke pri pad no sti. ja da se pre Sve dok su iz ve sne et ni ke gru pe pre vi e za stu plje ne me u si ro ma ni ma, lo e obra zo va ni ma, ne kva li fi ko va nim ili po lu kva li fi ko va nim rad ni ci ma, u ve li koj me ri su pod ri ve ne mo gu no sti da se od ne gu je po to va nje za kul tur ni iden ti tet od re e ne gru pe. Po treb no je raz vi ja ti jav nu po dr ku kul tur nim i obra zov nim in sti tu ci ja ma (do bro tvor ne or ga ni za ci je, bi bli o te ke, mu ze ji, po zo ri te, mu zi ke i umet ni ke gru pe). Kao i u obra zo va nju, i ov de se dr av nom po li ti kom pro vo di ras po de la jav nih sred sta va. Mul ti kul tu ra li zam (li be ral ni) sto ji na sta no vi tu da sve gru pe do pu ste svo jim la no vi ma pri stup ade kvat nim mo gu no sti ma za sa mo i ni ci ja ti vu i sa mo i zra a va tu ri od re e ne za jed ni ce. Za nje, ue stvo va nje u eko nom skom i vo tu dru tva i kul jed ni ka po sle di ca ovih na e la je da li be ral ni mul ti kul tu ra li zam ne vo di ka na pu ta nju za jed ni ke kul tu re ne go, na pro tiv, ka po ja vi za jed ni ke kul tu re ko ja po tu je sve gru pe u ze mlji i bla go na klo na je pre ma nji ho vom pro spe ri te tu (Raz, D., 2005: 210). In ter kul tu ra li zam eli mi ni e sta ti nost mul ti kul tu ra li zma i po ka zu je se kao po li ti ka okre nu ta o ve ku. Za stup ni ci in ter kul tu ra li zma sma tra ju da su sve kul tu re pod jed na ko vred ne i raz vi ja ju ide ju o nji ho voj stal noj in ter ak ci ji. In ter kul tu ra li zam, in ter kul tu ra li sti ko pro i ma nje, je ste no va mo gu nost i ko ter (lat. rak pre ma zbli a va nju i raz u me va nju raz li i tih lju di i kul tu ra. Sam iz raz in iz tus/plu res (lat. mno me u) upu u je na di na mi ku i di ja log, dok iz ra zi mul go, mno gi, vi e njih) im pli ci ra ju tek isto vre me no po sto ja nje vi e ele me na ta, u ovom kon tek stu vi e kul tu ra. In ter kul tu ra li sti ki kon cept, me u tim, tek tra i na i ne pre ra sta nja sa vre me nog dru tva iz mul ti kul tur nog u in ter kul tur no. Kul tur na ra zno li kost je sve ve a i o njoj ne tre ba raz mi lja ti kao o ne e mu to je sa mo po se bi do bro ne go pre kao o neo p hod nom sred stvu za ostva re nje ci lja. Pre ra sta nje mul ti kul tur nog sta nja u pro ces zah te va raz vi ja nja stra te gi je in ter kul tu ra li zma ko ja ni je sa mo cilj po se bi ne go sred stvo za stva ra nje jed na kog iz gle da za uspeh i op ti mal nog uklju i va nja ma njin skih kul tu ra. Sva koj kul tu ri su po treb ne raz ne vr ste uza jam nog de lo va nja, ko je se za sni va ju na i roj plat for mi i mo gu no sti ko lek tiv nog is ku stva lju di. Po treb no je da po sto ji ne to za jed ni ko, kao to je tra di ci ja, da bi kul tu ra na pre do va la. U tom smi slu, ra zno li kost mo e bi ti i ome ta ju i i ni lac jer de li, usit nja va, na pa da tra di ci ju, pod
45
ri va ju i ose aj za jed ni kog ci lja. Ta ko se za la ga nje za kul tur ni plu ra li zam opa sno pri bli a va kul tur nom re la ti vi zmu i kul tur nom par ti ku la ri zmu. sto je is tra i va nja ko ja argu men to va no po ka zu ju da sa iza Po zo vom kul tur ne ra zno li ko sti tre ba da bu du su o e ne sve in sti tu ci je, ne sa mo obra zov ne. De lo tvor no ba vlje nje ovim pro ble mi ma, kad je re o obra zo va nju, pret po sta vlja uklju i va nje ce li ne obra zov nog pro ce sa (ue ni ci, stu den ti, pro fe so ri, ad mi ni stra tiv no oso blje itd.). In ter kul tur na ide ja bi la bi ostva ri va uko li ko bi svi ue sni ci ima li pod jed na ko in te re so va nje za nju. Ne mo e sa mo ko la bi ti no si lac in ter kul tur nog obra zo va nja, a vas pi ta nje i obra zo va nje je di ni na in ostva ri va nja in ter kul tu ra li zma. Do sa da nje po gre ke ogle da le su se u te nji za za jed ni com kao naj ma njim za jed ni kim sa dr i o cem u ko jed ni com naj ve eg jem se raz li ke to le ri u, a po ne kad zlo volj no pri hva ta ju, a ne za za za jed ni kog sa dr i o ca u ko jem raz li ke obo ga u ju i vo de raz u me va nju uni ver zal nih isti na. U ta kvoj vr sti za jed ni ce raz li i ta ode a, ak cen ti, mu zi ka, na vi ke, bo ja ko e, li i to pred sta vlja nje sop stve ne li no sti, po sma tra ju se sa in te re so va njem i kao i raz ra do zna lo u pre ne go s od boj no u i sum njom. U ta kvoj za jed ni ci kul tur ne raz li ke po sma tra ju se ne kao de hu ma ni zo va ni ste re o ti po vi ne go kao za ni mlji va od stu pa nja ko me po ve a va mo i svo je raz u me va nje i svo ju hu ja po ku a va mo da raz u me mo. Ti ma nost (Vong, F. 1992: 45). Pre i spi ti va nje tra di ci je mo e se, da kle, od vi ja ti u skla du sa sop stve nim uvi di ma i do ka zi va njem sop stve nog is ku stva. No va kul tur na ra zno li kost pred sta vlja mno go rekt ni ji iza zov tra di ci o nal noj kul tu ri. di In ter kul tur no obra zo va nje pod ra zu me va upo zna va nje sa dru gim kul tu ra ma i nji ho vo pri hva ta nje bez pred ra su da, to zna i da je ova kvo obra zo va nje na me nje no njin skim et ni kim za jed ni ca ma i ve in skom sta nov ni tvu. i ma ter kul tur no obra zo va nje tre ba da do pri ne se is pu nja va nju sle de ih ci lje va: In pre va zi la e nje so ci jal ne ne jed na ko sti i ne jed na ko sti u obra zo va nju, raz vi ja nje po to va nja i to le ran ci je pre ma kul tur nim raz li ka ma me u lju di ma, po ma ga nje ue ni ci ma da usvo je zna nje o me u et ni kim od no si ma i osno va ma na ko ji ma po i va ju raz li i te kul tu re, a ne da se ue nje za sni va na emo ci o nal nim i kla snim pret po stav ka ma (Pe tro vi, A. i Ja nje to vi, D., 2002: 103-104). In ter kul tur no obra zo va nje je sve do an stvo da se asi mi la ci ja ne pri hva ta bez ot po ra. Ra ni je su pri do li ce sprem no pri hva ta le asi mi la ci ju u smi slu tra di ci o nal ne aka dem ske kul tu re; na stu pa njem kul tur nih ra zno li ko sti, tra ga njem za vla sti tim iden ti te tom, mno ge gru pe da nas to od bi ja ju. Za to su po treb ni no vi na i ni za pre zen ti ra nje pi ta nja obra zo va nja da se zam ke ko je okru u ju kul tur nu ra zno li kost ne bi uko re ni le u na in na ko ji se ui. Na sta vu dru tve nih na u ka, i ja je svr ha da uop te no ob ja sni o ve ko vo po na a nje, tre ba lo bi kri ti ki pre i spi ta ti da bi se vi de lo da li to ona i ni u kon tek stu sa
46
mo jed ne od re e ne kul tu re. Iz u a va nje kul tu re ne tre ba da se od vi ja iz dvo je no ne go kom pa ra tiv no. Po treb ne su no ve me to de da bi se shva ti lo ka ko na in na ko ji pre da je mo mo e ne ga tiv no da uti e na na in na ko ji po je din ci raz li i tog kul tur nog po re kla ue (Pe tro vi, A. i Ja nje to vi, D., 2002: 43). Kul tu ra se da nas, oi gled no, ne mo e pred sta vlja ti u smi slu ide a la tra di ci o nal ne aka dem ske kul tu re. Kul tur na ra zno li kost pod sti e to le ran ci ju, pri hva tlji vi ju i re a li sti ni ju vi zi ju kul tur nog iden ti te ta, ne za be le e nu u da ljoj i bli skoj pro lo sti. U jed nom iz ve ta ju o na sta vi mul ti kul tu ra li zma ko ji no si na slov Jed na na ci ja, mno go na ro da is ti e se da mul ti kul tur no obra zo va nje ne sa mo to ni je iz vor ras ta ka nja ne go je po treb no i za kul tur no zdra vlje, dru tve nu sta bil nost i eko nom sku bu du nost na ci je. Da bi se ovi ci lje vi po sti gli pred la e se da na sta va dru tve nih na u ka tre ba da is tak ne sle de e: du glo bal nu Od naj ni ih raz re da na sta va dru tve nih na u ka tre ba da ima u vi per spek ti vu. Po sto ji ova je di na ze mlja ko ja je za jed ni ki dom ljud skog ro da. Mi gra ci je pred sta vlja ju na u za jed ni ku isto ri ju i sud bi nu. Na ro di, kul tu re i ma te ri jal ni re sur si je su uni ver zal no do bro bez ob zi ra na sve ra zno li ko sti. Na a oso be nost le i u mno go broj nim na i ni ma da se bu de o vek, a na zna aj ni ras pon tur ne i psi hi ke ra zno li ko sti u op te kul tur nom i bi o lo kom je din stvu. kul Dru tve ne na u ke, po red na po ra da se po tu ju i uva a va ju raz li i ti plu ra li sti ki ele men ti, po seb nu pa nju i da lje tre ba da po kla nja ju za jed ni kim vred no sti ma i tra di ci ja ma. No vi na i ni is tra i va nja i zah te vi ko ji se po i nju pri hva ta ti ima ju od re e ne po sle di ce po sa mo o bra zo va nje. U na stav ne pla no ve mo ra ju da se uklju e re zul ta ti naj ra ju bi ti otvo re ni za sve re le vant ne sa vre me ni jih na u nih is tra i va nja. Oni mo dat ke, no vo zna nje, no ve per spek ti ve. Isto ri ja o ve an stva tre ba da se po sma po tra kao ne to to je u to ku, e sto su prot no i pod lo no raz li ka ma, za sno va nim na su prot nim per cep ci ja ma i raz li i tim sta vo vi ma. Nu no je raz vi ja ti par ti ci pa tiv ni ob lik obra zo va nja, jer ue ni ci e le da se be vi de kao ak tiv ne stva ra o ce i no si o ce u pro me na ma u kul tu ri i dru tvu; nji ma se mo ra mo i da raz vi ju obra sce i in stru men te po mo u ko jih e ra su i va ti, ana li zi ra ti, po de lo va ti i pro ce nji va ti. Pro gra mi bi tre ba lo da bu du opre de lje ni za uva a va nje i na sta vak pre i spi ti va nja de mo krat skih vred no sti kao bit nih osno va za or ga ni za ci ju dru tva i kul tu re. Pri me na de mo krat skih na e la na dru tve nu i obra zov nu or ga ni za ci ju tre ba lo bi da se po sma tra kao tra jan pro ces ko ji po ne kad uspe va, a po ne kad pro pa da, te sto ga zah te va da se u nje ga stal no ula e. Je dan od naj va ni jih ci lje va obra zo va nja, dru tve nih na u ka po seb no, je ste raz
47
voj in te lek tu al nog mi lje nja i kri ti kog pro su i va nja. Obra zo va nje i na sta va dru tve nih na u ka ne bi tre ba lo da se od vi ja ju u vi du pre no e nja in for ma ci ja (ko la pam e nja) ne go kroz kri ti ko pre i spi ti va nje ide ja i do ga a ja uko re nje nih u du hu vre me na (ko la mi lje nja). Dru tve ne na u ke ne bi tre ba lo da se po sma tra ju kao ne ka kav do sad ni kol ski do da tak ko ji se sa sto ji od ue nja go lih i nje ni ca ko je se po sle pro ve re zna nja za bo ra vlja ju, ne go kao je dan od naj bo ljih na i na da se is pri a isto ri ja o ve an stva. Do lo se do sa zna nja da na sta va dru tve nih na u ka kao je din stve na zva ni no odo bre na pri a vi e ni ko me ne od go va ra. I pi ta nja ko ja su iza zva la i iza zi va ju pod va ja nja i po de le u od re e noj za jed ni ci sva ka ko tre ba uklju i ti u na stav ne pla no ve. Ud gu i ne sme ju bi ti u funk ci ji mi ni mi zi ra nja pro ble ma ko be ni ci vi e ne mo ji su po sto ja li me u od re e nim gru pa ma. U jed nom upo red nom is tra i va nju, ko je po ka zu je mi lje nje na stav ni ka o ci lje vi ma in ter kul tur nog obra zo va nja, do bi je ni su ni mlji vi re zul ta ti. za Na stav ni ci ma je po nu e no ne ko li ko naj re le vant ni jih ci lje va i jem ostva ri va nju je in ter kul tur no obra zo va nje na me nje no i tra e no je da ih ran gi ra ju po zna a ju: Va nost ci lje va in ter kul tu ral nog obra zo va nja (Pe tro vi, A. i Ja nje to vi, D., 2002: 111)
Sr bi ja i Bo sna Ci lje vi in ter kul tu ral nog obra zo va nja Rang Raz um e va nje kul tu re sop stve nog na ro da Pod sti ca nje raz vo ja na ci o nal nog iden ti te ta* Raz vi ja nje to le ran ci je u od no su na raz li i tost dru gih kul tu ra i na ro da Sti ca nje zna nja o kul tu ra ma dru gih na ro da Raz vi ja nje kri ti kog mi lje nja o dru tve nim pro ce si ma Su zbi ja nje pred ra su da o isto ri ji i kul tu ri dru gih na ro da 1 2 3 4 5 6 1 2 3 1 Rang 6 Bel gi ja
* Ovaj cilj ni je uklju en u bel gij sko is tra i va nje.
48
Is tra i va nje je po ka za lo zna aj ne raz li ke iz me u na ve de nih ze ma lja kad je u pi ta nju pri o ri tet raz vi ja nja sve sti i zna nja o sop stve noj na ci o nal noj pri pad no sti i kul tu ri. Ovaj ar gu ment je bio mno go pri sut ni ji kod na stav ni ka u Sr bi ji i BiH ne go kod bel gij skih na stav ni ka. Kod njih je su zbi ja nje pred ra su da bi lo ran gi ra no naj ni om oce nom, to je u su prot no sti sa mi lje njem na stav ni ka u dru gim ze mlja ma ko ji ovaj cilj sma tra ju naj va ni jim i da ju mu pri o ri tet. i ni o ci kul tu re do bi ja ju na zna a ju kao i stav da raz li ke me u gru pa ma pred sta vlja ju iz vor bo gat stva, a ne pro blem ko ji tre ba re a va ti. Ova kvom sta no vi tu mo e do pri ne ti in ter kul tu ra li sti ko obra zo va nje ko je tre ba pod sti ca ti.
LITERATURA
1. Be ri, B.: Kul tu ra i jed na kost ega li tar na kri ti ka mul ti kul tu ra li zma, Za greb, Na kla da Je sen ski i Turk, 2006. 2. Kre spi, F.: So ci o lo gi ja kul tu re, Za greb, Po li ti ka kul tu ra, 2006. 3. Me si, M.: Mul greb, kol ska knji ga, 2006. ti kul tu ra li zam dru tve ni i te o rij ski iza zo vi, Za 4. Pe tro vi, A. i Ja nje to vi D.: In ter kul tur no obra zo va nje u na im ko la ma, u zbor ni ku Iza zo vi de mo kra ti je i ko la, Be o grad, In sti tut za pe da go ka is tra i va nja, 2002. 5. Raz, D.: Eti ka u jav nom do me nu, Pod go ri ca, CID, 2005. ga nje za za jed ni tvom, Pre 6. Vong, F.: Tra gled, 1992, br. 258.
Mul ti cul tu ral or in ter cul tu ral edu ca tion

Over the past years, a di scus sion evol ved on mul ti cul tu ra lism as a prin ci ple cla i ming that the re exist dif fe rent cul tu ral gro ups in every so ci ety aga inst which no cul tu ral form has a le gi ti ma te right to esta blish it self as the do mi nant ut the ne ces sity to esta blish the ru les of co e xi sten ce bet ween one. This brings abo the se gro ups, which are ba sed on ab so lu te equ al tual re cog ni tion. Due ity and mu her long use in terms of cul tu ral di ver sity, mul ti cul tu ra lism has to its broad and rat co me an in te gral part of many cul tu ral and edu ca ti o nal po li ci es, as well as the be ans for the re vi ew and eva lu a tion of the ir re spect to wards the ba sic de moc ra tic me right to di ver sity and the ex pres si on of it. Mul ti cul tu ra lism is not the main is sue in the cul tu re the ory, but ser ves the pur po se of sol ving prac ti cal is su es of so me cul tu ral and edu ca ti o nal po li ci es.
S um mary: K ey w o r d s :
mul ti cul tu ra lism, in ter cul tu ra lism, cul tu ral po licy, edu ca ti on al po licy,
edu ca tion
49
50
51
UDC 305-055.2(=214.58)(497.11) 316.622-055.2(=214.58)(497.11)
Sven ka Sa vi, No vi Sad
Rod ni iden ti tet i obra zo va nje rom ki nja u sr bi ji

Ap strakt:
U Sr bi ji po sto ji zna a jan broj ra do va u ko ji ma se raz ma tra ju pi ta nja Rom ki nja u po sled njih tri de set go di na. U ovom ra du po sma tram so cio-dru tve nu ka te go ri ju ide ni te ta s fo ku som na ro du kao va noj kom po nen ti di na mi ke pri ro de iden ti te ta. Ako je bit no svoj stvo iden ti te ta pro me na, on da tre ba po ka za ti na ko ji na in obra zo va nje Rom ki nja do pri no si pro me ni iden ti te ta ta ko da se sma nju je nje na dvo stru ka dis kri mi na ci ja u dru tvu u ko jem joj je iz lo e na. Osla njam se ov de na te o rij ski okvir o Dru go sti jer se do sa da u vi e pri li ka po ka za lo da je po sto je i obra zov ni si stem u Sr bi ji im pli cit no dis kri mi na to ran u od no su na Dru ge .
Cilj ovog ra da je da pri ka em ka ko se od ra a va obra zo va nje na rod ni iden ti tet Rom ki nja. Ko ri stim osnov ne re zul ta te ne ko li ko pro je ka ta ostva re nih u Sr bi ji po sled njih go di na s fo ku som na obra zo va nju Ro ma i Rom ki nja kao Dru gi ma na pred kol skom, kol skom, sred nje kol skom, vi so kom obra zo va nju i obra zo va nju od ra slih. Po ka zu jem na ko ji na in se pod uti ca jem obra zo va nja mo e oe ki va ti pro me na rod nog iden ti te ta, a ti me i dru gih kom po ne na ta i den ti te ta Rom ki nje u rom skoj za jed ni ci i u ve in skoj. Ma da je u si ste mu obra zo va nja na je zi ku ve in skog na ro da fo kus na ve in skoj za jed ni ci i da u nje mu go to vo i ne ma po da ta ka o rom skoj za jed ni ci u na sta vi (pre ma po sto je im pla no vi ma i pro gra mi ma), po da ci sa pro je ka ta po ka zu ju bo lje re zul ta te rom skih ue ni ca i stu dent ki nja od rom skih ue ni ka i stu de na ta to kom obra zov nog pro ce sa. Rom ki nje u obra zo va nju pre po zna ju an su za pre va zi la e nje po zi ci je dvo stru ke di skri mi na ci je u sop stve noj za jed ni ci i u ve in skoj, u ko joj se obra zov ni pro ces do ga a. To kom obra zo va nja do ga a se pro me na nji ho vog rod nog iden ti te ta. Ma da od su stvu je ja san fo kus na iz gra i va nju iden ti te ta rom skih ue ni ka i ue ni ca i vred no snih sta vo va to kom obra zo va nja na je zi ku ve in skog na ro da, Rom ki nje su bo lje u in ter na li zo va nju zna nja i sti ca nju vred no snih sta vo va. One me nja ju svoj rod ni iden ti tet u prav cu po e lj nog bo ljeg obra zo va nja kao na i na da se u jav noj sfe ri bo lje pred sta ve.
K lj u n e r e i : dvo stru ka di sk ri mi na ci ja, iden ti tet, obra zo va nje, Rom ki nje, rom ska za jed ni ca
52
Kva li tet no obra zo va nje u Sr bi ji je fo ku si ra no na po ve a nje zna nja i vas pi ta nja i iz gra i va nje vred no snih sta vo va. U okvi ru po ve a nja zna nja i iz gra i va nja vred no snih sta vo va po sto je i obra zov ni si stem u Sr bi ji ma lo vo di ra u na o Dru gi ma - o Rom ki nja ma go to vo ne ma ni ka kvih po da ta ka u pla no vi ma i pro gra mi ma. O to me sve do e ana li ze ak tu el nih na stav nih pla no va i pro gra ma i ud be ni ka (ma ter njeg je zi ka, isto ri je, po zna va nja pri ro de i dru tva, gra an skog vas pi ta nja...) na me nje nih ue ni ci ma i stu den ti ma na svim ni vo i ma obra zo va nja*. Osnov ni je za klju ak da je po sto je i obra zov ni si stem fo ku si ran na iz gra i va nje iden ti te ta ve in skog na ro da na i jem je zi ku se obra zu ju Dru gi. U tom smi slu kon sta tu je mo da je obra zov ni si stem i rod no ne sen zi ti van. Otu da je on neo se tljiv za obra zo va nje iden ti te ta Dru gih. Kad je re o rom skim ue ni ci ma i ue ni ca ma, ne ko li ko za vr e nih eks pe ri men tal nih pro je ka ta na svim uz ra sti ma (pred kol sko, osnov no, sred nje, vi so ko) spro ve de nih u po sled njih ne ko li ko go di na u Voj vo di ni do ka zu ju da: rom ski ue ni ci e le da se ko lu ju, da po ka zu ju za do vo lja va ju e re zul ta te kad im se obez be de mi ni mal ni eg zi sten ci jal ni i rad ni uslo vi, da su u to me mno go bo lje rom ske ue ni ce od skih ue ni ka, i da su nji ho vi ro di te lji u ta kvim uslo vi ma mo ti vi sa ni da ko lu ju rom sku rom sku de cu. en Cilj ovo ga ra da je da pri ka e osnov ne re zul ta te ne ko li ko do na tor skih pro je ka ta ostva re nih u Sr bi ji s fo ku som na obra zo va nju rom ske za jed ni ce i da pred lo i ne ke kon kret ne me re. Pri tom rod po sma tram kao so cio-dru tve nu ka te go ri ju (na ko ji na in dru tvo ob li ku je pra vi la za po na a nje en ske ili mu ke oso be u dru tvu i u obra zov nom si ste mu po seb no). Iden ti tet po sma tram kao di na mi ku ka te go ri ju: Osci li ra nje u iden ti te ti ma mo e se ob ja sni ti mi je a njem nji ho vih slo je va i pro mje na ma u raz li i tim vre men skim, pro stor nim i dru tve nim kon tek sti ma, u ji ma se iden ti te ti ujed no i kon stru i u i pred sta vlja ju (Ivan Ivas, 2006, pre ma ko vo di ma Ja go de Gra ni, 2007, 7). na I 1. Pro je kat o pred kol skom vas pi ta nju i obra zo va nju rom ske de ce (fi nan si rao REF u Rom skom edu ka tiv nom cen tru u Su bo ti ci: 2007-2009) po ka zao je da je pri su stvo rom skih asi ste na ta uz vas pi ta i ce po volj no uti ca lo na vas pi ta nje rom ske ce u pred kol skim usta no va ma. Na kon do brog is ku stva u pro jek tu, pred lo e no de du rom ski asi sten ti u pred kol ske usta no ve i u osnov ne ko le u kol skoj je da se uve 2010-2011. go di ni. Ono to osta je kao pro blem na pred kol skom uz ra stu je ste pri pre ma rom ske de ce za po la zak u pr vi raz red s ob zi rom na to da je po la zak u ko lu od re en za jed nu go di nu ra ni je, s jed ne stra ne, a sa dru ge stra ne da sva rom ska ca slu a ju na sta vu na je zi ku ve in skog na ro da. Ta ni je, jo uvek ni je za i ve la de prak sa obra zo va nja rom skih ue ni ka na rom skom kao ma ter njem je zi ku. On da je
53
osnov ni za da tak u tom uz ra stu pri pre mi ti rom sku de cu za ula zak u ko le je zi ki, to do sa da ni je ra e no do volj no si ste mat ski i do volj no do bro u raz li i tim de lo vi ma u Sr bi ji. 2. Za vr en pro je kat u osnov noj ko li pod na zi vom an se i iz bo ri za rom ske de voj i ce (fi nan si ra la CA RE fon da ci ja u No vo sad skom hu ma ni tar nom cen tru)** do no si re zul ta te o rom skim ue ni ci ma i ue ni ca ma pri ku plje nim iz ma ti nih knji ga (osnov ne ko le Do si tej Ob ra do vi u No vom Sa du) i krat kih in ter vjua sa rom skim ue ni ci ma i nji ho vim ro di te lji ma (iz na se lja Ve li ki Rit i de la gra da Sla na Ba ra). Po da ci po ka zu ju da je to kom po sled njih ne ko li ko go di na od ukup no upi sa nih 105 rom skih ue ni ka (61 de voj i ca i 44 de a ka), ko lo va nje pre ki nu lo 33 (31,4%). U Ma ti noj knji zi naj u e sta li ja kon sta ta ci ja za ovu gru pu ue ni ka i ue ni ca je na sta vio/la je ko lo va nje u ko li Sve ti Sa va (za ko lo va nje od ra slih ili de ce sa la kim men tal nim ote e nji ma). Za bri nja va i po da tak da e sto ne ma ni ka kvih na po me na stan ku ko lo va nja rom ske de ce. Ovo do ka zu je da po sto je a evi den ci ja u ko li, o pre za ko nom od re e na, ni je do volj no ri go ro zno spro ve de na kad su u pi ta nju rom ski ue ni ci. Iz to ga sle di da je za op sta nak rom skih ue ni ka u si ste mu obra zo va nja va na do sled na za ko nu evi den ci ja o pro ho vog ko lo va nja. ce su nji an po da tak ove ana li ze da je me u rom skim ue ni ci ma ko ji su Za nas je va pre ki nu li ko lo va nje vi e ue ni ca (37,7%), a ma nje (22,7%) ue ni ka. De voj i ce su pre ki da le ko lo va nje u pro se ku sa 12 go di na, sa za vr e na 3 raz re da osnov ne ko le, a de a ci u pro se ku sa 14 go di na, u pro se ku sa 4 za vr e na raz re da osnov ne ko le. Ma da su de voj i ce ra ni je od de a ka na pu ta le obra zov ni si stem, i jed ni i dru gi su bi li sta ri ji od uz ra sta dru gih ue ni ka u istom raz re du, to zna i da su ko lo va nje ili ka sni je po e li ili su po no vi li ne ke od raz re da. Po da ci o zna nju srp skog je zi ka po ka zu ju da je ono ne do volj no. kon ovih pre li mi nar nih po da ta ka uve de na je pe da go ka asi stent ki nja u pro Na loj kol skoj go di ni. Njen za da tak je bio da po ma e u usva ja nju zna nja pred vi e nog za po je di ne pred me te u da tim raz re di ma (naj vi e srp ski je zik i ma te ma ti ka). Re zul ta ti su bi li vi e ne go po volj ni: ma li broj rom skih ue ni ka je na pu stio si stem osnov nog obra zo va nja. Ov de va lja do da ti po dat ke iz do pun ske na sta ve ko ju u osnov nim ko la ma iz vo de rom ski stu den ti ili ko or di na to ri. Pr vi po da tak se ti e ured no sti do la e nja: na a so ve do pun ske na sta ve e e i ured ni je do la ze rom ske ue ni ce ne go rom ski ue ni ci pa je i to po da tak ko ji do bro ob ja nja va bo lji uspeh ue ni ca na kra ju sva kog raz re da. Na vo dim jo jed no zna aj no is ku stvo u ra du Eku men ske hu ma ni tar ne or ga ni za ci je (EHO) u No vom Sa du. Ve ce lu de ce ni ju se od vi ja pro gram po mo i rom skoj de ci u ue nju (vid do pun ske na sta ve) u nji ho vim rom skim na se lji ma, to je do bar del ra da sa rom skom de com. Ubu du e bi tre ba lo is pi ta ti mo gu no sti da se ova mo kva na sta va vi e iz vo di u pro sto ri ma ko ji su rom skoj de ci bli ski.
54
3. Iz bor ni na stav ni pred met pod na zi vom Rom ski je zik sa ele men ti ma na ci o nal ne kul tu re (ko ja se u Voj vo di ni iz vo di u ne ko li ko me sta ve vi e od 15 go di na) vo di ra u na o je zi kom i tra di cij skom iden ti te tu rom skih ue ni ka upi sa nih u ni e raz re de osnov ne ko le. Naa lost, za ovu na sta vu ni ue ni ci ni na stav ni ci ne ma ju ud be ni ke i na stav na sred stva, osim pla na i pro gra ma ko ji je odo bri lo Mi ni star stvo pro sve te, a na stav ni ci ni su u stal nom rad nom od no su. Ne ma mo no vi je po dat ke o eva lu ac i ji ove na sta ve s ob zi rom na pro ble me i ka ko ih re a va ju u sva koj po je di noj ko li. 4. U obra zov ni si stem od ove kol ske go di ne ulo je 128 pe da go kih asi ste na ta, i ji je rad odo bri lo Mi ni star stvo pro sve te (80 u osnov nim ko la ma i 48 u pred kol skim usta no va ma). Nji hov za da tak je da po ma u ue ni ci ma ko ji ima ju te ko a u ue nju i vas pi ta nju, pa i rom skim, da ostva ru ju ve zu sa ro di te lji ma i sa dru gim na stav nim oso bljem u ko li i sa lo kal nom za jed ni com. Ovaj eks pe ri men tal ni pro gram tre ba da po ka e ka ko da se u na sta vu in te gri u ue ni ci, pa i rom ski, u si stem osnov nog obra zo va nja. Za sa da iz o sta je isto vre me ni pro ces eva lu a ci je ra da, ka ko bi se na vre me uoi le i ot klo ni le te ko e. Za sa da je ta kva po mo obez be e na sa mo u 10 % osnov nih ko la u Sr bi ji. Ma lo u od no su na ukup ne po tre be za obra zo va nje rom skih ni ka u Sr bi ji! ue De cem bra 2010. go di ne po i nje tro go di nji pro je kat Qu a li Rom Qu a lity Edu ca tion in Ro ma ni for Euro pe (ko ji se ostva ru je na Fi lo lo kom fa kul te tu u Be o gra du i Uni ver zi te tu u No vom Sa du, uz fi nan sij sku po mo Evrop ske uni je: 20102013). Pro jek tom je pred vi e no ospo so blja va nje rom skih na stav ni ka u osnov nim ko din stven pro la ma u Ju go i sto noj Evro pi za je gram ue nja rom skog je zi ka i kul tu re. To je pr vi ta kav pro je kat za mi ljen da ob je di ni na sta vu rom skog je zi ka u ce lom re gi o nu u okvi ru ko je bi se ne go vao iden ti tet rom ske za jed ni ce. Naj pre je to pro gram za tre ne re, a on da oni da lje u sva koj ze mlji pro vo de tre nin ge za na stav ni ke rom skog je zi ka na lo kal nom ni vou. U pro jek tu se vo di ra u na o in ter kul tur nom i ma nju je zi ka ve in skog na ro da i rom skog (sa mo im pli cit no i o rod noj per pro spek ti vi), pa je oe ki van re zul tat iz gra i va nje rom skog iden ti te ta kroz obra zo va nje na ma ter njem je zi ku. NA PO ME NA 1: Od sle de e, 2011/12. kol ske go di ne u si ste mu osno vnog obra zo va nja se me nja bi tan ele me nat - uvo di se za vr ni is pit. Tre ba lo bi ve sa da obez be di ti do dat ni rad sa rom skim ue ni ci ma u za vr nim raz re di ma osnov ne ko le i obez be di ti im pri pre mu za za vr ni is pit do volj no do bro da bi se mo gli upi sa ti u ni je sred nje ko le. Prak sa po ka zu je da se rom ski ue ni ci naj e e upi su ju u stru elit ne (tro go di nje) ko le, to im sma nju je mo gu nost pro hod no sti na fa kul te te i da lje iz gra i va nje rom ske in te lek tu al ne eli te. To zna i da je sla ba ka ri ka u pre la zu od osnov nog ka sred njem obra zo va nju u okvi ru po sto je eg si ste ma. Taj deo po sla su do sa da oba vlja la dva udru e nja: Udru e nje rom skih stu de na ta i Uni ja rom skih stu de na ta u No vom Sa du (uz fi nan sij sku po mo ra znih do na to ra, a je dan je i Fond za
55
otvo re no dru tvo). S ob zi rom na ozbilj nost za vr nog is pi ta (ma le ma tu re) u osnov noj ko li tre ba lo bi u okvi ru si ste ma iz gra di ti me ha ni zam za rom ske ue ni ke ve u ovoj kol skoj go di ni, ali i za sve Dru ge ko ji su dvo stru ko di skri mi ni sa ni (kao to su Rom ki nje) da do bi ju kva li tet nu pri pre mu za ma tu ru od stra ne stru nih oso ba. 5. Je dan pro je kat ob u hva ta rom ske ue ni ce i ue ni ke i u osnov noj i u sred njoj ko li: Jed na ke an se u sred njo kol skom obra zo va nju (po dr an od stra ne Fon da za otvo re no dru tvo i Pa ste loz zi Chil dren Fo un da tion iz vaj car ske, a iz vo di se u Cen tru za in ter ak tiv nu pe da go gi ju). Re a li zu je se u 7 sred njih stru nih ko la i 10 osnov nih u No vom Sa du, Kra gu jev cu i Ni u. Ba vi se raz vo jem i pri me nom mo de la uspe ne in klu zi je rom skih ue ni ka u sred nje kol sko obra zo va nje i i vot za jed ni ce, sma nje njem dis kri mi na ci je i po ve a njem do stup no sti kva li tet nog sred nje kol skog obra zo va nja. I ovaj pro je kat do no si po dat ke da su rom ske ue ni ce di sci pli no va ni je i ima ju bo lji uspeh u ue nju, ali i po da tak o po tre bi in di vi du a li za ci je na sta ve. klu zi ja rom skih ue ni ka u sred 6. Pro je kat u sred njim ko la ma pod na zi vom In njim ko la ma u APV: 2007-2012 (uz fi nan sij sku po dr ku REF-a re a li zu je se u Se kre ta ri ja tu za obra zo va nje AP Voj vo di ne) sa da je u e tvr toj go di ni ostva ri va nja i po ka zu je do bre re zul ta te kad su u pi ta nju rom ski ue ni ci, po seb no rom ske ue ni ce. Pro je kat je osmi ljen na ba zi sti pen di ja: ue ni ci do bi ja ju skrom nu fi nan sij sku po mo za po tre be ue nja, men tor ke i men to ri do bi ja ju skrom nu na dok na du za rad sa ue ni ci ma i ima ju od re e nu nor mu ue ni ka sa ko ji ma ra de. Men tor ski pro gram je fo ku si ran na sti ca nje zna nja i vas pi ta nja (di sci pli na, ured nost u po ha a nju na sta ve...). Go to vo ni ta u pro gra mu ne po sto ji eks pli cit no o iz gra i va nju iden ti te ta rom skih ue ni ca i ue ni ka (rod ni, na ci o nal ni, ver ski, evrop ski, et ni ki...). Po da ci ta po ka zu ju po zi tiv ne re zul ta te to se ti e vas pi ta nja (ma nje iz os na ka sa na sta ve), bo lji uspeh u svim ka te go ri ja ma (od li ni, vr lo do bri, do bri), od no sno sma njen broj do volj nih i onih ko ji na pu ta ju ko lo va nje. Po ve an je broj ue ni ka upi sa nih na ne kul te te Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Op ti je re zul tat da su u sred njoj ko li rom ske fa ue ni ce po ka za le bo lji uspeh, ve u di sci pli nu u ra du ne go rom ski ue ni ci ka da su im obez be e ne sti pen di ja, men tor ska po mo na stav ni ca i po dr ka ro di te lja. Nji hov me nio i stav nji ho vih ro di te lja vi e su mo ti vi sa ni da ko lu ju ue ni ce. uspeh je pro Arom ske ue ni ce su pre po zna le svo ju an su da po mo u obra zo va nja mo gu da pre va zi u so ci jal ni po lo aj i da na taj na in pre va zi u osnov ne pa tri jar hal ne pre pre ke unu tar ve in ske i svo je za jed ni ce. Na sred nje kol skom ni vou obra zo va nja uspe hu ka ko do pri no si i si stem sti pen di ja ko je ue ni ci do bi ja ju i na lo kal nom ni vou (od sva ti ne ili ne ke or ga ni za ci je, od no sno od po dr ke lo kal nih rom skih ne vla di nih or op ga ni za ci ja). em i vi so kom stup nju obra zo va nja pro jek ti po ka zu ju ta ko e do bru 7. Na vi prak su. Na Uni ver zi te tu u No vom Sa du je upra vo za vr en tro go di nji pro je kat sa rom skim stu den ti ma i stu dent ki nja ma (fi nan si ra REF: 2007-2010), usred sre en na
56
men tor ski rad sa stu den ti ma ko ji ima ju te ko a u stu di ra nju. I ovaj pro je kat do no si po dat ke (Sa vi i Gr bi, 2008, 73) da je vi e upi sa nih rom skih stu dent ki nja od rom skih stu de na ta u vi so ko kol ske obra zov ne in sti tu ci je (e tvo ro go di nje fa kul te te i dvo- i tro go di nje vi e i vi so ke ko le), da one e e na sta vlja ju stu di je: ma ster, ma gi star ske, dok tor ske. One, da kle: pre za vr a va ju stu di j e od rom skih stu de na t a (ma da du go stu di ra ju i ne rom ski stu den ti); ukup no je broj onih ko ji su di plo mi ra li ma li (pro me nio se si stem stu di ra nja, usa gla en sa Bo lonj skom de kla ra ci jom fa kul te ti ko ji su ra ni je tra ja li 4 go di ne sa da su pro du e ni na 5, a vi e ko le su sa dvo go di njih pre le na vi so ke i tra ju tri go di ne); di plo mi ra ne Rom ki nje e e ne go Ro mi na sta vlja ju dok tor ske stu di je***. Ono to je ov de va no is ta i je ste da ni ovaj pro je kat ni je sra u nat na raz vi ja nje i ou va nje rom skog iden ti te ta, pa on da ni rod nog, ne go na sti ca nje zna nja i uspe no ukla pa nje u struk tu ru uni ver zi te ta kao in sti tu ci je. Do daj mo ov de da je po red ovog pro jek ta va no i to da rom ski stu den ti ima ju mo gu nost do bi ja nja sti pen di je (na osno vu kon kur sa ko ji ras pi su ju OSI i REF). Rom ski stu den ti su uglav nom sme te ni u stu dent skim do mo vi ma. Po tom va lja is ta i da je na po mo lu po no vo mo gu nost za dis kon ti nu i tet u ovom do bro osmi lje nom pro gra mu ra da sa rom skim ue ni ci ma i stu den ti ma. Ve u kol skoj 2010/11. je ma nji broj me sta u stu dent skim do mo vi ma za rom ske stu den te, a i broj sti pen di ja je ma nji ne go pro le kol ske go di ne, ta ko da nje kol skim ue ni ci ma ko ji su pro li men tor ske pro gra me u pro loj kol skoj sred di ni mo gu iz o sta ti sme taj u do mu, sti pen di ja ili men tor ska po dr ka na uni ver zi go tet skom ni vou u ovoj kol skoj go di ni. Dis kon ti nu i tet do brih prak si je naj ve a opa snost u ovom tre nut ku jer ovi pro jek ti ni su jo uvek po sta li deo ukup nog si ste ma zo va nja u ze mlji. Otu da je i iz gra i va nje obra zov nih iden ti te ta mla dih Ro ma i obra ki nja ote a no. Rom 8. Va lja po me nu ti i rad ko ver zi te tu u No vom Sa du (fi nan le ro mo lo gi je na Uni sij ska po dr ka Fon da za otvo re nu dru tvo) kao vid stru nog obra zo va nja, u ko joj se zu ju rom ski i ne rom ski po la zni ci i po la zni ce za in te re so va ni za ue nje rom skog obra je zi ka, kul tu re, isto ri je i sta no va nja Ro ma, uklju u ju i i rod nu per spek ti vu. Ovo je za sa da je di no me sto na ko jem se eks pli cit no go vo ri o Rom ki nja ma, pri me nom te o ri je kri ti ke ana li ze dis kur sa na po dat ke o iz ve ta va nju me di ja o rom skoj za jed ni ci, tim na po dat ke o zdra vlju, re li gi ji, knji ev no sti, obi a ji ma u rom skoj za jed ni ci za (Sven ka Sa vi i Ve ro ni ka Mi tro, 2007). To kom se dam go di na (2004-2010) ko lu je po ha a lo pre ko 1000 po la zni ca i po la zni ka rom ske i ne rom ske za jed ni ce, a di plo me pri mi lo oko 500 njih, od ko jih su vi e od 100 rom ski po la zni ci i po la zni ce (sva ke go di ne u ko li je vi e Rom ki nja ne go Ro ma).
57
9. Na a lost, ne ma mo po da ta ka ko li ko je rom skih ue ni ka i ue ni ca na svim ni vo i ma obra zo va nja sti glo u Sr bi ju iz ze ma lja Evrop ske uni je na osno vu pro gra ma re ad mi si je. Oni naj e e ni su uklju e ni u obra zov ni si stem i ni su u nje mu vi dlji vi. Ta rom ska de ca do bro po zna ju je zik dr a ve iz ko je nam se vra a ju (ne ma ki, fran cu ski, ved ski), po ne kad i ma ter nji rom ski, ali uglav nom ne po zna ju na stav ni, srp ski je zik. Oni ima ju raz vi je ne vas pit ne na vi ke i ima ju dru ga i ji si stem vred no sti od ovog u na oj ze mlji jer su oni ve de li mi no usvo ji li na vi ke evrop skog i vlje nja. Za da tak je ve u ovoj go di ni da se po pi u ta kvi ue ni ci ko ji ma je po treb na po mo, a ko ji su vra e ni na osno vu spo ra zu ma o re ad mi si ji. Broj ta kve de ce iz gle da ni je ta ko ma li. U pro ce si ma iz gra i va nja rom ske in te lek tu al ne eli te ovi rom ski ue ni ci iz Evro pe su dra go ce ni, a oni su, na a lost, is klju e ni ne sa mo iz da ljeg obra zo va nja, ne go i iz pro ce sa for mi ra nja eli te u Sr bi ji. 10. Pro je kat Funk ci o nal no osnov no obra zo va nje od ra slih Ro ma je ogled ni pro gram ra di usta no vlja va nja si stem skog re e nja (ostva ren 2005-2007. uz fi nan sij sku po dr ku REF-a, i ne ko li ko mi ni star sta va Vla de Sr bi je, a uz ne po sred nu or ga ni za ci ju Ode lje nja za andrago gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta u Be o gra du). Pro je kat je kom plek san i ob u hva ta, po red obra zo va nja onih ko ji tre ba da za vr e dva po sled nja raz re da osnov ne ko le, i tra e nje za po sled nja za njih i sti ca nje raz li i tih spo sob no sti i ve ti na (kao to su pi sa nje pro je ka ta i rad u ti mo vi ma). U za vr nom iz ve ta ju sa pro jek ta da ju se po da ci i pre ma po lu i kon sta tu je se da je ve i broj od ra slih rom skih mu ka ra ca za vr io pre o sta la dva raz re da osn ov ne ko le (VII i VI II), ali da je me u po la zni ci ma ko ji su od u sta li od obu ke sko ro dva pu ta ve i broj mu ka ra ca ne go e na. I u ovaj pro je kat su uve de ni rom ski asi sten ti. Re zul ta ti ostva re ni na pro jek tu ja sno po ka zu ju da je za obra zo va nje od ra slih Ro ma i Rom ki nja neo p hod no pri su stvo rom skih asi ste na ta, to je, ve ru jem, je dan od do brih ka za za to su oni uve de ni u na sta vu od ove kol ske go di ne (2010/11). Dru gi va do an po da tak je da od ra sli Ro mi i Rom ki nje e le da se obra zu ju ka da je to u funk ci ji nji ho vog za po lja va nja. U vi e pri li ka je do sad kon sta to va no da je rom ska po pu la ci ja mno go ljud na u ko la ma za obra zo va nje od ra slih (na pri mer, osnov na ko la Sve ti Sa va u No vom Sa du ima 80 % rom ske po pu la ci je), a da su uslo vi ko lo va nja ne do volj no po dr a ni od stra ne Mi ni star stva pro sve te. Osta je da se do ra di e ma obra zo va nja od ra slih Ro ma i Rom ki nja u ve zi sa mo gu no sti ma za po lja va nja i da lje pra ti pro me na rod nog iden ti te ta od ra slih Ro ma i Rom ki nja u ve zi sa da se na ho vim pri su stvom u jav noj sfe ri ra da. Oe ki va nja su da e za po sle ne Rom ki nje nji i za po sle ni Ro mi, na raz li i tim me sti ma u si ste mu za po lja va nja i pri su stva u jav noj sfe ri, ima ti no vu dru tve nu mo i da e na taj na in uti ca ti da se u ve in skom na ro du po ti snu pred sra su de o nji ma.
58
11. Ta ko e, ne do sta ju po da ci o ne go va nju iden ti te ta rom skih ue ni ca i ue ni ka u tzv. spe ci jal nim ko la ma (kao to je osnov na i sred nja Dr Mi lan Pe tro vi u No vom Sa du), u ko ji ma je ta ko e zna a jan broj rom skih ue ni ca i ue ni ka (ma da su ove ko le u pro ce su pre struk tu ri ra nja). 12. Po sred no je deo obra zov nog si ste ma si stem sti pen di ja ko je rom skim stu den ti ma i stu dent ki nja ma da ju do na to ri (REF i OSI) vi e od jed ne de ce ni je. Stu den ti ko ji za do vo lja va ju kri te ri je za sti pen di je sva ke go di ne stu di ja mo gu do bi ti sti pen di ju u vi si ni 1000 evra. S ob zi rom na to da ve i na rom skih stu de na ta i vi u ra znim me sti ma u Voj vo di ni, do brom uspe hu u stu di ra nju do pri no si i sme taj u stu dent skim do mo vi ma ko ji rom skim stu den ti ma osi gu ra va Uni ver zi tet, a na osno vu od re e nih kri te ri ju ma. Ne ma mo po da ta ka o to me ka ko se Rom ki nje i Ro mi sna la ze u stu dent skim do mo vi ma, po seb no u si tu a ci ja ma ka da ima ju sti pen di je iz raz li i tih do na tor skih iz vo ra.. Ukrat ko, efi ka snost u stu di ra nju je po ve za na sa vi e ele me na ta ko ji su me u sob no po ve za ni: pri su stvo men to ra to kom ce log pro ce sa stu di ra nja, sta no va nje u stu dent skim do mo vi ma, pri ma nje sti pen di ja. NA PO ME NA 2. U sve na ve de ne eks pe ri men tal ne pro gra me mno go vi e su uklju e ne e ne (na stav ni ce, vas pi ta i ce, pro fe sor ke) ne go mu kar ci. Ovaj ve li ki na por i od go vor nost u obra zo va nju rom skih ue ni ka su na ple i ma en ske sna ge u si ste mu obra zo va nja. Na pri mer, u sred njoj ko li su 90% men tor ke (sve iz ve in skog ro da) ko je ra de sa rom skim ue ni ci ma, a sa mo oko 10% men to ra, pa je oe ki va na no da rom ske ue ni ce em pa ti u sa na stav ni ca ma, od no sno da uz nji ho vu sve srd nu po mo po sti u do bre re zul ta te. Ako ovom po dat ku do da mo i po da tak da je od 128 pe da go kih asi ste na ta u osnov noj ko li u ovoj kol skoj go di ni ta ko e mno go ljud ni ja en ska po pu la ci ja, on da mo e mo re i da je u deo uspe no sti ovih eks pe ri men tal nih pro gra ma ugra e na ska ener gi ja, po sve e nost po slu i vi im ci lje vi ma u za jed ni ci. Za hva lju ju i nji ho en voj ener gi ji Rom ki nje e bi ti bu du a obra zo va na eli ta u rom skoj za jed ni ci. Mi slim da tak ni je dvolj no na gla en u do sa da njim ana li za ma. On isto vre me no da taj po po ka zu je me u sob nu po ve za nost ne rom skih i rom skih e na u iz gra i va nju za jed ni tva: uspeh rom skih ue ni ca i stu dent ki nja je za jed ni ki uspeh sa ne rom skim na stav ni ca ma. Ono to sa da tre ba ura di ti je ste da se ova ve li ka en ska ener gi ja usme ri do dat nim zna nji ma o rod noj di men zi ji u obra zo va nju, da se one (sa mo) edu ku ju u prav cu pre po zna va nja rod ne dis kri mi na ci je (ne gde i na si lja) nad rom skim ue ni ca ma i stu dent ki nja ma. Osta je, me u tim, otvo re no pi ta nje da li e rom ska za jed ni ca i po sto je a rom ska eli ta ume ti da is ko ri ste taj en ski po ten ci jal?
59
NA PO ME NA 3: ta su ne re e na pi ta nja ka da se ra di o pe da go kim asi sten ti ma u osnov noj ko li i pred kol skim usta no va ma me u ko ji ma je, ka ko sam re kla, ve i na e na? Ma da smo uvo e nje pe da go kih asi stent ki nja i asi ste na ta raz ma tra li kao deo si ste ma obra zo va nja (na osno vu od lu ke Mi ni star stva pro sve te), mo ra mo na gla si ti da je ova gru pa sa mo pri vid no deo si ste ma. Na i me, u si ste mu obra zo va nja oni ni su stal no za po sle ni, ne go po (jed no go di njem) ugo vo ru ko ji la ko mo e bi ti ras ki nut. Po sto je a (ma la) fi nan sij ska na dok na da im sti e ne re dov no. Ni je od re en mi ni mal ni i mak si mal ni broj ue ni ka u gru pi, a asi sten ti i asis tent ki nje naj e e ra de sa ve li kim bro jem ue ni ka, pa nji hov ogro man ui nak naj e e ni je do volj no vi dljiv (na pri mer, u No vom Sa du je sa mo jed na pe da go ka asi stent ki nja u osnov noj ko li na Kli si, u ko joj ima 130 rom skih ue ni ka i ue ni ca). Pe da go ki asi sten ti ra de u ko la ma i dru ge po slo ve ko ji im po si ste ma ti za ci ji po slo va ni su u nad le no sti. Osim to ga, da go ki asi sten ti ra de sa svim ue ni ci ma ko ji ma je po treb na po mo, ne sa mo sa pe rom skim, za ta ni su do volj no kva li fi ko va ni. Za to je me to do lo ko ospo so blja va nje pr vi zah tev za rom ske asi sten te u ovom tre nut ku (ovla da va nje teh ni ka ma in di vi du al nog ra da, za tim ra da u pa ro vi ma ili u ma lim gru pa ma ue ni ka) i pro na la e nje gu no sti da uu u stal ni rad ni od nos. Po treb no je stal no pra e nje ra da pe da go mo kih asi ste na ta u raz li i tim sre di na ma i u raz li i tim ko la ma ka ko bi se po da ci iz prak se vra ti li u te o rij ski okvir za rad asi ste na ta. NA PO ME NA 4: Po sto je i dru ge do bre po je di na ne ini ci ja ti ve unu tar osnov nih i sred njih ko la, po sred no po ve za ne sa si ste mom ko le, ko je bi bi lo do bro ra i ri ti po ce ska bi bli o te ka u No loj dr a vi. Po me nu u da je Grad vom Sa du otvo ri la ode lje nje u an ga ju, kod osnov ne ko le u ko joj ima do sta rom skih ue ni ca i ue ni ka. U pro sto ru bi blio bi bli o te kar ke spro vo de stal ne obra zov ne ak tiv no sti sa ue ni ci ma, po seb no skim, o raz li i tim sa dr a ji ma, kom ple men tar nim na sta vi u ko li. Me u tim, sa rom tiv nost ni je sra u na ta na iz gra i va nje iden ti te ta rom skih ue ni ca s ob zi ni ova ak rom na rod (ba rem ne eks pli cit no) - vi e je u pi ta nju sti ca nje zna nja i vas pi ta nja (for mi ra nja na vi ka za i ta nje knji ga, za raz go vor i sl.). II Osnov no je on da pi ta nje ka ko si stem obra zo va nja raz vi ja po e ljan iden ti tet rom skih ue ni ca i stu dent ki nja, u na em slu a ju rod ne iden ti te te? Ko je su pri o ri tet ne po nen te iden ti te ta u to ku obra zo va nja za ko je bi smo se mi za lo i le? Da li e li mo kom da pod sti e mo tra di ci o nal ni iden ti tet (ma ta to zna i lo) ili evrop ski, ko ji je za cr tan u pro gra mi ma pri bli a va nja Evrop skoj uni ji? Va lja na po me nu ti da ne ki rom ski ue ni ci po zna ju zna nja i ve ti ne ko je obra zov ni si stem ne uklju u je (na pri mer, ve i na ske de ce je u ne kom ste pe nu bi lin gval na - zna nja nji ho vog ma ter njeg je zi ka i je rom zi ka sre di ne, ali ta vr sta zna nja ne ma vred no sti u po sto je em si ste mu ni na jed nom
60
stup nju obra zo va nja). i ni se da, im uu u ko lu, jo uvek rom ski ue ni ci tre ba da za bo ra ve na svoj iden ti tet, pre sve ga na je zik kao deo iden ti te ta. je ja sno ka kav iden ti tet Rom ki nja ho e mo da raz vi ja mo u obra zov nom si ste Ni mu da nas u Sr bi ji na svim stup nje vi ma obra zo va nja u na em tran zi cij skom dru tvu. Iz gle da da su dve osnov ne te nje: da se za do vo lje zah te vi tra di ci o nal ne rom ske za jed ni ce, s jed ne stra ne, i zah te vi tran zi cij skog dru tva u Sr bi ji, sa dru ge. Ovo dru go ve ima i znak u skra e ni ci RAE (Ro mi, Aka li je, Egip a ni), ko ja se, na pri mer, ko ri sti u pri ja va ma za do bi ja nje sti pen di ja stra nih do na to ra, a po sta la je i uobi a je na u ne kim zva ni nim do ku men ti ma EU ko ji su pre vo di na srp ski je zik. Ka ko se iz gra u je iden ti tet mla dih Ro ma i Rom ki nja ko ji za obe le je ima ju skra e ni cu (RAE), i ji ma ter nji je zik ni je deo obra zov nog si ste ma... da lje, do sa da ras po la e mo ma lim bro jem va lja nih po da ta ka o dru gim Na kom po nen ta ma obra zo va nja, kao to su sta vo vi, pred ra su de i ste re o ti pi na stav ni ka pre ma rom skoj po pu la ci ji. U tom po gle du se iz dva ja ju is tra i va nja Ma ri ne Ar se no vi-Pa vlo vi, ko ja po ka zu je da stu den ti Fa kul te ta za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju (tj. bu du i na stav ni ci u ra du sa rom skim ue ni ci ma u gru pi ozna e noj kao Dru gi) ima ju pred ra su de pre ma rom skoj za jed ni ci i is po lja va ju sop stve ne ste re o ti pe. U ovom po gle du nam ne do sta ju is tra i va nja na stav ni ka u si ste mu obra zo va nja na ni im stup nje vi ma. Ka ko pre va zi i po sto je u si tu a ci ju u ko joj pa tri jar hal ni si stem obra zo va nja u Sr bi ji e pri ske ue ni ce i stu dent ki nje kao raz li i te, s jed ne stra ne, a sa dru ge jo vi ti ska rom stra ne njih pri ti ska i kon tro li e pa tri jar hal na tra di ci ja unu tar rom ske za jed ni ce. Ako je iden ti tet skup ra znih kom po ne na ta, on da se bri ne mo za rod ni iden ti tet u okvi ru opre si je si ste ma obra zo va nja, s jed ne stra ne, i zah te va tra di ci o nal ne za jed ni ce, sa dru ge stra ne. Otu da je oe ki van po da tak da rom ske ue ni ce i stu dent ki nje ra di je osta ju ne zah te vi ma svo je rom ske za jed ni ce jer ne e le da ih ona od ba ci. To je je dan od ver raz lo ga za ra no na pu ta nje si ste ma obra zo va nja rom skih ue ni ca, ko je se i ina e u nje mu ne ose a ju udob no. Pri pad nost za jed ni ci je uvek nad re e na in di vi du al noj e lji u rom skoj za jed ni ci i ta kom po nen ta iden ti te ta mo ra po sta ti deo obra zov nog si ste ma kod nas, ako ho e mo da sa u va mo rom ske ue ni ce u si ste mu. To pod ra zu me va otva ra nje mo gu no sti za da lje ko lo va nje onih ko je su zbog pre ra ne uda je (pro da je) ili ra a nja de te ta iza le iz si ste ma: u ta kvim slu a je vi ma omo gu i ti im osta nak na na sta vi, dnev ni bo ra vak za nji ho vu de cu bli zu ko la i sl., a po naj vi e po ra di ti na sma nji va nju kri mi na ci je unu tar sa mog si ste ma. dis no je pi ta nje: da li obra zov ni si stem u ko ji su uklju e ne rom ske ue ni ce i Osnov stu dent ki nje mo e da po dr i po elj ne iden ti te te rom skih ue ni ca i stu dent ki nja te da ho vu bu du nost uklju i raz vi ja nje ra znih kom po ne na ta iden ti te ta (pro fe si o nal u nji ni, ak ti vi sti ki, rod ni...). Ako je iden ti tet kon struk ci ja dru tva on da bi tre ba lo da se do go vo ri mo ka ko da kon stru i e mo po e ljan iden ti tet Rom ki nja da nas kod nas unu
61
tar nje ne za jed ni ce i i reg ne rom skog okru e nja. Tre ba lo bi da se do go vo ri mo na ko ji na in to e li mo da pod sti e mo. Ako je po e ljan iden ti tet pri pad nost rom skoj za jed ni ci, za tim ma te rin stvo i uda ja, ali i vi zi ja ula ska u evrop sku za jed ni cu, on da mo e mo unu tar obra zov nog si ste ma raz vi ja ti rod ni i dru ge iden ti te te Rom ki nja u Sr bi ji. III Upra vo za to to rom ski ue ni ci i ue ni ce ni su do volj no gla sni, do volj no vi dlji vi i ne ma ju do volj nu pa nju u ko li, jed na od mo gu no sti za ostva ri va nje dru ga i jeg od no sa je iz gra i va nje mo de la slu a nja i raz u me va nja (Sven ka Sa vi, 2010). Osnov na je za mi sao da je va no ostva ri ti raz go vor u ko li: na stav ni ka i rom skog ue ni ka ili ue ni ce, od no sno ne rom skih i rom skih vr nja ka. Slu a nje je ov de ter min i pod ra zu me va da sa go vor nik u je na skog ue ni ka ona ko ka ko je ka e, a ne ka ko to me ru rom e pred ra su de i ste re o ti pi pre ma nji ma fil tri ra ju. To slu ga u je na stav ni ka na a nje obo no vim sa zna nji ma o ue ni ci ma i shod no to me on da raz tre be rom skih ue u me ju po ni ka. Raz u me va nje po kre e pro ces da va nja... Ukrat ko, pred log je u ovom mo de lu da se stvo ri vi e pro sto ra za in di vi du al ni rad sa rom skim ue ni ci ma kroz raz go vor, pre sve ga u onim obla sti ma u ko ji ma za to po sto ji pre ka po tre ba. Ovaj mo del, na rav no, ni je spe ci fi an za rom ske ue ni ke go do pri no si raz vo ju iden ti te ta Dru gih u in ter ak ci ji vr nja ka, oso blja ko le i ne rom skih ue ni ca (stu dent ki nja) u sva ko dne vi ci i vlje nja u kol skoj i aka dem skoj sre di ni. Raz go vor nam po ma e da ui mo iz su sre ta tra di ci o nal nih vred no sti rom ske za jed ni ce (vi de ti po dat ke u na ve de noj li te ra tu ri uz rad) i da ih uz po mo ue ni ka i ue ni ca po me a mo sa evrop ski ma. Ovaj mo del je na li ni ji za go va ra nja in ter kul tur nog di ja lo ga. IV Kad je re o rom skim ue ni ci ma i ue ni ca ma, ne ko li ko za vr e nih eks pe ri men tal nih pro je ka ta na svim uz ra sti ma (pred kol sko, osnov no, sred nje, vi so ko) spro ve de nih u po sled njih ne ko li ko go di na u Voj vo di ni do ka zu ju da: rom ski ue ni ci e le da se ko lu ju, da po ka zu ju za do vo lja va ju e re zul ta te kad im se obez be de mi ni mal ni eg zi sten ci jal ni i rad ni uslo vi, da su u to me mno go bo lje rom ske ue ni ce od rom skih ue ni ka, i da su nji ho vi ro di te lji u ta kvim uslo vi ma mo ti vi sa ni da ko lu ju en sku rom sku de cu. Mo e mo za klju i ti da je mno go ko ri snih pro je ka ta (ostva re nih uz do na tor sku po mo) po ka za lo put ko jim bi si stem obra zo va nja u Sr bi ji mo gao na da lje ii, kad je skim ue ni ci ma i stu den ti ma. Oba ve za je sa da na Mi ni star stvu pro sve te da re o rom raz mo tri mo gu no sti im ple men ti ra nja u obra zov ni si stem, tim pre to svi pro jek ti po ka zu ju iz u zet no do bre re zul ta te ka da su u pi ta nju rom ske ue ni ce i stu dent ki nje. Na njih mo e mo da se oslo ni mo kao na gra di telj ke rom ske in te lek tu al ne eli te.
62
Na po me ne * U 2010. su objavljene dve analize: 1. Stjepanovi-Zaharijevski, Dragana, Danijela Gavrilovi i Nevena Petrui, Obrazovanje za rodnu ravnopravnost: Analiza nastavnog materijala za osnovnu i srednju kolu, UNDP, Punta, Ni, 132 str.; 2. Gordana ori, Natalija uni i Tatjana Obradovi-Toi, Obrazovanje za rodnu ravnopravnost: Analiza nastavnog materijala za graansko vaspitanje, UNDP, Punot, Ni, 146 str. ** Deo rezultata je saoptio tim (Veronika Mitro, Zlata Jovi, ore Jovanovi, Aleksandar Jovanovi) juna 2010. *** U kolskoj 2010/11. na doktorske studije upisane su 4 doktorantkinje na Univerzitetu u Novom Sadu: Zita Farka, Mediciski fakultet; Slavica Deni, Menadment u obrazovanju ACIMSI UNS; Biljana Nikoli, Pravni fakultet; Slaana Halilovi i Petar Miler, Fakultet tehnikih nauka.
LITERATURA
1. Ar se no viPa vlo vi, Ma ri na, Zo ra na Jo li, Na ta a Bu ha-u ro vi: Sa mo po to va nje ue ni ka i so ci o e ko nom ski sta tus po ro di ce de ce Ro ma i ne ro ma, Be og rad, Fa kul tet za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju, 2004. 2. Bla go je vi, Ma ri na: Sta vo vi stu de na ta o Ro mi ma: i rok osmeh i zla tan zub, u: Dru tve ne pro me ne i po lo aj Ro ma: Zbor nik ra do va sa na u nog sku pa odr a nog 10. i 11. de cem bra 1992. go di ne / ur. Mi lo Ma cu ra i Alek san dra Mi tro vi, Be og rad, SA NU : In sti tut za so ci jal nu po li ti ku, 1993: 148-154. 3. Bog ne po vi je sti sta ri jih Rom ki nja iz gra da Ri je ke, Ri da ni, Ana (ur.): Usme je ka, Udru ga e na Rom ki nja Bo lji i vot, 2005: 79 str. 4. Bog da ni, Ana (2005): Mul ti kul tur no gra an stvo i Rom ki nje u Hr vat skoj, Mi gra cij ske i et ni ke te me, Za greb 2005, god. 20, br. 4: 339-365. 5. or e vi, Dra go ljub B.: Ro mi na ras kr u, u: Ro mi na ras kr u : pra va ma nji na i ma njin skih za jed ni ca / ur. Dra go ljub or e vi, Jo van iv ko vi, Ni, Pun ta, Dru tvo do bre ak ci je, Ko mren ski so ci o lo ki su sre ti, Bah ta lo drom, 2002: 164-168. 6. or e vi, Dra go ljub B.; e bi, Mi li ca; Sa vi, Sven ka (ur.): Zbor nik is tra i va kih ra do va stu ma, Be de na ta Ro o grad, Cen tar za in ter ak tiv nu pe da go gi ju, 2004: 195 str. 7. Gra ni, Ja go da: Je zik i iden ti tet, Za greb-Split, Hr vat sko dru tvo za pri mi je nje nu lin gvi sti ku, 2007. 8. Ili, Ro a ji i tra di ci ja Ro ma Kra gu jev ca, Kra za li ja; Ili, Emi li ja: Obi gu je vac, Rom ski in for ma tiv ni cen tar, 2002: 88 str. 9. Jo ca na ih Rom ki nja: i vot Rom ki nja u Ba na tu, No va no vi, Da ni ca: Iz sr vi Be ej, Udru e nje Rom, 2004: 82 str.
63
10. Kne e vi, Sre bri ca: e ne Ro ma i nji hov smi sao za adap ta ci ju u skla du sa eko nom skim pro me na ma, Et no lo ki pre gled, Be o grad, 1982, br. 17: 279-293. 11. Ku zma no vi, Bo ra: Ste re o ti pi je o Ro mi ma i et ni ka dis tan ca pre ma Ro mi ma, So ci o lo gi ja, Be o grad, 1992, 34/1: 119-126. 12. Ma no lo ka gra a o Ro mi ma-Ci ga ni ma u Voj vo di ni, No luc kov, Mir ja na: Et vi Sad, Et no graf ski mu zej, 1979, 420 str. 13. Mi tro, Ve ro ni ka (ur.): Ne vi dlji ve ljud ska pra va Rom ki nja u Voj vo di ni, No vi Sad, Fu tu ra pu bli ka ci je, 2004, 53 str. 14. Mi tro, Ve ro ni ka: Me di ji o Ro mi ma, No vi Sad, en ske stu di je i is tra i va nja, 2009, URL: http:// www.yenskestudije.org.rs 15. Mitro, Veronika; Aleksandrovi, Marija: Devica: da ili ne?, Novi Sad, AB print publikacije, 2003. 16. Mitro, Veronika, Jelena Jovanovi; ajin, Danica: Spremni za brak: da ili ne?, Novi Sad, AB print publikacije, 2003. 17. Mitrovi, Aleksandra: Na dnu: Romi na granici siromatva, Beograd, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, 1990, 125 str. 18. Mrevi, Zorica: Romkinje izmeu mita i (srbijanske tranzicije) stvarnosti, Kruh i rue, Zagreb 2004, br. 24: 13-17. 19. Mrevi, Zorica: Parametri rodne analize romske zajednice u periodu tranzicije, Prava oveka, Beograd 2004, vol. 3/3-4: 9-23. 20. Savi Svenka et al. (ur.): Romkinje: biografije starih Romkinja u Vojvodini, Novi Sad, Futura publikacije: enske studije i istraivanja, 2001, 230 str. 21. Savi, Svenka: ene iz manjinskih grupa u Vojvodini: pogled iz vizure ene iz veinskog naroda, Informator, Novi Sad 2002, br. 35-36: 8-20. 22. Savi, Svenka: ta nam to potvruju grafiti ispisani po Vojvodini?, u: Govor mrnje i naci onalizam: uzroci i posledice / ur. Marija Gajicki, Novi Sad, Vojvoanka - regionalna enska inicijativa, 2007. 23. Savi, Svenka et al.: Romkinje 2, Novi Sad, Futura publikacije, enske studije i istraivanja, 2007, 214 str. 24. Savi, Svenka; Grbi, Milena: Akademskim obrazovanjem do romske elite, Novi Sad, Univerzitet u Novom Sadu, enske studije i istraivanja, Futura publikacije, 2008, 144 str. 25. Savi, Svenka: Obrazovane Romkinje: prijedlog za model interkulturnog razumjevanja i slua nja, Jasenka Kodrlja, Svenka Savi i Svetlana Slapak, urednice, Kultura, drugi, ene, Institut za drutvena istraivanja u Zagrebu, Hrvatsko filoloko drutvo, Plejada, 2010: 187-202. 26. Slapak, Svetlana (ur.): Romkinja, u: enske ikone XX veka, Beograd: Biblioteka XX vek, 2001: 240-245. 27. Stjepanovi-Zaharijevski, Dragana, Danijela Gavrilovi i Nevena Petrui: Obrazovanje za rodnu ravnopravnost: Analiza nastavnog materijala za osnovnu i srednju kolu, Ni, UNDP, Punta, 132 str. 28. Vidovi, Marija: Romkinje u naselju Mali London, u: Drutvene promene i poloaj Roma: Zbornik radova sa naunog skupa odranog 10. i 11. decembra 1992. godine / ur. Milo Macura i Aleksandra Mitrovi, Beograd: SANU : Institut za socijalnu politiku, 1993: 155-166.
64
29. uni, Natalija: Prava i poloaj Romkinje, Dragoljub B. orevi i Jovan ivkovi, urednici, Romi na raskru: zbornik radova, Ni, Punta, 2002: 64-168.
Gender Identity and the Education of Roma Women in Serbia

S um m a r y : Over the past thirty years, there have been a significant number of pa pers in Serbia exploring the issues of Roma women. In this paper I will observe the socio-social category of identity, with the focus on gender as an important compo nent of the dynamic nature of identity. If change is an important property of iden tity, then it has to be demonstrated in which way the education of Roma women contributes to the change of identity, by decreasing their double discrimination in a society in which they are exposed to it. I build upon the theoretical framework of Otherness, since it has been shown on multiple occasions that the existing educational system in Serbia is implicitly discriminatory against Others.
The objective of this paper is to show how education affects the gender identity of Roma women. I am using the basic results of several projects carried out in Serbia in recent years, with the focus on the education of Roma men and women as Others in preschool, elementary school, high school, university and adult education. I will show how the influence of education can be expected to bring about changes in gender identity, which in turn leads to the changes in other components of the identity of Roma women in the community - Roma as well as the majority one. Even though the system of education in the language of the ethnic majority fo cuses on the majority community, with almost no information on the Roma com munity included in the program (according to the current curricula), data derived from projects has shown that female Roma school and university students have achieved better results than males over the course of the educational process. Roma women recognize education as an opportunity to overcome the problem of double discrimination in their own community - as well as in the majority one, in which the educational process takes place. Changes in their gender identity occur in the course of their education. Even though there has been no clear focus on building identity and system of values of Roma school and university students during their education in the ethnic majority language, Roma women have displayed more skill in knowledge internali zation and value acquisition. Their gender identity has been changing in the desi rable direction - that of a better education - as a means of presenting themselves more successfully in the public sphere.
K ey w o r d s :
double discrimination, identity, education, Roma women, Roma com
munity
65
66
67
UDC 821.214.58-14.09:398
Ma ri ja Alek san dro vi, No vi Sad
Rom ske ep sko-lir ske pe sme - sta ri ja i no va be le e nja

(kla si fi ka ci ja, te me, zna e nje)
Te i te is pi ti va nja sa ku plje nih pe sa ma i ve po sto je ih za be le e nih u zbir ci T. Di mi a Tra di ci a ko rro ma no li la ri pe an de Voj vo di na Tra di cij ska rom ska knji ev nost u Voj vo di ni (Di mi, 1997), sta vlje no je na one od li ke ko je u znat noj me ri po ti ru otre gra ni ce iz me u lir ske i ep sko-lir ske po e zi je, na ra tiv nost i dra ma ti nost ali i one od li ke ko je su spe ci fi ne za rom sku usme nu po ez i ju.
Ap strakt: K lj u n e r e i:
lir ske pe sme, usme na rom ska po e zi ja, kla si fi ka ci ja, zna e nje
Rom ske lir ske pe sme Kao naj sta ri ji rod na rod ne knji ev no sti, na rod na li ri ka je bi la za stu plje na naj pre u ob red nim pe sma ma, po sle ni kim pe sma ma, ba ja li ca ma, ver skim pe sma ma, za go net ka ma i po slo vi ca ma. Ka sni je su se raz vi le po ro di ne i lju bav ne pe sme. i ve i upo re do, vr ste su uti ca le jed na na dru gu, nji ho vi mo ti vi su se me u sob no pro i ma li (Ne di, 1986: 467). Po mi lje nju V. Lat ko vi a, osno vu na rod ne lir ske pe sme i ni ne ko sa e to zbi va nje, bez raz vi ja nja rad nje, a prot ka no ose a njem ili pro pra e no mi lju. Jed na od bit nih ka rak te ri sti ka lir ske na rod ne pe sme je ste nje na sin kre ti nost, jer je po ve za na sa me lo di jom, igrom, ob red nom rad njom i sl. Lir sko ja ne pod ra zu me va od re e ni su bjekt ne go tip op te ljud skog i za jed ni kog is ku stva. Lir ski su bjekt is ka zu je svo je ose a nje mo no lo ki, di ja lo ki ili u me o vi toj fo mi. Ove oso bi ne lir ske pe sme ute me lje ne su u ob li ci ma i vo ta i u po et i ci tra di ci je. Od nos iz me u re al nog i sim bo li kog us po sta vlja se po vi zu el nim i unu tra njim ana lo gi ja ma, po nji ho vom kon tra stu ili srod no sti (Kr nje vi, 2001: 509) . Kla si fi ka ci ju lir skih pe sa ma iz vr i li smo po no se im mo ti vi ma u pe smi, ma da se po je di ne pe sme mo gu svr sta ti i u sva tov sku i u lju bav nu po e zi ju, kao na pri mer
68
pe sma i la ben Rro ma len - Svi raj te Ro mi. Na si tu a ci ju svad be ja sno upu u ju po et ni sti ho vi:
Uze u se bi onog cr nog Ro ma / Onog cr nog Ro ma; me u tim, pe sma po tom te e kao lju bav na pe sma i na go ve ta va si tu a ci ju u ko joj uda toj e ni sa de te tom do la zi lju bav nik. ta vi e, re fren pe sme: Pe vaj te Ro mi / le po po te no do vo di je u ve zu sa pe sma ma o ra du, po to po zi va mu zi a re da svoj po sao oba vlja ju ka ko tre ba: Ne ka ceo svet u je / na e tam bu re.
1. Sva tov ske (obi aj ne) pe sme Svad be ne pe sme se pe va ju u klju nom tre nut ku ko ji obez be u je kon ti nu i tet o ve ko vog i vo ta (Kr nje vi, 2001: 828). Sa ma svad ba je sre di te ob red no sti, pra e na slo e nim ak tiv no sti ma u ci lju za ti te od cr ne ma gi je ko ja mo e na ne ti zlo mla den ci ma i bu du em po tom stvu. Pe sme ko je se pe va ju ne po sred no su po ve za ne sa kul tom plod no sti; kroz ko lek tiv ne po hva le i bla go slo ve one is ti u le po tu i mla dost kao pred u slov za brak i ma te rin stvo. Pe sme su prot ka ne slo je vi tim sim bo li ma i ima ju upo ri te u kul tu plod no sti. Ce re mo ni ja svad be pod ra zu me va re do sled ob red nih rad nji i u mo ma koj i u de vo ja koj ku i: od lo god be (po ga a nje mla di e vih i de voj i nih ro di te lja) za ce nu de voj ke, ko ju mo ra ju pla ti ti mla do e nji ni ro di te lji, sa ku plja nja sva to va, od la ska sva to va od mla do e nji ne do de vo ja ke ku e, do e ka u de voj i noj ku i, da ri va nja de voj ke, pa do po se te de voj i nih ro di te lja na kon pr ve bra ne no i mla de na ca. Na a lost, u is tra i va nju ko je smo spro ve li ni smo ima li pri li ku da sni mi mo ni jed nu tra di ci o nal nu rom sku svad bu, te ni smo mo gli za be le i ti ni jed nu pe smu pre ci znim ob red nim re do sle dom, pra te i od re e ne mo ti ve ka rak te ri sti ne za po jed ne ob re de u okvi ru svad be. Me ki nje (Sa u tim, u is po ve sti ma Rom ki nja u knji zi Rom vi, Alek san dro vi, Di mi trov, Jo va no vi, 2001: 12, 19, 20, 27, 64, 75, 96, 99, 111, 129, 134, 144, 165) sa dr a ni su obi a ji ku po vi ne mla de i po je di ni svad be ni ri tu a li. U opi sa nim obi a ji ma pri li kom lo god be od no sno pro nje mla de mo e se uoi ti da je brak skla pan bez pri stan ka de voj ke ko ja je uz to bi la de te od 13-14 go di na. De voj ke ko je su od be gle osta ju bez svad be i ri zi ku ju da bu du od ba e ne od svo je po ro di ce. Pe sme ko je smo svr sta li u gru pu Sva tov ske pe sme otrg nu te su iz svog kon tek sta, i ve sa mo stal no po ka fa na ma, te smo ih ta ko i za be le i li. U pe bul bo ri par ni Ko me tre ba be la sna ja is smi Kas tru ti e se pred nost de voj ke ako je be la. Kod Ro ma se ve o ma ce ni be la sna ha, ve ro vat no u e lji da bu de bo lje pri hva e na od ve in skog sta nov ni tva, kao i da po tom stvo bu de be le pu ti i da se lak e uklo pi u svet ne-Ro ma. Taj am bi va lent ni od nos pre ma vla sti tom iden ti te tu is ka zi va le su u ve li koj me ri i stra re Rom ki nje i je su is po ve sti sa bra ne u isto i me noj knji zi: Ta ko se Rom ki nje
69
dvo stru ko mar gi nal zu ju: kao deo so ci jal no i eko nom ski mar gi na li zo va ne za jed ni ce, ali i do dat no, unu tar te iste za jed ni ce, kao e ne, pa, ka da je re o e na ma i je sud bi ne sa dr i ova knji ga i kao pri pad ni ci ne pro duk tiv ne sta ro sne gru pe. Sa me ove e ne u po je di nim slu a je vi ma is ka zu ju ne ga tiv no sa mo o pa a nje bi lo po sred no, bi lo di rekt no. Po sred no, ka zi va i ce ot kri va ju ne ga tiv no sa mo o pa a nje na gla a va ju i svo je so ci jal ne ve ze sa ne-Ro mi ma (dru ga ri ce, ku mo vi, even tu al ne lju bav ne ve ze re ci mo e na ka e da joj ni je sme ta lo to je njen pret po sta vlje ni, Sr bin, s ko jim je ima la avan tu ru, zo ve Ci gan i ca). Ta ko e, ne ke od njih na gla a va ju svo je ne pri pa da nje rom skoj za jed ni ci: ne po zna va nje je zi ka i kul tu re (eks pli cit no po nos zbog rom skog zi ka i bri ge za nje go vo ou va nje is ka zu je sa mo uspe na po slov na e na), ili is ti u i je vla sti ta ne rom ska svoj stva (bi la sam be la, zva li su me Ko ta na ov de se vi di pri sta ja nje na po zi ti van ste re o tip), to je i ra zu mlji vo s ob zi rom na broj ne ne ga tiv ne ra su de i ste re o ti pe ko ji pra te Ro me. Ima i ne po sred nog is ka zi va nja ne ga tiv nog pred mo o pa a nja. Re ci mo, jed na od e na ka e: Je si u la ne znam ni kad sam odre blje sa na (Lju ta no vi, 2007: 25, 27, 75). smi Kas tru o vla da va ra zum U pe bul bo ri par ni Ko me tre ba be la sna ja ipak pre du i sve kar ka e: pa bu li, aj avel voj vi ka Nu maj te avel bah ta li. Mo e ona bi ti i cr na, Sa mo da bu de sre na.
go ve ta va mo tiv do i za ao iz ve ro va nja da je o ve ko va Ovim se na bre sre e, pro sud bi na una pred od re e na na ro e nju i da e oni ko ji ma je ta da do de lje na do bra sre a bi ti sre ni i usre i va ti bli nje (Pan ti, 1988, br. 13). Do ka zi va nje mo i i bo gat stva mom ko ve po ro di ce is ti e se u sti ho vi ma gde bu du i sve kar obe a va: bun man pand e la, i tru Po i na va la an de gal be ja. Ne tre ba mi pet sto ti na, Pla ti u je zla tom.
Pre ko mer no ra si pa nje pri li kom pro sid be i u to ku svad be ka rak te ri sti no je ka ko za svad be kod Ro ma, ta ko i kod Sr ba (Ka ra no vi, XLII: 15-25), kao i ku po vi na od no sno pla a nje ne ve ste za be le e no u jed nom za pi su s kra ja se dam de se tih go di na II ve ka: [...] kod pro stog sve ta ne do bi ja de voj ka o uda ji ni ka kvu spre mu, mi XVI raz i sl., ne go mla do e nja mo ra da ku pi ne ve stu od nje zi na oca (Ka ra no vi, XLII: pa a nje sva ka ko se mo glo od no si ti i na Ro me jer je u pri a ma sta rih 15-25). Ovo za ki nja iz Voj vo di ne po tvr e na ova te za. Ta ko Zla ta, jed na od is pi ta ni ca, na pi ta Rom nje da li su nje ni ro di te lji do bi li no vac za nju, od go va ra: Pro da li me, po ga a li se. Za lja da. (Sa vi, Alek san dro vi, Di mi trov, Jo va no vi, 2001: 129) est i po hi
70
Stih se, na rav no, mo e sa gle da ti i kao pe sni ka sli ka, ko ja na vo di na ri tu al nu tr go vi nu e na ma u okvi ru tra di ci o nal nog skla pa nja bra ka, pri e mu se is ti e e ni no opred me i va nje kao ro be ko ju ku pu je mom ko va fa mi li ja, te ta ko ona po sta je nji ho va svo ji na. Ulo ga mu ka ra ca u ri tu a lu svad be ve o ma je zna aj na jer oni od lu u ju mu to je u ve zi sa da ri va njem de voj ke, do go va ra ju se o uslo vi ma pod ko ji ma o sve e se od vi ja ti svad ba i dr. Iz i vot ne pri e Na de Fer ko vi mo e se vi de ti pri mer ta kve svad be, gde ukrat ko opi su je ri tual: Pro si li smo je (sna hu) iz Dra gi nja i ku pi li za hi lja du ma ra ka. Se dam de set ko la je ilo po nju. Nje ni ro di te lji su zah te va li da ima ven a ni cu, be le ci pe le i ru ka vi ce, oni su spre ma li svad bu kod nji, a mi smo ov de, mo to smo im od ne li, ta kav je obi aj kod nji, sta ri jim e na ma pa pu e tri pa ra i sa pe e no pra se. A kad smo do li ku i, oti li smo u me sni od bor i cr kvu da se ven a ju. bu smo pra vi li u do mu i kad smo do li sa ven a nja da li smo joj mu ko de te da Svad i u ru ka ma da bi ro di la mu ko de te. A ona ima sad e tir de voj i ce! I on dak, su dr ne pro si pa le i to na snaj ku, kad su uli unu tra, mu zi ka je svi ra la, a mi smo pe va li i e igra li. Uve e su do li po ga a ri, do ne la joj je ma ma be li ar av i po ga u i me tla na taj av di e du oni spa va ti, ta ko je kod nji obi aj. Po sle dva najst, mla den ci su oti li ar ku i, mla da se pre svu kla, obu kla dru gu be lu ha lji nu i vra ti li su se na trag. Mu zi ka je ra la ku mo vi ma do dva najst, a po sle po ga a ri ma. Kad se mla da vra ti la, nje na ma ti svi la be li ar av i po ga u na taj ar av, ta kav je obi aj kod nji. Su tra dan smo po joj je da ka zi va li ar av, pa li li smo va tru ve li ku i bi la je i mu zi ka, ar av je bio is pra van, ona je bi la de voj ka. On da smo se ve se li li dva da na i dve no i. Tu su se oku pi le i kom i je da vi de da li je mo ja sna ula kao de voj ka u mo ju ku u. (Sa vi, Alek san dro vi, Di mi trov, Jo va no vi, 2001: 129). smi Maj du i sve kar se U pe bar va lo me sem Rrom Naj bo ga ti ji ja sam o vek bu me e ma te ri jal nim bo gat stvom i li nom sre om jer ima si na za e nid bu i er raz ku za uda ju - zbog to ga je naj bo ga ti ji o vek. Kroz ce lu pe smu pro ve ja va sre a, a u po sled njoj stro fi on na ja vlju je spe ci jal nu pe smu ko ju e pe va ti, to uka zu je na i nje ni cu da po sto je od re e ne pe sme ko je na svad bi pe va is klju i vo sve kar.1 Ova sma za be le e na je u Ba na tu, to se mo e vi de ti po di ja lek tu ko ji je ka rak te ri sti pe 2 an za Ba nat. Sem to ga mo e se pri me ti ti da u pe smi ima i ne rom skih iz ra za (obe le e ne su bol dom), to na vo di na za klju ak da Ro mi da nas sve vi e ko ri ste iz ra ze sre di ne u ko joj i ve, do da ju i od re e ne na stav ke a za en ski rod, i o za mu ki pa ju i re u pe smu: rod ukla Ages bi jav me ke rav, am panj co me pu trav, men ak ha rav, sa e Ro
1 Ovo bi se mo glo od no si ti na ve na pu te ne i za bo ra vlje ne de lo ve ob re da. 2 Re i ko je ni su rom ske.
71
mu zi ka man gav. Mu ri bo ri avi li, te avel man ge bah ta li, spe ci jal no me tra da va, ve se lo gi li. U pre vo du na srp ski je zik: Da nas svad bu ja pra vim, am pa njac ja otva ram, sve Ro me zo vem, mu zi ku tra im. Mo ja sna ja do la je, da mi bu de sret na, spe ci jal no u te ra ti, se lu pe smu. ve sma Sa e Rro va se po ka fa na ma i na svad ba ma. Pe ma phe nen - Svi Ro mi ka u pe o ma je po pu lar na kod Ro ma, na ro i to zbog sti ho va: Ve Sa e Ro ma phe nen, kaj na ja men lo ve, ve, ali na ja men ba re. si men, si men lo ho vi ma: U sti re da ti, sna hu u pro na i, Sve u pa Ve li ke pa re u da ti, sna hu u pro na i. di se da je sna ha ve o ma va an lan bu du e po ro di ce: ona se pa lji vo bi ra, za nju se vi da je ogro man no vac, zbog svad be se po zajm lju je no vac ako tre ba, sa mo da se is pro si to lep a sna ha i da svad ba bu de to bo ga ti ja. Pe sma Uti Ru ti vi ma se mo e svr o fu lav tu Usta ni Ru o, oe ljaj ko se po mo sta ti me u svad be ne; me u tim, pe sma je vre me nom iz gu bi la ob red ni ka rak ter i sa da sa mo na go ve ta va ulo gu i zna aj ne ve ste: ri je muj ka li je, Aj bo ri je muj ka li je, Aj bo dan man e e da de star So an e da de star bar va le star? Aj sna ho, cr na li ca, Aj sna ho cr na li ca, ta si mi do ne la od svog oca Od svo ga oca bo ga to ga?
72
mi ka u, da ne ma mo pa ra, Svi Ro mo, ima mo pa ra, ali ne ma mo ve li kih. ima
An dem tu e ka le jak ha Do ne la sam ti cr ne oi Ka le jak ha sar duj drak ha. Cr ne oi kao dva gro zda. Sve svad be ne pe sme ko je smo za be le i li u ka fa na ma iz gu bi le su svoj ob red ni ka rak ter. Pe sme su vre me nom do bi le nov smi sao zbog ni za fak to ra ko ji su uti ca li ka ko na Ro me ta ko i na ve in sko sta nov ni tvo kraj ko jeg su i ve li. Nov na in i vo ta na gri zao je sta ri ob red te da nas u svad be nim rom skim pe sma ma ima ve o ma mno go uti ca ja masme dja. Ret ko se pe va ju ili se uop te ne pe va ju pe sme sta ri jeg da tu ma ko je u se bi no se ob red ni trag. Pe sma Aven Rro ma Do la ze Ro mi u zbir ci T. Di mi a ima dru ga i ji obrt od pe sa ma ko je smo za be le i li u ka fa ni. Kod Di mi a pe sma gla si: Ali ka kva je Ru a sve kr va? Le po tom Ru a sva te nad vi si, Lep a je Ru a no sna ha-de voj ka, a je Ru a od sun ca ne be skog. Lep smi se ne ve li a de vo ja ka le po ta, to je ka rak te ri sti no za svad be ne pe sme, U pe go sve kr vi na. Ovo mo e bi ti deo svad be ne ru ga li ce, ko jom se iz ra a va ne za do ne volj stvo sna hom, ali mo e na go ve sti ti i bu du e ba la di ne su ko be u po ro di ci. Mo tiv pe sve kr ve mo e se vi de ti i u zbir ci Vu ka Ka ra di a, u pe smi Da le ver-be go vi ca i sin joj (Ne di, 1985: 493), gde sna ha na po ziv mu a da do e u po ste lju od go va ra: Ne u te bi u me ku po ste lju: ja maj ka mla a od me ne ka. Tvo Ipak, sve kr va je u svad be nom ri tu a lu bi la pan dan de voj i noj maj ci. Sve kr va je ima la po sred ni ku ulo gu u ri tu a li ma uvo e nja ne ve ste u no vi dom; ona je kroz od re e ne ri tu a le sna hi ko ja ula zi u no vi dom pre da va la te mo i (Ka ra no vi, 1993). li a ju i sve kr vi nu le po tu, sva to vi u pe smi mo da e le da odo bro vo lje sve kr vu Ve ko bi pri hva ti la de voj ku u svo ju ku u. ka 2. Po ro di ne pe sme Po ro di ne pe sme se pe va ju u po ro di nom kru gu. Sre di nji mo tiv pe sme je lju bav ro di te lja pre ma de ci. Pre o vla u je re a li sti ki na in ope va nja, nji hov osnov ni ton je dir ljiv i ne an. Ove pe sme ret ko ide a li zu ju i vot u pa tri jar hal noj pro di ci (Pe i, 2001: 623). Rom ske po ro di ne pe sme ima ju niz spe ci fi no sti uslo vlje nih spe ci fi nim na i nom i vo ta i oso be nim po ro di nim od no si ma. U pe sma ma ko je sam za
73
be le i la na te re nu ve o ma je est mo tiv osta vlje nog mu a ko ji a li za e nom, mo tiv ne sre nog mu a ko ji je u tam ni ci zbog e ne, tu ga osta vlje nog de te ta za maj kom, ne sre a zbog po ro di ce ra su te po ino stran stvu, la na op tu ba za kra u, od ri ca nje od er ke zbog ze ta, na si lje u po ro di ci ko je i ni pi ja ni mu, mo tiv sa mo e u bo le sti i dr. zu je na niz so ci jal nopsi ho lo kih pro ble ma s ko ji ma se su o a va si ro ma Sve ovo uka na i mar gi na li zov na rom ska po ro di ca. Pe sma Aj sa ha lem e lo ve Aj sve sam pa re po pio za be le e na je u Ba na tu. De lu je kao splet ne ko li ko pe sa ma po ve za nih istom me lo di jom. U pr ve dve stro fe pe va a li za pro da tim ko njem, u tre oj i e tvr toj stro fi ide da pro si sna hu, u pe toj i e stoj stro fi ra da osta vi e nu na tri go di ne i u e stoj stro fi se e ret ski za kli nje da ni je bio pi jan mo jer, u su prot nom, ne ka se osu i kao suv list na vo di. Sa sta no vi ta na e te me ovo je ve o ma in te re sant no kao na go ve taj pre ra sta nja lir ske pe sme u ep skolir sku for mu s gla e ni jim ele men tom na ra ci je. na smi Li di, li di no se i mo tiv je ne sre a zbog la ne lju ba vi. Neo stva re na lju bav U pe ve la je lir ski su bje kat da na pra vi zlo zbog ko jeg je u za tvo ru. Sin tra i od maj ke da na pro da min u e i ke ce lju ko ji ozna a va ju sta tus uda te e ne, da kle ne to to joj je iz u zet no vred no, i ta ko ga iz va di iz tam ni ce i do ka e maj in sku lju bav. U sti ho vi ma: di, li di,li di,li Ta li ho ha da ma koj di li ha da ma koj di li ho i suk nja me la li. la Ta li di, li di,li di,li pre va ri la me ta lu da pre va ri la me ta lu da nje na suk nja pr lja va.
ja vlja se mo tiv pr lja ve ke ce lje, to je uvre da za e nu zbog ko je je u za tvo ru. Me ta fo ra pr lja va suk nja uka zu je na e nin ne mo ral zbog ko jeg je mu u tam ni ci. I ov de se lir ska pe sma pri bli a va ep skolir skoj, na go ve ta va ju i niz po ten ci jal no ra zor nih po ro di nih su ko ba. smi Ma ni mo tiv je smrt U pe rel zvo no kan gir ja ko Zvo ni cr kve no zvo no glav ke ko joj de ca ne mo gu da do u na sa hra nu za to to su da le ko: maj Aj zli ba no hal tu jag Aj zli ba no hal tu jag Kaj in ger dan ma thaj mu kljan ma, Thaj pal pa le i an dan ma Kaj in gar dan ma thaj mu klja ma Thaj pal pa le i an dan ma. O vo zu po je la te va tra. O vo zu po je la te va tra. Gde si me od neo i osta vio I na zad me ni si vra tio, Gde si me od neo i osta vio I na zad me ni si vra tio.
U ovim sti ho vi ma ogle da ju se ne mo i tra gi ka onih ko ji su oti li u ino stran stvo kao azi lan ti r tvu ju i pri tom po ro di cu i sta re ro di te lje ko ji su osta li sa mi u bo le sti
74
i ne ma ti ni. Po ro di ni i vot Ro ma u pe sma ma ko je ga ope va ju sa dr i ve o ma ma lo ve drih, op ti mi sti kih to no va. Ra dost sa dr a na u svad be noj pe smi i e za va pred te go ba ma i vo ta. Pe sma Trin e sa thaj trin rja a Tri da na i tri no i ima mo tiv la ne op tu be de nu ov cu. Si ro mah sa bri gom u gla vi su o a va se ov de sa ne ra zu mlji vim za ukra tu im sve tom. Sud ni ca je za nje ga a tra dr ve na, tu in ski pro stor u ko jem se su di Ro mi ma, a je di na na da Bog ko jem se za kli nje su o en sa la nom op tu bom: Ja oj, Bo e, da umrem ja, ako isti nu ne go vo rim. Pe sma je za be le e na u Ba na tu i sa dr i u se bi me a nje di ja le ka ta (ne ga ci ja -a; -i) ko ji su ka rak te ri sti ni za pod ru je Ba na ta i Ba ke: Da ma du ma e rrom nja sa da ma du ma e rrom nja sa kaj i avi lam e bak hr ja sa kaj a avi lam e bak hr ja sa ko e, ja vlja se i na sta vak u za ime ni ce mu kog ro da du Ta mora me i e rogla va. ni ce po pa ra dig mi u in stru men ta lu sin gu la ra tre ba da ima ju na sta vak sa (u Ime ri, 2005: 105), me u tim, u ovoj pe smi kao i u pe smi Ka na vi lem an dro fo ro Do la ze i sa va ke T. Di mi a, ja vlja ju se ovi na stav ci. Mo e mo za klju i ti da a ra, iz zbir kim de lo vi ma Voj vo di ne (Ba nat) po sto ji rom ski di ja le kat sa ovim na stav kom, u ne ji ni je ka rak te ri sti an za gur bet ski di ja le kat, naj ra spro stra nje ni ji di ja le kat u Voj ko vo di ni. E ar ja sa po du mo ju E ar ja sa po du mo ju E gri a sa an do e ro ju E gri a sa an do e ro ju. U pe smi er man de vla ja go ri Pre tvo ri me Bo e u va tri cu do mi nan tan je mo tiv sva e sa ze tom. Otac se od ri e er ke zbog ze ta, pro kli nju i cr nu sud bi nu: Mu ki ha vra si ma mo he kaj naj ma Sa kle to te avel Pro kle to te avel Pro Koj ka li sud bi na. Mu ku de cu imam Sa mo er ku ne mam Pro kle ta ne ka je Pro kle ta ne ka je Ova cr na sud bi na.
75
Mol ba lir skog su bjek ta Bo gu da ga pre tvo ri u va tru: er man de vla ja go ri go ri ro ma ni Jek ja Na cik ni, na ba ri er man de vla ja go ri. tvo ri me Bo e u va tri cu Pre Jed nu rom sku va tri cu Ni ve li ku, ni ma lu Pre tvo ri me bo e u va tri cu.
mo e se tu ma i ti u skla du sa sim bo li kom va tre (Ku per, 2004: 180), ko ja mo e pred sta vlja ti po sred ni ka iz me u Bo ga i o ve ka, mu e ni tvo, oi e nje, ali i ra zor nu si lu. Ov de je mol ba lir skog su bjek ta osnov upe a tlji ve po et ske sli ke ko ja se mo e tu ma i ti i kao du bo ka po tre ba za to pli nom do ma eg og nji ta, za tra ja njem u kru gu po ro di ce, li e nom ljud ske mu ke i is pa ta nja. Mo tiv ne sre ne e ne ko ja ne zna ku da e po i u pro nju da bi na hra ni la svo ju de nja i i lji e ni na pe sma. e cu na la zi se u pe smi Rrom na ja di ku je na po lju ka mi li ce mo le i Bo ga da joj olak a te ret. U raz go vo ru sa ro mo lo gom Ran kom Jo va no vi em iz De ro nja sa zna li smo in te re san tan po da tak da je pe sma naj ve ro vat ni je na sta la za vre me bra nja ka mi li ce u De ro nja ma. Ran ko je ob ja snio da je bra nje ka mi li ce bi lo ve o ma te ak po sao i da be ra i (uglav nom Ro mi iz obli njih se la) ni su od la zi li svo jim ku a ma sve dok je tra ja la se zo na bra nja, to bi da lje mo glo ve za ti ovu pe smu za vr stu po sle ni kih pe sa ma. Za pe sme ko je su za be le e ne u De ro nja ma ka rak te ri sti no je da ume sto gla go la u fu tu ru sta vlja ju gla gol u per fek tu, kao to je to slu aj u pe nja i i lji e ni na pe sma, u pr smi Rrom ve dve stro fe: Voj ro ve la, e De vle pu e la, Kaj voj da la, kaj voj ban a re la E ha vr ren e man gr ro, kaj voj le la. Ona e pla ka ti I Bo ga pi ta ti, Ku da e ii, Ko jim pu tem kre nu ti De ci hle ba da do ne se.
U pre vo du na srp ski je zik pr va dva sti ha bi gla si la: Ona e pla ka ti, Bo ga pi ta ti to se ni ka ko ne ukla pa u smi sao pe sme, jer je ce la pe sma is pe va na u pre zen tu pa ta ko u pre vo du gu bi smi sao. 3. Lju bav ne pe sme U na u ci se pret po sta vlja da su lju bav ne pe sme na sta le u do ba pre la ska na ze mljo rad ni ko pri vre i va nje, u ko jem su po sta le sa stav ni deo kul ta bo an stva plod
76
no sti i, pri miv i ero ti ni ka rak ter, ve za le se za pro le ne svet ko vi ne. Osnov ni mo tiv lju bav nih pe sa ma je ste is ti ca nje le po te vo lje nog bi a, lju bav na e nja, pri be ga va nje ma gi ji da se lju bav ostva ri. Ve o ma su pod lo ne pro me na ma. Ope va ju se raz li i ti tre nu ci u lju ba vi od dis kret nog na go ve ta ja lju ba vi do a lji vih, e nji vih i sen zu al nih i: 2001, 432). (Pe To kom is tra i va nja sa ku pi li smo zna tan broj lju bav nih pe sa ma ko je se pe va ju po ka fa na ma. Ve o ma je e sta kom pi la ci ja raz li i tih pe sa ma ko je se iz vo de u jed nom da hu uz isti ri tam i re fren: i la ben Ro ma len, u kar pa i va le, Mek au nel sa o them e tam bu re ma re. Pe vaj te Ro mi, le po i po te no Ne ka ceo svet u je na e tam bu re.
mo e se ve o ma e sto u ti u raz li i tim pe sma ma. Pe sme svr sta ne u lju bav ne ima ju raz li i te mo ti ve: od mo ti va osta vlje nog mom ka ko ji a li za de voj kom, pre ko pre lju be i mo ti va la ko pre a lje ne tek umr le e ne do a lo sti za umr lim mu em. ho vi ma pe sme Mi ke T. Di mi a: la maj ko, iz zbir U sti ring da va, ka ring ban a ra va, Ka ring man e mi ro me ro da va. Ka Ku da da po em i ku da da skre nem, Gde da tra im svoj mir iz gu blje ni.
da ju se e nin oaj i ne mo da na sta vi da lji i vot bez vo lje nog mu a, dok u pe smi ogle Vo na le i mr tva na sto lu iz go va ra: a, vo a u mo, u mo mu na vest da mu e Me kla, me kla mek me re lu, ma ov gu ru va: Te maj si Maj duj da va pe khan ir ja, va pra ho va la Maj duj da va e ni va ma! Maj duj da Osta vi je nek je mr tva! Ja jo imam est vo lo va: Dva u da ti po cr kva ma, Dva u da ti na sa hra nu, Dva u da ti na e nid bu!
ba se po ve zu ju, e ni na smrt ne iza zi va emo tiv nu re ak ci ju mu a, Smrt i svad go sa mo bri gu da se i vot na sta vi. Na su prot to me, u pe smi Mi di se ne la maj ko vi tri jar hal ni od nos e ne pre ma mu u bez ko jeg se ose a iz gu blje no u sve tu. U pe pa smi su oi gled ne pot i nje nost e ne i nje na pa tri jar hal nost, dok mu ka rac u is toj tu a ci ji na pro blem gle da sa svim dru ga i je. Ova vr sta od no sa po ko joj te ret oba si
77
ve za, obi a ja, nor mi mno go vi e oba ve zu je e nu ne go mu kar ca i ina e je ve o ma ras pro stra nje na u shva ta nji ma Ro ma.3 Pe sma i mi ja ko bi por ja ko4 sa sto ji se iz tri, od no sno e ti ri stro fe is pe va ne u di na va vas an dro fo ro Do la ze i sa va a ra T. Di sti hu. U pred go vo ru zbir ci Ka mi ka e da se pe sma pe va la u za vi sno sti od pe va a, te ta ko pe smu, po nje go vom mi lje nju, pe va e na, to sma tram da ni je ta no jer dru gi stih dru ge stro fe uka zu je na to da pe ro mu smu pe va mu ka rac jer je pri dev or kog ro da: Ko lom pir ja pe tep si ja Le jo, Kaj sem or ro thaj ko rr ko ro phe jo Krom pi ri su u tep si ji, Le jo, Si ro mah sam i usa mljen, se jo
Pe sma sa e ti ri stro fe de lu je do vr e no i mo e se svr sta ti u ru ga li ce5. Ne ka da, u skim ma ha la ma, ka da bi se mo mak i de voj ka gle da li, a to ne bi bi lo po vo lji rom nom od ro di te lja, iz ko zna ko jih raz lo ga, ta da bi se pre ko plo ta ili na bu ka ra ma, jed li ma, pe va le ova kve pe sme kao znak da po ro di ca ni je za in te re so va na da mla di tj. pre sklo pe brak. Ovu te zu po dr a va ju po et ni sti ho vi stro fa: Ko lom pir ja pe tep si ja Le jo, Naj man ha vo te man gav tu he jo glem ku na ta le pru na Le jo Phan Krom pi ri u tep si ji Le jo Ne mam si na da te pro sim de voj ko Sve zah kre vet is pod lji ve Le jo
3 Ta ko u knji zi Rom ki nje Lji lja na Pe i kan-Lju ta no vi ka e: Te ka sud bi na sta rih Rom ki nja po ka zu je se u ne kim ne su mnji vo za jed ni kim pre i vlja va nji ma: si ro ma tvo; do mi nant na ulo ga maj ke u odr a va nju po ro di ce; ne ko lo va nje en ske de ce; uda ja bez pra va iz bo ra (pro da ja); ne har mo ni an bra ni i vot; mu ko trp na bor ba za op sta nak; mno go broj ni abor tu si; za jed ni ke re li gij ske pred sta ve i ob red no-obi aj na prak sa sve to ocr ta va op tu sli ku en ske ne sre e, u si ro ma noj i vi e stru ko mar gi na li zo va noj rom skoj za jed ni ci [] Mo da naj dra sti ni ji vid kon for mi ra nja s me ri li ma za jed ni ce po ka zu je se u od no su pre ma en skoj ed no sti. Sve ka zi va i ce pri hva ta ju dvoj ni sek su al ni mo ral, ko ji jed na od njih efekt no uob li a va u iz re ku: Mu kar cu pi e na ta ba nu, a e ni na e lu... Sve one na gla a va ju da je taj sta rin ski mo ral bio do bar i ma nje-vi e a le za njim. ak i e na ko ja ka e da bi pri hva ti la sna ju ko ja ni je ne vi na, uslo vlja va da bi to mo gla da ura di ako je ta kva e na do bra nje nom si nu. Ovo je ina e ka rak te ri sti no za tra di ci o nal nu kul tu ru uop te: e ne u va ju, za go va ra ju i spro vo de dis kri mi na ci ju e na. Da je ta ko, u kon kret nim is po ve sti ma po ka zu je i od nos pre ma mu kom i en skom po ro du za je dan broj ka zi va i ca naj sre ni ji do ga aj u i vo tu bi lo je ro e nje si na. Iako, su de i po iz ne se nim is ku stvi ma, er ke vi e bri nu o ro di te lji ma, e ne na gla a va ju da su er ke tu a sre a, a, ukup no uzev, ja sno je uo lji vo da se u vas pi ta nju, od no su pre ma ra du, ko lo va nju spro vo di (i sma tra nor mal nom) dis kri mi na ci ja en ske de ce to je en sko me su e no. Lji lja na Lju ta no viPe i kan, Ja ka kao ze mlja, 26. 4 U svom spe ci ja li sti kom ra du pod na zi vom Stih i lir sko-ep ska usme na rom ska po e zi ja ba vi la sam se iz me u osta log i ana li zom ove pe sme. Ta da sam pe smu svr sta la u ru ga li ce, pre vi dev i i nje ni cu da je o pe smi pi sao T. Di mi. U pred go vo ru zbir ke pe sa ma Ka na va vas an do fo ro - Do la ze i sa va a ra Tri fun na vo di da po sto je dve va ri jan te pe sme ko ju pe va ju mu ka rac i e na. Raz li ku u va ri jan ta ma na vo di: [...] to dru ga ver zi ja ima je dan di stih vi e [...] a pe va je sa mo e na, dok dru gu ver zi ju pe sme pe va mu ka rac. 5 Na ve de na te za pro is te kla je iz raz go vo ra sa ro mo lo gom Ran kom Jo va no vi em iz De ro nja.
78
Pre vod na slo va je Mi bez re pa, to ve na sa mom po et ku pe sme dvo stru ko su ge ri e po gr du i pod sme va nje. Mi aso ci ra na be zna aj nost, pla lji vost, si ro ma tvo, a bi ti bez re pa je ne sum nji vo ne ga tiv no svoj stvo, ko je uka zu je na ne do vr e nost, pri kra e nost, ne zre lost. Srp ska iz re ka kus pe tao, pi le do vi je ke uka zu je, ak, i na gu u ne ga tiv nu erot sku ko no ta ci ju ku sa vo sti (ne ma nja re pa). Sti ho vi ale go ri mo no pred sta vlja ju eko nom sko sta nje mla di e ve po ro di ce, po to se e sto za si ro ma ne ka e si ro ma an ko mi, to je u ovoj pe smi do dat no iz vrg nu to ru glu alu di ra njem na mi a bez re pa i sli kom si ro ma ne tr pe ze. Po sled nja stro fa ove pe sme go vo ri o ve li kom si ro ma tvu mla di e ve po ro di ce, jer ne ma ju ku u, te kre vet ve zu ju pod lji vu. go vo ru zbir ci Ka ko vi, 2005: 73), U pred na va vas an do fo ro Do la ze i sa va a ra (Ac Tri fun Di mi je na veo da pe sma, po red to ga to ima sim bo li an ka rak ter, ot kri va i no ve ro va nje ili e ri ma te, tj. ma gij ski ob red ko ji pod ra zu me va: [...] pre ba ci va jed nje kri la sle pog mi a vo lje noj oso bi pre ko gla ve ka ko bi za a ra ni po tr ao za njim/ pa od lju ba vi. Me u tim, u pe smi se ne po mi nje pre ba ci va nje kri la sle njom kao sle pog mi a vo lje noj oso bi pre ko gla ve, sem ako je ta ko pri li no slo bod no pro tu ma en 6 mo tiv sle pog mi a; pre ma to me, pe sma se ni je mo gla pe va ti kao ma gij ska . Is kaz po ko jem je ova pe sma bi la svad be na, od no sno pe va na na ve rid bi, une ko li ko zbu nju je. Sa dr i na pe sme di rekt no pro tiv re i uobi a je nom sve kro vom raz me ta nju bo gat stvom. Ipak, mo da je ovo trag sta ri je i slo e ni je ob red ne prak se, po ko joj svad ba ni je ob u hva ta la sa mo po zi tiv nu sli ku, ne go i onu ru ga la ku, iz o kre nu tu, hu mor nu: mo der nom ar ha i nom ose a nju sve ta, smeh i te le sno ko je je u ve zi sa njim, U pre bi li su neo dvo ji vi deo stvar no sti pra zni ka (Ka ra no vi, Jo ki, 2009: 5). 4. Pe al bar ske pe sme Pe al bar ske pe sme su no vi jeg da tu ma; u nji ma se pe va o lju di ma ko ji su na gna ni si ro ti njom oti li iz svog za vi a ja na vi e go di nji rad. e sti mo ti vi su ra sta nak sa ro di com, tu ga za osta vlje nim ro di te lji ma i dr. To kom is tra i va nja ton ski su za be po 7 le e ne e ti ri pe sme, od to ga tri u Ba na tu. Ve o ma je mno go Ro ma oti lo u ino stran stvo na rad, na ro i to iz Ba na ta, ko ji je ina e naj ne ra zvi je ni ji deo Voj vo di ne.
6 U raz go vo ru sa tam bu ra i ma iz No vog Be e ja, or ke strom Slo bo da na Bar bu la-Dur ka, do ta kli smo se i te ma ti ke ove pe sme. Slo bo dan je tvr dio da je ovu pe smu uo od svog oca, ko ji je ta ko e bio mu zi ar. Pe sma se pe va la po nje go vim na vo di ma e tr de se tih go di na XX ve ka, pri li kom pro sid be de voj ke. Da nas se ova pe sma ve o ma ret ko pe va po ka fa na ma a s ob zi rom na te ma ti ku pe sme u ko joj se is ti e si ro ma tvo mla di e ve po ro di ce ve ro vat no se vi e ne pe va ni pri li kom pro sid be sna he. 7 Pe sme je za be le io Ti bor Bar bul. In for man ti su bi li nje go vi ro a ci ko ji su na pri vre me nom ra du u ino stran stvu. Zna tan broj Ro ma je zbog tran zi ci je i op teg eko nom skog sta nja u pro te klih de set go di na na pu sti o svo je do mo ve od la ze i u su sed ne ze mlje Ne ma ku, Austri ju, Ita li ju i dr.
79
U pr voj stro fi pe sme Ha le ma lo ve, ha le ma - Po je le me pa re, po je le do mi nan tan je mo tiv pra znih ru ku: bar mo me li ma mo Pha Ka na te lja rav Te dav pe dro ma Lo ve te ke rav. Za pa li maj ko sve u Ka da kre nem ja Na put, Pa re da na pra vim.
U dru goj stro fi no vac do bi ja zna e nje opa kog i vog bi a, de mo na ko ji mu i o ve ka: Ha le ma e lo ve, ha le ma thaj i gda ta are sen ma ma de go ne haj avel sar i are sen man ge Po je le me pa re po je le i ni kad da me stig nu mo gu ima ti de set da ko va ka ko ne do u do me ne
U tre oj stro fi do mi ni ra mo tiv pre la ska gra ni ce u tu, opa san svet, u ovom slu a ju do dat no opa san, jer Rom ko ji je pre la zi ne ma vi zu: Pe gra ni ce ma mo ma nu en ca dav aj te asta ren ma do phan gli pe hon ma an Na gra ni ci maj ko lju di ma idem, a ako me uhva te u za tvor e me sta vi ti
ro ma tvo po sta je u ovoj pe smi ljud ska kob, gu ra o ve ka u opa snost i odva ja ga Si ro di ne, maj in ske si gur no sti i to pli ne. od po sma pod na zi vom Rro be le e na je na Pe tro va ra din skoj tvr a vi, u Pe mo ra len za fa ni Osam tam pe vao ju je po zna ti rom ski mu zi ar va rak. Ovu pe ka bu ra a, a ot smu sam pr vi put u la od nje ga. Na mo ju mol bu da od svi ra ne to sta ro to ret ko svi ra od go vo rio je: E, ovo je ja ko sta ra pe sma i sa iz u zet nim ui va njem je od svi rao. U pe smi je do mi nan tan mo tiv slo ge Ro ma po ce lom sve tu, to pe va oso bi to po ten ci ra. Dru gi mo tiv je mo tiv pa ra ko je omo gu a va ju sre u ma gde da su Ro mi u sve tu: saj lo ve ko te kaj e ra sa Mu mo gaj da bah ta le ava sa Sa Thaj pe lum nja zu ra le a ha sa mo gaj da bah ta le ava sa. Sa Mo ra mo pa ra ta mo za ra di ti Sa mo ta ko mo e mo bi ti sre ni I po sve tu ja ki osta ti, Sa mo e mo ta ko sre ni bi ti.
80
5. Dam ba ske pe sme Ro mi su po zna ti po tr go vi ni ko nji ma. Ne ka da su ih zva li dam ba si; otu da sam ovim pe sma ma da la na ziv Dam ba ske pe sme. I da nas po sto je Ro mi u Ba na tu ko ji 8 tr gu ju ko nji ma ka ko ra snim, ta ko i obi nim klju si ma . Ka ko vre me nom tr go vi na ko nji ma ni je vi e uno san po sao, osta je sa mo pe sma ko ja se jo uvek mo e u ti u kru go vi ma u ko ji ma se vo le ko nji. Po zna ti dam ba si su od u vek bi li Ro mi iz Ba na ta, te ni je ni ud no to su sve tri pe sme za be le e ne upra vo u Ba na tu. Pe sma pod na zi vom Pa si ri o, pa si za be le e na je u zbir ci Ci gan ska po e zi ja, ko ju su pri re di li Ra de Uhlik i Bran ko V. Ra di e vi. Pe sma je pre pe va na, ali je sa u va la osnov ni mo tiv, a to je pro da ja ko nja zbog svad be. Ovaj mo tiv od sli ka va tre nu tak iz i vo ta obi nog o ve ka ko ji u ko nju vi di do bru za ra du. Dru ga va ri jan ta na ve de ne pe sme pro i ru je mo tiv pro da je ko nja i po ka zu je na ko ji na in raz mi lja je dan tr go vac ko nji ma: Pher do vur don khas Tru jal le ste gras Do tri ne br en ge Thaj pand e mi ljen ge Pu na ko la se na, Oko njih su ko nji Do tri go di ne I pet hi lja da vred ni
lem e lo ve Aj sve sam pa re po jeo do U pe smi Aj sa ha mi nan tan je mo tiv ko nja. Opis konj ske opre me je ve o ma sli ko vit i ima cilj da opi e bo gat stvo i le po tu konj ske opre me. U pe smi dam bas a li za pro da tim ko njem i pro er da nim nov cem, ali u po sled njoj stro fi: Aj, a hi lja ma ma mo Jekh cknor ro gras Te aj dav me ma mo E ljum nja sa vas. Te aj dav me ma mo E ljum nja sa vas. Aj, ostao mi je maj ko Je dan ma li konj. Da mo e mo maj ko Sa sve tom da se ru ku je mo Da mo e mo maj ko Sa sve tom da se ru ku je mo.
ja vlja se mo tiv imo vi ne kao osno ve rav no prav no sti sa dru gi ma, to lir skom su bjek tu pru a mo gu nost da se ru ku je sa sve tom. I ov de se, da kle, su o a va mo sa oso be nim od no som Ro ma pre ma imo vi ni. Ima ti ne to za Ro me pre la zi gra ni ce ma te ri jal nog
8 Prof. Lji lja na Pe i kanLju ta no vi pri a la mi je da su svo je vre me no, pre pe de se tak go di na, na va ar u Fe ke ti u do la zi li dam ba si, ko jih se se a po ve li kim e i ri ma, be lim ko u lja ma i pr slu ci ma, e sto od ko e i u ja ha im pan ta lo na ma uvu e nim u vi so ke i zme. Se a se da su no si li ukra e ne bi e ve i da su pri po god bi plje ska li po dla nu kup ce. Ve i na je ima la du ge, ufi ti lje ne br ko ve. e sto su i pi li i ve se li li se pod a trom u ko joj je bi la pri vre me na ka fa na.
81
i po sta je iz raz i do kaz rav no prav no sti, osnov do sto jan stva. Mo da je ve ko vi ma mar gi na li zo va na i dis kri mi ni sa na rom ska za jed ni ca ko ren svo je obes pra vlje no sti tra i la u si ro ma tvu. Pe sma e le Rro ma pe dro ma Ili su Ro mi dru mo vi ma ima kao do mi nan tan tiv ku po vi nu ko nja. In te re sant no je da se re fren: mo Lum baj, lum baj da de, Av tu pa a man de. Lum baj, lum baj oe, Do i po red me ne
vlja i u dru gim pe sma ma (Baj ra mo vi, World Mu sic, CD). Re fren je pe vljiv, ri mu ja je se i zbog to ga se e sto ume e iz me u stro fa. 6. a lji ve pe sme a lji va pe sma po pra vi lu ne za la zi du bo ko u pro ble me ne go sla vi ra do sti i vo ta ili pe va o sit nim sla bo sti ma. Gra ci o znost, la ko a i di na mi nost je zi ka glav ne su od li ke a lji ve pe sme; sem to ga, ona je usme re na na po en tu i ra do se slu i erot skim aso ci ja ci ja ma (Kon stan ti no vi, 2001: 832). kom is tra i va nja sni mi li smo pet a lji vih pe sa ma. Pe sma Jekh det To ha rin Jed no ju o ma se mno go pe va po ka fa na ma. Pe sma ima brz ri tam i ra do se na ru u je tro ve bu ra a na ro i to ako se e li igra ti. Pe sma ne ma ko na an ob lik po to se u nju kod tam sto ume u stro fe dru gih pe sa ma, ali se ri tam za dr a va. Sti ho vi: e rel e Ban da ra kaj e rel e in ga ra Te me Te me rel o Ko ja kaj e rel e go ja. Da umre Ban da ra to pra vi sva u Da umre Ko ja to pra vi ko ba si ce.
umet nu ti su u pe smu te na ru a va ju kom po zi ci ju ce le pe sme, ali uni tra njom ri mom, ko ja se ostva ru je u rom skom (ni je je bi lo mo gu e pre ve sti), po ten ci ra ju se vost i ve dri na. i
LITERATURA
1. Ac ko vi, D.: Tri fun Di mi 1956-2001, No vi Sad 2005. 2. Baj ra mo vi, a ban: Kralj Ci gan ske mu zi ke - The King of gipsy song, CD World Mu sic. mi, Tri fun: Tra 3. Di di ci a ko rro ma no li la ri pe an de Voj vo di na - Tra di cij ska rom ska knji ev nost u Voj vi Sad 1997. vo di ni, No ri, Raj ko: Gra og 4. u ma ti ka rom skog je zi ka - gra ma ti ka e rro ma ne hi ba ke, Be rad 2005.
82
5. Ka ra no vi, Zo ja: Svad be ni ri tual kao po stu pak sank ci o ni sa nja i pot i nja va nja mo i e ne, Gla snik Et no graf skog in sti tu ta SA NU, knji ga XLII, Be og rad 1993. 6. Ka ra no vi, Zo ja i Ja smi na Jo ki: Sme hov no i erot sko u srp skoj na rod noj kul tu ri i po e zi ji, No vi Sad, Fi lo zof ski fa kul tet, 2009. 7. Ka ske na rod ne pri po vet ke, pri ra di, Vuk Ste fa no vi: Srp re dio M. Pan ti, Be o grad, Pro sve ta, 1988. 8. Kr nje vi, Ha ti da: Na rod ne lir ske pe sme, Re nik knji ev nih ter mi na, Be o grad 2001. 9. Kr be ne pe sme, Re nje vi, Ha ti da: Svad nik knji ev nih ter mi na, Be o grad 2001. 10. Kon stan ti no vi, Z.: a lji va po e zi ja, Re nik knji ev nih ter mi na, Be o grad 2001. 11. Ku per, D. K.: Ilu stro va na en ci klo pe di ja tra di ci o nal nih sim bo la, Be o grad 2004. 12. Ne rod na pe sma, Re rad 1986. di, Vla dan: Na nik knji ev nih ter mi na, Be og 13. Ne di, Vla dan: Sa bra na de la Vu ka Ste fa no vi a Ka ra di a, knji ga pr va, Be og rad 1985. 14. Pe i, Rad mi la: Po ro di ne pe sme, Re nik knji ev nih ter mi na, Be og rad 2001. 15. Pe bav ne pe sme, Re i, Rad mi la: Lju nik knji ev nih ter mi na, Be o grad 2001. 16. Pe ka kao ze mlja, u knji i kanLju ta no vi, Lji lja na: Ja zi: Sven ka Sa vi, Ma ri ja Alek san dro vi, Stan ki nje, pri ka Di mi trov, Je le na Jo va no vi, Rom re di la Sven ka Sa vi, No vi Sad 2007. 17. Sa ki nje, No vi, Sven ka, Ma ri ja Alek san drov, Stan ka Di mi trov i Je le na Jo va no vi: Rom vi Sad 2001.
Roma epic-lyric poems: older and new recordings (classification, themes, meanings)
S um m a r y : Ro ma lyric po ems sha re a num ber of com mon cha rac te ri stics. They are all mo re or less nar ra ti ve, so the fa mily po ems of ten bor der with the lyric-epic po et ry. The se po ems al so sha re the pre va il ing fe el ing of sad ness and lo nelyness. It se ems that the mar gi na li za tion, po verty and di scri mi na tion ha ve de fi ned the do mi nant fe el ings in the Ro ma com mu nity to be the ones of sad ness, inju sti ce and re jec tion.
Apart from the wed ding po ems, all the ot hers are sha ded with ne ga ti ve fe el ings: fe ar of po verty, con flicts wit hin the com mu nity, se ve red fa mily ti es. The fe el ings of po verty and de pri va tion of rights al so re sult in the idea that we alth is the sa me thing as hap pi ness, and that wit ho ut ma te rial af flu en ce the re can be no in clu sion, on equ al ba sis, in to the wi der com mu nity. The po si tion of wo man de pic ted by Ro ma oral lyric po e try is ex tre mely bad. On the one hand, she be ars the bur den of ke e ping the fa mily, ca ring for chil dren and wor king hard for a wa ge. On the ot her hand, she is al most re gu larly ac cu sed of im mo ra lity, lewd ness and fa mily de struc tion. The po si tion of man, even tho ugh not be ing easy, at le ast al lows him to vent him self by drin king and be ha ving in so ci ally de struc ti ve ways. ma lyric po e try re flects the li fe and dre ams of the col lec ti ve that com po sed it. Ro
K ey w o r d s :
lyric po et ry, Ro maoral po e try, clas si fi ca tion, me an ing
83
UDC 821.163.41-31.09
Vla di sla va Gor di Pet ko vi, No vi Sad
Bi o graf sko i isto ri og raf sko u en skoj pro zi

Rad is tra u je ka ko se raz li i ti kul tur ni obra sci, sli ke na ci o nal nog i ka rak te ri za ci ja ur ba nog mi ljea su e lja va ju u pro zi Vi de Og nje no vi, Mir ja ne Mi tro vi i Mir ja ne ur e vi. U en skoj pro zi otva ra ju se no ve mo gu no sti i ta nja i tu ma e nja na ci o nal nih i rod nih ste re o ti pa. Is pi si va nje fik tiv ne en ske auto bi o gra fi je po sta je mo gu nost i ta nja isto ri je i pa ro dij skog od no sa pre ma isto ri o graf skoj fik ci ji.
K lj u n e r e i: Ap strakt:
en ska pro za, isto ri og ra fi ja, bi o gra fi ja, ka rak te ri za ci ja
Su e lja va nje raz li i tih kul tu ra i raz li i tih po gle da na njih u kom pa ra ti sti koj pri zmi je od go vo ran po sao u da na njem sve tu ko ji op sta je na pa ra dok su: pre mre en gra ni ca ma i me a ma, on vi e ne go ikad te i da bu de mo no li tan. Pi ta nja ko sam ja, ko smo mi i ko je/su dru gi sve vi e se re la ti vi zu ju, jer je sve vi e onih ko ji ih po sta vlja ju, i sve je vi e per spek ti va iz ko jih se po sta vlja ju. Bi lo da knji ev ni me to di po sta vlja ju po li ti ka pi ta nja (po li ti ke ko rekt no sti, na pri mer), ili da po li ti ke okol no sti pro vo ci ra ju knji ev na i ta nja, sa tra di ci jom smo uvek u is toj zam ci ak tu e li za ci je: jer umet ni ko de lo mo ra da od go vo ri i na iza zov tra di ci je, i na iza zov isto ri je, i na iza zov stvar no sti. e le i da, po put post ko lo ni jal ne kri ti ke i osta lih pra va ca poststruk tu ra li sti ke kri ti ke, po rek ne na vod nu uni ver zal nu i sve vre me nu pri ro du tek sta u pri log iz u a va nju ak tu el nog, lo kal nog i mar gi nal nog, ima go lo gi ja se pre da no ba vi sli kom Dru go ga: to Dru go iz pred sta ve mar gi na li zo va nog i ko lo ni zo va nog en ti te ta ko je je od re e no svo jim ne do sta ci ma pre ra sta u mo gu nost da se osmi sli ide o lo ki okvir ko ji ko lo ni zo va nom su bjek tu po ma e da raz u me svet. Za in te re so va nost ima go lo gi je za pro blem ka rak te ri za ci je na ci o nal nog iden ti te ta i kul tur nih raz li ka otva ra no va po lja za mo gu no sti ana li ze srp ske en ske pro ze. Raz li i ti kul tur ni obra sci, sli ke na ci
84
o nal nog i ka rak te ri za ci ja ur ba nog mi ljea u pro zi Vi de Og nje no vi, Lju bi ce Ar si, Mir ja ne Mi tro vi, Je le ne Len gold i Mir ja ne ur e vi otva ra ju raz li i te mo gu no sti i ta nja i tu ma e nja na ci o nal nih i rod nih ste re o ti pa ko ji se u nji ma pri ka zu ju, ne ret ko sa pa ro dij ske dis tan ce. U Pre ljub ni ci ma Vi de Og nje no vi ma tri ca li nih od no sa u po ro di ci na mer no je iz me te na iz i reg dru tve nog kon tek sta: isto rij ski do ga a ji i po li ti ka stru ja nja pri gu e ni su ka ko bi do iz ra a ja do ao pro ces pre i spi ti va nja u du i Ama li je Ko ji, e ne ko ja sa sa zna njem da je usvo je na ot kri va ne ma nje tra u ma ti nu i nje ni cu da bi, po po re klu, tre ba lo da bu de deo kul tur nog mi ljea i dru tve ne for ma ci je ko ji su u ne sa gla sju sa nje nim tem pe ra men tom i obra zo va njem. Ama li ja Ko ji uma lo da po sta ne tra gi na r tva za blu de da se iden ti tet ot kri va po tra gom za ko re ni ma: u su o e nju sa bi o lo kom maj kom ju na ki nja shva ta da bi je pri hva ta nje svog po re kla za pra vo od ve lo u du bo ko otu e nje maj i na pri pro sta pri ro da i ime ko je joj je na de nu la je ste na dru gost ko ju ne mo e da pri hva ti. Njen svet se, su prot no oe ki va nji ma ona stra ta o ca, ne e sru i ti kad sa zna da je usvo je na, ne go kad se pri bli i bi o lo kim srod i ni ci ma i ja su mo ral na i emo tiv na upo ri ta da le ko i od sve ta ko ji je nju usvo jio i od no sti ko je je ona usvo ji la. e na ko ja je ve ro va la da je nje na pri pad nost kul tur noj vred ti ne u pit na do i ve e men tal ni ras cep i emo tiv ni slom, ali e se i uspe no iz bo ri ti eli vu rav no te u. Ama li ji na ne do u mi ca da li se iden ti tet gra di na te me lji ma po re za no kla ko je ni smo bi ra li ili na te me lji ma od lu ke o sta le u i vred no sti ma ko ji ma e mo pa da ti mo e se shva ti ti kao in di vi du al no, na ci o nal no i rod no opre de lji va nje, ali i pri ka da se pri hva ti Dru go. kao bit po ve ci Pra va adre sa Vi da Og nje no vi e na pri me ru jed ne uspo me ne U pri po ka za ti ka ko dru gost mo e da do ve de do ko mi nih ko li ko i do me lan ho li nih is ho da. Glav na ju na ki nja jed nu dav nu, sti dlji vu i ne spret nu, avan tu ru sa o ve kom iz ge kul tu re i dru ga i jeg kul tur nog mi ljea bez broj pu ta pre ta e u aneg do tu. Ve ra dru Pi var ski, va ro ka go spo a-dru ga ri ca, pa ro di ja da me i za vod ni ce ko ja ne spret no po dra a va fri zu ru i dr a nje Ri te Hej vort a li ce ma e kre mom ten-san, stu pa u ve zu sa ne ma kim di plo ma tom slu e i se pre vo di la kim uslu ga ma kro ja i ce Ro ze, ugla e ne ke ri pred rat nog bo ga ta a. Ro zi na ko mu ni ka ci ja sa Dru gim i ume e lju bav nog vo ra pre o te e Ve ri nje nu avan tu ru. Lju bav e se na sta ni ti u je zi ku ko ji Ve ra ne go u me i ko ji ni kad ne e na u i ti. Ro za li ja Mi ler-Do ki, ker ka ho te li je ra ko ji ni je raz pre i veo po sle rat no kon fi sko va nje imo vi ne, vi e stru ko je mar gi na li zo va na: ne sa mo de te bo ga ta a ne go i su pru ga emi gran ta ko ji ju je na pu stio i oti ao u Ame ri ku, e da do bi je ni ka kvu dr av nu slu bu te je pri nu e na da is ko ri sti zna nje ona ne mo ve nja iz gra an ske ko le ka ko bi za ra di la za i vot. Ne go va na i ot me na Ne mi ca i lo va na je u no vom so ci ja li sti kom po ret ku sve dok kroz pre vo di la ke uslu ge ne izo do bi je pri li ku za su ro gat lju bav ne avan tu re: ona vo di pre pi sku sa Hor stom po ce nu zi ka da bu de op tu e na za pi ju na u, pre u zi ma tu u lju bav nu pri u na se be za hva ri
85
lju ju i ne sa mo je zi koj bli sko sti, ne go i sen zi bi li te tu za avan tu ru ko ji kla sno pri vi le go va na Ve ra ne ma. Mir ja na Mi tro vi je jo u knji zi pri a Sve to sta do (1999) isto ri ju i ta la iz is ko e ne per spek ti ve, ali je raz li i tost tog i ta nja pri me e na tek u okvi ri ma fik tiv ne en ske bi o gra fi je. Ju na ki nja nje nog ro ma na Emi rij ska i iz ma auto li ja Le ta (2006) je i isto ta na fi gu ra i ja sud bi na na li ku je po su vra e noj baj ci: su prug je na pu ta ka ko bi se oe nio prin ce zom i ta ko po stao car i bog, uz di gav i se po put Mar lo o vog Ta mer la na od dna do tro na. Iz bri sa na u ime po li ti ke am bi ci je, mar gi na li zo va na i izo lo va na, iz lo e na po ni e nji ma i opa sno sti ma, Emi li ja do i vlja va pre po rod kroz ve ru u Hri sta ko ji je u nje nom sve tu i vre me nu jo uvek Dru go ne to opa sno, pro go nje no i ne pri zna to. Ose ti e na svo joj ko i ne pri ja telj stvo sko ro je vi a i mo ni ka, ali i bi ti na gra e na pri ja telj stvom obes pra vlje nih ro bi nja i he te ra. Pri vre me no uto i te na i mi na ci jum skoj jav noj ku i, u ko ju stid ne ula zi, ali u ko ju ne ma ju pri stu pa e u vi ra su de. ni pred ja nu Mi tro vi za o ku plja isto ri ja kao mo gu nost do pri a va nja en ske pri e, i Mir kao mo gu nost tek stu a li zo va nja isto rij skih okol no sti: njen pr vi ro man, Auto por tret s Mi o bra a va bi og fi ju Mi le ne Pa vlo vi Ba ri li u is po ved ni lir ski le nom (1990), pre ra no log e ne po sve e ne umet no sti i lju ba vi, ali ta ko to se osla nja na a ri ne ta ke mo nje ne bi o gra fi je, pro du blju ju i mo ti va ci ju ju na ki nje i in di vi du a li zu ju i je kroz li ne di le me i du ev ne ras ko le. Ka ko sa zna je mo u epi lo gu ro ma na, Mi le ni na bi o gra fi ja je re kon stru i sa no e tr na e sto no no bde nje nje nog oca Bru na Ba ri li ja u Ri mu, nad ur nom sa pe pe lom sli kar ke, dok bez u spe no po ku a va da iz na e na in ka ko da tu ur nu ot pre mi u Po a re vac. Bez u spe no post hum no pu te e stvi je uka zu je na mar gi nal nost i iz uz et nost ko je su pra ti le Mi le nu za i vo ta: bi la je ne za vi sna i ne po de sna, po ti ski va na i skraj nu ta, osu e na na no ma di zam. li ja Le ta je ta na ju na ki nja Mi tro vi ki nog ro ma na Emi ko e osu e na na no Glav mad ski i vot, ali da le ko od to ga da je umet ni ka du a i sa mo svoj na li nost. Pro ta go nist ki nja ro ma na je pr va su pru ga Mak si ma Ga le ri ja, o ve ka ko ji e po sta ti rim ski car. Ona ne ma ime u isto rij skim za pi si ma po me nu ta je sa mo kao e na ko ju je mu na pu stio ka ko bi se oe nio Di o kle ci ja no vom er kom i ta ko pro kr io put ka pre sto lu. Emi li ja je, ta ko, knji ev ni lik ko ji iz ra sta iz jed ne uz gred ne na po me ne, do bi ja ime, i vo to pis i sud bi nu ko ja je pre tva ra u ale go rij sku sli ku en sko sti. Emi li ja Le ta je ne ka vr sta ge ne ri kog en skog li ka ko ji do i vlja va sve ne prav de i pro ble me sa ko ji ma se o a va e na u pa tri jar hal nom dru tvu. Nje na do bro bit i po ro di na sre a r tvo va su ni su vla sto lju bi vo sti su pru ga i neo b uz da noj am bi ci ji sve kr ve. Emi li ja je si ste mat ski mar gi na li zo va na i izo lo va na, od uz e ti su joj ime, brak i lju bav: ni u se po ni e nja ko ja e ona sto i ki iz dr a ti. Pred sta vlja ju i Emi li ju no voj Mak si mo voj ne ve sti, sve kr va Ro mu la na zi va je mo ja slu be ni ca i maj ka na e Mak si mi le (Mi tro vi 2006: 64). da u je te re i, Emi li ja Le ta ose ti otar bol ko ji ni je bio obi na lju bo mo ra: Ka
86
ta ko ja sno i su ro vo sa e ta nje na i vot na po zi ci ja sa da vi e ni je do pu ta la ni ka kvo za va ra va nje. Bi la je slu be ni ca i, na rav no, ni je sme la da go vo ri, ali ni je iz dr a la da ne po gle da u li ce no ve Mak si mo ve su pru ge (Mi tro vi 2006: 64). Emi li ja Le ta po ste pe no gu bi sva zna me nja iden ti te ta ko ja su je de fi ni sa la rod no i kla sno: osta ju joj mo u ta nje i po gled kao vi do vi pa siv nog sa zna va nja sve ta i pa siv nog ot po ra ne sa prav da ma to ga sve ta: Po ku a la je da za mi sli nje go vu mla du ne ve stu. Va le ri ja, er ka av gu sta Di o kle ci ja na! Ka ko to mo ra da je mo no! A opet, pi ta la se, da li Va le ri ja vo li Mak si ma. Ipak se uda je po oe vom na lo gu, da bra kom uvr sti vlast. Zbog vla sti, na u i la je Emi li ja, mu ka rac e ne trep nuv i osta vi ti e nu ko ja ga vo li. A e na? ta e e na ui ni ti zbog vla sti? Da li mla da Va le ri ja vo li mo ili nje ga, da li je sre na, rav no du na, po kor na ili po no sna? Tre ba lo bi da bu de pa met ni ja od me ne, mi sli la je. Mo ra stal no da ga osva ja. Mak sim je voj nik, ili on osva ja, ili je osvo jen. S gor i nom je shva ta la ko li ko ni je ima la pri li ke. U sve tu u ko jem je i ve la, kar ci ku i do la ze sa mo po vre me no da do ne su plen. I da oplo de e nu. Za lju bav, mu Mak sim je osta jao su vi e krat ko. (Mi tro vi 2006: 44). lo e na naj pre kle ve ta ma, pa po tom pro go nu i iz op te nju, iz gu biv i li nu i Iz ro di nu sre u, Emi li ja Le ta pro na la zi dru gu vr stu ra do sti i bla en stva sti e du po hov ni mir ta ko to ui da pri hva ti svo je ne sre e. Ro man e opi si va ti nje no pri nud no ja nje od ulo ga su pru ge, maj ke, lju bav ni ce svog biv eg mu a, su par ni ce ko ju Va odva le ri ja i Ro mu la do i vlja va ju kao isu vi e ja kog pro tiv ni ka (prem da Emi li ja ni jed nog nut ka ne po ka zu je vo lju ni e lju da se su prot sta vi ne prav di i po vra ti svog mu a). tre Emi li ja je ano ni mi zo va na ta ko to nje no ime, ume sto ozna i te lja iden ti te ta, po sta je po vod ru ga nju, nje no si ste mat sko po ni a va nje vo di na u ku hri an skog tr plje nja, ali e ona do kra ja ro ma na iz gu bi ti i ime i sva ka rak ter na svoj stva ka ko bi se na gla si la ulo ga ve re, od no sno ot kri va nja hri an stva kao spa se nja za na pu te ne, ute he ne, na gra de za mar gi na li zo va ne. Emi to je dan od ma lo broj nih za tu li ja Le ta je za ro ma na u srp skoj knji ev noj tra di ci ji ko ji se ne tru di da do ve de u rav no te u mo ti ve skog i vo to pi sa i ale go ri je o iden ti te tu. Te ma li nog i in di vi du al nog raz vo ja su en e lje na je sa im pe ra ti vom hri an ske ale go ri je, sa im pe ra ti vom ot kri va nja ve re kao te me lja iden ti te ta, ot kri va nja za jed ni tva kao za me ne za sop stvo. Ov de se po ku aj o gra fi je i iz let u isto ri og ra fi ju jed nog uda lje nog sve ta i jed ne uda lje ne kul tu re pre bi tva ra ju u po ku aj pi sa nja hri an ske pa ra bo le. sa telj ska prak sa ko ja e li da pro ble ma ti zu je ili po rek ne uni ver zal nost en ske Spi ro de ne mi nov no se okre e i pro tiv em pi rij skog i pro tiv pa tri jar hal nog. Re a li pri sti ko mo e da pre u zme mno go raz li i tih ma ski, ali i da se po ja vi u neo e ki va nim kon tek sti ma; ono mo e da se igra an rov skim od li ka ma i kul tur nim ste re o ti pi ma svim rav no prav no. sa
87
Mir ja na ur e vi bes kom pro mi sno eks pe ri men ti e an ro vi ma tri vi jal ne knji ev no sti, ne od ri u i se pri tom an rov skih pred no sti kao to su otvo re nost tek sta i tran spa rent nost zna e nja. Ona de kon stru i e an ro ve kri mi a, tri le ra, isto rij skog i avan tu ri sti kog ro ma na ka ko bi raz ob li i la pre pre ke ko je pra te e nu na pu tu sa zre va nja i afir ma ci je i bes po ted no kri ti ko va la ne pra vil no sti i ne sta bil no sti dru tva u ko jem i ve nje ne ju na ki nje. U ro ma nu u va ri sve ti nje Mir ja ne ur e vi su o a va mo se sa to tal nom di ver zi jom na je zik, iden ti tet i kul tu ru: glav ni ju nak, ne i me no va ni Is tra i va, pra ti put Mi ro sla vlje vog je van e lja od na stan ka na ci je do kra ja isto ri je. De lo s pod na slo vom rij ska iz mo ta ci ja u de set ilu mi na ci ja je a lji vi od go vor na isto ri o graf sku me ta isto fik ci ju: osmi lje no je kao is po vest o jed nom is tra i va nju, a glav ni ju nak je knji ga ko ja ne sta je i tekst ko ji se sa kri va u isto ri ji, ak tu e li zu ju i se uvek iz no va, a ne na da no, u me nu pro me na, isto rij skih pre vi ra nja i po li ti kih kri za. Be e i od za dat ka umet vre ni ka, ko ji ni je da iz lo i ono to se istin ski do go di lo ne go ono to se mo glo do go di ti (Ari sto tel 2002: 72), Mir ja na ur e vi si ste mat ski pro ble ma ti zu je i a nr isto ri o graf ske me ta fik ci je, ko ji, po Lin di Ha ion, de mon stri ra sa mo svest o isto ri ji i fik ci ji kao skim kon struk ci ja ma (Ha ion 1996: 22). Isto ri ja se, da kle, ne sa zna je, ona ni je o ljud da ta kao sa mo svoj na, kon stant na i ne u pit na; po Ha i o no voj, ne ma objek tiv nog isto rij skog zna nja jer je u isto rij sko sve do an stvo uvek upi san iden ti tet sve do ka ra sni, sni, na ci o nal ni. Ce lo kup na post mo der na te o ri ja do vo di u sum nju isto ri ju naj vi e kla ga to ona po se du je flu id nu i ne fik si ra nu pri ro du ka kvu ima i fik tiv ni tekst: zbog to u mit no se me nja jer je sve de na na jed no od tu ma e nja, na jed nu od ver zi ja, na ne tu ru ko ja se me nja i pri la go a va in te re si ma i iden ti te tu sve do ka i pri po ve da a. struk Ur ne be sni de ka log o pu te e stvi ju Mi ro sla vlje vog je van e lja po i nje do slov ce od Ku li na ba na: dok kra jem dva na e stog sto le a u Hu mu na sta je bu du i kul tur ni spo me nik, ban se di u Vi so kom, pod no pi ra mi de, okru en en skim ri va li te tom i za ve ra ma. Mi ro sla vlje vo je van e lje pu to va e od Sred njeg ve ka do Ot pi sa nih, od pra lje do dok to ra okult nih na u ka, kroz ma na sti re i tre zo re sve do in ter ga lak ti ke de po ni je. to va nje kroz vre me me nja e ro man stil ski i an rov ski, te e autor ka i njen ju nak Pu tra i va pri po ve da ti u for mi po li cij skog za pi sni ka, no vin skog in ter vjua, film skog Is na ri ja, avan tu ri sti kog ro ma na u na stav ci ma, sve u ci lju pin o nov ske ko mi ne a sce ne mi sti fi ka ci je. ue U toj mi sti fi ka ci ji na i e se me sta i za sa ti ru, te e ta ko jed na od oso ba ko ja Is tra i va u po ma e da ra sve tli do ga a je ve za ne za pre la zak Mi ro sla vlje vog je van e lja iz lan dar ske bi bli o te ke u po sed mla dog kra lja Alek san dra Obre no vi a go di ne 1896. hi bi ti astro log. Me la ni ja Cin car-Tor ba ri na je kli ni ki astro log i dok tor ski kan di dat na Uni ver zi te tu En Rajs u Nju Or le an su, na ko le du okult nih na u ka, a njen dok to rat red nom ho ro sko pu kra lja Alek san dra Obre no vi a i Dra gu ti na Di mi tri je vi a o upo sa jo uvek ni je od bra njen jer je zbog ura ga na Ka tri na uao mulj u hard di sko ve, Api
88
u fren kvo te ru (ur e vi 2007: 86), te je ta ko ostva re nje nje ne am bi ci je da osnu je pri vat ni Fa kul tet okult nih na u ka od lo e no do dalj njeg. Ona Is tra i va u slu i kao tra ve sti ja spi ri ti sti kog me di ju ma ko ji uspe va da pra ti put knji ge od ru ke do ru ke i di plo mat ske igre ve za ne za dra go ce ni do ku ment. Kon stru i u i pse u do po vest po tra ge va ni jim spo me ni kom srp ske kul tu re ur e vi ka pro ble ma ti zu je i me ta fik ci ju za naj i isto ri o gra fi ju: an rov ske va ri ja ci je u ro ma nu, u ko ji ma se po stav ke iden ti te ta, po li ti ke i kul tu re do vo de do blas fe mi nih re per ku si ja, na di la ze ak i pa ro di ju isto ri o gra fi je kao na u ke. Pri tom, ur e vi ka sa ti ri nu otri cu okre e pre ma ma sme dij skoj po a sti pro ri ca nja i ar la tan stva, pre ma kul tur noj sa bla zni in stant-obra zo va nja, uka zu ju i na snost da se ar la tan stvo i na uk dir nu i to u tu ma e nju isto rij skih taj ni. opa a do Ro ja, Be o grad i do bri Ame ri ka nac mo man Mir ja ne ur e vi Ka e da se i ta kao svo je vr sna ima go lo ka re vi zi ja srp skog ro ma na. On je isto vre me no i pri mer isto ri o graf ske me ta fik ci je, i pa ro di ja vi e nja ovog an ra: bez pro pa gi ra nja ide je o uni kat no sti isto ri je, bez ve re u ne pri ko sno ve nost isto rij skog zna nja, ovaj ro man ra di je pred sta vlja isto ri ju Sr bi je i Be o gra da kao niz ko in ci den ci ja i neo e ki va nih obr ta, kao ve sti ja i ka lam bu ra po put onog astro lo kog i ta nja pu ta nje Mi ro sla vlje vog sled tra van e lja. Autor ka se igra iden ti te tom i isto ri jom; naj pre, ona ide ko rak da lje od u je sto Is tra i va a, usto li u je Pi sca, ali ne auto bi o graf sku pro jek ci ju ti nje i, ume va ra sve go nje go vu pret hod nu in kar na ci ju: spi sa te lji ca Mi ca ur e vi je li nost sa i vo to ne pi som ko ji na li ku je autor ki nom, ali si tu i ra na u fik tiv noj re al no sti ta no jed nu ge ne ra ci ju una zad u go di na ma kad tre ba da se ro di stvar na Mir ja na ur e vi, Mi ci e vi ki se gu bi sva ki trag. Tri apen dik sa na kra ju knji ge uka zu ju da pri a te e ur lje do u na e vre me i da se fik ci ja uli va u stvar nost. He ro i na ro ma na Mi ca ur da e vi ka je ne svr e na stu dent ki nja ar hi tek tu re, pr va ki nja u ma e va nju, upor ni bo rac tiv ur ba ni sti kog ha o sa u ru ral nom Be o gra du ko ji se ubr za no gra di i pa si o ni ra na pro lek ci o nar ka eg zo ti nih pri ja te lja. Na slo vi nje nih ro ma na pa ro di ra ju na slo ve ro ma ko na ko je je na pi sa la stvar na Mir ja na ur e vi: ta ko e mo pre po zna ti u va re sve ti nje u na slo vu No sa i bu kva ra, dok e Par king sve tog Sa va ti ja po sta ti Taj na kal dr mi sa ne por nje ni vi e ne go Amam na oda te a a ku zi u lif tu ni ma ku! o grad je u ovom ro ma nu re kon stru i san u me sto su sre ta kul tu ra: u nje mu se Be u ju Kal mi ci, pri pad ni ci na ro da iz be glog iz Ru si je na kon Ok to bar ske re vo lu ci je zdru ko ji, ra se ja ni po sve tu, sti u i do Ma log Mo krog Lu ga, do biv i u Be o gra du ak i svo ju bo go mo lju. U ovom gra du se od i gra va sud bin ski su sret Do na Dajn li ja Prin sa, biv eg di plo ma te naj mla e svet ske ve le si le, i Ka je, na ho e ta me o vi tog po re kla; u ovom du ot po i nje pri ja telj stvo Sr ba, Ame ri ka na ca i Kal mi ka. Kal mi ci ni su pan dan Ha gra za ra ni ti pro jek ci ja Je vre ja, a pri kaz nji ho ve isto ri je ni je in kor po ri ran u ro ma nu s me rom da se kre i ra pa ra bo la o ne sre nom na ro du ko ji, sti ca jem isto rij skih okol na no sti i po gre nih od lu ka svo jih vla sto dr a ca, gu bi na ci o nal na zna me nja i na ci o nal ni ti tet. Sa dru ge stra ne, Ame ri ka nac ni je ni ka kav ste re o tip ni pri kaz lju bo pi tlji vog iden
89
stran ca ko ji se ne kri ti ki za lju blju je u eg zo ti nu kul tu ru; po ro di ca ur e vi ni je ni ka kva pa sto ral na pa ra dig ma srp ske po ro di ce. Ta ko je fa ta lan, a ne u ti man, su sret kal mi ke de voj i ce Ka je i ame ri kog di plo ma te od mi lo te zva nog Pi din pre ra stao u po ro di nu pri vr e nost, dok je od nos Ka je i Mi ce ur e vi pred sta vljen kao e sto ka ka za emo ci o nal nu te ri to ri ju na svim fron to vi ma. Ov de se opet su o a va mo sa ljup bit kom in ver zi jom tra di ci o nal nih po ro di nih od no sa: pri rod no raz u me va nje dve ju e na ko je bi mo gle bi ti maj ka i ki za me nje no je lju tim ri val stvom, a pa tri jar hal na fi gu ra auto ri te ta i do bro tvo ra ne iza zi va stra ho po to va nje ne go po sta je pred me tom ljup ke ma ni pu la ci je. Bi ti stra nac ni je su ti na Dru go ga, ka ko to ob ja nja va Ul rih Bi le feld, ne go pro iz la zi iz od no sa pre ma dru go me, pro iz la zi iz pre po zna va nja gra ni ce (pro stor ne, du hov ne, kul tur ne, ide o lo ke). Da kle, po sto ja nje gra ni ce pred u slov je da ko po sta ne stra nac; ta gra ni ca se u slu a ju Ka je i ame ri kog di plo ma te-je zi ko slov ca ne pu no bri e. pot nu tak uda lji mo od po ro di no-gra an skog for ma ta ovog ro ma na, Ako se na tre de e mo da je Ka se la isto rij ska me ta fik ci ja ko ja for mal ne uz o re na la zi kod Sve vi ja ve ti sla va Ba sa re i Mi le te Pro da no vi a, iako u kre i ra nju ju na ka i za ple ta ne ret ko de lu je kao me lan uti ca ja Srem ca i Ste ri je. Mi ci no za dr to re pu bli kan stvo, kri ti ka sva ke sti i sva ke dog me vo di ovaj ro man pre ma po lju far se, i pra te i jo gu na ste re ak ci je vla glav ne ju na ki nje mi kao da se pre me ta mo u ne ku Ste ri ji nu ko me di ju gde bi Mi ca la zlat na (a do bro ka ri ki ra na) sre di na iz me u ku ne go ro pad ni ce i fraj li ce ko joj su bi mec ki ro ma ni za vr te li mo zak. ne Sve ti slav Ba sa ra je sva ka ko pr vi upo tre bio bur le sku, mit i sa ti ru ka ko bi de kon stru i sao srp sku isto ri ju a evrop sku fi lo zo fi ju okre nuo na glav ce, dok je Mi le ta Pro da no vi kroz sve svo je stva ra la ke me ne ostao tvr do gla vo upo ran is tra i va men ta li tet skih i isto rij skih ano ma li ja. Ro man Mir ja ne ur e vi na di la zi okvi re po ro di ne ni ke i re a li sti kog pri po ve da nja bri lji vom mon ta om raz li i tih dis kur sa i sti lo va hro plo mat skih de pe a, no vin skih la na ka, sve zna ju eg pri po ve da nja i do i vlje nog (di go vo ra), fo to gra fi ja, fo to mon ta a i cr te a. Ovaj ro man je ste mi sti no-sa ti ri na al ter na tiv na isto ri ja Be o gra da i Sr bi je ko ju bi i Ba sa ra i Pro da no vi ra do pri svo ji li, ali je i po ved ni eks pe ri ment ko ji ne ma her me ti nost post mo der ni sti ke tek stu al ne igre. pri Je da na e sti ro man Mir ja ne ur e vi je po sled nji po ziv srp skom ro ma nu da se pre re gi stru je da pro me ni svo ju oko ta lu for mu i da pro i ri gra ni ce svo je re cep ci je. Ide ju da ro man mo ra bi ti te ko pro hod no ti vo o sud bin skim pi ta nji ma dr a ve i ci je re tro grad na ali i da lje ima nent na u knji ev noj na u ci glav nog to ka mo gla na me ni ti pre vred no va na sli ka o epu gra an ske kla se. Ova ve oko ta la de fi ni ci bi za ja ne bi u slu a ju Mir ja ne ur e vi po slu i la kao flo sku la o no voj knji ev noj vr sti kroz ko ju e pro go vo ri ti no va kla sa, no upra vo su prot nom ci lju: pse u do re a li sti ki se de da je glas sta rim vred no sti ma i kul tur nom mo de lu u ne sta ja nju. Pro pa da nje pro an skih vred no sti, eti ka i po li ti ka ero zi ja srp skog dru tva, kao i stal no uru a gra
90
va nje s mu kom po sta vlje nih te me lja ur ba nog o ko ji ma se u ro ma ni ma pi sa ca po put Slo bo da na Se le ni a pi e s mno go na tu ra li zma, ve ri zma i gor i ne, ov de su pred sta vlje ni otri je i di rekt ni je, ali bez ide o lo kih po jed no sta vlji va nja. Upra vo za hva lju ju i iz ra e nim obe le ji ma ko mi nog i sa ti ri nog Ka ja, Be o grad i do bri Ame ri ka nac nad ra sta okvi re isto rij skog i po ro di nog ro ma na. Mir ja na ur e vi u te me lje svo jih ro ma na iz li va ru ga nje vred no snom si ste mu ko li ko i ru ga nje oka me nje nim knji ev nim for ma ma; sto ga za slu u je kon ce si ju na pu te ve ko je je tra si ra la Du brav ka Ugre i u svo joj pr voj fa zi pi sa nja. Igru an ro vi ma pra ti tran spa rent nost i i tlji vost tek sta, kon zi sten tan du ho vit i je dak ton, fi gu ra pri po ve da a ko ji se zbli a va sa i ta o cem ume sto sta vlja ne mo gu e za dat ke. da mu po Pa lji vo kom po no van za plet, ni jan si ra na ka rak te ri za ci ja, ma ne vri sa nje pri po ve da e vim uvi dom u stvar nost ot kri va ju i bo gat idej ni sklop Ka je: ovo je, iz me u sve ga log, i ro man o slo e nom od no su spi sa te lji ce i nje ne dvoj ni ce ko ja je na po la pu ta osta me u zle nim fe te, pro to spon zo ru e i pa kle no in te li gent ne pi jun ke. Stal ni ti hi rat iz ce i Ka je oko na klo no sti mu ka ra ca i ma a ka od li no de mon stri ra te zu rod nih Mi di ja da se na ve li ko mi sti fi ko va na en ska so li dar nost ne na sle u je, ne go ui. Ki ti i stu ja su dva po la en skog ko ji se od bi ja ju, ali ue da funk ci o ni u u tan de mu: ve su Ka ti a ri u ovom ro ma nu pre po zna va li pa ra bo lu o pri hva ta nju Dru go ga, ali je Mir kri ja na ur e vi oti la i da lje od to ga srp ska im pe ri jal na te ma (ko ju i ne isto rij ski ga a ji uglav nom aten ta ti, ubi stva i ra to vi) pre o bra e na je u al ter na tiv ni na ra tiv do nim su je ta ma, ve li kim br ljo ti na ma, ne ret ko bur lesk nim i tri vi jal nim ob ja nje nji o sit ma isto rij skih do ga a ja. re e nje sa Ugre i kom vo di nas i u ni kad ta ko da le ku 1988, kad je hr vat ska Po spi sa te lji ca osvo ji la NIN-ovu na gra du za ro man For si ra nje ro ma na re ke u ko jem su ar ti sti i mo de li ju go slo ven ske knji ev ne sce ne pro ve de ni kroz an rov ski pa kao od me di je na ra vi do kri mi a, ho ro ra i ro ma na za ve re. U me a vi ni po e ti ka Um ber ko ta Eka i Dej vi da Lo da spi sa te lji ca je kre i ra la ur ne be sni mo ra li tet o ju go slo ven skoj knji ev noj sce ni. Mir ja na ur e vi je gra ni ce ta kve ne sta ne igre sa tek stom pro i ri la i pro ble ma ti zo va la. I kao to se Ugre i ka u na slo vu ve se lo po i gra la sa voj nim i ev no te o rij skim ter mi ni ma (for si ra nje re ke i ro man re ka), ta ko je ur e vi knji ka svoj igro kaz o mul ti kul tur noj pri ro di Be o gra da lu ka vo po zi ci o ni ra la: njen rod ni o grad po sta je sud bin sko me sto gde Be o gra an ka sre e Kal mi ki nju i Ame ri kan ca, Be pri pad ni ke na ci je u ne sta ja nju, s jed ne, i ve le si le u na sta ja nju, sa dru ge stra ne; pri tom po sta je i ne volj ni ue snik za ve ra i ta jan stve nih po du hva ta u i jem su sre di tu mi ke re li kvi je. Da li to zna i da je Mi ca . ale go rij ska fi gu ra maj i ce Sr bi je ko ja kal ra iz me u dve sud bi ne: iz me u mo de la ma le, her me ti ne za jed ni ce ko ja se ga si i bi pan ziv ne si le ko ja go spo da ri i po ko ra va sve pred so bom? Ima go lo ko i ta nje ovog eks ro ma na to bi sva ka ko do ka za lo.
91
LITERATURA
1. Ari sto tel: O pe sni koj umet no sti, Be og rad, De re ta, 2002. 2. Bel ler, Man fred and Jo ep Le er ssen: Ima go logy. The Cul tu ral Con struc tion and Li te rary Re pre sen ta tion of Na ti o nal Cha rac ters. A Cri ti cal Sur vey, Am ster dam, New York, Ro do pi, 2007. 3. ur e vi, Mir ja na: u va ri sve ti nje, Zre nja nin, Ago ra, 2007. 4. ur e vi, Mir ja na: Ka ja, Be o grad i do bri Ame ri ka nac, Be og rad, La gu na, 2009. 5. Ha ion, Lin da: Po e ti ka post mo der ni zma, No vi Sad, Sve to vi, 1996. 6. Mi tro vi, Mir ja na: Emi li ja Le ta, Be og rad, Pla to, 2006. co lo nial Stu di es The Key Con cepts, 7. Tif fin, Hel len, Ga reth Grif fiths and Bill Ashcroft: Post New York, Lon don, Ro u tled ge, 2007.
Hi story and bi og raphy in wo mens wri ting

The pa per exa mi nes va ri o us cul tu ral pat terns, as well as ima ges of na ti o nal cha rac ter and the map ping of the ur ban en vi ron ment, re flec ted in the no vels by Ser bian wo men wri ters Vi da Og nje no vi, Mir ja na ur e vi and Mir ja na Mi tro vi. Wo mens wri ting ex plo res new per spec ti ves of na ti o nal and gen der ste re otypes, whi le the fo cus upon fic ti ti o us me mo irs of fers both the pos si bi li ti es to re read hi sto ri cal events and to pa rody hi sto ri o grap hic me ta fic tion.
Ke y w o r d s : S um mary:
wo mens wri ting, hi sto ri o graphy, bi o graphy, cha rac te ri za tion
92
93
UDC 821.511.141(497.11)-32.09 Salg J.5
Dra ga na Be le sli jin, No vi Sad
e na ko ja ne sta je Vi do vi is po lja va nja en ske sek su al no sti u pro zi Ju di te al go

Tekst po sma tra sek su al nost ju na ki nja pro ze Ju di te al go (ro ma ni Trag ko e nja, 1987; Put u Bi ro bi dan, 1997; Kraj pu ta, 2004: zbir ka tek sto va Da li po sto ji i vot, 1995). U nje mu su po nu e ne ka te go ri je is po lja va nja te sek su al no sti (od i sto he te ro sek su al nih ju na ki nja, pre ko za vod ni ca, pro sti tut ki, fri gid nih e na, pa sve do, uslov no shva e nih, an dro gi nih su bje ka ta), ko je e se, u ve i ni slu a je va, po ka za ti kao ne sta bil ne i pro men lji ve. Tekst na sto ji da i na pla nu sa me tek stu al no sti, tj. pi sa nja kao mo gu nog vi da is po lja va nja sop stve ne sek su al no sti i ni zom hi brid nih po stu pa ka, ko je je mo gu no uoi ti u pi smu Ju di te al go, de fi ni e sek su al nost sa mog i na pi sa nja.
K lj u n e r e i : neo a van gar da, post mo der ni zam, tek stu a li zam, sek su al nost, iden ti tet, ne sta bil ni su bjekt, e na, te lo, he te ro sek su al nost, fem me fa ta le, pro sti tut ka, mu ko ba nja, bi sek su al nost, fri gid nost, an dro gi no Ap strakt:
Knji ev nost Ju di te al go for mi ra la se u kon tek stu voj vo an ske neo a van gard ne umet ni ke prak se e zde se tih go di na, ko ja je bi la i osta la tran sgre siv na u od no su na do mi nant ni ume re ni mo der ni zam u ta da njoj Ju go sla vi ji (u ri, 2010: 20), pri mu je J. al go kao pe sni ki nja vi e na kao sa mo sve sni autor, upu en u umet ni ka e zbi va nja i u neo a van gard ne ak tiv no sti u okvi ru dru gih na ci ona lnih kul tu ra (Ne gri o rac, 1996: 26). siv i se naj pre kao pe sni ki nja no vog tek stu a li zma (u ri, 2000: 225), Ju di ta Ogla al go je to kom pe sni ke prak se bi la bli ska i neo a van gar di ti pa krik, ko ja, iz me u
94
osta log, pod ra zu me va i umet nost per for man sa, jav nog iz vo e nja umet no sti vi e ne kao spek takl, ce re mo ni ja, agre siv no i ve se lo sa mo po ka zi va nje (Sa bol i, 1997: 129). Nje na ka sni ja ro ma nesk na pro duk ci ja (Put u Bi ro bi dan, Kraj pu ta) pri bli a va se post mo der ni sti kom pi smu u ko jem
Erot sko vla da raz li i tim za ko ni ma ozna a va nja od por no graf skog dis kur sa (do slov no po ka za ne, pri ka za ne i iz ra e ne ge ni tal ne sek su al no sti) pre ko este ti zo va nog ero ti zma (po ka za nog, pri ka za nog i iz ra e nog glat kog te la kao ide al nog me sta e lje) do tran scen den tal nog ero ti zma (po ka za nog, pri ka za nog i iz ra e nog me ta fo ri nog i ale go rij skog go vo ra o ve noj lju ba vi, bo an skom da ru, ko smi kom po ret ku) (u va ko vi, 1995: 115).
Za raz li ku od avan gar de ko ja je stvo ri la tip uto pij sko ga mu ko ga su bjek ta, nad o vje ka, ko ji je tre bao sru i ti tra di ci o nal nu kul tu ru i stvo ri ti no vi tip ci vi li za ci je, Du brav ka Ora i To li na sle de i na in vi di post mo der nu:
Po sla bom su bjek tu, po de kon struk ci ji za pad no ga lo go cen tri zma i raz i gra noj zna kov no sti, po obra tu od zbi lje pre ma sli kov no sti post mo der na je iz rod ne vi zu re en ska kul tu ra (Ora i To li, 2005: 161)
Ipak, Ju di ta al go u pro znom dis kur su ni je iz ne ve ri la po e ti ku vi e stru kih iden ti te ta, fluk tu ir a ju i svoj je zi ki iz raz, dr e i ga ne pre kid no u me u pro sto ru na ra ci je i ko men ta ra. Ukr ta ji se re flek tu ju i na te mat skom pla nu, pa su ta ko ju na ki nje i ju na ci ove pro ze kon struk ti raz li i tih sek su al nih ori jen ta ci ja, vo e ni raz li i tim na go ni ma, e lja ma i stra sti ma. U raz li i tim isto rij skim, kul tu ro lo kim i so ci o lo kim okvi ri ma for mi ra e se nji hov rod ni iden ti tet, sa vi e ili ma nje is po lje nim rod nim cr ta ma. Iako sli ka pol nog i na ni je do mi nan ta u pro zi Ju di te al go (naj ek spli cit ni je su sce ne da ta i pri to rov konj), mno te u ro ma nu Kraj pu po ve ci Hek ge si tu a ci je i opi si ju na ki nja in di ka to ri su za ma pi ra nje nji ho vih sek su al no sti, ko je se mo gu kla si fi ko va ti u ne ko li ko osnov nih ka te go ri ja. Po de la ko ju pred la em obu hva ta ve lik broj ju na ki nja, uz na po me nu da su van mo je pa nje u ovom tek stu, usled raz lo ga eko no mi no sti, osta li mu ki li ko vi, i ja je pri ro da vi e ili ma nje iz ra e no ho mo- ili bi-sek su al na, te bi se oni mo gli po sma tra ti ta ko e u kon tek stu en ske sek su al no sti. Na sto ja u da u tek stu po ka em da se sek su al nost ju na ki nja e sto ot kri va tek kao po et ni, rad ni obra zac ko ji se u kon tek stu struk tu ra li sti kog fe mi ni zma ko ji pod ra zu me va da je ljud ska su bjek tiv nost ka te go ri ja ne sta bil na i pro men lji va, te da je pro iz vod dru tva i kul tu re u ko joj i vi mo (u ri, 2009: 245) da lje iz ne ve ra va ili pre va zi la zi u ko rist dru ge ka te go ri je, shod no tu ma e nju iden ti te ta ko ji
pred sta vlja pre sek ra znih ele me na ta i je se kre ta nje ne od vi ja po pra vi li ma, ne go kao no mad sko lu ta nje. (Doj i no vi-Ne i, 1996: 83)
95
1. HETEROSEKSUALNE JUNAKINJE He te ro sek su al ne ju na ki nje su ju na ki nje ana tom ski pred o dre e ne za sek su al no 1 op te nje sa mu kar ci ma , ko je is po lja va ju na gon ko ji za do vo lja va is klju i vo mu ki part ner. One ne po ka zu ju pro mi sku i tet ne ka rak te ri sti ke, ni su fri gid ne, iako mo gu na gi nja ti ne koj od ovih ka te go ri ja. Naj ti pi ni je pred stav ni ce he te ro sek su al nih e na su: De e nja, te Ol ta. voj ka i Ve ra iz ro ma na Trag ko ga Rot i Gre ta iz ro ma na Kraj pu One, ujed no, otva ra ju i te me ma te rin stva, po ro a ja i bra ka. Ve jed nu od uvod nih re e ni ca u ro ma nu Trag ko e nja u ko joj se na ve de ni ro man na zi va pr ven cem i jed no e lij skim or ga ni zmom (al go, 1987: 11) do vo di u sum vot na sto lu. Ako bi nju tekst Ro man iz knji ge i smo se da li u po tra gu za naj kra im ro ma nom na sve tu, od go vor bi smo pro na li u ci ti ra nom isto i me nom tek stu, u ko jem, po to naj pre ospo ri mo gu nost na stan ka ro ma na, iz no si ele men te hi po te ti ke pri e:
Mla di a, da kle, ne e bi ti. A tre ba lo je da bu de de voj ka, nje go va, ko ja nje mu u inat u va trud no u i spre ma se za bez bo lan po ro aj, a jed na ko se bi na no si bol, ra u na ju i da plod gu ta sve (al go, 1986: 36).
U ovom tek stu in ver zi jom je po re me en usta lje ni re do sled te za-an ti te za, a ve ta upo tre ba fu tu ra I i po ten ci ja la pot cr ta va neo stva re nu mo gu nost. Tekst od se dam pa su sa, se dam te mat skih ce li na, kon ci pi ran je ta ko da sva ki pa sus po i nje po sled njom re ju pret hod nog pa su sa, da bi se do sled nom upo tre bom ana di plo ze na kra ju do bio za tvo ren krug, ko ji u isti mah i one mo gu a va da ro ma nesk ni dis kurs is ko ra i iz ste ge ne zna nog fa tu ma: mla di i de voj ka bi li bi u ve zi, re zul tat nji ho ve ve ze bi la bi ne e lje na trud no a; de voj ka bi od lu i la da de te sa u va u inat mla di u; po ro aj bi iz ne na da uneo ele men te fan ta sti ke i baj ko vi to sti u pri u: mla di bi po stao sne ni kralj, a de voj ka sne na kra lji ca. Isto vre me no, pod sve sni edi pov ski strah za maj i nu lju bav le i u de te to vom i ta nju kon ven ci ja baj ke: sta tus kra lja ili kra lji ce obez be u je se ven a njem sa la nom vla da ju e po ro di ce: ako je otac kralj, a maj ka kra lji ca, po sto ji ne sa mo mo gu nost da ih za ko ni an ra ve u jed no za dru go i ti me odvo je maj ku od de te ta, ne go i da ih ista baj ka od ve de u da le ku, se ver nu ze mlju, gde vla da ve i ta hlad no a, ko ja bi u sim bo li kom tu ma e nju uka za la na za hla e nje od no sa maj ke i de te ta. Sle de a in stan ca u fa bu li bi la bi od ra sta nje de te ta, nje go va spo zna ja da se sve pod sun cem to pi, a po tom bi do lo do sta pa nja si na sa ocem, oca sa e nom, e ne sa ze mljom itd. Ju di ta al go e od nu kle u sa Ro man iz gra di ti ti pi ni an ti ro man, ko ji no si u se bi za me tak pra ve, do du e ne re a li zo va ne pri e, ali ko ji bi to je zgro mo gao raz vi ti u slo e ni ju struk tu ru, da se ni je od va io na od ba ci va nje ka no na du
1 Pod ovim pod ra zu me vam da ima ju raz vi je ne sve re pro duk tiv ne or ga ne i da se nji ho vi re pro duk tiv ni or ga ni u me di cin skom po gle du mo gu oka rak te ri sa ti kao zdra vi.
96
i ne i kon ven ci je ro ma na kao sve o bu hvat nog an ra. Eto jed no e lij skog plo da ko ji je pri po ve da i ca Tra ga ko e nja pre u ta la, sve sno ili ne sve sno. Ro man Ju di te al go mo e mo tu ma i ti i kao pe smu; u to me nas ohra bru ju i iz ve sne fi gu re po na vlja nja, pa i sa ma autor ki na re e ni ca:
Jed na mo ja pe sma u knji zi i vot na sto lu zo ve se Ro man. Po i nje re i ma Ro ma na ne e bi ti. I ta ko, ro man kao ob lik bor be pro tiv se be, pro tiv vla sti tih gra ni ca, i ogra ni e nja, pro tiv vla sti te op te re u ju e sklo no sti ka kon cep tu a li za ci ji stva ri. Jer ro man upra vo omo gu u je na i ro kom pla nu, ma te ri ja li za ci ju, opred me i va nje o ve ko vog ose a nja i vo ta (al go, 2007: 121).
No, ne ki od nu kle u sa sa mo sve snog ro ma na pri sut ni su u ovom tek stu, ko ji je po mno e nja, u ko go e mu an ti ci pi rao Trag ko jem je isto vre me na ne ga ci ja i afir ma ci ja ro ma nesk nog an ra raz vi ja na te mat sko-mo tiv skim uslo nja va njem, ri zo ma ti nim e nja, isto upi ja njem spo red nih i no vih li ko va. Ju di ta al go, pi sac ro ma na Trag ko i me na je ju na ki nja i na ra tor ka:
Ko, da kle, pri a pri u? Uvek smo to nas dve. Ja i ne ka li nost ko joj za jed nu pri li ku da jem svo je ime i ko jom bih mo da e le la da ma ni pu li em, ali ko ja me obi no nad i gra, nad mu dri i ka e mi o me ni vi e ne go to sam e le la da u jem (al go, 2007: 137).
Za to se Mi li ca Mi i-Di mov ska, i ja je krat ka re cen zi ja in ter po li ra na u sam ro man (tj. u nje go vo po sled nje po gla vlje, Po stro man) za la e za pro i re nje sto ri je o na ra tor ki noj se stri Ve ri? Kao pred stav ni ca tzv. stvar no sne pro ze (Lu ki, 1995: 161168) i te mat sko-mo tiv skih is ho di ta ve za nih za en ske te me, M. Mi i-Di mov ska je i kao i ta telj ka in te lek tu al no-emo tiv no an ga o va na oko en skih li ko va. Sa ma Ju di ta al go e u ese ju Po li ti ka pri a za pi sa ti:
Mi li ca M. D. ina e pi e pri e o e na ma ko je su obe le e ne skri ve nim gre hom svo ga po la. O e na ma ras pe tim iz me u zah te va te la i mut nih za bra na ve sti. Ula zi pod ko u svo jim ju na ki nja ma, bo lje re i nji ho vim i vim mo de li ma, pra ti ih str plji vo, a ka nji ho va bol na me sta dok se ne za pa le, a sve to uoi, pre no si na pa pir, u isto ri ju bo le sti, vo de i svoj lik vr stom pra ved ni kom ru kom u (za slu e nu) pro past (al go, 2000: 160).
Iako pri zna je da ni je jed no stav no utvr di ti di stink tiv no obe le je ko je bi kon stru i sa lo dis kurs en skog i ta nja, Do na tan Ka ler pi e:
Prem da je po tvrd nim, ne za vi snim na zi vi ma te ko raz ri je i ti to bi to mo glo zna i ti i ta ti kao e na, mo e mo po u zda no pred lo i ti po sve raz li kov nu de fi ni ci ju: i ta ti kao e na zna i iz bje i da se i ta kao mu ka rac, pre po zna ti oso bi te ob ra ne i iz vr ta nja mu kih i ta nja i osi gu ra ti ko rek ti ve (Ka ler, 1991: 47).
97
Pot pu no te le sno i e znu e, bez zem nih osta ta ka, est je na in stra da nja Je vre ja u isto ri ji. Ve ra se pla i da osta vi ma te ri jal ne tra go ve, ak i ta log u o lji ci ka fe, za zi re od bli sko sti.
Ve ri na kon cep ci ja sve ta je kon tra cep ci ja, za ti ta uz po mo po sta vlja nja zvu nih i fi zi kih mem bra na: iz me u se be i dru gih po sta vlja pre pre ke, ume sto se be, ona zna ko ve se be lju tu ru pu a, kolj ku, ko ral ili pak fo sil ko ji li i na a ku, fo sil ka kav e ve no bi ti u nje noj utro bi, bez mo gu no sti da se ro di, bez mo gu no sti da okon a svoj za u sta vlje ni raz voj. Sve te pred me te Ve ra da je oso ba ma sa ko ji ma raz go va ra, i je mi sli u je, a re i ne slu a, da je im te tra go ve ne ka da njih i vo ta, kao da ih se oslo ba a. Ona se, kao i sa mo ne sve sno, oslo ba a svih lju tu ra ozna i te lja, pre la zi gra ni ce lap su sa, sno va ili simp to ma ko ji ma se ne sve sno slu i da bi se be is po lji lo i pri kri lo, ali na ko je ni iz da le ka ne bi va ogra ni e no. Ve ra je oli e nje pro ce sa, ap so lu ti za ci ja pro ce sa i ve i tog po sto ja nja bit na je nje na bes ko na na trud no a a ne ra a nje, jer ra a nje e za so bom osta vi ti ko u lji cu, trag ko e nja (Gor di, 1998: 117).
Sa dru ge stra ne, M. Mi i-Di mov ska pred la e ro e nje be be. Ka ko sa ma na ra tor ka pri me u je, e ne od trud no e uvek oe ku ju ne mo gu e. Sfe ra in te re sa M. Mi iDi mov ske sve e se, da kle, na na go vor da se pro du i i vot ju na ki nje, za ko ju tek iz ja lo ga ko ji vo de dve spi sa te lji ce sa zna je mo da bi, naj ve ro vat ni je, ume sto po ro a ja di ba lo da ode u smrt. Upra vo ta kva pro past, i e znu e, de fik ci o na li za ci ja is pri po tre ve da nog (pri zna nje autor ke da je Ve ra plod fik ci je, da je iz mi lje na, a da je njen no sni pro to tip, se stra, stra da la u na ci sti kom lo go ru), pra ti po ten ci jal no dve stvar he te ro sek su al ne ju na ki nje ro ma na Trag ko e nja, Ve ru i De voj ku. Po put Ve re, Ol gu Rot iz Kra ja pu ta (2004), ko ja je iz kr nje po ro di ce (gu bi si na, na pu ta je mu), one spo ko ja va mo gu nost da bi trag ne i jeg i vo ta mo gao po sto ja ti u ne em ma te ri jal nom. Njoj ne sme ta po pr sje na stra da log si na ne go hi po te za da Al bus sa pun mo e sa dr a ti ma te ri jal ne tra go ve i pro lon gi ra ti za bo rav, za ko jim u di. Nje na pa si o ni ra na strast za pri om o Ne na du Mi tro vu i nje go voj lju ba vi ko ju a od udva ra a Gr ko vi a bi e sa mo je dan mo del po ti ski va nja sop stve nog po ra slu za, po ro di ne i in tim ne ka ta stro fe ko ja je vi e stru ko sna la zi. Ol ga Rot, ko ja je, kao pred stav ni ca pa tri jar hal nog en skog prin ci pa i je vrej stva, inert na, osta e u No vom Sa du, gde is pra a (Ste van Rot) i do e ku je (Oskar Rot) ro a ke i su na rod ni ke s pu ta ro bi dan. Nje na du bo ka uko re nje nost u no vo sad sko tle, bli skost sa Gr ko vi em, u Bi Pa vom, pa ak u iz ve snom smi slu i sa Gre tom, pred stav ni ci ma dru gih na ci o nal no sti, od re di e njen da lji i vot u smi slu od u sta ja nja od izo la ci je i po ku a ja da se ostva ri bo lja so ci jal na in te gra ci ja u rod nom gra du. Ol ga kroz osta nak u okvi ri ma he te ro sek su al nog po na a nja i ud njom za jed nim mu kar cem (Oskar Rot) is ka zu je tent nu po bu nu pro tiv svo je po tla e ne po zi ci je. Tek na slu tlji va, no kon tek stu al no la mo ti vi sa na emo ci o nal na ve za nost za si na pod se a na od nos Ne na da Mi tro va i nje go ve maj ke (i pli, 1951: 195; al go, 2004: 40).
98
Dru gi lik iz ovog ro ma na, Ne mi ca Gre ta, iz ra sta iz pa tri jar hal nih na e la (otu da nje ne ti pi no mu ke oso bi ne) u prin cip mo i i mu ke sna ge ko ji re pre zen tu je. U njoj i ta mo ne ke od cr ta mu ko ba nje. Pre ma psi ho a na li ti a ri ma, ove e ne oda ju
vr lo po let no po i sto ve i va nje s oe vim ide a li ma, na dru tve nom, eti kom i in te lek tu al nom pla nu... De ta lji anam ne ze, ko ji su ko ri e ni u is tra i va nju od no sa pre ma maj ci, e sto mo ra ju oda ti ulo gu da je ova, na ovaj ili onaj na in, pri nu i va la oca na pa siv nu ili ma lo mu ku ulo gu (as get-Smir el, 2003: 173).
Ol ga je maj ka, a Gre ta e li sa mo da usvo ji de te, a po tom da osvo ji Ne na da. Ona ga tran spa rent no za vo di, vi de i u tom i nu ne sa mo mu ko-en sku igru, ne go i pri sva ja nje, po sva ja nje, pa i in na ci o nal nog pre o bra a nja kroz po ku aj da ga is pra ti u Ne ma ku, u ko ju je oti ao i njen otac. Gre ta de li mi no is ko ra u je iz okvi ra za da te te ro sek su al ne ma tri ce, ali njen bi sek su al ni po ten ci jal osta je u okvi ri ma ta da njih he riod ne po sred no po sle II svet skog ra ta) dru tve no-pri hva tlji vih kon ven ci ja. (pe voj ci (Trag ko noj sek su al no sti, iz uz ne erot ske sce ne lju O De e nja) i nje ev jed bav ne pred i gre u auto mo bi lu, ne zna mo go to vo ni ta. Pod stak nu ta Ti mi nom su ge sti jom, na ra tor ka e pri zna ti sop stve ni pro pust:
Za i sta sam je bi la za bo ra vi la. Nje na je ulo ga, u stva ri, u to me da pre ko ra i vre men sku gra ni cu i i e zne. Po beg ne. Njoj uspe va ono to an do ru i Ve ri ni je us pe lo (al go, 1987: 111112).
Alek san dar Ti ma kao i ta lac u Po stro ma nu iz no si dve pret po stav ke: da je re ri ili da se ra di o sa moj autor ki. Obe pret po stav ke Ju di ta al go od ba cu je, pa u o Ve nom tre nut ku od lu u je da i ovu ju na ki nju po a lje u smrt, u pe peo: jed
De voj ka je iz go re la u za pa lje nom auto mo bi lu ka em. Ni je us pe la da po beg ne. Ni ta od nje ni je osta lo (al go, 1987: 112).
Ma njak zna nja je po stu pak la ne ne po u zda no sti pri po ve da a (Ru se, 1995: 97 101), ali i ra ni znak pro ce su al no sti sa mog i na pi sa nja ko ja se ogle da u ne pre kid nim iz ne ve ra va nji ma, tran sgre si ja ma pret hod no na pi sa nog tek sta. Ipak, de voj i na sek su al nost gra di ra se od po et ne, ini ci jal ne po zi ci je za vo e nja Vo za a, pa sve do po ten ci jal nog nje nog i e znu a, ma te ri jal nog ne stan ka (va tra ko ja uki da ma te ri jal ne tra go ve). Me u tim, pri vid na si gur nost ko ju na ra tor ka is ti e u ro ma nu, bi e e na dnev ni kom be le kom: ubla
Gde je de voj ka? Pro blem ko ji osta je za pi san na kra ju ma le knji ge? (Trag ko e nja, prim. prev.). To je pi ta nje pre o sta lo mi mo na me re pi sca, nje go vom alj ka vo u ili e ljom, ne sve snom, da ne to pre u ti, sa kri je. Da li sam de voj ku ja iz mi sli la ili usa mlje ni vo za? Je li to bi lo pri vi e nje?
99
1. Da li je ipak ne ka ko pre la gra ni cu? 2. Ni je li mo da kri va za sa o bra aj nu ne sre u i vo za e vu smrt?

Od jed nom sam vi de la da iz vi re niz pi ta nja do volj nih za je dan no vi ro man. Za i sta, je li ona ka kav na glo i e zli, ne gde sa u va ni iz da nak, kli ca no vog ro ma na, gde e i nje ni i ne ki dru gi pre o sta li pro ble mi bi ti re e ni, do i na dnev ni red? (al go, 2007: 65).
Vi ta li sti ka ener gi ja De voj ke, obe lo da nje na u dva na vra ta, osta vlja pro stor za pret po stav ku da je ona jed no stav no za ko ra i la u dru gi ro man. Ni je li kre nu la upra vo u Bi ro bi dan? 2. FEMME FATALE Dok Ol ga za vo di la tent no, ak ne sve sno, do tle Ma ri ja Alek san drov na (Put u Bi ro bi dan) i Kla ta), obe stran ra (Kraj pu ki nje, za vo de otvo re no, jav no. U pr vom slu a ju, re je o za no su Ne na da Mi tro va fa tal nom Ru ski njom. U dru go me, Kla ri na te le sna pri vla nost pro vo ci ra e i tav niz do ga a ja ko ji se ne mo gu kon tro li sa ti. Kla ra je za no sna, ali be za zle na; no, nje na le po ta do mi ni ra nad osta lim nje nim oso bi na ma; ona je kob na i za to van svih ka te go ri ja eti no sti jer, pre ma a nu Bo dri ja ru,
Za vod ni ca pre tva ra i sa mu e lju u ilu zi ju. Za nju ne po sto ji isti na e lje ili te la, kao ni bi lo ko ja dru ga. Lju bav i sek su al ni in mo gu po sta ti mo ment za vo e nja je di no ako se pre o bra ze u eklip ti nu for mu is kr sa va nja/i e za va nja, to jest ako za do bi ju dis kon ti nu i tet ko ji od stra nju je sva ki afe kat, za do volj stvo, od nos, da bi po tvr dio nad mo nu pri ro du za vo e nja, tran scen dent nu este ti ku za vo e nja, za raz li ku od ime nent ne eti ke za do volj stva e lje (Bo dri jar, 1994: 9394).
Ta kva po zi ci ja ni je ra zu mlji va i pri hva tlji va za Ol gu, ko ja svo ju hi ste ri ju gra di upra vo na kon ven ci ja ma ko je se mo ra ju po to va ti, na pre ut nom sa gla sju sa de ter mi ni sa no u, na pred ra su da ma. Iz tog raz lo ga epi zo du o Kla ri ko ja ula zi u ve ne ho mo ge nu je vrej sku za jed ni cu, na ru a va ju i njen ri tam, pri a Ne nad, dok Ol ga u ti:
Ne se a se Kla re? Jed nom si mi go vo ri la da je bi la slat ka, kao re kla ma za de ji sa pun. Tvo ja se stra je sma tra la da li i na So nju He ni. Ja sam je od u vek za mi ljao kao La nu Tar ner. Jer, bi la je do bra, za no sna i bes po mo na, na iv na. Znam to li ko da je do la zi la. Ni kad je ni si pri hva ti la kao svo ju. Znam da si pre kli nja la svog bra ta da se ne e ni tom udo vi com. Ta ta je, mi slim, bio u nju za lju bljen, ti otvo re no lju bo mor na, tvo ja se stra bes kraj no za vid na, ro a ci upla e ni, po zna ni ci i pri ja te lji pre tvor no uvi av ni. Mo gao sam da ne spu ta no sa nja rim o Kla ri ono li ko ko li ko je do pu ta la dra ma Fe li ci je Rot u ko joj je opi sa no sve re dom: i tav Kla rin i vot, a po seb no po ka za na sva ubi stva i sa mo u bi stva zbog nje po i nje na (al go, 2004: 142).
Kao to i Kla ra a lje po lju bac ko ji ubi ja, se je smrt i pat nju, Ma ri ja Alek san drov na je pred met bol ne e nje, a mo da i po se ti lac, even tu al ni ubi ca Ne na da Mi tro va. Ona iz ri e mi lje nje da nje go va du a ima du bi ne i da stra sno vo li sve to je le po (al go,
100
1997: 20; Mi trov, 1927: 1011). Sa moj se bi u raz go vo ru sa Mi tro vim pri pu su je ga ta la ke mo i i psi ho lo ki njuh, ko ji ma na go ve ta va svoj mi ste ri o zni po ten ci jal. Uop te uzev, u na rod noj re li gi ji Sr ba, ali i ne kih dru gih na ro da, uoa va se ten den ci ja da e na ma pri pi u nat pri rod ne mo i, ko je su, opet, ve za ne za men stru al ne ci klu se:
Mi sti ne pred sta ve o e ni kao bi u ko je je u do slu hu sa ono stra nom, sa kral nom re al no u ima ju ani mi sti ki ka rak ter. e na fi gu ri ra kao bi e u ko jem je per so ni fi ko va na ili in kar ni ra na nat pri rod na mo (Ra du lo vi, 2009: 165).
Is to ni greh, o ko jem go vo ri Mi trov, po sta e ta ko po u zda ni do kaz kri vi ce za isled 2 ni ke, a isto vre me no, pre ma ro ma nesk noj fa bu li, od ve e pe sni ka u smrt. Nje na po ja va za do bi ja ne dvo smi sle no fa tal ni ka rak ter. Ona, po put Kla re, ubi ja na da lji nu, upu u je po lju bac smr ti. I, na rav no, ne sta je. Ve je uoe no da
ro man Put u Bi ro bi dan do no si dva pa ra lel na to ka pri po ve da nja, ko ja se se ku u vr lo za ni mlji voj ta ki. Je dan tok pri po ve da nja go vo ri o pa ra lel noj je vrej skoj dr a vi i o po tra zi za njom, dok je u dru gom to ku pri po ve da nja re o en skom kon ti nen tu i o sud bi ni en ske po zi ci je u pr voj po lo vi ni XX ve ka (Bo o vi, 1998: 101).
Ma ri ja Alek san drov na, je, sim bo li ki gle da no, i ve za je vrej stva sa Ru si jom u i jim ru ka ma se Bi ro bi dan na la zio niz go di na. Bi sek su al nom ve zom sa La ri som Rajz ner, ko ja je, bu du i upo sle na mu kim, re vo lu ci o nar no-pu bli ci sti kim ak tiv no sti ma, ve ro vat no de lom kon stru i sa na kao bu, otva ra se pro stor za no vo ma pi ra nje no vog sek su al nog iden ti te ta, ovog pu ta ne kao kod Gre te, u smi slu la tent ne bi sek su al no sti, ne go otvo re ne, jav ne (na vest o La ri si noj smr ti ona ne pri kri va svo ju tu gu). Ta ko se Ju di ta al go u ro ma nu Put u Bi ro bi dan ne pre kid no kre e u za bra nu Dru gog, opi su ju i as sud bi nu je vrej ske na ci je, as sud bi nu ukle tog i te le sno in fe ri or nog pe sni ka, a as te me en ske bo le sti i stra da nja. Po red to ga, Ma ri ja Alek san drov na e jom taj nom lju ba vlju pre ma La ri si ina u gu ri sa ti te mu slo bod nog iz bo ra part ne ra, svo ide ju ko ja bi tre ba lo da bu de jed na od klju nih u bi ro bi dan skoj ze mlji: da se mo e oslo bo di ti za vi sno sti od mu ka ra ca i da se, po put si fi li sti kih ka ran ti na, mo e iz gra di ti svet is klju i vo en ske po pu la ci je i na taj na in ne go va ti kult sop stve ne en stve no sti, ko ji Si mon de Bo vo ar vi di kao mo gu ni raz log le zbej stva:
e na mo e, pre ko pot pu nih ili de li mi nih is ku sta va, ot kri ti ili pred o se ti ti da ne e ose a ti za do volj stvo u he te ro sek su l nim od no si ma, i da je sa mo ne ka dru ga e na mo e usre i ti: le zbij ski za gr ljaj u naj ve oj me ri za do vo lja va na ro i to onu e nu ko ja ga ji kult pre ma svo joj en stve no sti (De Bo vo ar, 1983: 192).
2 Pre ma isto rij skim i nje ni ca ma, raz lo zi stra da nja Ne na da Mi tro va po i va ju u he roj stvu i oda no sti ro a ku za ko jim je po li ci ja tra ga la.
101
102
103
3. BLUDNICA Kult pro sti tut ke u li te ra tu ri za et je u mo der ni, pri hva ta ju ga eks pre si o ni sti, ali ga i znat no mo di fi ku ju. Dok sim bo li sti i de ka den ti sla ve pro sti tut ku kao sim bol neo gra ni e ne le po tekao tri jumf le po te nad mo ra lom, do tle
eks pre si o ni sti ki od nos pre ma njoj uklju u je erot sku/sek su al nu di men zi ju, ali je ipak naj vi e mo ti vi san so ci jal nim, eti kim i psi ho lo kim raz lo zi ma Blud ni ca se do i vlja va kao ne spu ta na, pro mi sku i tet na ljud ska ener gi ja Ona je ujed no i sa tan sko, zlo kob no bi e i po dat na, po kor na po kaj ni ca, sa svim pod re e na mu kar cu i nje go vom egu (Sto ja no viPan to vi, 2003: 78).
Za raz li ku od li te rar nih, isto rij ske i nje ni ce go vo re u pri log ugnje ta va nju pro sti tut ki, gru bim ob li ci ma po li ti ke eko no mi je pol no sti (Pap pi/Skle vicky, 2003: 87145). No, pre ma De Bo vo a ro voj, ve li ka raz li ka iz me u uda tih e na i pro sti tut ki je ste
u to me to je za ko ni ta e na, ugnje ta va na kao uda ta e na, po to va na kao ljud ska li nost: to po to va nje po i nje da ozbilj no ugro a va ugnje ta va nje. Do tle je pro sti tut ka kao li nost obes pra vlje na i u njoj se isto vre me no sa i ma ju svi ob li ci rop stva (De Bo vo ar, 1983: 402).
U sli ku pro sti tut ki Ju di ta al go upi sa la je jo ne ko li ko se man ti kih te i ta, ko ja uslo nja va ju struk tu ru ro ma na Put u Bi ro bi dan. Naj pre, sa mu bi ro bi dan sku ste ri ju kao vid spa se nja, i me se ove e ne pri bli a va ju ka te go ri ji mi sti ar ki (De hi vo ar, 1983: 538551), kroz ve ru u do la zak me si ja ne i mo gu nost is ku plje nja Bo ho va, ali i be ga u ne po zna te pre de le Bi ro bi da na. gre ge stra ne, sli ka bo le snog en skog te la, te la u ras pa da nju, na do ve za e se Sa dru sti ci zam. Ide ja pro gre siv ne, vred no sno bre me ni te bo le sti, do bi e go to na ovaj mi vo te o lo ki po ten ci jal kroz kom bi na ci ju pred o dre e no sti Je vre ja da budu iza bra ni rod, kroz ve ru u do la zak Me si je kroz pat nje ko ju ovog pu ta tre ba da po ne su na e ne.
Zna te li, go spo i ce Pa pen hajm, re kao bih da je me si ja ni zam uhva tio kore na na ovom ode lje nju. Na zvao bih ga lu e ti ki me si ja ni zam. Pro sti tut ke, lu e ti ar ke po seb no, ve ru ju da su one po zva ne da spa su svet. Ili bar en ski deo sve ta. Kao to mo e te pret po sta vi ti, u vi du Ve li ke maj ke, nji ho va spa si te lji ca tre ba da do e iz Egip ta (al go, 1997: 84).
Za Bi ro bi da nom tra ga ju Je vre ji ko ji u nje mu vi de mo gu nost da ko na no pro na u svo ju ze mlju i iz gu blje na ple me na, po tom Ne nad Mi trov, obe le en raz li kom u fi zi kom iz gle du (Lu ki, 1998: 94), i, na kra ju, obo le le pro sti tut ke ko je ma ta ju o uto pij skom pro sto ru u ko jem bi bi le ne sa mo li e ne po tla e no sti u sve tu mu ka ra ca, ne go i mu ka ra ca sa mih.
104
Ta ko po ten ci jal na smrt ko ja vre ba bo le u na e to te lo pa ci jent ki nje po sta je pred me tom raz me ne, svo je vr snog ulo ga ko ji ove e ne raz me nju ju i i re, kao to se pro pa gi ra ju ve ra ili ide o lo gi ja. Pre ma a nu Bo dri ja ru,
Naj o zbilj ni ja opa snost ko ju bo le snik pred sta vlja, ono po e mu je on za i sta aso ci ja lan i sli an opa snom lu da ku, sa sto ji se u nje go voj du bo koj po tre bi da bu de pri znat kao ta kav i da raz me ni svo ju bo lest. Ra di se o iz vi to pe re noj i ne pri hva tlji voj po tre bi bo le sni ka (i sa mrt ni ka) da ostva ri raz me nu na osno vu svo je dru go ja no sti ni u kom slu a ju ne ti me to bi se le io i po bolj ao svo je sta nje, ne go ti me to bi dao svo ju bo lest, i to bi ona bi la pri mlje na, da kle, sim bo li ki pri zna ta i raz me nje na, ume sto da bu de ne u tra li sa na teh ni kom bol ni kom smr u i onim i sto funk ci o nal nim pre i vlja va njem ko je se jo na zi va zdra vlje i ozdra vlje nje (Bo dri jar, 1991: 208).
Ta ko se u ro ma nu Put u Bi ro bi dan ide ja sve pro i ma ju eg te le snog fe mi ni zma ostva ru je kao mo gu nost da va nja za lo ga, r tvo va nja te la, nje go vo pu ca nje, ras cep sa ko je ne ne sta je ne go se uvi ja u se be, ka unu tra njo sti i ka spo lja njo sti. me
Me so je re ver zi bil nost bi a, nje go va spo sob nost da se po no vo uvi je u se be, dvoj na ori jen ta ci ja ka unu tra njo sti i ka spo lja njo sti, to je Mer lo Pon ti opi sao u iz ve snoj me ri pro ble ma ti no kao in va gi na ci ju (Gros, 2005: 150).
Isto vre me no, u e na Me si ja na, i je ime ve oda je ho mo ni mi nu iden ti fi ka ci ju sa me som, i sa ma je e na, oda bra na od vi e si le da pred vo di kon voj bo le sni ca u a nu ze mlju. Je di no bi e ni, kao sli ci istog, kao od ra zu u ogle da lu i nar ci sti ki obe e nom za vo e nju, za vo e nju istog istim, bi lo da to da od ig nu ulo gu u shva ra klju pro ce su ot kri va nja bi ro bi dan ske mi ste ri je. Kao hi ste ri na pri ro da, i sa ma na ne ki in obo le la, kao lu da ki nja na ta va nu (bol ni ki pro stor je ta ko e za bran, izo li ra na ju i), sli ka oskud no ob u e ne pro sti tut ke ko ja lu ta ka us po sta vlja nju ma tri jar hal nog po ret ka kao vi du spa se nja od pro pa sti ko ja vre ba u mu kom sve tu uka zu je na nje nu vi ta li sti ko-re ge ne ra tiv nu, go to vo nat pri rod nu ener gi ju:
Si fi li sti ar ke su ve ti ce dva de se tog ve ka, pro ro i ce. Zdra ve e ne se de kod ku e, gra de svoj dom i u va ju svo je zdra vlje. Bo le sni ci be e od svo je bo le sti, u stva ri, bo lest u nji ma na go ni ih da se kre u i i re bo lest. Zdra vlje je kon zer va tiv no, bo lest je re vo lu ci o nar na ili im pe ri ja li sti ka, sve jed no, ona je u osno vi sva kog i re nja, pa i ot kri va nja, svih avan tu ra, ak i na u ne (al go, 1997: 143).
Na ro i to in di ka tiv na vi ta li sti ko-re ge ne ra tiv na ener gi ja lu e ti ar ke Su ti ne/Su ti le, ko ja je vi e na ne sa mo kao blud ni ca u ne pre kid nom po kre tu za obe a nom ze mljom ne go i kao ne ho ti ni in spi rant gi ba nja osta lih e na iz bol ni ce, ali i sa me Flo re Gut man. Po ja vlju je se ni ot ku da:
105
Tih da na, u ra nu zo ru jed nog si vog da na, po li ca jac je uhap sio is pred Upra ve fon do va e nu bez is pra va, ko ja ni je zna la srp ski. Bi la je ob u e na ne pri klad no, oskud no, ogr nu ta pe le ri nom od ofu ca ne si ve o je is pod ko je se na zi ra la pr lja va svi le na spa va i ca. Vi e je iz gle da la kao ku li sa, sli ka, pla kat po sta vljen na uli ci pred ula zom u bur del. Od ve de na u po li ci ju, po to u nje noj tor bi ci po li ca jac osim ne ko li ko kru na ni je na ao ni ta od is pra va, upra vo pred vra ti ma na el ni ko ve kan ce la ri je, u hod ni ku, plju nu la je krv, pa je od ve do e u bol ni cu gde se po ka za lo da po red tu ber ku lo ze ima i lu es i ta ko je po zvan dok tor Sa vi ko ji je je dva sa znao ne to vi e ne go po li ca jac, sem da se zo ve Su ti na ili Su li na i da u ma lom po ha ba nom okru glom ko fe ru za e i re ima ne to ru blja, je dan i pon, ja stu ni cu i pe kir sa bol ni kom ozna kom na ma ar skom, te je po zvan austro u gar ski kon zul da se oba ve e o pla a nju bo rav ka i da se po bri ne o re pa tri ja ci ji (al go, 1997: 127).
Po put stvar ne Ber te Pa pen hajm (Do uns, 1985: 207) is po lja va svo je neo bi ne mo i:
Ona ina e go to vo ne mu ta, pro go vo ri la je na jed nom ne kim je zi kom, vr stom is kva re nog ne ma kog, u po et ku pri li no ne ra zu mlji vim, sa znat nim na no som ji di a, ali se po ste pe no, ka ko je go vo ri la, a go vor te kao kao bu ji ca, ne ma ki sve vi e pro i a vao, da bi na kon iz ve snog vre me na, go to vo do sti gao i sto tu naj i sti jeg li te rar nog ne ma kog. Ugle dan i te an, lep, te kao je pre ko lo ih, po kva re nih zu ba (al go, 1997: 128).
I ko na no, ne sta je u ne po zna tom prav cu. 4. KA FRIGIDNOSTI

Bi lo bi su vi e jed no stav no re i: u snu ona je la vi ca, na ja vi de voj ka. Ili obrat no. Jer i na ja vi i u snu ona je i jed no i dru go: de voj ka la vi ca. De voj ka se u stva ri po ne kad bu di iz sna kao la vi ca, a la vi ca, po go to vu iza du eg po po dnev nog sna, ve pred su mrak, bu di se kao de voj ka. De voj ka se su o a va sa so bom kao la vi com, a la vi ca, vi de i s vre me na na vre me svo ju sli ku u ko fi s vo dom ili u ba ri ko ja se za ki nih da na stva ra sred dvo ri ta, su o a va se sa so bom kao de voj kom. Ona je i o vek i zver i za to do volj na sa ma se bi (al go, 1995, 1011).
Po to uka e na du a li sti ku pri ro du ju na ki nje, na ra tor ka Pri e o o ve ku ko ji je pro da vao ki se li ku pus i imao ker la vi cu (Da li po sto ji i vot) kon tra punk ti ra njem me ta tek stu al nih ko men ta ra i sa mom na ra ci jom s ele men ti ma fan ta sti ke (sna) in si sti ra e na ne vi no sti kao nu noj po sle di ci bi po lar no sti. Iako je kraj nje pi to ma, la vi ca ne ma ed nost na go ve te ne sek su al no sti, ni ti je mo e raz vi ti.
nje na du bo ka oda nost ocu, strah i isto vre me no ud nja za kom ij skom de com, ka kvu ona to odav no slu ti ni ka da ne e ima ti (al go, 1995: 1112).
Sa dru ge stra ne, po zi ci je ker ke, ko ja je kod sta rih na ro da i sa ma ero ti na, sve de na na ulo gu u po ro di ci, i na la vlju, ne do volj no eks po ni ra nu pri ro du, ko jom vi e
106
bi va za pre te na ne go to ko ri sti nje ne po ten ci jal ne pri vi le gi je, a ko ja mo e da ti bla gi na go ve taj in ce stu o znog od no sa (Mir ko vi, 1999: 114120), osta vlja do volj no pro sto ra da se na slu ti da ker ka pri pa da svom ocu. Flo ra Gut man (Put u Bi ro bi dan) je en ska ak ti vist ki nja, ko ja ni je sa svim ra i sti la sa po ret kom iz ko jeg je po te kla, sa po ret kom u ko jem su ulo ge ja sno po de lje ne i gde je e ni pri pa lo me sto do ma i ce, u va ra svog sve ta i mo ra la ko ji se ras pa da ju.
Kroz su ze je vi de la ze mlju u ko ju sva ka de voj ka be i to kom i vo ta. Ta ze mlja me nja ime, do ne kle iz gled, svoj stva i funk ci ju. Pri be i te upla e ne de voj ke, skro vi te po vre e ne, ze mlja is pa ta nja. e na tu obnavlja sna gu, be i, skla nja se i sa e ku je ne pri ja te lja ili lju bav ni ka. Ne ke od tih ze ma lja su iz mi lje ne, ne ke ima ju re al nu to po gra fi ju, ne ki ma od go va ra sa mo unu tra nji pej za Svet, zna ona, ne mo e da se de fi ni tiv no po de li, ne mo gu e ne svu da i na du e, i ve ti bez mu ka ra ca, ali ne ka po sto ji je dan ku tak, jed no od mo ri te ili i sti li te, ka ko god da se za mi lja, u ko jem e bar iz ve sno vre me e ne i ve ti po svom, slo bod ne, po sve e ne na u ci, mu zi ci i po e zi ji, zdra vlju svom i svo je de ce I svo joj eman ci pa ci ji. Ze mlja u ko joj e na u i ti da i ve sa me, da stek nu hra brost za sa mo sta lan i vot ako to bu de nji ho va e lja i opre de lje nje (al go, 1997: 124125).
Dok je u ku i, Flo ra se na la zi u pa siv noj po zi ci ji, te ne pred u zi ma ak ci ju ko ja ve la na ko rak bli e is pu nje nju vi zi je. Tek fi zi ko na pu ta nje po ret ka u ko bi je od jem je od ra sla, ali ko ji e li da od ba ci, zna i e i su tin ski pre o kret u nje nom i vo tu. ni vid Flo ri ne tam ni ce je su gra an ski mo ral i po ro di ni od no si za sno va ni Osnov tri jar hal no sti, uzu si ko ji pro pi su ju do ko je gra ni ce se mla da de voj ka mo e na pa ga o va ti u hu ma ni sti kom ra du. Flo ri je mo da sto ga te e da se od lu i za pre su an dan ko rak nje ne me e su je dva vi dlji ve, ali ih je ti me te e za o bi i. Ne re a li zo va na, lju bav pre ma dok to ru Sa vi u, bi e kon ver to va na u ob lik umi lje ne bo le sti:
Bi e da je tih go di na za jed no sa Flo ri nim te lom, ra sla, pu ni la taj unu tra nji dep nje ne du e ta pod svest, jer dve-tri go di ne ka sni je ka da je u sa lo nu Ha im za pro sio, na jed nom ni je mo gla da pro iz ve de ni gla ska, vi li ce joj se be hu uko i le, je zik odr ve neo, a isto ve e spo pa do e je neo bi no ja ki bo lo vi na ma loj oso vi ni ko ja spa ja nje nom oku ne vi dlji va tri ma ju na otvo ra me u no ga ma. I ona je zna la, upo zo re nje i ka zna, taj bol go vo ri: ni kad se ne e uda ti za Ha i ma, ni ti ima ti de ce. Ako ve ne mo e da ima dok to ra Sa vi a, ima e taj bol me u no ga ma, bo lest kao znak i ig svo je ver no sti (al go, 1997: 157).
Bol me u no ga ma uka zu je, opet, na mo gu no od u sta ja nje od in ve sti ra nja u ko-en sku lju bav, na su bli ma ci ju sek su al ne ener gi je u dru tve no-ko ri sni rad, mu po sve e nost pri pad ni ca ma istog po la: Flo ra pu tu je da bi pro me ni la po re dak, da bi po ma ga la e na ma, da bi tra i la Bi ro bi dan. Ona je u fa zi fi zi kog sa zre va nja, ka da u di za fi zi kom pro me nom, ose a se ne re a li zo va no, ka stri ra no. U pi smu ko je pi e
107
dok to ru Sa vi u is ti e da je ne ka da e le la da bu de mu ka rac, ali sa da sum njam u uspeh e ni nog ra da, ve ru jem u po raz fe mi ni sti kih ide ja. Za to je su sret sa Ber tom pre su dan za nju:
Ber ta Pa pen hajm i Flo ra Gut man se de je dna na spram dru ge. Da li pu tu ju ili sto je? Ili jed na od njih pu tu je, a dru ga ne? Pra zna ma te ri ca lu ta tra e i is pu nje nje. Hi ste ri ja je lu ta nje u me stu, ne mo gu nost bek stva (al go, 1997: 155).
Ka da e li da na gla si hi ste ri ku pri ro du pu to va nja, na ra tor ka pri be ga va po gre nim pred sta va ma o po kre tlji vo sti ma te ri ce.
Hi po krat je ve ro vao da ovaj or gan neo me ta no pu tu je kroz en sko te lo, uzro ku ju i raz ne zi ke, mo ral ne i men tal ne smet nje re hi ju kra je va, po ti e od gr kog hyste fi ste ri ja na kra i ma te ri ca (En di er, 2010: 103). ra to zna
Kao da e li da i ta o cu pre do i da se ra di o fik tiv nom pu to va nju, pu to va nju ko je je, pre ma Froj du, sa mo iz raz hi ste ri je i ne mo gu no sti za sni va nja stvar ne ak ci je. Ova ko tu ma en, even tu al ni osta nak Flo re Gut man u Be o gra du, u ve zi sa ko jim se na ra tor ka ko le ba, mo gao bi da uka e na su tin sku uko re nje nost e na, ne mo gu nost za po i nja nja ak ci je, in hi bi ra nost usled raz li i tih raz lo ga, ali i na po no vlji vost hi ste ri ke pri ro de, ko ja je kao ma pa ucr ta na u psi hu e na, ko ja se mo e za le i ti, ali ni ka da do kra ja iz le i ti, i ko ja se, to je ve o ma va no, i ri me u e na ma. Ber ta Pa pen hajm se je re vo lu ci o nar ne, me si jan ske ide je, ali i hi ste ri ju. Flo ra se uta pa u taj kon tekst, pre da je mu se bez re zer vno. Raz mi lja ti o pro sti tut ka ma i lu e ti ar ka ma zna i uhva ti ti ne to od nji ho ve pri ro de, na iz ve stan na in ih opo na a ti. I sa mo pre zi me Flo re Gut man (na ne ma kom: Gut do bar; Der Mann mu ka rac, o vek) su ge ri e da ov de mo e bi ti re i o sim bo li koj raz me ni po la, sek su al no sti i po ten ci ja lu za rod nu tran sgre si ju. U nje nim vi zi ja ma, ko je pred sta vlja ju pu to va nja oslo bo e ne ma te ri ce, od no sno oslo bo a nje spu ta va ne sek su al ne ener gi je i bod ni pre la zak po pro stran stvi ma ma te, na go ve te na je sli ka pu ri sti kog njen slo kon cep ta en ske uto pi je, li e ne mu kar e vog pri su stva, ali i po tre be za njim, pa da kle i po tre be za is pu nje njem pol nih na go na, a ti me i za uki da njem tra di ci o nal nog poj ma po la/ro da kao bi o lo ki ili dru tve no fik si ra ne, sta bil ne ka te go ri je (Ba tler, 2010: 45107; Vil la nu e va Gard ner, 2006: 98100). Za raz li ku od Flo re, Ber tu od li ku je zna a jan pre tek stu al ni ka rak ter. Ona je sto ja la i mi mo ro ma na, u nje ga je, ta ko re i, ue ta la iz po ve sti psi ho a na li ze, po Froj do vih de la, nje go ve bi o gra fi je i dru gih tek sto va ko je je Ju di ta al go ko ri sti la kao gra u za ro man. Ona je dvo stru ka li nost ve od sa mog star ta (Do uns, 1985: 206209), a mo gu nost nje nog op stan ka ve za na je za sim bo li ku raz me nu bo le sti,
108
kroz po ma ga nje dru gi ma, kroz pro jek ci ju sop stve ne sli ke u dru go me. Bi ro bi dan je ze mlja dru gih (Je vre ja, bo ga lja, pro ka e nih i ne sre nih, ze mlja od ba e nih, svih ko ji ne od go va ra ju ra si sti kom kon cep tu ide al ne na ci je i ve re, ili kon cep tu fa lu so kra ti je, i to, pre i to kom II svet skog ra ta be log mu kar ca ari jev ske ra se). Nji ho va di na ute ha je kre ta nje, pro men lji vost, fluk tu a ci ja, pa bi li oni u me stu ili stvar ni. je Iako bi se mo glo oe ki va ti da je Ber ta Pa pen hajm ona fe mi ni sti ka ener gi ja ko ja od re u je sve klju ne do ga a je u ro ma nu, ko ja upra vlja rad njom i kao e na sa od li nom sa mo kon tro lom sa mom so bom, na ra tor ka po sta vlja sli ku biv e Froj do ve pa ci jent ki nje u sred njim/sta ri jim go di na ma, ko ja e sto ni je ka dra da pred u pre di pa de hi ste ri je, ko ja svo je po na a nje svo di na op se siv nu po tra gu za pro sti tut ka na ma, a ak ci ju ve o ma e sto za me nju je kon tem pla ci jom:
Iako je u svom iz ve ta ju Bro jer na pi sao da je Ana O. ozdra vi la, njoj se bo lest po no vo vra a la, i to u vr lo ozbilj nom ob li ku. To je raz log to pri po ve da iz le e nje sta vlja pod na vod ni ke i na gla a va da je re o pri vid nom zdra vlju Ber te Pa pen hajm. U tom po gle du i nje ni ce znog i stvar nog, isto rij skog sve ta po kla pa ju se. Me u tim, na jed nom dru gom me stu u pro ma nu za Ber ti nu bo lest ka e se da je ne iz le i va, neo d go ne tlji va. U od no su na isto rij ske ro dat ke, ov de je re o bit nom od stu pa nju. Na i me, Frojd je na knad no ana li zi rao slu aj Ane po talj no ga objas nio, po nu div i pri tom i raz lo ge zbog ko jih Bro jer ni je us peo da iz le i O. i de ju pa ci jent ki nju. ta vi e, Frojd je vr sto ve ro vao da su ne u ro ze sa me po se bi, iz le i ve svo di ti al go je ovo bi lo do bro po zna to. Pa ipak, pri po ve da na gla a va da je re o ne iz le Ju i voj, neo d go ne tlji voj hi ste ri ji. Raz u me se, ov de ni je re o to me da li su Froj do ve ana li ze, ja nje nja i za klju ci ta ni i pri hva tlji vi sa sta no vi ta na u ke, te ne bi ima lo smi sla tvr di ti ob di ta al go sa sta no vi ta na knad nih na u nih uvi da i sa zna nja od ba ci la Froj do ve po da je Ju stav ke. Da je ta ko, o to me bi po sto jao ne ki trag u tek stu. Na pro tiv, pri po ve da in si sti ra na iz le i vo sti i neo d go ne tlji vo sti uop te. I upra vo je to raz log zbog ko jeg su pre ut no od ba ne e ni Froj do vi uvi di (Ili, 1998: 112).
Pse u do nim pod ko jim je bi la po zna ta i rom sve ta, kao Froj do va iz le e na pa ci jent ki nja, je ste Ana O. Pr vo i po sled nje slo vo al fa be ta u nje nim ini ci ja li ma kao i mo slo vo O, uka zu ju na ko na nost, za o kru e nost Froj do ve te o ri je. I sa ma na ra sa tor ka Pu ta u Bi ro bi dan e ova ko od re di ti ime:
Ime Ana O. je ste si no nim ve li kog, svet skog (Va si on skog) hi ste ri kog kru ga (iz ko jeg ne ma iz la za), hi ste ri kog vi ra, vr tlo ga ko ji uvla i u se be i gu ta svet (al go, 1997: 103).
Go spo a Gut man, ko ja pred o se a ker ki nu na stu pa ju u hi ste ri ju i njen od la zak, uz ne mi re na je pri su stvom Ber te Pa pen hajm. Ona je vi di kao stvo re nje ko je se pre svla i, od ba cu je sve ga do sti na ko je je na i la zi la to kom obi la ska bol ni ca za lu e ti ne i jav nih ku a, te kao ne ko ga ko je do ao da uz dr ma po re dak i gra an ski mir.
Na jed nom joj se ui ni da e Ber ta Pa pen hajm pred kraj ve e re u ovu mir nu gra an sku ku u, me u i ni je i i ni ji ce sa pi le ti nom u aspi ku, aj va rom sa uma kom od kra sta va ca, pa te
109
tom od gu i je di ge ri ce, iz blju va ti sve u bre, svu go mi lu pi kan te ri ja o je vrej skim kur va ma, ku ple ra ji ma Pe te i Ga li ci je. Pred od la zak na jug, ona se pre svla i la (al go, 1997: 122).
Slu aj Ber te Pa pen hajm ci ti ra i Ilejn o u vol ter, ko ja na vo di da hi ste ri ja i fe mi ni zam po sto je u jed noj vr sti kon ti nu u ma, kao to to po tvr u je isto ri ja Ber te Pa pen hajm (Sho wal ter, 1985, 145). Ba kao to je Ber ta sim bo li ki ka rak ter, sli ka lu ta ju e, oslo bo e ne ma te ri ce ili sli ka pro sve e ne Evro pe u su da ru sa di vljim Bal ka nom, ta ko je i bol ni ca, kao ste ci te bo le snih i po sr nu lih e na u Ber ti nom pi smu pro jek ci ja pod sve sti:
Bol ni ca je sli ka pod sve sti (ta ko se pri ku plja gra a za na u na iz la ga nja na kon fe ren ci ja ma mi sli la je Ber ta) bol ni ca je zgra da pre po zna tlji ve na me ne, ali sklad na, pri jat nog iz gle da. Okru e na dvo ri tem sa ne to sta ba la pla ta na i di vljeg ke ste na (sa da go lih, ali le pih i zdra vih gra na) i ka me nim klu pa ma. Fon ta na. Dvo ri te je opa sa no zi dom od le pe, zdra ve ope ke, za ti e ne pu za vi com kao i mno ge ko le i in ter na ti. Pod se a la je na sve obra zov ne vas pit ne in sti tu ci je u ko je ula ze zdra va, po ma lo raz u zda na mla da bi a sa pu no e lja i stra ho va, ali bez is ku stva, ko ja jo ne zna ju ni ta o i vo tu, a iz la ze ovr sla, sa mo sve sna, ohla e na, po ma lo ri gid na, sprem na za do sto jan gra an ski i vot (al go, 1997: 68).
Ako je, na i me, u slu a ju kli mak te ri ne Ber te ja sno da lu ta ju a ma te ri ca pred sta vlja po sled nje sig na le ud nje za oplod njom, u slu a ju Flo re Gut man po sto ji eks pli cit no iz ne ve ra va nje en skog bi o lo kog me ha ni zma, nje go vo de ci di ra no i sve sno na pu ta nje u ko rist se strin stva bo la, ko je mo e osta ti u me a ma ose a nja pri pad no sti Dru gom, ko ja za po sle di cu mo e ima ti ri gid nost, ali i u na go ve ta ji ma le zbej skih od no sa. en ski za bran, gde se le i za vi snost od mu ka ra ca, u nje noj vi zi ji iden ti fi ku je se ta ko sa i sti li tem, na kon ko jeg e e na mo i da bi ra da li ho e da se vra ti svo joj bi o lo koj pred o dre e no sti ili da se pot pu no, po put Ber te, po sve ti ra du sa dru gim e na ma. Na ve de ni od lo mak o bol ni ci kao i sti li tu (iako tek na zna e no, zbog pe si mi sti kih prog no za u po gle du le e nja si fi li sa i TBC-a), si lo gi sti ki po jed no sta vljen, uka zu je na mo gu no tu ma e nje sa me pod sve sti kao i sti li ta ko je se lek tu je od re e ne opa a je ko je mu svest do sta vlja, ali na i tav psi hi ki i vot pred stav ni ka, a po seb no pred stav ni ca ljud ske vr ste, ko ji po ku a va ju da za ti te svo je stra ho ve, strep nje, hi ste ri je (pu za vi ca ko ja pre kri va bol ni ke zi do ve sim bo li e ne do dir lji vost, kon zer va tiv nost u po gle du is ho da le e nja i pro me na na bo lje), ko ja ko, tek ka da is plo vi, obe lo da ni i po ka e se sprem nom za pro me nu, mo e pre se, ta u sme ri ti u ko ri snu ener gi ju i pro duk tiv nost. Sto ga ome e nost i za tvo re nost bol ni kog kom plek sa te e da bu du pro bi je ne, a e ne u de da pro dru na po lje, da bi na slo bo di sa e ka le Me si ja nu ko ja bi ih po ve la u obe a nu ze mlju. Da bi se for mi rao no vi za bran, sta ri se mo ra na pu sti ti. Ipak, obe a na ze mlja ima i po ten ci jal iz ve sne smr ti (Gor di Pet ko vi, 2007, 35), ali i fan ta zmat sko ute me lje nje, jer, pre ma Dra gi nji Ra ma dan ski,
110
Dru go ime za spa si la ku so lu ci ju mo glo bi bi ti i fan tom ski ud, ko ji od bo ga lja pra vi vir tu o ze. Taj no kod ne pro ce nji vog no ma di zma e ne (iz kre ve ta u kre vet, iz bor de la u bor del) i Je vre ja (iz gra da u grad, iz di ja spo re u di ja spo ru) ni je sa mo u pre i me no va nju mu kog Me si je u en sku Me si ja nu. Bi lo bi to od ve jed no stav no. Ugro e no bi e va pi je za re or ga ni za ci jom su ti ne stva ri (Ra ma dan ski, 1998).
Pra zna ma te ri ca, bez oplod nje, i ne vi na sta ri ja de voj ka ko ja do la zi u kon takt sa mu kim kon ti nen tom obre me nju ju jed na dru gu svo jim sim bo li kim po ten ci ja lom, raz me nju ju ga, za dr a va ju i svo je de no ta tiv no zna e nje, ali upi su ju i i no va, ste e na.
Odvo je na od sa put ni ka ona lu ta po la vi rin tu pre u ta nog go vo ra. Kao to ma te ri ca lu ta u te lu e ne, ta ko e na lu ta kroz i vot. Spre e na da lu ta oko ne kog sre di ta, ona u i vo tu stva ra fi gu re kao lo kli za po le du, kao iz gu blje ni u pu sti nji. e na ko ja lu ta, pu tu je, ne na la zi ni ta, a ma te ri ca ko ja lu ta po nje nom te lu re dov no ot kri je ne ki no vi kon ti nent. Tre ba sa mo da uspe da pro tu ma i ne ra zu mlji vi je zik na ko jem joj se kon ti nent obra a (al go, 1997: 77).
Iako se ne ra di o istom ste pe nu men tal ne de vi ja ci je (kod lu e sa je ono dra sti ni je i or gan skog po re kla, od no sno na sta lo usled or gan ske bo le sti, a u hi ste ri ji uglav nom ne ma fi zi kog po re me a ja), evi dent na je ve za ko ja se uoa va iz me u dva vi da men tal nog po re me a ja kod e na. Na taj na in, otva ra ju i bol na me sta en ske li te rar ne pro duk ci je, Ju di ta al go ko re spon di ra sa li te ra tu rom lu di la, sa sa mom kul tu rom u ko joj e na po tra di ci ji bi va po ve za na sa lu di lom (Fel man, 1995: 183). vo sli ka lu di la kod e ne ko ja ni je u pri li ci da pro me ni se be, pa ni po re dak iz Upra ko jeg po ti e, uka za e na mo gu nu, bla go pa ro dij ski na stro je nu, ali sva ka ko funk ci o nal nu pri ro du od no sa iz me u pro ze Ju di te al go i fe mi ni sti ke kri ti ke sa ko jom ka ko bi la upo zna ta. O to me sve do i njen is kaz: je sva
to se en ske knji ev no sti ti e, za nju je, isto rij ski gle da no, e sto ka rak te ri sti na la tent nost, skri va nje, pre ru a va nje u for mi lju bav ne ili po ro di ne pre pi ske, is po ve sti. en ski glas u knji ev no sti bio je e sto onaj dru gi glas ko ji je tre ba lo da bu de u od go va ra ju em kon tra punkt skom od no su pre ma onom pr vom, osnov nom... Ko li ko li je e na sup til ne, bri t ke in te li gen ci je, a za ko e ne ima gi na ci je osta lo u sen ci svo je bra e, svo jih oe va, svo je ci vi li za ci je? e ne su kla si ci jed ne pa ra lel ne, po ro di ne isto ri je knji ev no sti (al go, 2007: 133).
5. KA ANDROGINOM An dro gi ni ja u iz vor nom zna e nju pred sta vlja dvo pol nost, ali i do mi na ci ju mu kog nad en skim (Bi ti, 1997: 8). Pre ma Mi e lu Fu kou, her ma fro di ti su
du go sma tra ni zlo in ci ma ili iz dan ci ma zlo i na, jer su nji hov ana tom ski sklop, sa mo nji ho vo bi e zbu nji va li za kon ko ji je pra vio raz li ku iz me u po lo va i pro pi si vao nji ho vo spa ja nje (Fu ko, 1982: 38)
111
U i rem smi slu, an dro gi ne te le sne fe no me ne ma pi ra pri po vet ka Fa raon (Da li po joj do la zi do or gan skog je din stva i sra slo sti mu kog i en skog sto ji i vot), u ko prin ci pa kroz apli ka ci ju/sli ku fa ra o na na ma ji ci ko ja na gru di ma de voj ke Zla te vo di pa ra le lan i vot, ali ne sa mo stal no, ne go sim bi o ti ki, u mi sti noj ve zi sa vla sni com. e na po sta je me dij, otvor, kroz ko ji se za ko ra u je u ono stra no, za mi lje ni put ko mu ni ka ci je dva sve ta. (Mir ko vi, 1999: 146).
Pr sa ko ja upra vo ula ze u pro stor mla da la ki su ja ka, po ma lo i go ja zna, pod vla sti tim te re tom ne to opu te na, pa iz gle da kao da su u tam no pu tog fa ra o na, u i jim i la ma oi gled no te e ja ka nu bij ska krv, obra zi pu ni, me sna ti, a pri ro da ener gi na i sklo na za do volj stvi ma (al go, 1995: 63).
112
Ubr zo se mit o fa ra o nu tran sfor mi e u pa ro dij sku sli ku: ju nak, sim bo li no, po sta je za vi stan od ob li ka en skih gru di, i me se eks pli ci ra sek su al na mo e ne i fe ti i sti ki na gon ka gru di ma kao atri bu ti ma en sko sti, s jed ne stra ne, ali i na slu u je edi pov ska ve za nost za maj i ne gru di, sa dru ge stra ne:
Fa raon na en skim gru di ma ne mo e da umak ne sud bi ni en skih gru di: nje go vo pra zno li ce, kao i pu no a, ras ko na te le snost sa mih gru di, je su dva vi da istog ni ta vi la. To zna ju i en ske gru di, i pa mu ni fa raon, ali ne i pu na ko, be lo pu to li ce sa me te e ne, obe le e no ja kim cr nim obr va ma i okru e no u tom far ba nom ko som, li ce ko je, na su prot fa ra o nu, sa svim bud no, opre zno i stro go me ri i kon tro li e i tav pi ja ni svet (al go, 1995: 65).
113
De mi to lo gi za ci ju, uru a va nje sa kral nog, po ja a va autor kin ko men tar o opre no sti iz me u mi to lo kog, ide a li zo va nog po ret ka i i vo ta, tj. su ro vih stvar no snih i nje ni ca fa lu so kra ti je:
Na po greb nim ste la ma kra ljev skih grob ni ca se de kralj i kra lji ca jed no po kraj dru go ga, on tam no put, ona be la, pa e na i ne go va na, rav no prav na dru be ni ca i sa vet ni ca svo ga mu a. U i vo tu, me u tim, e na je mu kar e vo u lo, nje gov je zik. Ona gle da da bi on vi deo, ona slu a da bi on uo, ona go vo ri da bi se on iz ra zio. Ona je de da bi on i veo. Ona se po ga a oko sit ni ca, tro i i tro i se da bi on tra jao (al go, 1995: 65).
Ka ko pri a da lje od mi e, ta ko e se lik mu kar ca, fa ra o na, i e ne, zla to ko se de voj ke sa no vo sad ske Ri blje pi ja ce, po la ri zo va ti, za o tri ti do kraj no sti, opre no sti u su do vi ma i pro ce na ma. Ka da de voj ka ose ti mi ris ri be, bi e zga e na. Fa raon e, me u tim, u ri ba ma vi de ti sve ta bi a, ko ja vo de sun e vu bar ku i upo zo ra va ju am di ju na bli zi nu zmij skog u do vi ta. (al go, 1995: 68). Ne to ka sni je, ka da ose ti vla gu, po mi sli e be pro dra le Ozi ri so ve ge ni ta li je. Dok se u mit skom pro sto ru fa ra o na de a va da su ri stri ra nje, u Zla ti nom sve tu se ob ja vlju je bre me ni tost. An dro gi ni ja se pre va zi la zi ka no om. Du bo ka, eti mo lo ka ve za iz me u an dro gi ni je i ne plod no sti oi tu je se trud kih slo ven skih na ro da u re i ku ja je ozna a va la i ne plod nu sta ri ju kod ne rak, ku ra, ko nu, ali i her ma fro di ta ( , 2001: 203204). e ce su al ni ka rak ter sim bi o ti kog za jed ni tva, ko ji oba ma i ni o ci ma omo gu u je Pro da za dr e svo ja svoj stva (uglav nom men tal na, ali ne i fi zi ka, ona se kod Fa ra o na me nja ju u za vi sno sti od ve li i ne gru di) po sta je ta ko do mi nan tan, ba kao to fe no men ta ja, spon ta nog spo ja po sta je po e ti ka oso vi na pro zne pro duk ci je Ju di te al go. ukr ni pro zni tek sto vi i sa mi li e na an dro gi na te le sa, sa Nje sta vlje na od na ra tiv nog i dis kur ziv nog de la, sje di nje nih u umet ni kom hi bri du. In se mi na ci ja tek sta ostva ru je se e e u stro, te iza zi va ot por. Otvor pri e e sto ni je spre man da pri mi tu e se naj me da ti na slov), on ga na raz ne na i ne ig no ri e i za o bi la zi, katkad ga otvo re no ospo (za 3 ra va ju i, te se ta ko an dro gi ni ka rak ter tek sta ot kri va kao tro jan ski konj, ko ji naj pre hva ta stra no te lo, da bi ga po tom od ba cio, iz ba cio iz utro be, po pri ro dio. Hek to rov konj je, pre ma pri zna nju na ra tor ke, sek su al na se man ti ka ode nu ta u pri po ved no ru ho.
Mo ja gla va i mo ja vul va kom ple man tar ne su i ka da je u pi ta nju pri ro da ve ze iz me u H.-a i me ne. Gla va sma tra da je na a ve za is klju i vo ge ni tal na, a vul va je uve re na da je od nos i sto ce re bra lan. Isti na uklju u je oba sta va: ta ve za, (kao i sam H-ov jed no i po sob ni stan u ko ji, znat no e e od me ne, za la ze i nje go va biv a e na i nje go va du go go di nja lju bav ni ca), ta je ve za, u stva ri, jed na sek su al na ra di o ni ca u ko joj se de ta lji li te ra tu re ili ak po ne ka ori gi nal na ide ja str plji vo, bez mno go uz bu e nja i bez stra ha od ne u spe ha, spro vo de u de lo (al go, 1995: 58).
3 Za jed ni ka je i eti mo lo gi ja: Cor pus (lat.) ozna a va i te lo, ali i gru pu tek sto va.
114
Ova pri po vet ka pred sta vlja svo je vr sni po vra tak te le sno sti, ma pi ra nju fi zi o lo kih gra ni ca, ve bi iz dr lji vo sti, pod vr ga va nju te la sa mo di sci pli ni i di sci pli no va nju dru go ga kroz raz me nu sek su al ne ener gi je. en skost se, ko na no, oslo ba a: ona tri jum fu je u po zi ko ja sva koj e ni da je ide ju mo i. Te le sna, sek su al na se man ti ka, ka ko je na ra tor ka pre zen tu je,
po la zi od pret po stav ke da je sva ki o ve kov or gan ose tljiv na od re e ni krug re i... Ge ni tal no raz u me va nje go vo ra ni je vid lju bav ne pred i gre: on ne slu i me u sob nom spo ra zu me va nju se ks u al nih sa go vor ni ka, ne pri bli a va ih od re e nom za jed ni kom ci lju, ne go je to al ter na tiv ni vid po i ma nja sve ta, je dan od gra ni nih, eks ce snih ob li ka sa zna nja pri ko jem od re e ni or gan ili u lo pre ko ra u je svo je uobi a je ne nad le no sti i uz ve li ki ri zik od po met nje, ha o sa i bo le sti, ule e u neo e ki va ne uvi de (al go, 1995: 58).
e na u sim bi ot skom sek su al nom za gr lja ju pre u zi ma tra di ci o nal no mu ku ulo gu, ulo gu he ro ja, tro jan skog prin ca ko ji je oli e nje mu ko sti (ali i smr ti, po gi bi je, r tve), me tekst su ge ri e su tin sku pro me nu po lo a ja te la, kli to ri nu ud nju da do stig ne i lus, pro men lji vost te le snog ko ja se uka zu je as kao ani mal no, i vo tinj sko, mo gu fa nom pod sve snom ve zom sa i vo ti njom ka kav je konj4, as kao ra do zna lo te lo, po sve e ni ue nik ko ji e li da o dru go me vi e sa zna, as kao objekt na ko jem se ucr ta va ju va zna e nja. No, sa ma i nje ni ca da se is po ved ni ka rak ter pri po vet ke u ne kim de no lo vi ma is po lja va u pre vi e sme lom, is po ved nom, dis kur su pri zu je na mo zna nja, uka gu ni per for ma tiv ni ka rak ter ove pri po vet ke: ona je do sled no pi sa na u pr vom li cu, vo ri o i nu pre lju be, kao ta bu te mi, otvo re no i sa do zom la ko e, li e ne gri e sa ve sti go ili gra an skih pred ra su da. Part ner ka u sek su se, oza re na, vra a u svo je kon ven ci o nal no po ro di no gne zdo, u ko jem se sa mo mo e na slu ti ti nje na dnev na ak tiv nost:
Po sle sat i po-dva, pro ve de nih kod H., ju rim ku i, pra vo u mu e vljev kre vet. Do du e, sa iz ve snom pri jat nom za dr kom. Naj pre ve e ra mo svi za jed no, ce la po ro di ca, od i gra mo dve-tri par ti je ta bli a ili po ke ra u pa sulj, ali sve te obi ne stva ri do ga a ju se tih da na, na kon mo je po se te H., ko ji san ti me ter iz nad tla: svi smo po ma lo uz bu e ni, ak uzru ja ni, pri me u je mo jed ni dru ge ja sni je, iz o tre ni je ne go ina e, ra du je nas to smo na oku pu, ose a mo se sve a no bez vi dlji vog raz lo ga (al go, 1995: 61).
Za tim sle di niz ga stro nom skih me ta fo ra ve za nih za seks, ko je ja sno alu di ra ju o pre ne se nim sek su al nim vi bra ci ja ma na uku a ne, na at mos fe ru ko ja uka zu je na to da uku a ni zna ju gde, ka ko i sa kim na ra tor ka upra nja va sek su al ne ak tiv no sti:
Pri ja nam sve to je de mo, sa sla u gri ze mo pa ra dajz, pa pri ku, sir, ma u i mar ga rin, se i vom no a gla di mo hleb, sa za do volj stvom uma e mo pal ce i ka i prst u so, i u sla ni ku, kao u ka kvoj ma ju noj pe a noj uva li, osta vlja mo me ke tra go ve... (al go, 1995: 61).
4 Ta kav je slu aj sa pri po vet ka ma Tungsram!, Ka ko se grof od Po i ti er sa pre o di je vao u raz ne ha lji ne ka ko bi ne po znat ku ao i vot u raz li i tim sta le i ma i zva nji ma, Da li po sto ji i vot? i dr. (Da li po sto ji i vot).
115
De no ta tiv ni po ten ci jal vo a, ak tiv no sti ko je se od i gra va ju kroz obed sa svim je tran spa ren tan, oli a va ju ga gla go li: gri ze mo, gla di mo, uma e mo, osta vlja mo (tra go ve). Hleb i be li na sla ni ka za dr a va ju, isto vre me no, zna e nje tek sta ko ji se is pi su je, rav ne po vr i ne obo ga e ne no vim zna ko vi ma. Ro lan Bart pi e da
u per ver zi ji (ko ja je re im tek stu al nog za do volj stva) ne po sto je ero ge ne zo ne (iz raz, uosta lom, do sta za mo ran). Is pre ki da nost je, ka ko je to do bro za pa zi la psi ho a na li za, ona ko ja je ero ti na. Is pre ki da nost ko e ko ja sve tlu ca iz me u dva de la (pan ta lo ne i ma ji ca), iz me u dva obo da (ras kri lje na ko u lja, ru ka vi ca i ru kav). Sa mo sve tlu ca nje je ono ko je oa ra va, ili pak: do vo e nje na po zor ni cu jed nog po ja vlji va nja ne sta ja nja (R. Bart, 1975: 12).
Per fo rm ativ ni, eg zi bi ci o ni sti ki ka rak ter tek sta uka zu je na spe ci fi an tret man umet no sti, na mo gu nost shva ta nja sek sa kao uemt ni kog i na, pa i na sim bo li ku pro jek ci ju umet ni kog ra da sli kom sek sa. Part ne ri u sek su ko a u to ri su u tek stu; oni da va i ue nik, tu ma i vo ta i nje gov sled be nik, de mon stra tor i pu bli ka. su pre
Tekst ko ji pi e te mo ra da mi da do ka za da me e li. Ovaj do kaz po sto ji: to je pi sa nje, pi smo. Pi sa nje je na u ka o na sla da ma je zi ka, nje go va ka ma su tra (Bart, 1975: 7).
Upra vo pri po ve da ka in va gi na ci ja (isto vre me na okre nu tost ka po ro di ci, ali i ka lju bav ni ku), kao i ose aj da se pri a kon stru i e od te le snih zna ko va ko li ko i od gra fi kih, osta vlja nas u li mi nal nom pro sto ru, pod ru ju dve ju na po red nih eg zi sten ci ja. bo li ka pro jek ci ja te le snog sje di nje nja sa tek stom uka zu je na mo gu nost kon Sim stru i sa nja sek su al no-tek stu al nog, an dro gi nog iden ti te ta. Tekst Bi u tro jan ski konj po i nje neo d re e nom sli kom e ne ko ja ja e vran ca.
Na sna nom vran cu, be dri ma i ko le ni ma pri lju blje na uz konj ski tr buh, e na ko ra a konj skim no ga ma. Odvo je na od tla i iz dig nu ta nad vla sti tom vi si nom, u se dlu kao u ko lev ci, uljulj ka na, do di ru je svo je vla sti to dno (al go, 1995: 94).
Ubr zo, me u tim, na ra tor ka pri da je sli ci apo ka lip ti ne ele men te:
Ne bo je ve dro, a ipak niz ki mu joj se va mu nja, va tre no sta blo ge ne a lo ke je ze, ta ko sli ne isto rij skoj drh ta vi ci o ko joj go vo re sve do ci se o be vla sti te du e, kao i mno tvo ver ni ka, iz gna ni ka, bes ku ni ka i sva ko ja kih put ni ka bez ko re na i spo ko ja u a su ka da na po kon kre e na je ru sa lim ski ka men, te ban ski pe sak, na tro jan ski pe peo i prah (al go, 1995: 94).
Na ve de ni opis osta vlja i ta o ca pred di le mom ra di li se za pra vo o na go ve ta ju smr ti ko ja ja e na ko nju do no se i isto pro sto o hi ste ri nom na pa du, rij sku drh ta vi cu, ili na mi sti nom za no su opi sa nom kao pre te a hi ste ri je. Jed no od mo gu nih i ta nja, s ob zi rom na kon tekst pri po vet ke, bi lo bi oslo ba a nje e ne iz ste ga rop stva, nje na is to rij ska eman ci pa ci ja, nje no odva ja nje od mu kar ca. Oni ne ko ra a ju istom sta zom, jer:
116
Mu ka rac na kri la tom ko nju ci lja da le ko iz nad se be. e na na tro jan skom ko nju ja e uvek pro tiv se be (al go, 1995: 94).
Po sle na go ve ta ja e ne na tro jan skom ko nju sle di, me u tim, nji ho vo po i sto ve i va nje:
Sva ka e na je tro jan ski konj, pa kle na ma i na za pro i o zvod nju bu du no sti. U njoj iz ra ste sve to um is pro jek tu je. Nje na ma te ri ca, kao Ga li lej, mo e da pro iz ve de fe no me ne ko ji ra ni je ni su bi li po zna ti (al go, 1995: 94).
Isto rij ska ulo ga e ne ti me se iz jed na a va sa bi o lo kom, e na se po sma tra kao ma i na, s ob zi rom na svo ju re pro duk tiv nu ulo gu. Fe mi ni sti ki po e tak, ko ji eks pli ci ra va nu ulo gu e ne, ta ko se kon tra sti ra sa na ve de nim ci ta tom, u ko jem je na gla e no auto de struk tiv no svoj stvo e na.
Na sli ka ma iz pet na e stog ve ka sve su e ne pri ka za ne is pup e nog tr bu ha, kao da su trud ne, ak i De vi ca Ma ri ja. Po mi lje nju isto ri a ra kul tu re, tim je ma ni rom po kri va no van bra no za trud nji va nje, sve op ta za ra za trud no e ko ja je na iz me ni no s ku gom ha ra la Evro pom u to vre me (al go, 1995: 95).
Kao ro se za ra za bi ro bi an ske uto pi je, udru e na sa epi de mi jom ve ne ri nih bo le sti, i ri me u bo le sni ca ma, po pri ma ju i di men zi je ko lek tiv ne hi ste ri je, ta ko se i za ra za van bra ne trud no e, opet, kao pri vi le gi ja e na, pri ka za nih u iz me nje nom, dru gom sta nju, na du ve nih tr bu ha, i ri Evro pom. Ova po ja va no si sa kral nu, ko smo lo ku ide ju:
Po ne kim dru gim pro ce nama sli ka ri, mi sti na bra a na u ni ka, pre no si li su na taj na in, u du bo koj taj no sti, no ve opa sne isti ne o he li o cen tri nom kre ta nju pla ne ta i, ta vi e, i spi ral nom fe tu su na e ga lak si je ko ja pli va u ko smi koj po ste lji ci (al go, 1995: 95).
Ako ze mlja ni je sre di te sun e vog si ste ma, ako to ni je ak ni ga lak si ja, sun ev si stem, fe tus, za me tak, o vek u utro bi osta je sre di tem pa nje ljud ske mi sli i u na red nim ve ko vi ma i iz tog an tro po cen tri nog po i ma nja sve ta, iz an tro po cen tri ne spo zna je i mi sli, ni ta ga ne mo e is ti snu ti. Ljud ski, a pre sve ga en ski or ga ni zam i da lje osta je naj ve a mi ste ri ja, za go net ni to var tro jan skog ko nja, ne po zna ta po ilj ka kat kad ne po zna tog (van bra nog) po i lja o ca sa ne po zna tim oso bi na ma. Te lo e ne kao po pri te ukr ta ja, ge net skih mu ta ci ja i mo di fi ka ci ja, sud bi na upi sa nih taj nim, ne raz go net nim ko do vi ma, do bi ja mi sti nu sna gu. Ni je slu aj no e na ru sa lja, a rob ni ca, pro ro i ca me di jum ko ji op ti sa bo an skim bi i ma.
e ne su po elj ne ka da su sa pe te: to je po ru ka u pa ri skom va ri je teu Crazy hor se, i je je de lo ve emi to va la be o grad ska te le vi zi ja u no vo go di njoj no i, na sa mom pre la zu iz de ve de se te u de ve de set pr vu. Kit nja sto go le e ne ma lih ukra snih gru di, tan kog stru ka i ne go va nih sa pi
117
pre la zi le su, ka sa kim ko ra kom, po cr ve nom te pi hu, iza zov nu gra ni cu iz me u ve e ri i ju tra dva li ca istog mra ka: ta e bi ti su tra? (al go, 1995: 102).
Na ve de ni od lo mak iz ne na da ot kri va dru gi pol e ne. Kao to je pri ro da tro jan skog ko nja, pod vla i autor ka u vi e na vra ta, dvo stru ka, kon tra dik tor na, ta ko e ni na ulo ga pre ra sta iz, na iz gled, na po et ku pri e ne go ve te ne, maj in ske, bre me ni te fi gu re, u bla gu, la tent nu por no gra fi ju: lu di ou, u ko jem se is ti u obli ne i na go ve ta va igra uni ver zal ne lju ba vi, bez li ne stra sti. Tro jan ski konj po sta je fi gu ra la ne na de, uljulj ka ne mu ko sti ko ja u unu tra njo sti te la e ne na la zi sa mo pri vid nu ute hu, ne spo koj ume sto spo ko ja, pro lon gi ra nje e nje za la nom to pli nom i auto ma ti zo va nim stra sti ma.
Mi smo, u stva ri, u jed noj oso bi toj sek su al noj si tu a ci ji si lo va nja i na si lja na si lja ko je raz id u la re no en sko ui va nje vr i nad sup su ic nim mu kar cem. Ali, ne ra di se o in ver zi ji isto rij skog na si lja ko je je mu ka sek su al na mo vr i la nad e na ma. Ra di se o na si lju ne u tra li za ci je, de pre si je i uru a va nja obe le e nog la na pred pro va lom neo be le e nog. To ni je pu no na si lje, ge ne ri ko, ne go na si lje od vra a nja, na si lje ne u tru ma, na si lje nul tog ste pe na (Bo dri jar, 1994: 33).
Po put Bi ro bi da na, ko ji ta ko e mo e bi ti in di vi du al na ili ko lek tiv na pro jek ci ja, uto pij ska pred sta va, tro jan ski konj kao sli ka an dro gi na, kao utro ba na pu nje na tu im te lom, po sta je i fra za de ko di ra nje sop stve ne nu tri ne. o bra aj po i nje in me som tek ro e ne be be: Pre di as res, opi
Mo je de te je pro zir no: oko nje go vog pe pe lja stog ske le ta leb di iz ma gli ca od ru i a stog pra ha, kao se a nje na lik i ne ko ne ja sno pred vi a nje (al go, 1995: 134).
Prah je ja sna alu zi ja na smrt. On ne si mo bi li zu je sa mo kraj i vo ta ne go, na kon ho lo ka u sta, za Je vre je ima i sim bo li ku funk ci ju pat nje i stra da nja, ali i pot pu nog fi zi kog i e znu a, e sto bez mo gu no sti sa hra nji va nja, na gli pre kid ma ni fe sta ci je te le snog. Na kra ju ro ma na Trag ko e nja va tra e sve pre tvo ri ti u pe peo. Za to je i pr vi strah maj ke ve zan za ie znu e de te ta:
Ako se pro bu di i otvo ri su vi e na glo, pla im se, okru ni e se, ra su ti u pe peo (al go, 1995: 134).
Pre ra na zre lost, sta rost de te ta, kao i nje go vo na glo otva ra nje, pro me ne po lo a ja te la ne ka rak te ri sti ne za pr ve da ne, uka zu ju na ra ne na go ve ta je bor be. U ta kvoj bor bi de te, hra nje no maj i nim mle kom, na pre du je, dok maj ka po sta je pro zir na, gu bi se i uda lja va:
118
Hra ne i svo je de te so bom, po sta ja la sam za i sta sve pro zir ni ja i la ga ni ja, i ka ko je mo ja sna ga od la zi la, ta ko je de te na do la zi lo kao ne ka dru ga sna ga, od vi e te ka za me ne, ko ju ne mo gu po ne ti i ko ja je, ma da je u me ni i od me ne na sta la tu a, za me ne po gub na. To no vo i tu e te lo me je nad vla da va lo, za u zi ma lo, uvla i lo se u me ne kao u no vu ko u lju, a ja sam oba mi ra la i sa ma se me nja la, mi sli i sve mo je is ti ca lo je, is pa ra va lo se u ve li koj gro zni ci na eg sje di nja va nja i mog pre o bra a ja (al go, 1995: 136-137).
Ka da se po gle da ju fi gu ri ne drev nih Dvo stru kih Bo gi nja ko je su, ka ko is ti e Zo ran Mir ko vi, ne sa mo udvo je ne trud no om, ne go i mu ko-en sko (Mir ko vi, 1999, 16), na lik na aku er sku ru ku ko ja vr i po ro aj, ko ja ga, pro do rom u unu tra njost e ne, ak i olak a va, ja san je smi sao po ro a ja kao pre o bra a ja. e na to kom trud no e ne raz li ku je gra ni ce ko je de le nje no i de ti nje te lo:
Sve je od sa mog po et ka vo di lo ovom na em ko na nom po ni ra nju jed no u dru go. Sa da se na a te la je dva raz li ku ju i ni ko, iz u zev me ne, ne mo e da uoi na u dvo stru kost Za pra vo, i ne bih mo gla po u zda no re i da li je to te lo mo je ili nje go vo. Mi slim da pri pa da nje mu, i u to me me uvr u je i nje ni ca da se moj za mor, ma lak sa lost, mo je na glo sta re nje i sma nji va nje u stva ri ne po zna ju po me ni (al go, 1995: 137).
An dro gi na, sim bi ot ska ve za, na ro i to is tak nu ta i nje ni com da se ra di o mu kom de te tu, ce pa se po ro a jem. Ta ko po i nje pro ces ne po vrat nog uda lja va nja ro di te lja i de te ta. Da ka ko, bol nog. Ju di ta al go, trud na, dvo stru ko bre me ni ta, 22. fe bru a ra 1969. nik: Dnev
Ka ko se e na pre tva ra u vla sti ti sim bol. Pre o bra aj fi zi ki i psi hi ki. Vra a nje kroz isto ri ju, kroz raz li i te ob li ke, po ste pe no oka me nji va nje do ido la plod no sti, na iv nog, pra sta rog, ru nog (al go, 2007: 18).
U i nu na stan ka tek sta klju nu ulo gu ima ju na slo vo da vac i autor ka. Tekst, me u tim, ot po i nje ne za vi stan i vot, za sni va ju i svo ju sop stve nu sek su al nost, to je, uosta lom, pre ma Ba tle ro voj, i jed na od naj am bi va lent ni jih im pli ka ci ja de cen tri ra nja su bjek ta i nje ni ca da e ono to je ne ko na pi sao bi ti me sto ne iz be ne eks pro pri ja ci je (Ba tler, 2001: 295).
119
LITERATURA
Pri mar na li te ra tu ra: go, Ju di ta: i o grad, No lit, 1986. 1. al vot na sto lu, Be 2. al go, Ju di ta: Trag ko e nja, Knji ev na za jed ni ca No vog Sa da, 1987. 3. al go, Ju di ta: Da li po sto ji i vot, Be o grad, Vre me knji ge, 1995. go Ju di ta: Put u Bi o grad, Stu bo vi kul tu re, 1997. 4. al ro bi dan, Be 5. al go Ju di ta: Jed no krat ni ese ji, Be o grad, Stu bo vi kul tu re, 2000. 6. al go, Ju di ta: Kraj pu ta: za vr e tak ro ma na Put u Bi ro bi dan, Be o grad, Na rod na knji ga, 2004. go, Ju di ta: Hro vi Sad, Stu dent ski kul tur ni cen tar, 2007. 7. al ni ka, No Se kun dar na li te ra tu ra: 8. Bo o vi, Goj ko: Umet nost i stvar nost, Re, 1998, V, 46: 98103. 9. u mi na, 1997, 9/10: 115-120. ri, Du brav ka: Ju di ta al go: gra ni ca dis kur sa knji ev no sti, ProFe 10. u ri, Du brav ka: Mno go stru ki iden ti te ti u po e zi ji pe sni ki nja: J. al go, Lj. ur i, R. La zi, ProFe mi na, 2000, 21/22: 225235. 11. Gor di Vla di sla va: Ju di ta al go: pri e o t(e)lu, Re, 1998, V, 18: 114120. 12. Gor skom kon ti nen tu, No di Pet ko vi Vla di sla va: Na en vi Sad, Dnev nik, 2008. 13. Ili, De jan: O hi ste ri kom me ha ni zmu bi ro bi dan skog fe no me na, Re, 1998, V, 18: 104113. 14. Lu ki, Ja smi na: Bi ro bi dan kao en ska uto pi ja, Re, 1998, 46: 9397. 15. Ra nik, 18403, 22. IV 1998. ma dan ski, Dra gi nja: Je zik pri zi va nja, Dnev 16. Ro mi na, 1995: 56. si, Ta tja na: Ju di ta al go: Da li po sto ji i vot?; Pro Fe Ter ci jar na li te ra tu ra: 17. Bart Ro do volj stvo u tek stu, pre lan: Za veo Jo vi ca Ain, Ni, Gra di na, 1975. 18. Ba la ko ja ne to zna e: o dis kur ziv nim gra ni ca ma po la, pre tler, Du dit: Te ve la Sla vi ca Mi le ti, Be o grad, Sa mi zdat B92, 2001. vo lja s ro dom, pre 19. Ba tler, Du dit: Ne ve la Adri a na Za ha ri je vi, Lo zni ca, Kar pos, 2010. 20. Bje lo gr li-Gol dsvor ti, Ve sna: Fe mi ni zam i psi ho a na li za: o re bru ko je se po bu ni lo, LMS, 1989, 443: 3. 21. Bi mov nik su vre me ne knji ev ne te o ri je, Za ti, Vla di mir: Poj greb, Ma ti ca hr vat ska, 1997. 22. Bo dri jar, an: Sim bo li ka raz me na i smrt, pre veo Mi o drag Mar ko vi, Gor nji Mi la no vac, De je no vi ne, 1991. 23. Bo vo e nju, pre dri jar, an: O za veo De jan Ili, Pod go ri ca, Ok to ih Pri ti na, Gri go ri je Bo o vi, 1994. 24. i pli, Bog dan: Se a nje na Ne na da Mi tro va, LMS, 1951, 368, 12: 99106. 25. De Bo vo ar, Si mon, Dru gi pol, II, pre ve la Mir ja na Vuk mi ro vi, BIGZ, Be o grad 1983 (dru go iz da nje). 26. Doj i no vi-Ne i, Bi lja na: Gi no kri ti ka: Is tra i va nja en ske knji ev ne tra di ci je, en ske stu di je, 1996, 5/6: 6385.
120
27. Do uns, Er nest: i vot i de lo Sig mun da Froj da, pre veo Vo ja o la no vi, No vi Sad, Ma ti ca srp ska, 1985. 28. u ri, Du brav ka: Po e zi ja, te o ri ja, rod: mo der ne i post mo der ne ame ri ke pe sni ki nje, Be o grad, Orion art, 2009. 29. u li ti ka po e zi je. Tran zi ci ja i pe sni ki eks pe ri ment, Be ri, Du brav ka: Po o grad, Ain, 2010. 30. En di er, Na ta li: e na: in tim na ge o gra fi ja, pre ve la Iva na Mak si mo vi-To mi, Be o grad, NNK In ter na ci o nal, 2010. 31. Fel mi na, 1995, 2: 173183. man, o a na: e ne i lu di lo, pre ve la Ana Go ro bin ski, Pro Fe 32. Fu ko, Mi el: Isto ri ja sek su al no sti: vo lja za zna njem, pre ve la Je le na Sta ki, Be o grad, Pro sve ta, 1982. 33. Gros, Eli za bet: Pro men lji va te la: ka te le snom fe mi ni zmu, pre ve la Ta tja na Po po vi, Be o grad, Cen tar za en ske stu di je i is tra i va nja ro da, 2005. 34. Ka kon struk ci ji. Te o ri ja i kri ti ka po sli je struk tu ra li zma, pre ler, Do na tan: O de ve la Sa nja er lek, Za greb, Glo bus, 1991. 35. Lu mi na, 1995, ki, Ja smi na: e ne i mo de li en sko sti u pro zi Mi li ce Mi i-Di mov ske, ProFe 2: 161168. 36. Mir na Bog, Be ko vi, Zo ran: Eros bol, e o grad, Rad, 1999. 37. Mi e, No trov, Ne nad: Dve du vi Sad, Sla vi ja, 1927. 38. Ne gi ti ma ci ja za bes ku ni ke. Srp ska neo a van gard na po e zi ja: po e ti ki iden ti te ti gri o rac, Ivan: Le li ke, No i raz vi Sad, Kul tur ni cen tar No vog Sa da, 1996. 39. Ora ka mo der na i en ska post mo d er na. Ro e nje vir tu al ne kul tu re, Za i-To li, Du brav ka: Mu greb, Na kla da Lje vak, 2005. 40. Pa tro po lo gi ja e ne, pre pi, a ra na / Skle vicky Lydia (ur.): An veo Bran ko Vu i e vi, Be o grad, Bi bli o te ka XX vek / Cen tar za en ske stu di je, 2003. 41. Ra du lo vi, Li di ja: Pol/rod i re li gi ja: kon struk ci ja ro da u na rod noj re li gi ji Sr ba, Be o grad, Fi lo zof ski fa kul tet, 2009. 42. Ru cis ro ma no pi sac: ogle di o pr vom li cu u ro ma nu, pre se, an: Nar ve la Je le na No va ko vi, Srem ski Kar lov ci No vi Sad, Iz da va ka knji ar ni ca Zo ra na Sto ja no vi a, 1995. 43. Sa gar da @ neo a van gar da, pre bol i, Mi klo: Avan ve la Ma ri ja Cin do ri in ko vi, Be o grad, Na rod na knji ga, 1997. fo lo gi ja eks pre si o ni sti ke pro ze, Be 44. Sto ja no vi-Pan to vi, Bo ja na: Mor o grad, Ar tist, 2003. 45. as get-Smir el, a nin i dr.: en ska sek su al nost, pre veo Ra do man Kor di, Be o grad, Za vod za ud be ni ke i na stav na sred stva, 2003. 46. u mo der na (73 poj ma), Be va ko vi, Mi ko: Post o grad, Na rod na knji ga / Al fa, 1995. 47. Sho ma le Ma lady. Wo men, Mad ness and En glish Cul tu re, 18301980, New wal ter, Ela i ne: The fe York, Pant heon Bo oks, 1985. 48. Vil la nu e va Gard ner Kat he ri ne, Hi sto ri cal Dic ti o nary of Fe mi nist Phi lo sophy, The Sca rec row Press, Inc., 2006. 49. , , . .: , , 2001.
121
A di sap pe a ring wo man. Aspects of fe ma le se xu a lity ex pres si ons in ju di ta al gos pro se

S um m a r y : The pa per stu di es se xu al ity of he ro in es in Ju di ta al gos pro se (no vels Trag ko e nja, 1987; Put u Bi ro bi dan, 1997; Kraj pu ta, 2004: col lec tion of es says Da li po sto ji i vot, 1995). It of fers ca te go ri es for ex pres sing se xu al ity (star ting from pu rely he te ro se xu al he ro in es, thro ugh se duc tres ses, pro sti tu tes, fri gid wo men to (ten ta ti vely un der stood to be) an drogyne su bjects), who wo uld in most of the ca ses pro ve un sta ble and fic kle. The pa per aims at de fi ning se xu al ity of the very act of wri ting from the aspect of tex tu al ity it self that is wri ting ta ken as a pos si ble form of ex pres sing ones own se xu al ity and a se ri es of hybrid ac ti ons that are ob vi o us in Ju di ta al goss let ter. Ke y w o r d s : neo-avant-gar de, post mo der nism, tex tu a lism, se xu a lity, iden tity, un sta ble su bject, wo man, body, he te ro se xu a lity, fem me fa ta le, pro sti tu te, sworn vir gin, bi se xu a lity, fri gi dity, an drogyne
122
123
UDC 821.162.1-6.09 Witkiewicz S.I
Zo ran e ri, Ba nja Lu ka, No vi Sad
Epi sto lo gra fi ja Sta ni sla va Ig na ci Vit kje vi a

Ap s t r a k t : Sta ni slav Ig na ci Vit kje vi, zva ni Vit ka ci (Sta ni s aw Ig nacy Wit ki e wicz, Wit kacy 1885-1939), je dan je od naj zna aj ni jih polj skih stva ra la ca u pr voj po lo vi ni XX ve ka. Bio je sli kar, ro ma no pi sac, te o re ti ar umet no sti i po zo ri ta, dram ski pi sac i fi lo zof. Ba vio se i fo to gra fi jom. U sva koj od po me nu tih obla sti bio je ino va tor. Iako je tvr dio da ne ume i da ne mo e da pi e pi sma, Vit ka ci ih je na pi sao ne ko li ko hi lja da! Pi sa nje pi sa ma je bi lo nje go va pa si ja, a odr a va nje kon ta ka ta pred sta vlja lo je nje go vu unu tra nju po tre bu. Do pi si vao se sa ve li kim bro jem lju di, sko ro sa svom in te lek tu al nom i umet ni kom eli tom ta da nje Polj ske. K lj u n e r e i:
epi sto lo gra fi ja (epi sto la, pi smo), Vit ka ci i nje go vi sa vre me ni ci, Polj ska iz me u dva svet ska ra ta
Im pre siv na je epi sto lo gra fi ja Sta ni sla va Ig na ci Vit kje vi a bro jem epi sto la ko je je upu tio, ali i ugle dom li no sti adre sa ta. Vit ka ci se do pi si vao sa is tak nu tim polj skim na u ni ci ma Ro ma nom In gar de nom (Ro man In gar den), Bro nji sla vom Ma li nov skim (Bro ni s aw Ma li now ski), Vla di sla vom Ta tar kje vi em (Wla di s aw Ta tar ki e wicz), kao i sa ne ma kim fi lo zo fom Han som Kor ne li ju som (Hans Cor ne li us). Kor ne li ju sa je sma trao svo jim ui te ljem, to kom e ti ri go di ne pre pi ske raz me nio je s nji me vi e od sto pi sa ma na ne ma kom je zi ku (Wit ki e wicz, 1979). Do pi si vao se sa pi sci ma i kri ti a ri ma, po red osta lih sa Ja ro sla vom Iva kje vi em (Ja ro s aw Iwas zki e wiz), Ro ma nom Ja vor skim (Ro man Ja wor ski), Bru nom ul com (Bru no Schulz) i Ste fa nom e rom skim (Ste fan erom ski). A tu su i mno gi dru gi, po zna ni ci i pri ja te lji. la epi sto lo gra fi je, ka ko je na zi va Ja nu De gler (Ja nusz De gler), bi Ipak, ko la je za Vit ka ci ja du go go di nja pre pi ska sa ocem, ko ji se le io u Lo vra nu. Oe va
124
pi sma su osta la sa u va na i ob ja vlje na (Wit ki e wicz, 1969). Vit ka ci je va pi sma ocu ni su sa u va na, njih je on sam uni tio po po vrat ku iz ra ta (Pr vog svet skog) u Za ko pa ne, kao i dru gu, obim nu, pri vat nu pre pi sku, me u ko jom i onu sa Ire nom Sol skom (Ire na Sol ska), de mon skom e nom; sa Ja dvi gom Jan ev skom (Jad wi ga czew ska), pr vom za ru ni com, ko ja se ubi la; kao i sa e sla vom Ok njinj skomJan Ko e njov skom (Cze s a wa Ok ni ska-Kor ze niow ska), svo jom po sled njom lju ba vlju. Vit ka ci je bez sum nje bio je dan od naj plod ni jih epi sto lo gra fa svo ga vre me na. Bro je i pi sma ko ja su se sa u va la, pri re i va i su na bro ja li vi e od 3000. Od tog ja do sa da je ob ja vlje na oko po lo vi na, ko ja je upu e na na 65 adre sa. U okvi ru bro Sa bra nih de la pla ni ra no je e tvo ro tom no iz da nje pi sa ma. Do sa da su iza la pr va dva to ma, u ko ji ma je pre pi ska sa e nom (Wit ki e wicz, 2005; Wit ki e wicz, 2007). mo ovih pi sa ma ima 1278. Sa cep ci ja Vit ka ci je vog de la usle di la je po sle Sta lji no ve smr ti, 1956. go di ne, Re da je uki nu ta cen zu ra ko ja je po sto ja la pre ma avan gar di. Ta da je do lo do pra ka vih ot kri a raz li i tih obla sti nje go vog de lo va nja. Po lja ci su po e li da ot kri va ju Vit ka ci ja naj pre kao dram skog pi sca, po tom kao ro ma no pi sca. Usle di lo je ot kri va nje ka ci ja kao sli ka ra, pre sve ga kao por tre ti ste i kao fo to gra fa, pa te o re ti a ra umet Vit no sti i kul tu re. Po tom i kao fi lo zo fa. Pi sma, ka ko to is ti u pri re i va i, ot kri va ju Vit ka ci ja kao o ve ka. Obi nog i vi dlji vog u sva ko dnev nom i vo tu. Ot kri va ju nje go vu pri vat nost, e sto naj in tim ni ju, jer ne ka da na ro i to u pi smi ma e ni zna da bu de iskren do gra ni ca eg zi bi ci o ni zma. Po ka zu je se u ra znim si tu a ci ja ma, ak i sme nim, kao i dra ma ti nim, iz mu en ve o ma ne pri jat nim te go ba ma i na ru e nim zdra vljem, a isto vre me no i he roj ski se bo re i sa sa mim so bom svo jim sla bo sti ma, po ro ci ma i stra sti ma. ka ci je va epi sto lo gra fi ja omo gu a va po gled na nje go vu stva ra la ku ra di Vit o ni cu i pra e nje pro ce sa na sta ja nja po je di nih de la: ro ma na 622 Bun go va pa da ili de mon ska e na (622 upad ki Bun ga czyli de mo nic zna ko bi e ta, 1910), Ra sta nak s je se ni (Po eg na nie je si e ni, 1927), Ne za si e nje (Ni e nasyce nie, 1930), Je di ni iz laz (Jed ne wyj ce, 1932), ras pra va o eks pe ri men ti ma sa nar ko ti ci ma, od no sno ras pra va o psi ho lo gi ji i na rod nom ka rak te ru, fi lo zof skih ras pra va, kao i mno go broj nih po le mi kih tek sto va u no vi na ma. Ot kri va te ko e s ko ji ma se su sre tao pri pi sa nju, bor bu sa po vre me nom stva ra la kom ne mo i. Ali i da je por tre te svo je oko li ne, ka ko po ro di ce i rod bi ne, ta ko i po zna ni ka i kli je na ta nje go ve fir me za por tre te, kao i tva e na, s ko ji ma su ga ve zi va le pro la zne ili traj ne lju bav ne afe re. mno Iz po je di nih Vit ka ci je vih pi sa ma ot kri va ju se pot pu no ne po zna te i nje ni ce i ga a ji, po ve za ni sa neo bi nom isto ri jom nje go vog bra ka sa Ja dvi gom Un rug do rug), ko ja se po ka za la kao vr lo to le rant na i str plji va, ko ja ga je vo le la i bi la mu (Un vr e na. pri
125
Evo pri me ra, iz pi sma ko je je na pi sao 21. mar ta 1923. go di ne: Vo lje na Ni ne ko, za sam do ao di rekt no ku i i obri jao se. ao mi je to to ni sam ura Iz vo dio ra ni je, jer mo ra bi ti da sam Ti iz gle dao fa tal no. Pio sam ce lu no sa dru tvom. Bi lo nam je u de sno, raz go vo ri su bi li vr lo bit ni. Go spo i ca L. je dva me po zdra vi la. Ne znam da li je na me ne lju ta, zbog ne e ga. Da nas sam za po eo No vi i vot za u vek. Mo lim Te, ne sma traj me za ja ni cu, ka da to, istin ski, ni sam. Bez C2H5OH ne bih se is po ve dao o pi od re e nim stva ri ma, to je bi lo de fi ni tiv no u po gle du na uki da nje da ljih ne spo ra zu ma. Ako Te sve ovo oko me ne bu de mu i lo, mo lim Te da me osta vi bez ima lo sa a lje nja, ko je mi ni je po treb no. Vi e o to me u pi sa ti (ni go vo ri ti). Si gur no zna da sam za Te be sud bin ski ve zan, ne kid sa Tvo je stra ne bio za me ne ka ta stro fa. Ipak, mi sli na se i da bi pre be. Ve ru jem da me do bro po zna je, ma da se i ni da bo lje po zna je onu ju lo i ju stra nu. Sa da je s tim ko na no go to vo. Vo leo bih ka da bi mi mo so lut no ve ro va la i raz um la me ne sa mo u i sto i vot nim okol no sti ap e ma i ne sa mo u pro se nim tre nu ci ma, ne go u ce li ni. Bez to ga mo e Tvo jim po stup ci ma ubi ti u me ni ono to je u od no si ma pre ma Te bi naj i stin ski je i e ga ne mam za dru ge. Da nas sam spa vao do pet. Sa da ra dim ko rek tu re, a su tra po i njem da sli kam. Pi em ti u dis kre ci ji (ni ko me ne vo ri!): Bo bi je iza zvao Gi lev skog i Gu a na dvo boj i imam uti sak da go ga ne mo gu od vra ti ti... se od to ka ci. (Wit ki e wicz, 2005: 3) Tvoj Vit A u pi smu od 27. ju na 1930. sto ji sle de e: Naj dra a Ni ne ko: To to pi e o svom zdra vlju i ne bri zi za sop stve ni i vot je okrut no. To ne kao no u sto mak. Ja sam za to kriv. Ja sno mi je, ka da bih je za me gao da bu dem nor ma lan mu, da bi bi lo bo lje. Pro blem je u sle de mo em: po to mi se Ti ne do pa da do volj no, mo ram da imam dru ge e ne, ga Ti ne e li da i vi. Ti, sa tvo jim tem pe ra men tom i spo sob zbog to no sti ma! Pra vi od me ne ubi cu, a ja znam da bih i ve i ta ko, mo rao da zim, da po lu dim, da bu dem ni ko i, na kra ju, kao naj bo lji iz bor, da Te mr iz vr im sa mo u bi stvo. I to zbog stva ri ko je ne pri pa da ju vo lji po sled nja za vi si, ali po ce ni sve ga, jer ne mo gu da i vim u za tvo ru. Pri tom, ja be vo lim, ho u da bu dem s To bom, e znem za To bom, itd. Mo e Te
126
da za mi sli mo je sta nje, po sle ta kvog pri zna nja: po ho va ni kem bi i u ti ga nju. Pre kli njem Te, pro me ni to. i vot bez te be za me ne je okru tan. Na sa mu po mi sao da Te be ne ma, ob u zi ma me za pre pa e nje. Ne mo gu vi e da pi em. St. (Wit ki e wicz, 2007: 217) Iz Vit ka ci je vih pi sa ma bo lje e se upo zna ti on sam i raz um ti, a pri tom e se e aj no pro me ni ti nje go va sli ka ko ja po sto ji ve du go za hva lju ju i ne ga tiv noj le zna gen di ko ja pra ti nje go vu bi o gra fi ju. Vit ka ci je va pi sma ima ju sa svim pri va tan ka rak ter. Ni su knji ev na, iz u zev ne ko li ko fi lo zof skih pi sa ma, ni ka da ni su pi sa na s na me rom da bu du ob ja vlje na. Po mi sao da bi ne ko u bu du no sti mo gao da ko pa po nje go voj pre pi sci bi la mu je u su ti ni od boj na i ne pod no lji va. Svo ju su pru gu je u pi smi ma mo lio da uni ti nje go va pi sma, me na na vre me pro ve ra vao je da li to ra di. Ne skri va za pre pa e nje da bi ta i s vre pi sma mo gla pa sti ne kom stran cu u ru ke. Po sto jao je jo je dan raz log ovom stra hu ji po ti e iz nje go vog ne pri ja telj skog sta va pre ma bi og fi zmu u kri ti ci i knji ev ko ra nim is tra i va nji ma, pro tiv ko jih se bo rio u svo jim po le mi ka ma. Ipak, po sto ji i dru ga, vr lo prak ti na stra na ovih pi sa ma. Vit ka ci je ret ko uzi mao pir za pi sa nje li sto va, ne go je po se zao za onim to mu je pri ru ci; pi sao je na ist pa ne kom ko ma du har ti je, na ne kom slu aj nom sve nju, vr lo e sto na dru goj stra ni svog ru ko pi sa ili ma i no pi sa, na ra u ni ma i pi smi ma ko je je do bi jao iz raz li i tih bi, itd. De a va lo se da je ko ri stio raz gled ni ce ko je mu je ne ko po slao, pre pra vljao slu su, me njao i do pi si vao ne ke re i, pot pi si vao se i slao ih raz li i tim oso ba ma, je adre sma tra ju i to do brom za ba vom. rak ter i duh pi sa ma po ka zu ju da Vit ka ci pi e na br zi nu, u gro zni ci, bez ve li Ka ke bri ge za is prav nost pra vo pi sa i sti la. Ret ko da uop te ne to pre pra vlja ili me nja; isto vre me no, e sto do pi su je na mar gi na ma. Nje go va epi sto lo gra fi ja sa dr i i vot nost i spon ta nost, kao u ne kim for ma ma nje go vog stva ra la tva, po put ad hoc iz mi lje nih pe smi ca, cr te a na naj ud ni jim raz gled ni ca ma i u dru tvu nad re al nih pot pi sa, fo to gra fi je na ko ji ma je sni mao se be i pri ja te lje, mu zi ke im pro vi za ci je tzv. plju ske ma ko-pri ja telj ski he pe nin zi (Mi ci ska, 1992: 74). i glu Sli an stil je imao i u knji ev no sti ne spor no bri ljiv, ma da po ne kad i alj kav, ji se od li ku je pri li no slo bod nim re dom re i, ali kad tre ba i vr lo pre ci znim. To ko je upra vo ka rak te ri sti ka go vor nog je zi ka, ko ji je po ne kad i do sa dan i emo ci o na lan, pun ko lo kvi ja li za ma, kao i vul gar nih re i i gru bih psov ki. Sme nju ju se ozbi ljan pre sme hom, ozbilj nost s iro ni jom, gro tesk ne je zi ke a le s in tim nim is po ve ton sa pod sti ma (e ri, 2006)
127
U pi smi ma, kao i u knji ev nom stva ra la tvu, na de lu je neo bi na je zi ka in ven ci ja, pro na la e nje re i i na klo nje nost eks pe ri men ti ma sa je zi kom. Sklo nost da se na ru a va ju pra vi la or to gra fi je i re i pi u fo net ski, kao to su zah te va li fu tu ri sti, ili tra ga za iz go vo rom po je di nih re i na na in ka ko to i ne de ca. Ko ri sti ar go ne i pse u do ar go ne (Wit ki e wicz, 1977). Pred met igre za Vit ka ci ja bi li su svi for mal ni ele men ti pi sma. Bio je pro tiv kon ven ci o nal no sti, ko ja ga je ner vi ra la, kao i sve to je bi lo obi aj na nor ma ili ba nal ni ste re o tip. Iz u zev u ofi ci jal noj ko re spon den ci ji, u pi smi ma oso ba ma u ko je je imao po ve re nje, ce re mo ni jal ne for mu le po zdra va i pi sa nja pre pra vljao je, pod sme vao im sto jao je da ih pro me ni, obo ga ti ili cilj no upro pa sti. Po i njao je ve od adre se, se, na raz bi ja ju i usta lje ni po re dak, na sto jao je da joj da in di vi du al ni iz raz. o bla e nji ma re i, za i nje nih auto ir ni jom, sar ka zmom i hu U svim tim pre o mo rom, ni je te ko pre po zna ti Vit ka ci ja sa fo to gra fi ja, na ko ji ma on pra vi raz li i te gri ma se, po zi ra u ka u boj skom ode lu, ob u en kao ban dit, su di ja, vam pir ili pre ru en u ne ku po zna tu li nost. Po zna ta je nje go va spo sob nost imi ta ci je i glu ma ta nja (Fran czak; Oko o wicz, 1986). Sli nu ulo gu ima la je za Vit ka ci ja i ko re spon den ci ja sa ja te lji ma ona je bi la na sta vak nje go vog te a tra i vo ta, ko ji je sve vre me oko se be pri ga ni zo vao i u ko jem je bio je di ni re i ser i glav ni glu mac. U Vit ka ci je vom te a tru or i vo ta e sto se bri sa la gra ni ca iz me u igre i i vo ta ta ko da je po ne kad do la zi lo do ne ra zu me va nja, kon fli ka ta i pre ki da nja kon ta ka ta. Za nje ga je to bio obi no test za ose aj hu mo ra, pod ra zu me va ju u lo jal nost ili pri ja telj sku oda nost. Na ta kvu pro bu psi ho lo ke iz dr lji vo sti adre sa ta su sta vlja la pi sma na mer no uvre dlji va ili ko ja su sa dr a la di rekt ne alu zi je na nje go vu li nost. Po gre no bi bi lo tvr di ti, ka ko je to pri me tio De gler, da pi sma uka zu ju sa mo na Vit ka ci je vo bu da la sto li ce ru ga la ko, vi ca sto, mi sti fi ka tor sko, ko je ui va u ne pre sta nim auto kre a ci ja ma. Ot kri va se u nji ma i dru go li ce ma lo zna no ili ak uop te ne po zna to. Li ce ne sre nog o ve ka i onog ko ji tr pi, iz mu e nog onim to ga je po tre fi lo, ko ji dra ma ti no pre i vlja va gu bi tak sna ge i zdra vlja, ko ji se rve sa pri zem nim i vot nim pro ble mi ma, ko ji pri re u je se bi raz li i te sum nje i ose aj kri vi ce pre ma bli skim oso ba ma. To je li ce o ve ka ko ji i po red to ga to je bio zver ski drug, uvek okru en ro jem pri ja te lja i po zna ni ka, bol no ose a svo ju sa mo u (De gler, 2009: 324). to ga fi lo zof Jan Le inj ski sme ta me u fi lo zo fe me ta fi zi kog ne mi ra Za ka ci se go di na ma do pi si vao sa ne kim oso ba ma, a u (Leszczyski, 1957: 93-94). Vit hu da mu one ne od go vo re, ma kar sa mo ne ko li ko re i, slao im je go to ve for mu stra la re u pi smi ma-od go vo ri ma, gde je bi lo do volj no sa mo da se pot pi u i po a lju mu zad. Tra io je raz u me va nje, ljud sku to pli nu, ute hu, do ka ze pri ja telj stva i opro taj na je sla bo sti i stra sti. Bor ba s nji ma je lajt mo tiv mno gih pi sa ma. Ta ko e mo u za svo ma pro na i, vr lo e sto, sa mo o be a nja o pre stan ku pu e nja i uz dr a va nju od al ko nji
128
ho la. Uz obe a nje da e na pu sti ti po ro ke, tran spa rent na je Vit ka ci je va sprem nost za ot po i nja nje No vog i vo ta sa Ve li kom Ska lom (Wit ki e wicz, 1981: 108). To je li ce o ve ka du bo ko ose tlji vog, na bra ja da lje De gler, o ve ka ko ji se skri va pod iro ni nom ma skom i do set ka ma. Ali e sto uspe va bez ustru a va nja da tu ma sku od ba ci, po sti u i ta ko iz u zet nu iskre nost i sa svim in tim no pri zna nje (De gler, 2009: 325). je to sa mo li ce ego i ste, op sed nu to is klju i vo sop stve nim do i vlja ji ma i Ni ble mi ma. Pi smo, pre ma te o ri ji Ste fa ni je Skvar inj ske (Skwarczyska), pred pro sta vlja pro stor li ne is po ve sti, ise ak su sre ta sa i vo tom, ali i sna gu in te re sa i od no sa sa adre sa tom (Skwarczyska, 1937: 38). U svo joj ko re spon den ci ji Vit ka ci po ka zu je mno tvo i ve za in te re so va no sti, kao i bri ge za tu e zdra vlje, a lje le kar ske re cep te, itd. kje vi e va pi sma su ta ko e iz u zet no sve do an stvo o nje go voj li no sti. Sva pi Vit sma su obe le e na sna nim i gom nje go ve in di vi du al no sti. Po put Vi e stru kog por tre e nog u ka bi ne tu ogle da la, ko ji po ka zu je ne ko li ko od ra za nje go vog li ca, ta ko ta, ura ra a va ju nje go ve raz li i te unu tra nje pro fi le, pri bli a va ju psi hi ke ka rak te i ona od ri sti ke. Ot kri va ju su prot no sti ko je su se ki da le u nje mu, ne spo ko je ko ji su ga mu i li, sta ja li te ak te ret, uti ca li na pro me nu ras po lo e nja i de pre siv na sta nja. Spa sa vao po se od to ga zbi ja ju i a le i ru ga ju i se sa mom se bi. Auto i ro ni ja i auto kri ti nost su na od cr ta li no sti ko ji ma, pa ra dok sal no, pra vi dru tvo ne pod no e nje kri ti ke u jed ci jal nim i pri ja telj skim kon tak ti ma. Tu je, oi gled no, bio pre os tljiv i bor be no je ofi e a go vao na ne na klo nje ne oce ne i su do ve; ta ko je ste kao ka rak te ri sti ku me ga lo ma re na. Ali, isto vre me no, u pi smi ma iz la zi na kraj sa bez iz gled nom de he ro ji za ci jom sa mog se be. Uspe va da bu de iskren, ak do bo la, dok se is po ve da o svo jim gre ka ma, ra zi ma i sram nim sla bo sti ma. Te dvo stra no sti Vit ka ci je ve li no sti opi sao je Ste fan po man (Ste fan Szu man), uka zu ju i da je gri ma sa bi la je dan od naj ka rak te ri sti ni jih u nje go vih ge sto va, a su ti na i vo ta pat nja (Szu man, 1973: 79). Naj ve u vred nost ima ju upra vo pi sma e ni, ko ja se mo gu i ta ti na vi e na i na. ga, psi ho lo ki do ku men ti, i ne mo gu se po re di ti ni sa im u polj skoj Ona su, pre sve knji ev no sti (Rad zi won, 2005). Vit ka ci je va ko re spon den ci ja sa e nom, Ja dvi gom Un rug, ob u hva ta 1258 pi sa ma, raz gled ni ca, do pi sni ca i te le gra ma, pi sa nih od 21. ta 1923. do 15. sep tem bra 1939. go di ne. Iz u zet na vred nost ove ko re spon den ci mar je je i u to me to je Vit ka ci u svo jim pi smi ma ozbi ljan do gra ni ca eg zi bi ci o ni zma i ti ra e nu sko ro kao is po ved ni ka, ko jem mo e da pri zna svo je naj skri ve ni je mi sli i tre in tim ni je do i vlja je. Ova pi sma pred sta vlja ju sve do an stvo kom pli ko va ne ul ne naj ve ze dvo je lju di, i ji je brak pre tr peo te ke pe ri o de, ali je is tra jao. To je, isto vre me no, go cen iz vor sa zna nja o Vit ka ci je vom i vo tu i stva ra la tvu, auten ti an psi ho lo ki dra ku ment, ko ji go vo ri o ne u o bi a je noj li no sti o ve ka i umet ni ka. Pi sma se i ta ju do sci nant na auto bi o graf ska po vest, sa iro ni jom i hu mo rom. kao fa
129
ta jo pred sta vlja ovaj ogro man epi sto lo gra fi ki ma te ri jal, ko ji je na stao kao re zul tat op te Vit ka ci je ve skrip to ma ni je? Si gur no ni je znak vi ra fi ni ra ne umet no sti pi sa nja pi sa ma, kao to to bi va u slu a ju pre pi ske ve i ne ve li kih pi sa ca. Vit ka ci ni je bio zna a jan epi sto lo graf. Pi sao je pi sma spon ta no, ne bri nu i o for mi, i ne sma tra ju i ih za knji ev nu pro bu. Lak e mi je da na pi em ras pra vu, ne go pi smo, ob ja nja vao je In gar de nu (In gar den, 2002: 23), a Kor ne li ju su je pro sto pri znao: U pi smi ma se uvek idi ot ski is po ve dam, ne mo gu pro tiv to ga (Wit ki e wicz, 1979: 145). A ipak po red ne pro ce nji vih fak to graf skih i do ku men ta ci o nih ni jan si Vit ka ci je va ko re spon den ci ja ima jo nu vred nost. Ba kao i sva ka oblast ko jom se ba vio, pod jed na ko i ova, od li ku je jed se ori gi nal no u. Sa dr i u se bi ne to li no i iz u zet no, a pre sve ga po ku aj pre lo ma nor mi ra ne (ak ko di fi ko va ne u pre pi sci) for me pi sma, nje nih a blo ni zo va nih od red ni ca, is pu nja va ju i ih no vim, ne retko o ki ra ju im re e nji ma. Ce la Vit ka ci je va ko re spon den ci ja, bez sum nje, pred sta vlja ve li ko de lo, most iz me u nje go vog i vo ta i knji ev nog stva ra la tva.
LITERATURA
1. De gler, Ja nusz: Wit ka ce go por tret wi e lo krotny, War sza wa 2009. 2. e ri, Zo ran: Vit ka ci je va Lu da lo ko mo ti va : iz me u po zo ri ta i fil ma, No vi Sad 2010. czak; Oko o wicz: Pr 3. Fran ze ciw Ni co ci. Fo to gra fie St. I. Wit ki e wic za, Krakw 1986. gar den, R., Wit ki e wicz, S., Ko hal ski), War sza wa 4. In re spon den cja fi lo zo fic zna (red. B. Mic 2002. 5. Leszsczyski, Jan: Fi lo zo fia me ta fizyczne go ni e spo ko ju, u: Wit ki e wicz, Sta ni s aw Ig nacy, Cz o wek i twr ca, War sza wa 1957. 6. Mi ci ska, An na: Auto por tret Al co fo ra do. O ko re spo nden cji Sta ni s a wa Ig na ce go Wit ki e wic za, Na G os, 1992, nr. 8. zi won, Ma rek: Listy do ony, Wit ki e wicz, Sta ni s aw, Ig nacy, Ga 7. Rad ze ta Wybor cza, 19.09. 2005, http://wyborcza.pl/1,75517,2924205.html. 8. Skwarczyska, Stefania: Teoria listu, Lww 1937. 9. Szuman, Stefan: Stanisaw Ignacy Witkiewicz, u: Konspiracyjna publicystyka literacka 19401944. Antologia, Krakw 1973. 10. Witkiewicz, Stanisaw: Listy do sina (red. B. Danek-Wojnowska i A. Miciska) Warszawa 1969. 11. Witkiewicz, Stanisaw Ignacy: Dziea zebrane. [Tom 19:] Listy do ony (1923-1927), (red. Anna Miciska i Janusz Degler), Warszawa 2005. 12. Witkiewicz, Stanisaw Ignacy: Dziea zebrane. [Tom 20:] Listy do ony (1928-1931), (red. Anna Miciska i Janusz Degler), Warszawa 2007.
130
13. Witkiewicz, Stanisaw Ignacy: Wiersze i rysunki (red. Anna Miciska i Urszula Kenar), Krakw 1977. 14. Witkiewicz, Stanisaw Ignacy: Listy do Bronisawa Malinowskiego (red. T. Jodeka-Burzecki), Warszawa 1981. 15. Witkiewicz, Stanisaw Ignacy: Listy do Hansa Corneliusa (red. H. Kunstmann), Przegld Humanistyczny, 1979, nr. 6.
Sta ni slav Ig nats Vit ki e vicz's Epi sto lo graphy

S um m a r y : Sta ni slav Ig nats Vit ki ev icz cal led Vit kaczy (Sta ni s aw Ig nacy Wit ki e wicz, Wit kacy 1885-1939), is one of the most out stan ding Po lish ar tists from the first half of the 20th cen tury. He was a pa in ter, a no ve list, a the or e ti cian of art and the a tre, a playwright and a phi lo sop her. He was also a photographer. He was a pi on e er in every of the men ti on ed fi elds. Alt ho ugh he cla im ed that he co uld ne it her wri te let ters nor knew how to do so, Vit kaczy wro te tho us ands of let ters! Wri ting let ters was a pas sion of his, whi le ma in ta in ing con tacts was his in ter nal need. He cor re spon ded with a lar ge num ber of pe op le, al most every mem ber of the for mer Po lish in tel lec tual and arts ell te. K ey w o r d s : Epi sto lo graphy (epi stle, let ter), Vit kaczy and his con tem po ra ri es, Po land bet we en the two World Wars
131
UDC 930.85(450.341)
Na da Sav ko vi, No vi Sad
Uti sak ve ne ci je
Uka zu je se na ra zno vr stan i in ten zi van po zo ri ni i vot Ve ne ci je, ko ja je u XVII sto le u bi la po zo ri ni cen tar Evro pe; na nje nog naj po zna ti jeg dram skog pi sca Kar la Gol do ni ja, jed nog od osni va a gra an skog po zo ri ta u Evro pi, ko ji je uspe no re for mi sao ko me di ju del ar te, po to je u svo jim de li ma iz ra a vao kla snu svest, men ta li tet i eti ku gra an stva; na uti caj ko ji su grad i pi sac ima li na Ema nu il a Jan ko vi a, oca srp ske dra me.
Ap strakt: K lj u n e r e i : Ve ne ci ja, Kar lo Gol do ni, Ema nu il Jan ko vi, uti caj po zo ri nog i vo ta, Ter gov ci, ozbilj na ko me di ja
Ita li jan ska knji ev nost, kul tu ra i umet nost uti ca li su na na e pi sce ko ji su bo ra vi li u Tr stu ili Ve ne ci ji, stu di ra li u Ita li ji, ili pu to va li u ovu ze mlju. Do si tej je imao gu nost da pri li kom pu to va nja po Ita li ji, od se ve ra ka ju gu, upo zna i ita li jan mo sku ba ti nu i kul tu ru, kao i na in i vo ta. Ser o Bo na ca pre do a va da je Do si te je va kul tur na za vi snost od ita li jan skog je zi ka tra ja la de se tak go di na, do nje go vog be kog bo rav ka (1771-1776), ka da je na u io ne ma ki i fran cu ski je zik (Bo na ca, 1990: 318). On sma tra da je ita li jan ska kul tu ra ima la pri mar nu ulo gu za du hov ni pre o kret mla dog Do si te ja ka kul tu ri Za pa da (Bo na ca, 1990: 321). Pa vle So la ri kao i Do si tej pre vo di jed no de lo Fran e ska So a ve, nje go vu Zlat nu knji i cu (So la ri, 1813), ko ja, ko pod na slov na go ve ta va, sa dr i gra an ske i hri an ske du no sti o ve ka i pra vi ka la u ti vo sti. Vi en ti je Lju ti na je 1794. sa i nio gra ma ti ku ita li jan skog je zi ka, ko ja je sa dr a va la i re nik, mo li tvu i ne ke dru ge pri lo ge (Lju ti na, 1794). Vi en ti je Ra ki, ji je du e i veo u Tr stu, na sto jao je, ta ko e, da do pri ne se po zna va nju dve ju kul tu ko ra i nje nih na ro da, pa je 1810. ob ja vio ilir sko-ita li jan ski re nik (Ra ki, 1810), na stao
132
na osno vu knji ge Bar to lo mea Bo ro ni ja. Be se dov nik ili ri e sko-ita li an ski1 kon ci pi rao je kao prak ti ni pri ru nik ne sa mo za ue nje ita li jan skog je zi ka ne go i za kul ti vi san na in go vo ra, le po i pra vil no pi sa nje, kao i u ti vo po na a nje, gra ma ti ka obi lu je te mat ski ra zno vr snim na po me na ma i di gre si ja ma. Mno gi na i pi sci onog vre me na go vo re ita li jan ski je zik: Do si tej, Mu ic ki, Jan ko vi, Ra ki, So la ri, Do e no vi, Jo a kim Vu ji, Vi en ti je Lju ti na, Jo van Pa i i dru gi. Sa va Te ke li ja u svo jim me mo a ri ma s po no som is ti e da je znao i ita li jan ski je zik (Te ke li ja, 1989: 72). Naj u o lji vi ji uti caj ita li jan ska knji ev nost je ima la na pe sni ka Jo va na Do e no vi a, pi sca pr vih so ne ta u srp skoj knji ev no sti. Stu di ra nje u Pa do vi, po tom i bo ra vak u Tr stu, osta vi li su tra ga na for mi ra nje Do e no vi e vog po gle da na svet i na nje go vo li te rar no-estet sko obra zo va nje; do me ti i pe sni ka tra di ci ja ita li jan skog pe sni tva su in spi ra ci ja, uzor i la zi te za nje go ve pe sme. po Na i knji ev ni ci su bi li pod uti ca jem uglav nom se ver no i sto nog de la Ita li je, od no sno pod uti ca jem kul tu re ne ka da nje Mle ta ke re pu bli ke. Ita li ja je u XVI II sto le u 2 bi la raz je di nje na i u pod re e nom po lo a ju u od no su na ve li ke si le po put Fran cu ske, pa ni je i Austri je. Ide je evrop ske pro sve e no sti pro di ru za hva lju ju i po je di na nim, nim na sto ja nji ma, ve za ma i is traj no sti ue nih po je di na ca, a glav ni za mah do bi li ja ju od sre di ne sto le a; ostva ri le su sna an uti caj na ita li jan sku knji ev nost onog vre me na. Ne ke oso be no sti ilu mi ni zma (ita li jan ski ter min za pro sve e nost), po put ti mi zma, ko smo po li ti zma, isti no lju bi vo sti, uoa va ju se i u de lu Kar la Gol do ni ja. op Nje go ve ko me di je su osta vi le upe a tljiv uti caj na mno ge evrop ske knji ev no sti pa i na na u. Kar lo Gol do ni je za slu an za re for mu te a tra u nje go voj Ve ne ci ji, ko ja se pro i ri la i na dru ge de lo ve Ita li je. Kao je dan od osni va a gra an skog po zo ri ta u Evro pi, uspe no je re for mi sao ko me di ju del ar te, po to je u svo jim de li ma iz ra a vao kla snu svest, men ta li tet i eti ku gra an stva. Uti caj Ve ne ci je, ko ja je u XVII sto le u bi la cen tar po zo ri nog i vo ta Evro pe ne sa mo na umet ni kom pla nu, ne go i u po gle du or ga ni za ci je po zo ri nog ra da, kao i
1 Knji ga Bar to lo mea Bo ro ni ja Il Di a log hi sta ita li a no-te de sco, os sia Rac col ta di mol ti di a log hi fa mi gli a ri ..., ob ja vlje na je u Mi la nu 1794. go di ne. Ra ki je upo tre bio ita li jan ski deo iz Bo ro ni je ve zbir ke uobi a je nih di ja lo ga, ko ji je, go to vo u ce li ni, pre veo na srp ski je zik. Ne ma ki tekst je, na rav no, pot pu no iz ba en, a od ita li jan skog tek sta ne do sta je sa mo 16 Le sin go vih ba sa na; no, ne zna se da li ih Ra ki ni je pre veo ili ih je So la ri, ko ji je ne za vr e ni Ra ki ev ru ko pis po pra vio i pri pre mio za tam pa nje, iz o sta vio zbog obim no sti. Be se dov nik ili ti raz go vor nik sa dr i kom pli men te, od no sne fra ze ko je se upo tre blja va ju pri li kom po se ta, za tim iz ra ze ko ji se ko ri ste u sva ko dnev nom raz go vo ru ili u uobi a je nim o ve ko vim rad nja ma, po slo vi ce, na ra vo u e ni ja, mo ral na pra vi la, pri i ce i aneg do te, uput stva za pi sa nje pi sa ma, kao i so bra ni je ra znih pi sa ma. Knji ga ne sa mo to je bi la je dan od pr vih na ih pri ru ni ka za ue nje ita li jan skog je zi ka ne go je isto vre me no bi la i ne ka vr sta bon to na. Ovo obim no de lo od 336 stra na ve ro vat no bi osta lo u ru ko pi su da ni je bi lo za la ga nja Pa vla So la ri a, ko ji je na pi sao pred go vor i uvod, u ko jem je ob ja vio i od lo mak iz svo je Je ro gli fi ke. 2 Bor ba za uje di nje nje Ita li je za vr e na je 1870. go di ne uni te njem pap ske sred nje ve kov ne dr a ve i pa ja njem Ri ma Ita li ji. pri
133
teh ni kih mo gu no sti, bio je zna a jan za na sta nak dram ske knji ev no sti kod nas. Gol do ni na vo di da je u Ve ne ci ji u nje go vo vre me bi lo se dam po zo ri ta; uglav nom su do bi la ime na po sve ci ma iz od go va ra ju e u pe, od no sno pa ro hi je u ko joj su se na la vo to o pi sa ni ju ta zi la. Jo a kim Vu ji u svom i ko e pi e da Ve ne ci ja ima se dam po zo ri ta, od ko jih je Te a tar Fe ni e naj zna me ni ti ji i ne ma mu rav nog u ce loj Evro pi. Gol do ni je sma trao da je Ve ne ci ja, ko ja je ima la sna an gra an ski sta le i in ten zi van po zo ri ni i vot, je din stven grad ko ji ne li i ni jed no me dru go me. Na Gol do ni ja je naj sna ni ji uti sak osta vljao u de san po gled: vr lo pro stra no pod ru je oto i a ko je ta ko li je po pri bli u ju i sje di nju ju mo sto vi, pa vam se i ni da vi di te kop no po dig nu to nad rav ni com, a sa svih stra na pla e ga bes kraj no mo re ko je ga okru u je. Opi su je ga kao ve o ma iv grad: le ti na Tr gu sv. Mar ka ima sve ta i da nju i no u, a i vot ne na mir ni ce mo gu da se ku pe u po no kao i u pod ne. Grad ima jav no osve tlje nje, osve tljen je fe nje ri ma no u, du a ni su ne pre kid no otvo re ni do de set sa ti uve e, ne ki se za tva ra ju u po no, a ne ki se uop te i ne za tva ra ju. Pa vle So la ri Ve ne ci ju opi su je kao ve lik grad, sa 160.000 i te lja, od ko jih su de set hi lja da Je vre ji. Ve ne ci jan ci ko ri ste gon do le, la ga ne udob ne u no ve, po red ri mo ka to li kog pa tri jar ha u gra du bo ra vi i po je dan gr ki i jer men ski epi skop. Ve ne ci ja ima 71 cr kvu, vo to o pi sa ni ju pi 53 ma na sti ra i 23 bol ni ce. Jo a kim Vu ji u svom i e da Ve ne ci ja ima 150.000 i te lja. Na kon po se te Ve ne ci ji Vu ji je za di vlje no na pi sao da bi ostao u ovoj - , (Vu ji, 1833: 204). Kra jem XVII ve ka Ve ne ci ja je ima la ne ma nje od 17 jav nih po zo ri ta. Za e me dia zde set go di na pri ka za no je vi e od 400 ko ma da: bi la su to de la iz an ra com te, tra dellar ge di je i me lo dra me. S po ja vom virtu oz i raz vo jem ma i ne ri je sve vi e je do la zi la do iz ra a ja sklo nost ka spek ta ku lar no sti. (Bek, 1998: 86). Pr vo po zo ri te sa lo a ma otvo re no je za pu bli ku u Ve ne ci ji 1636, to je Te a tro San Ka si an (S. Cas sian), osno van 1629; to je bi lo i pr vo jav no po zo ri te na Za pa du, ova oper ska ku a je bi la vla sni tvo po ro di ce Tron. Od 1637. do 1642. otvo re no je pet oper skih ku a u Ve ne ci ji. Te a tro San Mo i ze bi la je pre sti na oper ska ku a; ra di la je od 1640. do 1818. go di ne (na la zi la se u bli zi ni Pa la te u sti ni jan); u njoj se igrao oper ski re per to ar, a ka sni je i ope re bu fe (ope ra buf fa). Od se dam ve ne ci jan skih ve li kih po zo ri nih ku a obi no su dva po zo ri ta pri ka zi va la ozbilj na de la, dva su da va la ko mi ne ope re, a tri su igra la ko me di je (Gol do ni, 1971: 34). Pre iz grad nje Te a tra Fe ni e (1792), ne ka da pr vo po zo ri te po zna aj nom re a tro o va ni Kro zo sto mo (1678) (po per to a ru u Ve ne ci ji bi lo je Te zo ri te Iva na Zla to u stog), u ko jem je ka ri je ru za po eo Me ta sta zio sa svo jim dra ma ma i Fa ri ne lo kao pe va, a Gol do ni je pi sao li bre ta po to su se u ovom po zo ri tu da va le oper ske a tro Ma li bran, po pred sta ve. Da nas je to Te zo ri te na zva no po ne ka da slav nom so pra nu Ma ri ji Ma li bran. Za tim pri mat pre u zi ma Te a tro San Be ne dik to, po zna to po,
134
ta ko e, ope ra ma. Da nas je to po zo ri te Te a tar Ro si ni. Jed no od naj zna aj ni jih po zo ri ta XVI II sto le a u Ve ne ci ji bi lo je i Te a tro San Sa mu e le, sa ko jim je od 1734. sa ra i vao Gol do ni u pr vim go di na ma svog knji ev nog ra da i i ji je di rek tor bio od 1737. do 1741. Te a tro San Sa mu e le je bi lo teatar pre po zna tljiv po ko me di ja ma, ko mi nim ope ra ma, ali i tra ge di ja ma, vla snik je bio Mi ke le Ven dra min. Za Te a tro SantAn e lo Gol do ni pi e: ni je bi lo oso bi to ve li ko pa je ma nje za ma ra lo glum ca, ali je ipak mo glo da pri mi do volj no gle da te lja da se iz nje ga iz vu e pri stoj na do bit (Gol a tro SantAn e lo, ko do ni, 1971: 205). Gol do ni je od 1748. do 1753. pi sao za Te a tro San je je bi lo po zna to po ope ra ma i ko me di ja ma, a po tom je 1753. pre ao u Te Lu ka (naj pre na zva no ime nom San Sal va dor ili Te a tro Ven dra min); ovo po zo ri te osno va no je 1622, a re kon stru i sa no 1652; ima lo je dvo ra nu pro stra ni ju od dvo ra ne zo ri ta SantAn do ni sma tra: sto ga su jed no stav ne i ose tlji ve rad po e lo, pa Gol nje, pro fi nje na glu ma, a le i uvjer lji va ko mi ka mno go gu bi li od svo je vri jed no sti (Gol do ni, 1971: 271). Te a tar je pri pa dao Ven dra mi nu, bio je po znat po oper skim pred sta va ma i ko me di ja ma. Da na nji Te a tar Gol do ni u Ve ne ci ji je ne ka da nje po zo ri te San Lu ka. Po red stva ra nja no vog po zo ri ta, Gol do ni je na sto jao da po u i oso be ko je ne vo le i ta ti, i to ta ko da s po zor ni ce u ju mi sli i opa ske ko je bi im u ka kvoj knji zi bi le do sad ne. (Gol do ni, 1971: 226) Sma trao je da ko me di ja mo ra bi ti ko la i vo ta, da mo ra pri ka zi va ti ljud ske sla bo sti za to da bi ih is pra vi la i sto ga ne smi je iz vrg nu ti r tvo va nju ne sret no po tom stvo pod iz go vo rom da ti me na gra u je vr li nu (Gol do ni, 1971: 234). Ve ne ci jan ske po zo ri ne dru i ne su je sen i zi mu pro vo di le u gra du, se zo na je po i nja la u ok to bru, za te a tre ko ji su pri ka zi va li ko me di je, dok su u oper skim ku a ma pro be po i nja le u no vem bru, a za vr a va la se kar ne va lom. S pro le a su glu ma ke dru i ne od la zi le u un tra njost, gde su igra le i to kom le ta. Obi aj je bio da ko me di je ima ju tri i na, da pred sta va tra je dva i po sa ta (Gol do ni, 1971: 225). Ne ke uspe ne pred sta ve igra ne su i po tri de se tak pu ta iz ve e ri u ve e (Gol do ni, 1971: 212), pa ne u di to je Gol do ni za jed nu se zo nu na pi sao ak e sna est ko me di ja. No, upr kos od la sku ve ne ci jan skih po zo ri nih tru pa, pred sta ve su se igra le i to kom le ta i pro le a, jer su grad po se i va le tru pe iz dru gih me sta. Po zo ri ta u Ve ne ci ji su do pri ne la i re nju no vih kul tur nih mo de la i do ni ih dru tve nih slo je va. Me u te a tri ma je po sto ja la ve li ka kon ku ren ci ja; u jed nom pi smu iz 1754. go di ne grof Ste fa no Kar li pi e da se na tr go vi ma, uli ca ma, ka fe i ma, ku a ma i ka zi ni ma u Ve ne ci ji ni ta dru go ne u je do gra ka nje ko me di ja. On za pa a: C una san gu i no sa ga ra fra SantAn e lo i San Lu ka.)3 ge lo e San Lu ca. (Kr va va se tr ka vo di iz me u po zo ri ta SantAn ku ren ci ja me u ve ne ci jan skim po zo ri ti ma uti ca la je na stva ra nje istin skog Kon tr i nog od no sa iz me u njih, a iz me u pi sa ca, kao i iz me u po zo ri nih dru i na, po sto ja lo je sna no su par ni tvo.
3 Te a tro Ve ne to, a cu ra di G. A. Gi bot to, Gu an da, Par ma 1960, LXI II.
135
U XVI II ve ku Ve ne ci ja je i da lje i vo kul tur no sre di te, s ko jim su se je dva mo gli me ri ti dru gi evrop ski cen tri. Po zo ri ni i vot u Ve ne ci ji uti cao je na ro do na el ni ka no vi je srp ske dram ske knji ev no sti, kao to to u svo jim za pi si ma po tvr u je gov ci. Za Ema nu il Jan ko vi, ko ji je pre veo Gol do ni jev ko mad Ter hva lju ju i nje mu u srp sku knji ev nost je u XVI II sto le u uve den i a nr ko me di je. On je bio od onih Sr ba za ko je je pu to va nje bi lo i kul tur ni in, ko ji su pu tu ju i i bo ra ve i u dru gim, kul tur no raz vi je ni jim sre di na ma ima li pri li ke da se upo zna ju i sa mo gu no sti ma ko je su svoj stve ne po zo ri tu. Ema nu il Jan ko vi, ko ji je stu di rao u Ne ma koj, pu to vao i bo ra vio u Fran cu skoj, vaj car skoj i Ita li ji, imao je pri li ku da ose ti u ko joj me ri je XVI II vek - vek po zo ri ta u Evro pi, ka ko je to sma trao te o re ti ar po zo ri ta Sil vio DAmi ko (D'Ami ko, 1972: 238). Ema nu il Jan ko vi (1758-1791)4, ko ji je 1786. go di ne oti ao da stu di ra me di ci nu 5 u Ha leu , jed nom od naj po zna ti jih uni ver zi tet skih gra do va u Evro pi, ras pust 1786. 6 go di ne pro vo di na pu to va nju po Ita li ji, o e mu sve do i za be le ka u nje go voj bro zi e skoe so i ne ni je (Jan u ri Fi ko vi: 1787). Ob i ao je alp ske pre de le Austri je, Ita li je car ske, po mi nje Sre do zem no mo re, Li vor no, Fe ra ru i Mi la no7, a naj i vaj vi e ga se doj mi la Ve ne ci ja,8 Gol do ni jev rod ni grad. Pu to va nje u Ita li ju i pret hod no po zna va nje je zi ka omo gu i li su Jan ko vi u da ose ti pra vi puls i vo ta gra da u la gu ni i do pri ne li da se jo kao stu dent za in te re su je za dram sko-po zo ri nu umet nost, da po ne da pre vo di dram ska de la. Oda brao je ko ma de svo jih sa vre me ni ka, ko ji su mo gli
4 Bio je sin no vo sad skog tr gov ca Sa ve, po re klom iz Her ce go vi ne, ko ji je u No vi Sad do ao pre ko Du brov ni ka, Ri je ke i Sa ra je va, pa su Jan ko vi e, kao i dru ge do se lje ni ke, naj e e zva li Sa raj li ja ma. ka Sa ra, ki Ra faj la Mi lo ra do vi a, po ti e iz ku e bo ga tih i le po vas pi ta nih lju di. Ema nu il je imao Maj pe to ro bra e i se sta ra: Jo va na, Ga vri la, Va si li ja, Pe tra i Je li sa ve tu. De cu, njih tri na es to ro, ima li su Jo van, naj sta ri ji brat, po zna ti tam par, Je li sa ve ta i Pe tar, naj mla i brat. Od ove ge ne ra ci je Jan ko vi a de cu e ima ti sa mo Jo va no va ki Je le na, uda ta Man di. Ta ko se i po ro di ca Sa ve Jan ko vi a ubr zo uga si la, po put mno gih srp skih gra an skih po ro di ca XVI II i XIX ve ka, ko je su br zo ne sta ja le jer ih je ne zdra va, mo var na rav ni ca ko si la za ti ru i nji ho vo po sto ja nje u za bo rav. Je di ni ko ji je osta vio ne iz bri siv trag svo je pri sut no sti bio je pre ra no pre mi nu li Ema nu il Jan ko vi. 5 Pr vi srp ski le kar bio je Jo van Apo sto lo vi, ro en u Bu di mu; di plo mi rao je 11. ok to bra 1756. go di ne na Uni ver zi te tu u Ha leu, od 1763. do 1765. ra dio je kao op tin ski le kar u No vom Sa du, ali je mo rao da ode jer su pro tiv nje ga, kao Sr bi na, bi li no vo sad ski Ma a ri i Nem ci. Dru gi Sr bin le kar bio je No vo sa a nin Pe tar Mi lo ra do vi, ko ji je 1769. di plo mi rao ta ko e u Ha leu. to va nju u Ita li ju i iz Ita li je 1786. s mo jim vi so ko po i ta telj njej im ui te ljem, go 6 Ja pri mom pu spo di nom Ti me, dok to rom me di ci ne... (Ema nu il Jan ko vi: Fi zi e skoe so i ne ni je, Lajb nic, Taj be lo va tam pa ri ja, 1787: 15). 7 Gol do ni pi e u Me mo a ri ma da je ...Ope ra u Mi la nu jed na od naj zna aj ni jih u Ita li ji i Evro pi, kao i da je mi lan sko po zo ri te po sle na pulj skog bi lo naj ve e u Ita li ji. 8 Jan ko vi pi e o obi a ju tr go va ca u Ve ne ci ji ko ji pri jed noj ve li koj u pri ji (mi sli na Pon te Ri al to, naj u ve ni ji most u gra du) ima ju u jed noj ku i svo ju ban ku gdi oni svo je kre di to re sva ki dan pred pod ne is gov ci, Be pla i va ju, ili, ako im ko ta is pla i va ti ima, ta mo im do ne se. (Ema nu il Jan ko vi: Tr o grad, Slu be ni gla snik, 2008: 30).
136
da udo vo lje po tre ba ma i ta la ke pu bli ke. Ako ne ki sma tra ju9 da je Jo a kim Vu ji otac srp skog po zo ri ta, on da Ema nu il Jan ko vi mo e da se sma tra ocem srp ske dra me (Ma rin ko vi, 1971: 273). Jan ko vi je oi gled no bio e ljan no vih sa zna nja, do bro je znao la tin ski, gr ki, ru ski, ne ma ki, ita li jan ski i fran cu ski je zik, a imao je i iz ve sna sa zna nja o he brej skom je zi ku. Bo ra vak u Ve ne ci ji uti cao je na nje ga da oda be re, pre ve de i 1787. go di ne tam pa ko me di ju Ter gov ci (I mer can ti, 1753) Kar la Gol do ni ja (1707-1793). Bio je to pr vi pri je vod iz svjet ske dram ske knji ev no sti obje lo da njen na srp skom je zi ku (Ba tu i, 1961: 244), kao i pr vi srp ski pre vod de la iz sa vre me ne ita li jan ske knji ev no sti. Na po mi nje da je iza brao Gol do ni je vu ko me di ju Ter gov ci, oe ku ju i da e ima ti iz vr stan uti caj na nje go ve su na rod ni ke. Pred gov ci ma uka go vor Ter zu je na sli nost Jan ko vi e vog sa Gol do ni je vim sta vom u ve zi skom li te ra tu rom i po zo ri tem. Jan ko vi ev stav se, da ka ko, ne raz li ku je sa dram od vi e nja zna a ja knji ev no sti uop te u ta da njoj srp skoj kul tu ri i dru tvu: sma trao je da i dram ska de la tre ba da ima ju pro sve ti telj sku mi si ju. Oda brao je ko mad u skla du sa obra zov nim i kul tur nim mo gu no sti ma svo je i ta la ke pu bli ke, a one su bi le na ni skom stup nju. Ko mad Ter gov ci je za Jan ko vi a pri mer pra ve, ozbilj ne i ko ri sne ko me di je ko ja bi tre ba lo da raz u ve ri nje go ve su na rod ni ke, ko ji su ima li ne ga ti van stav o vap skim ko me di ja ma, iako ih ni su ni gle da li; on ka e da ih e li iz nji o vog ne zna nja oslo bo di ti i ko me di je do bre kod nji u bo lji kre dit me tu ti (Jan ko vi, 2008: 9). Gol do ni je uspe no re for mi sao ko me di ju del ar te i bio je je dan od osni va a gra an skog po zo ri ta u Evro pi; u svo jim de li ma je iz ra a vao kla snu svest, men ta li tet i eti ku gra an stva. De la Kar la Gol do ni ja su se e sto pre vo di la i jo e e igra la na evrop skim sce na ma, no ko mad ko ji je oda brao Jan ko vi bio je pre ve den, pre srp skog, sa mo na ne ma ki i pan ski je zik. Ovo de lo se ne ubra ja u naj zna aj ni ja Gol do ni je va ostva re nja, no Jan ko vi u, ko ji je po ti cao iz tr go va ke po ro di ce i ko ji je do bro po zna vao taj mi lje, te ma ti ka je bi la bli ska. In te re sant no je da se iste go di ne kad i Jan ko vi ev po ja vio i pre vod Gol do ni ja, ali ne ovog ko ma da, na gr kom je zi ku. Gol do ni scen ski pri ka zu je i vot jed ne tr go va ke ku e, su kob iz i gra nog oca i ras pu snog si na i isto vre me no, kroz rob no-nov a ne od no se tr go va kog sta le a, dru tve nu stvar nost Ve ne ci je sre di nom XVI II ve ka i ne u mit no pro pa da nje Mle ta ke re pu bli ke. Kao to je Gol do ni ko ri stio go vor ni je zik svo je rod ne Ve ne ci je, ta ko Jan ko vi ko ri sti go vor ni je zik No vog Sa da. Pi sa njem dram skih tek sto va na na rod nom je zi ku po i nje u Ita li ji; pod se a mo da je de lo Man dra go la (1520) Ni ko la Ma ki ja ve li ja bi lo vr hu nac re ne san sne ko me di je.
9 Pa vel Jo zef a fa rik 1833. go di ne upo re u je Vu ji a sa Te spi som, pr vim glum cem, pi scem i re di te ljem; on za Vu ji a ka e: . (. . , , , , 1933, 4). Ka sni je se uobi a ji lo vi e nje Jo ka i ma Vu ji a kao oca srp skog po zo ri ta.
137
Da bi se shva ti lo da to ni je go la iz mi ljo ti na ne go pra vi i vot, stvar ni do ga a ji, slu aj i bi ti ja ko ja se sva ki dan me lju di ma na la ze (Jan ko vi, 2008: 10), Jan ko gov ci pro vi pre po ru u je da se Ter i ta ju u ce lo sti. Uka zu je da e ko rist ima ti na ro i to za na tlij ski i tr go va ki mom ci, jer e ima ti ta da i ta ju ne de ljom i pra zni kom, pa ne e tro i ti ulu do svo je slo bod no vre me za to to ne ma ju ko ri snih i za bav nih knji ga za i ta nje. Po put pi sa ca pro sve e ne Evro pe, i Jan ko vi sma tra da su ko me di je ve o ma pri jem i ve za pri mi tiv nu sre di nu da bi se za po e lo s pre va spi ta njem nje nog uku sa i ne go va njem mo ra la. Jan ko vi se tru dio da pri li no ver no pre ve de Gol do ni jev tekst; mi ni mal na od stu pa nja od ori gi na la uka zu ju da je pre vod na me njen i ta nju a ne sce ni, jer je sve stan da jo ne ma mo uslo va za to, ne ma mo po zo ri te. Iz ba cio je re i, fra ze i re pli ke ko je, kao to je to u Gol do ni je vim ko me di ja ma uobi a je no, do pri no se uspe nom scen skom go vo ru, a ko je ni su bi le u funk ci ji osnov ne ide je ovog na gla e no po u nog ko ma da. Isto vre me no, bio je pri nu en da do pi su je ori gi nal ni tekst ne sa mo da bi svo jim ne do volj no obra zo va nim i ta o ci ma ob ja snio po je di ne tr go va ke ter mi ne ili kur to a zne fra ze ko ji ma ita li jan ski je zik obi lu je, ne go i za to to se od u io da pi e na na rod nom je zi ku, ko ji pre nje ga ni je ni ko ri en za dram ske tek sto ve. Ne sum nji vo je da je Jan ko vi imao ta len ta za pre vo e nje, tru dio se da sli ko vi to pre ve de ne ke iz ra ze ko ri ste i iz ra ze usta lje ne u na ro du, pa je ta ko Be a tri i ne re i per ca u sa del la vos tra in so len za (zbog va e dr sko sti) pre veo sa u tlji vog ko nja lu pa ju ba ti nom pre ko le a (Jan ko vi, 2008: 55), a kon sta ta ci ju Pan kra ci ja sem pre peg gio (sve go re) sa sve go re i za cr njeg (Jan ko vi, 2008: 76). Ve o ma du ho vit je i pre vod ime na ko je je Le lio iz mi slio (Jan ko vi, 2008: 60), pa je ta ko Mal me na ti (zlo sta vlja i) po stao Zlo zva ti, Asdru ba le Ta gli a bor se (se ci ke sa, de pa ro) je i van Ke so drp, a Pan cra zio Spac ca te sta je Ce po glav (Sta no je vi, 1994: 32). ge me i ne Li te ra tur-Ze i tung (12. de U ano nim noj re cen zi ji jen skih All cem bra 1787) pi e da je knji ga ob ja vlje na na pro stom na rod nom je zi ku Ra ca i da je pre ve de na ne sa mo ta no ne go i te no, kao i da je Jan ko vi u ne kim sce na ma me njao tekst da bi ga pri la go dio du hu svog ma ter njeg je zi ka (Ma rin ko vi, 1971: 281). Po zo ri ni pro gra mi po zo ri ta u Tr stu uka zu ju na ve lik uti caj ve ne ci jan skog po zo ri ta, pa se imao uti sak da je naj sta ri je po zo ri te u gra du, Te a tar San Pje tro, osno va no po et kom XVI II sto le a, 1705. go di ne, po dru ni ca ve ne ci jan skih: Te a tro San Mo go va skrom na sce na ni je mo gla da za do i ze ili Te a tro San Sa mu e le. Nje vo lji sve ve e in te re so va nje za po zo ri nu umet nost, te je od 1798. do 1801. sa gra en tzv. No vi te a tar, od no sno, ka ko se i da nas zo ve, Te a tro Ver di; sta ro Po zo ri te San Pje tro je za tvo re no. Za Te a tro Ver di Jo a kim Vu ji ka e da je nov pre kra sno ukra en ita li jan ski te a tar u ko jem se igra ju dir no um ne i slat ko pe va ne ita li jan ske ope re (Vu ji, 1833: 157). U no vom te a tru su go sto va li po zna ti umet ni ci i do bre ske po zo ri ne tru pe, igra ni su ko ma di Gol do ni ja, Go ci ja, Vol te ra, Bo mar ea, evrop
138
ali i Ge tea i i le ra. Ve o ma e sto su odr a va ne oper ske pred sta ve. Bo ra vak u Tr stu je bio pre su dan za in fi ci ra nje po zo ri nom umet no u Jo a ki ma Vu ji a, on je sam so bom pret sta vljao po zo ri te; bio je di rek tor te a tra bez glu ma ca, pu tu ju i po zo ri ni di rek tor bez pu tu ju e tru pe (u ma re vi, 1939: 97). Us peo je da pri re di tri de se tak po zo ri nih pred sta va, ko je su ima le po se ban na ci o nal no-isto rij ski i kul tur ni zna aj, ma da su ra e ne, uglav nom, u uslo vi ma ne pri me re nim za rad. Sr bi su u XVI II sto le u bi li i bez svog pro fe si o nal nog po zo ri ta i bez ori gi nal ne dram ske knji ev no sti. Za Sr bi ju, kao i za dru ge bal kan ske ze mlje i za jo po ne ke unu tar Hab zbur ke mo nar hi je, XVI II vek ni je bio vek po zo ri ta kao to je sma trao te o re ti ar po zo ri ta Sil vio DAmi ko. Tek e kraj XVI II i po e tak XIX sto le a zna i ti stva ra nje na ci o nal nog po zo ri ta za ze mlje ko je su po put na e te i le na ci o nal nom oslo bo e nju. U pro ce su stva ra nja na e no vi je dram ske knji ev no sti i po zo ri ta uti caj Ve ne ci je, ne ka da nje evrop ske te a tar ske pre sto ni ce, je zna a jan. Raz voj dram ske knji ev no sti i po zo ri ta u Sr bi ji bio je deo op teg kul tur nog raz vo ja, ko ji se de a vao za hva lju ju i mla dim in te lek tu al ci ma, ko lo va nim na evrop skim uni ver zi te ti ma i, da ka ko, gra an skom sta le u.
LITERATURA
1. Ba tu i, Slav ko: Kar lo Gol do ni na ju go slo ven skim po zor ni ca ma, u: Zbor nik pri lo ga isto ri ji ju go slo ven skih po zo ri ta 1861-1961, No vi Sad, Srp sko na rod no po zo ri te, 1961. 2. Bek, Kri sti jan: Isto ri ja Ve ne ci je, Be o grad-Ze mun, Pla to XX vek, 1998. na ca, Ser o: Do si tej Ob ra do vi i ita li jan ska kul tu ra, u: Do 3. Bo si tej Ob ra do vi o vek i de lo me u na ro di ma, Be o grad, Me u na rod ni sla vi sti ki cen tar, 1990: 318. 4. Bo ro ni, Bar to lo meo: Il Di a log hi sta ita li a no-te de sco, os sia Rac col ta di mol ti di a log hi fa mi gli a ri ..., Mi la no 1794. 5. Vu ji, Jo a kim: i vo to o pi sa ni je, Karl tadt, tam pa ri ja Joana Pret ne ra, 1833. 6. Gol do ni, Kar lo: Ter gov ci, Laj pcig, Taj be lo va tam pa ri ja, 1787. do ni, Kar lo: Me greb, Zo ra, 1971. 7. Gol mo a ri, Za 8. DAmi ko, Sil vio: Po vi jest dram skog te a tra, Za greb, Na klad ni za vod Ma ti ce hr vat ske, 1972. 9. Jan ko vi, Ema nu il: Tr gov ci, Be o grad, Slu be ni gla snik, 2008. ko vi, Ema nu il: 10. Jan , Laj pcig, Taj be lo va tam pa ri ja, 1787. 11. Lju ti na, Vi ken ti je: Gra ma ti ka ita li jan ska ra di upo tre blje ni ja ili ri e ski ja ju no sti, Be, tam pa ri ja Ste fa na No va ko vi a, 1794. rin ko vi, Bo ri vo je: Ema nu il Jan ko vi s one stra ne ne po zna tog, Go 12. Ma di njak Fi lo zof skog fa vi Sad, Fi lo zof ski fa kul tet u No vom Sa du, 1971: 273. kul te ta u No vom Sa du, No
139
13. Ra ki, Vi en ti je: -, Ve ne ci ja, tam pa ri ja Te o do si je va, 1810. 14. So la ri, Pa vle: Zlat na ja kni i ca so der e sta ja dol no sti e lo ve ka gra dan ska i hri sti an ska, Ve ne ci ja, tam pa ri ja Te o do si je va, Ve ne ci ja 1813. 15. Sta a tron, no je vi, Pre drag: Srp ski pre vo di Gol do ni je vih ko me di ja u XVI II i XIX ve ku, Te br. 87, Be o grad, Mu zej po zo ri ne umet no sti, 1994: 32. 16. Te ke li ja, Sa va: Opi sa ni je i vo ta mo ga, Be o grad, No lit, 1989. 17. , . .: , , , 1933: 4. 18. u zo ri te kod Sr ba, Be ma re vi, Sve ti slav: Po o grad, Lu a, bi bli o te ka Za dru ge pro fe sor skog dru tva, 1939.
Per cep tion of ve ni ce

As re gards the hi story of the Ser bian dra ma tic li te ra tu re, in flu en ces of Gol do ni and the the at re li fe of Ve ni ce on Ema nuil Jan ko vi, who tran sla ted and pu blis hed Gol do nis co medy Mer chants (I mer can ti, 1753) in 1787, af ter a bre ak he had spent to ur ing Italy in 1786 are sig ni fi cant and no ti ce ab le. Car lo Gol do ni in flu en ced the the at re re form in Italy, which par ti cu larly re flec ted on his Ve ni ce that had a strong mid dle class and in ten si ve the a tre li fe. At the end of 17th cen tury, Ve ni ce had at le ast 17 pu blic the at res. Over the pe riod of 60 years, the re we re mo re than 400 plays on sta ge, mostly works be lon ging to the gen res of com me dia dellar te, tra gedy and me lo dra ma. The de ve lop ment of dra ma tic li te ra tu re and the at re was a seg ment of the ge ne ral cul tu ral de ve lop ment, which was un der way at the ti me owing to young in tel lec tu als, who had been edu ca ted at Euro pean uni ver si ti es and of co ur se, the mid dle class.
SUMMARY: KEY WORDS : Ve ni ce, Car lo Gol do ni, Ema nuil Jan ko vi the in flu en ce of the a tre li fe, Mer chants, se ri o us co medy
140
141
UDC Schopenhauer 821.135.1.09 Emnescu M.
Ma ri ja Ne na di, Bu ku ret
uti caj o pen ha ue r o ve fi o lo zo fi je na emi ne sku ov stva ra la tvo

Ve za iz me u Emin se ku o vog stva ra la tva i o pen ha ue r o ve fi lo zo fi je je ar gu men to va na to li ko pu ta da se tre nut no sma tra op tom kul tu rom. Mno gi te or e ti a ri Emi ne sku ov og de la su do ka za li po sto je e uti ca je, ali ma lo njih je pro ba lo da pri ka e i raz li ke ko je po sto je iz me u pe sni ka i fi lo zo fa.
Ap strakt:
Iako ne po sto ji sum nja da je Emi ne sku stva rao pod uti ca jem fi o zof skih i re li gij skih ra do va, po seb no pod uti ca jem o pen ha u e ra i is to nja kih re li gi ja, po sta vlja se pi ta nje da li je Emi ne sku sa mo re pro du ko vao u sti ho vi ma ra ni je po sto je e ide je ili nje go vo stva ra la tvo ima i auten ti no sti. Ovaj rad po ku a va da po ka e da uti caj o pen ha u e ro ve fi lo zo fi je, sva ka ko pri sut ne, ne ob u hva ta ce lo kup no Emi ne sku o vo de lo i da ono ni je oba ve zno ve za no za fi lo zo fi ju pe si mi zma, kao i da ni je neo ph od no da po zna je mo fi zof ske ide je XIX ve ka da bi smo vi de li ve li i nu ru mun skog ro man ti a ra. lo
K lj u n e r e i:
Emi ne sku, o pen ha u er, pe si mi zam, ge ni je, ko smo lo gi ja
O uti ca ju o pen ha ue ro ve fi lo zo fi je na Emi ne sku o vo stva ra la tvo se mno go pi sa lo, naj vi e me u ru mun skim te o re ti a ri ma i kri ti a ri ma, a ve i na njih se osla nja la na ana li zu ko ju je po nu dio Ka li ne sku, ne po ku a va ju i da du blje za e u sa mu te ma ti ku. Ka li ne sku je po nu dio sli ku pe sni ka ko ji je pre pe vao o pen ha u e ra, pe sni ka ko ji ni je imao li nu, sta bil nu fi lo zo fi ju, ne go je pri hva tio jed nu ide o lo gi ju i po ku ao da je pri la go di li nim vi e njem stva ri, pe sni ka ko ji je pi sao ko men ta re na mar gi 5 na ma o pen ha u e ro ve fi lo zo fi je (Ka li ne sku , Vol. II: 8). Sa dru ge stra ne, e zde se tih go di na pro log ve ka Li viu Ru su je po ku ao da po ka e da je uti caj ne ma kog fi lo zo fa bio na po vr i ni i da nje go va dok tri na ni kad ni je do pr la do naj du bljih sfe ra umet ni kog stva ra la tva ovog ro man ti a ra. Da bi pot kre pio svo ju te o ri ju, Ru su je po de lio
142
pe snikovu senzibilnost na tri de la, tvr de i da je na naj du bljem i pr vom ni vou pe snik pun en tu zi ja zma, vi di svet kao lep i do bar, pun lju ba vi i har mo ni an, op ti mi sti an i ni ne po ku a va da vi di ni ta ru no na ovom sve tu. Dru gi ni vo sma tra ni vo om kon struk tiv ne kri ti ke, kad pe snik uoa va zlo ko je ga okru u je, ali ko je ve o ma otro kri ti ku je; sa mim tim ga sma tra ni vo om sa od re e nom do zom op ti mi zma, jer po sto ji e lja da pro me ni svet i uklo ni zlo. Tre i i po vr in ski ni vo Ru su na zi va ni vo om pe si mi zma, na ko jem pe snik, kon sta tu ju i zlo u sve tu, pri hva ta ob ja nje nje da to od stra ne fi lo zo fi je de vet na e stog ve ka, da je zlo pri mar ni deo sve ta, da je ap so lut no i sve po sto je e i da je bi lo ka kav po ku aj da se ne to pro me ni kraj nje bez na dan (Ru su, 1966: 22). Ne ov uti ma sum nje da je o pen ha u er caj na Emi ne skua bio ve lik. U svo jim za pi si ma, bi lo knji ev nim bi lo po li ti kim, tra go vi ve li kog fi lo zo fa su vi dlji vi na sva kom ko ra ku. No, sma tra ti ga sle pim pra ti o cem ne ma ke fi lo zo fi je, ili ii u dru gu kraj nost i tvr di ti da je uti caj bio po vr in ski, ne mo e bi ti ap so lut no pot kre plje no do ka zi ma. Emi ne sku se na la zio ne gde iz me u, pri la go div i od re e ne te o ri je svo jim li nim ube e nji ma, stva ra ju i sop stve nu fi lo zo fi ju na ve po sta vlje nim te me lji ma. Ako po gle da mo ba zi ne ide je o pen ha u e ro ve te o ri je, mo ra mo pri me ti ti da su one ima le po god no tle na na em pod ne blju. Dok se ten den ci ja pre ma ka pi ta li zmu raz vi ja la na za pa du i iz ne dri la sa vr e no me sto za bo lest ve ka i pe si mi sti no vi e nje, i so ci jal ni i vot u Ru mu ni ji bio je po go dan za sve vr ste za blu da. No vi po re dak je bo le stan, raz o a re nja ve li ka, sa nja ni ide a li su da le ko od ostva re nja. Ve li kom sen zi bil no u Emi ne sku po sta je re fleks ak tu e lnih so ci jal nih ko me a nja, ose a ju i ih na naj bol ni ji mo gu i na in. Us pro ti vi e se zlu ko je pro go ni, ali ti me otva ra i se be ta la si ma pe si mi zma ko ji po tre sa ju umo ve tog vre me na. Sa mim tim ne mo e mo se za u di ti to je o pen ha u e ro va fi lo zo fi ja, ma da je Emi ne sku znao i za Kan ta, Spi no zu, Pla to na, Lajb ni ca, is to ne re li gi je i fi lo zo fi je, ima la naj ve i uti caj na nje ga. Kre nuv i od pe si mi zma, to li ko iz ra e nog kod ne ma kog fi lo zo fa, Emi ne sku po la ko pri hva ta i osta le ide je, stva rajui ta ko se bi sli ku sve ta, gra de i ne ve ro va tan pa ra le li zam: od sve ta u ko jem je sve cr no, pre ko e lje da to pro me ni, pa sve do ide al nog sve ta. Od svih pe sa ma ko je je Emi ne sku na pi sao, Glo je pe sma u ko joj je o pen sa osta ha u e rov uti caj naj vi dlji vi ji. Te mom mo e mo sma tra ti po zi ci ju o ve ka-ge ni ja u od no su na vre me, ali je u prin ci pu ipak re o eti kom ko du su per io r nog o ve ka, ko ji lju di ma nu di na uk, na osno vu sve zna nja i svog fi lo zof skog is ku stva. i vot je sce na, sta va ko jom upra vlja vo lja, vre me je pro la zno i ne po vrat no; da bi iz be gao svet je pred zi je, mo ra po zna va ti ne ko li ko osnov nih ta a ka ko je pri pa da ju i stom ra zu mu, ilu nom ra su i va nju: hlad
143
Ako te ga nu be i od lju di, Hu le li, nek ti za ne mi glas; Emi ne sku ra su u je iz per spek ti ve ge ni ja ko ji tre ba da od u sta ne od ma te ri jal nog sve ta u ko rist du hov nog tre ba da se izo lu je od efe mer no sti obi nog o ve ka. Od ba ci na du, od ba ci strah, to je vak ko val pro la zi; Ka da te ma mi i znak ti da, Na rav no du nost svo ju pa zi. Ge ni je mo ra od u sta ti od ljud skih ose a nja na de i stra ha, dis tan ci ra ti se od sve ta ko ji ga okru u je, gde hla dan ozna a va in di fe ren tan. U kut ku svom se ne daj sme sti U nji noj ve ti ni pro ce ni pre ta je do bro a ta ne. zi va za lud pe snik na in di fe rent nost. Kraj ni je ni ta dru go ne go po zi ti van: I ne po od bi ja nje la i, odva ja nje od tri vi jal nog i ap so lut na po sve e nost umet no sti, bo lje po zna va nje se be kroz pri zmu dru gih. Ge ni je e osta ti r tva du hov nog du a li zma ima ju i ten den ci je pre ma ljud skim sla bo sti ma. On for mi ra te o ri ju na gi nja nja ka smi slu, ne uzi ma ju i u ob zir svo ju du bo ku ve za nost za o ve ka, tu is kre nu lut ku ko ja za sme ja va svo jim ne zna njem, a ko ja pro iz i la zi upra vo iz sop stve nog pri pa da nja nji ma. Eminesku pri hva ta o pen ha u e ro vu pred sta vu vre me na, kao su bjek tiv no vi e nje, i vot ko ji ni je ni ta dru go ne go pri vid ni ob lik vo lje, ka rak te ri sti an za ve nu sut nost, a pro lost i bu du nost po sto je sa mo na pla nu na ih mi sli. Da bi kon pri kre ti zo vao ovu ide ju, o pen ha u er je pra vio po re e nje sa sun cem ko je, kad za e, ne, a van na e ogra ni e ne in di vi du al no sti, i vot osta je u svo joj ne pre ki ono i sva nu toj sa da njo sti. Isto ri ja, kao na u ka o pro lo sti, pot pu no je ne kon struk tiv na jer, pre ma o pen ha u e ru, smi sao ljud skog i vo ta i pri ro de se mo e na i svu da i u bi lo nut ku i ne tra i da bu de pri zna ta, ni zbog e ga dru gog ne go zbog du bi ne kom tre kon cep ci je (Scho pe nhau er 1995: 396): Iz vi re vre me i uu hi ta, Sve je sta ro, no vo sve je;
144
Ili: Le ta pro la, bu du a le ta, Isto ga li sta li ca su dva, U kra ju ja sno vi di po e tak Ili: Do ba su bu du a i vi a u to me Da na njem da nu da ta i skri ta Svet kao za u sta vlje ni tre nu tak iz me u pro lo sti i bu du no sti je mo tiv ko jem e se Emi ne sku stal no vra a ti: U bes kra ju za lu ta li, vr ti mo se svi bez sme ra I bez zna nja da je ze mlja iz gu blje ni trep taj sa mo, U kra vo pi smo) ljev stvu mra ka ko jem, pre i po sle, pri pa da mo. (Pr Po red ide je o vre me nu kao su bjek tiv nom ose a nju, Emi ne sku od o pen ha u e ra vo pi smo pre u zi ma i mo tiv ge ne ze sve ta, a ko ji pri pa da is to nja kim re li gi ja ma. Pr nam nu di naj bo lju vi zi ju na stan ka sve ta u pe sni ko voj in ter pre ta ci ji: Na po et ku, ka da ni je bi lo bi a i ne bi a, Kad sve je sa mo bi lo ma njak vo lje, ma njak i a, 1 Kad ne be e ni ta skri to ma da taj na sve be ja e... Kad se onaj iz lju tu re sa mim so bom pro bi ja e. Be e po nor? Am bis be e? Il ogro man nad vo dom smet? Ni je bi lo mi sli sve ta, ni uma da poj mi svet, Ha os, pre ma Emi ne skuu, je ne de fi ni san, ne vi dljiv (Jer sve be e mrak pre du bok i bez sve tla zra ke mo re), bez i vo ta i vo lje, bez sve sno sti o se bi (ni je bi lo mi sli sve ta, ni uma da poj mi svet), do mi ni ran ap so lut nim mi rom: i sa so bom po mi re na, ve nim mi rom ca re va la. Ve ni mir je pre ki nut in ici jal nim po kre tom ta ke-stva ra o ca, ko ja od ha os a i ni ma jku, a ona sa ma po sta je otac: Kad na jed nom, po me ri se ta ka jed na, pr vo ok ce... I evo ga, iz ha o sa, maj ka se bi po sta Ocem... Ovaj zr nac to se mi e, sla bi ji od zr na pe ne,
1 Ne po sto ja nje i vo ta se ob ja nja va ne po sto ja njem vo lje po o pen ha u e ru.
145
Sad je vla dar bez gra ni an i gra ni ca va se lje ne. Ve no cr ni lo se pre tva ra u ga lak si je, (za lu ta le ko lo ni je svih sve to va to ih ima), zve zde, sun ce, ze mlju, me sec: Od tog a sa ve na ta ma otva ra se u fa za ma, Svet se ra a, me sec, sun ce, sme nju ju se sti hi ja ma... Vi en kroz okre nu ti oke an bes kraj no sti, svet je sa sta vljen od mi kro skop skih na ro da po sta vlje nih na ze mlju kao pra i na, a lju di su mu ve eks po nen ti sle pe vo lje za i vo tom, ego i sti nih me ha ni za ma, me ga lo ma ni: Da u sve tu ogrom no me, ma li po put de ce sva ke Ma log sve ta, po di e mo i rom ze mlje mra vi nja ke; I na ro di mi kro skop ski, car stva, voj ske, ue nja ci, Uve re ni da su sjaj ni, sme nju ju se ko na tra ci; Jed no dnev ne mi smo mu ve sve ta kom je pe dalj me ra, U bes kra ju za lu ta li, vr ti mo se svi bez sme ra I bez zna nja da je ze mlja iz gu blje ni trep taj sa mo, U kra ljev stvu mra ka ko jem, pre i po sle, pri pa da mo. o pen ha ue r je i sam go vo rio o mr nji me u lju di ma, ego iz mu ko ji ih te ra de se pro di ru, a od raz ove ide je na la zi mo u Mo li tvi jed nog Da a na: Da u ljud skom stvo ru imam svog krv ni ka, I da ni kad svo ga ne pre po znam li ka, Ipak, od svih te ma naj kon tra dik tor ni ja je te ma e ne. o pen ha ue r sma tra cen tral nom osom i vo ta in stinkt gla di i in stinkt re pro duk ci je, o ko ji ma go vo ri sa oma lo va a va njem kao o pro stim sred stvi ma za odr a va nje i pro du e tak vr ste. O lju ba vi, kroz ko ju se ne ma ni fe stu je o vek kao li nost, ne go pri ro da, vr sta, u e tvr tom pi smu Emi ne sku pi e: a lju bav tu a? Ne zna te li vi ste lu de! Da je va Poj mi te li, ose a te da vas pro ste stva ri u de? Da ta lju bav se bi slu i, da pri ro dan svoj tok ima? me mr nje ne kim no vim i vo ti ma? Da je ona se
146
A ti me sti e mo i do objek ta lju ba vi, e ne, o ko joj o pen ha ue r ima sa mo re i pu ne pre zi ra. Ova kve de lo ve na la zi mo i kod Emi ne skua, u Dru gom pi smu: Da na nja je e na e sto, kao i svet, sa mo ko la U ko joj se pe e za nat po ni e nja, la i, bo la; U na u noj usta no vi ove Vi le ras pu te ne Br zo mla de ue ni ke mno go mla i a ci sme ne, Ti po zna je po ha a e bez bra de, iz svo je kla se, A od ko le le po ti ce, ru i ne se sa da gla se. Nje na ne stal nost nam je pri ka za na u e tvr tom pi smu: I? Dok me sec za obla kom nad pu sti njom ne mo plo vi, Ti umi lja da ga pra ti tvoj svet mi sli, tvo ji sno vi? Da kli zne na po le di ci niz uli cu sne nu gra dom, Kroz pro zo re on da nje ne osve tlje ne vir ne kra dom, Da je vi di okru e nu zgu bi da na sil nim ro jem, Dok nje zi na krat ka pa met osme he im de li svo je? Da oslu ne zvuk ma mu za i ha lji ne ka ko u te, Dok go spo da br ke su u, a trep u im na mi gu e? Ba dok ona do go va ra lju bav taj nim mi gom jed nim, Ti pun i stih ose a nja pred vra ti ma da se sle di? Da je vo li uz sve mu ke i sle pi lo to s tim bi va Dok je ona mr tva hlad na, kao april pro men lji va? Je si li je za gr lio ve si smu en, gu bi pa met? Nju od gla ve pa do pe te obo a va, sle po za net Ko mra mo rom sa Pa ro sa ili sli kom od Ko re a, Dok je hlad na i ko ket na? Raz u mej je, i ne vre aj... Kao i u Pe tom pi smu, sa pod na slo vom Da li la: Gle za blu de! Zar ne vi di, iz po gle da i iz ge sta, Da njen osmeh, po na vi ci, za gri ma su i ni me sta, Da je ova le po ti ca na svet do la za ba da va, Da se ona ne po treb no tvo jom du om po i gra va? Da bi ka sni je na pi sao, pod uti ca jem o pen ha ue ro ve tvrd nje da je e ni na in te lek tu al nost mi ni mal na, ali, za uz vrat, njo me do mi ni ra ju mno go broj ne od boj ne oso bi ne: la lji vost, ne ver nost, iz da ja, ne za hval nost, ne pra ved nost. Zbog sma nje nog in te lek ta, ona ui va u stva ri ma sa be zna aj nim aspek ti ma, ume sto onih bit nih:
147
Ti mla di u, to pun sno va ne ku e nu pra ti, gle da, Do kle me sec, tit od zla ta, si ja iz nad dr vo re da I u de sne a re ba ca na ze le nu sen ku um sku, Se ti se da go spa ima krat ku pa met, du gu suk nju. Ova kve pri me re mo e mo na i i u dru gim Emi ne sku o vim pe sma ma, ali naj zna tlo no i, gde je e aj ni ji je ipak u nje go vom naj po zna ti jem de lu, Sve na pred sta vlje na kao la ka, ne ver na i nje na sli ka je sim bol po kva re no sti sve ta: Al ne pa da iz vi si ne U mo re, ko ra ni je: - Ba te bri ga, ki pe gli nen, Ja a dru gi, isto ti je? O Sve tlo no i je sam Emi ne sku re kao da je imao na me ru da pri ka e dra mu usa mlje nog i ne sre nog ge ni ja. Po sle 1880. go di ne ova pe sma e bi ti ob ra e na u pet va ri ja na ta, a ko na na ver zi ja po sta je lir ska pe sma u ko joj je pri a ale go rij ski iz go vor za ro man ti ar sku, fi lo zof sku me di ta ci ju o ge ni ju, ali i o o ve ku kao bi u ras tr za nom kon tra dik ci ja ma. Ov de je asi mi lo vao i tran sfor mi sao o pen ha ue ro ve ide je o ge ni ju i obi nom o ve ku, ko ji se na la ze u raz li i tim sfe ra ma. Ge ni je je spre man da r tvu je ve nost u ko rist tre nut ka lju ba vi, i sto ljud skog ose a nja: O, Go spo de, ta me sta je, Dru ga sud ba, sa mo iti; Ti je di ni i vot da je I smrt da je, da uni ti; Be smrt nost odu zmi me ni I iz oka pla men le dan, Ja bih sve to da za me nim Za lju ba vi a sak je dan... Na a lost, nje gov gest ne e bi ti pri mljen ka ko je oe ki vao, bu du i da je ge ni je sre an i ne spo so ban da usre i iko ga na ze mlji: ne Va i vot sred uskog kru ga Na sit noj je sre i sa zdan, re ne mam dru ga A ja go Be smr tan sam ta mo, hla dan.
148
Ali, ne sme mo za ne ma ri ti ni ra do ve ko ji ni su u skla du sa o pen ha u e ro vom fi lo zo fi jom. Mo e mo pri me ti ti dva prav ca u pe sni ko voj kre a ci ji: je dan ko ji ga ve zu je za na pre dak i do la zi iz du bi na sop stve nog ja, iz kre a tiv no sti, i dru gi, ko ji se na me e kao ide ja pri hva e na na te o ret skom ni vou. Ova dva prav ca se mo gu ja sno pra ti ti u nje go vom de lu. Po seb no je Tre e pi smo pu no ose a nja re vol ta pre ma sta nju u dru tvu i po sto je im obi a ji ma. Po gre na je ide ja da pe snik, osu u ju i sa da njost, pred la e vra a nje u pro lost: Zar nam stvar nost ni je sil na? Ne e da ti to joj tra im? Ne pro ce njiv dra gi ka men ne u na i me u na im? Zar ni smo u Si ba ri su i u sr cu svih raz vra ta? Ne ra a li sve po be de uli ca i kr me vra ta, Ne ma mo li lju de ko ji lo me ko plja re to ri ke Na sred tr ga uz apla uz na e ru lje sve ko li ke, No si o ce len ti, tra ka, pe li va ne to se vi ju S ma skom sla ve, da ukra se ove la i ko me di ju? Ov de pro lost slu i pe sni ku da pri ka e mo del i vo ta ko jem tre ba te i ti: sla van, pun lju ba vi pre ma slo bo di i do mo vi ni, he roj stvo, r tvo va nje, po nos, do sto jan stvo. Isto ri ja po sto ji kao si mbol za sve ove ide je, vr li ne, ko je bi tre ba lo da bu du i da nas i ubu du e. O tom do bu pri a ju nam hro ni a ri i rap so di; Na im do bom ovla da le bu da li ne i iz ro di... U sta rin skim iz vo ri ma mo e na i jo he ro je; Blu de i uz svo ju li ru ili zvu ke fru le svo je Da nas sre e pa tri o te, ta li snu ju, o em zvo ne? Pred ta kvi ma oi do le i sa krij se, Apo lo ne! O, he ro ji iz pro lo sti!, u mit slav ni dav no pre li, Vi ste spa li da vas da nas iz vla e iz pri po ve sti, Skri va ju i svo ju nu lu da vas lu de ci ti ra ju, Va e zlat no do ba s bla tom mu ne pro ze da me a ju. Ostaj te u sve toj sen ci, Ba sa ra bi, Mu a ti nin ci, Slo bod ni na svo joj ze mlji, obi aj ci, pra ved ni ci, to ste plu gom i sa sa bljom pro i ri li va a pra va Od pla ni na sve do mo ra i Du na va ne bo pla va.
149
Sa svim je ja sno da se Emi ne sku ov de uda ljio od o pen ha ue ra: ni re i o ne bi u, nir va ni, od u sta ja nju od bor be. Na pro tiv: Sad vas kr sni, Vlad Ce pe e, tvo ja nek se spu sti ru ka I svr staj ih te iz ro de i lu da ke u dva pu ka, Dva za tvo ra da na pu ni, u njih si lom da ih sva li, I tam ni cu i lud ni cu, istog a sa, da za pa li! No, bit no je na gla si ti da se u pe sma ma na sta lim pod o pen ha u e ro vim uti ca jem, u ko ji ma je pe si mi zam ta ka po la ska ili za klju ak, mo e vi de ti ose aj po zi tiv nog u sve tu. Ti pi na pe sma je Me men to mo ri, u ko joj pe snik e li da nam pri ka e sve mo nost zla u sve tu: ko li ko god uspe ha je ima lo o ve an stvo u svo joj evo lu ci ji, to je u stva ri pad ka ni e mu. Ipak, opi su ju i eta pe iz isto ri je i pri ka zu ju i slav ne tre nut ke iz pro lo sti, Emi ne sku je odu e vljen re al no sti ma ko je opi su je, da ju i le po tu ko ja je kon tra dik tor na ide ji do mi na ci je zla. Na pri mer, opi su je nam le po te Egip ta i pi ra mi da, ali ne spo mi nje mu e ni ke ko ji su ih gra di li pod bi e vi ma. Po re de i s le po ta ma ko je nam opi su je, bor ba iz me u Da a na i Ri mlja na je opi sa na pre vi e ble do. Isti na je da nam se da ju ve li ka ne vre me na, ali ova se de a va ju sna ga ma pri ro de, bez ika kvog ue a lju di. Bit ka se vo di iz me u da an skih i rim skih bo go va, a da ne po ka zu je ni ta od bru tal no sti ko je su iz vor pat nje. U ce loj po e mi pe snik nam je pred sta vio i vot pun sve tlo sti, pri vla an. o pen ha u e ro va te o ret ska ide ja je pri hva e na na ap strakt nom pla nu, pre o kre nu ta li nom pri ro dom, ko ja se upor no pro vla i kroz ce lu po e mu. Za Emi ne skua je pri ro da naj o da ni ji pri ja telj, pra vi brat o ve kov (Ru su 1966: p. 70). Pri me ri ko je da je u Me men to mo ri su ve o ma bit ni: i u naj u da lje ni joj pro lo sti, on me u je le po te pri ro de. Oa ran je ko smo som, ali i pri ro dom ko ja ga okru u je. pri Ako Emi ne sku i da je sve tu mra an po e tak, isto vre me no i ni da se iz po et nog ha o sa po ja vlju ju sve tla: zde nad njim, ja to ce lo, Zve Zve zde pod njim, roj bez kra ja, On iz me u plo vi sme lo, On ih po put mu nje spa ja. Oko nje ga iz du bi na, Iz ha o sa, iz bez da na je pla ma sva si li na Bi Kao onog pr vog da na; (Ve er nik)
150
Ako po gle da mo te ma ti ku e ne u Emi ne sku o vim pesmama, po red eks pre si je iza zva ne fi lo zo fi jom o pen ha ue ra, na la zi mo da je pe snik imao kraj nje sen zu al no vi e nje lju ba vi. Njen nu kle us je to plo sr ce, krv ko ja klju a, ali kad lju bav ni je uz vra e na pe snik opet be i ka o pen ha u e ro voj de fi ni ci ji e ne. Iz ova ko iza zva nih ose a nja na sta ju ele gij ske pesme, u ko ji ma pe snik opla ku je svo ju ne sre nu lju bav (Pla vi cvet, Je ze ro, Da le ko sam od te be, Iz va lo va vre me na...). U Dru gom so ne tu na la zi mo: O, opet do i! Na dah ni me re ju slat kom, Po gled tvoj nek opet u me ne pro di re, Pu sti me opet pod nje go vom zra kom I pe sme no ve iz ma mi iz mo je li re. Kao i: A ka da vi dim lik tvoj na sme e ni Bol mi i vo ta ne sta je u tmi ni, Po gled mi go ri, i mo ja du a ra ste. I Tre i so net na sta vlja u istom sti lu: Tre pa vi com ka pak do tak ni mi, krh ka, Da ose tim opet za gr lja ja drh taj, Ne sta la za u vek, obo a va na, ve no! Oi gled no je da je pe snik u svo jim e no mr za kim iz li vi ma kre nuo od em pi rij skog stava, ko ji po ti e od ne ma kog fi lo zo fa, dovodei se be u su prot no st sa svo jim po et skim bi em. Emi ne sku je na po et ku svog stva ra la kog i vo ta po ka zi vao za bri nu tost za svet ko ji ga okru u je, za dru tvo u ko jem i vi, za ge ne ra ci ju ko joj je pri pa dao. Otro kri ti ku je, ali iz e lje da is pra vi dru tvo, da kre ne pu tem ide a la ko ji su iz da ni. Ne za do volj stvo sve tom u ko jem i vi je jo uvek pri sut no, pi e pe sme pu ne re vol ta, ali iz ne na da mu se ja vlja no va ide ja: od u sta ja nje od bor be, kon cept sve ta kao san ne bi a, ide ja da sve sto ji, bi lo ko ji na por je uza lu dan. Bi lo bi po gre no sma tra ti uti caj ne ma kog fi lo zo fa po vr nim: pe snik tra i ide o lo ku po tvr du za raz o a re nja iza zva na ne do sta ci ma dru tva. On ni je mo gao da ig no ri e po riv za re vol tom, jer ni je mo gao a da ne pri me ti is ko ri a va nje, ne sre u. Ovo me mo e mo do da ti i li na is ku stva iz mla do sti, ka da je pu to vao po raz li i tim kra je vi ma Ru mu ni je. Eminesku tra i ob ja nje nje zla u sve tu i ta ko bi va uhva en talasom pe si mi zma epo he, po vla e i se u ide o lo gi ju ko ja oprav da va zlo kao pri mar ni prin cip sve ta, pre
151
u zi ma ju i ide ju uza lud no sti bor be. Ru su ka e da je bez sum nje ovaj te o ret ski pe si mi zam, ko ji pre kla pa pe sni ko vu pri ro du, isto ta ko po ziv upo mo, po tez pro te sta, re fleks epo he iz mu e ne naj ve im kri za ma (Ru su 1966: 54). Da bi se naj bo lje spo znao sen zi bi li tet ru mun skog ro man ti a ra ni je do volj no pri klo ni ti se jed noj te o ri ji (bi lo Ka li ne sku o voj bi lo Ru su o voj) i tim pu tem ob ja sni ti kom plet nu kre ac i ju pe sni ka. Fi lo zof ske ide je pre u ze te od o pen ha u er a bi le su od ne pro ce nji vog zna a ja u Emi ne sku o vom de lu, ali one ni u e mu ne uma nju ju ori gi nal nost pe sni ka, ko ju tre ba tra i ti u isti ni i ener gi ji li ri zma, ko ji ma je udah nuo i vot ap strakt nom. Ako je Emi ne sku i bio sma tran is klju i vo pe si mi stom pod uti ca jem o pen ha ue ra, bio je to za hva lju ju i svojim ide ja ma for mu li sa nim pre ma ve po sto je oj fi lo zo fi ji; meutim, nje go vu po e ti ku, ono to je stvar alaki auten ti no, tre ba lo bi de i fro va ti pre ma skri ve nom zna e nju sli ka u njegovoj poeziji. Ja sno je da je u is tra i va nju uti ca ja u knji ev no sti ve o ma bit no da ot kri je mo da li je re o po vr in skom uti ca ju ili je uti caj sti gao do sa mih temelja po et skog izraza. Oi gled no je da je stva ra la ki pro ces kod Emi ne skua slo en, da po sto je kon tra dik tor no sti u nje go vom misaonom sreditu i ve ru je mo da nam de i fro va nje ovih kontrdiktornosti mo e ukazati na pra vi od nos iz me u pe sni ka i ne ma kog fi lo zo fa. LITERATURA
1. C li ne scu, Ge or ge: Vi a ta lui Mi hai Emi ne scu, Chi si nu, Edi tu ra Li te ra, 1998. 2. Idem: Is to ria li te ra tu rii romne, Chi si nu, Edi tu ra Li te ra, 1998. 3. Idem: Prin ci pii de este ti c, Iai, Edi tu ra Ju ni mea, 1996. 4. Idem: Ope ra lui Mi hai Emi ne scu , Vol. III, Bu cu re ti, Edi tu ra Mi ner va, 1969-1970. 5. Ca ra co stea, Du mi tru: Ar ta cuvntului la Emi ne scu, Bu cu re ti, In sti tu tul de is to rie li te ra r i fol clor, 1938. 6. Emi ne scu, Mi hai: Ope re, Chi si nu, Edi tu ra Li te ra, 1997. 7. Ibr i le a nu, Ga ra bet: Stu dii Li te ra re, stu diul Emi ne scu, Bu cu re ti, Car tea Romneasc, 1931. 8. Kant, Im ma nuel: Cri ti ca ra ti u nii prac ti ce, Bu cu re ti, Edi tu ra Sti in ci fi c, 1972. 9. Idem: Cri ti ca ra ti u nii pu re, Bu cu re ti, Edi tu ra Sti in ci fi c, 1969. 10. Ru su, Li viu: Emi ne scu Scho pen ha u er, Bu cu re ti, Edi tu ra pen tru li te ra tu r, 1966. 11. Scho pen ha u er, Art hur: Lu mea ca vo i n i re pre zen ta re, Vol. I II, Bu cu re ti, Edi tu ra Mi ner va, 1995. vi ci, Ion: Amin cu re ti, Cul tu ra Na ti o na l, 1924. 12. Sla ti ri, Bu 13. Vi a nu, Tu dor: Is to ria li te ra tu rii romne mo der ne, Bu cu re ti, Edi tu ra di dac ti c i pe da go gi c, 1971.
152
Na po me na: pre pe ve Emi ne sku o vih sti ho va pot pi su ju Aurel Ga vri lov i Lju bo mir Si mo vi (Glo sa i So ne ti) i Ile a na Ur su i Mi lan Ne na di (Pi sma, Ve er nik, Mo li tva jed nog Da a ni na)
The influence of Schoppenhauers philosophy on Eminescus creative work

SUMMARY:
The con nec tion bet we en Emi ne scus cre a ti ve work and Scho pen ha u ers phi lo sophy has been proven so many ti mes that it ca me to be de em ed. Many the o re ti ci ans of Emi ne scus work pro ved the existence of the in flu en ces, but only a few tried to lay out dif fe ren ces that exi sted bet we en the po et and the phi lo sop her. Alt ho ugh the re is no do ubt that Emi ne scus work was influence by phi lo sop hi cal s works, espe r and Eastern re and re li gi ou ci ally tho se of Scho pen ha ue li gi ons, a qu e sly exi sti on ari ses if Emi ne scu only re pro du ced pre vi ou sting ide as in his ver ses or if the re is aut hen ti city in his cre at i ve work.
This pa per at tempts at sho wing that the in flu en ce of Scho pen ha ue rs phi lo sophy, which indeed is present, do es not encompass the en ti re work of Emi ne scu and that the lat ter do es not ne ces sa rily re la te to the phi lo sophy of pes si mism, just as one does not need to be fa mi li ar with the 19th cen tury phi lo sop hi cal ide as in or der to grasp the gre at ness of the Ro ma nian ro man ti cist.
K ey w o r d s :
Emi ne scu, Scho pen ha u er, pes si mism, ge ni us, co smo logy
153
UDC 78.071.1:929 Stravinskij I.F.
Ne ma nja Sov ti, No vi Sad
Lik Pe tru ke Igo ra Stra vin skog - Pe tru ka i/ili Pje ro?
Ap strakt:
Stu di ja Pe tru ka Igo ra Stra vin skog iz me u fol klor nog Pe tru ke i Pje roa usme re na je na ana li zu Pe tru ki nog li ka - glav nog pro ta go ni ste isto im e nog ba le ta Igo ra Stra vin skog sa ci ljem da se me u nje go vim ka rak ter nim oso bi na ma iden ti fi ku ju one ko je se mo gu po ve za ti sa oso bi na ma li ka tra di ci o nal nog Pe tru ke iz ru skog lut kar skog po zo ri ta, sa jed ne, i Pje roa iz Com me dia dellar te, sa dru ge stra ne. Osim iz ugla kom pa ra tiv ne sa mer lji vo sti, ovaj rad pro ble ma ti ku kom po no va nja Pe tru ki nog li ka na sto ji da za hva ti uz po mo re kon struk ci je na stan ka ba le ta ko ja ot kri va, i kao kon tekst na stan ka sin kre ti ne pri ro de Pe tru ki nog li ka us po sta vlja ka ko ko a u tor sku ulo gu Alek san dra Be no aa (Be no is) u za mi lja nju i re a li za ci ji ba le ta, ta ko i zna nje Igo ra Stra vin skog o tra di ci ji iz ko je po ti e (ru skoj) i o onoj u ko joj je na knad no na sto jao da se le gi ti mi e (za pad no e vrop skoj). Isto ri o graf ska gra a pre u ze ta je iz mo no gra fi je Stra vin ski and the Rus sian Tra di tion Ri ar da Ta ra ski na, a dat je i po se ban osvrt u ve zi sa od re e nim in ter pre ta ci ja ma te gra e od stra ne po me nu tog auto ra kao pa ra dig mat skim u kon tek stu i ta nja Pe tru ki nog slo e nog iden ti te ta i mo ti va Stra vin skog za nje go vo in ter kul tu ral no i in ter tra di ci o nal no po zi ci o ni ra nje.
K lj u n e r e i : Pe tru ka, Pje ro, iden ti tet, re kon struk ci ja, isto ri og ra fi ja, Stra vin ski, Be noa, Ta ra skin, ka non
Ba let Pe tru ka (1911) e sto se od re u je kao pre kret ni ca u stva ra la kom opu su Igo ra Stra vin skog i pred sta vlja de lo ko je se, za jed no sa jo ne ko li ci nom dru gih na sta lih po et kom XX ve ka, da nas svr sta va me u pr ve i naj u ti caj ni je pri me re mu zi kog mo der ni zma. Pre ma mi lje nju nje go vih tvo ra ca, kao i mno gih ka sni jih na ra ta ja, ovaj ba let ka rak te ri e vi sok ste pen si ner gi je umet ni kih me di ja, o e mu go vo ri i po re e nje sa ide a lom ce lo vi tog umet ni kog de la - kon cep ta i je je te o rij ske te me lje pr vi po sta vio Ri hard Vag ner (Wag ner), a ko ji je na kon Vag ne ra e sto slu io kao
154
re fe rent ni okvir za od re i va nje ste pe na i ob li ka sa po sto ja nja raz li i tih umet no sti u mu zi ko-scen skim de li ma. Mu zi ka, ples i sce no gra fi ja Pe tru ke ni su, ka ko Vag ne samt kun stwer k-a na ro va ide ja Ge la e, de lo jed nog umet ni ka, ali je me ra in te gri sa no sti ovih me di ja u ba le tu naj e e pri pi si va na stva ra la kom ge ni ju Igo ra Stra vin skog kom po zi to ru i jed nom od tvo ra ca si ea i ji sta tus auto ra i do mi nant ni kre a tiv ni udeo u Pe tru ki du go ni je do vo en u pi ta nje. Ka da je u pi ta nju mu zi ka to i ni je mo gu e, ali po zna to je da je u osmi lja va nju rad nje ba le ta po red Stra vin skog ue stvo vao i Alek san dar Be noa, pri e mu je, sma tra lo se, auten ti no sve do an bi o gra fi ji, u ko sta vo o nji ho voj sa rad nji dao upra vo Stra vin ski u svo joj Auto joj je se be od re dio kao tvor ca oko sni ce rad nje ba le ta ka kvu na la zi mo u za vr noj ver zi ji. Me u tim, u sve tlu ne ko li ci ne isto ri o graf ski de talj no po dr a nih mo no gra fi ja o vin skom, me u ko ji ma is tak nu to me sto za u zi ma Stra Stra vin ski and the Rus sian Tra di tion Ri ar da Ta ra ski na (Ric hard Ta ru skin), ulo ga Be no aa u osmi lja va nju i re tru ke po a li za ci ji si ea Pe ka zu je se zna aj ni jom od one ko ju mu je Stra vin ski ka sni je do de lio. Na kon Ta ra ski no ve mo no gra fi je ja sno je da se ko a u tor stvo Stra vin skog i Be no aa nig de u ve oj me ri ni je is po lji lo kao u li ku sa mog Pe tru ke i ji je kom plek sni sklop ka rak ter nih oso bi na, dra ma tur ki ostva ren u sa dej stvu sa dru gim li ko vi ma i u kon tek stu ce li ne rad nje, je dan od raz lo ga to je ovaj ba let, osim kao estet ski vred no, us peo da se po zi ci o ni ra i kao de lo ko je auten ti no pro go va ra o du hu vre me na u ko jem je na sta lo. Iako isto ri og raf ska gra a pre sve ga pre pi ska Stra vin skog i Be no aa to omo gu a va, po sta vlja se pi ta nje re le vant no sti ana li ze i pre bro ja va nja kre a tiv nih ini tru ki nih tvo ci ja ti va i kon kret nih ide ja Pe ra ca. Re kon stru i sa nje ge ne ze ba le ta ne tre ba i ne mo e uti ca ti na sta tus nje go ve umet ni ko-estet ske aure, ali za mu zi ko lo gi ju je zna a jan u onom po gle du u ko jem je mu zi ko lo gi ja na u ka ko ja, osim tek sta nja o i kon tek sta mu zi kih de la (i prak si) iz pro lo sti i sa da njo sti, pro u a va i zna po me nu tim fe no me ni ma. Da kle, kao na u ka sve sna pro men lji ve i raz voj ne pri ro de svo tru kom su jih me to do lo gi ja, mu zi ko lo gi ja se sa Pe sre e, osim kao sa mu zi ki scen skim de lom nad ko jim stal no iz no va spro vo di bli sko i ta nje no ta i kon tek stu a li za ci ju, i kao sa fe no me nom ko ji je ve bio ana li zi ran, in ter pre ti ran i po sta vljan u raz li i te kon tek stu al ne od no se od stra ne mno gih auto ra ko ji su na taj na in for mi ra li od re e ni kor pus zna nja o nje mu. Is tak nu to me sto me u ta kvim auto ri ma ima i Te o dor Ador no, ko ji je u svo joj Fi lo zo fi ji no ve mu zi ke dao jed nu od naj ra ni jih in ter di sci pli nar nih in ter pre ta ci ja ovog ba le ta u skla du sa fi lo zof skim dis kur som u tru ka okvi ru ko jeg raz ma tra stva ra la tvo Stra vin skog u ce li ni. U tom dis kur su Pe pred sta vlja jed nu od vr ih ka ri ka u lan cu de la I. Stra vin skog iz ko jih Ador no i i ta va po ste pe no uki da nje su bjek ti vi sti kog na e la u umet no sti i uod no a va ga sa pre siv nom ten den ci jom vla da ju eg dru tve nog po ret ka. U ni zu ma njih na ra ti va re ko ji se uli va ju u po me nu ti dis kurs, je dan od va ni jih u slu a ju Pe sta vlja tru ke pred
155
po re e nje tret ma na Pe tru ki nog li ka kao no si o ca je di ni ce su bjek ti vi te ta sa en ber go vom (Scho en berg) mo no dra mom Pje ro Me se ar (Pi e rot lu na i re), u ko joj istu ulo gu ima lik Pje roa. Uod tru ke i Pje roa Me se a ra, u ovom ili ne no a va nje Pe kom dru gom kon tek stu, pred sta vlja je dan od pri me ra zna nja na ko je se mu zi ko lo gi ja po vre me no osvr e. Kom pa ra ci ja sti lo va i po et i ka od re e nih de la, pa i i ta vih opu sa, ni je ni ta no vo ni ti po se bi pro ble ma ti no, ali Ador no va po la zna osno va za opi sa nu kom pa ra ci ju je ste i ro i Pe tru ka isti lik pod raz nje ni ca da su Pje li i tim (a sli nim) ime nom, od no me dia dellar te kao za sno da oba ima ju po re klo u tra di ci ji Com jed ni kom ime ni te lju evrop skog kul tur nog pro sto ra. Pri tom, ka ko sle de i na vod po ka zu je, Ador no i sam po tru ke i Pje roa Me se a ra ka sred no ci ti ra uve za nost Pe da pi e sle de e: Egon Wel tru ku upo er ro lesz ni je sa svim po gri je io kad je Pe re dio sa Schnbergovim Pi tom. Si ei, pod istim ime nom, do ti u se u ide ji, ta da ve po ma lo usta ja le, neo ro man ti ar ske tran sfi gu ra ci je klov na, i ja tra gi ka na go vje ta va da e su bjek ti vi tet po sta ti jo ne mo ni ji i, iro ni no za dr a va pri mat su bjek ti vi te ta osu e nog na pro past (Ador no, 1968: 162). Lo gi na po sle di ca iz jed na a va nja Pje roa i Pe tru ke, od no sno pre vo e nje Pe tru ke kao Pje roa, je ste pret po stav ka da umet nik ko ji lik Pje roa/Pe tru ke uzi ma za osnov svog de la to ne mo e i ni ti ne sve stan ueg ili i reg okvi ra Pje ro o ve sim bo li ke rav ni ko ja se pro te e od Com me dia dellar te do ka sni jih me ta mor fo za nje go vog li ka u raz li i tim umet ni kim de li ma. Ador no je oi gled no imao ta kvu pret po stav ku u vi du jer je prin cip su bjek tiv no sti - ima nen tan te ma ti ci Pje roa u umet no sti XIX i XX ve tru ke I. Stra ka - po sta vio kao kon tekst za in ter pre ta ci ju Pe vin skog1 Me u tim, ka ko Ta ra skin po ka zu je u svo joj mo no gra fi ji, Pe tru ka i Pje ro iz vor no ni su isti lik. Tra di ci o nal ni Pe tru ka ne vo di po re klo iz Com me dia del l'ar te i sa Pje ro om de li ma li broj ka rak ter nih sli no sti. Pre vo di vost ime na je ve ro vat no ko in ci den ci ja. Upr kos Dal ha u so vom sta vu da na lo gi ki sta tus Ador no ve te o rij ske mi sli ne uti u pri med be
1 Dve Ador no ve ra ni je ci ti ra ne re e ni ce su bli mi ra ju pre se ne ta ke iz me u Pe tru ke i Pje roa Me se a ra. U da ljem tek stu Ador no, na rav no, uka zu je i na nji ho ve raz li ke: Ali li ni je hi sto rij skog raz vo ja no ve mu zi ke odva ja ju se ve pre ma to me ka ko se tre ti ra lik tra gi nog klov na. Schnberg je sve sta vio na usa mlje nu su bjek tiv nost ko ja se po vla i u se be sa mu... Ta kav pa tos je sa svim stran Stra winskyje vom Pe tru ki. Na rav no, nje mu ne ne do sta ju su bjek ti vi sti ke cr te, ali mu zi ka pre la zi pri je na stra nu onih ko ji ismi ja va ju zlo sta vlja nog o vje ka ne go na nje go vu vla sti tu, a na kra ju se, do sljed no, klov no va be smrt nost ne pre tva ra za ko lek tiv u po vod da se s njim iz mi ri, ne go da mu zlu ra do pri je ti. Kod Stra win skog su bjek tiv nost po pri ma ka rak ter r tve, ali i u to me se on po dru gu je tra di ci o nal noj hu ma noj umjet no sti mu zi ka se ne iden ti fi ci ra sa r tvom, ne go s uni ta va la kom in stan com. (Ador no, 1968: 168).
156
o i nje ni nim, fak to graf skim gre ka ma,2 ne dvo smi slen mu zi ko lo ki za klju ak bio bi da Ador nov od nos iz me u tek sta i kon tek sta ni je em pi rij ski ade kva tan, jer lik Pe tru ke u ba le tu Stra vin skog po sma tra u sve tlu tra di ci je ko ja mu ni je ima nent na. Sa dru ge stra ne, Ador no ni je po gre io (ka ko opet ot kri va Ta ra skin) to je Pe tru ku po sma trao iz per spek ti ve zna enj skih slo je va Pje ro o vog li ka, jer je sam Stra vin ski to isto ura dio u svo joj Auto bi o gra fi ji znat no pre Ador na. Na pi ta nje ka ko je do lo do ove is kri vlje ne per cep ci je Pe tru ki nog iz vor nog iden ti te ta, da li je uop te is kri vlje na i ko je za nju za slu an, od go vor mo e da ti isto ri o graf ska re kon struk ci ja na stan ka ba le ta, opet po na vljam, ne pre ten du ju i da ti me ne to bit no sa op ti o stva ri ma ve za nim za estet sku vred nost ovog de la. Di gre si ja pre lo zo fi ji no ve mu zi ke tre ma Ador no voj Fi ba lo je da po ka e iz ko jih pra va ca ta kva pi ta nja mu zi ko lo gi ji mo gu bi ti upu e na i zbog e ga su re le vant na, a na red no iz vo e nje do ka za po ka za e pred ka kvim se iza zo vi ma ova na u ka su sre e ka da na njih na sto ji da od go vo ri. Na sa mom po et ku is tak nut je sta tus ba le ta Pe tru ka u okvi ri ma (post)vag ne rov skih ide ja o sin te zi umet no sti u jed nom de lu. Ono na ta Ri ard Ta ra skin upu u je, pre even tu al ne ras pra ve o za slu e nom ili ne za slu e nom ka no ni zo va nju ovog ba samt kun stwerk-a, je le ta kao bli skog ide ji Ge ste pri li no zbu nju ju e pod se a nje na pa tru ki nog na ra dok sal ne okol no sti Pe stan ka (Ta ru skin, 1996: 662). U kon tek stu tih okol no sti kom ple men tar nost umet ni kih do stig nu a mu zi ke Stra vin skog, po stav ke i ko sti ma Be no aa i Fo ki no ve ko re o gra fi je za i sta osta vlja uti sak neo e ki va no sre nog ras ple ta. Na i me, ori gi nal na kon cep ci ja mu zi ke ko ja e ka sni je po sta ti Pe tru ka ni ce, ba je bi la za mi lje na kao ba let ska. Za raz li ku od ar pti le ta u ko jem je ko tru ki je Stra re o gra fi ja jo uvek mu zi ci da va la po et ni im puls, u Pe vin ski, po re i ma Lin kol na Kir taj na (Kir stein) stvo rio mu zi ku, ne da slu i ple su, ne go da ga kon tro li e (Kir stein, 1970: 194). Ka ko Ta ra skin na vo di, ovaj ra di ka lan, ak istin ski ver zi van po tez, za u vek je pro me nio ba let (Ta ru skin, 1996: 662). Na sta nak Pe sub tru ke umno go me ot kri va i put kom po zi to ro ve po e ti ke sa mo spo zna je, a ve li ku ulo gu i u jed nom i u dru gom pro ce su, pre ma Ta ra ski nu, imao je Alek san dar Be noa, i ji je ogro man kre a tiv ni do pri nos Stra vin ski ka sni je upor no ne gi rao. Na ce, da skog ba kon ve li kog uspe ha ar pti lja sa rad nja iz me u Stra vin skog i Ru le ta bi la je pot pu no iz ve sna, a kom po zi to ro va po zi ci ja osi gu ra na u pa ri skom mu zi kom sve tu. Iz pre pi ske ne ko li ci ne pri ja te lja i sa rad ni ka I. Stra vin skog sa zna je se da je Dja gi ljev (Di ag hi lev), to kom 1910, na me ra vao da Stra vin skom pred lo i sa rad nju na
2 Dal ha us na vo di da bi kri ti ka ko ja bi Ador no voj mu zi koj este ti ci za me ri la ne ku i nje ni nu gre ku bi la ne sa mo su bal ter na, ne go i prin ci pi jel no pro ma e na, po to lo gi ki sta tus fi lo zof sko-isto rij ske te o re me ni je sta tus em pi rij ske hi po te ze ko ja se mo e fal si fi ko va ti pro tiv re nim i nje ni ca ma. Karl Dal ha us, Pro blem vi e kri ti ke, Mu zi ki ta las br. 26, Be o grad 2000, str. 166.
157
jed nom ba le tu po mo ti vi ma Ed ga ra Ala na Poa (Poe), ali je sa znao da ovaj ve ra di na no vom pro jek tu. U pi smi ma sli ka ru Ni ko la ju Re ri hu (Ro er ich), svom pri ja te lju i sa li ko po sve e nje (The Gre rad ni ku, Stra vin ski je pro je kat u to vre me na zi vao Ve at Sac sve e nja ri fi ce). Do dru ge po lo vi ne 1910. na sta lo je ne ko li ko ski ca bu du eg Po pro le a, ali je Stra vin ski iz ne na da pre ki nuo rad na ovom de lu. Raz lo ge za to kom po zi tor na vo di u svo joj Auto bi o gra fi ji: Pre ne go to sam se la tio Po sve e nja pro le a, za ta sam pro ce nio da e bi ti dug i te ak za da tak, e leo sam da se osve im kroz rad na or cert ke star skom de lu u ko jem bi kla vir imao naj va ni ju ulo gu ne to ti pa Kon nog ko ma da (Kon zertstck)... Pri kom po no va nju imao sam na umu lut ku u ko ju je iz ne na da udah nut i vot, i ko ja svo jim di ja bo li nim ka ska da ma i ar pe i ma is ku a va str plje nje or ke stra (Stra vin ski, 2005: 30). Me u tim, u jed nom in ter vjuu ob ja vlje nom u Les no mu se sa zna je od Ta ra ski na, Stra vin ski na dru u vel les littra i res, o e ga i ji na in opi su je ini ci jal nu vi zi ju svog Kon zertstck-a: Mo ja po et na kon cep ci ja pod ra zu me va la je o ve ka u ve er njem ode lu i du ge ko se: re je o ro man ti ar skom mu zi a ru ili pe sni ku. On bi seo za kla vir i svi rao ne po de snu mu zi ku, na ta bi mu or ke star od go va rao ne pre sta nim pro te sti ma. Sve ukup no, efe kat bi se mo gao upo re di ti sa do brim pe sni a njem (Ta ru skin, 1996: 664). Po et na kom po zi to ro va ide ja bi la je da ovaj sa ti ri ni ko mad na zo ve Pi ce bur le sque, ali ka sni je ni je bio za do vo ljan ta ko ne u tral nim na slo vom. Raz mi lja ju i o te ma ti ci ko ja mu je pod sta kla in spi 3 ra ci ju, Stra vin ski je shva tio da je pr vo bit no za mi lje ni pi ja ni sta u stva ri sme na, ru na, sen ti men tal na i pla ho vi ta oso ba, ko ja ga je ve o ma pod se a la na jed nog od glav nih li ko va iz ru skog na rod nog lut kar skog po zo ri ta (pre ma ko jem je to po zo ri 4 te i no si lo ime) Pe tru ku. Ve tru ke, ko za iz me u Pe ji je bio ne iz o stav ni deo de tinj stva go to vo sva kog de te ta u de vet na e sto ve kov noj Ru si ji, i sta rih pa gan skih kul to va na ro i to je oi vlja va la to kom tra di ci o nal nog ru skog va a ra za Po kla de (Ma sle ni ce), ko jeg ka rak te ri e i ve lik broj dru gih ata vi za ma. Me u tim, do XIX ve ka mno gi ru ski na rod ni obi a ji do
3 Pre u ze to iz: Ric hard Ta ru skin, Pro gram no tes (Lon don 1927) for Acol lian pi a no la rolls; ti pe script in the Stra vinsky ar chi ve: qu o ted from the tran sla tion in P&D: 67. 4 Lut kar ska po zo ri ta po sto ja la su jo u vre me pret hri an ske Ru si je, a pr vi put se po mi nju u jed noj knji zi cr kve nih ka no na sa kra ja XI II ve ka. Obi aj je po ve zi van sa svet ko vi na ma pa gan skih kul to va i po mi njan kao prak sa vra e va ko ju su ka sni je, u hri an skoj eri, pro du i li sko mra si. Je dan od pr vih pi sa nih tra go va o ono me to e ka sni je po sta ti lut kar sko po zo ri te Pe tru ka je ste knji ga dan skog am ba sa do ra na ru skom dvo ru Ada ma Ole a ri u sa, ob ja vlje na 1636. go di ne. Ole a ri us go vo ri, iz me u osta log, o lut kar skim pred sta va ma, ko ji ma, uz mu zi ku prat nju in stru me na ta gu sli i gu dok, ru ko vo di sa mo je dan o vek, dok se u dru gom pla nu nje go vog opi sa na la ze me dved ko jeg igra i nje gov ui telj. ho vu Ce lo ku pan pri zor osta vio je na dan skog po sla ni ka ni ma lo lep uti sak, jer je re pre zen to vao nji (onih lju di ko ji su ue stvo va li u svet ko vi ni, prim. aut.) bru tal nost i so do mi ju pre tvo re nu u za ba vu za de cu, ko ja su ta ko nu no gu bi la sva ko ose a nje sti da i e sti to sti. Pre u ze to iz Ta ra ski na: Adam Ole a ri us, The Voyages and Tra vels of the Am bas sa dors Sent bz Fre drick Du ke of Hol stein, to the Gre at Du ke of Mu scovy, and the king of Per sia, trans. J. Da vi es (Lon don 1662), 3:81; ci ti ra no u: Eli za beth A. War ner, The Rus sian Folk The a tre (The Ha gue: Mo u ton, 1977), 109-110.
158
i ve li su mno go broj ne tran sfor ma ci je kao po sle di cu pro i ma nja sa za pad no e vrop skom kul tu rom, ta ko da ne ki auto ri po ja vu lut kar skog po zo ri ta u Ru si ji po sma tra ju kao tran me die dellar te. Jed splant ita li jan ske Com na od ovih auto ra, Ka tri o na Ke li (Kelly), na vo di sle de e: Lut kar ska ko me di ja sti gla je iz Ita li je iz me u 1810. i 1840. go di ne, br zo je na tu ra li zo va na, i do 1870. svu gde je pri hva e na kao iz raz pot i nje ne (sub or di na te) gra an ske kla se, ta ko da ve do 1880. lju di vi e ni su ve ro va li u nje no stra no po re klo (Kelly, 1990: 212). Bez ob zi ra da li je ovo pra va ge ne a lo gi ja ru skog lut kar skog po zo ri ta ili ne, ako se Pe me die dellar te naj tru ka upo re di sa li ko vi ma iz Com vi e sli no sti uoa va se iz me u nje ga i Pul i ne la (Pul ci nel la). Stra vin ski, ko ji je pred sta vu Com me die dellar te gle dao za jed no sa Pi ka som u Na pu lju 1917, Pul i ne la opi su je kao ve li kog pi ja nog lut em, sva ka i ji je, ko li ko sam ja (Stra vin ski, prim. aut.) mo gao da raz um ki gest, i ve ro vat no sva ka re, ne pri stoj na (ob scu re) (Ta ru skin, 1996: 666). Nje go va en gle ska ver zi ja je ste Pan i ne lo (Pun chi nel lo), skra e no Pan (Punch), fran cu ska je Po li i nel (Po lic hi nel le), ne ma ka Hans Vurst (Hans Wurst), e ka Ka pa rek (Ka pa ek), ma ar ska Vi tez La sko (Vi tez Las zko), tur ska Ka ra guz (Karagz).
Igor Stravinski
159
Sve ove lut ke ima ju sli ne ka rak te ri sti ke: gr bu, kriv nos, kre tav glas, no se tap, zvo no, i lja ti e ir i vre a ste pan ta lo ne. Uza sve ovo, Pe tru ka ima i cr ne i zme i ru bas hka), ru ba ku (ru sku se lja ku ko u lju. U svo joj ko mi no-gro tesk noj po ja vi Pe tru ka po ka zu je ne nost i bri gu je di no pre ma svo joj ne ve sti, mle ka ri ci Pra sko vji Pe le gre jev noj (skra e no Pa ra a ili Pa ran ka), dok je sa svim dru gim li ko vi ma u ve i toj sva i. Me u nji ma se na la ze: ci ga nin Mo ra, tr go vac ko nji ma, i nje go vo islu e no sta ro klju se ko je pro da je Pe tru ki; ar la tan ski dok tor; dva Ara pi na je dan pan to mi mi ar, a dru gi on gler; Ne mac, od no sno stra nac ko ji ku pu je sta ru i iz no e nu ode u, a pro da je no vu; voj nik sa i nom de se ta ra i, na kra ju, pas me a nac ko ji u fi nal noj sce ni od vla i Pe tru ku sa po zor ni ce. Jed na od naj ka rak te ri sti ni jih Pe tru ki nih oso bi na je ste nje gov kre tav glas, ve o ma raz li it od ljud skog gla sa. Pro iz vo dio se uz po mo ma le me ha ni ke na pra ve ko ja se sta vlja la na kraj je zi ka, bli zu re si ce, a osim ozna i telj ske funk ci je sa mog Pe tru ki nog li ka ne pri ja tan kre ta vi zvuk imao je sig nal nu ulo gu u lut kar skoj pred sta vi - an ti ci pi rao je pr vo Pe tru ki no po ja vlji va nje, a svo jom pro dor no u i upa dlji vo u skre tao je pa nju lju di ma ko ji, u va ar skoj gu vi, bu ci, i obi lju dru gih sa dr a ja, ve ro vat no ne bi pri me ti li de a va nja na ne ve li koj lut kar skoj po zor ni ci. Po red to ga, ne pri jat ni kre ta vi glas bio je lajt-mo tiv Pe tru ki nog fi zi kog bo la - cen tral nog dra 5 ma tur kog mo men ta mno gih si tu a ci ja u to ku pred sta ve. Zbog sve ga to ga ne iz zertstck pre e tru ka, ne na u je i nje ni ca da je Stra vin ski svoj Kon im no vao ne u Pe go u Pe slo vu rad ne ver zi je Stra vin skog, ka ko Ta ra skin za ne tru kin krik. Krik, u na klju u je, ni je bio me ta fo ra emo ci o nal nog pa to sa sa ko jim se lik Pe tru ke su o a va u kom po zi to ro vom ba le tu. ta vi e, oso bi ne Pe tru ki nog li ka iz ru ske tra di ci je Stra vin ski je ver no pre neo u svog kon flikt nog pi ja ni stu, a po tom ih i na knad no pre po znao u nje mu. Me u tim, te oso bi ne ni ka ko ne od go va ra ju Pe tru ki u ba le tu Stra vin skog be smrt nom i ne sre nom he ro ju sva kog va a ra u sva koj ze mlji ka ko ga je kom po zi tor opi sao u Hro ni ci mo ga i vo ta. Jer, ka ko Ta ra skin na gla a va, to ni je Pe tru ka, to je Pje ro (Ta ru skin, 1996: 667). Da lji rad na Kon zertstck-u Stra vin skom je bio olak an sre nim pro na la skom vi zu el no-li te rar ne in spi ra ci je u vi du fol klor nog Pe tru ke. Re e nja ko ja je Stra vin ski pri me nio u od re e noj me ri pod se a ju na dra ma tur gi ju fol klor ne lut kar ske pred sta ve. Na pri mer, na kon po zdra va pu bli ci Pe tru ka bi za po eo raz go vor sa svi ra em na har mo ni ci (har mo ni ka je in stru ment ko ji je do XIX ve ka go to vo u pot pu no sti po ti snuo tra di ci o nal ne gu sli) i tra io od nje ga da mu svi ra. U po et ku bi ple sao sam, po tom sa svo jom e nom, da bi je na kra ju iz gu rao sa sce ne (Ta ru skin, 1996:
5 Pri me ri su sce na u ko joj Pe tru ku iz se dla iz ba cu je ko bi la ko ju mu je pro dao Ci ga nin tr go vac, kao i sce na u ko joj Ne mac svo jim ta pom uda ra Pe tru ku po gla vi. Uz to, Pe tru ki no ne ljud sko kre ta nje je ste i sig nal za vr et ka pred sta ve, u ko jem ve li ki cr ni pas od vla i Pe tru ku sa po zor ni ce dok ovaj vi e: - Do vi e nja, de co! Do vi e nja, su ro vi sve te! Viu, viu, viu....! Sve naj bo lje do sle de eg vi e nja!
160
669). Mu zi ka Pe tru ki nog ple sa pod se a na Ka ma rin sku, ru sku na rod nu igru i ja se ka rak te ri sti na me lo di ja mno go stru ko po na vlja. U umet ni koj ru skoj mu zi ci Ka ma rin ska ja se pr vi put sre e kod Glin ke, a ka sni je su je i dru gi ru ski kom po zi to ri ko ri sti li to kom ce log XIX ve ka, uglav nom u sim fo nij skim fi na li ma (npr. aj kov ski u Dru goj sim fo ni ji). Iako Ru ska igra, u pr vom i nu Pe tru ke, ni je u pra vom smi slu ka ma rin ska ja, ona je ste bri ljant ni mo to per pe tuo ko ji po svom ka rak te ru, i me stu na ko jem se na la zi, dra ma tur ki od go va ra ulo zi ko ju ka ma rin ska ja ima u na rod noj lu kar skoj pred sta vi.
Po e tak Ru ske igre iz ba le ta Pe tru ka
161
Da kle, dva mu zi ka ko ma da ko ja e ka sni je po sta ti deo ba le ta na pi sa na su kao deo Kon zertstck-a, a ide ja o to me da bi ova mu zi ka mo gla po sta ti ba let pa la je na pa met Dja gi lje vu na kon to ju je pr vi put uo pri li kom jed ne po se te Stra vin skom. Sa Dja gi lje vim je ta da bio i Ni in ski i sva tro ji ca su se slo i li da bi rad na sce na ri ju ba lo po ve ri ti Alek san dru Be no au, ko ji je, me u tim, ne to ra ni je od lu io da vi e tre ni ka da ne e uze ti ue e u bi lo kom pro jek tu po zna tog im pre sa ri ja. Me u tim, ka ko je Stra vin ski in si sti rao na sa rad nji sa Be no a om, de lom zbog uspe ha ko ji su po sti gli sa ar pti com, a de lom i zbog to ga to je Be noa bio lju bi telj i do bar po zna va lac ru skih na rod nih obi a ja i ob re da, Be noa ni je du go odo le vao i nje gov do pri nos skom i dra ma tur kom osmi lja va nju ba le ta bio je ogro man, upr kos ka sni jim scen po ku a ji ma Stra vin skog da to po rek ne. Ta ra skin is ti e da se do ka zi o ulo zi ko ju noa imao pri li kom stva ra nja Pe gu pro na i ka ko u do ku men ti ma iz je Be tru ke mo ba, ta ko i u sa mom sce na ri ju. Spro vo de i svo je vr snu re kon struk ci ju sce na ri tog do ja, Ta ra skin u nje mu ras kri va Stra vin skog i Be no aa sa e ljom da po ka e ka ko je Stra vin ski te io ka ru skom Pe tru ki, a da je pri bli a va nje Pje rou, ve im de lom, u ri, Be no a o va za slu ga. stva ti tet i sim bo li ki sa dr aj Pje ro o vog li ka u evrop skom kul tur nom pro sto ru Iden pre kid no se tran sfor mi sao od nje go vih po e ta ka u fran cu skoj Co ne me die dell ar te pre si o ni zma. Ne ma li broj umet ni ka ue stvo vao je u pro ce su pa do pred sam kraj eks po no va nja i re kom po no va nja Pje ro o vog iden ti te ta u skla du sa sop stve nim sve kom to na zo ri ma i du hom vre me na u ko jem su stva ra li. Me u tim, ka ko mu zi ko lo gi nja Ana Ste fa no vi na po mi nje, no va ge ne za Pje roa iz Ber ga ma kra jem XIX i po et kom XX ve ka i ni se mno go slo e ni jom od ce log pu ta ko ji je nje go va be la fi gu ra pre la od Com me die dellar te pa do ta da (Ste fa no vi, 1994: 35). Ta ra skin sma tra da je pred ka fi gu ra tu nog klov na u vre a stom be lom ode lu sa ve li kim dug ma di kraj XIX ve ma, na pu de ri sa nog li ca i na cr ta nog osme ha po sta la istin ski si no nim za ro man ti ar sku umet nost i li te ra tu ru, e sto za stu pa ju i sa mo dra ma ti zu ju u per spek ti vu sa mog ni ka (Ta ru skin, 1996: 674). Je dan od pre lom nih mo me na ta XIX ve ka, na kon umet ga je ro man ti ar ska re cep ci ja Pje roa po e la da po sta je po gled u sop stve ni od raz e u ogle da lu, je ste ro man bra e Gon kur (Gon co urt) iz 1867. go di ne o sli ka ru op sed nu tom Pje ro o vim tu nim li kom. Ova fan ta zi ja je po sta la re al nost u stva ra la tvu stra to ra Vi je ta (Wil let te), u i jim je ra do vi ma Pje ro ne ka vr sta bo em skog umet ilu ni ka, set nog i ide a li sti nog... (Ta ru skin, 1996: 674). Li te rar ni pan dan ovom auto ru ste bel gij ski pe snik Al ber i ro (Gi raud), na i je je sti ho ve iz 1884. en berg kom je po no vao svog Pje ba iz o sta vi ti ni Le on ka va lo ve (Le on ca val lo) roa Me se a ra, a ne tre Pa gov sop stve ni li bre to. ja ce na nje o tra va njem okol no sti ko je e do ve sti do bol nog is ku stva fin de si cle-a, Sa za po zna va nje Pje roa pre sta je da se od vi ja is klju i vo u okvi ri ma ro man ti ar skog pre
162
umet ni kog sen zi bi li te ta i za po i nje da lja me ta mor fo za nje go vog li ka u skla du sa sim bo li kim po ru ka ma eks pre si o ni zma. Fin de si cle bio je vre me de struk ci je este ti kih i eti kih nor mi kroz is ku stvo do tra ja le, de ka dent ne ro man ti ar ske umet no sti i ni e an skog sve ta bez bo ga. Slom dru tve nih vred no sti po go dio je sve so ci jal ne in sti tu ci je, od dr a ve do po ro di ce, a umet nik fin de si cle-a gu bit kom dru tve nog oslon ca i tra di ci o nal nih vred no sti okre nuo se de vi jant nim ob li ci ma per cep ci je sve ta este ti za ci ji, he do ni zmu, eg zi sten ci jal noj ne an ga o va no sti i de ka den ti zmu. Pje ro je ta da, ka ko na vo di Karl or ske (Schor ske), iden ti fi ko van sa dra sti nom, ar he tip skom for mu la ci jom is ku stva gu bit ka (or ske, 1998: 345) eks pre si o ni zma, i to ka ko sa po et nim uda rom i kri kom, ta ko i do kraj no sti do ve de nog su o e nja su bjek ti vi te ta sa Tha na to som, pa sve do po zne objek ti vi za ci je, do po ku a ja us po sta vlja nja rav no te e... kao di rek tan iz da nak de ka dent ne ob ne vi de lo sti pred pro ble mom, Pje ro, po et kom dva de se tog ve ka, po sta je cen tar pa nje o ve ko vog, umet ni ko vog su o a va nja sa njim (Ste fa no vi, 1994, 36). Ana Ste fa no vi sma tra da se u ta kvom Pje rou po ma lo na la ze i Vi sme nov (Whi smens) De za sen, Vajl dov (Wil de) Do ri jan Grej i Pru stov (Pro ust) Sen-Lu (Ste fa no vi, 1994, 36). Fa sci na ci ja Pje ro o vim tu nim li kom, u tom kon tek stu, ni je mi mo i la ni Dej msa En so ra (En sor), Pa bla Pi ka sa (Pis sa so) i An drea De ra na (De rain).
Dejms En sor: Oa lo e ni Pje ro
163
Pa blo Pi ka so: Pje ro
Svo je vr sno pre vo e nje Pe tru ke u Pje roa pod ra zu me va lo je pre u zi ma nje Pje ro o vih oso bi na, kao i za ple ta u ko jem te oso bi ne do la ze do iz ra a ja, jer su, kao to je po ka za no, iz vor ni ka rak te ri ova dva li ka iz ra zi to ne po du dar ni. Kao svo je vr sni do da tak, pje ro li ki Pe tru ka pre u zeo je sim bo li ki sa dr aj ko ji je umet nost XIX i po et ka XX ve ka ve zi va la za Pje roa. Pre ma Ta ra ski nu, ovo je bio maj stor ski po tez ko tru ka omo ji je ba le tu Pe gu io da pre va zi e svoj pr vo bit ni te mat ski, vre men ski i pro stor ni kon tekst i stek ne sta tus de la ko je go vo ri o sve vre me nim pi ta nji ma ve za nim za o ve ka i ljud sko dru tvo (Ta ru skin, 1996: 673). tru ke u ko Be noa je osmi slio dvo stru ku rad nju Pe joj spo lja nja sce na pri ka zu je sim fo ni ju uli ce u vre me ve li kog po klad nog va a ra, dok se unu tra nja za sni va na za ple tu lju bav nog tro u gla iz me u Pe tru ke, Ba le ri ne i Ara pi na. Pri a o lju bav nom
164
tro u glu ne ma upo ri te u tra di ci o nal nim te ma ma fol klor nog Pe tru ke ne go pred sta vlja asi mi la ci ju sta rog lju bav nog za ple ta iz me u Pje roa, Ko lum bi ne i Ar le ki na. Hof ma nesk ni lik a rob nja ka (ka ko ga na zi va Ta ra skin) ko ji lut ka ma da ru je i vot opet pred tru ka pred sta vlja Be no a o vu ide ju i ta ko e ne ma po re klo u tra di ci o nal nim Pe sta va ma. Lik Ba le ri ne kraj nje je ne ti pi an za fol klor nog Pe tru ku i di rekt no uka zu je na trans for ma ci ju li ka Ko lom bi ne. Sa dru ge stra ne, Ara pin je ste tra di ci o nal ni lik, ali ne tra di ci o nal no in ter pre ti ran.6 Ta ra skin pret po sta vlja da je jed na od sli ka ve za nih za od nos Ara pi na i Pe tru ke bi la u Be no a o vom se a nju, jer je on e leo da se ras plet lju bav nog tro u gla u ba le tu za vr i ubi stvom Ara pi na od stra ne lju bo mor nog Pe tru ke. Ta kav ras plet bio bi u du hu tra di ci o nal nog Pe tru ke, jer su na sil ni tvo i ubi ja nje bi li deo Pe tru ki nog re per to a ra, dok su Ara pi bi li bez o pa sni za ba vlja i. Ide ja o za me ni ulo ga pa la je Stra vin skom na pa met, a ova i nje ni ca, pre ma mom mi lje nju, ne kon ver gi ra sa Ta ra ski no vom ine tr pre ta ci jom po ko joj je sa mo Be noa taj ko ji je Pe tru ku oslo bo dio ste ga svo jih tra di ci o nal nih oso bi na i omo gu io mu da se ugra di u Pje ro ovu sim bo li ku ra van. Klju ni ot klon od tra di ci o nal nog Pe tru ke i pri bli a va nje Pje rou do go dili su se u tre nut ku u ko jem je Pe tru ka po stao r tva, jer sa ma ana lo gi ja sa lju bav nim tro u me die dellar te ne bi Pe glom Com tru kin lik ta ko sna no po ve za la sa Pje ro o vim da je ras plet vra tio Pe tru ku svo jim iz vor no ru skim ko re ni ma. Ne e lim da su ge ri em ka ko ele men ti po ste pe nog raz vo ja ba le ta Stra vinskog tre ba ili mo gu da bu du ko rek tiv no ogle da lo za bi lo i ju in ter pre ta ci ju nje go ve za vr ne ver zi je, pa ta ko ni za Ador no vu. Ipak, po to se Stra vin ski, kroz Pe tru ku, uklju io u in ter tek stu al nu ko mu ni ka ci ju sa ka no nom za pad no e vrop ske mu zi ke, sma tram da okol no sti i uslo vi na stan ka ba le ta kon struk tiv no do pu nju ju kon tekst u ko jem se ta ko mu ni ka ci ja od i gra va. Bez ob zi ra i ji je kre a tiv ni im puls imao ve eg ude la u nje go vom stva ra nju, lik Pe tru ke pred sta vlja svo je vr sni ka rak ter ni hi brid re zul tat pro i ma nja li ko va Pje roa i iz vor nog, fol klor nog Pe tru ke. Sma tram da tre ba pri me ti ti da je Ador no va in ter pre ta ci ja po ko joj Pe tru kin lik ima su bjek ti vi sti ke cr te, ali mu zi ka pre la zi na stra nu smi ja a, na je dan po sre dan na in kom ple men tar na sa Ta ra ski no vim na sto ja njem da pje ro ov sku stra nu Pe tru ki nog li ka pri pi e Alek san dru Be no au, a ru sku, fol klor nu i na sil ni ku Stra vin skom, ko ji je, po red
6 U fol klor nom Pe tru ki naj e e su se mo gla sre sti dva Ara pi na, ko ji su vr lo ret ko ue stvo va li u sa moj rad nji. Uglav nom su iz vo di li ple snu in ter me co ta ku, ko ja je lut ka ri ma da va la pri li ku da po ka u svo ju ve ti nu. Ka ko sa zna je mo od Ta ra ski na, ko ji o to me ci ti ra Ku znje co va (Ye. Ku znet sov), od re e na in ter ak ci ja iz me u Ara pi na i Pe tru ke de a va la se vr lo ret ko: Pe tru ka bi se po ja vio na kon arap skog ple sa, u tre nut ku ka da je je dan Ara pin ve oti ao se po zor ni ce. Pe tru ka bi za po eo raz go vor sa dru gim Ara pi nom, ko ji bi, po tom, pe vao arap sku pe smu, a Pe tru ka bi po ku a vao da ga na u i da pe va ru sku. Na kon raz li i tih ko mi nih ne spo ra zu ma, Pe tru ka bi naj ur io Ara pi na sa po zor ni ce svo jim ta pom. Ye. Ku znet sov, Rus skiye narodnye gulyaniya, str. 60, pre uz e to iz: Ta ru skin, 1996, 679.
165
Be no aa, ue stvo vao u ob li ko va nju li te rar nog sa dr a ja ba le ta i u i joj se is klju i voj stva ra la koj kom pe ten ci ji na la zi la mu zi ka. Na taj na in Ta ra skin, do du e iz pot pu no dru ga i jeg me to do lo kog ugla, Ador nu da je za pra vo to Stra vin skom pre ba cu je da se, iz kon tek sta pred su bjek ti vi sti ke ru ske tra di ci je, uklju u je u to ko ve za pad no e vrop skog mo der ni zma i le gi ti mi ra ras pad su bjek ta, od no sno su bjek ti vi sti kog prin ci pa do ko jeg je, u nje go voj fi lo zo fi ji, za pad no e vrop ska umet nost du go i te ko do la zi la. Za raz li ku od Ador na, vo e nog ide ja ma di ja lek ti ke i he ge lov ske isto ri je, Ta ra skin se, post mo der no mu dar, klo ni ve li kih na ra ti va i po ku a va da, kroz pre u ve li a va nje uti ca ja Stra vin skog na evrop ski mu zi ki mo der ni zam, us po sta vi pro i ma ju e, ali ipak dis tan ci ra no sa po sto ja nje iz me u Stra vin skog, kao pri pad ni ka ru ske tra di ci je, i za pad no e vrop skog mu zi kog ka no na. Bez e lje da ba nal no po jed no sta vim po zi ci ju iz ko je ovaj mu zi ko log na stu pa, sma tram da po jam tra di ci je, u nje go voj upo tre bi, po ka zu je iz ve sne sli no sti sa ide jom sud bi ne od ko je Stra vin ski po ku a va da po beg ne (ali ga ona ipak su sti e, mo da upra vo u vi du Ta ra ski no vog, i sli nih tek sto va). U na sto ja nju da ras krin ka Stra vin skog, ko ji je, u auto bi og ra fi ji i dru gim na pi si ma, e stim kri vo tvo re njem po da ta ka iz svo je i ru ske pro lo sti, po ku ao da se le gi ti mi e u za pad no e vrop skom mu zi kom ka no nu, Ta ra skin se, ot kri va njem ono ga to je Stra vin ski e leo da sa kri je, im pli cit no po ka zu je kao ne ko ko taj ka non u va od Stra vin skog. Me u tim, ka ko se stva ra la ka ve li i na i uti caj Stra vin skog na to ko ve mu zi ke XX ve ka ne mo e ogra ni i ti sa mo na mu zi ku tra di ci ju iz ko je je po te kao, za pad no e vrop ski mu zi ki ka non u Ta ra ski no vom tek stu pro pu ta Stra vin skog, ali sa mo kao rus skiy slog, sa mo kao svo je Dru go. Kon kret na Ta ra ski no va me to da za sno va na je na po tra zi za pr vim po e li ma kom po zi to ro vih de la i nji ho vim po zi ci o ni ra njem u ru skoj umet ni koj mu zi ci, fol klo ru, kul tur nom am bi jen tu, ili ne kim dru gim bi o graf skim pret po stav ka ma. Kao dru ga pre mi sa u Ta ra ski no voj ar gu men ta ci ji po ja vlju ju se kom po zi to ro vi na vo di, naj e e pr vo oni ra ni, u ko ji ma Stra vin ski is ti e svo ju pri pad nost ru skoj tra di ci ji, a po tom i oni iz ka sni jih auto bi o graf skih knji ga u ko ji ma je Stra vin ski na mer no re kon stru i sao od re e ne i vot ne, pa ak i okol no sti iz ru ske isto ri je mu zi ke, ne bi li tu pri pad nost opo vr gao. Ra di ka li zo va no tu ma e nje Ta ra ski no vog pri stu pa, iz ugla po ten ci jal nog auto ra ko ji ne pri pa da za pad no e vrop skom ka no nu, sto ga mo e da iz gle da ova ko: Ta ra skin Stra vin skom pri pi su je svest o to me da ni su sve tra di ci je jed na ke, uz pre ut no oda va nje pri zna nja to je do tog za klju ka ipak do ao na kon mla da la kog sa mo o dre e nja kao po bu nje ni ka pro tiv za pad no e vrop ske mu zi ke. LITERATURA
1. Ador no, Te o dor: Fi lo zo fi ja no ve mu zi ke, Be og rad, No lit, 1969. 2. Dal ha us, Karl: Pro blem vi e kri ti ke, Mu zi ki ta las, Be og rad, Clio, 2000, br. 26.
166
3. Kelly, Ca tri o na: The Rus sian Car ni val Pup pet The a tre, Cam brid ge, Cam brid ge Uni ver sity Press, 1990. 4. Kir stein, Lin coln: Mo ve ment and Me tap hor: Fo ur Cen tu ri es of Bal let, New York, Pre a ger, 1970. 5. Ste zi ki ta las, Be fa no vi, Ana: Pi er rot lu na i re Ar nol da en ber ga, Mu o grad, Clio, 1994, 1. 6. Stra vin ski, Igor: Hro ni ka mo ga i vo ta: auto bi o gra fi ja, Be o grad, Za vod za ud be ni ke i na stav na sred stva, 2005. 7. Stra vin ski, Igor & Craft, Ro bert: Me mo a ri i raz go vo ri I-II, Za greb, Zo ra, 1982. 8. Ve zi kim de lom, Be se li no vi-Hof man, Mir ja na: Pred mu o grad, Za vod za ud be ni ke, 2007. 9. or ske, Karl: Fin-de-si ec le u Be u, Be o grad, Ge o po e ti ka, 1998. 10. Ta ru skin, Ric hard: Stra vinsky and the Rus sian Tra di tion, Ber ke ley, Los An ge les: Uni ver sity of Ca li for nia Press, 1996. 11. Whit brid ge Com tall, Ar nold: Stra vinsky in con text Stra vinsky as con text, u: The Cam pa nion to Stra vinsky, Jo nat han Cross edi tor, Cam brid ge, Cam brid ge Uni ver sity Press, 2003.
Igor Stra vinskys cha rac ter of Pe trus hka Pe trus hka and/or Pi er rot?
S um m a r y : The study Igor Stra vinskys Pe trus hka bet we en the fol klo re Pe trus hka and Pi er rot is fo cu sed on the analysis of the cha rac ter of Pe trus hka - the main pro ta go nist of the sa me-ti tled bal let by Igor Stra vinsky aiming to, among his cha rac ter tra its, iden tify tho se that can be lin ked to the cha rac te ri stics of the tra di ti on al cha rac ter of Pe trus hka in the Rus sian pup pet the a ter on the one hand, and Pi er rot from Com me dia dellar te on the ot her. Apart from fo cu sing on the aspect of com pa ra ble me a su ra bi lity, this pa per at tempts to ad dress the is sue of com po sing the cha rac ter of Pe trus hka thro ugh re con struc ting the ori gins of bal let, which not only re veal, but al so, as a con text for the cre a tion of the syncre tic na tu re of the cha rac ter of Pe trus hka, set the co-aut hor ship ro le of Ale xan der Benos in the con cep tion and re a li za tion of the bal let, as well as Stra vinskys know led ge abo ut the tra di tion of ori gin (Rus sian) and abo ut the one in which he sub se qu ently so ught to le gi ti mi ze him self (We stern Euro pean). Hi sto ri og rap hi cal ma te rial is ta ken from the Stra vinsky and the Rus sian Tra di tion mo no graph by Ric hard Ta ru skin, and the re is al so par ti cu lar emp ha sis on cer tain in ter pre ta ti ons of this ma te rial by the afo re men ti o ned aut hor as pa ra dig ma tic in the con text of re ad ing the com plex iden tity of Pe trus hka, and Stra vinskys mo ti ves for its in ter cul tu ral and in ter tra di ti on al po si ti on ing. K ey w o r d s : Pe trus hka, Pi er rot, iden tity, re con struc tion, hi sto ri o graphy, Stra vinsky, Benos, Ta ru skin, ca non
167
UDC 75.071.1:929 Murat M. 75.071.1:929 Aleksi S.
Ja sna JOVANOV, No vi Sad
Min hen kao iz vo ri te sim bo li zma u srp skom sli kar stvu
Je dan od ma nje is tra i va nih, a ve o ma pri sut nih uti ca ja min hen ske sli kar ske Aka de mi je na sli kar stvo sred nje Evro pe, sa aspek tom na sli kar stvo ju no slo ven skih na ro da i srp sko sli kar stvo na pre la zu iz XIX u XX vek, je ste uti caj sim bo li sti ke po e ti ke. Zna a jan broj min hen skih sli ka ra, a na ro i to pro fe so ra Aka de mi je, re le vant nih za na ve de nu te mu, na raz li i te na i ne je u svo je sli kar stvo uklju i vao sim bo li sti ku prak su. Sli ka ri sred nje Evro pe, a na ro i to stva ra o ci ko ji vo de po re klo iz raz li i tih de lo va Austro u gar ske mo nar hi je kao u to vre me je din stve nog i spe ci fi nog mul ti na ci o nal nog i mul ti kon fe si on al nog pro sto ra, pri hva ti li su sim bo li sti ki iz raz u mno go ve oj me ri ne go to se to do sa da sma tra lo. S ob zi rom na nji ho vu broj nost, Mar ko Mu rat i Ste van Alek si su oda bra ni kao pri pad ni ci dve ju ge ne ra ci ja, raz li i tih i vot nih pu te va i i vot nih okru e nja, raz li i tih kon fe si ja, a da nas i raz li i tih dr a va. Nji ho vo de lo ipak od ra a va je din stven duh ko ji je za cr ta la min hen ska Aka de mi ja, ko ju su obo ji ca po ha a li, i u tom sve tlu ga tre ba po sma tra ti. Kroz ana li zu sim bo li sti kog dis kur sa u nji ho vom sli kar skom opu su bi e osve tljen seg ment ovog umet ni kog prav ca ve zan za sli kar stvo min hen ske ko le u hr vat skom i srp skom sli kar stvu, a isto vre me no e bi ti raz mo tre ne i spe ci fi no sti in di vi du al ne sim bo li sti ke po et i ke kod sva kog od na ve de nih auto ra.
Ap strakt: K lj u ne re i:
Min hen, Kra ljev ska aka de mi ja li kov nih umet no sti, sim bo li zam, Mar ko Mu rat, Ste van Alek si
Sre di nom XIX ve ka Min hen kao grad do i vlja va na gli pro cvat (Schat ten ho fer, 1979: 919; , 1988: 78) i pre ra sta u zna aj no uni ver zi tet sko sre di te, a Mak si mi li jan II (Ma xi mi li an II) za po i nje vla da vi nu (1848) za ve tom da e od Min he na
168
na pra vi ti ta kav grad, da ni ko ne e mo i da ka e da je upo znao Ne ma ku, ako ni je vi deo i Min hen (Schat ten ho fer, 1979: 9). Mak si mi li jan tra se i Mak si mi li ja ne um sa mo su deo ras ko i i na pret ka do ko jeg je do lo u to vre me, uz in du strij ski raz voj ko ji je omo gu io pro cvat umet no sti, stva ra nje zna aj nih umet ni kih ko lek ci ja i sve ve i zna aj min hen ske umet ni ke Aka de mi je osno va ne 1808. go di ne. Ne pre kid no uve a va nje kra ljev skih umet ni kih zbir ki re zul ti ra lo je nji ho vim otva ra njem za jav nost Glip to te ke 1830. i Sta re pi na ko te ke 1836. go di ne. Ko na no, 1853. go di ne osno va na je i No va pi na ko te ka kao in sti tu ci ja ko ja tre ba da pra ti ak tu el nu umet nost i ko ja je oko 1900. go di ne u svom fon du ve ima la za vi dan broj ra do va sa vre me nih min hen skih sli ka ra, kao to su: Lu dvig Lefc (Lud wig Lo eftz), Vil helm Lajbl (Wil helm Le ibl), Franc fon Len bah (Franz von Len bach) i Franc fon tuk (Franz von Stuck). ko e, 1853/54. go di ne po na lo gu Mak si mi li ja na II sa gra en je mo de ran iz lo be ni Ta pa vi ljon od e li ka i sta kla sa od go va ra ju im ime nom Sta kle na pa la ta (Gla spa last), na me njen in du strij skim, a od 1858. go di ne i go di njim In ter na ci o nal nim umet ni kim iz lo ba ma. Uz No vu pi na ko te ku, naj ve i zna aj me u zbir ka ma sa vre me ne li kov ne umet no sti ima la je i zbir ka Adol fa Fri dri ha fon a ka (Adolf Fri e drich von Schack). Opre de lje njem da sa ku plja sli ke ne ma kih umet ni ka, kao i na me rom da sa i ni ko lek ci ju ko pi ja u ve nih de la ita li jan skih maj sto ra re ne san se, ma ni ri zma i ba ro ka, oku pio je oko se be ge ne ra ci ju iz u zet no zna aj nih sli ka ra ko ji su za cr ta li pu te ve min hen skog sli kar stva to ga do ba, kao to su: Mo ric fon vind (Mo ritz von Schwind), Ar nold Be klin (Ar nold Bcklin), Franc fon Len bah, An selm Fo jer bah (An selm Fe u er bach), Hans fon Ma re (Hans von Ma re es) i dru gi. No ve okol no sti na umet ni koj po zor ni ci Min he na od sre di ne XIX ve ka de lo va le su pod sti caj no i na sli kar stvo u ju no slo ven skim ze mlja ma isto vre me no usme ra va ju i umet ni ke ka no voj me tro po li evrop skog sli kar stva. Sli kar stvo ko je u to vre me na sta je i kon ti nu i ra no se raz vi ja u Min he nu sve do po et ka Pr vog svet skog ra ta 1 po zna to je pod za jed ni kim ime ni te ljem min hen ska ko la. Me u osta lim sli ka ri ma iz mno gih evrop skih i va ne vrop skih ze ma lja u Min he nu se, upra vo u tom ri o du, ko lu je ve lik broj bu du ih sli ka ra i va ja ra slo ven skog po re kla, s te ri to ri je pe Austro u gar ske mo nar hi je i iz Sr bi je ( , 1985). Oni na Aka de mi ji, u ne kom od pri vat nih ate ljea ili iz lo be nih pro sto ra, us po sta vlja ju pr ve kon tak te sa re a li zmom, upo zna ju opus Gi sta va Kur bea (Gu stav Co ur bet), sti u sa zna nja o ple ne ri zmu, im pre si o ni zmu, kao i sli kar stvu se ce si je, eks pre si o ni zma i sim bo li zma. Spe ci fi nom iden ti te tu ostva re nja min hen ske ko le do pri no se i ra zno rod ni uti ca ji sta ri jih evrop skih umet ni kih ko la, kao i ne ma ke ro man ti ar ske ko le. Ne is
1 Die Mnchner Schule (18501914), katalog izlobe odrane 1979. godine u Haus der Kunst u Minhenu. Izloba je prikazala radove nemakih slikara pripadnika ove slikarske kole, kao i drugih autora iz ostalih evropskih zemalja i Amerike koji su se kolovali u Minhenu i tamo formirali svoj likovni izraz; 18501900 [katalog], , , 1988.
169
cr pan iz vor in spi ra ci je u to do ba pred sta vlja la je i umet nost Ita li je, od an ti ke do sa vre me nih da na, po seb no sli kar stvo ko je su iz Ri ma do no si li stva ra o ci Na za ren skog kru ga. Ne tre ba za ne ma ri ti ni i nje ni cu da Min hen sre di nom de vet na e stog ve ka po sta je zna a jan evrop ski cen tar fo to graf skih is tra i va nja (Wic hmann, 1973), a, po red to ga, u nje ga do la ze mno gi po zna ti na u ni ci ko je oku plja ba var ski dvor. Uti caj sa vre me nog po zo ri ta na ro i to ope re i pre sve ga stva ra la tva Ri har da Vag ne ra (Ric hard Wag ner) ta ko e je ve lik: ''Tri stan i Izol da'' su u Min he nu do i ve li pra i zvo e nje 1865, a pr va dva de la ci klu sa o Ni be lun zi ma, ''Rajn sko zla to'' i ''Val ki re'', 1869. i 1870. go di ne. Po e tak osme de ce ni je, kao raz do blje ka da Min hen po sta je po seb no ak tu e lan za ve po me nu te umet ni ke, pred sta vlja i vre me ve li kih i pre sud nih pro me na na min hen skoj sli kar skoj sce ni. Sjaj isto rij skog sli kar stva ble di pred odu e vlje njem no vim sa dr a ji ma ko ji obe le a va ju po nov ni po ku aj po vrat ka ono me to se sma tra lo za pra vu, ak tu el nu stvar nost. Otvo re ni ji ra zno rod nim uti ca ji ma i du hov no bli i Pa ri zu ne go kon zer va tiv nom Be u, Min hen je na In ter na ci o nal noj iz lo bi 1869. go di ne u Gla spa la stu, iz la ga njem de la Gi sta va Kur bea, kao i Edu ar da Ma nea (Edu ard Ma net) i bar bi zon skih pej za i sta (Jo va nov, 1988/89: 199) pre sud no uti cao na sli kar sko opre de lje nje ka re a li sti kim te ma ma. Pri ja telj ske i sli kar ske ve ze Kur bea i jed nog od vo de ih ''min he na ca'' to ga do ba Vil hel ma Laj bla (Ruh mer, 1984) od ra zi le su se i na Laj blo vo de lo, a uti ca le su i na for mi ra nje gru pe sli ka ra ko ji su ve u to vre me po e li da se oku plja ju oko Kur be o vog min hen skog sled be ni ka. Te sna ve za iz me u min hen skog i pa ri skog sli kar stva omo gu i la je iz o tra va nje po e ti kih vred no sti jed ne no ve, spe ci fi no min hen ske umet no sti, ko ja je sve do po et ka dva de se tog ve ka za do vo lja va la umet ni ku ra do zna lost ve i ne sli ka ra na ko lo va nju. Isto vre me no ne pre sta no (e sto uza lud) stre me i ka ita li jan skom is ku stvu, a uzi ma ju i od umet no sti Min he na ono to je nji ho vom sen zi bi li te tu i tra di ci o nal nom uku su u do mo vi ni bi lo bli sko, oni su tek po et kom dva de se tog ve ka po e li u ve oj me ri da skre u di rek tan po gled put Pa ri za, in te re su ju i se vi e za pi ta nja sve tlo sti u sli ci ne go za kom po zi ci o ne vred no sti isto rij skog sli kar stva, za te o ri je Vil hel ma Di ca (Wil helm Di etz) da sli kar mo ra sli ka ti, od no sno iz ra a va ti se bo jom ili za i sto sli kar stvo Vil hel ma Laj bla ( , 1985: 11). Sa dru ge stra ne, na iz ve stan na in po ti snut i za gu en svim na ve de nim ka rak te ri za ci ja ma umet ni kog iz ra za min hen skih a ka, da nas sve vi e na po vr i nu iz ra nja ter min ko ji ob u hva ta mno go, na di la zi stil ske pe ri o de i omo gu a va sa gle da va nje stva ra la tva sa no vog sta no vi ta: sim bo li zam. Ma da se sim bo li sti ki pro se de pre po zna je u de li ma mno gih srp skih min he na ca, zbog od re e nih okol no sti kao pri mer za po re e nje, na me e se stva ra la tvo dvo ji ce sli ka ra: Mar ka Mu ra ta i Ste va na Alek si a. Nji ho vi i vot ni pu te vi i nji ho va umet nost, vi e ne go kod mno gih dru gih vre me ni ka iz okru e nja, no se pe at spe ci fi nih kul tur no i sto rij skih okvi ra, re gi o sa na u ko ji ma su i ve li i stva ra li, vre me na i sa mih okol no sti ko je su ih pra ti le.
170
Mar ko Mu rat (Lu ka i pan ska, 1864 Du brov nik, 1944) Mar ko Mu rat je ostva rio zna tan opus isto vre me no zna a jan i za hr vat sku i za srp sku umet nost kao i za sve op ta kul tur na kre ta nja u re gi o nu. Pr vo bit no opre de ljen za sve te ni ki po ziv, pr ve po u ke o sli kar stvu ste kao je u ate ljeu fra Jo si pa Ro si ja u Za dru. U Min hen je sti gao 1886. go di ne, da bi se do 1887. pri pre mao za Aka de mi ju i, sa 23 go di ne, u ok to bru upi sao na Na tur kas se ( , 1958: 270; http://ma tri kel.abdk.de/), ko ju te go di ne pri ma pro fe sor Karl Ra up (Karl Ra upp). U pr ve tri go di ne ko lo va nja ui vao je sti pen di ju ba ro na Lu ja Vra ni ca ni ja, da bi po tom na ao no vog me ce nu u li no sti Ve li mi ra To do ro vi a, ko ji je u Min he nu sti pen di rao ne ko li ci nu srp skih a ka. U Min he nu je sa stu den tom pra va Mi len kom Ve sni em, ka sni jim srp skim po li ti a rem i di plo ma tom, us po sta vio pri ja telj stvo, ko je je re zul ti ra lo sa dva Ve sni e va por tre ta, iz 1894. i 1902. go di ne i, za du gi niz go di na skre ta njem ra to vog i vot nog pu ta od Du brov ni ka ka Be o gra du ( , 1969: 8, 10). Mu
Marko Murat, Cveti u Dubrovniku, 1893. Nacionalna galerija, Skopje
171
Marko Murat, Akt, 1890 1940. Narodni muzej, Beograd
I sam od ra stao po red vo de nog pro stran stva, Mu rat je sa svim iz ve sno u Ra u pu, po zna tom po lju ba vi pre ma je ze ru Him ze, ko je se na la zi ne da le ko od Min he na, i sklo nom sli ka nju do ga a ja na vo di, imao je dan od uzo ra ko ji su usme ri li go vo umet ni ko for mi ra nje. ta vi e, Ra up je u nje mu mo gao da pod stak ne nje nost ka pri ka zi va nju fi gu re u pri ro di, pod ve drim ne bom, ob li ko va ne uti ca ji sklo ma at mos fer skih pro me na. Sli ka nje pre de la sa raz li i tim zna e nji ma osta e u toj me ri vr sto ute me lje no u sli ka re voj sve sti, da e ovaj a nr, u ob li ku ci ta ta, na i je me sto i u dru gim kom po zi ci ja ma, po put en rod ni svo skog ak ta (18901940; Na zej, Be o grad) ve ro vat no osmi lje nog na a so vi ma ve er njeg ak ta kod pro fe mu so ra Lu dvi ga fon Her te ri ha (Lud wig von Her te rich) (htt p: // ma trikel.ab dk.de/). U pozadin i komp ozici je, n a z idu iz a divana na koj em l ei na ga devo jka , jasn o s e vidi uramljeni predeo , n aslikan ka snije , oko 1940 , to kom priprem a za veliku u u B eo gr adu 1941 ( , 19 54:81), koji po vezuje d vapri rodnae lemenizlob t a: nagos t tela i jed no st avnu lepotu prirode. Mu rat je u H ert eri hu, a j o vie u ike l.abdk.d e/ ) Vilhelmu fon Lindenmitu (Wilhelm Lindenschmidt) (http://matr koji je dr ao kurs is torijskog slikarstv a, imao d obr og ui te lja kod k ojeg j e mo ga o da sav lad a sloen e principe kompon ovanja is to rijski h prizora . Ipak , u s ve tlu na jnovijih itanj a opusa Ma rk a Mu rata, kada j e re o sloenoji v ieznanoj veziu itelj-u e nik, oigl ed no je da su znaaj na usmer en ja ka slojevi to m zna enju slik e i
172
simb olistik om prosedeum og la u najveoj meri da poteknu od p ed ag oga ko ji im je is am bio skl on, pr ofeso ra slikarske tehnike Ota Zajca (Otto Seitz) (http://matr ik el.abdk.de/) izg led a d a mu je p ro fesor Ot o Zajc bio najblis ki jikao pe dagog ( , 1954: 74) . N ekolik o godina ka snije, 1 893, na sl ikarsk i od sek kod Z ajca upisae se i Rista V uka novi (, 1 954: 271; http: //matr ikel.a bd k. de/), ij e e sli ke , pop ut nekih Mu ra tovi h, tak oe poprimi ti izves ne sim bolisti ke elemen te , utka ne u e ks pl icitnui storij sku pod logu. Poredp om enute studije en sk og akt a, meu Mu rat ove sl ik e sa Aka de mije spad aju i p or treti ra zliit ih m odela, uglav no m slikani u klasi pro fesora Z ajca, izv ede ni u ta mn om , muz ejskom t on u, sa nag laeno natural istikim pr imesama. K on ano, sli ko m Starac u na rod nom i z ko line Du brovnika (1 o 892 ; privatna kolekcij a) sl ikar se pre dst av lja kao v rstan portreti sta, a i st ov remen o i umetnik ko ji ne moe da zanema ri ivopi sn ost i bog at stvo na rodnih pr edanja oli e nih u r ask ono j non ji mode la. O vi radovi pred sta vljaj u primere k oj i mogu da na m ilustruj u kako su se talena t Marka Mu ra ta i zn anje sa k oj im je s tu pi o na Ak ad emi ju t okom k ol ovanja ra zvijali i n adogra ivali. Studij e i bora vak u Min henu traju do 1 893. god ine , kada se Ma rko Mur at s uspehom pr edstavlj a na izlob i m in henskog Umet nikog udruen ja u G laspal as t u, sa s li ko m Cvetiu Dubrov niku (Nacionalnagale rija, Skop lj e) ( , 19 69). Ub rzo p os le ove iz lob e Murat izvesno v reme boravi u ro di teljskom do mu na ipanu i u zn ak uspo mene na pr eminul og oca s lika nje gov portret. Ostatak l eta provodi u Oracu, gde mu j e brat And ro bio sv etenik . ar obni mo tiv rasc ve ta log letnjeg vrta, bo gat suncem i kolor itom, t aj predeo u kojem je slikar sta lno boravio, i onda kad j e bio u Be og radu ili na n ekom dr ugom mes tu, in spi risao je tog l ro le e. Kao mo eta Murata za dobro pozna tu sliku P de l za mlad u de vojku u rui astom po sluila je slikareva sestra Pave, z a koju j e on, k ao i uo stalom za sv e lan ov e svoje p orodice gajio najne nija oseanja. (, 1969: 1 1). Peri od od 1894. do 1898, kada sek onano n ast anio uBeo gr adu, Mu rat pr ovodi u Beo gr adu, D ub rovniku iNo vom Sadu;z a ume tn ikov bora va k uBeogr adutih g odina ve zuj u se ofi ci je lni port re ti kralja Al eksandr a Obre nov i a i n jegovogoc a Mi lana. Mno go zna a jnija d ela pr edstavljaju p or tr et i slikani u Dubrov niku, k ao i kompozi cij a Pre d crkvo msvetog Vl aha (1896; Nar odni muz ej, Be ograd) zami l jena kaopanda n et i u Dubrovn ik u. U N pla tnu Cv ovom Sadu M ura t bor avi189 7. go di ne, ka da rad i portr etedobrotvorke Ma ti ce sr pske So fi je Pasko vi , ka o iknji ara A rse Paje via i nje gove supr ug e Anke. Vi e od sa mih portreta, na koj imaautor n ij e doseg aoak ni svojap rosen a ostva re nja, z animljivaj e prep iska i zm eu Ma t ice sr pske is likara U roa P re dia.N aime, nakon odl uk e Upr av nog od bora Ma ti ce sr psk e da Mura tu pove ri po rtret S ofije Pa skovi , a d aleko po znatij em Uro u P rediu samo p ortret nj en og ra nopremin ulog s ina, Pre di se Milanu Saviu obr atio pis mo m, elei d a se up ozna sa M urat e fendijom , t om novom z vezdom na nebu srpskog slikarst va ( , 20 01: 56) .
173
Marko Murat, Pred crkvom svetog Vlaha, 1896. Narodni muzej, Beograd
Od 1898. do po et ka Prvo g svetsko g rata Murat je nametenj em v ezan z a Beograd (d o190 5. je bi o na stavnik crtanj a u I beogr ad skoj gim na ziji, a zat im jedan od osniva a i pro fesor na Umetni ko- za natsko j kol i) . Leta provo di u Dubr ovniku odak ledonosi sv oje najbol jesl ike, ko j e i zlae na samostalnim izlo ba ma u Beogradu 1894, 1898. i 1904. (,1 985: 63,64, 10 2107, 1 43 154), u S omb oru na Pr voj srpskoj sli ka rskoj i va jarskoj i zlobi 1 910. i , t akoe u So mboru, na Prvoj iz lo b i li kovnihu metnika 19 21, na Internac ionalno j izlobi u Parizu 1900, na Sv et skoj i zl obi u Li je u 190 5, te kaore dovan iz lag a na jugoslovenskim ume tn ikim iz lob ama (od 1904. do1922. g odine). Ue st vovao je ina i zlo bi u Ri mu1911. go dine, u sklopu po st avke u dr ue njaMeduli ,kao i naizlobi ju go slovens ki h umet nik a u Pa rizu 1919.
174
godin e. Znaajand oprinosM ur at je da o iuee m uosnivan jurazli itih umet ni kih dru tava : Udru en ja srpsk ih umetnika z a p lasti ne ume tn os ti i muz iku 1898, Likovn e grupe sedmo ri ce poetko m XX veka, La de 1904, Med uli-a , Odbor a za orga ni zac ij u umetnikih poslova Srb ij e i Ju gos lavije 1 91 11913, kaoi Udruenj a likovnih u met nika u Beogra du 1919 . go dine. Z a va nredno g lana Srpske kralje vsk e akademije iz abran je 1920, a za redo vnog 1940 . go dine, k ad a su sli kareva bo lest i na govetaj iz bij anja rata s pre ili o tv aranje v e p ripremljene samostalne izlob e ( , 1972: 475501 ). Nakon Prvog s vetskog ra ta , 1919. im eno van je za glavnog konz ervatora d ub ro vakog Na dletv a za umjetn os t i spom enik e i ostatak ivota e p rovesti u Dubr ov n ik u.Ovim poslom sebavio sve dope nzionisa nja, 19 34. g odine, kao i slikar stv om koje do bi ja n ov i tok: iz ve st a n mist iciza m i int eresovanj e a religiozne t em e zaoku plj aju ga pod jed nako k ao i pr edeli, po rtreti u du brovaz k im amb ij entimai fi gura u pro storu. Sve tla pal eta, koja nak onstud ijsko g bor avka u Rimu 19 01/2. god inebiva dop unjenab ogatom ska lom nar an dasti h i u tihtonova i pastozni m namazo m boje, pov lai se u korist ta mn ijih to no va, a sv etlost z ami re na nj eg ov im slikam a. U po znim p rimors k im pr edeli ma iz okoline Dubro vnika preovlad av a n e to to j e s am slik ar nazvao sp iritu al izova na daljina, ta nije um et nika v izi ja nastal a tih godin a u ude snoj dubrovakoj samoi . ( -o , 20 07: 126) T o je pe rod ka da se M ura t obraa i p riro di i s am om sebi u nasto janju da i lu struje r azl iite izraze lica , raspolo e nja i duh ovn a stan ja , to mo emo s hv at iti ka o kon ano svoen je ra una, i zv edenoonako k ako je to M urat celogivota radio bojom na platnu. Sa dr ug e str ane, r aun o sl ikarst vu Mark a Murata n ikad nijed o kraja s ve den. Rasu te na razni m str a nama, od Sofije d o Zag re ba, aneke za uvek ne stale ur atnom vihoru Prvog sv etskog rata , nj egove s li kei dalj e ekaju svog strplji vo g hron i ara. Madaje b iosklon da reima ra zjanjavasv oja naela o suti ni ume tnostii sl ik ar stva,sam MarkoMu rat nika d nije n ar o ito d rao do sli karsk ih prava ca . Nekol ik o puta, i ne s amokada jei zriit o govorio os vom sli karstvu, bi ranim reima je o pisiv ao uti ske i ose anja k oja je u njemu budio pogled na n eki prede o. Na taj nain je ipa k i ne hoti no pru io sut ins ka obja nj enja k oja dan as mog u da pomo gnu u an alizi jed nog broja n jeg ovih sl ik a: Sl ik ar za k ojeg je u metnik o s tvaranje molitva , m is ti na vez a st va ra oca sa v e nim n eogr anienim Svestv oritelje m, ve ruje te meljno d a e sv e dobre i le pe elje, misli i na mere bit i na n ajideal ni ji na in ostv arene u nadzemalj skom ivo tu, boanstvenom , ve nom. (- , 2 007: 5) Mistin a veza s e kod Ma rk a Murata o gl eda u proces u predan og vizuel no g tuma enja kojetrebada pokae u koliko j meri i na ka kav na i n seono to obino ok o vidi moe r azlikovati o d onoga to vi di oko ume tn ika. Od najranij ih da na pamt ei u a Murat se , mn og o god ina ka snije, u s vojoj auto biograf iji sea j ednog slikam ratka ku i tokom letnjeg r aspus ta : Di vn i na i pa n prim ao je sv ake god in e pov
175
polov ino m avgus ta men e i br atau z aaranu atm osferu pu nu sunca,t ajans tve nog i u svo joj v relini i u l ahoru i vahno g majs tr ala koji j e osvea vao zele nu Luku, bijele i o bo jene i ovetale ku e i sve to je staja lo i sveto se kretal o. Sunce prije neg o e za i za o tru Vel jaru je dnu po j ednu iz no si n a neb u i o dbljesk uj e na ze mlji neiz br ojne ari boja i armo ni ja koje ne opi sujem, jer i h suvie d uboko os jeam. Mir is mor a, bor ova , sre la slanij eh, katr ana, ume lem prike, vrlje i mre... nebob lago,skoro u morno, sa ko g eeto t re nu ti pr va zv ije zda ba rk e ribaric e, pol oena le a ves laa, p oloena u nepres tanom pokretu vesla, j edra tamn a na arko m nebu, hladno svijet a...,t la na po zadini Lunh ake... Lorac he volge il desi o. ... Zvoni ZdravoMarij ei, opominje.. . zvu k svj et e mjed i v ez uje du e onih koji sa da pobono o tkriv aju glave i mole se du a ma on ih i je kost i pod t ma stim em pre sim a pokr iv en e drevnim loham a sa iz mjenjenim g rbovima ... vraa juze mlji koja ih je da la . Tajno se sjedinj uj e p duh bi v ih i sa da n jih u tajnom razgo voru, mo litvi, uzdasim a ko ji streme pr em a Naj viem Duh u, Stvoritelju nad St vo riteljima, Umje tniku nad sv im umjetn icima... S mrt i iv ot dva ivo ta vee ovaj due po buujuii raz nje uju as. Zdravo Mar ija! (- , 2 007: 66) U s lic i Cvet i uDu brovni ku Mura t je ko ncentri sa o ra znorodna zn an ja steena t ok om sedmogodi njeg ko lov an ja na A kad emiji, k ao i utiske o savremenom slikars tvu up ijane kroz izl o be . Sa dru ge strane, nije mogao da zanemari ni se anja n a de tinjs tvo koja je u sv om skromn om pr tlj ag u doneou Mi nhen. Mu r at, u d u husavrem en ih tend encijabu r oaskog r eal izma, teit e slike p rojektuje n a povo rku mlad ih ena, odevenih u r as kone n o nje pod ne blja. Tl e je prekr ive no lati cama i rua ma, a prvi plan ot kriva up ra vo on e dre vn e p loe sau kl es an im grb ovima kojer eligijskom ce re monijal u treba da obe zbede ukus tra di ci je. Pr iz or u c rk vi Male brae neizra ava trenu tak moli tve, al i se fi gu rom mu k ar c a k oji se m ol i od reuj e teit e religiozno sti i c eremonije k oja se o dv ija p red n ai m oim a.Ur asko noj scen ogr afijic rkvenoge nteri jer a pan ju privla iodsut an, go tovo i sprazan izraz n a lic imamlad ih en a, tak o da o ne ugr upi zaprav o inesvet lum rlju s uprots tavlje nutamno j masi pozadin e s cene . Suk obizmeue mo ci ja koje predsta vljenid og aaj po dr azumeva io nih stva rno prikaza nih potcrta n jesukobo m osvet lj enja: mi st i nog trepe re nja sve a u d ub ini ko mpo zicije i us mereni h zraka s uneve svet losti ko ja pada bono u pravcu s taze k ojom k ora aju ml ade ene. Ov i krhki z ra ci sv et lo sti, ko jie se pr ot okom vrem enapomeriti, ukazu ju na p rol az nost t renutka , a li i na k rh kost postoj anja samih u esnika cere monije. K ao pandan ov oj s lici, Mark o Murat je zami slio k ompozici ju Pred cr kv om svetog Vla ha , koju je prvi rao 18 90(Kraeva c,2009: 75), a dokrajarazradio u verziji iz1 89 6. godine put skici ( , 1 96 9: 27). Kompo zicija ov e slike k on cipiran a j e ka o iseak iz ur ba no g pejzaa p red stavljen og u d uh u pleneris ti kog slikarstv a, ijim me rilim a s e tumai e i deo M uratovog opusa nastalog u perio du do Pr vog sve tskog r ata . Ako j e u v Cvetima stavios vo jar eligijskauverenja nap robu sin tetizuju iu okviru istog pr izo rapagan sk o i hri ansko , ovd e je pozo rnica zbivanjapotpu n o i zm e tena iz hr am a i
176
a taj na n in po ist oveena sa ceremoni jalom a nt ikog pag ans tv a, u ko jem se ritual odvija na proscen ij u mu is pred samog zd anja. Ipak, to g ri tuala n em a i li je sve den s amo na nezn at ne nagovet aje. Pos matr ajui ih iz iz metene i bon o posta vljene take gle danja, s li kar ni je usmer io p anju n a s ame gr aev ine, niti na mu k arce u nar od ni m nonj ama koji se de zabavl jeni r azg ov orom, ne go im j e namen io ulog u zatva ra nj as cenograf ije . Centarnjegov og inte resovan japre dstav lj a pra zan p ro st or isp red z amilje ne linij e kojap ovezu je ml adu e nu u b elom im alog mini stra nta ij a krhka gra a op ominje na nita vn o st oveka pr ed rel ig ijom (mo da aut obiog ra fska re minisc enc ija ), a k oji stoj i leim a okrenut po smatrau , ispred ul aza u crkvu sa kan dilomu ruci d veb ele mrlje u pr osto ru neobi noi spresec an omigrom osvetl je nih i zasen eni h segmena ta. U oba s luaja, ig ra svetl os ti i s enke ka o s red stvo, e na govoro m te la u mi zansc en u kao i izm enjeni p ros torni odno si realnog dopunj am bi j ent a, izme ta ju ove p ri zore i z tradic io nalnog ko ntekst a i u zdiu nj ihovo z naenje na nivo sim bolikog . Sli an efe kat sli ka r je posti ga o i dan as i zgubljen om kompozic ij om Molit va, i zl ag anom u R im u 1911. g odine, i r eproduk ovanom u kat alogu izlo be,na koj oj svakiod uesni ka ima so pst ve no autonomnomestou ar anmanu , postaj ui na t aj nain ne ka vrs ta s li ke u slic i, auto nomn a monada de fini sana is kl ju ivo su bj ektivn om unu tr a njo u. Izmenj enim ob lik om reprezenta ci je ovde s e s li kar d istancir a o d stvarn osti,a nag la eni o ds jaj sv et losti u ko siena pre dan ih mol it vi moemo protum a iti k ao boans ki od go vor na njemu upuene molitve.I ns i-stiranje da se pr iz or smest i u eksteri jer, s morsk im pred el omu poza din i, sta vl ja ove sl ike u rela cij u s ka snij im Muratov im portret im a poz na ti h Dubrov ana , u koji ma je likov e povez ivao s p rirodn im okruen jem . Jedn om re ju, ljudsk a figura u priro dno m ambij entu pod ot vore nim ne bo m predst avl ja jedan od d om inantni h motiva u s li karstvu M arka Mur ata . Svetl os t na njegovi m s lik ama du bro vakihkrajolika igr a nesumnjiv o znaajn u ul ogu i to je razlo g z bo g ti u ko jeg je Mur at ov o sl ikarstvo okar akteri sano ka o pl en eristi ko. Ve u slic i Cve D ubrovn ik u ose a se s ugestivno na metnut a umetnikov a filozofem a da je s vetlo izvor svih rado st i i zbiv anj a, misaok oja e s e d ve dec en ije ukr tati s njegovim ume tnikim de lima. ( , 19 54 : 74) Pre mda mu ve ina savr emenih kri ti ara i kasni jih biografa da je p redv odniko me sto ka da je re o pl enerist i kom p ristupu pred el u,u Mu ra to vim slikam a koje sepo tradiciji odr e uj u tim epit et o m o igled ni su pr eispiti van je i fun kc io naln a upot reba s a mih konv en ci ja plen erist ike sli ke. N aime, u Muratovom o pus u mo e s e izdvo jiti zn a ajan b ro j karakter ist inih s lika u k ojima pl eneri zam predst av lj a samo p os tupak pomou ko je g se prikaz uju raz liita st an ja u pri ro di i li ljud skom duhu : melan ho lina zam i ljenostk oja se utapau tiin u ee, 1894; Nar i usp o mene (Pro-l odni muze j, Beog rad), usamljen ost i krhkost judsko g bia naspram pros tra nstva prirod e (Konavljanka, 1 898; Naro dn i muzej, l Be ograd),i li jedn ost avno n ag ovetaj bu enja pr irode i ponovn og ro e nj a, pri kaz an cvet nim tepih om u tek ap in ike oba sjanim su nc em i dv ema po lu ob naenim enskim
177
f ig urama (j ednomcrnoko so m,jedn om plavo koso m) koj e us tro kor a aj u napred, s upr ots tavljen e vetru (Kapin ika / Da h dubro v akog pr olea, 19 07; Narodni muze j, Beog rad) nasp ram be skraj nog prost ranstv a mora i oblaka . Sami n aslovi s , enj a, Ve tar, Pro le tn ji obl aci ) lik a (Vee,Elegija predsta vljaju odraz umetnikovih intenc ija. Prito m treb a imati na umu d a je Murat b io veoma do br o upo zna t s radovi m a s imbol ist a:ovani ja Seganti ni ja (Giovan ni Sega nt ini), Beklina, Fe rdinanda K nopfa (Ferdi nan d Knopf), Fr anca fo n tuka, ka o i Ludviga fon Hofmana (Ludwig vo n Hofm ann ) (Re yn ol ds, 2 00 0: 53 7 8). Slikar pov lai par al elu iz me u vie sl ojnih unut arnjih rit mova pr iro deiovekak aojednog od nj enih naj sl oeni jihprod uk at a. Spo j oveka i prirod e postaj e M ur atova om iljena tem a i u poznim portr et im a pozna tih D ub rovan a, gde je u ko mpo ziciju in terpoli rao citate ranij e nastali h p ejzaa. Pri m er za to je pejza iz cik lusa Or ae Ragu sin ae , izlagan 19 11 . u R im u i takoe repro du kovan u katalogu izl obe. Po svemu s ud ei Mu ra t je ovo m sli kom eleo da p ri redi ho mm age A rn old u Bek lin u, ko mp on ujui u cel inu n aputene anti ke rue vin e, breuljke n a li k n a tos k an ske, em prese s ve to z ao grnuvi poet ikom o ds ustva , multi pl ikujui n a taj nain ve itu t en ju ve li ko g si mbolis teka povra tku ko lev ci civi li z ac ije, antici i drevni m pa ganskimritualim a koji pretho dehri anskoj mi sl i. Fragme nt ovog pre de la slikar je cit irao u P or tretu u pl en eru (1 91 4; priv atna kolekci ja)umovi ti bre ulj akiji jevrh po tencirantam nim empresi maisve tlom mrljom u sa mljene vil e. Simb ol is tiku ni t u Murat ov om sli kar st vu zapazil i su neki od n jegovih s avremeni ka u prik az ima beo gr ad sk ih izlobi. Kritia r potpisan ini cijalima S. K.R. u tekstu p odnaslov omAuverniss age uratov oj iz lo bi objav lje nom u listovi ma M ale novin e i Du brovnik 1 898, nagla av a da sli ka u koj oj se os ea icasimbol iz ma jeste Ve ern ja mol itv a: pro fil klasi an , is t mistiandevoj ke, ko ja se u sut on u pobono obraa Bogu u mol it vi . ( , 1984: 102 104). Na simbolist ike e lem ente se skre e p anja i u o sv rtu s li karke Naded e Petrov i na Muratovu izlobu 1904 . go dine ( , 19 04: 1 03 107). Si mboliz am kod Mark a Murata Nad eda Pe tr ovi izvo di iz njego vi h minhens kih isk us ta va, po seb no g a dovode i u vezu s ovanijem Seg an tin ij em i A rn oldom Be kl inom, a ne pr op utaju i p riliku d a pome ne i sv og uite lj a Juliju sa Ekste ra (Julius Exter). Navede ni prim eri s ve do e, u glavnom , sa mo o rano j e tapi man ifest ov anja si mb ol izma u sl i ka rstvu Mar ka Murat a. Simb ol istik a poe tika pri su tna je to ko m njegov og celok up no g st varalakog p eri oda, podlo n a var ijacijam a, a u za visnos ti od pr om ena koj e su dotic ale ivot s amog ume tnika. Promeneu podjed nakoj meri nas taj u u samo m pristupusl ici k aoina tem at sk om planu , alisu t inaMurato vo g sim bolizma ostajen epromen jiv a mani festujese krozpr edele, p or tr e te i, iznad sveg a, istor ijski i religiozni anr.
178
Marko Murat, Konavljanka, 1898. Narodni muzej, Beograd
179
Stevan Aleksi u ateljeu sa suprugom Stefanijom, 1905. Arhiv Galerije Matice srpske, Novi Sad
Stev an Aleksi (A ra d 1876 Modo,1 923) ivotni put Steva na Aleksia ( , 2 00 0) do 1904 . go dine, osim godina p rovedenih na studijama, ve zan je uglavnom z a rodni grad Arad. Nakon t oga se, na po ziv brata Ivana ko ji je tamo bio svetenik , umetn ik preselj av a u Mo do i za to mesto, nekada u sred i tu Banata a danas na samoj g ranici Rumu nije i Srb ije ( pod novim imeno m Jaa Tomi ), ostaj e vezan do kraja iv ota. Sa talentom k oj i je na sl edio od dede Ni ko le i oca D u ana, ob oji ce poz na ti h slik ar a, Aleksievo u me tniko kolovanje p o inje 1 895 . u Minh enu , gde s e za Akad em iju pr iprema u privatn om ateljeu Hajnriha Knira (H einrich Knirr) d a bi 1896. upisa o crta ki k urs n a Akadem ij i u klasi slika ra Nikolasa Gizisa (Nicol as Gysis) ( Lu dwig, 19 79: 400140 2). Bor av ak u Minhenu pr ek ida p osle letnje g s em es tra 1898. i odlaz i kui, 1
180
zb og regr ut acije, da bi iste god in e nas ta vio st udije. Mad a bi m u s ti pendij a Matice s rp ske iz fond a Hristifora ifmana om oguil a da ih zavri , on 1900. zb og oe ve smrti naputa Minhen , da se nik ad vi e ne vrati. Toje uj edn o i prelom ni trenuta k za njegovo slikar stvo. U maarsk om selu Deska, gd e je Duan Aleksi slikao ikone u pravo slavno j crkv i, z atie oca na odru i sli ka nj egov pos mrt ni portret(1900; Narod nimuzej,Z re njanin), uko jem se v ez apaa osl obaan j e od a kadems kih tradicija m inh ens ke re al ist i ke kole,ali i od po etni ke nes ig urnos ti , a n eto s lob odnijipo eckmalerei-a, il tez et kic e nagove tav a slikarski post upa k minh en skog Fl i lis ta nih pot eza, k ak o ga je sam s li kar nazivao . Prva de cen ija XX ve ka i spunjena j e ra dom n a crk venim s po menic ima na teri to ri ji koj a d anas prip ad a Maa rskoj, Rumunij i, Hr vatskoj i Sr bi ji (Bek a, Deska, Golubinci , Arad, Te mivar , Vukovar , No vi Sad, evo, m anastir Be enovo,S rpski sv . Marto n,Konak , Jarkovac , Kumani, Modo, Pan Lugovet , Veliki Bekere k, urev o, manas tir Be zdin, Sremski Ka rlovci, Ru ma). P or ed m anje-vi e ustaljenog pr og ram a ikono gra fskih t ema , kao de o dekor ativnog p ro grama u c rkvama, Ale ks i slika id ogaaj e i z sr ps ke srednje vek ovne isto rije, pos ta vljajuii h u mi za nscen operskog sp ektakla. Nje govo kr etanje moe s e p ratitiina osn ovuv elikog bro ja portreta uvaenih stanovn ikau mesti ma gde j e radio.Zbog t ih po slova do p o etka P rv og svetsk ograta vei d eo vremenaprovo dina te renu , a s a po e tkom voj nog su ko bainesta nko m naruilac a crkvenihde koraci ja , povl aiseu atelje gd e n as taju njegovena jz naajnij e i najmo de rnije , ali ist ovremen o za dugi ni z simbo godina m an jepoz nate, sl ik e m al og form at ai li st ike p roveni je ncije. M obilisan , ne koliko ratnih mesecijeprove o u Seg ed in u.Umest o da se pr idrui v ojn im formacij ama, do bio je at elje i moguno st da sl ik a. Uprkos zatiti koj u je uivao u Se gedinu, Aleksi ipak ni je mogao da os tane slep za ra tn e strahote i patnje k oje su ga o krui vale. Svoj revolt je mogao da pokae s am o ona ko ka ko mu je to sops t ve na pro fe sija doputal a s likom. N aj upeatlj ivi ja d ela sa antir at nom t kosa (1916;Galer ematikom pred st av ljajup latna Veliki ija Matice s rpske, No viSad) i Aneo mi ra,k aoi motivre alizovanudve , po dim en zi jama is likarskom razmilja n ju , raz li ite v erzije (1916, 1918; G al er ija Ma t ice s rpske , Novi Sa d). U slikarevoj b iograf ij i koju j e nj egov br at Iva n Aleksi ob ja vio u L etopisu Matice srpske 1928. godine p ominje se jo j ed no p latno iz to g razdob lja da na s izgublje na sli ka Vizi ja srpsko g vojnik a. Na bo jn om polju um ir ue m srp sk om vo jniku u kazuje s e na ho rizontu vizij a car a Duana na kon ju . Neke od tih sli kaiz lae 1917.u Seg ed in ui 1918. u Temivaru, u kr a tko m p erio du nak on rata , jo d ok novouspostavlj en a gran ic a nij e delila o vaj grad o d Modo a. N ed ugo zat im, granic a se pom er a prema zap adu i Mo do e pri pasti Ru muniji, a S tevan A leksi, sav ladan boleu, sv e manj e slika i jo man je el i da s e p oja vljuje u javn osti. Pop ut n ekog rom antino g he roja ezne otput uje u Eg ip at, nadajui se dae ta mo brzoo zdraviti,k ao i da e nai bezbroj da e ( , 2008: 41).Taj san m u se n ije ostvario, ak ni enja da motiva za slikanj
181
Stevan Aleksi, Veliki kosa, 1918. Galerija Matice srpske, Novi Sad
M od o vidi s o nu st ranu gr ani ce , pr isajed in jen novo os no vanoj K ra ljevi ni Srba, H rvata i Slove nac a. Granic a koja je d elila do ta da jedins tv en pro st or o dvojil a je ar a od njegov ihnarui la ca , mecena,p rijatelj a i rodbin e i poreme tila okr uenje slik u kojem se r azvija o i rastao njegov t alenat, na sli an na in kao t o je za se kl a u jedinst ve no kul turno tk iv o v i en a cio nalne, m ultiku lt ur ne i mu lt ikonfe si onaln e sredi ne, kida jui vekov im a gra en e veze.Stevan A lek si je pr em inuo nek oli kod ana pre ko na no g spor az um a o razgra nienju s a Kraljevino m Rumun ijo m, po k ojem e Modo ip ak p ripao Kralje vini Sr ba , Hrvata i S lovenac a, da b i toko m vreme na j od znaa jn ogsresko g me sta post aopogr anin a va roica o stavljen a dal agano g u bi nek adanjiz na aj.2
2 Vidi: . , 13341978, , , 1980; G. Popi, Jugoslovensko-rumunski odnosi 19181941, Novi Sad, Filozofski fakultet u Novom Sadu, Institut za istoriju, 1984; . , , , , 1997; , . IVII, , , 2000; . , , , Clio, 2001; . . . , , , Clio, 2001.
182
Stevan Aleksi, Umetnik i muza, 1900 Narodni muzej Beograd
Dugogodinja neadekvatna vrednovanja Aleksievog opusa u velikoj meri su bila uslovljena injenicom da je iveo daleko od Beograda kao progresivnog centra savremene srpske umetnosti, kao i kontinuitetom i obimom tradicionalnih tema kojima se slikar bavio. U okviru rada na oslikavanju crkava umetnik je obradio iroku skalu religiozno-istorijskih motiva, pri emu je uglavnom ostajao u domenu konvencija religioznog anra, kao i stilizacije i spektakularnosti istorijskog realizma. Meutim, ve u poetku Aleksieve profesionalne karijere primetna je kreativna napetost izmeu umetniki efektnog ispunjavanja zahteva tradicionalnog stila, religiozne dogme i ideolokog nacionalnog programa, i pojave novih, individualistiki zasnovanih interesovanja. Utemeljena samosvojnom varijacijom alegorijskog motiva na slici Umetnik i muza (1900; Narodni muzej, Beograd), ova interesovanja dobijaju snagu prekretnikog impulsa u delima Autoportret u kafani (1901; Galerija Matice srpske, Novi Sad) i Autoportret (1903; Istorijski muzej Srbije, Beograd). Inspirisan beklinovskim motivom samrtnog sviraa inae privilegovane figure simbolistikog repertoara Aleksi je poev od ovih slika stvarao prostor simbolistike tematike obeleen autentinim linim peatom i doveden do vrhunca ostvarenjem
183
Veseli bohem (1917; poznato po fotografiji). Osnovne koordinate tog prostora su, s jedne strane preispitivanje demonsko-aneoskog porekla i protivrene prirode samog umetnikog nadahnua, a sa druge kritiko ali i nostalgino predoavanje izgubljenosti i usamljenosti pojedinca u tronom i jalovom svetu, lienom komunikacije i smisla. Obogaujui ovaj tematski prostor relacijom Smrti i Erosa, kao i motivom dvojnika, umetnik je nainio dalji korak u odvajanju od narativnih i naturalistikih obrazaca, pribliivi se glavnom toku modernog, simbolistikog senzibiliteta. Kada je re o autoportretima krupnog plana, kao i o nekim portretima Marija Aleksi na odru (1907; Narodni muzej, Zrenjanin), Portret Slavka Gigia (1915; Galerija Matice srpske, Novi Sad) Aleksi je, posredstvom motiva maske kao simptoma onostranog, obogatio svoj tematski repertoar novim i suptilnijim nijansama. Meu takva nijansiranja mogu se svakako svrstati i autoportreti formalno smeteni u porodino okruenje, na kojima Aleksi izneverava anrovska oekivanja senei atmosferu porodinog spokoja ironinim tonovima. O originalnosti i intenzitetu s kojima je Aleksi primenio naela simbolistikog izraavanja, govori i njegovo upeatljivo spajanje angaovanog, antiratnog stava s religijsko-metafizikim pitanjima. Unutar ovog izrazito nerealistikog tematskog kruga, aneoske i demonske figure dobijaju nova znaenja, a apstraktne teme kao to su greh, iskupljenje, izgubljeni raj i pratanje slue iskazivanju umetnikove neposredne reakcije na najkonkretniju stvarnost istorije i svakodnevice. U temi enskog akta takoe nije propustio da na sebi svojstven nain artikulie kultnu simbolistiku temu vezanu za suprotnost oboavane femme fragile i opasne zavodnice, femme fatale (Hofsttter, 2000: 24): Bogorodica sa Hristom (1920; Narodni muzej, Beograd) i Akt sa mrtvakom glavom / Sifilis (1920; privatna kolekcija). Najzad, malobrojne slike sa idilino intoniranim mitolokim motivima, poput nekakve spokojne i utopijske zavrnice, zaokruuju umetnikov simbolistiki prostor. Saglasje oveka i prirode esto prikazivano u delima nemakih neoromantiara, posebno Arnolda Beklina, duboko ukorenjeno u mitolokoj sferi, vizuelni izraz je dobijalo kroz arkadijske fragmente i prizore iz ivota boanstava voda i kopna, tritona, nereida, nimfi, faunova. Aleksi nije inspiraciju traio u epskoj, herojskoj strani mita, nego u pastoralnoerotskoj tematici koja budi dionizijski duh koji je iznikao iz mita i rituala, strasti i zanosa, instinkta i intuicije, heroizma i patnje (Peri, 2000: 399), koja golica matu i doputa autoru da alegorijsku odreenost mita zamenjuje dvosmislenim simbolistikim naznakama. Prizorima iz umskog sveta pastorale, kao to su Kentaur i nimfa (1919; Narodni muzej, Beograd), Kompozicija (kentaur i nimfa) i Kentaur s nimfama (1920; Narodni muzej, Beograd), slikar je uspeo da sjedini dva, do tada gotovo nepostojea elementa u svom slikarstvu enski akt i pejza. Kao da se priseao Beklinovih drevnih rimskih rituala smetenih u bukolike predele, umu je prikazao kao duboku pozornicu iz ijeg dna se, kroz stabla, probija ruiasta svetlost poput bleska zalazeeg sunca. Meu tim stablima uhode se, vesele i vode
184
Stevan Aleksi, Kentaur i Nimfa, 1919. Narodni muzej Beograd
ljubav Aleksieva prostoduna umska stvorenja, deca koja nemaju predstavu o zlu, deca koja se raduju sunevim zracima, uboru prolea, za koje itava priroda kao i njihovo sopstveno postojanje predstavljaju udo (Muther, 2000: 24). Upravo insistiranjem na magijskim vrednostima pejzaa kao izvoru ove vedrine, Aleksi je nesvesno, moda ak instinktivno, uspeo da prikae arhetipske vrednosti mita. Scena bez kataklizminih sadraja, samrtnih sviraa i opsednutosti smru odie idilinom atmosferom ambijenta koji je izvan Vremena i osloboen svih zemaljskih briga. Slikar iji se ivot bliio kraju sutinu svoje umetnosti sve je ee traio u nekim optim, eskapistikim, ak i utopijskim vrednostima. Na planu ikonografije, tanije vizuelne retorike, Aleksi na upeatljiv nain primenjuje jedan reprezentativan simbolistiki postupak: uzima tipinu alegorijsku figuru samrtnog sviraa da bi je kroz raznovrsne prostorne i dinamike kombinacije preobrazio u razliite simbole koji predstavljaju asocijativno sredite u nizu slika. Premda ova figura Aleksievog omiljenog neugodnog saputnika uspeva da kroz sve pomenute promene sauva tragove svog primarnog znaenja, njen alegorijski kodifikovan smisao se menja, raslojava i grana unutar simbolike vieznanosti celi185
ne slike. Smetana u specifine i karakteristine ambijente kao to su kafana ili atelje, dovoena u neoekivane relacije sa drugim protagonistima (slikarevim dvojnicima, modelima), figura samrtnog sviraa/skeleta postaje promenljivi hibridni konstrukt (lobanja, skelet), a istovremeno i osnova itave simbolike mree koja prenosi Aleksievo tragino vienje umetnosti i ovekove sudbine: Alegorija se otvara kao oekivano obilje znaenja mistino pomirenje sadraja i oblika koje nikad ne dolazi. Povorka praznih, ponavljanih slika nema kraja. (Madsen, 1992: 125). Takoe alegorijskog porekla, motivi veitog Jude i svetog ora kao ratnika svoju vieznanost i asocijativnost manje duguju Aleksievim ikonografskim intervencijama, a mnogo vie simbolistikom tretmanu osvetljenja. U kontekstu umetnikovog sueljavanja sa figurama sopstvenih dvojnika metod slike u slici doprinosi simbolikom predstavljanju podvojene realnosti, ali i tragino podvojene umetnikove linosti. Reavanje odnosa prvog i drugog plana u slici Autoportret sa suprugom Ste fanijom (1911; Galerija Matice srpske, Novi Sad) ili Slikar sa svojim modelom (1919; Narodni muzej, Zrenjanin) takoe pokazuje sve odlike simbolistikog postupka koji znaajno utie na ukupan iluzionistiki efekat. Na pojedinim autoportretima krupnog plana Aleksi uspeno primenjuje metod oznaen kao simbolizam pantomime, koristei motiv skrivanja i maskiranja kao priliku da izrazi itav spektar raspoloenja od ironije do ravnodunosti, od nadmonosti do prikrivenog uasa: Autoportret (1911; Galerija Matice srpske, Novi Sad) ili Autoportret (1917; privatna kolekcija). Sa jo vie ubedljivosti i imaginativnosti umetnik primenjuje postupak stilistike permutacije u ostvarenjima eksplicitno simbolistikog prosedea: figura anela je jednim silovitim, skoro brutalnim mizanscenskim potezom pretvorena u rtvu (Aneo mira), a lik Bogorodice je uzdignut, kroz kontrast sa prizorom ratnih strahota, na nivo novog simbola pratanja, oplemenjene patnje i utehe (Bogorodi ca sa Hristom). Dospevajui do sve dubljih sazvuja izmeu sopstvenih, esto komarnih unutranjih konflikata i teskobnih, ak nasilnih senzacija spoljanjeg sveta, stavljajui, kako kae Odilon Redon koliko god je to mogue, logiku vidljivog u slubu nevidljivog (Munari, 1976: 118), Aleksi je osnovne teme i preovlaujue vizuelne strategije simbolizma preobraavao u delotvorne inioce svoje subjektivno intonirane, ponekad i apartne, simbolistike ikonografije. U poreenju sa Muratovim, Aleksiev simbolizam je direktniji, mnogo eksplicitniji i, samim tim, otvoreniji za analizu i istovremeno podloniji poreenju sa minhenskim umetnikim izvorima. Nema sumnje da je period kolovanja na minhenskoj Akademiji predstavljao ono najneposrednije iskustvo koje je Aleksia opredelilo da se tokom vremena, nakon lutanja, istraivanja i sazrevanja definitivno okrene prostorima simbolistikog izraavanja. Boravak u Minhenu je, meutim, znaio i sticanje irih, posrednih iskustava i upijanje itave jedne duhovne klime, ije se delovanje ispoljilo na plodonosan i delotvoran nain u zrelim fazama umetnikovog opusa. Sam sklop umetnikove linosti i njegova tenja za artikulisanjem graninih
186
situacija uinili su da iz te duhovne klime Aleksi odabere uzor najpribliniji njegovom senzibilitetu beklinovsku temu Smrti kao i Beklinov specifini motiv samrtnog sviraa. Takoe, opus Franca fon tuka (Krner, 2000: 155177), profesora na Akademiji i savremenika na vrhuncu slave, predstavlja mnogo iru osnovu od koje je Aleksi polazio u kreiranju sopstvenog simbolikog repertoara: teme rata, izgubljenog raja i rajskog uvara, kao i greha, mogu se identifikovati kao oni odluujui impulsi koji su na znaenjskom i formalnom planu otvorili perspektive radikalnog simbolistikog jezika. Aleksieva zaokupljenost pitanjem Erosa a u relaciji sa ve razvijenim motivom samrtnog sviraa ima svoje posredne, ali nesumnjive izvore u slikama Hansa Tome (Hans Thoma). Takoe, na Aleksievim mnogobrojnim autoportretima koje karakteriu ironini akcenti i amosfera grotesknog, uoljiv je uticaj ranog ostvarenja Lovisa Korinta (Lovis Corinth), dok se izmeu kasnijih karijera dvojice slikara mogu uspostaviti relevantne paralele (opsesivno bavljenje autoportretom, naglaeno hedonistiko poimanje ivotnih vrednosti). Dakle, ne samo da je na Aleksievo umetniko formiranje delovao simbolistiki koncept uopte, nego i pojedini znaajni simblostiki autori, prisutni na minhenskoj Akademiji i u umetnikom ivotu Minhena, kao i njihova ostvarenja.
Stevan Aleksi, Juda pred raspeem, 1917. Narodni muzej Beograd
187
Sklonost ka simbolistikom izraavanju na prelomu izmeu devetnaestog i dvadesetog veka nije privilegija samo dvojice pomenutih slkara. Simbolistiki sloj u njihovim opusima mogue je celovitije protumaiti tek poreenjem sa opusima ostalih znaajnih protagonista simbolizma njihovog vremena i hrvatskog i srpskog slikarstva: Bele ikoa Sesije, iji se simbolizam zasniva na literarnim izvorima antikih i biblijskih predanja interpretiranim u duhu slikarstva Franca fon tuka; alegorijskim i anr prizorima Ivana Tiova (Kraevac, 2009: 46, 54); religijsko nacionalnim temama ora Krstia (, 2001) koji nastoji da sakralnim jezikom simbola izazove romantinu tajanstvenost i mistino strahopotovanje; Leona Koena (ujica, 2001), takoe savremenika koji je svoj opus izgradio na autohtonim tumaenjima simbolistikih tema i motiva, na sklonosti ka naraciji i interesovanju za jevrejsko predanje, Bibliju i ekspira (Shakespeare), kao i na fascinaciji tragikom nacionalne istorije i bajkolikom okrutnou antikog mita. Svima njima je zajedniko minhensko poreklo simbolistike poetike, podstaknuto interesovanjem za Arnolda Beklina, prisutnog u slovenakoj, srpskoj i hrvatskoj tampi oko hiljadu devetstote godine (, 2008: 147). Sa druge strane, u ivotima i opusima obaju analiziranih stvaralaca, Stevana Aleksia i Marka Murata, moe se uoiti niz specifinih okolnosti koje nisu uticale na formiranje njihovih savremenika. Vaspitavani u duhu potovanja nacionalne i lokalne tradicije, obojica su vei deo ivota proveli drugde izmeteni iz izvornog okruenja, ali i balansirajui izmeu sopstvenog nacionalnog i religijskog identiteta i identiteta okruenja koje je postalo sastavni deo njihovog habitusa, to je predstavljalo jedan od presudnih inilaca u njihovom umetnikom formiranju. LITERATURA
1. Akadem ijalikovn ih umjetnost i u Mnc he nu i hrvatsk o slikarstvo(u redil i Kraevac, I., Prelog, P. ; tekstovi Ba bi, Lj., Bec i, V., Kraeva c, I., Kole nik, Lj. , K rnjavi, I., Prelog, P .), Zagreb, Ins titut za povj est umje tnosti, 2 00 8. 2. , . : , , 1928, . I, . I, . 1: 1422; . I, . 2 :6 777; .I , . 3: 11 8126 . 3. . , , , 19 40 , LI: 20 3213. 4. , . : , , , 1 9 97. 5. Die Mnchne r Schule 185 01 914 [ ka talog, uredio Ruhmer, E.; tekstovi Heil man n, C., Ludwig, H., Ruhmer, E., Schattenhofer, M., Wichmann, S.], Mnchen, Bayeri sche Staats gemldesgesammlungen und Ausstellung H aus der Kuns tM nchen e.V., 1979 . 6. , . : , , Cl io, 2 001. 7. , .: 13 3419 78, , , 1 98 0. 8. E sposizionedi Roma 1911, Roma, P a diglione de lR eg no di S er bia, 19 11 .
188
9. Hauzer, .:S ocijaln aistorija umet no sti i knjievn os ti, Be ograd 1 96 2, Kultura, 1962. 10. , . IVII, , , 20 00. [ 11. , J., katalog], , , 1985. anov, J .: Uticaj B ea i Mi nhena na srpski realizam, P eristil , Zagreb1988/8 9, br. 3 132, 12. Jov separat. 13. , .: 1876 19 23, , - - M , 2008. 14. Ki ngdom of the Soul. Sy mbolis t Art in Germany 18701920 (u red ili Eh rhardt, I. i R eyn olds, S.; te kstovi Brammer, H. H., Dogerloh, A., Ehrhardt, I., Gnth e r, R., Hofs ttter, H. , Krner, G., Krause, J. , Losse, V., Ma az, B., Reyn olds, S., Rittmann, N., Vaugh an, W.), Munic h,London, Ne w York, P r est el, 2000. 15. , .: 1880 19 04 , , , 1985. 16. 1 8511907 [katalog], , .: , , 2001. 17. 1 8501900 [kata , .: log], , , 1988. 18. L udwig, H.: Nikolaus Gh ysis ein Grieche in Bayern, Die Weltkunst, Mnch en, 1. VI 1979 , H eft 11:1 4001402. 19. Madsen, D. L. : Rereading Allegory,N ew York, S t. Mart in s Press, 1 99 2. e e costu me del s ec olo XIX, Mil 20. Munari,C .: Art ano, Giorgio Tacch in i edito re , 1976. 21. , .: (priredili Mami-Pe trovi, A . i Petrovi, P. ), , , 2007. 22. , , .: , 19 04, . 2 26:1031 07 . 23. Popi, G.: Jugo slovensko- ru mun ski od nos i 19181 941, N ovi Sa d, Filozofski fa kultet u Nov om Sadu, Inst itut za isto ri ju, 1984 . 24. ,. : [kata log], , , 1969. 25. Ruhme r, E.: De r L ei bl-Kre is un d die re ine Ma lerei, Rosen he im, Rosenheim er Verlags haus, 19 84. 26. , .: , , II, 105 8,270. , 1 27. , . .: , 95 4, . 374, . 1-2. [mono 28. , .: grafija], , , 2001. 29. ujic a,N. : L eon Ko en[ katalog ], Beogra d, Jugoslovens ka galerija umetni kihdela,20 01 . 30. , . . .: , ,Cli o,2001 . 31. , . : , , 1972, 8: 475501. 32. Wichm ann, S.: Franz von Lenba c h und Seine Ze it, Mnchen, Du Mo nt S hauber g, 1 973.
189
33. Zagr eb Mnc hen . Hrvatsk o slikarstvo i Akade mi ja likov nih um je tnosti u Mn che nu [ka ta log, uredio Vukovi, R.; tekstovi K ra evac, I ., Kempel , L .], Zagreb, Umjetniki paviljon u Zagrebu, 2009. 34. http://matrikel.abdk.de/.
Mun ich as as ource of symbolis m in serbia n painting

SUMMARY:
At the t ur n of th e 2 0th century, a number ofpain ters in cluding Franz vo n Stuc k, Otto S e tiz , Arn oldB cklin, Lovis Corinth, Giovanni Se gantini and many others , wh os e works belong t o the symbol ic e xpression, wo rk ed in M un ic h. As pa rt icipants inn umerousexhibitio ns,lecturers in p rivate sch ools or profes sors at th e Academy of Fi neArts theyw erein a position toi nf luence th e developme nt of many generatio ns of fine art s studen ts. It wasthe timew hen the Munich Ac ad emy of F in e Arts b ecame the mo st signi fi ca nt education venue for painters originati ng from Cen tr al Europe. Many of them ca me fromdifferent partsofAu stro-Hung arian M onar ch y, whi ch repre sented a u ni que geograp hi cal ent it y w it h the popula tio n of diffe rent nationalities a nd co nfe ssions. Marko Murat (bor n in Luka ipanska in 18 64 die d in Dubrovnik in 1944) and Stevan Al eksi (born in Arad in 1876 died in Modo in 1923)stand ou t from the many. W hat they have in common is tha t they we re both bo rn in the Au st ro-Hungarian Mo nar chy, Mu ra t as a Catholic in the environment popula ted by Serbs and Cr oats and Aleksi born into a S erbian family i n Arad, w hich was in habited by t he Rom a nian, Se rbian, Hungarian a nd Germanpeople. Broughtu pin the sp irit ofr es pect for the national and lo c al traditions, t hey b oth spe nt th e greate st p art of their lives elsewh er e. Dislocated fro m their original e n vironment th ey balance d their own n ational and re li gio us identity an d identi ty ofthe environmen t tha t became a cons tit uen t part of their ha bitus, w hich repres ented o ne of t he cr ucial fac tors inth eir artisticd evelopm ent. Aftercompletin g h is stu dies, Ma rk o Murat lived inB el grade where he organized a few exhibiti onsand was one of the founders and a prof essor at the Arts and Crafts Sch ool. Afte r th e First World War he returned to Dubrovnik. Sin ce the ea rly days, h e had had th e inclination towards symbolic interpretatio n, but over the yearsc hanges in hi s appr oach toboth th e pa in ting and the me s were a pparent. Ne verthel es s , the na tu re of Murat 'ss ymbolism remained un altered i t manifeste d through la nd scapes, po rt ra i ts and above all h istorical and religiou s genre. Upon leaving Arad, Stevan A leksi spent th e rest of hi s life in Modo, bei ngactive as a pa inter ont hebroad te rr itory of the pr esent Vojvodin a a nd Roma nian part of Banat. At thebe g inning of the First Wor ld War he r et reated tohis s tu dio in Modo and produc ed symbolic painting s, m ostly smal l format s, in which he exp res sedhis revoltagainst th e war or in terpreted th e confl ict betwe en the angelic an d demonic, l ov e and hat e, Eros a nd Thanatos i n a particula r manner. Alth ou gh t hey belo nged to differentarts ge nerations , while study in g in Munic h t he setwo pa inters had as su me d it s cosmop ol itan sp irita nd particularit ies of art istic exp ression so as to sh ape them la t er depending u pon t he climate a n d requi re men ts of the ir l iv ing and c re ativeen vironment . Mu nich, Roy al Ac ademy ofFine Ar ts, symb olism, Marko Murat, Stevan Aleksi
Key words:
190
Stevan Aleksi, Izgnanstvo iz raja, 1920. Narodni muzej Beograd
191
UDC 316.73(497.16 BOKA KOTORSKA)"14/16"
Sa a Bra jo vi, Be o grad
in ter kul tu ral nost u bo ki ko tor skoj re ne san snog i ba rok nog do ba
Ap s t r a k t : Dru tve na i kul tur na isto ri ja Bo ke Ko tor ske mo ra ju se po sma tra ti kao pro ces ob li ko va nja sve sti o ovoj re gi ji kao po seb nom, bo gom u va nom me stu. Sve u kup na dru tve na i kul tur na ak tiv nost Bo ke lja kroz ve ko ve po mor ska pri vre da i mo re plov stvo, ra to va nje, gra di telj ska ak tiv nost, li tur gij ski i iz van li tur gij ski ri tu a li, ver bal na, li te rar na i mu zi ka preg nu a mo ra se raz um e ti kao te nja da se ostva ri sank ti fi ka ci ja sop stve nog pro sto ra. Sto er tog po sve e nja bi la je vi zu el na kul tu ra. Cr kve, ka pe le, ol ta ri, iko ne, vo tiv ni da ro vi, no se i su ele ment bo kelj skog iden ti te ta i in te gri te ta. Si stem vi zu el nih zna ko va u se be je in kor po ri rao evrop ske ten den ci je ali i po tre be lo kal nih kul to va, po li ti ko-cr kve nih pri li ka i estet skog sen zi bi li te ta. Ma da je sva ka ko mu na, kao i kon fe si on al na, na ci on al na i so ci jal na gru pa ci ja u Bo ki Ko tor skoj kre i ra la sa mo svoj ne ko do ve i de la vi zu el ne kul tu re uslo vlje na raz li i tim idej nim i ide o lo kim okvi ri ma, cilj nim gru pa ma, raz lo zi ma i na me na ma nji ho ve pre zen ta ci je, per cep ci je i di stri bu ci je, ov de se pa nja usme ra va na one in te gra tiv ne ko ji su raz li i to sti ob je di nja va li, kre i ra ju i Bo ku Ko tor sku kao ko he rent nu ce li nu, ko ja se i u pro lo sti i u sa da njo sti iz dva ja kao za se ban en ti tet. K lj u n e r e i : Bo ka Ko tor ska, Mle ta ka re pu bli ka, ma ri jan ska po bo nost, vi zu el na kul tu ra
Bo ka Ko tor ska je je din stven pre deo i ja le po ta po i va na skla du pri rod nog i ur ba nog. Ta ret ka rav no te a pri ro de i umet no sti do seg nu ta je za hva lju ju i ve kov noj oda no sti rod noj gru di i istin skom evrop skom kul tur nom ner vu Bo ke lja, me u sob no raz li i tih po svo joj ver skoj, na ci o nal noj i so ci jal noj pri pad no sti. Ukup no ob li ko va nje ovog je din stve nog en ti te ta za po e lo je znat no ra ni je, ali je za o kru e no
192
u vre me nu ka da je Bo ka Ko tor ska bi la deo Mle ta ke re pu bli ke (od po et ka 15. do kra ja 18. ve ka). Po to je bi la u sa sta vu Ve ne ci jan skog ko mon vel ta, Bo ka Ko tor ska je se be uskla i va la sa ve ne ci jan skim dru tve nim i kul tur nim stan dar di ma. Ve ne ci ja je za tu uni fi ka ci ju po ne kad iz dva ja la znat na, a e e skrom na, sred stva iz dr av ne ka se. Sa o bra e nje sa me ra ma dr a ve i ji su po da ni ci bi li, a ko ja je pred sta vlja la uva en i po to van op te e vrop ski mo del, za slu ga je, pre sve ga, sa mih Bo ke lja. Okol no sti u ko e ji ma su i ve li kon ti nen tal na izo lo va nost zbog Tu ra ka ko ji su vre me nom za uz li i pri mor ske gra do ve Her ceg No vi i Ri san, te ti me za tvo ri li iona ko uza ne mor ske pro la ze ome ta le su nji ho ve na po re. No, i po red sve ga, Bo ka je u sva kom po gle du (dru re nis si tve no-po li ti kom, eko nom skom, du hov nom, kul tur nom) bi la deo Se me. Bi re nis si me zna ti deo Se i lo je u pot pu no sti pri hva ti ti nje ne sim bo le i po i sto ve ti ti se sa nji ma: sve tim Mar kom, nje go vim pra ti o cem la vom, dr av nim bar ja kom i du dem. Zna i lo je na sle di ti slo e ne od no se iz me u dr a ve i cr kve, to se u Bo ki do dat no kom pli ko va lo ve li kim pri li vom pra vo slav nih. Zah te va lo je pre u zi ma nje kom plek snih ce re no mi ja la i fe ti. Pod ra zu me va lo je pri hva ta nje i glav ne ni ti ve ne ci jan ske mi to lo gi je, oli e ne mak si mom Ve ne tia Ver gi ne. Ve ne ci jan ska po sve e nost Bo go ro di ci iz ra a va se kao slo e na me a vi na re li gi o znih i pro fa nih ele me na ta. Vi e od dru gih gra do va-dr a va, ona je u pred sta vi Bo go ro di ce na la naj pre ci zni ju per so ni fi ka ci ju svog bi a. Sve ide je utka ne u kon cept Ve ne tia Ver gi ne pri hva ti la je, pri me ni la, ali i na svoj oso ben na in ob li ko va la Bo ka Ko tor ska. For mi ra nje Bo ke kao me ta fo re Bo go ro di i nog kra ljev stva bio je za jed ni ki na um i po slan stvo ge ne ra ci ja ue nih i da le ko vi dih lju di ko ji su pri pa da li hu ma ni sti kim kru go vi ma, Ka to li koj cr kvi, re li gi o znim re do vi ma, la i kim kon gre ga ci ja ma, po mor skim udru e nji ma. Sve to je vi e stru ko po dr a va la mor fo lo ka struk tu ra Za li va. Bo go ro di i ne cr kve i u nji ma po hra nje ne dra go ce no sti, po seb no sve te sli ke tu re, po di za ne su na stra te gij ski naj va ni jim ta ka ma Za li va. Na la ze se uz i skulp dig nu te na ob ron ci ma ste na ili na sa moj vo di, po red oba le mo ra ili re ka-po nor ni ca, pri slo nje ne uz grad ske be de me ili u sr cu gra da, na ras kr sni ca ma va nih pu te va (sl. 1). Ta ko bri ljiv ras po red Bo go ro di i nih cr ka va ru ko vo en je pro mi lje nom stra te gi jom ko ja je u svom ko re nu ima la vi zi ju Bo ke Ko tor ske kao do bro or ga ni zo va ne i ure e ne ce li ne (Bra jo vi 2006). U toj ce li ni, i po red stal nih ten zi ja iz me u raz li i tih gru pa ci ja (u kon fe si o nal nom, na ci o nal nom, so ci jal nom smi slu), gra di la se rav no te a. Iako krh ka, op sta la je ve ko vi ma. Sta ri, ugled ni i ot me ni Ko tor od ra ni je je pri vla io stran ce, na ro i to tr gov ce. U nje mu je, osim do mi nant nog ka to li kog i vlja, to kom 14. i 15. ve ka i ve la ve li ka i do bro or ga ni zo va na za jed ni ca ka ta ra (Nik e vi 2001, 15-16, 24). Kao i u dru gim ko mu na ma Bo ke, bi lo je i Je vre ja, na ro i to uspe nih u tr go vi ni sa tur skim obla sti ma u ne po sred noj bli zi ni. Re gu lar na mle ta ka voj ska u Ko to ru sa sto ja la se od pla e
193
nih pro fe si o na la ca, sko ro is klju i vo stra na ca, me u ko ji ma je bi lo i pro te sta na ta. U e ta ma for mi ra nim za od bra nu Ko to ra, na ro i to me u stra di o ti ma (la ka ko nji ca za od bra nu grad skog pod ru ja) bi lo je Gr ka, Al ba na ca i Hr va ta ( 1978, 110-113). Do ku men ti, ma hom kri vi ne pri ja ve zbog tr go vi ne, kra e, pi jan stva i kon tak ta sa sra mot nim en ska ma ja sno uka zu ju na kon fe si o nal nu i et ni ku ra zno vr snost u ovom gra du. I po red stal nih su ko ba sa Gr blja ni ma ko ji su obez be i va li po ljo pri vred ne pro iz vo de i kroz i ju je ze mlju pro la zio va an ka ra van ski put ( 2005, 193-213, 2005, 231-245) i stal ne opa sno sti od Tu ra ka, sa ko ji ma su ko tor ski tr gov ci ipak uspe no tr go va li, pi sa ni i ma te ri jal ni iz vo ri uka zu ju da je Ko tor us po sta vio vi so ke stan dar de po pi ta nju dru tve nog i kul tur nog i vo ta. Jed na od naj mar kant ni jih fi gu ra ovog gra da, kao i ce le Bo ke Ko tor ske, ujed no i li nost u ko joj se ogle da kon fe si o nal na i so ci jal na ne raz lu i vost ovog do me na, je bla e na Oza na (1493-1565). Ona je ima la po seb no me sto u ce lo kup nom, po seb no du hov nom i vo tu re gi je, iz me u osta log i za to to je u se bi ob je di ni la raz li i to sti u njoj pri sut ne. Ro e na u pra vo slav noj po ro di ci, ova pa sti ri ca iz se la Ri an ko ja se za re di la u Ko to ru, po sta la je ne za me nji vi sa vet nik naj zna aj ni jim pred stav ni ci ma gra da i dr a ve (Lu ko vi 1965). Svo jim mo li tva ma, sa ve ti ma i vi zi ja ma obez be i va la je sta bil nost i pro spe ri tet za jed ni ce. Nje ne vi zi je ide al ne su sli ke re li gij sko-po li ti ke ide o lo gi je ko mu ne i auto ri te ta upra ve gra da. Za pre no si o ca ta kvih po ru ka pro vi e nje je iza bra lo e nu skrom nog po re kla, ko ja pre la zi u ka to li an stvo i sti e ugled zbog sve tog i vo ta i u da ko ja i ni. Od nos mle ta kih vla sti pre ma pra vo slav ni ma u Bo ki Ko tor skoj bio je pro men ljiv i slo en. To kom 15. ve ka, su de i po do ku men ti ma, Re pu bli ka je ula ga la na po re u po vra tak ne ver ni kih i ras kol ni kih oso ba na ka to li ku ve ru. I u 17. ve ku vo di la je ra u na da se do se lje ni pra vo slav ni ne na sta nju ju u gra do vi ma, po seb no gde je ka kva tvr a va (Bu to rac 1999, 239). Me u tim, Cr na Go ra je to kom 18. ve ka po sta ja la sut ni ji i ni lac u po li ti ci Se mi ni ka nac Pe tar Ka lo ma ti za pi sao je: sve pri re nis si me. Do Sum por na su sjed na ze mlja (Cr na Go ra) mo e mno go ko ri sti ti, a u sva ko vri je me mno go na u di ti, i Sa mi su se Tur ci u ne ko li ko na vra ta umi lja va li pred cr no gor skim vla di kom. Za to Ve ne ci ja po ku a va da odr i do bre od no se sa Cr no gor ci ma, jer nje na vla da vi na na tom pod ru ju za vi si od do bre ili zle vo lje ono ga vla di ke. S jed ne stra ne, Mle ta ka re pu bli ka bi la je sve sna upo zo re nja bar skog nad bi sku pa Vic ka Zma je vi a (1670-1750) da upa di Cr no go ra ca ko ji ma lo ta ima ju da iz gu be, a bi e vi to ih oku a e sa mo im du ho ve ogor i e i utvr di e ih u gra be lji vo sti ugro a va ju in te gri tet do ne dav no kom pakt no ka to li kih gra do va u nje nom po se du. Sa dru ge stra ne, no vi sta nov ni ci bi li su ujed no no vi po da ni ci Se re nis si me, to je mo glo oja a ti nje nu uve li ko na e tu eko nom sku, po li ti ku i voj nu mo. Za to se do zvo lja va sve ma sov ni je na se lja va nje pra vo slav nih u gra do vi ma a do de lju ju im se i cr kve ko je ni je bi le ka to li ke. su ra
194
Ko tor ski za liv sa Go spom od kr pje la, fo to gra fi ja Ste va na Kor di a
To kom 17. i 18. ve ka od svih me sta u Bo ki naj vi e je Pe rast pri vla io pra vo slav ne ko ji su be a li pred tur skom oku pa ci jom. Bi lo je mno go pri do li ca i iz Al ba ni je, ve i nom ka to li ka, ma da su po ne kad do la zi li i mu sli ma ni. Raz lo zi za to su bi li mno go broj ni. Grad je u to do ba bio vr lo pro spe ri te tan, nu dio je naj vi e po sla i za ra de. Za tim, kao grad bez na ro i te sred nje ve kov ne tra di ci je, ko jom se s pra vom di io Ko tor, ujed no bez sta rog plem stva, i uz iz ve sni ne do sta tak ugla e no sti otu da epi te ti po put go ro pad ni Pe ra ta ni, Pe rast ni je bio od bo jan pre ma pri do li ma, naj e e ne u lju e ni ma, ali sprem ni ma da se uklju e u raz ne ri zi ne haj du ke i gu sar ske ope ra ci je. Je dan od raz lo ga bi la je i pri stu pa na grad ska struk tu ra Pe ra sta, i ja je pot pu na otvo re nost pre ma mo ru, neo me e nost tvr a va ma, uslo vi la slo bod no, eks tra vert no po na a nje nje go vih sta nov ni ka i lak e pri hva ta nje pri do li ca (sl. 2).
195
Pe rast, fo to gra fi ja Dra ga na Ba bo vi a
Ve li ka po be da nad ri san skim di zda rom i voj sko vo om Meh med-agom Ri zva na gi em, ko ji je sa 5000 lju di kre nuo na Pe rast sa mo ra i sa kop na 15. ma ja 1654, te ko da bi bi la do bi je na bez do ja ve o ve li kim tur skim pri pre ma ma ko ju je upu tio pra vo slav ni sve te nik Ra dul iz Ri a na. Za hva lju ju i toj do ja vi, ka pe tan gra da, Kr sto Vi sko vi, us peo je da iz Ko to ra do bi je od red od tri de set pe a ka i mo bi li e lo broj no sta nov ni tvo. Bar ski nad bi skup An dri ja Zma je vi (1628-1694), ko ji je ma sto lo vao u rod nom Pe ra stu jer je Bar bio u tur skim ru ka ma, imao je do bre od no se sa pra vo slav ni ma. On je, kao po ve re nik rim ske Kon gre ga ci je za pro pa gan du ve re, imao za da tak da stva ra do bro ras po lo e nje pre ma Sve toj sto li ci me u pra vo slav nim sve ten stvom i i vljem ( 1950, 258-265, 331-386). Zma je vi e vi po stup ci bi li su, u skla du sa obu kom u Kon gre ga ci ji i ce lo kup nom po li ti ca del la mo de ra zi o ne atolike cr kve 17. ve ka, ne na me tlji vi i mu dri (Bra jo vi 2000, 32-33).
196
Slu io je u pra vo slav nim cr kva ma, do e ki vao i go stio pra vo slav ne sve te ni ke, u ime do se lje nih haj du ka pi sao mol be da im se do de le cr kve po nji ho vom ob re du. Zbog to ga je bio ce njen i ra do vi en me u pra vo slav ni ma. U nje go voj do broj vo lji da po mog ne pra vo slav nom i vlju i sve ten stvu mo e se, po red stra te gi je pri do bi ja nja no vo pri do lih sta nov ni ka ka to li koj ve ri, uvi de ti du bo ko uko re nje no ose a nje pri pad no sti na ro du slo vin skom. Pro po ved ni ki re do vi Ka to li ke cr kve (fra njev ci, do mi ni kan ci, jed no kra e vre me i je zu i ti) ta ko e su bri nu li o lju di ma raz li i tih kon fe si ja i so ci jal nog po re kla. Bri ga o de ci, bo le sni ma, sta ri ma i na sve dru ge na i ne ugro e ni ma bi la je du nost i ka ri ta tiv nih udru e nja, tzv. bra tov ti na. Jed nu od njih, bra tov ti nu Go spe od Ru a ri ja u Pe ra stu, ka non ski je osno vao nad bi skup An dri ja Zma je vi u svo joj za du bi ni, isto i me noj cr kvi u ko joj je i sa hra njen. Zma je vi, sve stan za stra u ju eg si ro ma tva na pro sto ru Bar ske nad bi sku pi je, o e mu je pi sao u svo jim iz ve ta ji ma Kon gre ga ci ji, i ni sve da po mog ne si ro ma ni ma i bra tov ti ni ko ja o nji ma bri ne. Za to, od mah is pod svo je pa la te, po di e ku u za po tre be bra tov ti ne i uto i te za lju de bez do ma. Iz sa u va ne bra tov tin ske knji ge Li bro del la Sco la del Ssmo Ro sa rio sa zna je se da je u njoj bi lo mno go Al ba na ca, kao i po ro di ca po ro du pra vo sla vnih (Bu to rac 1999, 174-179). O ukup noj rav no te i u Bo ki Ko tor skoj bri nu le su mle ta ka vlast i Ka to li ka cr kva. Obe su bi le sve sne da se raz li i te et ni ke, re li gij ske i so ci jal ne za jed ni ce mo gu dr a ti u mi ru sta bil nim dr av nim apa ra tom. Obe su zna le da je za stva ra nje ko he zi je bi la neo p hod na pro iz vod nja per so ni fi ka ci ja i sim bo la. Pre ma ba rok nim shva ta nji ma, vi zu el ne umet no sti su naj su ge stiv ni je, klju ne u si ste mu ko mu ni ka ci je sa i ro kim slo je vi ma pu bli ke (Ma ra vall 1986, 251-254). Pred nost vi zu el nog nad audi tiv nim, ko ja je ve u an ti ko do ba is tak nu ta, u ba ro ku je u pot pu no sti po tvr e na. Re for mi sa na Ka to li ka cr kva u vi zu el nim umet no sti ma je vi de la mo an in stru ment pro pa gan de. Ve ne ci jan ska Re pu bli ka gra di la je slo e nu vi zu el nu pro pa gan du svo je dr av no sti (Ro sand 2001). Du bo ko in kor po ri ra ne u Bo ki Ko tor skoj, obe su po se za le za vi zu el nom kul tu rom kao in stru men tom ko jim se gra di ose aj pri pad no sti i za jed ni tva. Ugro e na i pri ti snu ta sa sva ke stra ne, ka ko kop ne ne, ta ko i mor ske, na se lje na raz li i tim ver skim i et ni kim gru pa ma, Bo ka Ko tor ska e sto se osla nja la na ko he zi o nu mo vi zu el ne kul tu re. Stva ra nje vi zu el ne kul tu re po ne kad je pro is ti ca lo iz ne po sred ne sa rad nje pred stav ni ka raz li i tih kon fe si ja. Pra vo slav ni mo na si ma na sti ra Sa vi na su Lo vru Do bri e vi u, ka to li ku, 1455. da li za da tak da osli ka cr kvu Us pe nja Bo go ro di i nog ( bri e vi e vo od stu pa nje od ta da nje pra vo slav ne iko no gra fi je po seb 1974, 3-7). Do no je iz ra e no u li ku Bo go ro di ce, u ap si di. Ona je pred sta vlje na ka ko sto ji na ve li kom sr pu mla dog me se ca. Po red nje je ar han el Ga vri lo sa cve tom u ru ci, sim bo lom Bo go ro di i ne bez gre no sti, to ni ka da ni je na sli ka no na vi zan tij skim pri ka zi ma Bla go ve sti. Da bi se ova sli ka na la na ta ko zna aj nom me stu, u ma na sti ru ko ji je za
197
pra vo sla vlje u Bo ki imao pre sud nu ulo gu, Do bri e vi je mo rao ima ti pri sta nak svo jih po slo da va ca. Je di no je ta ko mo gao na sta ti ovaj vi zu el ni ko men tar e ne iz Apo ka lip se (12, 1), vr lo bli zak u ka to li an stvu uob li e noj dok tri ni Bez gre nog za e a. Raz log za to su sa vin ski mo na si iza bra li sli ka ra ko ji je do ta da ra dio sa mo za ka to li ke cr kve Ko to ra, Du brov ni ka i Bo sne ni je pot pu no ja san. Sli no je i sa po zni jim, obr nu tim slu a jem iz Do bro te. U do brot skoj sta roj cr kvi Sve tog Sta si je po sto ja la je ka pe la po sve e na Go spi od Ru a ri ja, o ko joj je bri nu la isto i me na bra tov ti na, osno va na 1707, i ja se knji ga sa u va la. U njoj se na la zi po gla vlje o osli ka va nju ce le so per de pen gar la ca pel la tut ta di San tis si mo Ro sa ri (To te ka pe le: Spe mi 1979-1980, 141-151). Ova ka pe la i ce la cr kva po sto ja le su i na kon iz grad nje no ve cr kve 1773, ali je u ma pa ma iz 1886. vi e ne ma. Ka pe la je bi la osli ka na od svo da do gor njeg ven ca, ka ko pre ci zi ra ugo vor iz 1716. go di ne. Po sao osli ka va nja ka pe le do bio je Di mi tri je Da skal, pra vo sla vac, ro do na el nik po ro di ce sli ka ra fre sa ka i iko no pi sa ca Di mi tri je vi a-Ra fa i lo vi a iz Ri sna. Za oba vlje ni po sao sli kar je pri mio znat nu su mu od 32 du ka ta. Da skal je sa mo go di nu da na ra ni je iz ra dio fre ske u cr kvi Sve tog Ni ko le u Pe li no vu, Gr balj, ko je se sma tra ju nje go vim naj u spe li jim de lom. Nje go vo is ku stvo u fre sko teh ni ci i po ka za ni re zul ta ti na ve li su bra ti me Ro za ri ja da se za nje ga opre de le. Ve ro vat no su bra ti mi na mer no iza bra li pra vo slav nog iko no pi sca jer su e le li gr ki ma nir ko ji je, kao auten ti an je zik tra di ci je, bio na ce ni u ba rok no do ba. I pra vo slav ni mo na si sre di nom 15. ve ka, i ka to li ki bra ti mi po et kom 18, mo gli su iza bra ti, do ve sti i pla ti ti sli ka ra sa svim pri klad nog, pa i u k on fe si o nal nom smi slu, za svo je po tre be. Ipak, oni su se opre de li li za su prot no. Raz lo zi za to mo ra ju se pa lji vo is pi ta ti. Ve ro vat no su obe gru pe e le le da do bi ju neo spor no po tvr e nog sli ka ra i ta e lja je od ne la pre va gu nad kon fe si o nal nom raz li i to u. Sve te sli ke na pod ru ju bar ske di je ce ze su bi le dra go ce ne, ret ke i od ve li kog di dak ti kog i pro pa gand nog zna a ja. To se vi di iz iz ve ta ja mi si o na ra Vin en ca a ne li ja (Vin cen zo Gi a ne li), ko ji sve do i da su bu dvan ski sve te ni ci la tin skog ob re da, im je bar ski nad bi skup u ze pe Ma ri ja Bu o nal di (Gi u sep pe Ma ria Bu o nal di) 1652. umro, iz cr kve u Pa tro vi i ma, u ko joj je po koj ni nad bi skup slu io, od ne li sve iko ne. a ne li oce nju je da su to ui ni li za to to su Pa tro vi i i zma ti ci, a nji hov in pro to bar ba ro, jer Pa gla a va at tro vi i e le i ve ti u je din stvu sa Rim skom cr kvom (Ja ov 1992, 266-274, 396-397). Vi zu el na kul tu ra Bo ke Ko tor ske ogrom nim de lom bi la je u slu bi ma ri jan ske po bo no sti. Pro stor Bo ke Ko tor ske ne pri stu pa na, bez bed na (ko li ko je to uop te lo mo gu e) struk tu ra Za li va iz ra a va se kao ze malj ska me ta fo ra Bo go ro di i nog bi kra ljev stva, kao sli ka ide al nog pro sto ra, gde su ze mlja i mo re u ne po sred nom do di ru sa ne bom, ka ko u bu kval nom, ta ko i u me ta fo ri nom smi slu. Vi e no u dru tve no-po li ti kom okvi ru, to je vi zi ja sta bil ne, pra vi ne dr a ve ko ju u va bud no oko Bo go ro di ce. U tom har mo ni nom do me nu pre sud nu ulo gu ima ju Bo go ro di i ne
198
sve te sli ke. One su bi le klju ne za for mi ra nje sa kral ne to po gra fi je Za li va u ce li ni. Sve ta sli ka i hram ko ji ju je u vao bi li su en ti te ti ko ji ma se ob li ko va la sop stve na dr av nost i sna ni vi zu el ni sim bo li po li ti ke ide je. Sve se to naj ja sni je is po lja va lo pri li kom jav nih ma ni fe sta ci ja, grad skih ri tu a la, pro ce si ja i sa kral nih dra ma (Bra jo vi 2006, 266-303). Bo go ro di i na pred sta va is ka zu je grad ski po li ti ki auto ri tet i eko nom sku sta bil nost. U njoj je re li gij sko-po li ti ka ide o lo gi ja ide a li zo va na pa ne pred sta vlja opa snost za auto ri tet po li ti ke upra ve. Na pro tiv, upra vo njoj nu di jak ose aj pri vi le go va no sti zbog za ti te Kra lji ce ne ba i mo gu nost da se i sa ma pred sta vi kao pra ved na i sta bil na. Sli ka Bo go ro di ce sa Hri stom-de te tom su tin ski je lik hri an ske du hov no sti. Po sred nik je iz me u Bo ga i o ve ka, ob da ren vr li na ma ko je po se du ju sve te li no sti na njoj pri ka za ne. Le gen de ko je je ne u mit no pra te ka zu ju da ona mo e sve, pa i da se po me ra, pu tu je. Pra e njem le gen di iza tka nih to kom ve ko va na pod ru ju cr no gor ske oba le i za le a mo e se re kon stru i sa ti po vest Bo ke Ko tor ske. Pre da nja po ne kad is ti u da se iko ne pre se lja va ju do bro volj no, u po tra zi za me stom na ko jem e bi ti pri klad no po to va ne. Ta kav je slu aj sa iko nom iz Pr a nja, Go spom Pr anj skom. Pre da nje, i ji je ko ren u se lu Pri je vor u pra vo slav nom Gr blju, u brat stvu Va so vi a, ka e da je u dav no do ba sve ti nja iz tog se la pre ne ta u Pr anj. Ka da su je od no si li iz se la iz go vo ri la je: Te ko se lu iz ko je ga iz la zim, bla go ono me u ko je idem (N. Lu ko vi 1965, 293). Po sto ji i pre da nje da je sli ku u grad do ne la po ro di ca a va lo (ili a va lo vi) iz Gr blja. U oba pre da nja is ti e se da je sve ti nja do ne ta iz se la u grad, iz Gr blja pre te no pra vo slav nog, u Pr anj pre te no ka to li ki. Ona je ima la mo da ob je di ni raz li i to sti i da, ta kvim svo jim ugle dom, po mog ne Pr a nju, ne ka da u po se du Ko to ra na, da us po sta vi vla sti ti auto ri tet. Ta sve ta sa su da mo gla je uti ca ti da se po ste pe no stek ne ose aj si gur no sti, za ti e no sti i auto ri te ta za jed ni ce. Ona je svo jim pri su stvom bi la ga rant so ci jal ne in te gra ci je i eko nom skog raz vo ja ko je je ovaj grad, vre me nom, po eo da ui va. Go spa Pr anj ska je po tvr i va la svo ju mo stal nim i nje njem u da pri li kom epi de mi ja ku ge, ra to va, su a i dru gih ne vo lja. Na ro i to e sto su joj se obra a li u vre me ko le re 1855. Po sled nje ve li ko za jed ni ko da ri va nje u do tvo ri ce bi lo je 1937. go di ne, ka da je ukra e na po zla e nim sre br nim okvi rom sa ure za nim pro ro an skim re i ma Za mir u na ro du i mir me u na ro di ma svo joj Po kro vi te lji ci Pr a nja ni. Na ve de nim do bro in stvi ma, uklju u ju i i ono po sled nje ou va nje mi ra u na ro du i me u na ro di ma, ka rak te ri sti no za Bo ku u te kim go di na ma II svet skog ra ta Go spa Pr anj ska je vi e stru ko po tvr di la svo ju in te gra cij sku mo. Pre da nja ko ja pra te u de sne pu te ve bo kelj skih u do tvo ri ca e sto is ti u nji ho vo is to no po re klo, kao i to da su u no vo sta ni te do pli va le mo rem. Ta kva le gen da tvo ri bi o gra fi ju Go spe od kr pje la, naj zna aj ni jeg vi zu el nog sim bo la Bo ke Ko tor ske i me na cr kva, za ovu sve tu sli ku po dig nu ta u 15. ve ku, no si ulo gu glav nog (sl. 3). Isto
199
sim bo li nog u va ra ovog re gi o na. Za hva lju ju i slav noj Bo go ro di i noj sli ci i me stu na ko jem je sa gra e na, ova cr kva po sta la je cen tral no kult no i hod o a sni ko me sto Za li va. Go spa od kr pje la je, pre ma le gen di, do pli va la mo rem iz Ca ri gra da. Na hri di is pred Pe ra sta uka za la se lo kal nim ri ba ri ma. Tu su joj Pe ra ta ni, na kon ne ko li ko pre be ga iz pe ra ke up ne cr kve i stal nog po ja vlji va nja na istom me stu na mo ru, na po kon po di gli hram. Pe ra ka le gen da sa dr i ne ko li ko va nih kom po ne na ta, ti pi nih za pre da nja ko ja pra te na sta nak ve i ne u do tvo ri ca me di te ran skog sve ta (sa mo vo lja u iz bo ru me sta gde se e li to va ti, upor nost u do ka zi va nju na me re da se za dr i na e lje nom me stu ma nje pri stu pa nom, ali od ve eg stra te kog zna a ja, uka zi va nje na iz u zet no le pom i su ge stiv nom me stu, iz bor jed no stav nih lju di ko ji je pro na la ze). Po seb no zna a jan za jed ni ki ime ni telj je ste spa se nje sve te sli ke sa oku pi ra ne vi zan tij ske te ri to ri je i iz bor no vog sta ni ta na Za pa du. Ta ko se le gen da ma tvo ri spe ci fi ni me u Is to ka i Za pa da ko ji po tvr u je ne raz lu i vost hri an ske isto ri je, is ti e most iz Is tok kao ko lev ka hri an skih sve tih sli ka, i Za pad ko jem pro vi e nje da ru je isto rij sku od go vor nost i ukup ni le gi ti mi tet kao su per i or nom u va ru hri an ske ci vi li za ci je. Iz bor no vog, si gur nog sta ni ta bio je do kaz nje go vog zna a ja, to je gra di lo po nos i pre sti ko mu ne. Go spa od rk pje la je, pre ma dru goj le gen di, sti gla sa ostr va Sko pe los u egej skom ar hi pe la gu. I njen na ziv, ka e pre da nje, po ti e od tog ostr va (Vi sko vich 1898, 293-302). Eube ja sa okol nim ostr vljem pri pa da la je, kao i Pe rast, Ve ne ci ji. Me u sob ni po mor sko-tr go va ki kon tak ti bi li su e sti, pa se u Bo ki sre u sko pi ot ske Bo go ro di ce, od no sno mle ta ke re pli ke Bo go ro di i ne iko ne sa Sko pe lo sa sa gr kim i ita li jan skim nat pi si ma. Ma da bit no dru ga i ja, i ova le gen da is ti e is to no po re klo pe ra ke u do tvo ri ce. Njen gr ki ma nir, de lo ko tor skog sli ka ra Lo vra Do bri e vi a iz sre di ne 15. ve ka, sma tran ori gi nal nim je zi kom tra di ci je na ro i to u po to njim ve ko vi ma, obez be i vao joj je ne spo ran ugled. Do ku men ti po tvr u ju da su Go spu Pe ra ku po to va li i da ri va li Du brov a ni, pred stav ni ci mle ta ke upra ve, Al ban ci, kao i mno gi dru gi stran ci. Pra vo slav ni su joj e sto i ni li za ve te i po ho di li hram, na ro i to na ve li ke pra zni ke. U iz ve ta ju pe ra kog opa ta An tu na Zam be le ko tor skom bi sku pu Ma ri nu Dra go 1708. opi su je se lo e sta nje mo ra la u jed nom pra vo slav nom se lu, ko je je po bolj a no ot ka da ne ki se lja ni slu e na pe ra kim bro do vi ma, gde se upo zna ju sa po to va njem Go spe kr pjel ske (Vu lo vi 1887, 56-57). spa od kr pje la ti ti la je grad od na pa da gu sa ra i Tu ra ka, ze mljo tre sa, epi de Go mi ja, ima la ulo gu za tit ni ka so ci jal nog re da i po ret ka. Nu di la je re li gi o znu i so ci jal nu sa tis fak ci ju, pod jed na ko mi lo sti va pre ma bo ga ti ma i si ro ma ni ma, ka to li ci ma i pra vo slav ni ma. No e na u ve li kim pro ce si ja ma, na ro i to na go di nji ce ve li ke po be de nad Tur ci ma 15. ma ja 1654, ova iko na je i ni la da se so ci jal na ten zi ja ubla i,
200
da se ou va red i ne okr nji sub or di na ci ja gra an stva upra vi. Go spa od kr pje la bi la je deo si ste ma so ci jal nog i po li ti kog re da, di sci pli no va nog i mo ral nog dru tva, sred stvo ko je je obez be i va lo du hov no i ma te ri jal no spa se nje svih gra a na. Iako su ugled i zna aj ove sli ke i nje nog sve ti li ta u hr vat skom na ro du neo spor ni, mo ra se is ta i da se zbog spe ci fi nih okol no sti, na ro i to ve li kog pri li va i pre vla sti pra vo slav nog sta nov ni tva, to je po vla i lo slo e ne me u kon fe si o nal ne od no se i na ci o nal na ose a nja, kao i raz li i te, naj e e ne do bro na mer ne upli ve dr av ne po li ti ke, Go spa od kr pje la ni je oven a la pr ven stve no ore o lom na ci o nal ne za tit ni ce. To joj ni kad ni je sme ta lo: svo jim ugle dom bi la je, je ste i bi e po to va ni i vo lje ni sim bol svih lju di do bre vo lje. Sa ovom, kao i dru gim Bo go ro di i nim sli ka ma, stva ra nim ka ko u ka to li kim, ta ko i pra vo slav nim sre di na ma, po sti za ne su po be de u dra ma ti nim i od sud nim men ti ma ko ji, pro sla vlja ni u grad skim ri tu a li ma, jo uvek ima ju sna an uti caj u mo sa mo sve sti Bo ke. Sva kom go di nji com te po be de nad ne pri ja te ljem, bo le u, pri rod nim ne po go da ma, do bi ja le su no va zna e nja sa po li ti kom, dru tve nom i mo ral nom po za di nom. U sva koj od njih vi zu el na kul tu ra iz re ne san snog i ba rok nog pe ri o da is ti e se kao su tin ski fak tor in te gra ci je, ver ske i na ci o nal ne to le ran ci je, su i vo ta i in ter kul tu ral no sti.
LITERATURA:
1. Bra jo vi S.: Go spa od kr pje la ma ri jan ski ci klus sli ka, Pe rast 2000. 2. Bra jo vi S.: U Bo go ro di i nom vr tu. Bo go ro di ca i Bo ka Ko tor ska ba rok na po bo nost za pad nog hri an stva, Be o grad, Pla to i Fi lo zof ski fa kul tet u Be og ra du, 2006. to rac P.: Kul rast 1999. 3. Bu tur na po vi jest gra da Pe ra sta, Pe 4. . J.: , 5, - 1974: 3-7. .: , u: 5. . , , 11-13. 2001, 200: 231-245. 6. Ja ov M.: Le mis si o ni cat to lic he nei Bal ka ni du ran te la gu er ra di Can dia (1645-1669), Vol. I, Citt del Va ti ca no 1992. ko vi Don N.: Bla tor 1965. 7. Lu e na Oza na Ko tor ka, Ko 8. Lu ko vi Don N.: Bo go ro di in hram na Pr a nju. Ilu stro va ni kul tur no-isto rij ski pri kaz, Ko tor 1965. 9. Ma ra vall J. A.: Cul tu re of the Ba ro que. Analysis of a Hi sto ri cal Struc tu re, Man che ster, Uni ver sity Press 1986. .: 10. , 10, 1978: 95-119.
201
11. Mo nu men ta Mon te ne gri na VI/1, Epi sko pi Ko to ra i Epi sko pi ja i Mi tro po li ja Ri san, pri re dio V. D. Nik e vi, Isto rij ski in sti tut Cr ne Go re, Pod go ri ca 2001. 12. J.: , , , , . CLV, , 1950. ni ce. The Fi gu ra tion of a Sta te, Cha 13. Ro sand D.: Myths of Ve pel Hill & Lon don, The Uni ver sity of North Ca ro li na Press, 2001. 14. .: (1421-1459), u: . , , 11-13. 2001, 2005: 193-213. 15. To mi A.: Cr kva Sv. Eusta hi ja u Do bro ti Hram po mo ra ca, Go di njak Po mor skog mu ze ja u Ko to ru XXVII-XXVI II (1979-1980): 141-151. ria di Pe ra sto dal la ca du ta del la re pu bli ca ve ne ta al ri tor no de gli austri a ci, 16. Vi sco vich F.: Sto Tri e ste 1898. 17. Vu spa od kr pje la. Po vjest ne cr ti ce o u do tvor noj sli ci Bla e ne Dje vi ce od kr pje la lo vi S.: Go nom hra mu na oto i u pre ma Pe ra stu, Za i nje dar 1887.
In ter cul tu ra lity in Bo ka Ko tor ska of the Re na is san ce and Ba ro que Pe riod
The so cial and cul tu ral hi story of Bo ka Ko tor ska must be ob ser ved as an awa re ness ra i sing pro cess of the re gion as a dis tinct, pi ou s pla ce. The en ti re so cial and cul tu ral ac ti vity of the Bo kelj pe op le over the cen tu ri es ma ri ti me eco nomy and na vi ga tion, war fa res, bu il ding ac ti vity, li tur gi cal and ex tra-li tur gi cal ri tu als, ver bal, li te rary and mu si cal ef forts has to be ap pre hen ded as a stri ve to ward ac hi ev ing san cti fi ca tion of the ir own en vi ron ment. The strong hold of such de di ca tion was the vi sual cul tu re. Chur ches, cha pels, al tars, icons, vo ti ve gifts are the cru cial ele ments of the Bo kelj iden tity and in te grity. The system of vi sual signs has in cor po ra ted Euro pean ten den ci es but al so ne eds of lo cal cults, po li ti cal-church si tu a tion and aest he tic sen si bi lity. Alt ho ugh every com mu ne as well as every con fes sion, na ti on al and so cial gro up in Bo ka Ko tor ska, has cre at ed dis tinct co des and works of the vi sual cul tu re con di ti on ed by dif fe rent con cep tual and ide o lo gi cal fra me works, tar get gro ups, re as ons and pur po ses of the ir pre sen ta tion, per cep tion and di stri bu tion, the fo cus of at ten tion he rein is put on tho se in te gra ti ve that ha ve jo i ned dif fe ren ces to get her, ma king Bo ka Ko tor ska a co he rent who le, which stood out in the past and has been stan ding out as a se pa ra te en tity sin ce.
S um mary: Ke y w o r d s :
Bo ka Ko tor ska, the Ve ne tian Re pu blic, Ma rian pi ety, vi sual cul tu re
202
Iko na Go spe od kr pje la, fo to gra fi ja Dra ga na Ba bo vi a
203
UDC 316.647.8
Ve ra Ko picl, No vi Sad
de kon struk ci ja rod nih ste i re ot pa u vi deo ar tu

Ap s t r a k t : Je dan od ci lje va ovog ra da bio je i da se po ka e ka ko umet ni ko de lo po sta je ope ra ci o ni su bje kat iz me u umet ni ce i sve ta, ne ka vr sta so ci jal ne skulp re u ko joj se ogle da su tin ska po sle di ca sve sne dru tve ne ma ni pu la ci je mo i. tu Ono to se oi gled no po ka za lo je to da sve ana li zi ra ne autor ke kroz svo je de lo ospo lja va ju svu tra um di vi due ko ja pro i vlja va is ku stvo u ko jem pri vat no, li no u in i in tim no po sta je do men jav nog i po li ti kog i vo ta i od lu i va nja, ka da po sta je ste o tip ili ak za kon ski de fi ni san na in po na a nja. Me u ta kvim po ja va ma ko je ovaj re seb no ak cen tu je na ro i to su uo lji ve i za ni mlji ve po sle di ce no vog kon zer va rad po ti vi zma u post ko mu ni sti kim ze mlja ma pod pa tro na tom cr kve, vi dlji ve u pa to lo gi ji kon flik ta dvo stru kih stan dar da mo ra la de mo krat skog i se ku lar nog dru tva. Za to se vo iza bra ni pri me ri fe mi ni sti ke umet no sti i i ne ne sa mo umet ni ki uspe ni upra ma ne go i dru tve no va ni ma, ta ko ne mi nov no usva ja ju i ka ko po li ti ke stra te gi je, ta ko i unu tra nje me dij ske atri bu te an ga o va ne, art sce ne.
Spo zna ja me ha ni za ma kon stru i sa nja ste re o ti pa po dr a na je u ovom ra du i ana li ti kim po ten ci ra njem i nje ni ce da sa me e ne ue stvu ju u nji ho vom odr a va nju i ta ko ih po en ti ra ju, dok upra vo od spo zna je tog pa ra dok sa po la zi de kon struk ti vi sti ki go vor ov de raz ma tra nih umet ni ca, po pra vi lu is ka zan u pr vom, svom, fe mi ni nom li cu ko je od iza bra nih mo ti va-ste re o ti pa ujed no pro iz vo di i de lo i po li ti ni me tadis kurs u for mi umet no sti. Neo p hod nost kre ta nja pre ko ka te go ri je ro da ta ko, bar ka ko re zul tat ovog is tra i va nja po ka zu je, ne do vo di do nje go ve ne ga ci je, ne go do nje go vog no vog kon stu al nog od re i va nja, do i nje ni ce da se rod kao po jam i so ci jal na struk tu ra tek mo e raz u me ti sa mo u od no su sa dru gim osa ma iden ti te ta, uklju u ju i i ak tiv ni go vor, sa mo-re flek si ju i sa mo-iz ra a va nje, pa i nje go vu spe ci fi nu pod-vr stu ka kva je umet nost. Za to ova ana li za na sto ji da po ka e da vr sto ka no ni zo va ne te o ri je i ka te go ri je ne gu da ob u hva te i ro ku mre u aspe ka ta pro pi ti va nja iden ti te ta i da one u svo joj mo glo ba li sti koj i to ta li zi ra ju oj pri ro di sva ka ko no se opa snost od ko lo ni zi ra nja tu ih is ku sta va. de kon struk ci ja, dru gost, iden ti te ti, iro ni ja, kon tek stu al nost, lo ka ci o ni fe mi ni zam, mon ta a, na ra tiv, pa ro di ja, per for ma tiv nost, si mu la ci ja, sub ver zi ja, ste re o tip
Kl j u n e r e i:
204
Teh no lo gi ja je da nas ona lo gor ska va tra je oku plje ni pri a mo na e pri e. oko ko Lo ri An der son ku De ri di, ko ji je za sno vao de kon struk ti vi sti ki me tod kao fi lo zo fi ju Po a bih, mar gi nal nih i de cen tri sa nih dis kur sa, umet nost je ogle da lo ko je od ra a va i sla pri ka zu je ha os za pad ne me ta fi zi ke. Ideal umet no sti kao auto nom ne prak se sve do sre di ne pro log ve ka su ve re no je gi rao po sto ja nje pol nih i rod nih raz li ka. To kom pe de se tih i ra nih e zde se tih go ne di na sa me umet ni ce fe mi ni sti kim sa dr a jem svo jih ra do va po i nju da uka zu ju na li ke sop stve nog umet ni kog is ku stva u od no su na do mi nant ni dis kurs ta da nje raz art sce ne. Sve sne da su sa mim ba vlje njem umet ni kom prak som iza le iz ste re o tip nih ulo ga, ule u pro stor mu ke kul tu re i u nje mu po sta le pod jed na ko kre a tiv na i sub ver ziv na po ja va, umet ni ce sve na gla e ni je pro ble ma ti zu ju svoj no vo o svo je ni spe ci fi ni tus i dis kurs, pri e mu pro vo ka ci ja i pre vred no va nje po sto je eg po ret ka umet no sta sti i dru tva iz rod ne per spek ti ve po sta ju do mi nant ne umet ni ke sta te gi je. sko is ku stvo do no si no ve umet ni ke te me, en stva ra no ve je zi ke, dru ga i je stra te gi je. Tra skim iden ti te tom kao da po ga nje za en i nje na onom etc. o per for ma tiv no sti iden ti te ta Du dit Ba tler, kao to i nje na te o ri ja pa ro di je po sta je do mi nan tan umet ni ki po stu pak vi deo umet ni ca. Shod no to me, u umet nost ula ze sli ke po ro i a ja, od nos pre ma de te tu, men stru ac ja, fo to gra fi je iz po ro di nih al bu ma i po sta ju ar te fak ti, a ku hinj ska umet nost po i nje da fi gu ri ra sko ro kao za seb na umet ni ka di sci pli na. No ve teh no lo gi je omo gu a va ju umet ni ca ma i stva ra nje no vih mit skih pro sto ra. Raz bi ja nje ste re o ti pa, tra ga nje za iden ti te tom u okvi ru una pred od re e nih ulo ga, re de fi ni sa nje mi to va i ar he ti po va pa tri jar hal ne kul tu re, mon ta a isto ri je, po li ti ka re pre zen ta ci je u mu kom pro sto ru, su prot sta vlja nje pre o vla u ju oj sli ci e ne u di ji ma pra e ni su stva ra njem al ter na tiv nih fe mi ni stikh me di ja kao to su film i me deo, sa pra te om te o ri jom vi zu el nih me di ja. vi
205
Vo de e vi deo umet ni ce po put Ur li ke Ro zen bah po ve zu ju sim bo le e ne iz mi to lo gi je i isto ri je umet no sti sa li nim sta nji ma, Ma ri na Abra mo vi po sta vlja svoj rad u okvi ru kon tek sta mi to lo gi je dru gih kul tu ra. Za raz li ku od po me nu tih, slo ve na ke umet ni ce Ma ri na Gr i ni i Aina mid kao ma tri cu za svo je vi deo ra do ve ko ri ste mu ki film ski dis kurs u ko ji mon ta om uba cu ju li ko ve e na kao ko men ta tor ke tog dis kur sa, pra te i umet ni ke ra do ve te o rij skim ob ja nje nji ma. Ra di je u bi ti ki borg, ne go bo gi nja; Do na Ha ra vej Upra vo zbog ovog mno go gla sja umet ni ce kao ide a lan pro stor no ve umet ni ke prak se sve za pa e ni je ko ri ste vi deo art, for mu u ko ju ula ze je zi ci raz li i tih umet ni kih tra di ci ja: avan gard nog fil ma, ple snog te a tra, per for man sa, do ku men tar nog fil ma, vi zu el ne po e zi je, kom pju ter ske ani ma ci je sa svim mo gu no sti ma ne li ne ar ne, di gi tal ne mon ta e. Ta ko Do na Ha ra vej, te o re ti ar ka saj ber fe mi ni zma, go vo ri o sa ve zu e na i ma ma nju oru a u sop stve ne ru ke ka i na kao o uzi ko bi se obe le io svet ko ji je njih obe le io kao dru ge. Sa gost mo vre me na umet ni ka prak sa i pra te a te o ri ja po ka zu ju da se dru e po sma tra ti i kao po lje no vih mo gu no sti u od no su na ve is tro en umet ni ki i te o rij ski dis kurs. Bo di art (body art) i per for mans se dam de se tih go di na po sta ju ne ki od eks klu ziv ni jih do me na en ske umet no sti, dok te lo u ovim sek to ri ma umet no sti po sta je pred met is tra i va nja ra ni je ne go u fe mi ni sti koj te o ri ji. Me nja ju se i stra te gi je te o re ti ar ki fe mi ni zma, pa dru o ri ja ma Elen Sik su i Liz Iri ga ra po sta je pro stor gost u te za no ve mo gu no sti.. Ova kav eks pe ri ment za me ne te za, gde dru sta je dru gu je u gi po ga i ji, mo ni kim for ma ma ko je ne ma ju iz gra en vrst tra di ci o nal ni okvir, kao onim umet to je vi deo art, to sva ka ko po ka zu je i va nost po li ti ke iz bo ra umet ni kog je zi ka i te o rij skog dis kur sa. Glo ri fi ko va nje raz li i to sti; Elen Sik su Glo ri fi ko va njem raz li i to sti i no ve stra te gi je lu cid nog po i gra va nja sa mim struk tu ra ma nad zi ru ih dis kur sa, kroz nji ho vo pa ro di ra nje ili iro ni nu po le mi ku s nji ma, po ka za lo se kao mno go efekt ni je oru e od go vo ra iz pa te ti no pa siv ne zi ci je r tve. po Umet ni ko en sko is ku stvo unu tar no vih me di ja na ovaj na in po sta je do stup no i za te o rij sko pro u a va nje, pro mo vi sa nje ne sa mo fe mi ni sti ke umet ni ke prak se ne go i pra te e te o ri je.
206
Bur ne tran zi ci o ne de ve de se te po sta vlja ju pi ta nje da li je mo gu e ostva ri ti slo bo du unu tar na met nu tih dru tve nih ulo ga, ste re o ti pa, ta ko to ih in di vi dua de kon stru i e svo jom sve u o me ha ni zmi ma nji ho vog de lo va nja, spo zna jom struk tu re ko ju stva ra ozna i telj, ili je mo gu e umet ni kom prak som me nja ti i vot - kao to su ve ro va li umet ni ci fluk su sa? Ova kva spe ci fi na trans-po zi ci ja vi deo umet no sti, na rav no, uslo vlja va i od go va ra ju u pro me nu umet ni kih po zi ci ja i dis kur sa. Sre e mo se sa umet ni kom ko ji po no vo ose a od go vor nost pred sli kom stvar no sti, pa otu da ne ve ro va tan pro dor do i ku men ta i do ku men tar nog, ali i po tre ba da se kroz umet ni ku kre ac ju pla si ra i in for ma ci ja ko ja je ne do stup na. Za ni mlji vo je da pri to me naj ve e pro me ne tr pi en ski vi deo: od tre ti ra nja po li ti ke te la (se dam de se tih) on tr pi za o kret ka po li ti kom an ga ma nu. Do mi ni ra ju ra do vi ko ji u la vi rin tu ar he ti po va tra ga ju za isti nom i osve tlja va ju tra ge di ju po je din ca to, i ka da za tvo re nih oi ju mi ru je u pra znom pro sto ru eska pi zma, za pra vo sto ji pred pi ta njem o iden ti te tu bi a, ko lek ti va i sa mog me di ja pod jed na ko. Na e vo de e umet ni ce Ta nja Osto ji, So nja Sa vi, Mi li ca To mi, kao i dru ge is to no e vrop ske autor ke po put Eme Ku gler, Ma ri ne Gr i ni i Aine mid, Kai Ka ljo, Ma re Tra la, Ali ci je e brov ske, pre mo a va ju jaz 80-ih i us po sta vlja ju ve zu sa kon cep tu al nom avan gard nom sce nom 70-ih, spa ja ju i re cep ci ju ovog umet ni kog is ku stva sa al ter na tiv nim fe no me ni ma kra ja ve ka i pro me na ma u sa mom dis kur su. Ono to je kon stan ta oba pe ri o da je te o ri ja i po li ti ka te la, kon cept i stra te gi ja, to spo je no s no vim is ku stvom me di ja stva ra od umet ni ke prak se sub ver zi van od go vor mo i dru tve ne re pre si je. Ako pri hva ti mo te zu da je te lo en ski kon ti nent, a u sa vre me noj umet no sti go vo ri mo o sve snom te lu, on da mo e mo raz u me ti ka ko su vi deo art i per for mans po sta li go to vo eks klu ziv no en ski umet ni ki pro stor. U ne kim slu a je vi ma te ko je raz dvo ji ti ove dve umet ni ke for me. U ova ko pro me nje nom dru tve nom i umet ni kom kon tek stu en ski dis kurs se po ka zao ra di kal ni jim i otvo re ni jim za pro mi lja nje i naj o se tlji vi jih te ma kao to su ko lek tiv na kri vi ca, na ci o nal ni iden ti tet ali i tur bo folk kul tu ra, me ha ni zmi me dij ske ma ni pu la ci je. bo me, ni za pad no e vrop ske umet ni ce kao VNS ma triks, Mi ran da Pe nel, De Da nin Hi gins ni su ma nje ra di kal ne u de kon struk ci ji ste re o ti pa s ko ji ma se su o a va ju unu tar kon tek sta ko ji ih kon stru i e kroz po sred no na si lje po stin du strij skog dru tva i no vog kon zer va ti vi zma. Za to je sva ka ko nu no uze ti u ob zir kon tek stu al ne te o ri je i go vo ri ti o lo ka ci o nom fe mi ni zmu, ko ji nam pre sve ga uka zu je na ta ko oi gled nu raz li ku is ku stva pad nog i is to nog fe mi ni zma. za
207
Uni ver zal ne te o ri je, po Adri jen Ri, no si le su u se bi opa snost ko lo ni zi ra nja tu ih is ku sta va i za to go vo rim o e na ma i je iden ti te te kon stru i u i ra sa, sek su al tek stu nost, na ci o nal no po re klo, kla sa, na ra ti vi kul tu re... od no sno go vo rim o kon al no sti iden ti te ta. Mo je te lo, a ne opte te lo; Adri jen Ri Zbog to ga sam za ilu stra ci ju iza bra la ra do ve autor ki iz raz li i tog kul tur nog i na ci o nal nog kon tek sta: Pr vo bit ni greh - Mi ste ri ja po sma tra Ali ci je e brov ske iz Polj ske, De ko, mr zi mo te De nin Hi gins USA, Ja sam Mi li ca To mi Mi li ce To mi iz Sr bi je. Za jed ni ko tim ra do vi ma je da su na sta li u istom pe ri o du, po sled njoj de ka di 20. ve ka, da su na gra e ni na Me u na rod nom vi deo fe sti va lu e na auto ra Vi de o Me de ja u No vom Sa du, kao to su im, po za pa e nom uspe hu, za jed ni ki i re zul ta ti is tra i va nja re cep ci je pu bli ke te od re e ni kul tu ro lo ki na ra ti vi evi den ti ra ni u okvi ru ana li za na fe sti val skim okru glim sto lo vi ma, gde su ovi ra do vi osta vi li naj ja i uti sak, ve ro vat no i zbog ra di kal ne umet ni ke stra te gi je. Za ni mlji vi su i nji ho vo su o a va nje i vr lo ra di kal na po le mi ka s ta bu te ma ma i li ce mer jem dru tve nog i kul tur nog kon tek sta, ali i sa vi e njem sop stve nog po la u ko jem e na/r tva odr a va po sto je i si stem vred no sti sa ma ra a ju i ste re o ti pe. De la Ali ci je e brov ske (Polj ska), Mi li ce To mi (Sr bi ja) i De nin Hi gins (SAD) od re e na su kon tek stom s ko jim ko mu ni ci ra ju i mo gu se raz u me ti u pot pu no sti sa mo ako se i sam kon tekst upo zna. Pra vo raz u me va nje je u pro ce su nji ho vog me u sob nog uslo vlja va nja i tu na sta je ne ka vr sta so ci jal ne skulp tu re u ko joj se ogle da su tin ska po sle di ca dru tve ne ma ni pu la ci je, od no sno ka ko to autor ke kroz svo je de lo i ne vi dlji vom tra u mu in di vi due ko ja pro i vlja va is ku stvo u ko jem pri vat no, no i in tim no po sta je do men jav nog i po li ti kog i vo ta i od lu i va nja, ka da po sta je li ste re o tip ili ak za kon ski de fi ni san na in po na a nja. Rad ovih umet ni ca obe le en je i pri ro dom lo kal nih umet ni kih sce na ko ji ma one pri pa da ju. Polj ski vi deo art kri ti a ri sma tra ju naj za ni mlji vi jom sce nom evrop ske sa vre me ne umet no sti, Si jetl je cen tar ame ri ke an der gra und umet no sti, dok je vi deo u Sr bi ji 90-ih go di na pred sta vljao naj zna aj ni ji deo an ga o va ne umet no sti ot po ra re i mu. Ja ke al ter na tiv ne sce ne po sle di ca su re pre siv nih okru e nja ko ja na raz li i te na i ne ugro a va ju bi e ali su im me ha ni zmi isti - stva ra nje ste re o ti pa kroz mejnstrim (ma in stre am) kul tu ru. Fe mi ni sti ka te o ri ja e sto pro mi lja i po li ti ke stra te gi je i na gla a va da mo ra mo uvek ima ti na umu ko me se obra a mo: epi ste mo lo ki na ra tiv pu bli ke ko ja per ci pi ra ova umet ni ka de la.
208
I Du dit Ba tler i Lis Iri ga ra la ko bi u vi deo ra do vi ma polj ske umet ni ce Ali ci je e brov ske, Ame ri kan ke De nin Hi gins i Mi li ce To mi (SCG) pre po zna le svo je te o te gi ji imi ti ra nja i pa ro di ra nja pa tri jar hal nih mo de la i mo i iro ni je, per ri je o stra for ma tiv no sti. to zna Te la ko ja ne e; Du dit Ba tler ci ja e brov ska, Pr vo bit ni greh / Mi ste ri ja po sma tra Ali vi deo rad / in sta la ci ja je dan ka nal, VHS, 5 min. pro duk ci ja 1994. Polj ska Vi deo rad Pr brov ska je pr vi put pri ka za la vo bit ni greh / Mi ste ri ja po sma tra e u okvi ru iz lo be An ti-te la Cen tra za sa vre me nu umet nost u Var a vi. Od mah su re a go va le in sti tu ci je na pa di ma da ovaj rad na ru a va mo ral nost i da je i sta por no gra fi ja. Neo bi no br zo dr a va po kre e i sud ske pro ce se da bi za u sta vi la iz lo bu An ti-te la i spre i la nje no go sto va nje u ino stran stvu. Pri ti sak cr kve nog kon zer va ti vi zma u post ko mu ni sti koj Polj skoj stva ra no ve ob li ke cen zu re, neo e ki va ne u de mo krat skim dru tvi ma. Za bra nju ju i pro jek ci je, za tva ra ju i ga le ri je, pa ak i sud skim go nje njem dr av no-cr kve na cen zu ra da je u stva ri ovoj fe mi ni sti koj sce ni oreol an ga o va ne umet no sti ko ja kroz en ska pi ta nja otva ra pro ble me polj skog dru tva u do me ni ma slo bo de go vo ra, osnov nih ljud skih i umet ni kih pra va. Ta ko bur na re ak ci ja bi la je po sle di ca i nje ni ce da se po stav ka de si la u go di ni od ko je se mno go oe ki va lo i u ko joj se mno go to ga do go di lo, ka da su prav ni i po li ti ki po te zi od re di li re li gi o zno sta nje ce le na ci je. Uza jam nim spo ra zu mom polj ske vla de i Va ti ka na Cr kva do bi ja po vla en po lo aj, bez bi lo ka kvih od re da ba ko je ga ran tu ju odva ja nje Cr kve od Dr a ve. Iste go di ne par la ment usva ja strog i re strik ti van za kon pro tiv abor tu sa i on po sta je je dan od go ru ih pro ble ma polj ske de mo kra ti je. deo Pr vo bit ni greh ni je sa mo na tu ra li sti ka igra su o a va nja i raz bi ja nja Vi ste re o ti pa; to je pre sve ga su ro va pri a o ma ni pu la ci ji, o pri vat nom ko je po sta je po li ti ko u i vo ti ma svih onih e na ko je pro la ze kroz ile gal ne or di na ci je, po tvr u ju i Fu ko o vu te zu da do mi nant ni si stem vla sti uvek kon tro li e sek su al nost. To je ho ror film te mat ski sat kan na do vo e nju do ap sur da re al no sti taj nog abor tu sa i pa to lo gi je ko ja iz nje ga sle di. Te ma je u stva ri na in na ko ji nad zi ru i dis kurs pri kri va ovaj bo le sni pa ra doks ple me ni tim ak ci ja ma Li ge polj skih po ro di ca (par la men tar ne stran ke), ste re o ti pi ma usta lje nih mo de la ma te rin stva i po ro di nih vred no sti. Ve sa ma
209
spo zna ja kon struk ci je ovog dru tve nog me ha ni zma je za umet ni cu skok sve sti, pre la zak gra ni ce sim bo li kog kru ga, na in de kon struk ci je. Umet ni i na fe mi ni sti ka in ter ven ci ja je po ti snu la re li gi o zni i asek su al ni ar he tip en skog po zi va. Sni mak zu mi ra va gi nu, ma stur ba ci ju vi bra to rom, me di cin sko is pi ra nje va gi ne i na kra ju Bar bi lut ka je ro e na, iz vu e na na po lje ru kom u gu me noj ru ka vi ci. Vi deo je pri ka zan u pro sto ri ji ko ju je pro i ma la aro ma ja bu ke, a kod pr vih sni ma ka umet ni ca je ne str plji vo va ka la ja bu ku. Ta upo tre ba ja bu ke po sta vlja jed no uz dru go di rekt ni, te le sni eks tre mi zam i bez u slov no an ti i de a li sti ko po re e nje en ske sek su al no sti s bi blij skom pa ra bo lom Knji ge po sta nja, one ko ja i ni Evue nu-je di nom od go vor nom za pod le ga nje Pr vo bit nom gre hu, pad o ve an stva i pro gon iz ra ja. Po ti snu te re li gi o zne vred no sti sla u se s no vim po tro a kim vred no sti ma pri ka za nim u po ja vi Bar bi lut ke ali i sa i nje ni com da sa ma e na ra a ste re o ti pe. Sa ma umet ni ca u Do dat ku, ko ji je pra tio njen vi deo rad, ova ko ob ja nja va svoj umet ni ki kre do: Od e ga za vi si na a ve ra u pret po sta vlje ne stva ri? Da li je to na e ube e nje, sna vo ga ube i va nja dru gih ili broj po tvr da? Haj de da bli e sa gle da mo tu stvar: pr bit ni greh (ako sle di mo do bro po zna tu sli ku) pr vi in zla, ko jim je za po e ta sva ta kom pli ka ci ja. U Ra ju ni je bi lo po tre be da pr vi lju di ima ju sek su al ni od nos, po to su bi li po je di na ni pri mer ci ide al nog, stal no po sto ja nje. e lja da upo zna ju no vo, raz li i to, za bra nje no i nji ho vo obo stra no, od met ni ko de lo ni je mo glo da bu de ni ta dru go do sek su al ni od no s, to je do ve lo do stva ra nja no vih ljud skih bi a, a za tim je usta no vlje no zlo. Sto ga je to in plod no sti ko ji je po e tak sva kog zla, jer zlo po sto ji mo u me u ljud skim od no si ma, kao od red ni ca su prot sta vlje nih in te re sa. sa Sta ri mi to vi su po sta li za sta re li ljud sko bi e je ono ko je po sta je raz voj ni mit. po sta vlja ju i umet ni ku ve zu iz me u en skog te la, re li gi je i pat nje ak tiv no Us i i vo, po sti gla je efe kat do ku men tar ca i us pe la da svo jim de lom in ter ve ni e u jav nom do me nu, o e mu naj bo lje sve do e po ku a ji za bra ne i sank ci o ni sa nja ra da A. e brov ske. Po sta vlja nje en skog te la po red re li gi o znih sim bo la po sta je ta ko uobi a jen mo tiv u polj skoj umet no sti de ve de se tih go di na, kao simp tom ko ji sig na li zi ra bo le sne de lo ve jav nog i vo ta, uka zu ju i na sim bo li ko na si lje. ...> 1993 Co-or di na tes 19 5 Ovaj rad e brov ske tra di ci ju bo di ar ta ur ba nog po stin du strij skog dru tva po ve zu je sa post ko mu ni sti kim kon tek stom, gde su pri mar ne funk ci je te la otu e ne
210
i po me re ne na mar gi ne sim bo li kog pri ka zi va nja i upo tre be. Ta ko ona od svog umet ni kog i na gra di svo je vr stan ri tu al ni, te ra pij ski, od no sno eg zi sten ci jal ni per for mans. Umet ni ca se li a va po sred ni ka da bi di rekt nim i nom i ma ni pu la ci jom te la pro vo ci ra la i iz ra zi la ose a nje eg zi sten ci jal nog ua sa, stra ha, po ti snu tih emo ci ja i e lja. Iza be la Ko val ik u tek stu Fe mi ni sti ka umet nost u Polj skoj da nas kon sta tu je da ova sce na funk ci o ni e u spe ci fi nom po li ti kom okru e nju po tvr u ju i ve li ku raz li ku iz me u za pad nog i is to nog fe mi ni zma. Pro me ne su uto li ko tra u ma ti ni je jer cr kve na cen zu ra na sta vlja ma ni pu la ci ju pret hod ne ide o lo ke struk tu re, ko ja je sa mo ja kom re to ri kom o jed na ko sti en skih pra va bi la li be ral na. Ali, ta da je ipak po sto ja la bar fik ci ja ko ju je stvo ri la ko mu ni sti ka vla da, za raz li ku od re pre siv nih za ko na no ve de mo krat ske re pu bli ke pod pa tro na tom Cr kve, ko ja je u go di na ma bor be pro tiv ko mu ni sti kog re i ma pred sta vlja la sto er opo zi ci je. Ta ko fe mi ni sti ka umet nost u Polj skoj po sta je cen tar an ga o va ne sce ne po tvr u ju i te zu da je bor ba za en ska pra va bor ba za ljud ska pra va, u ovom slu a ju, zbog cen zu re i bor ba za slo bo du go vo ra i umet ni ke slo bo de. Sva ko na si lje je ilu stra ci ja pa te ti nog ste re o ti pa; Bar ba ra Kru ger nin Hi gins De We Ha te You Lit tle Boy (je dan ka nal, BW, 1998, 4 min.) Tekst i zvuk: Don Dan kan Glum ci: on Krejg, La u ra Elis, Fern vud Mi el Ka me ra i mon ta a: De nin Hi gins De nin Hi gins je jed na od naj za ni mlji vi jih autor ki no vo me dij ske umet ni ke ne Si je tla. Sa mo is ku stvo pri ro de me di ja od po pu li sti ke, ko mer ci jal ne kul tu re sce so pi sa kao to su Esqu i re, Wor king Wo man, Fa me, Va nity Fa ir - gde je ra di la kao a asi stent ki nja umet ni kog di rek to ra me di ja ko ji stva ra ju i odr a va ju ste re o ti pe, gra de no ve mi to ve i ji uti caj se me ri kroz mi li on ske ti ra e, do ander gra und sce ne vi deo ar ta i per for man sa - omo gu io joj je da ko ri ste i je zik me di ja svo ju po e ti ku gra di na ot kri va nju li ce mer ja i pa to lo gi je na met nu tih dru tve nih ulo ga i ta bua. Vi deo rad We Ha te You Lit tle Boy na stao je u sa rad nji sa per for mans te ro ri stom Do nom Dan ka nom, ta ko to je Hi gin so va ko ri sti la zvu ni za pis Dan ka no vog jek ta Cr na so ba (in sta la ci ja u ame ri kom ho te lu u Los An e le su, 1980) ko ji pro iz me ten iz ori gi nal nog umet ni kog kon tek sta ula zi u neo bi an vi e stru ki di ja log a da u isto vre me na sta vlja svo ju pr vo bit nu umet ni ku in ten ci ju.
211
Dan ka nov tekst: Mr zi mo te, ma li de a e... sa mo iza i i umri... mr zi mo te... umri... ko ji uz na ve de ne sa dr i jo de ve de se tak ak mra ni jih sti ho va, po slu io je De nin Hi gins kao pred lo ak za vi deo rad u ma ni ru an der gra und fil ma sa cen tral nom sli kom na ko joj do mi ni ra fi gu ra pla vog de a ka ko ji se ne vi no igra u dvo ri tu. Pre ko ove idi li ne, ti pi no ame ri ke gra an ske sli ke pre la zi is pi san ve li kim slo vi ma na ve de ni Dan ka nov tekst pra en de for mi sa nim ljud skim iz go vo rom. Ovaj tekst tek sa da, iz vu en iz Cr ne so be i uvu en po no vo u ide a li zo va nu sli ku po ro di nog do ma, po put ne ke vr ste psi ho te ra pi je ot kri va trag su tin ske tra u me. Po ni e nje ma log de a ka u stva ri je ma ni fe sta ci ja bes po mo no sti ro di te lja, pred sta vlje nih u krat kim fle e vi ma u sli ci hi ste ri ne e ne i umor nog mu kar ca. Sa dru ge stra ne, Hi gins na me e stav da se iza ova kvih idi li nih sli ka po ro di nih dvo ri ta kri ju Cr ne so be i tu uza jam nost po tvr u je ta ko to svo ju sli ku i Dan ka nov tekst pred sta vlja pot pu no rav no prav no. Efe kat de e ste ti za ci je umet no sti po stig nut je fil mom ko ji pod se a na ku ni vi deo, a u isto vre me ovom aso ci ja ci jom po sta vlja i te zu o este ti za ci ji i vo ta. Po nih re zo va, gde na na isto ri stu pak tzv. li su prot glo bal noj isto ri ji na stu pa li ja, Hi gin so va pro du blju je ra de i part ner ske duo ra do ve sa dru gim umet ni ci ma ili ula skom u ve po sto je i umet ni ki rad ili dis kurs u du hu post mo der ni sti kog no ma di zma. Sa vre me ne te o ri je fe mi ni zma sve e e fo ku si ra ju pro blem ame ri ke for me po ro di ne i ko mu nal ne ti ra ni je i ba ve se ana li zom ame ri ke for me pa tri jar ha ta. U kre i ra nju ovog ste re o ti pa ma lo gra an ske po ro di ce naj ve i udeo ima in du stri ja ko mer ci jal ne kul tu re, ko ja de ce ni ja ma kre i ra kult po ro di ce kao osno ve za ostva re nje ame ri kog sna, cen tral nog mi ta dru tva ko ji pre va zi la zi i zna aj ra snog, na ci o nal nog, ver skog. Pr va aso ci ja ci ja pri li kom gle da nja vi dea We Ha te You Lit tle Boy je ame ri ka film ska in du stri ja ko ja kao lajt mo tiv po na vlja sli ku gra an ske po ro di ce. Upra vo na tom pr vom aso ci ja tiv nom ni vou Hi gin so va us po sta vlja osnov nu te zu de kon struk ci je me ha ni zma ma sov ne kul tu re u odr a va nju dru tve nih ste re o ti pa, i ji je osnov ni cilj uklo pi ti po je din ca u iden ti tet ko lek ti va. Efe kat za ud no sti autor ka po sti e u pre po zna va nju ma tri ce, onim to je ta ko vi dlji vo da je po sta lo ne vi dlji vo, us po sta vlja njem sve snog od no sa pre ma me ha ni zmu ma ni pu la ci je. Tek stom, ko ji is pi su je na sli ci, ona kr i nor me uobi a je nog po na a nja u gra an skom dru tvu, uvo di pro vo ka tiv ne ob li ke i vo ta i iro ni no i pa ro dij ski do vo di ih do pa ra dok sa i ap sur da. Sam vi zu el ni po re me aj, ko ji umet ni ko de lo po ka zu je, re to ri ki na gla a va no vu so ci jal nu skulp tu ru u na sta ja nju.
212
Ne po du da ra nje re i i sli ke u vi zu el nim umet no sti ma ima du gu tra di ci ju, a prin cip kon sti tu i sa nja i de lo va nja vi zu el nog i ver bal nog u fe mi ni sti koj umet no sti va an je zbog efek ta pro tiv re no sti i iro ni je kao umet ni ke stra te gi je u ko joj umet ni ko de ra ci o ni su bjekt. Uz to, lo po sta je po sred nik iz me u umet ni ce i sve ta, po sta je ope sni mak de te ta u igri sa na sil no uvre dlji vim ver bal nim ko men ta rom uka zu je i na otu e nje iz me u fi zi kih i lin gvi sti kih re gi sta ra. Krat ro kim ob ja nje njem ko je pra ti rad, da po ti snu te emo ci je pro uz ku ju neo no/ko bja nji ve stra ho ve, autor ka us po sta vlja je dan dru ga i ji od nos na re la ci ji li lek tiv no. Pi ta nje auto no mi je po je din ca, slo bo de li no sti, po Hi gin so voj je pi ta nje oslo ba a nja od stra ha. Epi ste mo lo ki na ra tiv pu bli ke ta ko e po sta je ue snik di ja lo ga sa umet ni kim de lom, u ko jem svo je is ku stvo ko lek tiv nog ste re o ti pa po sta vlja u igru me u sob nog iro ni zi ra nja i pa ro di ra nja raz li i tih mo gu no sti kon stru i sa nja iden ti te ta. Ver bal no na si lje, zvuk i tekst ko ji pre u zi ma iz Dan ka no ve in sta la ci je tu ma e se i kao znak mu ke in fe ri or no sti, bes po mo no sti u od no su pre ma e ni ali i pre ma dru tve noj kon struk ci ji ro da, u ko joj je ulo ga oca op te re u ju a ko li ko i ulo ga maj ke. Stra te gi je fe mi ni sti ke te o ri je i po li ti ke si gur no bi tre ba lo da se ba ve i de kon struk ci jom ro da, dru tve nih ulo ga mu kar ca, ko je ka da su ta ko obe le e ne po sta ju mo gu nost sop stve nog uru a va nja, i ka da zna e mo, ba na pi ta nji ma stra ha, ma ni pu la ci je, slo bo de li no sti. i nje ni ca da ova vr sta umet no sti jo uvek de lu je u okvi ru an der gra und sce ne i da De nin Hi gins, ko ja i vi i ra di u Nju jor ku, svo je ra do ve pla si ra pre ko di stri bu te ra iz Si je tla, spe ci ja li zo va nog da pro mo vi e ame ri ku an der gra und sce nu, po ka zu je ka ko je te ko pre i gra ni cu kru ga, na ro i to onu ko ju stva ra ju me di ji i ko mer ci jal na kul tu ra kao naj mo ni ji u va ri i pro iz vo a i ste re o ti pa, ak i ka da ih ta ko do bro po zna je te kao ova umet ni ca, ko ja je bi la deo tog me ha ni zma. Na ci o na li zam je dis kurs uvek obe leen ro dom; Sa man ta Rej Mi li ca To mi Ja sam Mi li ca To mi (vi deo, in sta la ci ja, lo op) Zvuk: M. To mi Ka me ra i mon ta a: 3 D stu dio, M. To mi, SCG, 1999. Rod je kao i na ci o na li zam dru tve ni kon strukt i nji ho va sim bi o za stva ra mo ne dru tve no po elj ne ste re o ti pe ko ji ugro a va ju dru ge kon sti tu en te iden ti te ta.
213
Ja sam Mi li ca To mi. Ja sam Ko rej ka. Ja sam Mi li ca To mi. Ja sam Ame ri kan ka. Ja sam Mi li ca To mi. Ja sam Hr va ti ca. Ja sam Mi li ca To mi. Ja sam Srp ki nja. Ja sam Mi li ca To mi. Ja sam Rom ki nja. Ja sam Mi li ca To mi. Ja sam Ne mi ca.... Ta ko Mi li ca To mi i nom na go mi la va nja mo gu ih iden ti fi ka ci ja, u ko ji ma za dr a va ime, u stva ri ra za ra sam kon tekst i sam po jam na ci o nal nog iden ti te ta. Po put ame ri ke umet ni ce Sin di er man, ona gra di ne ku vr stu en skog pro to ti pa ko ji ukla pa ju i se u sva ki od ovih is ka za na ci o nal nih iden ti te ta do vo di do nje go ve ne ga ci je. Pro to tip i nom po na vlja nja do bi ja ikon sku di men zi ju i pre la zi u ve ta ki in ter fejs, ko jim do mi ni ra ne-iden ti tet. Go vor je pra en pre uz e tim mo de lom ma sov nih me di ja - nje no dr a nje je ne pro me nji vo mir no, gla va joj je ma lo uz dig nu ta kao kod te le vi zij skih vo di telj ki, a staj ling opo na a ste re o tip mo de la, ma ne ken ke, dok se po la ko okre e pre ma ka me ri, kao pre ma ogle da lu. Sva ki okret i is kaz na ci o nal nog iden ti te ta pra en je tra go vi ma na si lja, to ta ko e po sta je sli ka iden ti te ta, gde bi ti su bjekt sa ime nom i na ci o nal no u zna i bi ti pred met zbog ko jeg se ra nja va. Sa ma umet ni ca sve do i o pro la sku kroz raz li i te fa ze ozna a va nja: ime Mi li ca (sred nje ve kov na srp ska kne gi nja) i iden ti tet pra vo slav ne Srp ki nje po ve zu ju op tu i li nu sto ri ju - ka ko je njen in tim ni iden ti tet iden ti fi ko van u raz li i tim kon tek sti ma, od pe ri o da ko mu ni zma, mo der ni za ci je, na ci o na li zma i bal kan skih ra to va:
Mo je ime je Mi li ca i do bi la sam ga 1960. Ro e na sam u Be o gra du, u Ju go sla vi ji, ze mlji ko ja je tih go di na ula u fa zu iz ne nad ne mo der ni za ci je. Me u tim, u ra nim 80-im, po e la sam da sre em lju de ko ji su iz go va ra li mo je ime sa stra hom. U tih ne ko li ko go di na dru e nja s lju di ma ko ji su mo je ime iz go va ra li sa stra hom, od jed nom sam se ose a la pro bo de na stre lom neo p hod no sti da iz jed na im sle de e ele men te:
JA=MI L I C A = S R P KI N J A = P R A VO S L AV NA HRI AN KA
To to sam sma tra la za svoj naj in tim ni ji iden ti tet, i nje ni ca da sam Pra vo slav na Hri an ka Srp ki nja, je u ka snim 80-im po kre nu lo hip no ti ko klat no dr av ne po li ti ke to je do ve lo do ma sov nog ha lu ci na cij skog efek ta ko lek tiv nog iden ti te ta, u ko jem ni je bi lo me sta za one ko ji se ni su ose a li kao Sr bi ili Pra vo slav ni Hri a ni. ta vi e, ide o lo zi ova kve po li ti ke su tvr di li da je in tim nost li nog iden ti te ta bi o lo ki uslo vlje na, na pi sa na u ge ni ma, i da su Sr bi ko ji se ne ose a ju ta ko ni tko vi (ko pi lad) sa ge ne ti kim de fek tom, i da tre ba da bu du uni te ni po to pred sta vlja ju ra nu na zdra vom te lu srp skog dru tva. Ta da sam ot kri la da je moj vla sti ti, in tim ni iden ti tet u
214
stva ri pa lji vo kon stru i sa na zam ka ko ja bes pre kor no hva ta plen iden ti te ta, bez ob zi ra na to da li sam Ja, Mi li ca, Srp ki nja i Pra vo slav na Hri an ka, sprem na da to iz ja vim ili bar re la ti vi zi ram. Sta vlje na is pred ne mo gu eg iz bo ra: ra na ili zdra vo te lo na ci je, od lu i la sam da pri vat no za dr im iden ti tet Pra vo slav ne Srp ki nje, a da jav no go vo rim sa po zi ci je ra ne (Mi li ca To mi).
Ovim go vor nim i nom umet ni ca pod ri va sa mu tvrd nju u ve zi sa je din stve no u na ci o nal nog iden ti te ta kao ta kvog, ta ko to ih pro ce som mul ti pli ka ci je de val vi ra. U ovom sve tlu Mi li ca To mi obe le a va i svo ju umet ni ku po zi ci ju post mo der ni sti kog no ma di zma po ko joj je umet nik tran sna ci o na lan, to po ka zu je na slov ra da u ko jem ne po sto ji od red ni ca na ci o nal nog iden ti te ta, i kao no mad pre uz i ma raz li i te ulo ge. Ali, ovaj no ma di zam raz li i tih iden ti fi ka ci ja je i jav na de mon stra ci ja ne pri hva ta nja po li ti ke ma ni pu la ci je ko lek tiv nim iden ti te tom. Sa moj pu bli ci umet ni ca se ne obra a kao su bjek ti ma pol ne i na ci o nal ne raz li ke, ne go su gle da o ci do ve de ni do to ga da se obra a ju nje nom ra du kao su bjek ti ko ji se raz li ku ju. Po Gri zel di Po lok ter min po gre no pred sta vlja nje, iz ve den iz te o ri je i prak se fe mi ni sti kog fil ma, pod ra zu me va obr ta nje pro ce sa iden ti fi ka ci je pod ri va ju i oe ki va ne mo de le po zi tiv nog na ra ti va. U ovom pro ce su To mi e va kao pred met obe le a va nja po sta vlja sam kon tekst na sil ne iden ti fi ka ci je, da bi kroz ozna a va nje de kon stru i sa la nje go ve me ha ni zme. Po put Do Ani Isak, ko ja kao cilj po gre nog pred sta vlja nja vi di efe kat ra za ra nja pred sta vlja nja na osno vu ono ga to je iz o sta vlje no, i upra vo ono to je od sut no po sta je va no umet ni ci u is tra i va nju sred sta va po mo u ko jih se stva ra ju su bjekt i te lo, a iz o sta vlje na je ce la isto ri ja dis kur sa na ci o nal nog iden ti te ta i u tam noj pra zni ni, u ko joj se okre e te lo su bjek ta, sto ji pi ta nje ime no va nja kon sti tu e na ta ko ji od re u ju na ci o nal nu pri pad nost. Ako ne po sto je vr sti, pri rod ni kon sti tu en ti - on da je sve kon struk ci ja. Stva ra nje uni ver zal ne, to ta li zi ra ju e te o ri je po gre no je i pro u ma je stvar nost, ve ro vat no uvek, no sad za ce lo; Do na Ha ra vej Kra jem pro log ve ka in tim ni iden ti tet po sta je po li ti ko pi ta nje i sa mim tim sred stvo ma ni pu la ci je. De kon stru i sa ti me ha ni zme nad zi ru eg dis kur sa zna i obe le i ti ste re o ti pe kroz ko je se spro vo di mo ma ni pu la ci je. La ka nov ski re e no, pre po zna ti ele men te struk tu re ko je us po sta vlja ozna i telj i pre no si kroz sim bo li ko, ali i u du hu Ga ta ri/De le zo vih te za o dis kur su kao po li ti kom i psi hi ja trij skom, u isto vre me. Uni ver zal na en ska pi ta nja i ar he ti pi ra a nja, ro di telj stva, od nos cr kve, na si lje, iden ti te ti, dru tve ni ste re o ti pi u ovim ra do vi ma od re e ni su kon tek stom s ko jim ko mu ni ci ra ju i sa mo u raz u me va nju nji ho vog me u sob nog uslo vlja va nja
215
mo e u pot pu no sti da se i i ta va umet nost Ali ci je e brov ske, De nin Hi gins i Mi li ce To mi. Sla em se sa Fu ko om, ko ji tvr di da se in te lek tu al ke ne bo re za mo ne go da de lu ju lo kal no i da osva ja nje je zi ka, u ovom slu a ju onog ko ji kon stru i e ste re o ti pe, omo gu a va ra za ra nje i pro me nu do mi nant nih struk tu ra, ali i sa te o ri jom D. Ba tler o per for ma tiv no sti iden ti te ta, po ko joj i vi mo raz li i te iden ti te te, a ka da ne ki od njih pre o vla da po sta je na si lan. Su ti na sa vre me nog fe mi ni zma ogle da se pre sve ga u po ku a ju oslo ba a nja od iden ti fi ka ci je, po to su do sa da nja is ku stva po ka za la da u dej stvu ot po ra i mo i mar gi na li zo va ni iden ti te ti u stva ri ue stvu ju u re i mi ma iden ti fi ka ci je, ko ji ma ho e da se su prot sta ve. LITERATURA
1. An el ko vi, Bra ni sla va: Uvod u fe mi ni sti ke te o ri je sli ke, Be og rad, Mu zej sa vre me ne umet no sti, 2004. 2. Bart, Ro lo, Be lan: Ale go rij ski im puls: ka jed noj te o ri ji post mo der ni zma, De o grad 1989, br. 9-12. 3. Ba ske stu di je, Be tler, Du dit: Od pa ro di je do po li ti ke, en o grad 1990, br. 4. 4. Bo nit zer, Pa skal: Po vr i na vi dea, Be og rad, In sti tut za film, 1997. 5. Co ui, Eli sa bet: Ose ti ti se a nje i pri e dru gih, Zbor nik, No vi Sad, Vi de o Me de ja, 2000. 6. Frid ko gi no kri ti ke i gi ne se: ge o gra fi ja iden ti te ta i bu du nost fe mi ni man, Sten ford Su zan: Pre sti ke kri ti ke, Tul sa 1996. i ni, Ma ri na: Te nik, No vi Sad, Vi de o Me de ja, 2000. 7. Gr lo pod ko mu ni zmom, Zbor 8. Ha ra vej, Do na: Ma ni fest ki bor ga, Fe mi ni sti ke sve ske, Be o grad 1997, br. 1. 9. Iri ske stu di je, ga ra, Lis: Spe ku lum - Sva ka te o ri ja je uvek bi la pri la go e na mu kom, en Be og rad 2003, br. 6. ak, Jo An na: Wo men: The Ruin of Re pre sen ta tion, Af 10. Isa te ri ma ge, 1985, no. 6. 11. Ko walczyk, Iza be la: Fe mi nist art in Po land to day, N. Pa ra do xa, 1999, no. 11. 12. Kra uss, Ro sa lind: Vi deo: The Aest he tics of Nar cis sism, Oc to ber, 1976, no. 1. zko wicz, Pa wel: Fe 13. Les mi nist Re volt: Cen sor ship of Wo mens art in Po land, ###http Bad Su bjects, 2005. 14. Po lok, Gri zel da: Fe don 1983. mi nist Film Prac ti ce and Ple a su re, Lon 15. Sre te no vi, De jan: Vi deo umet nost u Sr bi ji, Be o grad, Cen tar za sa vre me nu umet nost, 2000. 16. u va ko vi, Mi ko: Poj mov nik mo der ne i post mo der ne li kov ne umet no sti, No vi Sad, Pro me tej, 1999. 17. Vi nik, No vi Sad, JU ZVU Vi de oM de ja, 2000. de o Me de ja, Zbor e ri lio, Pol: Ma vi Sad, Pro me tej, 1993. 18. Vi i ne vi zi je, No
216
De con struc tion of gen der ste re otypes in vi deo art

One of the aims of this pa per was to il lu stra te how a pi ec e of art be co mes an ope ra ti on al en tity bet we en the ar tist and the world, a cer tain kind of a so cial sculp tu re that re flects the fun da men tal re sult of the con sci o us so cial ma ni pu la tion of po wer. What was cle arly de mon stra ted is that all the aut hors analyzed ex press, via the ir work, the full ex tent of the tra um a an in di vi dual ex pe ri en ces when fa ced with ha ving the ir pri va te, per so nal and in ti ma te be co me the do main of the pu blic and po li ti cal li fe and de ci sion-ma king, when it is tran sfor med in to a ste re otype, or even a le gally de fi ned way of con duct. Among the se phe no me atly hig hlig hted in this pa per, what is par ti cu larly no ti ce ab na, which are gre le and in te re sting are the con se qu en ces of the new con ser va tism in post-com mu nist co un tri es un der the pa tro na ge of the church, which are vi si ble in the pat ho logy of the con flict of do u ble stan dards re gar ding the mo ra lity of the de moc ra tic and cu lar so ci ety. This is why the se lec ted exam ples of fe mi nist art are not only the se ti sti cally grand but are al so so ci ally im por tant, thus ine vi tably adop ting both ar li ti cal stra te gi es, and in ter nal me dia at tri bu tes in vol ved, the art sce ne. po
SUMMARY:
Iden tifying the mec ha nisms of con struc ting ste re otypes is al so sup por ted in this pa per thro ugh analyti cal emp ha si zing of the fact that wo men them sel ves par ti ci pa te in ma in ta i ning the se ste re otypes and in do ing so hig hlight them, whe re the very iden ti fi ca tion of this pa ra dox gi ves gro unds for the de con struc ti ve di sco ur se of re analyzed ar tists, which is, by de fa ult, ex pres sed in the first, I, fe mi ni ne the he per son, which, via the use of the se lec ted mo tif-ste re otypes, cre at es both a pi e ce of art and a po li ti cal me ta-di sco ur se in the form of art. The ne ces sity of mo ving ac ross ca te go ri es of gen der do es not, as far as the re sult of this re se arch sug gests, bring abo ut its ne ga tion, but rat her its new con tex tu al de ter mi na tion, the fact that gen der as a con cept and so cial struc tu re can be un der stood only in re la tion to ot her axes of iden tity, in clu ding ac ti ve spe ech, self-re flec tion and self-ex pres si on, as well as its spe ci fic sub-type such as art. re fo re, this analysis se eks to de mon stra te that strongly ca no ni zed the or es and The i ca te go ri es can not en com pass the wi de ran ge of aspects of qu es ti on ing iden tity, and that they, ha ving the ir glo ba list and to ta li zing na tu re, cer ta inly be ar the risk of co lo ni zing the ex pe ri en ces of ot hers.
K ey w o r d s : de con struc tion, ot her ness, iden tity, irony, con tex tu al ity, lo ca ti on al fe mi nism, edi ting, nar ra ti ve, pa rody, per for ma ti vity, si mu la tion, sub ver sion, ste re otype
217
VIENJA
218
219
VI ENJA
UDC 7.03
Mi lo rad Be lan i, Be o grad
De cen tri ra na sli ka sve ta

Kraj ho li sti ke ne pri ko sno ve no sti Za Bo dle ra, go spo din De la kroa je bio za i sta naj o ri gi nal ni ji sli kar sta rih i mo der nih vre me na (v. Sa bra na de la, Sa lon 1845). Ali, za to je on bio naj o ri gi nal ni ji? Za to to je umet nost na vi dan na in do veo do to ga da bu de mu dri za ko no da vac moj se bi. Na bo ko ose aj ni lju sa i me, svi du di, tvr di Bo dler, slo i e se s nji me da umet nost po se du je dva va na obe le ja: ona je do volj na sa moj se bi i, u isti mah, stvar ko ja se kre e u gra ni ca ma mu dro sti (v. Ro man ti na umet nost, Pro sve ta, 1954, st. 95). U tom kon tek stu, pi sac Cve a zla go vo ri jo i o ve no sti i me ri li ma vred no va nja po ev od ve no sti. Ta me ri la su du go va i la ne sa mo za ro man ti nu ne go i za ce lo kup nu umet nost. Ipak, go vor o ve no sti je uvek de lo vao ma lo ud no, jer je iz gle da lo da je ve nost na pra vlje na ne gde dru gde, a ne u sa moj umet no sti. i ni lo se da ona pri pa da pre me ta fi zi koj he te ro no mi ji ne go ar ti sti koj auto no mi ji... Ipak, po Bo dle ru, umet nost je, na pr vom me stu, sa ma se bi do volj na (sa mo svr ho vi ta, l'art-po ur-l'ar ti sti na, autar ki na). I to uve re nje na la zi, bar u mo der nom do bu, raz li i te, ali ne dvo smi sle ne pu te ve svog po tvr i va nja. Ni je li, on da, i mo der nost uop te uzev, ta ko e, sa mase bi-do volj na? Ni je li ona vred nost po se bi, ne i za ne to / bi lo ta dru go? Ta ko da je mo der no, u stva ri, mo der no ra di mo der nog? Na pred no ra di na pret ka? ta god da pred sta vlja, mo der no je, ti me, u isti mah iz ve sno sa mo pred sta vlja nje, sa mo pre zen ta ci ja ho da na pred... ta ko ta da ko ta. Da nas vi e ne po sto ji ta kva bez re zer vna ve ra u mo der no ili pro gre siv no. Uz bu u ju i i sad ve svud pri hva e ni cre do vi e ni je sa mo e man ci pa ci ja umet no sti ko ja, na taj na in, sve vi e te i da po sta ne svo ja. Po ka za lo se da ne po sto ji a pri o ri ne to to bi se mo glo na zva ti mo der nim i to je, kao ta kvo, do stoj no da uvek iz no va bu de re-pre zen to va no, za stu pa no, pro mo vi sa no. Za to
220
VI ENJA
mo der no vi e ne pred sta vlja bez u slov no na e lo, od no sno ni je na e lu svih vred no snih ko lo na ko je stva ra mo i ras tva ra mo, gra di mo i raz gra u je mo, i to po pra vi lu bez ob zir nog ho da na pred. Ukrat ko: mo der nost je iz gu bi la ho li sti ku ne pri ko sno ve nost, pre sta la je da bu de di ja lek ti ka to ta li za ci ja. Vo lja za mo der no u i pro gre som je, sa da, frag men ti zo va na, mul ti kul tu ra li zo va na. Ukrat ko, ho li sti ki po gled na en ti te te ko ji bi se mo gli na zva ti mo der nim iz gu bljen je. i ni se da je mo der nost za u vek iz gu bi la do dir s Ve nim i Mu drim. U tom gle du, ni sa mo kre ta nje glo ba li za ci je ni je, i po po red ide o lo kog pri vi da, ho li sti ki pro fi li sa ni fe no men. Po sto ji ras cep, jaz ak i iz me u raz li i tih mo du sa glo ba li za ci je. Ne ma je din stve ne pro ce ne ta bi bi lo mo der no i pri hva tlji vo u glo bal nom/ glo ba li zo va nom kre ta nju. Vred no sne oce ne e sto se te melj no ra zi la ze. Po seb ni na lo zi um no sti/mu dro sti, ve svo jom po seb no u, raz bi ja ju she mu uni ver zal nog i svud-pri sut nog. Na rav no, i da nas se mo gu na i po bor ni ci Bo dle ro vog shva ta nja ve no sti i mu dro sti. Po nji ma ak tu el na frag men ti ra nost mo de, mo der nog, ori gi nal nog i pro gre siv nog pred sta vlja, u stva ri, ne do pu sti vi pad u re la ti vi zam. Osta li ma osta je da se upi ta ju: da li je to za i sta ta ko? No stal gi ja za vre me ni ma ka da je mo der nost ima la vr sto, fik sno, po u zda no i za u zda no zna e nje mo e bi ti ra zu mlji va, ali ona se, za hva lju ju i kon tra svr ho vi tim ili, ak, kon tra in di ka tiv nim efek ti ma ve i ne mo der nih pro je ka ta, ne mo e ra zlo no i bez re zer vno oprav la ti vi zam ne de da ti. Pa ipak, ni sa ma re re lu je pre te ra no ute no. Ni smo li mi, sa da, za pa li u jed no raz do blje pot pu ne ras pr e no sti, raz mr vlje no sti, cen tri ra no sti i sin gu lar no sti svih vred no sti? de Da li je ak tu el ni rad raz li ka uni tio sva ko upo ri te u istom, sva ku sin te zu ili, ako ho e te, sva ku ak si o lo ku i eg zi sten ci jal nu so li dar nost? Ni smo li mi, za i sta, upa li u je dan bu nar mul ti-ak si o lo kog re la ti vi zma u ko jem je bi lo ka kav po ku aj da se po
221
jam mo no va us po sta vi na iole oba ve zu ju i der nog iz ili ume re no oba ve zu ju i na in, na pro sto be smi slen? Ili: bes pred me tan. Da li je mo der nost, za hva lju ju i auto ri tar noj, po pra vi lu ok tro i sa noj pri ro di svo jih pro je ka ta na pro sto is cr pe la svo je po ten ci ja le uver lji vo sti? Da li je kraj mo der ne (ako je re o cen tri ra nje?) isto kra ju; mo da je u pi ta nju sa mo de to i po vra tak po et ku? ak, mo da ha o su? to, sva ka ko, ne pro ti vu re i pret hod no re e nom, tj. go et ku? vo ru o po Ka ko se da nas ori jen ti sa ti u sve tu bez to ta li za ci je? Ako da nas vi e ni je mo gu e bez re zer vno pri hva ta nje ide je mo der nog i ako ni je mo gu a ni nje na pu ka ne ga ci ja, ta je on da mo gu e? I gde je gra ni ca tog mo gu eg, da kle, ono ne mo gu e? Tim pi ta nji ma do stu pan je va ljan od go vor sa mo ako on, ujed no, pro fi li e raz lo ge, ako od go vo ri na pi ta nje za der nost ni je mo gu e ni bez re zer to mo vno po tvr di ti ni bez re zer vno po re i. Za i sta, za to mo der nost ni je mo gu a u gra ni ca ma bez re zer vnog i bez u slov nog? Kad je re o umet no sti, ova ra di kal na upit nost se po sta vlja u klju u sum nje u mo gu nost i celis hod nost na pret ka u pro ce su ar ti sti kog sa mo pred sta vlja nja ili sa mo za ko ni to sti. Osta je jo jed no pi ta nje ko je nas vra a Bo dle ru: da li bi bi lo ka kvo po lo vi no sta no vi te sa dr a va lo u se bi ma kar i gram mu dro sti?! Kri ze pred sta vlja nja Na pre gi bu iz me u kla si ne i mo der ne kul tu re spo ro vi oko tu ma e nja pred sta vlja ke funk ci je u umet no sti do ve de ni su, re kli bi smo, do be log usi ja nja. Uz dr ma no je kla si no pla to nov sko tu ma e nje pred sta vlja nja ko je je od ba ci va lo dok so stu pak u ime pred sta vlja nja ko je ci lja mi me ti ki po vr e no Zna nje i Isti nu. Sam Pla ton ni je bio na sa na i van, bu du i da je znao da epi ste mi ki ve ro do stoj no pred sta vlja nje, za pra vo, ni je mo gu e. Sve jed no, to je, po nje go vom mi lje nju, bi lo ono e mu ba te i ti... U mo der ni su se po ja vi le ide je o nu tre
VI ENJA
no sti iz ve snog pre o kre ta nja pla to ni zma. To pre o kre ta nje bi lo je, u stva ri, pre o kre ta nje kla si nih tu ma e nja na e la re pre zen ta ci je ko ja su du go kru i la u pla to nov skoj or bi ti. Ipak, ide je pre o kre ta nja (pre sve ga, opo zi ci je iz me u do xe i epi ste me) ni su pod ra zu me va le i uki da nje poj ma pred sta vlja nja (re pre zen ta cje). U e mu se on da, za pra vo, sa sto ja lo to pre o kre ta nje na e la pred sta vlja nja? Za raz li ku od kla si ne/pla to nov ske si tu a ci je u ko joj je ta no ko pi ra nje (opo na a nje, mi me sis) li kov nog pred me ta ima lo pri mat nad si mu la ci ja ma i si mu la kru mi ma, da se de a va, obr nu to, da si mu la ci je i si mu la kru sa mi, tj. naj ra zli i ti ja is kri vlje na tu ma e nja pred met nog sve ta, po sta ju ono do mi nant no, ute me lju ju e za umet nost. Mo der na umet nost je jed no vre me i ve la na dah nu ta is kri vlje nim, de-for mi sa nim pred sta vlja njem, tj. tim ve o ma raz li i tim uin ci ma pre o kre me si sa (u mi me si su se vi nu tog mi e ne tra i ono sli no/isto ne go raz li i to ili od stu pa nje), pa je, na kra ju, i ta pro ce du ra po sta la za mor na. Po sta lo je upit pre zen ta ci je jo uop no da li po jam re te i mo e da op sta ne. Iako je pred sta vlja nje pre o kre nu to, sa ma sa blast (fan tom, avet) is prav nog pred sta vlja nja ni je bi la uki nu ta. Ta sa blast nas i da nas pro ga nja i to svu gde, ne sa mo u umet no sti. Ipak, u mo der no sti se kri za oko pra vog tu ma e nja kri ze, naj pre, tran sfor mi sa la u kri zu avan gard nog po na a nja. Iz gle da lo je da po jam pred sta vlja nja u svim raz do blji ma ili u svim okol no sti ma iza zi va ne do u mi ce i kri ze, te da je za to po naj bo lje ota ra si ti ga se! vi e Pri a o pred sta vi/pred sta vlja nju po sta la je su za mor na. Ta ko su, on da, na sta le ne mo gu e ili, ako ho e te, uto pij ske ide je o kra ju, li kvi da ci ji pred sta vlja nja. Na pu ta njem di le ma oko pred sta vlja nja, umet mo ra, ali sa nost je bi la (do ne kle) oslo bo e na za ma ide ja o bes pred stav noj (ili: bes pred met noj, pa ak i de ma te ri ja li zo va noj) umet no sti ni je re i la enig mu kon sti tu ci je umet no sti. Raz log to me je jed no
sta van: ne ma umet no sti bez iz kli bi smo ve sne (i re kve-ta kve) funk ci je pred sta vlja nja. Pri tom, ak ka rav no, ne mo e da se iz beg ne pi ta nje: o ka kvoj na funk ci ji je re? Ili: ta i ka ko se u umet ni koj pred sta vi uop te pred sta vlja? Ova upit nost je, i ni se, oba ve zu ju a i za sa vre me nu umet nost uko li ko je ko rak iz sli ke u in njen (svo je vre me ni) is sta la ci ju, per for mans itd., bio svo je vr sni ras kid s tra di ci o nal nim ob li ci ma pred sta vlja nja. Sva ka kri za pred sta vlja nja se u isto ri ji umet no sti nu no do i vlja va la u isti mah kao ap so lut na (= kri za ko ja ob ja vlju je smrt) i kao re la tiv na (= kri za ko ja do pu ta na di vlja va nje). Za to je kri za sta vlja nja mo ra la da de lu je i ra di kal no, iko pred no kla sti ki? Upra vo za to to je to bi la kri za ko ja ra a te melj ni ne u speh s jed ne stra ne pla to ni zma, a sa dru ge stra ne pre o kre nu tog pla to ni zma. Da kle, u sa mom kre ta nju umet no sti kri za se ja vlja kao kri za ne u spe nog pred sta vlja nja (pre zen ta ci je i re-pre zen ta ci je) sa mog ume a-pred sta vlja nja, tj. umet no sti. Ali, de struk tiv nost kri ze pred sta vlja nja uvek se ne ka ko gu bi la da bi svo je me sto ustu pa la no vim po ku a ji ma sta bi li zo va nja ar ti sti ki i dru tve no pri hva tlji vih, kon ven ci o nal nih, ure e nih, ko di fi ko va nih ob li ka pred sta vlja nja. Pri tom, sa mo umet ni ko pred sta vlja nje ne bi bi lo ars ili umet nost/ve ti na ka da u se bi ne bi no si lo i usud ap so lut ne kri ze pred sta vlja nja, usud smr ti i na di vlja va nja... U li kov noj umet no sti du go se sma tra lo da je ulje na plat nu pri vi le go va ni (u od no su na zid no sli kar stvo mno go prak ti ni ji) pre no snik pred sta ve/pred sta vlja nja. Da nas se taj pri mat iz gu bio, bu du i da su no ve teh no lo gi je omo gu i le niz no vih te ri jal nih pre no sni ka pred sta va/pred sta vlja nja. ma ko e, pre gra de iz me u pre no sni ka su raz ru e Ta ne. Po to vi e ne ma pri vi le go va nog pred sta vlja nja, vi e ne ma ni pri vi le go va nog pre no sni ka. Kao, na rav no, ni pri vi le go va nog re fe ren ta. Ili, ako ho e te no sti. Ta ko zva na smrt (tra di ci o nal no shva e ve
222
VI ENJA
ne) sli ke sa mo je smrt jed ne pri vi le gi je, ma ko li ko ona bi la zna aj na. U isti mah, re je o smr ti usre di te nja. Smr ti mo no cen tri ke vi zi je sve ta. Ne ma vi e ni tran scen dent nog ni tran scen den tal nog sre di ta. Sve, na ne ki na in, za pa da u struk tu ru pred sta vlja nja. A struk tu ra pred sta vlja nja je kao i sva ka struk tu ra di fe ren ci jal no (u od no su na dru go i dru gost) od re e na. Ne mo ap strak ci je Vre me nom su se mo der na, a za tim i sa vre me na, umet nost ne po vrat no uda lja va le od su ge sti je po ko joj bi se nji ho va ar ti sti ka vred nost me ri la po bi lo ka kvom sa o bra a va nju (ade kvat no sti, izo morf no sti) s ne im spo lja njim, sa sve tom ka kav je po se bi. Ap strakt na umet nost je u tom po gle du bi la naj ra di kal ni ja i ona je hte la da umet ni ko pred sta vlja nje pred sta vi kao pred sta vlja nje ne e ga spe ci fi no ar ti sti kog. Svo de i re fe ren ci jal nu isti nu na ap strak ci ju, umet nost je bez sum nje te i la da ras ki ne sa he te ro nom nom sli kom sve ta, ka ko bi stvo ri la sa mo za ko ni to, slo bod no for mi ra nu sli ku, sli ku jed nog spe ci fi no umet ni kog sve ta. Ipak, to je bio am bi va len tan pro ces ko ji mo e da se tu ma i na dva na i na. Po jed nom, ap strak ci ja, po to ras ki da sa fi gu ra ci jom, sa mim tim ras ki da i sa sva kim ob li kom pred sta vlja nja (re-pre zen ta ci je). Po dru gom, sup til ni jem shva ta nju, ras kid sa fi gu ra ci jom ne zna i i ras kid sa re-pre zen ta ci jom. Ta ko bi, on da, za tva ra njem pre ma pred sta vlja nju spo lja njeg sve ta, ap strak ci ja se be nu no za tvo ri la u krug re du ko va ne, sve de ne isti ne vla sti tog (tran scen den tal nog) sve ta. Ti me se na log isti ni tog pred sta vlja nja pri bli io pla to nov skom ide a lu, s tim to bi se re fe ren ci jal na ta ka po me ri la iz tran scen dent nog u tran scen den tal no pod ru je. Ipak, mo gu e kru e nje u tom kru gu bi se, na kra ju, po ka za lo kao ne to e mu ne do sta je ono ne sli no, dru go, ne pro ra un lji vo, ne iz ve sno, bezo ta nost ko da je ak i tzv. spon b zir no ili bez o no, ta
223
po sta la svo je vr sna ra u ni ca, pro ra u na tost, pred vi di vost. Ap strak ci ja je pre sta la da nas iz ne na u je, i to, upra vo, na svom vr hun cu, on da ka da je iz gle da lo da nu di sa mo bi e, su ti nu ili oso be ni kov ne) umet no sti. Za to da nas ona de lu je svet (li vr e na pri a, kao po na vlja nje ko jim ko kao do man du je Isto. Mo der ni po sma tra je bio u sta nju da se za vr ti u tom kru gu sve ta ap strakt ne ino va ci je, ali se na kra ju su o io s opa sno u da iz tog kru ga, jed no stav no, iz le ti. Pro ces na pu ta nja i is cr plji va nja ap strak ci je bio je ipak ve o ma dug. On da ti ra od Rod en ka i Di a na i tra je sve do da nas. Ap strak ci ja je ulog u igri gu bit ka i po vrat ka sli ke, igri ko ja jo ni je de fi ni tiv no za klju e na. Da nas, ak, ni je is klju e no da se po ja ve teh no lo kino ve epi zo de is cr plji va nja ap strak ci je! U sva kom slu a ju, ona je sa vr e na r tva pla to nov skog kon cep ta isti ni tog pred sta vlja nja, jer je mi sli la da je di no bo ja mo e na isti nit na in da pred sta vi bo ju (kao to, kod Pla to na, je di no ide ja, a ne ul na sli ka, mo e na pri me ren na in da pred sta vi ide ju). To bi, on da, ta ko e tre ba lo da va i i za li ni je i za ob li ke. Taj za ka sne li pla to ni zam mo rao je, ta ko e, da bu de pro sne va ni san. Sa ne u spe hom ap strak ci je ras pr e na je na da mo der ne umet no sti da bi ona mo gla na bi lo ko ji na in da do seg ne sop stve nu su ti nu, svoj po se bi i za se be da ti iden ti tet. Is ku stvo ap stra ho va nja po ka za lo je da ide ja iden ti te ta (umet ni kog de la, prav ca ili sa sti na, da je ap me umet no sti) ni je do stra ho va nje di fe ren ci jal ni po stu pak ko ji mo e da ide u bes ko na nost ko ja je, ovog pu ta, li e na su ti ne. Aps trak ci ja je mo gla da po nu di sa mo lo u bes ko na nost se be sa me, sa me ap strak ci je. Sva ki ko rak da lje u umet no sti mo gao je bi ti sa mo is ko rak iz te za tvo re no sti. On je mo rao da se vra ti jed nom otvo re nom shva ta nju umet no sti, tj. otvo re no sti sa me umet no sti za dru go u njoj sa moj, a mo da i me... od nje sa
VI ENJA
Po sled nja sli ka Mo der na umet nost s po et ka XX ve ka te me lji la je svo je ino va ci je na bez ob zir noj kri ti ci tra di ci o nal nih mo de la re pre zen ta ci je. Ta kri ti ka se ma re pre zen ta ci ji od no si la na dva raz li i ta ili, pre prot na na i na: (1) naj pre, ona se pri ka zi va la ak, su ti ka ko ja, pu tem ap strak ci je i ide je pro jek kao kri ta, re de fi ni e me ha ni zam pred sta vlja nja: ubu du e taj me ha ni zam za stu pa i sto li kov ni svet, svet ap strakt nih li ni ja, ob li ka i bo ja. Ta kva kri ti ka osta je tar spe ci fi no li kov nih ko or di na ta i re fe ren ci unu sli ke. Me u tim, po ka za lo se da je mo gu a (2) i kri ti ka ko ja, na ne ki na in, is ko ra u je iz s-li kov nih obe le je pred sta ve. Ta kri ti ka je, u stva ri, uka za la na put neo p hod nog is pre, ko ra ka iz sli ke (re je, naj me to se u isto ri ji umet no sti na sim bo li an o ono na in pred sta vlja pu tem ready-ma du i da dea), bu ka od u vek shva ta la kao uzor ni, re pre zen ta se sli tiv ni mo dus pred sta vlja nja (re pre zen ta ci je). ja o de struk ci ji pred sta ve/sli ke is ku a va na Ide der noj umet no sti, mno go pre ne go to je je u mo pri hva e na unu tar da na njeg ra di ka li zma. Ta kav aj je sa Alek san drom Rod en kom (nje go vim slu pr vim mo no hrom nim sli ka ma) i te o re ti a rem Ni ko la jem Ta ra bu ki nim, ko ji je, u ve zi s tim, pr vi upo tre bio iz raz po sled nja sli ka, od mah po sle lo be s neo bi nim na zi vom: 5 5 = 25 (Mo iz skva 1921), na ko joj su se po ja vi li Rod en ko vi mo no hro mi: i sta cr ve na bo ja, i sta pla va bo ja, i sta u ta bo ja (vi de ti o to me de talj ni je u knji zi Slo bo da na Mi ju ko vi a: Pr og va po sled nja sli ka, Be rad 2009. god.). ti na umet no sti ni je pred dio je Su sta vlja ka, tvr ra bu kin. U svom tek stu Od ta fe la ja do ma i ne Ta zu de talj no obra zla e i, pri tom, iz no si mi on tu te lje nje da oslo ba a nje od pred sta vlja ke funk ci je ni ka vo di u ne ku vr stu sa mo u bi stva kao sli umet ka ra! Ali, na rav no, i u ne ku vr stu apo lo gi je na stu pa ju e (u So vjet skoj Ru si ji) ma in ske ci vi li za ci je, ja bi tre ba lo da bu de u sta nju da po ne se pro jekt ko
no sti na je dan ne-pred in... Ta ra umet sta vlja ki na bu kin ni je e leo da osta vi ni ka kvu ne do u mi cu u zi s tim da li bi taj pro jekt mo gli da pro mo vi u ve Ma lje vi i nje go va eki pa. Sva ka sli kar ska for ma je pred sta vlja ka, tvr dio je Ta ra bu kin, bi lo da je ona pred met na ili bes pred met na. Da kle, i su pre ma ti zam je sa mo jo jed na pred sta vlja ka umet nost. I sve to mo e da se na pra vi unu tar mo der ne umet no sti, uklju u ju i i tzv. ap strak ci ju, nu no osta je u rav ni pred sta vlja nja, rav ni ko ju Rod en kov eks pe ri ment upra vo uki da. Ako je uki da; to je, na rav no, ve o ma pro ble ma ti no... U mo der noj umet no sti s kra ja XIX i po et ka XX ve ka ja vio se pro ces u ko jem se po stup no o kre e od nos iz me u pred sta vlja nja i pred pre sta vlje nog ona ko ka ko je on shva tan u kla si noj no sti. Ono pred sta vlje no vi e ni je una pred umet to u tzv. (pri rod noj, isto rij skoj, mit skoj ili ide da o lo koj) stvar no sti, da bi, za tim, ne kom vr stom na a nja/mi me si sa bi lo po no vo us po sta vlje no opo me e nom pre ka, fre ska itd.) u opred no sni ku (= sli mog pred sta vlja nja. U mo der noj i po seb no ap sa strakt noj umet no sti pred sta vlje no je da to po sle na pred sta vlja nja! Pred sta vlja nje po sta je stva ra i nje iz ni sta vlje no iz ved ba ili kre a tu ra e ga, a pred a ci je. Pri tom, sli ka ni je pro iz volj ni, slu aj ni te kre zul tat objek ti va ci je kre a tiv nog i na ne go je pro re jekt ko ji tre ba re a li zo va ti. ta to zna i? Iako vi e to una pred, kao stvar ni mo del (po ko jem ni je da se sli ka), pred sta vlje no je u ap strakt noj sli ci ipak pi rij ski/ozna i telj ski ozna e no kao ap strak em ci ja, kao re a li zo va ni pro jekt (= ide al ni mo del) strak ci je. Za to je na pi ta nje ta pred sta vlja ap ka ume sno re i da ona pred sta vlja ap ova sli strak ci ju. Pred sta vlja nje je tu sa mo po me re no iz der nog od no sa pre ma tran scen den ci ji u pred-mo der ni od nos pre ma tran scen den tal nom. Ali, mo stu ko per ni kan skog obr ta ili pre o kre ta nja tu vr di ci o nal nog od no sa iz me u pred sta vlja nja i tra sta vlje nog ima mo da tu i u spe ci fi nom obr tu pred
224
VI ENJA
ko ji se do ga a na re la ci ji iz me u stvar no sti i di gi tal ne si mu la ci je, gde di gi tal na si mu la ci ja vi e ne opo na a ne go pro iz vo di (vir tu el nu) stvar nost... Za to se mo da mo e re i da umet ni ko pred sta vlja nje ni ka da ni je ni bi lo da to sa mo po se bi, bez tog od no sa s raz li i tim isto rij skim mo de li ma tu ma e nja, kao i bez raz li i tih okre ta i obr ta kroz ko je za hvalja ju i tu ma e nji ma pro la zi. Stvar ko ja ne uje da Ide ja o pre o kre ta nju pla to ni zma nu no je de sta bi li zo va la u umet no sti tra di ci o nal ni sta tus sli ke. Ali, po mi sao da sli ka vi e ni je sli ka sve ta uslo vi la je zna aj nu pro me nu u sa mom umet ni kom sta tu su umet no sti. Ipak, osta la je enig ma: ka ko je mo gu e da se sta tus umet no sti me nja, da ne bu de ve an, a da to i da lje bu de umet nost? S po ja vom no vih ide ta nje (nje ja, sli kar stvo i nje go vo shva go va ide ja) li kov nog sta tu sa umet no sti nu no je iz gu bi lo pri vi le go va nu po zi ci ju u si ste mu ar ta. Ka ko je ta ko ne to uop te mo gu e? Ono to u sta tu su sli ke ni je ni pred sta vlja nje, ni ide ja, ni kon cept, to je stvar no sno, da kle sa ma sli ka kao ma te ri jal ni pre no snik pred sta vlja nja, ujed no je ne to to sam kon cept ne mo e da pro me ni. Da kle, da bi mo gao da pro me ni sta tus sli ke, kon cept je mo rao da od ba ci sli ku kao pre no sni ka pred sta vlja nja. Dru gim re i ma, bio je neo p ho dan is ko rak iz sli ke. Taj is ko rak iz sli ke se, isto rij ski gle da no, na pri me ran na in pred sta vlja po mo u Di a no vog ready ma de-a, od no sne nje go ve Fon ta ne. To je sa so bom do ne lo jed no (sta tu sno) pot pu no no vo shva ta nje umet no sti. Fon ta na je bi la no vi kon cept. Nje no ime se po ja vi lo na me stu na ko jem je obi no fi gu ri rao na ziv umet ni kog de la (tra di ci o nal no: sli ke, skulp ta na ni tu re). Fon je bi la sa mo na ziv jed ne fir me ili ime za je dan pi so ar ne go je bi la i pro me na re al nog, estet skog (di zaj ner skog) i ne-umet ni kog sta tu sa tog pred me ta u prav cu umet ni kog objek ta. Kon cep tu al ni ka rak ter sa mog na zi va (ko ji ima
225
zna aj nu per for ma tiv nu funk ci ju) go vo ri nam da, ubu du e, o umet ni kom sta tu su ne kog de la od lu u ju ide je umet ni ka na go ve te ne ili for mu li sa ne tim kon cep tom, a ne vi zu el na obe le ja pre zen to va nog ili re-pre zen to va nog objek ta (u ovom slu a ju: pi so a ra). Me ta fo ri ko i, za pra vo, kon cep tu al no obe le ta ne otvo je Fon ri lo je bre u: vi zu el na umet nost pre sta la je da bu de u tlji va, ne ma re al nost i po e la je da go vo ri, pri a... (Ne ki put i pre vi e!) Ti me je ona, nu no, pro i ri la i svo je vi zu el ne ho ri zon te, pro i ri la ih je u od no su na ogra ni e nu vi zu el nost pred sta vlja ke (re pre zen ta tiv ne) umet no sti (ko ja se po i sto ve u je sa sli kar stvom). Eto za to je po stao nu ko rak iz sli ke. Tek nji an is me se otvo ri la mo gu nost iz me ne ili re de fi ni sa nja ide je umet no sti. Je dan i sa mo je dan svet se ras pao. Da kle, is ko rak iz sli ke ko ja je za stu pa la sli ku (jed nog) Sve ta ui nio je mo gu im kon cep tu al no re de fin i sa nje umet no sti. Ali i obr nu to! Mo gli bi smo re i da se u umet no sti for mi ra la svo je vr sna jed na i na: is ko rak iz sli ke je uslov si ne qua non kon cep ta, kao i obr nu to, upad kon ne qua non cep ta u si stem ar ta, uslov je si is ko ra ka iz sli ke. Me u tim, is ko rak iz sli ke ne pod ra zu me va, bar ne nu no, kraj pred sta vlja nja. Na iz gled ne po sred no po ja vlji va nje stva ri (ready-ma de, in sta la ci ja) i do ga a ja (per for mans) u rav ni umet no sti, uka zu je na to da svet ima spo sob nost (ako je to spo sob nost) da u umet ni kom de lu sa mo ga se be re-pre zen tu je. Di a no vi sled be ni ci sma tra li su da se ti me, uglav nom, gu bi ide ja re pre zen ta ci je, to ipak ni je bi lo ta no. U Fon ta ni (ready-ma de-u) umet nost ni je po sta vlje na na spram sve ta, da bi ovog pri mi la u svo kov no re-pre zen to va nog. ju be li nu kao ono sli Otu da mo e da iz gle da da se ready-ma de po stup kom sa ma ide ja pred sta vlja nja uki da. Pa ipak, ni je ta ko. Fon zu el no da ta kao ne to naj ta na, iako je vi ne po sred ni je (pi so ar), kao deo sve ta, po sta vlje na je le ri ji na dru ga i ji na in ne go to sto ji u jav nom u ga
VI ENJA
pro sto ru i za tim je, za hva lju ju i kon cep tu al noj in ter ven ci ji na zi va (Fon ta ne), na dvo stru ki na in od vo mak nu ta od sve ta. Od mak nu ta je od sve ta upra kao deo sve kav ta ko ji vi zu el no za stu pa svet kao ta u rav ni umet no sti. To za stu pa nje ni je ni ka kva kon sta ta ci ja ne go in ter pre ta ci ja. Fon ta na na po me ren, is kri vljen na in re-pre zen tu je sop stve nu re al nost (re al nost pi so a ra), ru ga ju i se, pri tom, tra di ci o nal nim kon ven ci ja ma umet no sti. Ona pod va ja svet u nje mu sa mom. i ni ga mno tve nim. Cilj re-pre de) ni je zen ta ci je sve ta sve tom (= ready ma sta vlje nom osi gu ra iden sta da onom pred ti tet pred vlje nog. Na pro tiv, da da i sti ko umre e nje po i so a ra u si stem umet ni kih objek ta ta pred sta vlja iro ni nu ope ra ci ju ko ja ba ca sen ku na (tra di ci o nal nu) isti ni tost/ve ro do stoj nost ce log tog si ste ma. Umet ni ki cilj Fon ta ne, da kle, ni je bio da umet nost po i sto ve ti sa Sve tom ne go da je dan is trg nu ti deo sve ta (a to je, ujed no, is trg nu e iz sve tov ne svr ho vi to sti, is trg nu e ko je je pr vi uslov da na sta ne je dan estet ski objekt ili jed na, kan tov ski re e no, svr ho vi tost bez svr he) uve de i po sta vi (dru ga i je) u ga le rij ski pro stor (kao pro stor ar ta), da ga pu sti da tu go vo ri na svoj na in, tj. dru ga i je, od no sno da ga ui ni pod lo nim jed noj no voj (da da i sti koj) ine tr pre ta ci ji ko ja ne e nu di ti isti nu, su ti nu ili iden ti tet tog pred me ta ne go e nje ga in ter pre ta tiv no (i di fe ren ci jal no) re pre zen to va ti kroz raz li ku, po mak, pre nos (gr. metaphor) i ta ko ui ni ti do stup nim sve tov no sti jed nog dru gog sve ta ili sve ta dru go sti. Ili, ako ho e te, jed noj ra di kal noj mul ti kul tu ral no sti! Op te obe le je tog no vog sve ta je ste to da je to svet onog bez iz sin tag me svr ho vi tost-bez-svr he. Sli kar stvo je svo ju svr ho vi tost bez he osi gu ra va la funk ci jom sli kov ne re pre zen ta svr ci je kao oso be nog je zi ka ar ta. Pra vi lo ko je gla si: re da, u li pas ne uje kov noj umet no sti osi gu ra va lo svr ho vi tost estet skog opo na a nja re al nog. je ne U umet no sti iz van sli ke ta ko e ima mo opo na a kov ni mi me sis nje re al nog, sa mo to to sa da ni je sli
ne go je to ta kvo opo na a nje u ko jem stvar ne stva ri ni do ga a ji opo na a ju Re al no. Sa me te stva i stvar ri/do ga a ji su ozna je mo ra, ta ko e, da i te lji za ko se tvr di da ne uje da ju. Za to se po sta vlja pi ta nje: mo e li, uop te, umet nost da pro me ni svo ju oso be nu sud bi nu, sud bi nu stva ri-ko ja-ne-uje da?! Mo e li umet nost da kul tu ru uop te usme ri u prav cu jed ne stva ri-ko ja-ne-uje da?! Re-ela bo ra ci ja Iz pret hod nih uvi da sle di da je bez ob zi ra na li ne, prak ti ne ili ide o lo ke mo ti ve ko je je Ta ra bu kin imao kad je tvr dio da je bes pred met na, te da kle ap strakt na umet nost jo uvek ne to to funk ci o ni e u rav ni pred sta vlja nja taj nje gov uvid bio sa vr e no is pra van. Ta ra bu ki no va za blu da sa sto ja la se u to me to je mi slio da pred sta vlja ka funk ci ja kao ta kva in kri mi ni e sva ku, pa i ap strakt nu sli ku. Na rav no, in kri mi na ci ja pu tem pred sta vlja nja/ re pre zen ta ci je bi la je izum ap strakt ne umet no sti ko ja je pred sta vlja nje iz jed na a va la s mi me si som, a mi me sis s re fe ri ra njem na pred met ni svet. Sa da se, po Ta a ap ra bu ki nu, ta in kri mi na ci ja vra strakt noj sli ci. Nje go va za mi sao (upu e na po naj pre Ma lje vi u i nje go voj su pre ma ti sti koj gru pi) gla si la je: ako ne e te pred sta vlja nje, on da mo ra te da na pu sti te i sa mu ap strak ci ju. U stva ri, on je ap strak ci ji vra tio nje nu sop stve nu osu du dru gih umet ni kih prak si, osu du zbog nji ho vog prak ti ko va nja lo gi ke pred sta vlja nja/re pre zen ta ci je. Ali, tu su na sta la dva pro ble ma ko je Ta ra bu kin, za jed no sa Rod e nkom i nje go vom po sled njom sli kom, ni je mo gao da re i. Pr vi pro blem je gla sio: ta ako ne sa mo sli kar ska ne go i bi lo ko ja umet nost ni ve sne funk je mo gu a bez iz ci je pred sta vlja nja? U tom slu a ju Rod en ko vi mo no hro mi ne bi bi li sa mo po sled nja sli ka ne go i po sled nje umet ni ko de lo! Kraj funk ci je pred sta vlja nja bi, u tom slu a ju, pred sta vljao ne sa mo kraj sli kar stva ne go i kraj/ no sti uop te. I mo da: sre ni za vr e tak smrt umet
226
VI ENJA
He ge lo ve pri e?! Ali, po to smr ti/kra ja umet no sti ne ma (usu u je mo se da to ov de ak si o mat ski tvr di mo), iz to ga bi smo, on da, mo ra li da za klju i mo da ni je mo gu a ni ob ja va smr ti/kra ja pred sta vlja nja. Ta ob ja va ni je mo gu a ni u umet no sti, ni u fi lo zo fi ji, ni u kul tu ri uop te. Ne ma smr ti, da kle ima i vo ta, ima pred sta vlja nja. Sa mo, pi ta nje je: ka kvog pred sta vlja nja? Tu se sa da pro fi li e jo je dan pro blem. Uko li ko umet nost ni je mo gu a bez re pre zen ta ci je, uko li ko je pred sta vlja nje nu no/neo p hod no, ta da se po sta vlja pi ta nje ne sa mo o ka kvom pred sta vlja nju ne go i o ka kvoj neo p hod no sti ili nu no sti je re? Da li bi lo ka kvoj? He gel, ko ji je ar ti sti ku re la ci ju pred sta vlja nja, tj. sam od nos a pred sta vlja b hteo da, u Uvo du u este ti ku, funk ci o nal no pod ve de pod ve li ku pri u fi lo zo fi je pro ce nio je da se umet nost ne bra ni od fi lo zof skog po sma tra nja sa mo vo ljom li e nom pra vi la. Da kle, umet nost ima raz lo ga da se bra ni od fi lo zo fi je i nje nih (pre te ra nih, na ro i to pla to ni sti kih) zah te va, ali nje na od bra na ne ide li ni jom sa mo vo lje, pro iz volj no sti, be smi sla. Umet nost stra te gi ju svo je od bra ne for mi ra kroz pra vi la, kon ven ci je, re gu le ko je kom pen zu ju njen kon sti tu ci o nal ni ne do sta tak, nje nu ne do volj nu fi lo zo fi nost. Ukrat ko, umet nost uvek ima, usva ja mos) ne ka pra vi la ko ja uob li u je u za ko ni tost (no vla sti tih ar ti ku la ci ja pred sta vlja nja. Ali, ta pra vi la ne ma ju sup stan ci jal no upo ri te u bi lo kom tvr do sta vlja b. Ta pro fi li sa nom a pred ko da ta pra vi la, ma da bi hte la da bu du za kon, no mos (bi lo he te rono mi je, bi lo auto-no mi je), ipak u to me ne uspe va ju, te osta ju sa mo u rav ni re gu la tiv nog, tj. igre pra vi la, ne i kon sti tu ci o nal nog, tj. ga ran to va ne ili tal ne pra vil no sti. fa Mo der na umet nost je za stu pa la in trin si ni (sa mo svr ho vi ti, sa mo za ko ni ti) mo del pred sta vlja nja (za stu pa nja), ona je hte la da le gi ti mi e sa mu se be za raz li ku od sve ga dru gog. Njoj je do ja dio kla si ni in stru men ta li zam po ko jem je sli ka mo ra la bi ti
227
usre di te na u vla da ju oj sli ci sve ta. Za to je mo der na kri ti ka in stru men ta li zma bi la vi e ne go oprav da na. Ali, ona je bi la oprav da na kao to je da nas oprav ci sti ki pro da na kri ti ka nar fi li sa ne auto no mi je (sa mo za ko ni to sti, sa mo svr ho vi to sti) umet mos je po ni kog de la. U sa vre me noj umet no sti no stao igra, da kle skup pra vi la, ali sa da su to pra vi la o pra vi li ma igre, gde se, on da, su spen du je sva ko sup stan ci jal no upo ri te, bez ob zi ra da li je ono da to kao tran scen dent no (u smi slu kla si ne me ta fi zi ke) ili kao tran scen den tal no (u smi slu mo der ne me ta fi zi ke su bjek tiv no sti). U sa vre me noj umet no sti pred sta vlja nje se pred-nas-sta vlja kao stal na re-ela bo ra ci ja ili po nov no-us po sta vlja nje pred sta vlja nja. Ka ko je to mo gu e? Sar tr sma tra da ta mo gu nost le i u sa moj struk tu ri pred sta vlja nja. Po nje mu, na i me, osli ka va ju a, pred sta vlja ju a svest po sta vlja svoj pred met kao ni ta vi lo (la con sci en ce ima ge an te po se son objet com me un nant). Za to je svest kao re-pre zen ta ci ja u stva ri ak tiv no po sta vlja nje, a ne pa siv no pri ma nje vla sti tog objek ta. Ona je uvek dru go vi e nje vi e nog, uvek dru ga, po me re na sli ka sli ke sve ta. Ta ko e, ta svest je uvek dru ga, po me re na, de cen tri ra na sli ka/pred sta va sve ta. I na rav no, sve ta bez sre di ta. Raz-uve ra va nje ni je nuno ne ga ci ja Vi de li smo, da kle, da s mu dro u mo ra mo bi ti opre zni. Ador no je s pu nim pra vom tvr dio: Sva kom umet ni kom dje lu je, da bi mo glo bi ti pot pu no shva e no, neo p hod na mi sao, to zna i i fi lo zo fi ja, a ona i ni je ni ta dru go ne go mi sao ko ja se ne da za u sta vi ti (v. Este ti ka te o ri ja, Pa ra li po me na, u zbor ni ku Este ti ka te o ri ja da nas, Sa ra je vo 1900, st. 36). Fi lo-so fi ja je, sva ka ko, mo del od go e no sti i, pre ma to me, ne sa mo ne do vr e no sti ne go i na el ne ne do vr i vo sti, neo stva ri vo sti de fi ni tiv ne mu dro sti. Taj mo del, jed no stav no, ni je kom pa ti bi lan s ve no u. Ni ti sa do vr e nom mu dro u. drost je ne to to se ne da za u sta vi ti, jer ona Mu
VI ENJA
je uvek dru gde, u dru go me: ni kad u sop stve nim za ce men ti ra nim, se di men ti ra nim iden ti te ti ma ili u sop stve nim le pr a vim ta u to lo gi ja ma. U stva ri, u tom po gle du, mu drost je struk tu ri ra na na sli an na in kao i mo der nost. Vra ti mo se, za tre nu tak, Bo dle ru i nje go voj ne po ko le blji voj ve ri u mo der no. On za svog sve drost. Po nje do ka uzi ma, vi de li smo, mu mu, sve mo ra da bu de/osta ne u gra ni ca ma mu dro sti... Za to je va na mu drost? Ta sta ra re ko ja je, od sa mog po et ka, ve sa mim fi lo zo fi ma do no si la to li ko ne u ta e ne lju ba vi ili, to se svo di na isto, to li ko ne vo lje! Bez sum nje, va na je iz ve sna gra ni ca ko ju nam ona su ge ri e. Ne ko bi na to re kao: pa da, va ne su re strik ci je! Jer, mu dro ni je ne to to je da to na sum ce, gde god ili od da nas do su tra... Ono nas, bez sum nje, do vo di u do dir ako ne s traj nim ili ve nim, on da bar s ne im to e ma lo po tra ja ti. Pa ako mo der nost i mo da ipak ni su efe mer no-ni ta (ka ko bi mo glo na pr vi po gled da se ka e), ako ni su je dan i e za va ju i re la ti vi zam i ni hi li zam ili pu ka de struk ci ja po sto ja nih vred no sti, on da one, na svoj na in, ue stvu ju u mu dro sti i vo ta, pa, ako ho e te, i u nje go voj (mu zej skoj?) traj no sti. Da kle, mo der no pri pa da isto ri ji, ali ne i isto ri ci zmu. Me u tim, isto ri ja ne ma kraj nji (re ci mo: es ha to lo ki) cilj, ko ji bi se sa sto jao u pra vo li nij skom uve a va nju ili na go mi la va nju vred no sti. No vo se pot i nja va traj nom ko je je to i pre i za vre me i po sle no vog. Ali, traj no ni je ve no. I sva mu drost je, i ni se, u tom od su stvu de fi ni tiv ne mu dro sti. Mo der nost ne bi bi la to to je ste kad, s one stra ne sva ke fak ti no sti, ne bi se bi za da va la iz ve stan za da tak, cilj, pro jekt. Ona je, da kle, de la nje, ci ja, svr ho vi tost. Pro blem je sa mo u to me: da li ak mo der nost kao pro jekt ima iden ti tet, da li u se bi sa dr i jed nu ko na nu mu drost? I da li na i mu ze ji u va ju tu mu drost? Bo dle ro va ide ja o ue u nog iden u ve nom su ge ri e po sto ja nje traj ti te ta. Mark so va ide ja o ko mu ni zmu kao po i sto ve e nju
su ti ne i po sto ja nja ta ko e je pro jekt s ko na nim iden ti te tom. U tom klju u mo der nost bi uvek bi la pra vo, He ge lo va sin tag dru go biv stvo istog, to je, za ma. Mark si zam kao i neo li be ra li zam bi li bi sa mo do vr e ni he ge li ja ni zam. Sva ko kre ta nje na pred i u prav cu dru go ga, za vr a va lo bi se, po toj lo gi ci, svo e njem na Isto. Ali, mi zna mo da se mo der nost uvek iz no va po tvr u je kao iz da ja. Ona na pro sto ne e Isto. Ne go ho e, ma kar i ne volj no ili pro tiv-volj no, igru dru go ga, ino va ci je, tran sgre si je. I u to me je, i ni se, sva nje na ge ni jal nost! Ona ne mo e da iden ti tet sve ga o e mu raz mi lja ne vi di kao od go en. Ako ga uop te vi di. to je, za tim, do vo ljan raz log da se uvek iz no va for mu li e za da tak, pro jekt. Ali ni taj pro jekt ne ma zna e nje za i sta mo der nog uko li ko on u se bi ne no si bez ob zir nost, bez o nost, tran sgre si ju i erup ci ju ne e ga to je na pro sto ne iz ra un lji vo i ne u ra un lji vo. Pro jekt ko ji ne ini ci ra do ga aj nost jed nog ne pred vi dlji vog, ne iz ra un lji vog i ne u ra un lji vog do ga a ja jed no stav no ne mo e bi ti u pra vom smi slu mo de ran. Oi gled no je da po sto ji i ob zir no, mla ko, do bro kon tro li sa no kre ta nje mo der nog, gde on da pro va la no vo ga i dru go ga jed no stav no iz o sta je. Ti me se vra a mo na Bo dle ro vo tra ga nje za ve nim iden ti te tom (= mu drim for mu li sa njem ide je pro jek ta). Pri mi ca nje nje mu (rad na pro jek tu) i nje go vo ozbi lje nje (re a li za ci ja pro jek ta) i ni da se mi si ja ubu du e uki da. To je jo uvek lo go cen tri ki za ro blje no kre ta nje mo der no ga i mo der no sti. Sva ko ozbi lje nje pro jek to va nog iden ti te ta po ka zu je, u stva ri, da ni ka kvog iden ti te ta ni je ni bi lo, da je ono re al no ko je smo ti me do bi li, u stva ri, iz ve sna tra u ma, tra u ma ti ni ne do sta tak, ne do volj nost, ru pa u sim bo li kom ret ku! I, za tim, po ka zu je se da sve mo ra da kre ne po iz no va. Da mo der na svoj (tra e ni) iden ti tet, svo ju e lju da ue stvu je u ve no me, ras tva ra u jed noj funk ci ji ko ja je, za pra vo, funk ci ja no vog-kao-uvek, u na to-no vog, do bro-kon tro li sa nog-no vog. ura
228
VI ENJA
U kla si noj umet no sti je sli ka (pred sta va, repre zen ta ci ja) sli ke Sve ta. Kao ta kva ona je mo ra la uvek bi ti Ista, ade kvat na, bli ska Iden ti te tu, s tim to se na raz li i te na i ne pri ka zi va la (bu du i da ap so lut na isto vet nost i ni je bi la mo gu a). Na su prot to me, u mla kom shva ta nju mo der ne umet no sti uvek-ista je bi la ino va ci ja. Ta ko su na la ga li pro jekt i izam. U ta kvoj ino va ci ji-is toj-sa-so bom nu no se gu bi la ra di kal nost do ga a ja. Ono bi ti-iz van-se be, lu di lo ino va ci je svo di lo se na tu pu isto vet nostsa-so bom i tzv. do sled nost se bi. Ti me je, na rav no, gu lar nost do ga a ja i e zla. Po na vlja nje ko jim sin ko man du je Isto: uvek-no vo ili no vo-kao-uvek ra a do sa du i pred sta vlja kraj do ga a ja, ba kao to je to i sva ki esen ci ja li zam ili sup stan ci ja li zam! Da li je, uop te, mo gu ras kid sa ino va ci jom ko ja se po na vlja? Da li je mo gu do ga aj ko ji tra je pre ko gra ni ce sva kog iden ti tar nog po na vlja nja? Da li je mo gu e no vo-nov ca to? Ili je no vo u stva ri uvek sa mo jed no pri kri ve no-sta ro? Tj. ono to nam obe a va ve nost?! Da nas se za umet nost ko ja od u sta je od pro gre si sti kih me ri la vi e ne tvr di, kao u raz do blju avan gar di, da je kon zer va tiv na, re ak ci o nar na ili ana hro na. Pi ta nje je: ko ji raz lo zi sa da po sto je za ne in si sti ra nje na pret ho e nju, na ava ngar di, na eks klu zi vi zmu? Za to umet nost ako iz u zme mo su je tu, hi je rar hi ju i mo ko ji, sva ka ko, igra ju va nu ulo gu vi e sko ro uop te ne ma po tre bu za avan gar dom? Da li je to sa mo je dan pe riod? U ko jem ne ma vla da ju e ide o lo gi je, pa on da ne ma ni ozbilj nog pro ti vlje nja vla da ju oj ide o lo gi ji? Ne ko bi, mo da, re kao da da nas ne ma ni dvoj ni ka, su ro ga ta i mi mi kri ja ne e ga to bi mo glo da se i kao avan gar da. Pri tom, jed no je si gur no, ozna u sve tu neo-li be ral ne glo ba li za ci je, gde no vac kao op ti ili, ak, ap so lut ni ekvi va lent svih vred no sti po sta je je di no me ri lo raz me ne ko ja zna i i vot, u tom sve tu, bez sum nje, sva ka dru ga avan gar da po sta je iz li na.
229
Ipak, ov de osta je je dan pro blem, ko ji nas po seb no in te re su je. Da li je umet nost sprem na da se pot da svo pu no pri la go di sve tu raz me ne? I da on ju lo gi ku sve de na za do vo lje nje vi zu el nih po tre ba jed nog sve ta sa zda nog od raz men skih e fo va? Da li je funk ci ja pret hod ni ce i pret ho e nja pot pu no i de fi ni tiv no is klju e na iz umet no sti? Ili e se, ra ni je ili ka sni je, po no vo ro di ti po tre ba za pret ho e njem, avan gar dom, tran sgre si jom? Za ne kom dru gom mo der nom? To e, u sva kom slu a ju, bi ti hod na pred, hod ko ji je ne za mi sliv bez pret ho e nja. No, taj pro ces je u mo der ni XX ve ka shva tan kao pro jek to va no, to ta li zu ju e, uni ver zal no kre ta nje. Na ma osta je da se upi ta mo: zar hod na pred ne bi bio mo gu i bez ovih sve o ba ve zu ju ih ozna ka? Bez ozna ka ko je se obi no uvr u ju kao pri sil no, ide o lo ko a pri o ri. Da kle, za to ne bi bio mo gu je dan uslov gu hod na pred? Za to ne bi bio no mo mo gu hod ko ji pre go va ra sa sve tom i na se be pre gu em i, za u zi ma od go vor nost za raz li ke u mo tim, za ono gra ni no, za ne mo gu e? Sa vre me na umet nost, u me ri u ko joj je spon ta no de kon struk tiv na, nu no ras ki da s pa to lo kom tr kom za Istim, a to zna i za Ver no u, Ve no u i Mu dro u, kao i za op tim ekvi va len tom. Ona na pu ta ve ru da je svet po se bi i za se be, fak ti ki ili nor ma tiv no op sed nut Istim (u jed ni ni ili mno i ni) i da je to Isto (iz ve sno to je to ili ta u to lo gi ja) na pro sto je di na auten ti na stvar. Raz-uve ra va ju a (upit na, ne po ver lji va, skep ti na) mi sao ni je (bar ne nu no) ne ga ci ja (mo der nog) de lo va nja, ak ci je, an ga ma na, pro jek ta, upu e no sti na pre o bra aj ili iz me nu sve ta. Na pro tiv! Ona sa mo e li da uki ne ono to je u kon cep tu an ga ma na, pro jek ta ili iz me ne sve vo ne mo gu e! I na sil no. Ali ne mo gu e u ta upra la zi od sa mog na si tim stra te gi ja ma pro me na ne do lja (jer na si lje je sa mo po sle di ca), ne go, upra vo, od nji ho vog op se siv nog, pa to lo kog tra ga nja za Istim. Raz-uve ra va ju a mi sao ne te i da uki ne an ga man der nost ne go sa mo da ih de-se di men ti ra. De i mo
kon struk ci ja u umet no sti te i da u njoj i u bi lo e mu to s njo me do la zi u do dir uki ne ide al ni kon strukt iden ti te ta, ka ko bi sa u va la ozna i telj sko te lo, da bi ga uve la u igru zna ko va i da bi te zna ko ve pod vrg nu la re-in ter pre ta ci ja ma i re-de fi ni sa nju, no voj pre zen ta ci ji ili re-pre zen ta ci ji. Taj po stu pak is klju u je mo gu nost da se an ga ma nu i pro jek tu po nu di ne pri ko sno ve na ili za tvo re na struk tu ra bi lo fi lo zof ske bi lo ide o lo ke dog me. Ali, ta ko e, on is klju u je mo gu nost da im se po nu di lo e bes ko na na struk tu ra no vog-kao-uvek. Raz-uve ra va ju i vre me ne umet no sti je svo je vr sno za la ga nje gest sa (ili: in ter ven ci ja, an ga man) ko je raz mi lja o se bi i, pri tom, in si sti ra na pi ta nju o za lo gu i ulo gu. Upit nost toj umet no sti ni je vi e tu a. Za to ona pi ta o sve mu i o sop stve noj le gi tim no sti ko ja se i i ta va u klju u ge ne a lo gi je i kri ti ke vla sti tog po re kla, tra ga, vla sti tog tek sta me u tek sto vi ma.
230
231
VI ENJA
UDC 2-5 398
Lji lja na Pe i kan-Lju ta no vi, No vi Sad
drevna obrednost i elementi likovnosti

Struk tu ra prostora i njene konkretizacije u junoslovenskim i balkanskim obredima, re flek to va nje struk tu re makrokosmosa u socijalnom, religijskom i emotivnom mikrokosmosu jedinke, kao i odnosi izmeu ulno-konkretne forme ob re da, pe sni kih sli ka i nji ho vih du bin skih znaenja pred sta vlja ju do da nas i vi in spi ra tiv ni im puls ni za umet no sti, od umet no sti re i, pre ko te a tra, do naj ra zli i ti jih ob li ka li kov nog iz ra a va nja. Pri tom do la zi do re se man ti za ci je i de se man ti za ci je drev nog ob red nog sup stra ta, ali i do nje go vih estet ski i zna enj ski pro duk tiv nih re vi ta li za ci ja. Obred, kao slo e na sinkretika manifestacija verovanja izvesne zajednice: radnjom, govorom, gestovima, poezijom, plesom, muzikom, maskiranjem ili kostimiranjem te, vi e od sve ga, nji ho vom ce li nom, u sve tu mo der ne umet no sti na nov na in re vi ta li zu je ele men te vla sti te ko mu ni ka ci je sa sve tim. Dogaaji koji imaju odsudnu vanost za ivot jedinke, porodine i socijalne zajednice, sve ti i no vi pra stva ra nja, ili bitna zbivanja u prirodi, po put sezonskog umiranja i ponovnog raanja prirode ko je oponaa i ponavlja ob red na prak sa drevnih za jed ni ca, oi vlja va ju u sve tu mo der ne umet no sti, pre sve ga u onom pro sto ru u ko jem se ona ostva ru je kao sin kre ti ni mul ti kul tur ni in. Slo e na li kov nost tra di ci o nal ne ob red ne prak se kao ul no-kon kret nog ote lo vlje nja o ve ko vog ha i po i ma nja sve ta do da nas osta vlja svoj du i vi oti sak, iako se ko do vi me nja ju i gu be svo je zna e nje. Cr ve nim oki e na gra na, ko ja se sta vlja na ro go ve no vo i zgra e ne ku e, u va svo ju upe a tlji vu vi zu el nost bez ob zi ra na pri ro du i osve e nost mo ti va zbog ko jih je po dig nu ta. Ona u spo ju sa kr vlju i vo ti nje ko ja se r tvu je na te me lju do da na njih da na za tit ni kim sim bo li ma i vot no sti, kr vlju, ze le ni lom, cr ve ni lom, ogla a va, osve u je i ti ti gra ni ce i vot nog pro sto ra (Pe i kan-Lju ta no vi, 2007: 226-234).
232
VI ENJA
Sa mim kra jem 20. ve ka, na de po ni ja ma i sme tli ti ma u svetom i neistom prostoru granice la no vi Ledarta ve zi va li su se i omotavali crvenom tra kom. Ova nit mogla bi bi ti analogna onim ma gij skim komadima crvene pree, plat na, po ja se vi ma i po vo ji ma koji su u tra di ci o nal nim slo ven skim i bal kan skim kul tu ra ma ovijani oko postelje porodilje, sta vlja ni na ka pi ju, pa sti ru u to r bu i go ve e tu oko ro ga pri li kom pr vog iz go na sto ke, ve zi va ni u gri vu drebetu, oko ru ke de te tu, skri va ni pod ne ve stin sko ru ho, da bi svo jim i vo to dav nim cr ve ni lom ogra ni i li i za titili od uroka i zla (o r e vi, 1985: 161-163; Slo ven ska mi to lo gi ja: 433-434). Isto vre me no, ova le dar tov ska cr ve na nit no si la je i ne ka no va, za stra u ju a zna e nja. Re ci mo, opomenu da nas krvavi trag rata sve povezuje u ne i sto klup ko. Ova no va nit ni je ti ti la od uro ka i zla, ne go je bi la sli ni ja onoj crvenoj tra ci kojom se uzimala mera preminulome. Pod se a la je da je smrt svuda oko nas: kr va vo ljud sko umi ra nje u ko lo ple tu gra an skog ra ta i smrt pri ro de, oli e na u cr nim vo da ma vin an ske de po ni je iz lo e nim na pro da ju u luk su znoj pro dav ni ci su ve ni ra u cen tru Beo gra da. Mo da je ta le dar tov ska nit, ipak, bi la naj sli ni ja onoj cr ve noj pre i kojom je drev na bajalica merila bolesnika i pravila od nje krug kroz koji se on provlaio, si mu li u i novo, zdravo i oieno roenje? Ka ko god da je ras pli e mo, gu sta slo je vi tost, ne raz mr si va slo e nost tog zna ka, vr sto nas po ve zu je sa sve tom drev ne ob red no sti i ma gi je, slu te i isto vre me no sve tost i mo umet ni kog i na i iro ni no se po i gra va ju i nje go vom ma r gi na li zo va no u i stvar nom i sim bo li kom spu ta no u. Ta frag men tar na, za go net na, am bi va lent na ob red nost, ko ja is tra ja va do na eg vre me na, ima svo je ko re ne u sa mim za e ci ma ljud ske kul tu re. Tako se pretpostavlja da su kalendarske obredne pesme sto ri ma iz vo di le i pe va le (a one su se na ovim pro sve do 70-ih go di na 20. ve ka Ne delj ko vi, 1990) kao vrsta nastale jo u doba neolita (izmeu 9000.
233
kria i ustanovi 7000. godine p.n.e.), u vreme ot da je prelazak na zemljoljenja zemljoradnje, ka radnju primorao prvobitnog oveka da usavri tehniku raunanja vremena, da se stvar no i sim bo li ki okre ne sun cu, po to do ta da nje raunanje vre me na na osnovu meseevog kalendara nije vie bi lo dovoljno precizno da obez bedi dobar prinos biljaka (Eli ja de/Eli a de, 1991). Mo da su ve ta da bi le za e te one ob red ne va tre ko je se oko solsticija i pro le ne ravnodnevice lo e sve do da na njeg vre me na, po dr a va ju i i ogle da ju i sun ce: u sja ju og nja, u kru gu ko la, u za tvo re no sti ven ca... Onog istog ven i a od ivanj skog u tog cve a ko ji do da nas ka i mo na do vrat ke. Mo da je ve ta da za e ta sli ka mla dog bo ga ve ge ta ci je ko ji sti e po sle zim ske krat ko dne vi ce no se i gu ku zla ta (Srp ske na rod ne pje sme V: 198) kojom pozlauje i blagosilja dom. U bo i nim i ko le dar skim pesmama, ko je se me u Slo ve ni ma be le e tek od 19. ve ka, ima i jasnih naznaka da je odi sta re o ponovnom roenju mladog sunca: Bo o ide uz uli cu, te se ve se li, Pred njim ide arko sunce, te mu svijetli... ske na rod ne pje sme V: 196) (Srp ili jo ne po sred ni je iz re e no: Granu sunce iz brda, Veselo, veselo! go Boo, Nije sunce ne Koledo, koledo! (Srp ske na rod ne pje sme V: 187) Simboliku svetlosti moemo prepoznati i u sli ci Boia koji se penje k vr hu, / na srebrnu guv nu (Srp ske na rod ne pje sme V: 209), a ona je svu da pra e na i oso be nim struk tu ri ra njem pro sto ra: bo an sko do la zi iz da le ka, pre ko vo de, s br da, ili do la zi od o zgo ili se kre e na vi e, no se i sve tlost i
VI ENJA
bla go slov ote lo vlje ne u bo ji sja ju tek stu ri po zna tih ma te ri ja, ili za go net na, neo d re e na opred me e nja ap strakt nih poj mo va. Bo i u pe smi ta ko no si igru za po ja som, ili ki tu zdra vlja i ve se lja, mi ra i po god be... U pra dav nim vre me ni ma u ko ji ma su za e ti ze mljo rad ni ki ob re di plod no sti javljaju se i mitovi o poreklu zemljoradnje i pojavi jestivih biljaka1, ili o dobijanju semena itarica2, a analogno sa semenom koje umire da bi ivelo zainju se, kao jedna od najznaajnijih mit skih tema, mitovi o bogovima koji umi ru da bi oiveli po put Ado ni sa ( I: 47-48), Ozirisa ( II: 267-268) ili Tamuza ( II: 491). Ni su bez raz lo ga tra gi ni lju bav ni ci bo gi nje Itar isto vre me no ba to va ni i oni iz i jih te la na sta ju bilj ke (Gil ga me), po put bi lja, oni deo svog i vot nog ci klu sa pro vo de pod ze mljom, vas kr sa va ju i pe ri o di no. Mi r a Eli ja de ka e: Zemljoradnike kulture su razvile ono to bi se moglo nazvati kosmika religija, po to je tu religiozna delatnost koncentrisana oko sredinje misterije periodinog obnavljanja Sveta (Eli ja de, 1991: 41). Delovi duhovne graevine neolita, istie on, sauvani su rasuti u tradicijama seljakih dru tava (Eli ja de, 1991: 49). Isto vre me no, oni su do da nas ou va ni u oso be noj li kov no sti drev nih ko do va i sta rih ob re da. Na rav no, kao sva usmena tra di ci ja, i ove pesme i ob re di u ko ji ma su na sta le sa dr e slojeve razliite starosti: od onih koji ih direk tno vezuju za drevna prehrianska verovanja i arhaine predstave iz mit ske prolosti, preko tragova hristijanizacije, do onih u kojima se gu bi i zamagljuje veza s obredom, a pe sme prelaze u ljubavnu li ri ku ili, ponekad, u deju igru i folklor. La ste pro la ste, za one ko ji jo
1 Pro i ren je mit o na stan ku je sti ve bilj ke i nje nih plo do va od te la ubi je nog i ras ko ma da nog bo an stva, to ih i ni sve tim. 2 Njih ju nak do no si lac ci vi li za ci je kra de na ne bu.
pam te jed no stav nu igru, je su de ja ra zo no da. Jo iz me u dva svet ska ra ta to je bio deo slo e nih us kr njih ob re da. Na uglu Do si te je ve i Cvi ji e ve ovu igru pro vla e nja i hva ta nja, i ji tekst aso ci ra ve nje nje i oze le nja va nje go re, igra li su mom ci i de voj ke do zre li za brak, u va ju i u pro vla e nju igra a kroz krug ru ku na go ve taj sta rog ob re da plod no sti u ko jem se pre pli u lju bav ni in i ra a nje i pre po ra a nje sve ta. Ta pre po ra a ju a i ob na vlja ju a ob red nost te sno je po ve za na s oso be nim po i ma njem fe no me na pro sto ra. Uop te uzev, prostor u usmenim pesmama, prozi i predanju (kao, uostalom, i u pisanoj knjievnosti) predstavljen je kao skup pojedinih objekata koji imaju vlastita imena (Lotman Uspenski, 1979: 367), i po tom kolanom karak teru i sposobnosti da modeluje neprostorne (semantike i vrednosne) odnose (Lotman Uspenski, 1979: 367; Lot man, 1976: 288) on je analogan specifinom mit skom shvatanju prostora. To je strukt urirani, nehomogeni, nekontinuirani prostor (Elijade, 1986: 61-63), suprotan apsolutnom matematikom prostoru, shvaenom kao homogeni, izotropni, neogranieni kontinuum (Ma la en ci klo pe di ja Pro sve ta III: 106-107).3 Ovaj segmentirani, nehomogeni prostor bitno se razlikuje i od profanog iskus tva prostora u kojem 'taka oslonca' nema vie jedinstveni ontolo ki status (Elijade, 1986: 63), nego se menja, javlja i nestaje prema potrebama svakodnevice, i u kojem se kao jaka mesta izdvajaju samo sveta mesta privatnog univerzuma (Elijade, 1986: 63). Nasuprot ovom su tin ski profanom prostoru koji naseljava moderni ovek, u kojem i dalje ima segmenata svetog i neistog prostora, ali oni ni su
3 Ap so lut ni, ma te ma ti ki pro stor de fi ni e se kao ide al na sre di na ko ja je uz to jo i ho mo ge na (tj. nje ni de lo vi se ne mo gu kva li ta tiv no raz li ko va ti me u so bom), kon ti nu i ra na, izo trop na (svi nje ni prav ci ima ju ista svoj stva) i neo gra ni e na (Ma la en ci klo pe di ja Pro sve ta, III: 106-107).
234
VI ENJA
op ti, ni su iskus tvo kolek tiva tradicionalno poimanje prostora vrsto je strukt urirano, zasnovano je na ni zu binarnih opozicija, koje fiksiraju prostorne, ali i neprostorne kvalitete: goredole, levo desno, velikomalo, horizontalnovertikalno, istoneisto, ljudskoneljudsko, svetoprofano. Uz izvesne razlike, veina prostora u tradicionalnoj kul tu ri ima niz zajednikih odlika. Ako ih predstavimo u obliku renika, tj. spiska odgovarajuih leksema (na primer, reka, more, jezero, planina, drvo, gora, peina, kamen, izvor, polje, grad), oni gotovo da gube sopstveno, konkretno leksiko znaenje i dobijaju znaenje i odgovarajue nove valentnosti u okviru nekog zatvorenog, vrsto organizovanog sistema (Civjan, 1982: 68). Odnosno, ostaju ono to jesu, ali istovremeno dobijaju i sasvim nova znaenja. Tako se granica izmeu ovog i onog sveta prevashodno predstavlja kao voda (reka, more, jezero), a onaj, dru gi svet, oli en je uglavnom u prostorima gore (planine, ume, kamena), spilje (pe tere, jame), te u korenu drveta. Ove prostore, istovremeno, naseljavaju ambivalentna neljudska i nadljudska bia, bia posrednici izmeu ovog i onog sveta. Time se i u prostornom kodu potvruje njihova dvostruka priroda posrednika izmeu ovog i onog sveta; zemlje i neba; enskog i mu kog; vode i vatre, izmeu ljudskog i ivotinj skog, ljudskog i demonskog (nad-ljudskog). Zmaj junak srpske usmene epike raa se obeleen svojom osobenom polimorfnou: on i jeste i nije ljudsko bie (nije edo no udo golemo), na njemu je bi kose vuije i zmajevo kolo pod pazuhom, na bedri mu sablja upisana, krvava no dvojstvo medimu ruka do ramena apstrakt jatora izraeno je u domenu vizuelnog, dobilo je svoj ul ni, telesni izraz. Po tom pretakanju duha u telo i tela u duh jezik drevnog mita pribliava se unekoliko jeziku moderne umetnosti, pa, rekla bih, svake umetnosti.
235
Granini prostori i prostor onog sveta mogu ti opevani kao stanit e demona medijatora i kao bi u re, prostori u kojem oni deluju. Kada je o stanit onda se, analogno odnosu junaka prema gradu/ ku i, i ovde uspostavlja sut inska veza, pa i identinost koja ot kriva da nije re samo o obitavali tu nego i o delu njihove materijalne manifestacije, o otelovljenju su tin skih svojstava ovih bia (eoa-oa, 1992: 56). Tako voda u svojim najrazliitijim vidovima reka, more, jezero, izvor, bunar moe vr i ti funkciju granine vode, one koja obeleava i uva granicu sveta i vih i sveta mr tvih. U mit skom poimanju sveta: Put u drugo carstvo prolazi kroz zmajevu gu bi cu i preko vode kao i kroz vodu, i kasnije po vodi (Prop, 1990: 400), ovo dvojstvo udovi ta gutaa i vode ouvano je i u li ku kita koji guta Jonu. Tako more, reka ili jezero i bia koja u njima ive u tradicionalnim predstavama o struk tu ri sveta dele ovaj svet od onoga, uvajui, esto, plodove, zlatnu granu ili zlatno cvee udesnog drveta, koje moe dobaviti samo junak obdaren natprirodnim svojstvima ili natprirodnim pomagaima (Li, 1983: 123; Deteli, 1992: 94, 97-98). Kao mesto dodira i razdvajanja sveta i vih i sveta mr tvih, ove vode su izrazito ambivalentne. One poseduju svojstva i jednog i drugog sveta (Li, 1983: 123), postaju paradoksalno mesto gde oni meusobno op te (Elijade, 1986: 63), i zato mogu s ljudskog stanovit a imati i pozitivno i negativno dejstvo. Svaki kontakt s mutnom, nedeljnom, sinonom vodom koban je po ljudsko bie. Izvor te opasnosti ti jeste upravo voda. Njena htonska priroda moe bi 4 naglaena neistoom (mutna voda) i htonskim biima koja u njoj ive, poput zmije ili stonoge. Ova mutna voda je, po svojoj neistoti, dejstvu
4 Du na va je i po se bi mut na, / Mo gla bi ti sre u po mu ti ti (Hr vat ske na rod ne pje sme I/1: 521, ko men tar uz pe sme 32, 33, 34).
VI ENJA
i posledicama koje njeno ispijanje ima za ljudsko bie, direk tno povezana s donjim svetom: ...Podzemne vode su crne (...). Mutna je (...) htonska voda koja izvire iz zemlje kao manifestacija boje kazne za teak greh... (Deteli, 1992: 88). ovek moe bi ti ugroen i ispijanjem bilo koje vode koja je zahvaena u nevreme, nou, u nedelju ili je ustajala (Karanovi Peikan, 1994: 20-21). Ta mutna, snona, nedela ka, trigodinja voda javlja se kao specifian hronotop, u kojem se izvor mogui ulaz u donji svet povezuje sa izvesnim graninim segmentima vremena (no, praznik) koji ostaju nepokriveni svakodnevnom dru tvenom delatnou (Brati, 1993: 16). Viestruke i sloene veze demona medijatora s vodom, po svoj pri li ci, proistiu iz univerzalno rasprostranjenih i veoma arhainih predstava o zmaju / dinovskoj zmiji kao olienju i gospodaru voda. Zmaj, vodeni car (Prop, 1990: 331), vezuje se za vodu kao naelo i podlogu stvaranja i plodnosti, ali i za vodu kao stihiju koja simbolie regresiju u praformalno (Elijade, 1986: 123), to je u skladu i s njegovom ambivalentnom prirodom i s njegovom ulogom medijatora izmeu ivota i smr ti. Zmaj i njemu srodna bia (ala, adaja, zmija) gospodare tako atmosferskom vodom, izvorima, jezerima i renim tokovima, vrei ulogu kiodavca. Tu moemo traiti i duboku sugestivnost neega to bi se, na pr vi pogled, moglo doiveti kao puka dosetk a, poput umetnike manipulacije su tin ski nepostojanim materijalom kakav je led. Nastao iz vode, on je za ledartovce zadrao njenu iskonsku mit sku i magijsku ambivalentnost. Ako voda jeste izvor svekolikog raanja, led se ovde moe javiti kao sli, snove san o ouvanju, ono to e predmete, mi sauvati nepokvarene, nenaruene i iste za neko budue vreme, poput klice. Istovremeno, voda je i tenja i regresije, pa i led ne samo da uva stihija uni nego i uni tava. On se moe posmatrati i kao metafora i utelovljenje konane kataklizme. I u mi-
kro kataklizmi koju su oblikovali ledartovci, svaki uti predmet, svaki znak i oblik, postavljao je zamrzn teg smisla. pitanje vlastitog i op U graninom vremenu, u poslednjoj deceniji milenijuma, umet nik se svesno izme ta na marginu, u granini prostor koji je u tradicionalnoj kul tu ri pripadao magiji. To mo gu bi ti podrumi, raskra, smetlit a. Od ba e ni pred me ti po tro a kog dru tva do bi ja ju nov smi sao i no va zna e nja: kao amajlije, kao opomena, kao sla ba ka ko tva u bu ji ci vre me na, vre men ska kap su la ko ja u va i pam ti je dan od mno gih tre nu ta ka. Pored prividno apsolutnog pripadanja svome vremenu, oni uspostavljaju vremensku, istorijsku osu, preispituju drevni kod i daju mu nova znaenja. Isto vre me no upra vo po oso be noj neo dr e e no sti, igri iz me u sna ne vi zu el ne upe a tlji vo sti i su tin ske neo d re e no sti ovih sli ka ko je se ob li ku ju pred na im unu tra njim oi ma, ovo bi mo gla bi ti i oso be na ri zni ca vi e ko do va ne e go sli ka, ali ne ret ko i pu to kaz za raz um va nje du bin skih zna e nja pri vid no jed no stav nih bi a, pred me ta, po ja va, i vo tvor ni iz vor no ve za go net no sti sve ta.
LITERATURA
1. eoa-oa, : , , , 1992. 2. Bra ti, Do bri la: Glu vo do ba. Pred sta ve o no i u na rod noj re li gi ji Sr ba, Be o grad, Pla to, 1993. 3. Gil ga me : su mer sko-akad ski ep o Gil ga me u, pre veo i pri re dio Ma r ko Vi i, Be o grad, Dra ga ni, 2006. 4. Deteli, Mi r ja na: Mit ski pro stor i epi ka, Be og rad, Srp ska aka de mi ja na u ka i umet no sti Autor ska iz da va ka za dru ga Do si je, 1992. 5. o r e vi, Ti ho mir R.: Zle oi u ve ro va nju Ju nih Slo ve na, pri re dio i po go vor na pi sao Lju bin ko Ra den ko vi, Be o grad, Pro sve ta, 1985.
236
VI ENJA
6. Elijade, Mi r a: Sve to i pro fa no, s fran cu skog pre veo Zo ran Sto ja no vi, pred go vor (Ar haj ski o vek i mit) Sre ten Ma ri, No vi Sad, Knji ev na za jed ni ca No vog Sa da, 1986. 7. Eli ja de, Mi r a de (Mi r cea Eli a de): Isto ri ja ve ro va nja i re li gij skih ide ja I (Od ka me nog do ba do Ele u sin skih mi ste ri ja), pre ve la Bi lja na Lu ki, Be og rad, Pro sve ta, 1991. 8. Karanovi, Zo ja i Lji lja na Pe i kan-Lju ta no vi: Po slo vi i da ni srp ske pe sni ke tra di ci je, No vi Sad, Sve to vi, 1994. 9. Li, Ed mund: Kul tu ra i ko mu ni ka ci ja. Lo gi ka po ve zi va nja sim bo la. Uvod u pri me nu struk tu ra li sti ke ana li ze u so ci jal noj an tro po lo gi ji, pre veo s en gle skog Bo ris Hlebc, Be o grad, Pro sve ta, 1983. 10. Lot tu ra umet ni kog tek sta, pre man, Ju rij M.: Struk vod i po go vor No vi ca Pet ko vi, Be o grad, No lit, 1976. 11. Lotman, Jurij M. i Boris A. Uspenski: Mit ime- kultura, preveo Novica Petkovi, Be o grad, Trei program, leto 1979: 361-382. 12. Ma la en ci klo pe di ja Pro sve ta: op ta en ci klo pe di ja, knj. 3 (Po-), Be o grad, Pro sve ta, 1986. 13. . , . . , , , 1994. 14. Ne delj ko vi, Mi le: Godinji obiaji u Srba, Beograd, Vuk Karadi, 1990.
15. Pe i kan-Lju ta no vi, Lji lja na: Obi a ji ve za ni za iz grad nju te me lja i po kri va nje ku e kod sta nov ni ka Kli se, Sta na ja se lo za pa li. Ogle di o usme noj knji ev no sti, No vi Sad, DOO Dnev nik No vi ne i a so pi si, 2007: 226-234. 16. Prop, Vla di mir Ja ko vlje vi: Hi sto rij ski ko ri je ni baj ke, pre ve la Vi da Fla ker, Sa ra je vo, Svje tlost, 1990. 17. Slo ven ska mi to lo gi ja. En ci klo pe dij ski re nik, re dak to ri Sve tla na M. Tol stoj i Lju bin ko Ra den ko vi, Be og rad, Zep ter Bo ok Wo rld, 2001: 433-434 Po jas. 18. Srpske narodne pjesme I, sku pio ih i na svi jet iz dao Vuk Stefanovi Karadi, Knjiga prva, u kojoj su razline enske pjesme, Be 1841. Sabrana dela Vuka Karadia, priredio Vladan Nedi, Beograd, Pro sve ta, 1975. 19. Srp ske na rod ne pje sme V, sku pio ih i na svi jet iz dao Vuk Stef. Ka ga pe ta u ko joj su raz li ne en ra di, Knji ske pje sme, pri re dio Ljub. Sto ja no vi, Bi o grad, Dr av no iz da nje, 1898. 20. Hr vat ske na rod ne pje sme I/1, odio pr na ke pje vi, Ju sme, knji ga pr va, ure di li dr Ivan Broz i dr Stje pan Bo sa nac, Za greb, Ma ti ca hr vat ska, 1896. 21. Civjan, Ta tja na: Se man ti ka pro stor nih i vre men skih po ka za te lja, s ru skog pre ve la Rad mi la Me a nin, Ras kov nik, Be rad 1982, god. IX, br. 31: 95-102. og
237
VI ENJA
UDC 75(497.11:439)"1896/1942"
Sa va Ste pa nov, No vi Sad
ka r di nal ne ta ke srp sko-ma ar skih umet ni kih od no sa (1896-1942)

Umet ni ka ko lo ni ja u Na ba nji u ogle da lu srp sko-maar skih sli kar skih ve za i uti ca ja Umet ni ke srp sko-ma ar ske ve ze, ostva ri va ne to kom vre me na pre kret ni ce de vet na e stog i dva de se tog ve ka pa sve do sre di ne pro log sto le a, ve o ma su di na mi ne, bo ga te i plo do tvor ne. Na sa mom kra ju de vet na e stog ve ka austro u gar ska mo nar hi ja je iz u zet no sna na po li ti ka kon glo me ra ci ja u ko joj se od vi ja pro ces si stem skog pre o bra a va nja od bi ro krat ski bes pre kor no ure e nog fe u da li zma ka bu r o a skom in du strij skom dru tvu. Si ste mat ski i plan ski se spr o vo di in du stri ja li za ci ja austro u gar skog dru tva, ka ko u austrij skim re gi ja ma (oko li na Be a, alp ski kraj, Bo he mi ja - da na nja e ka) ta ko i u cen tral noj i se ver noj Ma ar skoj, te u ka r pat skoj obla sti. U toj tran zi ci ji Voj vo di na osta je do mi nant no po ljo pri vred ni re gion ali je i tu za et blag ali vi dljiv pro ces in du stri ja li za ci je i svo je vr sne mo der ni za ci je i po va ro e nja... Voj vo an ska pro stran stva su pre mre e na e lje zni kom pru gom te su usta no vlje ni prav ci Bu dim pe ta No vi Sad - Ze mun, Ki kin da - Ve li ki Be ke rek (1882-83) ta ko da sko ro sva voj vo an ska pod ru ja ima ju ve zu sa Bu dim pe tom. Pre ko Su bo ti ce i Som bo ra jo ra ni je je po sto jao pri klju ak na du gu pru gu za Evr o pu ko ji je vo dio pre ko Tr sta, a ubr zo su pre ko No vog Sa da i Be o gra da kre nu li vo zo vi za Istam bul... Da ka ko, e lje zni ka mre a znat no oja a va i raz vi ja pri vre du, me nja iz gled voj vo an skih gra do va... Do kra ja de vet na e stog ve ka oja a e i do ma i ka pi tal, uz di i e se sloj ari sto kra ta, ve le po sed ni ka i po to ma ka ne ka da njih ple mi a do bro uhle blje nih u voj sci, ad mi ni stra ci ji, mi ni star stvi ma, vr sto oslo nje nih na re zul ta te ra da jef ti ne rad ne sna ge mno go broj nih be ze mlja a... U ta kvoj at mos fe ri u Voj vo di ni svo ju umet ni ku afir ma ci ju ostva ru ju umet ni ci vi so kih aka dem skih sli kar skih stan dar da ko ji za do vo lja va ju ukus no vo stvo re nog gra an skog slo ja po put Pa
238
VI ENJA
je Jo va no vi a iz Vr ca, Uro a Pre di a iz Or lo va ta, Tan Mo ra iz Be e ja, o r a Kr sti a iz Ka nji e, Fe ren ca Aj zen hu ta iz Ba ke Pa lan ke... U re gi o nu se, i ni se, sve to po ka za lo na ve li koj i ta da va noj Mi le ni jum skoj iz lo bi odr a noj od 2. ma ja do 3. no vem bra 1896. u Bu dim pe ti. Ova gran di o zna ma ni fe sta ci ja je tre ba lo da uka e na sna e nje ma ar skog im pe ri ja li zma ko ji na sta je pre o bra a jem fe o u dal no-agrar nog dru tva u na ci o nal no bu r a sko ka pi ta li sti ko in du strij sko dru tvo. U po stav ci us po sta vlje noj po obra scu ta da po pu lar nih svet skih lo bi ko ji ma se zbir no pre zen to va la pro iz vod na, iz dru tve na, kul tur na i umet ni ka pro duk ci ja sli kar stvom se po tvr i va la eta ti sti ko-mo nar hi sti ka mo ilu stra ci jom zna aj nih i pri god nih epi zo da iz isto ri je na ro da uklju e nih u mo nar hij ski sklop. U vre me nu iz uz et ne po pu lar no sti isto rij skog sli kar stva bu dim pe tan skom mi le ni jum skom iz lo bom do mi ni ra ugled ni ma ar ski sli kar u la Ben cur, re pre zen ta tiv ni ak ter tzv. po zo ri nog re a li zma a u po stav ci su, shod no tom kon cep tu, iz voj vo an skog pod ne blja uglav nom za stu plje ni sli ka ri aka dem skog re a li zma, pri pad ni ci ra znih na ci o nal no sti: Ne mac Franc Aj zen hut iz la e mo nu ku kod Sen te, Sr men tal nu Bit bin Pa vle Jo va no vi se pred sta vlja kult nom kom po zi ci jom Se o ba Sr ba se ni jem a r no je vi em, a Pal Va pod Ar go, ma ar ski sli kar iz Pe te, pre zen tu je sli ku Ba nat ske spa hi je de fi lu ju pred ca rem Fra njom Jo si fom I, ko ju je na sli kao u Ve li kom Be ke re ku, i to u spe ci jal no za tu pri li ku na zi da nom ate ljeu sa sta kle nim kro vom i dnev nim sve tlom... Sli na si tu a ci ja se po na vlja i na ve li koj Svet skoj iz lo bi u Pa ri zu 1900. go di ne, u spe ci jal no sa gra e nom srp skom pa vi ljo nu. I ta mo je ce lo kup ni uti sak usme ren ka afir ma ci ji ide je na ci o nal nog od vi zan tij skog iz gle da ar hi tek tu re, pre ko et no graf skog ka rak te ra eks po na ta, pa sve do, za tu pri li ku na sli ka nih, sli ka Pa je Jo va no vi a ra Du a na, Ma la zak Kru ni sa nje ca r ka Mu ra ta Do ra Du a na u Du brov nik, o ca r a Kr sti a Pad Sta
239
la a i Ri ste Vu ka no vi a Da tu ra hij ske r tve, te skulp o r a Jo va no vi a Ko tra Ubav sov ski spo me nik i Pe ki a Ta ski Or ga ni za ci o ni od bor kov ski usta nak. Srp je na sto jao da Kra lje vi nu Sr bi ju pred sta vi do ga a ji ma iz na ci o nal ne pro lo sti, sli ka ma i skulp tu ra ma ko je se mo gu shva ti ti kao svo je vr sne vi zu el ne iz ja ve o na ci o nal nom iden ti te tu. Na av i se u Pa ri zu, umet ni kom cen tru epo he, pa vi ljo ni sa pe ri fe ri je, iako elj ni sme lih no vo ta ri ja, od lu u ju se da osta nu u okvi ri ma tra di ci je: ogra ni e ne i ana hro ne ali 1 do bro po zna te te ri to ri je. No, bi lo je ve po sve oi gled no da su to bi li po sled nji tr za ji str o gog aka dem skog re a li zma, te da se ra a njem no vog ve ka po ja vi la po tre ba za no vim i mo der ni jim iz ra zi ma u umet no sti. Taj pro ces mo der ni za ci je do no si vi dlji ve pro me ne: sla bi uti caj be ke aka de mi je a sa njom i spe ci fi nog kon cep ta isto rij skog sli kar stva. Mla di umet ni ci iz na ih kra je va sve vi e se in te re su ju za ko le u dru gim sre di na ma: ve je zna aj no oja ao zov Min hen ske aka de mi je i ve o ma po pu lar nih min hen skih sli kar skih ko la Ho lo i je ve (Hollsy Si mon, 18571918) osno va ne 1886. i Abe o ve (An ton Abe, 1862-1905) otvo re ne pet go di na ka sni je, 1891. go di ne... Min hen je pri hva tljiv, iz me u osta log jer je do no sio no vi duh bez dra sti nog od ri ca nja od tra di ci je, bez ra di kal nih ino va ci ja: po stup no su po nu e ne im pre si o ni sti ke no vi ne: ple ne ri zam, dnev na sve tlost, ja ka i i sta bo ja... Isto vre me no, za mi ri sao je i dah Pa ri za kao pr vog ve li kog cen tra svet ske umet no sti, oda kle do pi ru od je ci no vih kon ce pa ta se za ni zma, im pre si o ni zma, fo vi zma, ku bi zma te ra znih dru gih sli kar skih i ne sli kar skih eks pe ri me na ta. U ta da njoj srp skoj umet no sti ko ja se od vi ja la sred na ci o nal nih bo rb i i ra to va sve te ino va ci je e pro i bez ra di ka li zma, bi e skru e ne i bla ge, u pa tri jar hal nom, na rod nom okvi ru
1 Si mo na u pi: Te me i ide je mo der nog, u: Srp sko sli kar stvo 1900-1941: 20.
VI ENJA
a Pro ti lu cid no kon sta tu je da e mno gi ue sni ci pro ce sa mo der ni za ci je srp ske umet no sti svo je is ka ze neo e ki va no i dis kon ti nu i tet no me nja ti (Sa va u ma no vi sli kar na pret ka i po vrat ka) ili lo ka li zo va ti: Ko njo vi e se ve za ti za Voj vo di nu, Bi je li za Bo snu, Do bro vi i Job za Dal ma ci ju, Zo ra Pe tro vi za fol klor, fi gu re u na rod nim no nja ma... Da kle, pre kret ni ca de vet na e stog i dva de se tog ve ka afir mi sa la je nov po gled na svet i umet ni ko vi e nje ko je je usa gla e no sa mno go broj nim dru tve nim pro me na ma i na u nim do stig nu i ma. Im pre si o ni zam je ste naj zna aj ni ja umet ni ka po ja va tog vre me na jer je auten ti ni od raz no vog ur ba nog sen zi bi li te ta i po sle di ca uz na pre do va le teh ni ke i na u ke. Zbog to ga je in te re sant no sa gle da va ti pro tok no vih im pre si o ni sti kih ide ja od Pa ri za do dru gih umet ni kih cen ta ra i ma njih sre di na. Na rav no, te pro me ne ni su bi le vil dlji ve na bu dim pe tan skoj Mi le ni jum skoj iz lo bi 1896. go di ne ali nas Be la Du ran ci upu u je na in te re sant nu i nje ni cu da je me u mi le ni jum skim eks po na ja lis (Iz ti ma bi la i sli ka Ma let) ma ar skog sli ka ra Pa la Si njei Me r ea (Szinyei Me r se Pl, 1845-1920), na sli ka na jo to kom 1872-73. go di ne. Svo ju va ri ja ci ju do ru ka na tra vi ovaj sli kar je, bez di rekt nog ugle da nja na fran cu ski pred lo ak, na sli kao kao dva de set sed mo go di njak, sa jo uvek sve im se a nji ma na min hen sku Aka de mi ju i svog pro fe so ra Ka r la Pi lo ti ja, ko ji ga je upu i vao na sli ka nje u pri ro di. Iako ne za pa e na na Mi le ni jum skoj iz lo bi, ova sli ka e, vre me nom, do seg nu ti kult ni zna aj u ma ar skom sli kar stvu svo jim ne uo bi a je nim mo ti vom, efekt nim ple ne ri zmom, slo bod nim tre pe re njem po te za, iz van red nom igr om sve tla i ke, za no snim i so nim ko lo ri zmom. Njen autor sen Pal Si njei Me r e e, na sa mom kra ju de vet na e stog ve ka, po sta ti uzor mno go broj nim mla im bu dim pe tan skim sli ka ri ma ko je pred vo di i mon Ho lo i, umet nik ko ji je 1886. go di ne u Min he nu otvo rio svo ju sli kar sku ko lu i ste kao ugled mo der nog pe
da go ga. Pra vo sa Mi le ni jum ske iz lo be Ho lo i, sa jim biv im stu den ti ma i isto mi lje ni ci ma Ja no svo om To r mom (Thor ma Jnos, 1870-1937), Itva nom Re ti jem (Rti Istvn, 1872-1943), Ka ro ljom Fe ren ci jem (Fe renczy Kroly, 1862-1917), Be lom Iva nji Grin val dom (Ivnyi Grnvald Bla, 18671940), Oska rom Gla com (Glatz Oskr, 1872-1958) i jo ne kim sli ka ri ma od la zi u Na ba nju (da nas Ba ia Ma re, Ru mu ni ja) i tu po kre e u ve nu umet ni ku ko lo ni ju ko ja e bit no uti ca ti na prav ce raz vo ja ma ar skog sli kar stva ali i na sli kar stvo u tzv. ma ar skoj pro vin ci ji. Na rav no, sa nji ma je i - Pal Si njei Me r e. Na banj ska ko lo ni ja ne ma svoj pro gram ali Re ti na jed nom me stu za pi su je da je ple ne ri sti ko osve tlje nje bi la ve li ka no vi na. Ta ko su, to kom pr vih go di na de lo va nja u tu no vo o sno va nu ko lo ni ju ba kao i u ta da nje ma ar sko sli kar stvo - sti gli uti ca ji min hen ske at mos fe re, ba r bi zon skog pej za i zma, na tu ra li sti ko-im pre si o ni sti ki i se ce si o ni sti ki im pu lsi a re zul ta ti ostva re ni u ovoj ko lo ni ji su nje ne ue sni ke sve vi e uda lja va li od kon cep ta aka de mi zma. To uda lja va nje od aka de mi zma je, po sve mu su de i, bi lo pri met no i u ra du voj vo an skih sli ka ra ko ji su ra di li u Na ba nji. To kom 1906. go di ne me u ue sni ci ma pr vog ko lo nij skog sa zi va bio je Som bo rac Jo ef Ma li (Mly Jzsef, 1860-1901). Za hva lju ju i rod bin skoj ve zi sa i mo nom Ho lo i jem stu di rao je na min hen skoj aka de mi ji a po svoj pri li ci se zbog to ga na ao me u ue sni ci ma pre mi jer nog na banj skog sku pa. U Min he nu, po sle po ha a nja Ho lo i je ve ko le, pre la zi na Aka de mi ju kod pro fe so ra Gi zi sa (Gysis, ina e po re klom Grk) na od se ku na tur klas se. Zbog to ga je ovom ni ku sva ka ko od go va rao na banj ski ple ne ri umet sti ki kon cept. Uosta lom, po po vrat ku u Som bor, vra tiv i se ku i, usta lio se u gra du i tu je sli kao pre de le u som bor skom i su sed nim ata ri ma (...) a zna li su ga u u pa ni ji na oj svi, vo le li ga i ku po va li
240
VI ENJA
mu sli ke.2 Ta re e ni ca je zna aj na jer nas upu u je na sli ka ra i ji je kon cept po ve zan sa ple ne ri sti kim na i nom sli ka nja oi tom po sle di com na banj ske kon cep ci je... Ma li je na sli kao ve lik broj, uglav nom pej za nih, sli ka od 1896. do 1901. go di ne, ka da je umro. Iako je pre mi nuo ve u 41. go di ni, iz ve sno je da je Jo ef Ma li ostva rio od re e nu umet ni ku afir ma ci ju i ugled, o e mu sve do i po da tak da je ovom Som bor cu sa mo go di nu da na po sle smr ti, 1902. go di ne, u Bu dim pe ti pri re e na ve li ka post hum na re tro spek tiv na iz lo ba. Na a lost, osim dve sli ke u Grad skom mu ze ju, nje go vih ra do va vi e ne ma u Som bo ru ve ro vat no je naj ve i deo nje go vog opu sa po sle iz lo be ostao u Pe ti... Ba kao ni o Ma li ju, ne ma mno go po da ta ka ni o sli kar stvu i umet ni koj de lat no sti ba ko pa la na kog sli ka ra ig mon da Fi r sta (Frst Zsig mond) i Ve li ko be ke re a ni na Be le Ple hla (Plechl Bla), o ko ji ma ne ma fak to graf skih do ku me na ta a ko ji su na spi sku ue sni ka dru gog sa zi va ko lo ni je u Na ba nji 1907. go di ne. Ve ro vat no je ra na Na ba nja me u Voj vo a ni ma naj u be dlji vi je re zul ta te do seg nu la u sli ka ma An ta la trajt ma na (Stre it mann An tal, 1850-1918). Pre ci znog po da tka o nje go vom pr vom do la sku u ko lo ni ju ne ma. Me u tim, sli ka Uli ca u Fel e ba nji (1903), da nas u zbir ci Grad skog mu ze ja u Su bo ti ci, sve do i o umet ni ko voj sli kar skoj ak tiv no sti u na banj skom okru e nju. Uz to, ka rak te ri sti na tre pe ra vost ple ne ri sti kog sli kar stva po stig nu ta di na mi nim, krat kim na ma zi ma bo je je oso bi na bli ska na banj skom kon cep tu. Si gur no cr ta na i kom po no va na, sli ka je ko lo ri sti ki iz u zet no bo ga ta. trajt man je u toj sli ci, ba kao i u ne kim gim po zni jim ostva re nji ma, znao da us po sta vi dru je din stve nu ko lo ri sti ku at mos fe ru. Tim i dru gim svo jim sli ka ma trajt man je po tvr en kao ple ne ri
2 Iz ne kro lo ga ob ja vlje nog u li stu Ba ka, Som bor 1901, III, br. 22: 15.
sta, kao sli kar ko ji se ba vi sve tlom u sli ci na na in bli zak im pre si o ni sti ma. An tal trajt man je u Na ba nju od vo dio i svo je be ke re ke ue ni ke a me u nji ma su bi li Emil e nar (Zsnr Emil, 1884-1954), Jo ef Va r ko nji (Vrkony Jzsef, 1879-1938) i Je ne Va dler (W dler Jen, 1887-?), sa ko ji ma e osno va ti gru pu Be ke re kih im pre si o ni sta, ko ja svo ju pr vu iz lo bu pri re u je 1912. go di ne u svo me gra du; me u nji ma je bio i iz van red no ta len to va ni Re e No vak (Novk Rezs, 1883-1909)... Isto vre me no, u Su bo ti ci u tom pe ri o du de lu ju umet ni ci po put an do ra Ola ha (Olh Sndor, 1886-1966), Be le Fa r ka a (Fa r kas Bla, 19841941), Je le ne o vi (18791951), An ge le Ma ko vi (1883-1956) i Sti pa na Ko pi lo vi a (1877-1924); u Ba kom Pe tro vom se lu je Ar pad G. Ba la (Balzs G. Ar pad, 1887-1981); u Sen ti ve o ma in te re sant ni Eugen Pa sku (Pa scu Eugen / Paszk Jen, 1895-1948)... Svi ovi umet ni ci su oslo nje ni na Na ba nju - od la sci ma, ko lo va njem, is ku stvom, kon cep cij skim opre de lje njem. Svi oni e u toj ko lo ni ji do i u do dir sa ino va ci ja ma iz pa ri skog kru ga. Jer, ta ten den ci ja pre no e nja pa ri skih ak tu el no sti u Pe tu i Na ba nju na ro i to je ak tu el na od 1906. Te go di ne su u ko lo ni ji bo ra vi li i ra di li a ba Vil mo Pe rl rot (Pe rl rott Csa ba Vil mos, 1880-1955), du go go di nji pa ri ski ak An ri ja Ma ti sa (Ma tis se Hen ri, 1869-1954), te Be la Co bel (Czbel Bla, 1883-1976), sta ri lan, ko ji u Na ba nji pri re u je svo ju sa mo stal nu iz lo bu sli ka ko jom pred sta vlja svo je no vo fo vi sti ko opre de lje nje, ne po sred no po iz la ga nju sa fo vi sti ma na pa ri skom Je se njem sa lo nu 1905. go di ne. Ta ko je Co bel, ka ko to kon sta tu je Du ran ci, fo vi sti ki uz dr mao Na ba nju, iza zi va ju i po ja vu neo a (neo im pre si o ni sta) i do veo do ras ko la u do tad idi li noj na banj skoj za jed ni ci otvo riv i no vu stra ni cu ma ar skog sli kar stva. Le ta 1906. pri ka zao je Co bel svo je no ve sli ke iz Pa ri za, sli ke ko je su ve pred sta vlja le no vi stil, za pi su je Itvan Re ti, za pa a ju i je dan od naj zna
241
VI ENJA
aj ni jih do ga a ja u pro ce su mo der ni za ci je ma ar ske umet no sti po et kom dva de se tog ve ka. Jer, ve sle de e go di ne na sta vi e se pro ces ve li kog otva ra nja ma ar skog sli kar stva ka Evr o pi, na ro i to Pa ri zu: to kom 1907. go di ne Pe ta ni su mo gli da u po stav ci Pro le nog na ci o nal nog sa lo na vi de, iz me u osta log, pre ko 60 sli ka Po la Go ge na, da ui va ju u sli ka ma Van Go ga i Se za na! Jed na ve za sa Pa ri zom ve je bi la ostva re na: ta mo, 1905. go di ne, Pe rl rot ra di u Ma ti so voj umet ni koj ra di o ni ci, Co bel ima ugled me u fo vi sti ma, tu je i iz van red ni La jo Ti ha nji (Ti hanyi La jos) sa svo jim ta da se za ni sti kim ana li ti kim usme re njem, te jo ne ko li ci na sli ka ra ko ji e ta svo ja is ku stva ve sle de e go di ne pre ne ti u Na ba nju, do no se i no vo shva ta nje sli ke i sli kar stva, iza zi va ju i su ko be unu tar idi li ne na banj ske ple ne ri sti ko-im pre si o ni sti ke at mos fe re... To kom 1909. go di ne u Bu dim pe ti se osni va Dom umet no sti. Glav ni ini ci ja to ri fo r mi ra nja ove spe ci fi ne in sti tu ci je Ka rolj Ke rn tok i an dor Ci fer, te oko njih oku plje ni umet ni ci, elj ni su no vog i auten ti nog sli kar stva, po go to vu po sle ra da i ras pa da ta da kon zer va tiv nog kon cep ta Kru ga ma ar skih im pre si o ni sta i na tu ra li sta (fo r mi ra nog po sle su ko ba sa co be lov skim fo vi sti kim sta vo vi ma u Na ba nji to kom 1906. go di ne). Na sa mom kra ju te iste 1909. go di ne, 30. de cem bra, u Pe ti je otvo re na iz lo ba 3 no vo for mi ra ne gru pe Tra ga i (Keresk) ko ja e se ka sni je, ta ni je 1911. go di ne, pre i me no va ti u gru pu Osmo ri ca (Nyol cak), a ko ja je bi la oslo nje na na Se za na, pa e ta ko bi ti kom ple ti ra ne ve ze ta da njeg sa vre me nog ma ar skog sli kar stva sa ta da ak tu el nim evr op skim ten den ci ja ma...
3 U srp skom je zi ku po sto je dve ve r zi je na zi va ove gru pe. Du ran ci go vo ri o Tra ga i ma a Ma ri ja Cin do ri o Is tra i va i ma. U sva kom slu a ju ra di se o is toj gru pi umet ni ka osno va noj 1909. go di ne a i ji bi na slov tre ba lo da bu de funk ci o na lan u pri ka zi va nju od no sa pre ma umet no sti gru pe Osmo ri ce, ka ko e gla si ti nji ho vo no vo ime od 1911. go di ne
Da ka ko, sve te pro me ne pri me ti e i voj vo an ski sli ka ri, po naj vi e oni ko ji su bli ski Na ba nji. Naj i stak nu ti ji me u nji ma je Jo ef Pe han (Pechn Jzsef, 1875-1922). On je u na banj sku ko lo ni ju do speo 1908. go di ne, ka da su ta mo bo ra vi li ta da avan gard ni sli ka ri La jo Ti ha nji (Ti hanyi La jos, 1885-1935), an dor Ci fer (Zef fer Sndor, 18801962), Ge za Bo r ne mi sa (Bo r ne mis za Gza, 18841966) i ve po me nu ti Co bel i Pe rl rot. Na od re e ni na in Pe ha nu je Co bel po stao sli kar ski uzor. Ta ko e, Pe han iz u zet no po tu je i sli kar stvo La jo a ha nji ja. U Na ba nji on uvr u je pri ja telj stvo Ti sa Ci fe rom, sa ko jim se ka sni je go di na ma do pi su je i sa ra u je. Uosta lom, upra vo ga Ci fer oba ve ta va o ini ci ja ti vi za fo r mi ra nje Do ma umet no sti, i ji e 1909. go di ne Pe han bi ti lan-osni va. Uz to, Pe han e us pe ti, u me u vre me nu, da ot pu tu je na krat ko traj ni stu dij ski bo ra vak u Pa riz, a po sle tog is ku stva on za ku plju je ate lje u Bu dim pe ti. Se ce sij ski kom po zi cij ski i cr ta ki od je ci u nje go voj sli ci po sta ju di na mi ni ji, nje go vo sli kar stvo se pri bli i lo Co be lo vom te je raz i gra ni je, ge stu al ni je, ko e i akt II, 1912), a ja lo ri sti ki sna ni je (Le vlja se i se za ni sti ki kon struk ti vi sti ki uti caj, na ro i to u iz pa i ca ma (1912-13)... Oi u zet nim Ku gled no je da je Pe han je dan od onih voj vo an skih sli ka ra ko ji je, za hva lju ju i tom sud bin skom pre ple tu sa ma ar skim umet ni kim zbi va nji ma, me u pr vi ma u Voj vo di ni do speo do od re e nog pro ble ma ti zo va nja auto no mi je sli ke i nje nog za seb nog bi a. Sa ta kvim ostva re nji ma Pe han se ohra brio pa je kra jem 1912. go di ne pri re dio iz lo bu sa vi e od 100 sli ka, u or ga ni za ci ji Do ma umet ni ka.4 A upra vo po vo dom te svo je sa mo stal ne iz lo be pri re e ne u Bu dim pe ti i Vr ba su 1913. go di ne Pe han je sam na pi sao tekst u ka ta lo gu sa ka rak te ri sti nim na slo
4 Na sa mo stal noj iz lo bi sli ka Jo e fa Pe ha na gost je bio ma ar ski va jar Fe renc Me e i, ko ji je iz lo io pe tna e stak skulp tu ra.
242
VI ENJA
vom Ne ko li ko re i o mo der noj umet no sti. Iz me u osta log Pe han kon sta tu je: Raz vi tak mo der nog du io je o ha u svim prav ci ma na u ve ka da objek te ko ji ga okru u ju po sma tra ana li ti ki, da ih raz la e na i ni o ce, shva ti i sve de na su ti nu. Osnov na vred nost ni je ni ta dru go, no iz ve stan ri tam ko ji se odr a va kroz kon struk ci ju ob li ka, kom po zi ci ju 5 bo ja i sin te zu li ni ja. Oi to, Jo ef Pe han je do sto jan ta da ak tu el nih, ak avan gard nih pe tan skih zbi va nja i ten den ci ja, u pe ri o du od 1909. do 1913. go i di ne. Po sle to ga, sled i vot nih si tu ac ja - put u Sa ra je vo, mo bi li za ci ja 1915. u Su bo ti ci,6 bo ra vak u svoj stvu rat nog sli ka ra u Be og ra du, te ko na ni po vra tak u Vr bas - smi ru ju avan gar di sti ki ar u sli kar stvu Jo e fa Pe ha na. Po sle rat no vre me do no si no vu i dru ga i ju si tu ac i ju Pe han vi e ni je u sta nju da pre ko no ve dr av ne gra ni ce od la zi u svoj pe tan ski ate lje, svi nje go vi kon tak ti sa pe tan skim umet ni kim i vo tom su pre ki nu ti, one mo gu en je do dir sa zna aj nim iz lo ba ma ko je su pred sta vlja le ta da ak tu el ne evr op ske umet ni ke ten den ci je... Da ka ko, Na ba nja je i da lje oku plja la umet ni ke. Iako za ko lo ni ju vi e ni su ka rak te ri sti ne avan gar di sti ke pri e, is ku stva su i da lje dra go ce na. Go di ne 1918. u Na banj skoj ko lo ni ji, uz sta re voj vo an ske ue sni ke Euge na Pa skua i Ar pada G. Ba la a, po pr vi put bo ra ve i ra de Ivan Cve ja nov (1899-1931), Zo ra Pe tro vi (1894-1962) i Ivan Ra do vi (1984-1973). Naj ve ro vat ni je go di nu-dve pre njih, u Na ba nji je bo ra vio i Ivan Ta ba ko vi (18987 1977)... U to vre me Zo ra Pe tro vi i Ivan Ra do vi po zna ju umet ni ke pri li ke u Pe ti. Tu raz gle da ju mno go broj ne iz lo be, us po sta vlja ju kon tak te
5 Jo ef Pe han: Iz pred go vo ra u ka ta lo gu sa mo stal ne iz lo be, Vr bas, fe bru ar 1913. han je mo bi li san u Su bo ti ci. U voj sci se sre e sa su bo ti 6 Pe kim sli ka ri ma an do rom Ola hom i Pe te rom Kal ma nom te sa mla dim va ja rom Ka r lom Ba ra nji jem. 7 Be la Du ran ci: Na ba nja i Voj vo a ni, Li kov ni su sret, Su bo ti ca 1996: 16.
sa ma ar skim umet ni ci ma. Zo ra Pe tro vi stu di ra u Bu dim pe ti od 1915. do 1918. go di ne, Ra do vi od 1917. do 1920. go di ne. Obo je su stu den ti na bu dim pe tan skoj Aka de mi ji, kod istog pro fe so ra - Itva na Re ti ja. Ivan Ra do vi je bio, po oce na ma, ak naj u spe ni ji Re ti jev stu dent i upra vo zbog to ga mu je pro fe sor iz dej stvo vao nov a nu po mo za jed no me se ni bo ra vak u sli kar skoj ko lo ni ji u Na ba nji. Ka ko je to sam e sto is ti cao, Na banj ska ko lo ni ja ga je pri vla i la jo od nje go vih ra nih sli kar skih da na u Som bo ru. Ra do vi je bio iz u zet no za do vo ljan ko lo ni jom jer je ta mo vred no ra dio i upi jao sve oko se be, o e mu je go vo rio i Ivan Ta ba ko vi u jed nom svom raz go vo ru sa Be lom Du ran ci jem. Ple ne ri sti ki na in sli ka nja je Ra do vi u, u tom tre nut ku, oi gled no po go do vao. Osta li su mi u dra goj uspo me ni da ni u sli kar skoj ko lo ni ji u Na ba nji; i ra ni je sam i ve i u ba nat skim pro stran stvi ma vo leo pri ro du, ov de sam, me u tim, na io da je po u sma tram na je dan dru gi na in, da du blje ula zim u nje ne pre fi nje ne de ta lje. To se sva ka ko od ra zi lo na mo ja sli kar ska shva ta nja.8 Sli no Ra do vi u, Na banj ska ko lo ni ja je bi la zna aj no me sto i u raz vo ju sli kar stva Zo re Pe tro vi. U mo no graf skom tek stu o na oj is tak nu toj sli kar ki Ka ta ri na Pa vlo vi kon sta tu je: U sli kar skom r mi ra nju Zo re Pe tro vi ve li ku ulo gu od i grao je fo njen bo ra vak u sli kar skoj ko lo ni ji Na ba nja (1918) i uti caj nje nog pro fe so ra, ma ar skog im pre si o ni ste Itva na Re ti ja, a Mi ko u va ko vi je jo de cid ni ji u svo joj kon sta ta ci ji: Nje no ko lo va nje u Bu dim pe ti (1915-1918) i ra ni bo ra vak u Na ba nji (1918) su njen rad pre u sme ri li ka mo der ni zmu i eks pre siv nim ten den ci ja ma po sle im pre si o ni zma.9
8[8] (?): In ter vju sa sli ka rom Iva nom Ra do vi em, Po li ti ka, Be og rad, 10. ju na 1973. 9[9] Mi ko u va ko vi i Da r ko i mi i: Cen tral no e vrop ski aspek ti voj vo an skih avan gar di. Gra ni ni fe no me ni, fe no me ni gra ni ca. Ob ja vlje no u ka ta lo gu isto im e ne iz lo be, No vi Sad, Mu zej sa vre me ne li kov ne umet no sti, sep tem bar 2002.
243
VI ENJA
Ipak, naj u por ni ji voj vo an ski po ho di telj umet ni ke ko lo ni je Na ba nja sva ka ko je bio Ba la G. Ar pad. Jed na od naj in te re sant ni jih fi gu ra voj vo an ske umet no sti to kom pr ve po lo vi ne dva de se tog ve ka, Ba la se ov de pr vi put na ao 1913. go di ne, i on kao ue nik ve po mi nja nog Re ti ja. Pr vi svet ski rat pre ki da nje go va na banj ska go sto va nja, te je u ko lo ni ji po no vo ve 1918. a iste te go di ne se sre e i sa Ka a kom, to e sva ka ko uti ca ti na nje go vo ide o lo ko shva ta nje umet no sti, te na stal ni so ci jal no-po li ti ki pri zvuk nje go vog iz ra za. In te re sant no pa a nje Je r ka De ne gri ja, za ko jeg je Ba la ka je za rak te ri sti an lik umet ni ka Sred nje Evr o pe, ka ko se taj lik mo e sa gle da ti i de fi ni sa ti u uslo vi ma fo r 10 mi ra nja u pr vim de ce ni ja ma XX ve ka. Ar pad G. Ba la e bi ti re dov ni ne re dov ni gost na banj ske ko lo ni je sve do 1942. go di ne, ka da ta mo po sled nji put bo ra vi. Da kle, Na ba nja je ugra e na u nje go vu stva ra la ku de lat nost u i ro kom ra spo nu ne tri de ce ni je. Iako je naj du e i veo u Su bo ti ci, pu Ba la je, iz me u dva ra ta, i veo i ra dio u raz li i tim me sti ma. Za na u isto ri ju umet no sti je za ni mlji vo da je od 1927. go di ne i veo i ra dio u Be o gra du, gde je 1929. go di ne pri re dio sa mo stal nu iz lo bu ko ju e Oto Bi ha lji Me rin u No voj Li te ra tu ri ozna i ti kao po e tak no vog re a li zma, te da je 1930. go di ne po stao lan gru pe Ob lik. Nje go va umet nost je iz u zet no zna aj na i u pe ri o du po sle 1920. go di ne, ka da na sta ju nje go va naj ra di kal ni ja de la u du hu ku bi zma, ku bo ek spre si o ni zma te so ci jal nog eks pre si o ni zma, ko ji su pra vi do kaz umet ni ko ve sprem no sti da re a gu je na ak tu el no sti sve ta i vre me na u ko jem je i veo i stva rao... Za isto ri ju umet no sti kod nas Ba la ev naj zna aj ni ji do pri nos je sva ka ko ostva ren ma pom li to graf skih gra fi ka
10 Je a De ne gri: Eks pre si o ni zam i ku bi zam, gra ni ca fo r me. Ob ja vlje no u ka ta lo gu Cen tral no e vrop ski aspek ti voj vo an skih avan gar di. Gra ni ni fe no me ni, fe no me ni gra ni ca. Ob ja vlje no u ka ta lo gu isto i me ne iz lo be, No vi Sad, Mu zej sa vre me ne li kov ne umet no sti, sep tem bar 2002.
Osam ilu stra ci ja Adi je vih pe sa ma, ostva re nih 1930. go di ne, u ko ji ma so ci jal no pro fi li sa ne pri zo re re a li zu je jed nim su ge stiv nim sim bo li no eks pre siv nim na i nom, pla sti ki di sci pli no va no spr o ve de nim u du hu Adi je ve po e zi je, ka a kov ske ak ti vi sti ke fi lo zo fi je i ka rak te ri sti ne post ku bi sti ke auto no mi je pla sti kog pro mi lja nja mo ti va. ooo To kom raz me e ve ko va, a po tom i to kom pr ve po lo vi ne dva de se tog sto le a, Umet ni ka ko lo ni ja Na ba nja ima zna aj no ali ne do volj no pro u e no i de fi ni sa no me sto u voj vo an skoj i srp skoj umet no sti. Iz me u Jo e fa Ma li ja, ko ji je ue stvo vao u pre mi jer nom sa zi vu 1896. go di ne, i Ar pa da G. Ba la a, ko ji je po sled nji od voj vo an skih umet ni ka sli kao u ovoj ko lo ni ji 1942. go di ne, ukup no je bo ra vi lo dva de se tak re le vant nih umet ni ka. Naj zna aj ni ji me u nji ma (trajt man, Pe han, Ko pi lo vi, Fa r ka, Olah, Ra do vi, Z. Pe tro vi, Ta ba ko vi, Ar pad G. Ba la) su tin ski su uti ca li na prav ce raz vo ja sli kar ske umet no sti u Voj vo di ni i Sr bi ji. Nji ho va ak tiv nost u na banj skim oku plja nji ma re zul ti ra la je us po sta vlja njem vr stih srp sko-ma ar skih umet ni kih ve za i uti ca ja, upo zna va njem sa ak tu el nim ten den ci ja ma u Evr o pi, te us po sta vlja njem mno go broj nih kon ta ka ta sa in di rekt nim ili di rekt nim po sle di ca ma... Pre ko Na ba nje su do srp skih i voj vo an skih umet ni ka, li ni jom Bu dim pe ta Su bo ti ca Be ke rek - No vi Sad - Be og sti rad, pri za le sve e in for ma ci je o tri ma ve li kim umet ni kim sce na ma tog vre me na (Bu dim pe ta, Min hen, riz)... U pro u a va nju umet no sti ko ja se od vi ja la Pa unu tar voj vo an skog li kov nog pro sto ra fe no men pre pli ta nja umet ni kih ten den ci ja i me u sob nih od no sa za si gur no ostva re nih u Na ba nji - pred sta vlja za ni mljiv pri mer mul ti kul tu ral nih fe no me na ko ji ni je sa mo po sle di ca po sred nih pre sto ni kih uti ca ja, ne go efe kat slo e nih pro ce sa tran
244
VI ENJA
sfor ma ci ja i di rekt nih su o a va nja sa fe no me ni ma evr op ske, pre sve ga cen tral no e vrop ske i sred nje e 11 vrop ske umet no sti . A Tet, Ma, Ze nit, Ut Srp sko-ma ar ske umet ni ke ve ze to kom pr ve po lo vi ne dva de se tog ve ka za sno va ne su na dve cen tral ne ta ke. Pr vu i ni ue e voj vo an skih i srp skih sli ka ra u sa zi vi ma Umet ni ke ko lo ni je Na ba nja, a dru ga se za pa a u ak ti vi sti kim ak tiv no sti ma i sna nom uti ca ju Ka a ko vih umet ni kih ak tiv no sti ko je su pri hva e ne na obe stra ne, po seb no sa rad njom avan gar di sti kih a so pi sa (A nit). U prin Tett, Ma, Ut, Ze ci pu, u jed nom re la tiv no pre ci zno po sta vlje nom ras po re du, me u sob ni srp sko-ma ar ski uti ca ji zna aj ni su za: a) raz voj nu li ni ju sli kar stva (od po stim pre si o ni zma i ple ne ri zma, pre ko fo vi zma i eks pre si o ni zma, do kon et struk ti vi zma i ku bi zma), i b) za iz uz no di na mi an pro ces pa ra lel nog avan gar di zma (ak ti vi zam, da da, ze ni ti zam). Po ka za lo se da e ko lo ni ja u Na ba nji svo jim voj vo an skim i srp skim po ho di te lji ma po ka za ti bo ga tu ra zno li kost ino va tiv nih sli kar skih po ja va. Si njei Me r e, Ho lo i, Re ti i i tav niz ta da mla ih ma ar skih umet ni ka su u Na ba nji raz vi li ra sve tlje ni ple ne ri zam, (post)im pre si o ni sti ko vi e nje sve ta i vre me na, te i sti fo vi sti ki ko lo ri sti ki kon cept sli ke. Na na banj ske ko lo ni ste do ne kle e uti ca ti i la no vi avan gar di sti ke sli kar ske gru pe Tra ga i, ko ja je po tom pro me ni la ime u Osmo ri ca (Ke rn stok, Be re nji, Ti ha nji, Co bel, Ma r fi, Or ban, Por, Ci ga nji - ko ji su do la zi li u Na ba nju afir mi u i duh dru ga i jeg se za ni sti kog sli kar skog kon cep ta). Sva ta na e la i uve re nja uti ca e i na umet ni ke iz na ih kra je va po put ve li ko be ke
11 Mi ko u va ko vi i Da r ko i mi i: Isto.
re kog sli ka ra trajt ma na, Ba ko to pol ca Ko pi lo vi a, Vr ba a ni na Pe ha na, Su bo ti a ni na Ba la a, Som bor ca Ra do vi a, na Zo ru Pe tro vi i Iva na Ta ba ko vi a, i je su de sti na ci je tih go di na u pe r ma nent noj pro me ni, te na jo po ne ke voj vo an ske i srp ske umet ni ke. Uglav nom, Na ba nja od ba cu je be ki aka de mi zam a pri hva ta no ve ten den ci je ko je do pri no se da se ov da nja umet nost usa gla si sa ak tu el nim zbi va nji ma u dru tvu, te sa do stig nu i ma u na u ci i ta da njoj kul tu ri. In te re sant no je za pa zi ti da se, za hva lju ju i ko lo nij skom kon cep tu, od lu u ju e pro me ne ostva ru ju iz van cen ta ra, to je za si gur no po go do va lo umet ni ci ma iz tzv. ma ar ske pro vin ci je, po go to vu iz Voj vo di ne, ko ji su se na la zi li iz me u Bu dim pe te i Be o gra da, iz me u dva ve li ka cen tra - pod jed na ko uda lje na i od jed nog i od dru gog. U sva kom slu a ju, po sle di ce sa rad nje sa ak te ri ma ma ar ske umet no sti u voj vo an skoj umet no sti je su pro duk tiv ne. Na svo je vr snoj sre do kra i iz me u jed ne sred nje e vrop ske i jed ne bal kan ske pre sto ni ce usta no vlje ni su pr vi re le vant ni i stil ski di fe ren ci ra ni opu si, ko ji ma su do tak nu ti to ko vi naj sa vre me ni jih umet ni kih zbi va nja to kom pr ve po lo vi ne dva de se tog ve ka. Za po ja vu ak ti vi sti kih i avan gar di sti kih ten den ci ja naj za slu ni ji je sva ka ko pe snik, pi sac, sli kar i gra fi ar La jo Ka ak cen tral na li nost ma ar ske avan gar de. Svo ju ak ti vi sti ku ak tiv nost ovaj umet nik za po i nje sre di nom dru ge de ce ni je a je dan od va ni jih da tu ma nje go vog avan gar di sti kog de lo va nja sva ka ko je 1. no vem bra 1915. go di ne, ka da u Bu dim pe ti po kre e a so pis A Tett (Ak ci ja). Taj Ka a kov a so pis je dva je pre va lio go di nu da na tra ja nja a pr vi put je bio za bra njen na kon sa mo de lje. Za ple njen je ve 15. no vem bra - zbog dve ne vre a nja hri an skih sve ti nja. Raz log za bra ni je Ka hra na an ti hri sta te re a ko va pri po vet ka Sa pro duk ci ja sli ke Opla uj skog Sr bi na ki va nje Hri sta pe sli ka ra Pe tra Do bro vi a. Isto ri ja A Tett-a ni je du go tra ja la jer je ve sle de e, 1916. go di ne ko na no za
245
VI ENJA
bra njen. Zbog to ga Ka ak po kre e no vi a so pis Ma (Da nas), u ko jem svo je pri lo ge ob ja vlju ju ak te ri ma ar skog ak ti vi sti kog po kre ta, re vo lu ci o nar ni mla di umet ni ci ko ji na sto je da na met nu no vu du hov nu kli mu, no vu umet nost i du hov no oslo bo e nje o ve ka... a so pis Ma ima sa svim spe ci fi ni di zajn na met nut je prin cip kon struk ti vi zma, no va ti po gra fi ja, re pro du ko va ni su ra do vi avan gar di sti ki ras po lo e nih umet ni ka... U ma ar skom ak ti vi zmu ue stvu ju La jo Ka ak, La slo Mo ho lji Na, an dor Ba r ta, Be la Uic, La jo Ti ha nji, Pe tar bro vi, an dor Bo rt nik, Ma tis Tot i dru gi. Nji Do ho va ak tiv nost ni je bi la ogra ni e na tek pe tan skim okru e njem ne go su se ra do vi i tek sto vi ma ar skih umet ni ka po ja vlji va li u mno gim iz van ma ar skim a so pi si ma a Ju li ja Sa bo pri me u je da je ma ar ski kult de la nja bio va an ideal u sred nje i sto noj Evr o pi, te da se la ko ve zi vao za anar hi sti ke sve to 12 na zo re. Ma ar ski umet ni ki ak ti vi zam je na sto jao da do ne se zna aj ne i sve o bu hvat ne pro me ne, a Ernst Fi er ak kon sta tu je da su Ma-isti na sto ja li da se na met nu kao no ve du hov ne vo e i tvor ci jed nog no vog i dru ga i jeg dru tva, kao avan gar di sti ki ak te ri no vih dru tve nih od no sa. Na a lost, ta na sto ja nja im se ni su is pu ni la 1919. go di ne po raz ma ar ske re vo lu ci je uzr o ku je za bra nu ra da a so pi sa a Ka ak bi va za tvo ren... Po iz la sku iz za tvo ra, ve 1. ma ja 1920. go di ne, Ka ak je u Be u i tu po no vo po kre e Ma. Uz nje ga je, ta ko e isto rij skim do ga a ji ma i raz vo jem si tu a ci je u Ma ar skoj razo a ran, ali iz u zet no stva ra la ki am bi ci o zan La slo Mo ho lji Na. Ka ak u Be u, gde se ka sni je fo r mi ra je zgro ma ar ske kul tur ne emi gra ci je, na pu ta ak ti vi sti ku otri nu a so pi sa a za dr a va sa mo na e lo neo p hod no sti du hov nog oslo bo e nja o ve ka, a Ju li ja Sa bo za pa a da se ta da okre nuo ka evr op skim to ko vi ma no vih umet no sti i us peo da Ma uz dig
12 Ju lia Sa bo: A Magyar ak ti vi zmus mvsze te 1915-1927, Bu da pest, Co r vi na, 1981: 130-131.
ne na estet ski ni vo naj zna aj ni jih in ter na ci o nal nih avan gard nih a so pi sa.13 Po okon a nju Pr vog svet skog ra ta umet no sti su na met nu ta no va oe ki va nja: no vo do ba i dru ga i ji dru tve ni od no si zah te va ju no vu i dru ga i ju umet nost. Po et kom dva de se tih go di na po ja vlju ju se mno gi umet ni ki a so pi si kao spe ci fi ni fe no me ni is ka zi va nja no vih umet ni kih te nji. U i rem re gi o nu biv e Austro-Ugar ske, to kom dva de se tih go di na pro log ve ka de lu je ve lik broj ta kvih a so pi sa: A Tett, Ma i Akas ztott Em ber u Ma ar skoj, Ge ni us, Periszkp, Nep ke let, Con ti po ra nul, 75 HP, mu ni ji, Tz u Slo va koj, Disk Punct i In te gral u Ru u e koj, Ze nit i Ut u Ju go sla vi ji... U ju go slo ven skoj umet no sti to kom dva de se tih i tri de se tih go di na, ta ni je u pe ri o du 1921-1932, de lu je ve i broj re le vant nih avan gard nih umet ni kih a so pi sa. U Be o gra du, Za gre bu, No vom Sa du i Lju blja ni po ja vlju ju se Sve to kret, Ze nit, Da da da Jazz, Da da Jok, Ut, Pu te vi, Sve do an Tank, Da stva, Hip nos, Rde i pi lot, No vi oder, Tank, Ve nost, o pi, Al ma nah Ne mo gu e L Im pos si ble, 50 u Evr re a li zam da nas i ov de... Ka Nad ko to u svom tek stu Isto rij ske avan gra de: da da i zam - ze ni ti zam nad re a li zam kon sta tu je Mi lan ka To di: Nji ho vo po sto ja nje omo gu u je da se go vo ri o a so pi su kao naj kom plet ni jem ju go slo ven skom avan gard nom de lu. Sva ka ko, na naj zna aj ni ji umet ni ki a so pis pr ve po lo vi ne dva de se tog ve ka, Ze nit, po i nje da iz la zi u Za gre bu 1921. go di ne a po tom se 1924. pre se lja va u Be o grad, gde je iz la zio sve do 1926. go di ne. tam pa no je ukup no 43 bro ja. Ovaj a so pis je gla si lo ze ni ti zma, umet ni kog po kre ta i ji je osni va Lju bo mir Mi ci, ko ji se za la e za ru e nje sta rih vred no sti i us po sta vlja nje no ve kul tu re. On go vo ri o ap strakt nom ko smi kom eks pre si o ni zmu te o li no sti ba r ba ro ge ni ja ko ja e pro
13 Isto.
246
VI ENJA
pa loj kul tu ri za pad ne Evr o pe do ne ti sve u sna gu Is to ka, o bal ka ni za ci ji evr op ske kul tu re i ci vi li 14 za ci je. Mi ci e va este ti ka je za sno va na na ide ji auto no mi je umet no sti. Po nje mu No va umet nost je uslo vlje na svo jim sop stve nim prin ci pi ma, svo jim sop stve nim za ko ni ma, ne za vi sna od za ko 15 na pri ro de. Na idej nom pla nu ze ni ti zam je bio u zna ku otre kri ti ke evr op skog ci vi li za cij skog kom plek sa, ko jem je u du hu ino va tiv nih ten den ci ja po nu dio pan bal kan sku kul tur nu kon cep ci ju, iz ra e nu na prin ci pi ma neo pri mi ti vi zma (Vi da Go lu bo vi i Iri na Su bo ti) a ze ni ti sti se za la u za no vo sli kar stvo (ap strak ci ja, kon struk ci ja, ku bi zam), ba ve se avan gard nom po e zi jom u ko joj se re e sto svo di na iz dvo je ni i osa mo sta lje ni ele ment... U Ze ni tu se po ja vlju ju sa rad ni ki pri lo zi ve li kog bro ja avan gard nih umet ni ka iz Evr o pe a Mi ci us po sta vlja sa rad nju sa ak te ri ma ru skog umet ni kog eks pe ri men ta Kan din skim, Ma lje vi em, Ta tlji nim, El Li sic kim (El Lis sitzky), Ar hi pen kom, Zad ki nim, Blo kom, Eren bur gom, Hleb nji ko vim, ita li jan skim fu tu ri sti ma (To ma zo Ma ri ne ti), ma ar skim ak ti vi sti ma (Ka ak, La slo Mo ho lji Na), te mno go broj nim po je din ci ma po put Val te ra Gro pi u sa, Tea van Dus bur ga (Theo van Do es burg), Ro ber ta De lo ne ja (Ro bert De la u nay)... Po red Mi ci a, Bran ka Ve Po ljan skog, Iva na Go la i Bo ka To ki na, u Ze ni tu ob ja vlju ju Vi na ver, Ma ti, Cr njan ski, Rast ko Pe tro vi, Dra gan Alek si te e r ni goj, Ge can, Se is sel (Jo Klek), Ste pan i, Pe trov, Bi je li, u ma no vi i dru gi. Zbog svog iz ra zi to in ter na ci o na li sti kog ka rak nit po te ra Ze sta je a so pis ko ji je rav no pra van sa ta da njim avan gar di sti kim evr op skim gla si li ma ali je de ter mi ni san kao auten ti ni po kret iz van ve fo r mi ra nih to ko va in ter na ci o nal ne za pad no e vrop ske umet ni ke prak se, kao no va bal kan ska
14 Lju bo mir Mi ci: No va umet nost, Ze nit, 1924, br. 34. 15 Isto.
umet nost ili kao bal kan ski ka ta li za tor no vog i vo ta i no ve umet no sti...16 Ze ni ti sti sa ra u ju sa ma ar skim ak ti vi sti ma. Ma ar ska isto ri ar ka umet no sti Ju li ja Sa bo ak kon sta tu je: In te re sant na cr ti ca u isto ri ji ze ni ti zma je i to to su ze ni ti sti se be sma tra li na sta vlja i ma me u na rod nog pro gra ma i kul ta de lo va nja ak te ra 17 ma ar skog ak ti vi zma. Mi ci u Ze ni tu ob ja vlju je Ka a ko vu po e zi ju (Pe sma 8, Ze nit, br. 6, Za greb 1921) te tekst Ar hi tek tu ra sli ke (sa mo cilj na ar hi tek tu ra sli ke i kon struk ti vi zma), a na na slov nim stra na ma ovog a so pi sa to kom 1922. go di ne ob ja vlje ne su kon struk ti vi sti ke gra fi ke La jo a Ka a ka i La sla Mo ho lji Na a. U bro ju 15 ob ja vljen je Ka a kov li no rez, po slat iz Be a, a u dvo bro ju 19/20, de cem bra 1922. go di ne, i sve de na li no re zna gra fi ka Mo ho lji Na a u du hu nje go vih naj zna aj ni jih ra do va sli ne pro ve ni jen ci je. Sa mo ne ko li ko bro je va ra ni je, to kom fe bru a ra iste go di ne, na na slov noj stra ni ci Ze ni ta bio je ob ja vljen u ve ni Ta tlji nov rad Na crt za spo me nik. Po ja va ovih ge o me trij sko-kon struk ti vi sti kih ostva re nja ni ka ko ni je bez raz lo na i ne za pa e na. Is tra i va i i ana li ti a ri Ze ni ta su usta no vi li da je u po et ku kon cept a so pi sa (i po kre ta ze ni ti zma) bio u zna ku eks pre si o ni zma a da, upra ni tu pre vo od te 1922. go di ne, u Ze vla da va ju kon struk ti vi sti ke ide je. Da kle, dvo ji ca naj i stak nu ti jih ak te ra po kre ta ma ar skih ak ci o ni sta svo jim pri lo zi ma bit no uti u na fo r mi ra nje tog spe ci fi nit i Ma ima nog kon cep ta. Uosta lom, Ze ju mno go za jed ni kog, iz me u osta log sli nost raz voj nih li ni ja a so pi sa, isto vre me nost i bli skost po me nu tih kon struk ti vi sti kih te nji, te sli nih ti po graf skih i pot pu no uskla e nih di zaj ner skih re e nja. Osim to ga, po treb no je na gla si ti da je sve to u pot pu nom
16 Lju bo mir Mi ci: Ze ni ti zam kao bal kan ski ka ta li za tor no vog i vo ta i no ve umet no sti, Ze nit, 1924, br. 34. 17 Ju lia Sa bo: A Magyar ak ti vi zmus mvsze te 1915-1927, Bu da pest, Co r vi na, 1981: 130-131.
247
VI ENJA
sa gla sju sa ta da ak tu el nim evr op skim umet ni kim ten den ci ja ma i zbi va nji ma. i ni se da su po sto ja le i ne ke bli ske li ne ve ze ze ni ti sta i ma ar skih ak ti vi sta. Je dan kon takt je ma te ri ja li zo van cr te om ak ti vi sti kog sli ka ra i bli skog Ka a ko vog sa rad ni ka La jo a Ti ha nji ja, na slo vlje nim Bran co Po jan co szerb ze ni ti sta klt po r trja (Po r tret Bran ka Po jan ka, srp skog ze ni ti sti kog pe sni ka). Taj po r tret Bran ka Ve Po ljan skog, Mi ci e vog bra ta i po u zda nog sa rad ni ka, da ti ran je 1920. go di ne. Po r tret ima svo ju avan gar di sti ku po seb nost jer je Ti ha nji oko kon struk ti vi sti ki pred sta vlje nog po r tre ta - iz nad, is pod i sa obe stra ne, uz ka rak te ri sti no is cr ta ne pred sta ve dvoj nih i pre lo mlje nih stre li ca, is pi sao Ze nith, Ze nit, , po tvr u ju i da je upo znat s ka rak te rom i kon cep tom ze ni ti sti kog po kre ta. Ovih ne ko li ko po me nu tih pri me ra, u sva kom slu a ju, sve do e o po sto ja nju ak tiv nih ve za iz me u dva po kre ta okre nu ta ka no vom shva ta nju umet no sti i nje ne funk ci o na li za ci je (ze ni ti zam - ma ar ski ak ti vi zam) te o kon cep cij skoj bli sko nit - Ma). No, iz sti dva a so pi sa (Ze u zet no je za ni mlji va i nje ni ca da je taj fe no men bio vi dljiv i u vre me auten ti nog re a li zo va nja. Ta ko je, svo je vre me no u ru mun skom a so pi su sli ne kon cep ci je Svi ta nje, ko ji je iz la zio u Klu u, kon sta to va no da je osnov ni ideal ze ni ti sti kog po kre ta su ge stiv ni anar hi sti ki po gled na svet i kult de lo va nja, bli zak anar hi zmu ma ar skog ak ti vi zma.18 No vo sad ski a so pis Ut (Put) iz la zi od ma r ta 1922. do apri la 1925. go di ne. Da kle, i ovaj a so pis se po ja vlju je na sa mom po et ku dva de se tih go di na pro log ve ka, u vre me ka da ta kva umet ni ka pe ri o di ka po sta je jed na od naj zna aj ni jih oso be no sti no vih umet ni ko-ak ti vi sti kih zbi va nja u Evr o pi. Po vo dom na sta ja nja Ut-a po treb no je pod se ti ti se dra ma ti nih zbi va nja u Ma ar skoj, gde je 1919.
18 Ju lia Sa bo: Isto.
go di ne Ho r ti jev po li ti ki te ror ugu io ma ar sku re vo lu ci ju a u ko joj su avan gar di sti oku plje ni oko Ka a ka i Ma am bi ci o zno ue stvo va li pro kla mu ju i no vu umet nost pri bli e nu po tre ba ma oslo bo e nog o ve ka, re vo lu ci ji i pro le ter skoj kul tu ri. Ubr zo su od re i ma, pa ak i od Be le Ku na, pro gla e ni za de ka dent nu umet nost bu r o az i je... Taj ne u speh, a po tom i slom sed mo dnev ne pe uj ske Ba ranj ske srp sko-ma ar ske re pu bli ke (14-21. av gu sta 1921), i ji je pred sed nik bio pe uj ski Sr bin sli kar Pe tar Do bro vi, na te rao je mno ge in te lek tu al ce gra ci ju. Ubr zo je bu dim pe tan ska emi gra ci ja u emi fo r mi ra la svoj in te lek tu al ni emi gra ci o ni cen tar u Be u, gde su, na pri mer, po kre nu ta tri dnev na li sta, te niz a so pi sa (me u ko ji ma i ob no vlje ni Ma) ko ji su iz Be a di stri bu i ra ni ma ar skoj di ja spo ri i rom Evr o pe. Pe uj ska emi gra ci ja se upu u je ka Ju go sla vi ji i uglav nom se sme ta u Be o gra du i po voj vo an skim gra do vi ma i va ro i ca ma (No vi Sad, Su bo ti ca, Ve li ki Be ke rek, Vr ac)... To je, i u ovom slu a ju, re zul ti ra lo po ja vom avan gard nih a so pi na is san ce sa: u Ve li kom Be ke re ku se po ja vlju ju Re (Re ne san sa) 1920. i Faklya (Ba klja) 1922. go di ne. U ne kim ve po sto je im voj vo an skim li sto vi ma po ja a va se knji ev ni i umet ni ki do da tak, kao to je to slu aj sa vr a kim li stom Szom bat (Su bo ta) iz 1918, u ko jem je is tak nu ti sa rad nik Ka a ko vog Ma Ja no Ma ca ob ja vio dva pri lo ga od ko jih je je dan iz uz et no za ni mlji vog na slo va - Ten den ci o zno po zo ri te; po tom i su bo ti ki li sto vi Bac smegyei Na plo (Ba ko u pa nij ski dnev nik), te Hi r lap (Gla snik), u ko jem Mi ke Flo ri ob ja vlju je i tav niz tek sto va o no voj umet no sti, a Ma ri ja Cin do ri, ve ro vat no naj bo lji po zna va lac ak ti vi sti kih umet ni kih ak tiv no sti u Voj vo di ni, na pi se o avan gar di je pro na la ak i u no vo sad skom li stu Strandujsg (No vi ne za pla u)! vo sad ski Ut (1922-1925) je sva ka ko naj No zna aj ni ji avan gar di sti ki a so pis u voj vo an skim pro sto ri ma. Iz la zio je na ma ar skom je zi ku. Taj
248
VI ENJA
a so pis ure u je Zol tan u ka (Csu ka Zoltn), ko ji se sa pe uj skom emi gra ci jom vra tio u za vi aj, ali ovog pu ta u no vu dr a vu. Nje go vi naj i stak nu ti ji sa rad ni ci su Ja no u ka (Csu ka Jnos), ko jem je Ka ak na de nuo umet ni ko ime Ara nji mi ve Ja no (Aranymves Jnos), te an dor Ha ra sti (Ha ras zti Sndor), Pe ter Le rinc (Pter L rinc), i ji su pse u do ni mi: Ar pad Lang (Lng rpd), i a r ko Pla me nac, kao i mno go broj ni ov da nji umet ni ci po put Dra ga na Alek si a, Mi la na De din ca, Ra de ta Dra in ca, Sta ni sla va Zup ca, Lju bo mi ra Mi ci a, r ka Va si lje vi a, Sta ni sla va Vi na ve ra, Bo ka To a ki na, Mi haj la Pe tro va, Sa ve u ma no vi a... a so pis Ut je ve o ma bli zak Ka a ku i kon cep ci ji a so pi sa Ma: Pri to me, Ma je slu io pre sve ga u de lu sve ta gde se go vo rio ma ar ski je zik kao mo del za dru ge avan gard ne gru pe i nji ho ve pu bli ka ci je. U Kra lje vi ni SHS (ka sni je Ju go sla vi ji) gru pa mla dih ma ar skih avan gard nih pi sa ca oku plje na oko a so pi sa Ut (Put) u No vom Sa du po ku a la je (sa su tin skom in te lek tu al nom i fi nan sij skom po mo i Ma iz Be a) da u No vom Sa du i Voj vo di ni u pe ri o du 1922-1925. iz ve de ak ti vi sti ku prak su ko ju je Ma us po sta vio u Bu dim pe ti iz me u 1916. i 1919. Ovaj po ku aj ni je do kra ja us peo jer je Ut bio pod uti ca jem da da i sta i 19 ze ni ti sta ko ji su ak ti vi zam usme ri li ka ak tu el noj estet sko-umet ni koj kon cep ci ji avan gard nih a so pi sa pri sut nih na ta da njoj evr op skoj ak tu el noj sce ni. Me u tim, de lo va nje Ut-a osta je, za si gur no, naj a van gar di sti ki ja epi zo da u isto ri ji umet no sti voj vo an skog pod ne blja to kom pr ve po lo vi ne dva de se tog ve ka.
19 Derki Pal: Vi en na, ob ja vlje no u: Ti mothy O. Ben son (ed.), Cen tral Euro pean Avant-Ga r des: Ex chan ge and Tran sfor ma tion, 1910-1930, Los An ge les, LAC MA, 2002, str. 169170. Pre u ze to iz tek sta: Mi ko u va ko vi: Umet nost XX ve ka u Voj vo di ni, Kon tra dik ci je i hi brid no sti umet no sti XX ve ka u Voj vo di ni. Ob ja vlje no u knji zi Evr op ski kon tek sti umet no sti XX ve ka u Voj vo di ni, No vi Sad, Mu zej sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne, 2008.
U uvod ni ku pr vog bro ja Ut-a se kon sta tu je: i vi mo na po li glot nom pod ru ju: ov de je vi e stru ko po treb no de mon stri ra ti na u nad na ci o nal nost... I umet nost i kul tu ra su nad na ci o nal ne, a mi se kre e mo ka uni ver zal nom ci lju. No vo sad ski Ut je ve o ma bli zak kon cep tu bu dim pe tan skog Ma. Pi smo La jo a Ka a ka, upu e no iz Be a, na slo vlje no Lju di ma oku plje nim oko a so pi sa Ut, ob ja vlje no u dru gom bro ju a so pi sa, 1922. go di ne, sve do i o Ka a ko vom ose a nju bli sko sti sa re dak ci jom, ko ja se za pra vo pri dru u je go voj ak ti vi sti koj kon cep ci ji: Pri ja te lji, sve nje do sa da sam ve o ma ret ko, za pra vo mo da ni sam ni jed nom upo tre bio ovaj na in oslo vlja va nja, jer u is pre ple te nim i vot nim pu te vi ma sve do sa da ni sam sreo o ve ka ko ji bi svo je volj no, bez po seb nog ube i va nja, bez fi zi kog ili du hov nog te ro ra, po ao sa mnom ka istom ci lju. A oni sa ko ji ma sam sa da ta ko bli zak oni se ne ra u na ju, jer smo do te me re jed no, ko li ko sam i ja uje di njen sa po kre tom Ma: taj po kret je vre lo i jo neo bu ka no opred me i va nje, u su ti ni opred me i va nje ener gi je i na dah nu a ne ko li ci ne pri sut nih lju di u naj lep u fo r mu. Ka em, oni se ne ra u na ju, kao to se ni sam ne ra u nam pred so bom, a oni na ko je smo do sa da e ka li, kao na no ve iz vo re ko ji bi i nas do pu ni li i po tvr di li, pred ko ji ma smo se mi s mu kom uz di gli kao cilj, tek da nas po la ze ka na ma i pri sti u, evo, i u va em a so pi su Ut ka pro su i va nju vla sti tog i vo ta i vla sti tih vred no 20 sti... Ta ko e, 1922. go di ne, Ut ob ja vlju je pe smu Ja no a Me ste ra ko jom autor, na svoj na in a u da da i sti kom ma ni ru, po tvr u je vr stu po ve za nost me u sob nih uti ca ja tri a so pi sa: Mi smo svo ju tu gu is po vra a li u sen ku La jo a Ka a ka i Lju bo mi ra Mi ci a. Oi svo je smo uvr nu li u isti red s
20 Iz pi sma La jo a Ka a ka a so pi su Ut, br. 2, No vi Sad 1922. Pre u ze to iz ka ta lo ga Cen tral no e vrop ski aspek ti voj vo an skih avan gar di 1920-2000. Gra ni ni fe no me ni - fe no me ni gra ni ca, No vi Sad, Ga le ri ja sa vre me ne umet no sti, sep tem bar 2002.
249
VI ENJA
nji ma. Po sta li smo bes ko na ni plus. (Ma + Ut + Ze nit). Mi no vi umet ni ci.21 Ut je u po et ku pod do mi ni ra ju im Ka a ko vim uti ca jem. U Pro gra mu Ut-a ob ja vlje nom u pr vom bro ju a so pi sa 1922. go di ne, iz me u osta log, na zna e no je: Ho e mo da po ve de mo lju de od la r pur lar ti sti ke umet no sti, i od epi go na, pre ma i vot nim, jer iz i vo ta iz ra slim, kr va vo ozbilj nim, ali I VIM i, ba zbog to ga, RA DO STI MA ZA SI E NIM umet no sti ma. Na i sa bor ci ni su bo em ski na stro je ni sli ka ri i pe sni ci ko ji se e ka ju i pre ne ma u po ba ro vi ma i am br-se pa re i ma, ne go lju di ji su se fo r mi ra li na ozbilj nim pu te vi ma stvar ko nog i vo ta, bo re i se za pot pu ni jeg o ve ka i ko ji svet ose a ju u se bi... No, ta u po et ku ja sna ka a kov ska ak ti vi sti ka na me ra, za hva lju ju i me u sob nom pro i ma nju ide ja i kon ce pa ta, bi e pro i re na ne kim ma ni fe sta ci ja ma bli skim da da i sti koj stra te gi ji. To je vre me odr a va nja da da i sti kih ma ti nea na ko ji ma ue stvu ju (ili im se de la iz vo de) i auten ti ni ma ar ski ak ti vi sti (Ka ak, Ba r ta...), Utov ci uglav nom fo r mi ra ni od la no va tzv. pe uj ske po stre vo lu ci o nar ne emi gra ci je (u ka, Ara to, Lang, u gar...) te ze ni ti sti (Mi ci, Po ljan ski, Alek si, Pe trov...) U sva kom slu a ju, bi li su to sku po vi na ko ji ma se ostva ri vao kon cen trat naj zna aj ni jih ak ti vi sti kih i avan gar di sti kih ten den ci ja ko je su se fo r mi ra le u re gi o ni ma na ru bu biv e austro u gar ske ca re vi ne. U krat kom lan ku na slo vlje nom Ak ti vi sti ki da da i sti ki ma ti ne (odr an u Su bo ti ci 25. ok to bra 1922) Mi ke Flo ri, sa rad nik su bo ti kog Hi r la pa, ak kon sta tu je da su tu za stu plje ni auto ri sko ro svih ta da ak tu el nih umet ni kih ten den ci ja: im pre si o ni sti, ak ti vi sti, da da i sti, kon struk ti vi sti, ze ni ti sti, ma in ska umet nost te iz ve sni po jav ni ob li ci ovih pra va ca ko ji se u u go di ne
pre Pr vog svet skog ra ta.22 Za hva lju ju i sa u va nom tam pa nom pro gra mu Ak ti vi sti kog ma ti nea u Su r la pu, mo bo ti ci te Flo ri e vom tek stu u Hi gu e je ste i uti sak o ka rak te ru tih su bo ti kih ma ti nej skih pro gra ma. Sli nog sa dr a ja su za si gur no bi li i dru gi da di sti ki ma ti ne ji ko ji su, uz sa me a so pi se, bi li je di ni na in di rekt nog ma ni fe sto va nja no ve avan gar di sti ke umet no sti u Voj vo di ni. Ka ko to na vo di Ma ri ja Cin do ri, osim u Su bo ti ci, to kom dru ge po lo vi ne 1922. i po et kom 1923. pri re e ni su ma ti ne ji sa sli nim pro gra mi ma u No vom Sa du, kov ci ma, Osi je ku, Ve li kom Be ke re ku a ve ro Vin vat no i u Som bo ru i Sr bo bra nu. Sva ka od njih je ima la ne ke osnov ne ka a kov ske ele men te, ali, ak i na osno vu re la tiv no oskud ne gra e ko ja je sa u va na, i ni se, sva ka je bi la ma ni fe sta ci ja za se be, pri la go e na pro sto ru, vre me nu i pu bli ci na ko ju je ra u na la.23 Zbog to ga, i po red ne do volj no sti i ne kom plek sno sti do ku men ta ri sti kih po da ta ka o ovim pro gra mi ma, tre ba po to va ti ma lu isto ri ju tog ma ti nej skog avan gar di zma u Voj vo di ni jer je to, za pra vo, fe no men po tvr i va nja auten ti nih i ra di kal nih umet ni kih te nden ci ja. Uosta lom, po kre ta i i or ga ni za to ri tih pro gra ma su umet ni ci ko ji su ure i va li avan gar di sti ke a so pi se, a A Tett, Ma, Ze nit i Ut - sa svim iz ve sno - pri pa da ju jed noj ka rak te ri sti noj evr op skoj po ja vi sa po et ka dva de se tih go di na pro log ve ka, ka da, sko ro isto vre me no, de lu ju mno go broj ni umet ni ki a so pi si u sko ro svim zna aj ni jim umet ni kim evr op skim cen tri ma kao to su be r lin ski Der Sturm i Die Ak tion, vaj mar u ve au i ski De Stiyl, be ki 2x2, pa ri ski L Esprit no
22 Pre ma tek stu Ma ri je Cin do ri: Ak ti vi sti ka da da i sti ka ma ti ne ja u Su bo ti ci, ob ja vlje nom u ka ta lo gu Cen tral no e vrop ski aspek ti voj vo an skih avan gar di 1920-2000. Gra ni ni fe no me ni - fe no me ni gra ni ca, No vi Sad, Ga le ri ja sa vre me ne umet no sti, sep tem bar 2002. 23 Ma ri ja Cin do ri: isto.
21 Pre vod: Ti bor Vaj da.
250
VI ENJA
dru gi. Ta ko je, na je dan sa svim oi gle dan na in, ova krh ka ali dra go ce na po ja va u srp skoj i voj vo an skoj umet no sti iz dva de se tih go di na pro te klog ve ka eg zi sti ra la upo re do sa naj zna aj ni jim ak tu el nim to ko vi ma ta da nje evr op ske avan gar de. Je dan spe ci fi ni slu aj: La slo Mo ho lji Na Svo jim bi o graf skim po da ci ma ve li ki ma ar ski avan gard ni umet nik La slo Mo ho lji Na (Las zlo Mo holy Nagy) je na spe ci fi an na in ve zan za voj vo an sku sre di nu. Ro en je 20. ju la 1985. go di ne u Bo r o du, ne da le ko od Ba je, u ju noj Ma ar skoj, kao La slo Vajs. No, ka da je otac Li pot Vajs iz ne na da emi gri rao u Ame ri ku, gde mu se gu bi sva ki trag, maj ka Ka ro li na sa si no vi ma, dvo go di njim La slom i sed mo go di njim Je ne om, se li se pr vo u Adu kod svo je ba ke Ro za li je En gel man, a po tom u Mol, gde ih pri hva ta maj in brat Gu stav Na, ugled ni i do bro sto je i advo kat. Ubr zo e Ka ro li na ro di ti i tre eg si na Ako a a po ro di ca e pre u ze ti uja ko vo pre zi me Na. U Mo lu i u obli njoj Adi de a ci po ha a ju osnov nu ko lu: 1. sep tem bra 1901. go di ne La slo je upi san u pr vi raz red aan ske je vrej ske, tzv. izra il ske ko le. Jo pre svo je pe te go di ne La slo je sa svo ja dva bra ta do speo u Mol bo ga to ba ko me sto na oba li Ti se, me a nog ma ar sko-srp skog sta nov ni tva u ku u svog stri ca Gu sti ja, mol skog advo ka ta, ina e sam ca i ne e nje. U Mo lu je za vr io osnov nu ko lu i tu ostao do svo je 18. go di ne, sve dok ni je za vr io i gim na zi ju u Se ge di nu (na Ti si). Pod jed na ko se dru io sa srp skim i ma ar skim osnov ci ma i svo jim vr nja ci ma, i go vo rio srp ski, mo da ne ba to li ko do bro kao nje gov stric Gu sti, i si gur no ne ta ko kao pi sar u stri e voj kan ce la ri ji Du an, Sr bin, mo mak ma lo po gr bljen ili ak sa ma lom gr bom. To je bi lo pri rod no, po go to vu to je stri e va advo kat ska kan ce la ri ja bi la na tzv. Gra ni ci, tj. u sre di ni se la, iz me u srp skog i ma ar skog de la, i to je stric pod jed na ko
251
vo dio i srp ske i ma ar ske pa r ni ce, za pi sao je knji 24 ev nik Pa vle Ugri nov. Upor ni is tra i va Mo ho lji Na o vog mol skog i aan skog pe ri o da, no vo sad ski pu bli ci sta Zol tan Ka la pi, pro na ao je u jed nom in ter vjuu iz 1924. go di ne umet ni ko vu iz ja vu da cr ta od svo je e ste-sed me go di ne. To je, ve ro vat no, je di no sve do e nje o umet ni ko vim po e ci ma ko je bi se mo glo po ve za ti sa nje go vim bo rav kom u ba kim va ro i ca ma. No, u sva kom slu a ju, oi to je da su se a nja na bo ra vak u Mo lu iza zi va la do bre uspo me ne te se ve u do ku men ti ma se ge din ske gim na zi je, pr vi put, po ja vlju je no vi pri de vak pre zi me nu: Mo ho lji. Pot pis La slo Mo holy Nagy na la zi se ve i na ra nim sli ka ma iz 1917. go di ne: Po r tret bra ta Je nea, te Ra nje ni voj nik, ko je su na sli ka ne u da le koj Ode si, gde se za de sio na opo rav ku kao ra nje nik u Pr vom svet skom ra tu... Iz ra ta se Mo ho lji Na vra a 1918. go di ne, ali vi e ne u Mol ne go u Bu dim pe tu, gde po ku a va da na sta vi stu di je ali i za po i nje ozbilj nu umet ni ku ak tiv nost kra jem sep tem bra i iste te go di ne ue stvu je na iz lo bi bu dim pe tan skog Na ci o nal nog sa lo na. Ta ko e, od mah se, ve oko 1918-19. go di ne, uklju u je u krug umet ni ka oku plje nih oko a so pi sa ma ar skih ak ti vi sta Ma.25 Taj po kret je osno vao La jo Ka ak (Kassk La jos) 1916. go di ne, a so pis je po kre nut u no vem bru, a u Bu dim pe ti je kon ti nu i ra no iz la zio sve do za bra ne sre di nom 1919. go di ne. Tih go di na Mo ho lji Na je bli zak sa rad nik Ka a ka a in ten ziv no se dru i sa na pred nim sli ka ri ma La jo em Ti ha nji jem i Jo e fom Lam per tom (pod i jim uti ca jem krat ko vre me stva ra) te sa osta lim avan gar di sti ma Be lom
24 Pa vle Ugri nov: Sta ro Saj mi te (Skulp tu re, sli ke. Cr te i do ku men tar na pro za), La slo Mo ho lji Na (1895-1946), Be o grad, Na rod na knji ga - Al fa, 2004: 240-241. 25 Na slov a so pi sa je ve o ma in spi ra ti van jer je kon stru i san od po et nih slo va na slo va po kre ta ma ar ski ak ti vi zam ali ta re ca Ma ima na ma ar skom je zi ku i svo je auten ti no zna e nje - da nas.
VI ENJA
Uit zom, an do rom Bo rt ni kom, Pe trom Do bro vi em, Ja no em Tot Ma ti som, an do rom Ba r tom i dru gim umet ni ci ma oku plje nih oko a so pi sa Ma. Pot pi snik je za jed ni kog re vo lu ci o nar nog Ma ni fe sta ma ar skih ak ti vi sta. Po sle ne u spe le re vo lu ci je (ma ar ska ko mu na) stva ri se bit no me nja ju a Mo ho lji sa La jo em Ka a kom od la zi u Be, da bi oda tle, ve po et kom 1920, do speo u Be r lin.26 Tu e se upo zna ti sa be r lin skim da da i sti ma, sa ra i va e sa le vo ori jen ti sa nim la no vi ma gru pe Sturm i iz e la ga ti u isto im noj ga le ri ji, a upo zna e El Li sic kog i dru ge ru ske kon struk ti vi ste... Ve zu sa Ka a kom ne pre ki da, a od 1921. go di ne je zva ni ni be r lin ski pred stav nik a so pi sa Ma, ko ji je ob no vljen u Be u. Iste go di ne Ka ak i Mo ho lji Na u Be u iz da ju Knji gu no vih umet no sti, na ma ar skom i ne ma kom je zi ku, a sle de e, u Be r li nu, La slo Mo ho lji Na ob ja vlju je ma pu Ho ri zont sa sli ka ma svo jih 27 in du strij skih pej za a ko ji ma na go ve ta va svo je ka rak te ri sti no uva a va nje od no sa teh ni ke i umet no sti. Isto vre me no, sli ka svo je spe ci fi ne ap strakt ne ge o me trij ske sli ke... Ta ko je, za krat ko vre me, iz ra stao u jed nu od naj in te re sant ni jih fi gu ra ta da nje avan gard ne evr op ske umet no sti. Go di ne 1923. ar hi tek ta Val ter Gro pi jus, osni va i di rek tor Ba u ha u sa, dr av ne ko le za ar hi tek tu ru i pri me
nje ne umet no sti u Vaj ma ru28 u Ne ma koj, po zi va La sla Mo ho lji Na a da bu de pre da va. Kao mlad umet nik, sa dva de set se dam go di na, on za me nju je Jo ha ne sa Ite na i po i nje svo ju pe da go ku ak tiv nost kao pro fe sor uvod nog ku r sa na toj zna me ni toj ko li... Isto vre me no, Mo ho lji Na e upra vo u Ne ma koj ostva ri ti ona svo ja umet ni ka de la ko ji ma e se uvr sti ti me u naj zna aj ni je ue sni ke mo der ni sti kog, ge o me trij skog, kon struk ti vi sti kog po kre ta, te ini ci ja to ra re vo lu ci o nar nih ino va ci ja u fo to graf skom me di ju i umet no sti... dim pe ti je La slo Mo ho lji Na di rekt U Bu no umet ni ki pri su tan sve ga dve go di ne (1919, 1920). No, upra vo taj krat ko traj ni bu dim pe tan ski pe riod je iz u zet no zna a jan u nje go voj umet no sti. Ma lo je umet ni ka ko ji su, na sa mom po et ku stva ra la ke avan tu re, sa to li kom si gur no u iz gra di li je dan od lu an avan gar di sti ki stav i ostva ri li ta ko ve lik broj kon cep tu al no ja snih ino va cij skih de la ko ja e osta ti u isto ri ji ne sa mo ma ar ske ne go i ukup ne uni ver zal ne umet no sti. Ta nje go va ra na pre lu dij ska pri pad nost ma ar skom ak ti vi sti kom po kre tu, bli skost sa Ka a kom, iz u zet no bo ga ta sa rad nja sa mno go broj nim ta da avan gar di sti kim a so pi si ma u Ma ar skoj ali i u okol nim dr a va ma gde bu ja ju bli ske avan gard ne, ak ti vi sti ke i nad re a li sti ke umet ni ke
28 Dr av nu ko lu Ba u ha us u Vaj ma ru u Ne ma koj je 1919. go di ne osno vao ar hi tek ta Val ter Gro pi jus. Pro gram ove ko le, ina e ve o ma na pre dan za to vre me, bio je usme ren ka pri me ni no vih teh ni ka, ma te ri ja la i ob li ka u ar hi tek tu ri, pro iz vod nji na me ta ja i dru gih upo treb nih pred me ta. Na Ba u ha u su su ra di li mno gi ugled ni umet ni ci (Kan din ski, Kle, Iten i dru gi) a za hva lju ju i nji ho vom de lo va nju da nas se ova ko la sma tra ini ci ja to rom mo der nog in du strij skog di zaj na. Ve 1925. go di ne ko la se iz Vaj ma ra se li u De sau, gde je pre ma Gro pi ju so vom pro jek tu do vr e na no va zgra da Ba u ha u sa, jed no od pre lom nih de la ar hi tek tu re u ko joj ob lik sle di na me nu. To kom 1932. go di ne iz De sa ua se Ba u ha us se li u Be r lin. Ba u ha u sov ci su zbog svog in ter na ci o na li zma i li be ral no sti pro gla e ni za ne po elj ne u Ne ma koj a Hi tler, im je do ao na vlast, za tva ra Ba u ha us. Naj ve i broj pro fe so ra na pu ta Ne ma ku.
26 Na taj na in se okon a lo Mo ho lji je vo ue e u ak tvi sti kom po kre tu u Ma ar skoj, jed nom od onih zna aj nih umet ni kih fe no me na ko ji su u sred njoj Evr o pi, po sle Pr vog svet skog ra ta, oku plja li umet ni ke oko av ngard nih ide ja, pro je ka ta i a so pi sa. Ta ko se tih ra nih dva de se tih ra do vi La sla Mo ho lji Na a na la ze na na slov nim stra ni ca ma ma ar skog Ma, srp sko-hr vat skog Ze ni ta, ne ma kog Der Sturm-a, e kog A pa smo, be kog Se ces sion-a i dru gih ta da zna aj nih a so pi sa... 27 Za sli ka nje in du strij skih pej za a Mo ho lji Na je, po stve nom sve do e nju, bio in spi ri san iz gle dom ve li kih tran sop sfor ma to ra po sta vlje nih na jed nom be r lin skom mo stu.
252
VI ENJA
gru pe do no se mu br zu in ter na ci o nal nu afir ma ci ju i zna a jan umet ni ki uti caj. Upra vo u tom seg men tu po sto ji kon kret na ve za La sla Mo ho lji Na a sa umet no u u Sr bi ji. Na i me, Mo ho lji je sa rad nik Mi ci e vog Ze ni ta, a so pi sa po kre nu tog 1921. go di ne u Za gre bu, ko ji od 1924. iz la zi u Be o gra du. Ukup no je iza lo 43 bro ja, ka da je 1926. go di ne za bra njen zbog tek sta Ze ni ti zam kroz pri zmu ma rk si zma. Ovaj a so pis je ostva rio iz u zet nu sa rad nju sa umet ni ci ma iz ino stran stva, ob ja vlje no je mno go pri lo ga in ter na ci o nal no zna aj nih umet ni ka (Ta tlin, Kan din ski, El Li sic ki, Ar hi pen ko, Rod en ko, Ka ak, Ma lje vi, Gro pi us, Teo Van Du zburg, Mi el Se for, Raul Ha u sman...). Da nas je sa svim mo gu e kon sta to va ti da je Ze nit deo evr op skih avan gard nih zbi va nja ko ja su se, u pe ri o du od sre di ne dru ge de ce ni je pa sve do po znih dva de se tih go di na, raz vi la u evr op skoj umet no sti. Mo ni tom za ho lji je va sa rad nja sa Ze sno va na je na Mi ci e vom do sled nom raz vi ja nju ure i va kog kon ni cep ta. Je dan nje gov li no rez je ob ja vljen u Ze tu, br. 19/20 za no vem bar-de cem bar 1922. go di ne. Ta gra fi ka pred sta vlja re pre zen ta tiv ni obra zac Mo ho lji je vog kon struk ti vi sti kog stva ra la tva a upra vo je Ze nit naj ak tiv ni ji pro mo ter kon struk ti vi zma kod nas. Iri na Su bo ti kon sta tu je: Naj zad, ze ni ti zam pr vi u ju go slo ven skoj sre di ni ob ja nja va kon struk ti vi zam kao no vu i zna aj nu ma ni fe sta ci ju mo der nog do ba, po kre nu tu ide ja ma ru skih avan gar di sta. Gra fi ka opre ma a so pi sa Ze nit je ve od pro le a 1921. go di ne do bi la od re e ni ja kon struk ti vi sti ka svoj stva ka ko u ti po graf skim re e nji ma ko ri ca, na slo va, pre lo ma stra ni ca, ta ko i u re pro duk ci ja ma umet ni ka, kao to su Vla di mir Ta tljin, La zar El Li sic ki, La slo Mo ho lji Na, Alek san dar Ar hi pen ko, La jo Ka ak, Alek san dar Rod en ko, Ka zi mir Ma lje vi, Va si lij Kan din ski i dr. ni tom, Ta ko e, za hva lju ju i toj sa rad nji sa Ze La slo Mo ho lji Na iz la e i na ve li koj Me u na rod
253
noj iz lo bi no ve umet no sti apri la 1924. go di ne u zi koj ko li Stan ko vi u Be o gra du. Po stav Mu kom su bi la ob u hva e na de la pre ko sto umet ni ka iz Bel gi je, Bu gar ske, Dan ske, Fran cu ske, Ho lan di je, Ita li je, Ma ar ske, Ne ma ke, Ru mu ni je, Ru si je, SAD i Ju go sla vi je ko je je pri ku pi la re dak ci ni ta. Na ovoj iz ja Ze lo bi su iz la ga li Kan din ski, Glez, Ar hi pen ko, De lo ne, Mo ho lji Na, Li sic ki te do ma i umet ni ci Pe trov, Klek, Ge can, Fo re ti. Po se ban ka ta log za ovu iz lo bu, na a lost, ni je tam ni tu (br. 25, 1924) na jed pan ali je u Ze noj stra ni ci ob ja vljen spi sak iz la ga a i ra do va. Pri ka za na su de la ko ja su re pre zen to va la ta da naj ak tu el ni je po ja ve na ta da njoj in ter na ci o nal noj sce ni po put ku bi zma, kon struk ti vi zma, fu tu ri zma, ze ni ti zma, eks pre si o ni zma... To kom dru ge po lo vi ne dva de se tih go di na, po sle je nja va nja Mi ci e vog ze ni ti zma, u Be o gra du de lu je jed na dru ga sku pi na avan gar di sta oku plje nih oko ide je nad re a li zma. In te re sant no je kon sta to va ti da se mo e na slu ti ti od re e ni uti caj La sla Mo ho lji Na a na de lat nost srp skih nad re a li sta. Na i me, pri met na je sli nost po stu pa ka ne ko li ci ne rad be og skih umet ni ka, pre sve ga Ma r ka Ri sti a i Va ne ta Bo ra, sa Na o vim spe ci fi nim fo to graf skim po stup kom. To kom svog ba u ha u sov skog pe ri o da (1923-1929) La slo Mo ho lji Na se in ten ziv no ba vio fo to gra fi jom. On je tvo rac te r mi na new vi sion jer je uspe vao da iz na e sa svim spe ci fi ne ra kur se sni ma nja ka ko bi do spe vao do re zul ta ta u ko ji ma je stvar nost bi la pre o bli ko va na, dru ga i je vi e na, pre ve de na u no vi vi zu el ni je zik. Ipak, sa svim spe ci fi an pro iz vod La sla Mo ho lji Na a iz nje go ve ba u ha u sov ske fo to-la bo ra to ri je bio je fo to gram. Fo to gram ska sli ka se ostva ru je bez sni ma nja, sve tlo snim ma ni pu la ci ja ma na sen zi bi li zi ra noj fo to-ha r ti ji. Upra vo u tom po stup ku Mi lan ka To di vi di mo gu nost po ve zi va nja ime na Mo ho lji Na a sa ra dom be o grad skog nad re a li ste: Va ne Bor seb no in si sti rao na kon cep tu vre me na i sli keje po
VI ENJA
ekra na u fo to gra mi ma, sa na me rom da raz ot kri je odnos sve tlo sti i sen ke, od no sno skri ve nu re al nost u da. Nje go vi fo to gra mi pot kre plju ju te zu La sla Mo ho lji Na a po ko joj je za fo to gra fi ju osnov no sve tlo a ne ka me ra, pa kad se ovo ima u vi du lak e je raz u me ti za to je mno gim nad re a li sti ma bi lo za jed ni ko ba in te re so va nje za eks pe ri men ti sa nje sa raz li i tim tran spa rent nim ma te ri ja li ma ka kvi su 29 sta klo, koc ke e e ra, kri sta li, ve lo vi i sl.. Srp ska i voj vo an ska isto ri ja umet no sti do sa da ni je obra a la pa nju na po sto ja nje ve ze ov da njih umet ni kih pri li ka i ve li kog umet ni ka La sla Mo ho lji Na a. Isti ni za vo lju, fak to graf skih ka za je ma lo, ali pret po stav ke o jo ne kim mo do gu im ve za ma ni ka ko ni su bez osno va. U ovom ne ve li kom tek stu uka zu je se sa mo na po sto ja nje i zna aj Mo ho lji je ve sa rad nje sa Mi ci e vim Ze ni tom. Na po me na o uti ca ji ma La sla Mo ho lji Na a na fo to graf sku ak tiv nost be o grad skih nad re a li sta, me u tim, na go ve ta va po tre bu da ljeg is tra i va nja mo gu ih kon ta ka ta, pre ple ta i uti ca ja. Ve o ma za ni mlji vo bi bi lo is tra i ti da li je ne ko od srp skih umet ni ka bio u di rekt noj ve zi sa Mo ho lji jem. Jer, Pe tar Do bro vi i Mo ho lji Na se kre u u istom okru e nju (Ka ak, Ti ha nji, Lam pert, Bo rt nik, Uitz, Ba r ta, Tot Ma tis); Mi ci ev brat Bran ko V. Po ljan ski dru i se sa ma ar skim ak ti vi 30 ni tom a in sti ma ostva ru ju i nji ho vu ve zu sa Ze te re sant no je za pi ta ti se da li je po sto ja la di rekt na ko mu ni ka ci ja Mi ci a i Mo ho lji Na a... Bi lo ka ko bi lo, oi to je da pri sut nost, ma kar i ne ve li ku, jed nog iz uz et nog umet ni ka u srp skoj isto ri ji umet no sti ne tre ba po sma tra ti sa mo kao ku ri o zi tet ni de talj. Jer, Mo ho lji Na je i veo u Voj vo di ni, ue stvo vao je u srp sko-ma ar skim umet
29 Mi lan ka To di: Ne mo gu e - umet nost nad re a li zma. Za dr a no bek stvo nad stvar no sti. jo Ti ha nji je na cr tao po r tret Bran ka V. Po ljan skog, 30 La 1920.
ni kim ve za ma, a bla go vre me nim ob ja vlji va njem svog kon struk ti vi sti kog li no re za na na slov noj stra ni ta (u vre ni ci Ze me ka da su a so pi si bi li naj a van gard ni ji fe no men srp ske umet no sti) te ue stvo va njem na Me u na rod noj iz lo bi no ve umet no sti u Be og ra du 1924. go di ne, dao je ozbi ljan pri log no vim kon struk ti vi sti kim po ja va ma u srp skoj umet no sti pr ve po lo vi ne dva de se tog ve ka. Do bro vi: umet nost i re vo lu ci je Umet nost Pe tra Do bro vi a (1890-1942), za raf hva lju ju i spe ci fi nim bi og skim po da ci ma, je ste zna aj no pri sut na u ma ar skoj, srp skoj, voj vo an skoj, a jed nim de lom i u hr vat skoj umet no sti pr ve po lo vi ne dva de se tog ve ka. Zbog to ga De ne gri kon sta tu je da je upra vo Do bro vi am ble mat ski umet nik sred nje e vrop skih gra ni nih pod ru ja po mno gim osno va ma: ro e njem, po re klom, ko lo va njem, du im i kra im bo rav ci ma, pu to va nji ma, 31 iz la ga nji ma, uti ca ji ma. Do bro vi je ro en u Pe u ju, u austro u gar skoj dvoj noj mo nar hi ji. To kom 1907-1908. go di ne po ha a skulp tor ski od sek bu dim pe tan ske Umet ni ko-za nat ske ko le a od 1909. do 1911. stu di ra sli kar stvo na Umet ni koj aka de mi ji u Bu dim pe ti kod pro fe so ra Ka ro lja Fe ren ci ja (Fe renczy Kroly, 1862-1917), ko ji je u ka ta lo gu svo je sa mo stal ne iz lo be 1903. go di ne sam za pi sao da pri pa da ko lo ri sti kom na tu ra li zmu na sin te ti koj osno vi32. Pr vi uspeh Do bro vi be le i na jed noj zna aj noj iz lo bi: To pr vo po ja vlji va nje pred pu bli kom i ti pr vi us pe si bi li su u Bu dim pe ti, pri li kom pro sla ve Mi ar no ka i ve li ke iz lo be ko ja je ta da pri re e
31 Je a De ne gri: Pri me ri isto rij skog mo der ni zma eks pre si o ni zam i ku bi zam, gra ni ca fo r me. Ob ja vlje no u ka ta lo gu Cen tral no e vrop ski aspek ti voj vo an skih avan gar di 1920-2000. Gra ni ni fe no me ni - fe no me ni gra ni ca, No vi Sad, Ga le ri ja sa vre me ne umet no sti, sep tem bar 2002. 32 Be la Du ran ci: Na ba nja i Voj vo a ni, Li kov ni su sret, Su bo ti ca 1996.
254
VI ENJA
na. Jed nu od mo jih sli ka pri re i va i su po sta vi li na glav ni zid u naj ve oj dvo ra ni. Su tra dan tam pa je s mno go po hva la po zdra vi la ne po zna tog sli ka ra Pe tra Do bro vi a, ko ji je sva ka ko do sa da bio ne po znat za to to je ra dio i iz la gao u ino stran stvu... A ka da se is po sta vi lo da je taj ve li ki uspeh u stva ri tek de bi jed nog sli ka ra ko ji je na pu nio tek dva de set i jed nu go di nu, po hva le u tam pi su bi le pu ne 33 to pli ne. U rod nom Pe u ju Pe tar Do bro vi pri re u je svo ju pr vu sa mo stal nu iz lo bu 1912. go di ne a po tom od la zi u Pa riz i ta mo, s kra im pre ki di ma, bo ra vi do 1914. go di ne... Tu se u nje go vom opu su ja vlja na klo nost pre ma se za ni zmu, dok u im pre siv noj se ri ji cr te a ak to va za la zi u ku bi zam, u spe ci fi no mo de lo va nje fi gu re ka kvim se Do bro vi usa gla a va sa ak tu el nim se za ni sti ko-ku bi sti kim ten den ci ja ma. Ta ko e, tre ba na po me nu ti da Pe tar Do bro vi u svom ku bi sti kom ana li ti kom po gle du na pred met, ba kao i u svom ce lo kup nom po to njem sli kar stvu, ni ka da ne e do spe ti do gra ni ce na pu ta nja pred me ta. Po to me e (p)osta ti bli zak si i tu ac ji u ta da njoj ma ar skoj umet no sti: po go to vu sa kon cep ci ja ma ne ko li ko zna aj nih ta da njih sli ka ra sli nog ra ci o na li sti kog usme re nja, po go to vu ne ko li ci ni umet ni ka iz u ve ne gru pe Is tra i va i (a ba Vil mo Pe rl rot, La jo Ti ha nji, Ro bert Be re nji, Jo zef Ne me Lam pert i Ka rolj Ke rn stok i dru gi), osno va ne 1909. go di ne, a ko ja e 1911. go di ne pro me nu ti ime u Osmo ri ca. Tre ba ima ti na umu i nje ni cu da su Do bro vi e ve post-pa ri ske go di ne - go di ne ras plam sa nog Pr vog svet skog ra ta. U Ma ar skoj se ja vlja po kret ma ar skog ak ti vi zma ko ji pred vo di La jo Ka ak, auto di dak ti ni umet nik, pro le ter ski pe snik, o vek ko ji je pro pu to vao po la Evr o pe da bi iz gra dio je dan spe ci fi an umet ni ki stav bo re i se za no ve dru
33 Ano nim: Ju bi lar na iz lo ba Pe tra Do bro vi a, Po li ti ka, Be o grad, 15. ma ja 1937, 11. Pre u ze to iz mo no gra fi je Si mo na u pi: Pe tar Do bro vi, Be o grad, Pro sve ta, 2003.
tve ne ide a le. Pod na e lom da no vo do ba zah te va no vu umet nost Ka ak oko se be oku plja avan gar di sti ke sna ge. Mla di Do bro vi je do Ka a ka do speo za hva lju ju i svom pro ku bi sti kom sta vu, ko ji je bli zak no vim kon struklti vi sti kim ten den ci ja ma, ali ve ro vat no i zbog Ka a ko ve slut nje jed nog re vo lu ci o nar nog po ten ci ja la ko ji je bio deo Do bro vi e ve li no sti. Ve 1916. go di ne Ka ak i Do bro vi su na istom za dat ku. U dru gom bro ju Ka a ko vog no vo po kre nu tog a so pi sa A Tet po ja vi la se re pro duk ki va nja Hri sta. Ovu sli ci ja Do bro vi e vog Opla ku van red no opi su je Si mo na u pi u tek stu mo no iz gra fi je o Pe tru Do bro vi u: Pre ma svom iko no graf skom zna e nju, ali i po an ti ci pi ra noj fo r mi pri zo ra, Opla ki va nje je i za Do bro vi a pred sta vlja lo lo gi an iz bor. Oba ve zu ju a dra ma ti ka i ro ke ska le po kre ta i mi mi ke, kao i is ti ca nje ua sa i tu ge, po tpu no su od go va ra li ak tu el nim stil skim (eks pre si o ni sti kim) ten den ci ja ma oli e nim u kon cep tu pre na gla e nih fo r mi i upa dlji vom an ti ve ri zmu. Ra e re e no Hri sto vo te lo, ne pro por ci o nal no i de for mi sa no, da to je kao si bi li jan sko pro ro an stvo na gra ni ci iz me u hri an skog i pa gan skog, iz me u stvar no sti i sim bo la. Ovo di ja lek ti ko i i ta va nje dru tve ne hi po kri zi je i kon tra dik tor no sti mo der ni za ci je, oli e nih u ra za ra nju po mo u na pred nog, sa mo pod se a na na tu i ra li zam de struk ci je, ali i na nje go vo 34 (pra)iskon sko po re klo. Ta sli ka je u kon tek stu sa dr a ja A Tet do bi la sa svim dru ga i ju ko no ta ci ju, pa je po od lu ci voj ne cen zu re taj broj za ple njen zbog bo go hu lje nja te je tim po vo dom na ve de na i Do bro vi e va re pro duk ci ja sli ke Opla ki va nje Hri sta iz 1915. go di ne. No, to je za si gur no tek iz go vor a pra vi raz lo zi su bi li Ka a ko va kon cep ci ja, nje gov an ti mi li ta ri sti ki an ga man i str o go le va po li ti ka ori jen ta ci ja. Osim te krat ko traj ne sa rad nje sa Ka a kom i ak ti vi sti ma, mla di Do bro vi je bio lan jed ne
34 Si mo na u pi: Pe tar Do bro vi, Be o grad, Pro sve ta, 2003.
255
VI ENJA
dru ge gru pa ci je. Na i me, na ao se u gru pi umet ni ka ko je je uje di ni la bu dim pe tan ska kri ti ka ko ja je se dam mla dih umet ni ka za pa zi la i iz dvo ji la na pro le noj iz lo bi Na ci o nal nog sa lo na u Bu dim pe ti 1916. go di ne, na de nuv i im ime Sed mo ri ca (Vil mo Pe rl rot-a ba, Jo zef Ne me Lam pert, Ja no Kme ti, Ru dolf Di ner De ne, Be la Uic, La jo Gu la i i Pe tar Do bro vi), alu di ra ju i na ime u ve ne gru pe Osmo ri ca, ko ja je sud bin ski uti ca la na prav ce raz vo ja ma ar ske umet no sti. Spon ta no fo r mi ra na gru pa Sed mo ri ca je iz la ga la i na sle de em sa lo nu. Ume sto Pe rl rot-a be, Uica i Gu la i ja na pro le nom sa lo nu su u gru pi bi li Ar mand en a. Sa ber ger, An dor Eros i Ge za o rb da su ve ima li i od re e ni kon cept pro mo vi u te nju ka mo nu men ta li zmu: mla di umet ni ci ko ji su po e li od osnov nih pre mi sa ku bi zma i ne pr vi ko rak pre ma ve li koj mo nu men tal noj umet no sti XX ve ka, za pi sa no je u tek stu u ka ta lo gu Iz lo be mla dih u Bu dim pe ti 1917. go di ne. Taj stav je bli zak Do bro vi e vim raz mi lja nji ma: Efe mer ne vred no sti ko je su ima nent ne re vo lu ci o nar ni ma, bez ko jih se sko ro i ne mo e za mi sli ti bo r ba gran di o znih raz me ra, vre me ne mi nov no na gri za i osta ju sa mo one ko je su se pri bli i le poj mo vi ma Ve nog, Ve li kog, Ap so lut nog. Ne sta ju me ki li ri a ri, sla ba ni po dr a va o ci kla si ka i je su se uko e ne ki me pre lo mi le, i osta do e sa mo oni ko ji su sa Ka i no vim be le gom na e lu iz go re li u sve tom lu di lu re e ni da stvo re nov, 35 ve li ki stil. Ovu iz lo bu je otro na pao Ka ak u 36 svom a so pi su Ma, is pro vo ci ran upra vo Do bro vi e vim na pu ta njem ku bi zma i avan gar di zma. Tom pri li kom pri me u je da od tro ji ce (Lam pert, Kme ti i Do bro vi) ra ni jih pri pad ni ka ak ti vi sti kog po kre ta ko ji su iz la ga li na po me nu toj iz lo bi Pe tar
35 Pe tar Do bro vi: Raz mi lja nja, Az Al fold, Bu dim pe ta 1914, 43. Pre u ze to iz knji ge Si mo na u pi: Pe tar Do bro vi, o grad, Pro sve ta, 2003. Be 36 L. Kas sak: Nem ze ti Sza lon: Fi a ta lok cso port ki al li ta sa, Ma, Bu da pest 1917: 146-147.
Do bro vi se naj vi e uda ljio od nas, ali i od se be iz mla dih da na. On je po eo isto od ku bi zma, ali na da na njim sli ka ma pot pu no ras ki da ove svo je ko re ne... Ta ko se za vr i lo krat ko traj no Do bro vi e vo ue e u ak ti vi zmu. No, Si mo na u pi je u pra vu ka da kon sta tu je da Do bro vi su tin ski ni ka da i ni je du hov no/in te lek tu al no pri pa dao ak ti vi sti ma u zna e nju ko je po kret od re u je avan gard nim a uz to tre ba po me nu ti i De ne gri je vu kon sta ta ci ju da je Do bro vi sli kar ko ji ni je pri sta jao na to da svo je sli kar sko dje lo do ve de u bli zi nu bi lo ka kvog ob li ka prag ma ti zma jer on je umjet nik ko ji pom no raz mi lja nad vla sti tom sli kom, nad nje nom pla sti kom gra om i nad nje nim si e om, umjet nik svje stan hi sto rij skih iz vo ra na ko je se je zik i te ma 37 ove sli ke po zi va ju No, ako je na sto jao da prag ma ti zam, pa ma kar bio i re vo lu ci o nar ne pro ve ni jen ci je, ne na ru i auto no mi ju nje go vog sli kar stva sam Pe tar Do bro vi je ite ka ko imao re vo lu ci o nar ne na me re na a nje. To kom 1918. go di ne on ue stvu je u i po voj noj po bu ni pro tiv sna ga ve r nih Ho r ti je voj vla di. Uhap en je a za hva lju ju i ka pi tu la ci ji Austro u gar ske i re vo lu ci ji Be le Ku na bi va oslo bo en. Po sle to ga je ak ti van u svim so ci jal nim pre vi ra nji ma u Pe u ju. Ka da je po sle okon a nja Pr vog svet skog ra ta Tri ja non skim mi rov nim ugo vo rom ve i deo ba ranj skog okru ga do de ljen Ma ar skoj, rad ni ci Pe u ja pro gla a va ju Ma ar sko-srp sku ba ranj sku re pu bli ku. Tom pri li kom je av gu sta 1921. go di ne, na glav nom tr gu u Pe u ju, Pe tar Do bro vi akla ma ci jom iza bran za pred sed ni ka te no vo u sta no vlje ne Re pu bli ke. Do bro vi u svom go vo ru tom pri li kom iz ja vlju je: Do ao je tre nu tak da ob ja vi mo sve tu da ho e mo da bu de mo go spo da ri sop stve ne sud bi ne i da pro gla si mo Ma ar sko-srp sku ba ranj sku re pu bli ku. O na oj od lu ci od mah e mo oba ve sti ti be o grad sku vla du i zah te va e mo njen pri sta nak i
37 J. De ne gri: Ga le ri ja li kov nih umjet no sti, Osi jek 1985.
256
VI ENJA
po dr ku.38 Do bro vi je ve su tra dan ot pu to vao u Be og rad. No, nje go va di plo mat ska mi si ja ni je us pe la: Pa i mu od lu no sa op ta va da Sr bi ja ne e li da se me a i da re me ti Tri ja non ski spo ra zum. U me u vre me nu, sa mo se dam da na po pro gla e nju, u Pe uj ula zi Ho r ti je va voj ska, pre u zi ma sve nad le no sti a pred sed ni ka osu u je na smrt. Do bro vi po sta je iz gna nik iz svo je ma ar ske do mo vi ne i traj no osta je u Be o gra du... Do bro vi e vo in ten ziv no ue e u to ko vi ma ma ar ske umet no sti tra je od okon a nja stu di ja di ne pa sve do nje go ve po sled nje go di ne 1912. go bo rav ka u Ma ar skoj 1921. go di ne. To kom te de ce ni je mno go se to ga de si lo u nje go voj bi o gra fi ji i umet no sti. Im pre si o ni sti ki po e tak, iz ne nad ni do dir sa ku bi zmom, krat ko traj na sa rad nja sa Ka a kom i ak ti vi sti ma, lan stvo u Sed mo ri ci, te mno go broj na kva li tet na sli kar ska ostva re nja obez be di li su ovom umet ni ku zna aj no me sto u ma ar skoj isto ri ji umet no sti, me u onim sli ka ri ma ko ji su to kom te dru ge de ce ni je do no si li no ve mo der ne ide je, jed nu dru ga i ju i mo der ni ju umet nost. Na dru goj stra ni, i u srp skoj isto ri ji umet no sti Do bro vi e vi ku bi sti ki cr te i na sta li jo u pe ri o du 1912-1913. go di ne, po treb ni su kao naj ra ni ji pri mer jed ne iz u zet no zna aj ne po ja ve u sli kar stvu. Ka ko to kon sta tu je ugled ni Mi o drag B. Pro ti, Do bro vi ostva ru je naj ra ni je avan gard no ras ta ka nje po sma tra nog mo ti va u na oj umet no sti, mno go ra ni je ne go to se to ne ko li ko go di na ka sni je, u pe ri o du od 1921. do 1924. go di ne, de si lo u sli kar stvi ma Sa ve u ma no vi a, Mi la na Ko njo vi a, Iva na Ra do vi a i Mi haj la Pe tro va, ko ji su se, u krat kim ali za srp sku umet nost iz uz et no zna aj nim epi zo da ma, ba vi li ku bi sti kim kon cep tom... Do bro vi e vo pri sil no ise lje ni tvo u dru gu do mo vi nu ni je mo gu e po sma tra ti u sklo pu onog
38 Ci tat pre u zet iz knji ge Si mo na u pi: Pe tar Do bro vi, Be o grad, Pro sve ta, 2003.
pe uj skog in te lek tu al nog emi gra ci o nog ta la sa ko ji je usle dio po sle pro gla e nja Tri ja non skog spo ra zu ma, pro pa sti Ma ar sko-srp ske ba ranj ske re pu bli ke i dru gih po li ti kih do ga a ja u Ma ar skoj. Uosta lom, sud bi na mu je od re di la dru ga i ji put eg zi sten ci jal ni (po li ti ki emi grant u Ju go sla vi ju, osu en na smrt u Ma ar skoj!) ali i umet ni ki jer on ni je pre ten ci o zni avan gar di sta te zbog to ga ni je me u onim umet ni kim emi gran ti ma ko ji i re uti ca je ma ar skog umet ni kog ak ti vi zma i avan gar di zma. No, Do bro vi u srp sku sre di nu do la zi kao r mi ra ni sli kar. To uosta lom shva ta um ni To dor fo Ma noj lo vi, ko ji svoj tekst o Do bro vi u, ob ja vljen 1920. go di ne, za klju u je: Ima mo pred so bom jed nu ve o ma slo e nu, mno go stru nu umet nost... Jer, Do bro vi, iako mu je tek tri de set go di na, ni je vi e ne ki da ro vit i na do bu dan mla di umet nik, ne go je dan Maj stor ko ji go vo ri ja sno, zvon ko i si gur no i ko ji sa da, na pr voj sto pi svo ga ra da, da je je dro, za o kru glje no de lo. Po ja va Pe tra Do bro vi a zna i je dan do ga aj u raz vo ju na eg sli kar stva, jed no iz ne nad no le po is pu nje nje i, isto dob no, jed no lep e 39 obe a nje za bu du nost I odi sta, Ma noj lo vi e vo pred vi a nje se ostva ri lo: Pe tar Do bro vi je sve do svo je smr ti, 1942. go di ne, bio iz u zet no za pa e ni ak ter srp ske i ju go slo ven ske umet ni ke sce ne. To kom tre e de ce ni je XX ve ka on je post se za ni sti ki i post ku bi sti ki struk ti vi sta, a u pe ri o du 1930-1942, to kom po kon sled nje de ce ni je svog i vo ta, nje go vo ko lo ri sti ko sli kar stvo oslo nje no na van go gov ske i fo vi sti ke re mi ni scen ci je pred sta vlja istin sku za seb nost srp
39 To dor Ma noj lo vi: Pe tar Do bro vi, Mi sao, knj. II, sv. 1, Be og rad, 1. fe bru a ra 1920: 547-554. Pre uz e to iz knji ge To dor Ma noj lo vi: Li kov na kri ti ka, Zre nja nin, Grad ska Na rod na bi bli o te ka, 2007.
257
VI ENJA
ske umet no sti pr ve po lo vi ne dva de se tog sto le a.40 On ima svoj spe ci fi ni stav i umet ni ku fi lo zo fi ju: Sli ka je za me ne ko lo ri sti ka ma sa. Ja gle dam u istu ko lo ri sti ku ma su i na objek tu ko ji sli kam, ja ne aran i ram sli ku, ja je pre no sim ona ko ka ko mi slim da ona do i sta u pri ro di po sto ji. In ten zi fi ka ci ja ko lo ri sti kih ma sa na objek tu to je moj pro gram 41 po sva ku ce nu. , kon sta tu je sam Do bro vi. A Je a De ne gri u stu di ji Ko lo ri sti ki eks pre si o ni zam e tvr te de ce ni je za pa a da je Do bro vi pre sve ga ko lo rist, da kle sli kar ko jem je bo ja bit ni no si lac iz ra za, a ne sa mo tu ma ili po sred nik u iz ra a va nju ne kih van pik tu ral nih sa dr a ja. Nje mu je sva ka te nja ka li te rar nom, so ci jal nom ili mo ral nom zna e nju umet ni ke ko mu ni ka ci je, to je upra vo naj e e i bit na oso bi na pra vih eks pre si o ni sta, dok, na su prot to me, on sli kar stvo shva ta kao eufo ri nu i i stu vi zu el nu re ak ci ju na im pul se ko je cr pi iz sve ta okol ne re al no sti.42 Na kra ju va lja za klju i ti da je Do bro vi e va umet nost to kom nje go vog ma ar skog pe ri o da bi la u fa zi fo r mi ra nja (Aka de mi ja, Pa riz, ak ti vi sti ki ak tiv no sti i uti ca ji, post se za ni zam, te nje ka mo nu men tal noj umet no sti Sed mo ri ce) a u za vi sno sti od kon stant nih bu r nih so ci jal nih, po li ti kih i rat nih do ga a nja. Po sle na pu ta nja Pe u ja po sle 1921. go di ne pa sve do smr ti 1942. go di ne, Do bro vi e vo sli kar stvo je uda lje no od sva ke vr ste pa r ti
40 Sa de li ma Van Go ga i fo vi sta Do bro vi se sre tao u Bu dim pe ti na ta da ve li kim iz lo ba ma te to kom svo jih bo ra va ka u Pa ri zu, ostva re nih u pe ri o di ma 1912-1914, 1919. i 19261930. Ta ko e tre ba ima ti na umu i po sred nu ve zu sa fo vi zmom pre ko ma ar skih fo vi sta Pe rl ro ta, Co be la i dru gih di rekt nih pa ri skih sa rad ni ka Ma ti sa, sa ko ji ma je Do bro vi bio u ve zi to kom svo je ma ar ske umet ni ke ak tiv no sti od 1912. do 1920. go di ne. 41 Mi ro slav Kr le a: Pe tar Do bro vi, Za greb 1954: XII. 42 Je a De ne gri: Ko lo ri sti ki eks pre si o ni zam e tvr te de ce ni je. U ka ta lo gu e tvr ta de ce ni ja eks pre si o ni zam bo je, po et ski re a li zam, Ju go slo ven ska umet nost XX ve ka, Be o grad, Mu zej sa vre me ne umet no sti, jun-jul 1971.
ku la ri zma, prag ma ti zma i uti li ta ri zma. Po sve en je auten ti noj pik to ral noj ide ji i jed nom ras ko nom ko lo ri zmu ko ji je nje go voj umet no sti obez be dio auten ti nost i auto no mi ju sli ke i sli kar ske mi sli. Go di ne Itva na Naa u Voj vo di ni (1926-1935) Itvan Na (18731937) je put svog sli kar skog obra zo va nja sti cao to kom po sled njih go di na osam na e stog ve ka i to uobi a je nom ma r ru tom cr ta ka ko la u Bu dim pe ti, Min hen ska aka de mi ja te Aka de mi ja i li jen u Pa ri zu... To kom 1902. go di ne usle di li su put i bo ra vak u Ita li ji, gde usa vr a va ste e na zna nja, ba kao i u Be r li nu, ne ko li ko go di na ka sni je. Kao mlad umet nik odu e vlja vao se Van Go gom i bio odu e vljen nje go vom ne u me re no u u sli ka nju ali je, po tom, po stao sa mo svoj na umet ni ka li nost: iz be ga va ra ne uz o re a po go to vu se u va od po i sto ve e nja sa na sto ja nji ma da se na za tav os ti ni Mun ka i ja (Munkcsy Mihly) ofor mi tzv. na ci o nal ni stil. Ta ko e, po et kom pr ve de ce ni je no vog sto le a, Itvan Na ne pra ti ni onu dru gu uobi a je nu ru tu - od Na ba nje ka no vim se za ni sti kim ili fo vi sti kim uti ca ji ma... U ma ar skoj isto ri ji umet no sti svr stan je u za seb nu gru pu tzv. pa non skih sli ka ra (Alfldi fe stk Trsasga) za jed no sa Ko stom (Kos zta Jzsef), Rud na i jem (Rud nay Gyula) i To r nja i jem (Tornyai Jnos). Do tih po zi ci ja Na sti e na za se ban na in po vla i se iz grad ske at mos fe re, na pu ta Pe tu i, shod no svom me di ta tiv nom i kon tem pla tiv nom ka rak te ru, od la zi u pla ni ne svog rod nog kra ja i u Er de lju se su ko blja va sa pri ro dom kao iskon skim 43 ri va lom u stva ra la tvu. Itvan Na je sli kao za seb nim ti him eks pre si o ni zmom. Nje go vi pej za i i po r tre ti, kao naj e e te me ko ji ma se po sve i vao, sli ka ni su od lu nim
43 Be la Du ran ci: tekst u ka ta lo gu Iz lo ba pa ste la Itva na Na a, Su bo ti ca, Grad ski mu zej, 1966.
258
VI ENJA
po te zi ma ali ne bez kon tro le, ne bez kon tem pla tiv nog od no sa pre ma mo ti vu i sva kom na sli ka nom de ta lju: Na ov eks pre si o ni zam je la pi da ran, a umet ni ko va eks pre si ja je utka na u sva ki po tez, u sva ki bo je ni po da tak i ko lo ri sti ki zvuk. Taj od lu ni kon tro li sa ni gest ta ko po sta je zna a jan kon struk ti van po da tak u ukup noj ar hi tek tu ri sli ke. Sve je to ostva re no sa e tim i ko he rent nim pik to ral nim na i nom po ko jem se Na odi sta iz dva ja u ukup noj ma ar skoj umet no sti pr ve po lo vi ne dva de se tog ve ka. U nje go voj umet no sti, za i sta, mo nu men tal nost br da i pla nin skih ma si va, ge o me tri ja ogra da, pa nja ka i ge o me tar ski red kr e vi na na obr on ci ma sta o pa ju se u je din stvo sa la pi dar nom str og u pa non skog pre de la... Svet Itva na Na a je ome en, kon stru i san, po put su mor nih ba la da. Sli ka je sve 44 de na na su ti nu... (La jo Ne met). Uda ljen od avan gar di sta jed na ko ko li ko i od tra di ci o na li sta, on e ofor mi ti sli kar stvo ko je e bi ti oso ben od jek jed nog sen zi bi li te ta ko ji je, ipak, pra vo ver ni od raz vre me na u ko jem je umet nik i veo i stva rao. te re sant no je da je Na Itvan ot kri van In na knad no. Iako su ne ki pi sci po put Ka ro lja Li ke (Lyka Ka roly) i De ea Ko sto la nji ja (Kos zto lany De zse) o nje go voj umet no sti svo je vre me no pi sa li iz u zet no do bre re cen zi je, tek se to kom dru ge po lo vi ne dva de se tog ve ka po e lo raz ja nja va ti ta jan stvo ve li kog ali po ma lo za bo ra vlje nog sli ka ra. Po ja vlju ju se mo no graf ske stu di je Ga bo ra Pa pa (Pap Gbor), 196545; La jo a Ne me ta (Ne meth La jos), 1972, i Itva na olj ma ra (Solymar Is tvan), ko ji je naj kom plek sni je sa gle dao Na o vu umet nost 46 i ve ro vat no po naj vi e do pri neo nje go voj, na a lost post mo r tem, (re)afir ma ci ji.
44 Ne meth La jos: Nagy Is tvan, Bu da pest 1972. Pre uz e to iz: Be la Du ran ci, Na Itvan u Voj vo di ni, Tre i ju go slo ven ski bi je na le pej za a, No vi Sad, Zlat no oko i Bel art, 2002. 45 Pap Gbor: Nagy Is tvan, Bu da pest, Co r vi na Ki a do, 1965. 46 Solymar Is tvan: Nagy Is tvan, Bu da pest, Kep zomves ze ti Alap Ki o dav lla ta, 1977.
U sklo pu tog na knad nog ba vlje nja opu som Itva na Na a iz u zet no je za ni mljiv an ga man Be le Du ran ci ja, ko ji je, to kom 1965. go di ne, ot krio sli kar sku za o stav ti nu ovog umet ni ka u Voj vo di 47 ni. Du ran ci je ta da rev no sno is tra io bi o graf skoumet ni ke po dat ke iz tog spe ci fi nog Na o vog pe e, u pe ri o da. Na im ri o du 1926. do 1935. go di ne Na Itvan je i veo u ma le nom ba kom se lu aj ka. Ovaj aka dem ski sli kar je ov de u voj vo an sku pro vin ci ju do speo za hva lju ju i e nid bi sa Ma ri jom, udo vom An ta la Je kla, bo ga tog umet ni kog me ce ne - Ma ri ji na maj ka je bi la Ka r li na Un tat, Ne mi ca, po pu lar na ba bi ca u aj ka u. Ta ko je iz svog br do vi tog Er de lja do speo u rav ni cu. No, ka ko po ka zu ju Du ran ci je va sa zna nja, Na se br zo pri la go a va i stva ra. U Voj vo di ni on ostva ru je je dan za ni mljiv i kva li te tan opus: Op i njen a ri ma i za go net nom le po tom pla ni na, a ka sni je rav ni ce, ve i ti lu ta li ca i usa mlje nik, traj no je pri vr en svo jim slu aj nim do ma i ni ma, pa sti ri ma i se lja ci ma, ko ji ga go sto lju bi vo pri ma ju u svo je do mo ve. Ta ko e iz ra sti je dan ud ni opus cr te a uglje nom i pa ste lom, kao za pi si na pu tu tra ga nja, pro na la e nja i gu blje nja se be. Vr ho vi i klan ci, ho ri zon ta la i po le ke uli gle rav ni ar ske ku e, se os ce, ve trom i ra dom kle sa na li ca, e ne, de ca umor na po gle da na di ru iz ste nje nih okvi ra kao stra stve ni iz li vi no ve sna ge. Mr lje pla vih, ze le nih i cr nih to no va, kri ci be lih i u ka stih ak ce na ta sko ro gre ba ni u ha r ti ju sli va ju se u je din stve ni, bol ni do i vljaj umet ni ka. Uglav nom, te i ta kve sve de ne tma ste pej za ne pred sta ve, te ne ko li ko iz u zet nih po r tre ta, pri ku pio je Du ran ci od ne ko li ko de se ti na vla sni ka, evi den ti rao se dam de set ra do va i pri ka zao ih u su bo ti kom Grad skom mu ze ju to kom ma ja 1966. go di ne. Ta ko je pro mo vi sa na svo je vre me na stva ra la ka pri
47 Du ran ci je 15. apri la 1965. go di ne u no vo sad skom Mag yar Szo-u po zvao vla sni ke ra do va Itva na Na a da mu se ja ve te da mu ih po zaj me za iz lo bu! Ja vi lo se vi e od 30 vla sni ka Na o vih ra do va.
259
VI ENJA
sut nost jed nog iz u zet nog ma ar skog umet ni ka u voj vo an skoj isto ri ji umet no sti. Du ran ci je va is tra i va nja su uka za la i na Na o vu sa mo stal nu iz lo bu ko ju je ovaj umet nik pri re dio u Vr ba su to kom apri la 1927. go di ne. Do nje je do lo za hva lju ju i pri ja telj stvu po ro di ca Na i Pe han. Po svoj pri li ci to je bi la iz u zet na iz lo ba jer ne dvoj be no naj bo lji po zna va lac Na o vog de la Itvan olj mar sma tra da je u raz do blju od 1926. do 1929. go di ne Na do se gao ze nit vla sti te sli kar ske kre a tiv no sti. Ta ko e, naj ve ro vat ni je je da su ne ki pa ste li ko je je Du ran ci la gao sre di nom e zde se tih bi li iz lo e ni u toj vr iz ba koj po stav ci. Na a lost, ve li ki sli kar Jo ef Pe han vi e ni je me u i vi ma, pre mi nuo je e ti ri go di ne ra ni je. No, pri ja telj stvo sa Pe ha no vi ma je, oi gled no, op sta lo. Pe ha nov sin Be la, i sam sli kar, i vo se se ao Na a, a ve o ma e sto je pri su stvo vao na sta ja nju nje go vih sli ka jer je ovaj sli kar e sto ko ri stio Pe ha nov ate lje. In te re sant no je da su u ate ljeu ve li kog sli ka ra go sto va li i dru gi umet ni ci. Tu je naj bo lji Pe ha nov pri ja telj va jar Fe renc Me e i to kom je se ni 1924. go di ne is kle sao ka me nu skulp tu 48 ru ko ja je po sta vlje na na Pe ha nov grob. Ta ko se u tom ate ljeu na sta vi la tra di ci ja su sre ta nja umet ni ka osim po me nu tih umet ni ka tu je, na pri mer, bo ra vio i po zna ti voj vo an ski va jar Ka r lo Ba ra nji. On je kao mla di umet nik tu do bi jao pod u ku od Jo e fa Pe ha na, a za hva lju ju i nje mu upo znao se sa svo jim uzo rom Fe ren com Me e i jem. Mla di Ba ra nji je bio im pre si o ni ran za jed ni kom iz lo bom Pe ha na i Me e i ja u Vr ba su 1913. go di ne i ta da je u svo joj auto bi o graf skoj be le ci za pi sao da je, odu e vljen Me e i je vim skulp tu ra ma, na iv no za klju io da
48 In te re sant no je da su 2002. go di ne po smrt ni osta ci Jo e fa Pe ha na i nje go ve su pru ge eks hu mi ra ni i sa sta rog ka to li koevan ge li sti kog gro blja pre ne ti na vr ba ko Grad sko gro blje, u grob ni cu nji ho vog si na Be le Pe ha na. Tom pri li kom je re sta u ri ra na i Me e i je va skulp tu ra i pre ne ta na no vu ve nu ku u ve li kog umet ni ka. Tom pri li kom je pri re e na i re tro spek tiv na iz lo ba sli ka Jo e fa Pe ha na u Ga le ri ji kul tur nog cen tra Vr bas.
bih i sam znao ta kve skulp tu re pra vi ti. Me e i je ve iz van red no po jed no sta vlje ne skulp tu re i ni le su mi se pri mi tiv nim...49 Tu u ma le nom ba kom se lu Na se, ka ko to kon sta tu je Du ran ci, br zo uko re nio. U aj ka u ima pri ja te lje - be le ni ka Do bri a, ui te lja Og nja no vi a... Na fo to gra fi ji sni mlje noj 1932. go di ne Na je sa dru tvom kod pro te u Ga r di nov ci ma... U pi smu maj ci u Er delj, 16. ju la 1931. go di ne, on pi e o svom si nu: Lep je i ve o ma pa me tan. Se os ki va zduh i ni da je zdrav. Go vo ri ma ar ski, ne ma ki i srp ski. O se bi sa op ta va: Sa da sam zdrav i po no vo mno go ra dim. Imam uspe ha u Ju go sla vi ji. Oe ku je se i mo ja iz lo ba u Be o gra du... Na a lost, na da iz pi sma se ne ostva ru je te do be o grad ske iz lo be ne e do i. Vr ba ko iz la ga nje e osta ti je di ni po zna ti jav ni na stup Itva na Na a u Voj vo di ni. Ka da je go vo rio o svom ju go slo ven skom uspe hu, Na je ve ro vat no mi slio na so lid nu pro da ju uosta lom otu da i mno go broj ni voj vo an ski vla sni ci nje go vih ra do va... Usko ro e sli kar obo le ti. Na ru e no zdra vlje, pri vred na kri za te po gor an po lo aj po ro di ce po sle aten ta ta u Ma r se ju na kra lja Alek san dra ok to bra 1934. go di ne, pro me ni e Na o ve i vot ne okol no sti. Du ran ci ju je ne ko li ko vla sni ka nje go vih ra do va iz ne lo svo ja se a nja na umet ni ko vu su pru gu Ma ri ku Na, ko ja je pro da va la pa ste le na sto je i da zbri ne po ro di cu... Itvan Na e pre mi nu ti 1937. go di ne u Ba ji, gde se po ro di ca, ne to pre to ga, iz aj ka a pre se li la... In te re sant no je da se, sko ro isto vre me no sa Du ran ci je vim is tra i va nji ma, ob na vlja in te re so va nje za umet nost Imrea Na a i u Ma ar skoj. Ta mo je nje go va ve li ka re tro spek tiv na iz lo ba pre zen to va na u bu dim pe tan skoj Na ci o nal noj ga le ri ji, sep tem bra 1967. go di ne. Na toj iz lo bi se na ao ve lik broj eks po na ta sa su bo ti ke po stav ke, sa voj vo
49 Pre ma na vo di ma u tek stu Be la Du ran ci: Ka r lo Ba ra nji, u knji zi Moj iz bor, No vi Sad, CZVK Zlat no oko, 2004.
260
VI ENJA
an skog te re na. Tom pri li kom po zna ti bu dim pe tan ski isto ri ar umet no sti Ge za Pe r nec ki (Ge za Pe r neczky) kon sta tu je da je na iz lo bi u Su bo ti ci 1966. go di ne bi lo iz lo e no tri de set Na o vih vr hun skih ostva re nja, od ko jih ovom pri li kom iz la e mo sa mo ne ke. u va ju se u su bo ti kom i som bor skom mu ze ju a lju ba zno u ko lek ci o na ra tu su i eks po na ti iz pri vat nih zbir ki u Voj vo di ni... U mo no graf skom tek stu olj mar uka zu je na ka rak te ri sti nost se ri je tzv. cr nih pa ste la od ko jih je naj ve i broj na stao u are a lu ba ke rav ni ce oko aj ka a da je, sko ro sva ko dnev no, par tao ovaj neo ku 50 bi ni sli kar... Osim to ga, pre ma na vo di ma istog auto ra, ve li ki tre nu tak ma ar ske isto ri je umet no sti je Po r tret de voj i ce (Sr na), za ko ji je mo del bi la mla da slu av ka u ku i aj ka kog be le ni ka Do bri a, dok je me u pej za i ma ka pi tal no de lo Vr be kod Ga stel iz 1930. go di ne, ko ji se u va u r di no va ca, pa 51 su bo ti kom Grad skom mu ze ju... U jed nom no vin skom in ter vjuu, da tom no vi na ru u Ba ji 1933. go di ne, pred kraj i vo ta, Itvan Na sa i ma svoj sli kar ski stav: Ce log i vo ta sam tra io su ti nu. U te mi du u. U ko lo ple tu ku a, sta ba la, cve to va, ljud skih li ko va ono to pod po vr i nom vi bri ra. Unu tra nja ve r nost. Sli nost u ko joj sve i vi. Ba sve!... I da nas jo tvr dim da bla go gla go lji vost ne ka zu je su ti nu.52 U svo joj umet no sti, po go to vu u se ri ji pa ste la na sli ka nih u eger skim pla ni na ma i voj vo an skoj rav ni ci, umet nik je do ao do svo je umet ni ke i eg zi sten ci jal ne sud bin ske su ti ne. U tim cr nim i te kim pej za i ma, u sve de
50 Solymar Is tvan: Nagy Is tvan, Bu da pest, Kep zomves ze ti Alap Ki o dav lla ta, 1977. 51 De la Itva na Na a u Voj vo di ni na la ze se u Grad skom mu ze ju i u Ga le ri ji dr Vin ko Pe r i u Su bo ti ci, u Grad skom mu ze ju u Som bo ru te u Grad skom mu ze ju u Vr cu. 52 Pre ma na vo di ma u tek stu Be le Du ran ci ja: Itvan Na u Voj vo di ni, iz ka ta lo ga isto im e ne iz lo be na Tre em ju go slo ven skom bi je na lu pej za a Pej za 2002, No vi Sad, CZVK Zlat no oko i Bel art, jun 2002.
nim kon struk tiv no za o kru e nim mo ti vi ma po sto ji ne ka kva su tin ska ve za umet ni ka, pre de la i du ha vre me na u ko jem su ta de la na sta ja la. De lo Itva na Na a, na svoj na in, pred sta vlja zna aj nu ka ri ku srp sko-ma ar skih umet ni kih ve za to kom pro te klog ve ka. Ovaj umet nik je ov de bo ra vio i ak tiv no stva rao sko ro pu nu de ce ni ju, pri re dio je jed nu sa mo stal nu iz lo bu i te io dru ra goj, na a lost neo stva re noj, u Be og du, pro da vao je svo ja de la i ro kom kru gu lju bi te lja umet no sti u Voj vo di ni... Du go je Itvan Na ostao iz van vi zu ra ri je umet no sti i kod nas i u do mi cil noj Ma ar isto skoj. Na knad na is tra i va nja uka zu ju na opus jed nog ve li kog sli ka ra. Nje go ve za slu ge se pre po zna ju u na oj umet no sti za hva lju ju i, pre sve ga, Be li Du ran ci ju, ko ji re vi ta li zu je nje gov voj vo an ski opus; u ne ko li ko na vra ta je iz la gan na iz lo ba ma fon do va su bo ti kog mu ze ja, Ga le ri je dr Vin ka Per i a u Su bo ti ci, u vr a kom Na rod nom mu ze ju, a ugled na isto ri ar ka umet no sti ga za pa a kao jed nog od naj zna aj ni jih sli ka ra pa ste la kod nas, kao ak te ra na sto ja nja ko ji ma se ostva ru je dru ga i ja 53 in ter pre ta ci ja pri ro de kao li kov ne in spi ra ci je... Mi lan Ko njo vi: Bu dim petan sko pro le e, 1942. ili isto ri ja jed ne iz lobe Ko njo vi e va umet ni ka de lat nost je ve o ma du ga: za po e ta je u umet ni ko vim mla dom do bu, ka da je kao e tr na e sto go di njak 1912. go di ne na sli kao svo je pr ve pej za ne ulja ne sli ke (ko je se da nas na la ze u Ga le ri ji Mi lan Ko njo vi u Som bo ru), a tra ja la je sve do po sled njih da na nje go vog i vo ta, ka da je u bo le sni koj po ste lji na cr tao ne ko li ko cr te a, no vem bra 1993. go di ne. Pr ve sli ke na sta le ma u u mi, 1912; iz umet ni ko ve ra ne mla do sti: Zi Ve li ka u ma, 1913 (123x176cm), pa u ma iz 1915. go di ne na te ra le su Ir mu Lang, du go go di nju di
53 Ja sna Jo va nov: Pa stel u Voj vo di ni, Po lja, broj 431, No vi Sad, ja nu ar-fe bru ar, 2005.
261
VI ENJA
rek to ri cu Ga le ri je Mi lan Ko njo vi, da u ka ta lo gu iz lo be ka rak te ri sti nog i odi sta do bro oda bra nog na slo va Ko njo vi pre Ko njo vi a. Ulja 1912-1925 kon sta tu je da tri de se tak sli ka iz naj ra ni jeg Ko njo vi e vog stva ra la tva, ko je da nas, ka da je opus Mi la na Ko njo vi a za o kru en, ne sma nje no ple ne svo jom li kov nom zre lo u, sa vr e nom ko lo ri sti kom ha r mo ni jom, slo bo dom po te za i urav no te e no u 54 kom po zi ci je. Ne sum nji vo je da Ko njo vi e va in spi ra ci ja za sli ka nje u ma po ti e od sna nog uti ska ko ji je na nje ga osta vio pik to ral ni kon cept ma ar skog sli ka ra La sla Pa la (Pal Laszl, 18461879). Ovaj umet nik je pred sta vljao za ni mlji vu fi gu ru u ma ar skoj isto ri ji umet no sti. ko lo vao se u Be u, usa vr a va nje je na sta vio u Ho lan di ji, po tom u Lon do nu (gde se in spi ri sao Kon ste blom), a za tim oti ao u Ba r bi zon i tu po eo da sli ka um ske pej za e ko ji e po sta ti ka rak te ri sti ka nje go vog sli kar stva.55 Pa lo vo sli kar stvo Ko njo vi je ot krio za hva lju ju i jed noj mo no gra fi ji sa cr no-be lim re pro duk ci ja ma ko ju je pro na ao u oe voj bi bli o te ci. U toj knji zi osta la je pod vu e na re e ni ca: U Pa lo vim de li ma i ne bo, oblak, ze mlja, vo da, u ma, li ko vi bi nje go vih li r skih ose a ja, ali pri to me sve je u slu on se po na a kao sli kar, od no sno, uspe va ju i da iz ra zi isto ta ko i tek stu ru i ma te ri jal nost pred me ta 56 u ta noj ko lo ri sti koj i sve tlo snoj vred no sti. U svo jim in ter vju i ma Ko njo vi je e sto o nje mu go vo rio kao o svom ra nom uzo ru. A po pi smu vi dim da ste ima li pri li ku da se li no upo zna te sa Pl-om - pi e Ivan Ra do vi u pi smu upu e nom Ko njo vi u u Bu dim pe tu, gde se ovaj na la zio od 1916. go di
54 Ir ma Lang: tekst u ka ta lo gu iz lo be Ko njo vi pre Ko njo vi a, ulja 1912-1925, Som bor, Ga le ri ja Mi lan Ko njo vi, ok to barde cem bar 2004. 55 Be la Du ran ci: Umet ni ke ko lo ni je, Su bo ti ca Osvit, 1989. da pest, Lam pel Rbert 56 Dr Lzr Bla: Pal Lszlo, Bu (Wo di a ner F. sfia), 1903. (Po da tak pre u zet iz mo no graf ske knji ge: Ir ma Lang: Mi lan Ko njo vi (1898-1993), Som bor, Ga le ri ja Mi lan Ko njo vi, 2010.
ne, ka da je, po sle ma tu re, pr vo mo bi li san a po tom upi san u ko lu re zer vnih ofi ci ra. U Bu dim pe ti Ko njo vi ne po se u je sa mo ate ljee i ga le ri je. O ta mo njoj si t ua ci ji on je bio na raz li i te na i ne in for mi san jo u Som bo ru je pri mao a so pis Mveszt, i ji je bio pret plat nik, a u Pe ti je ve bo ra vio nje gov som bor ski pri ja telj i ko le ga Ivan Ra do vi, ta da ve stu dent pe tan ske Aka de mi je. Osim to ga, mo gao je da ko ri sti po seb ne po god no sti. Jed no vre me je sta no vao u u ve nom pe tan skom ho te lu Hun ga ria, gde je nje gov vid Ko njo vi, kao po sla nik u ma ar skom otac Da pa r la men tu, imao stal nu so bu ko ju je e sto ko ri stio kao ate lje. U toj so bi je ak na stao je dan ve o ma za ni mljiv cr te gla ve za spa log o ve ka (Ivan Ra do vi). Ko njo vi je na sto jao, upra vo u Pe ti, da se cr ta ki ob u i. Tu je po ha ao Slo bod nu ko lu cr ta nja i upo znao se sa sli ka rem Itva nom Re ti jem (Rthy Itvan, 1872-1943), pro fe so rom na pe tan skoj Aka de mi ji, jed nim od osni va a Na ba nje. Ne mo e se sa si gur no u tvr di ti da je Re ti uti cao na Ko njo vi ev raz voj ni put; no, nje gov ple ne ri zam je mo gao po go do va ti mla dom sli ka ru, a is ku stva iz Na ba nje su mu ta ko e mo gla bi ti in te re sant na... Me et u tim, iako je iz uz no ce nio tog zna aj nog ma ar skog umet ni ka, iako je imao obez be e no 57 me sto kod Re ti ja na Aka de mi ji, Ko njo vi se od lu u je da ume sto u Bu dim pe tu ot pu tu je u Prag, po tom Be, pa Pa riz... U Pa ri zu je Ko njo vi na sta vio da odr a va svoj sli kar ski kon ti nu i tet kao i ve ze sa sli ka ri ma iz Ma ar ske. Za be le e na je nje go va iz ja va: Ja sam se dru io sa ma ar skim sli ka ri ma i ko lek ci o na ri ma, i to uglav nom Je vre ji ma. Pre ko njih sam, ve 1931. sti gao u jed nu od naj bo ljih ga le ri ja, a to je 58 bi la Ga le ri ja Bing u Rue la Botie Do ga le ri ste Bin ga sam do ao uz po mo ma ar skog Je vre ji na,
57 Ir ma Lang: isto. 58 Ir ma Lang: Isto.
262
VI ENJA
stru nja ka Ke ler ma na (Kel ler mann). Bing je bio kod me ne i od mah je pri stao na iz lo bu59. Tom iz lo bom u ga le ri ji ko ja je, ina e, re dov no iz la ga la Mo di lja ni ja, Su ti na i De re na, Ko njo vi ostva ru je svoj pr vi ve i pa ri ski uspeh... No, est go di na ka sni je (1937) Mi lan Ko njo vi, ko ji vi e ne i vi u Pa ri zu ne go u svom za vi aj nom Som bo ru, iz la e u jo jed noj iz van red noj pa ri skoj ga le ri ji. Ovog pu ta to je Ga ler rie Mo u ra dian-Val lo ton. Tom pri li kom Mo ris Bec pi e tekst di ve i se no vom di sci pli no va nom i ko lo ri sti kom Ko njo vi u ko ji je us peo da uskla di li kov ne ele men te sa svo jim mo ti vi ma ke i Dal ma ci je... Na po sled njoj stra ni ka ta lo Ba ga te Ko njo vi e ve iz lo be ga le ri ja ob ja vlju je svo je naj zna aj ni je la no ve: Bo nar, De ren, Di fi, Ma r ke, Pi ka so, Ruo, Utri lo, Va lo ton, Vla menk, te va ja ri Ma jol i Ro den... Ko njo vi po no vo po sti e iz uz e tan uspeh, kri ti ke su iz van red ne a pro dat je ve i broj sli ka. Jed na je ot ku plje na za ko lek ci ju dr Ern sta u Bu dim pe ti... Im pre si van je i spi sak ime na zna aj nih po se ti la ca upi sa nih u sa u va nu knji gu uti sa ka: Ru si Na ta li ja Gon a ro va i Mi hail La ri o nov, Ko njo vi ev e ki ui telj Jan Zr za vi, ma ar ski avan gard ni sli ka ri La jo Ti ha nji i Be la Co bel, kri ti ar Mo ris Bec, mno go broj ni ko lek ci o na ri (Be r e, Ke ler man, Ko lo a, Do nat), te na i po zna ti umet ni ci Ivan Ta ba ko vi, Mi lo Mi lu no vi, Pe a Mi lo sa vlje vi, Ko sta Hak man, To ma Ro san di, Va sa Po mo ri ac, Sta ni slav Vi na ver... Da kle, oi to je da po sto ji kon ti nu i tet vi e de ce nij ske Ko njo vi e ve sa rad nje sa ma ar skim umet ni ci ma. Za hva lju ju i toj sa rad nji Ko njo vi je iz la gao u Ga le ri ji Ta ma u Bu dim pe ti 1942. go di ne. Ova iz lo ba je u na oj isto ri ji umet no sti i u jav no sti e sto bi la po vod za raz ma tra nje mo ral nog ka Mi la na Ko njo vi a. li Upra vo u tre nut ku na sta ja nja ovog tek sta de si lo se da su se, sko ro isto vre me no, po ja vi le dve knji
59 Ir ma Lang: Isto.
ge u ko ji ma se iz me u osta log, po no vo i na raz li i te na i ne, go vo ri o toj fa mo znoj Ko njo vi e voj iz lo bi. Dve autor ke, Li di ja Me re nik i Ir ma Lang, di ja me tral no su prot no vi de Ko njo vi ev na stup u Bu dim pe ti 1942. go di ne. U svo joj knji zi Umet nost i vlast. Srp sko sli kar 60 stvo 1945-1968. autor ka Li di ja Me re nik kon sta tu je: Mno go je, mo e se pri zna ti, si vih mo me na ta u rat no-po rat noj bi o gra fi ji Mi la na Ko njo vi a, ko ji je 1941. go di ne ve bio ostva rio bli sta vu ka ri je ru tem pe ra ment nog ko lo ri ste u stal nom tra e nju i ne mi ru. Pod ne ja snim okol no sti ma ot pu ten je iz za 61 ro blje ni kog lo go ra Osna brik, gde je ve za vr io kao ofi cir ju go slo ven ske kra ljev ske voj ske, vra tio se u rod ni Som bor ko ji je ve Ma ar ska bi la anek ti ra la. Go di ne 1942. iz la e sa mo stal no u Bu dim pe ti, u vre me ka da su ma ar ske fa i sti ke sna ge i le po gro me nad Sr bi ma u Voj vo di ni. Bu dim pe vr tan ska tam pa je da la pri li an zna aj ovoj iz lo bi, to je sve sku pa osta vi lo ne pri ja tan ton u bi o gra fi ji Ko njo vi a. Upr kos to me to je, ka ko na vo di Tri fu no vi, sve ob ja nje no i raz ja nje no, i nje ni ca da jo uvek ne ma ob ja vlje nih de ta lja o ce lom slu a ju go vo ri da ba i ni je sve ta ko ja sno... Ma lo da lje u tek stu Li di ja Me re nik kon sta tu je: ...jer, po svim po da ci ma iz Ko njo vi e ve bi o gra fi je, mi zna mo da on i vi po vu e no i u stra hu od kon se kven ci svo je, po kri te ri ju mi ma no vog na stu pa ju eg re i ma, sa
60 Li di ja Me re nik: Umet nost i vlast, Be og rad, Vu ji i ko lek ci ja, 2010. 61 Mi lan Ko njo vi je kao re zer vni ar ti lje rij ski ka pe tan pr ve kla se do speo u za ro blje ni tvo u Osna bri ku i ta mo ostao do ok to bra 1941. go di ne. U pi smu od 27. av gu sta 1941. go di ne Ko njo vi ja vlja su pru zi Emi da je sa znao da je po vra tak ku i ma ar skim dr a vlja ni ma si gu ran, te da je mo li da u sve mu po stu pa po uput stvi ma ko je e joj pre ne ti po zna ni ci ko ji su ve pu te ni, ka ko bi nje gov po vra tak usle dio to pre. To pi smo je bi lo po sla to u tip skoj ko ver ti po te rat nih za ro blje ni ka sa tam bi ljem pre gle da no. Za ni mlji vo je da se isti pe at na la zi i na ra do vi ma na ha r ti ji ko je je sa so bom Ko njo vi do neo ro blje ni tva. Pi sma i ra do vi iz lo go ra se na la ze u Ga le ri ji iz za lan Ko njo vi u Som bo ru. Mi
263
VI ENJA
svim ne za do vo lja va ju e po li ti ke bi o gra fi je. Me re ni ko va se pri tom osla nja na tvrd nje ko je ne prav da do ku me n ta ri sti kim po tvr da ma. no gra fi ji o Mi la nu Ko njo vi u Ir ma Lang, U mo kao do bro oba ve te ni po zna va lac svih okol no sti ve za nih za bi o gra fi ju ve li kog umet ni ka, ar gu men to va no i do ku men to va no, ci ti ra njem ono vre men ski na pi sa nih i ob ja vlje nih tek sto va, ob ja nja va do ga a je oko ove iz lo be u Bu dim pe ti. Ko njo vi u su iz lo bu u Ga le ri ji Ta ma po nu di li umet ni ci i ko lek ci o na ri sa ko ji ma je Ko njo vi dru go vao u Pa ri zu ka ri Ru dolf Di ner De ne, Be la Co bel, An dor Ba, sli fi ar La slo Raj ter (kod ko jeg je Ko njo vi sta no gra vao u Pe ti za vre me iz lo be), te ko lek ci o nar Ke ler man, ugled ni ga le ri sta Ernst - svi oku plje ni oko klu ba Fszek (ko ji u Bu dim pe ti de lu je od 1901. go di ne do da nas), a i ji su osni va i slav na ime na ar ske umet no sti po put sli ka ra u le Ben cu ra, ma Ka ro lja Ke rn to ka, Jo e fa Ripl-Ro na jia, Pa la Si njei Me r ea, Ja no a Va sa ri ja, va ja ra ig mon da tr o bla, ar hi tek te Ede na Leh ne ra... Zna aj ni po sred nik u do go va ra nji ma oko ove iz lo be bio je som bor ski knji ev nik i Ko njo vi ev istin ski pri vr en pri ja telj Ja no He r ceg. Iz la ga nje u Ga le ri ji Ta ma je za sva kog ta da njeg sli ka ra pred sta vlja lo pri zna nje. Tu su se sa gle da va li naj a van gard ni ji prav ci, opu si naj zna aj ni jih ma ar skih i svet skih umet ni ka, po put sla Mo ho lji Na a, na pri mer. Da ka ko, Ko njo vi La u je taj po ziv go dio, pri vla i la ga je mo gu nost da u Bu dim pe ti, u vo de oj ga le ri ji, okru en svo jim pri ja te lji ma i po zna ni ci ma pri ka e po pr vi put je de lo i da u je od je ke umet ni kih i stru nih svo kru go va... Ko njo vi je do bio ono to je e leo! ti ka je afir ma tiv no re a go va la u ak dva de se Kri tak tek sto va is ti u i bo gat stvo nje go vog ko lo ri ta, sve tlost, pik to ral no srod stvo sa umet ni kim fo r ma ma srp ske na rod ne umet no sti, umet ni ku bli skost sa knji ev no u Mi lo a Cr njan skog... Da kle, dim pe tan ski na stup je imao pre vas hod no taj bu umet ni ku ko no ta ci ju i od jek. ta vi e, ma ar ske
de mo krat ske sna ge su u zlim vre me ni ma u tim po hva la ma Ko njo vi u do bi le i ko ri sti le mo gu nost afir ma ci je ne kih vla sti tih sta vo va... U iz ve ta ju ko ji iz Pe te ob ja vlju je no vo sad ska No va po ta na vo de se iz vo di iz kri ti kih na pi sa u pe tan skoj tam pi: Srp ski sli kar iz Ba ke Mi lan Ko njo vi svo jom iz lo bom, otvo re nom u Ga le ri ji Ta ma, zna i stvar no no vu po ja vu u pre sto ni kom umet ni kom i vo tu. On nam je svo jim plat ni ma do neo ti mung Ba ke, ali pri tom ni je za stao, ne go je svo je shva ta nje i po sma tra nje ja sno iz lo io, po ka zao svo je ju nja ko po re klo, srod stvo sa umet ni kim fo r ma ma srp ske na rod ne umet no sti, ve ze sa bal kan skom, bli sta vom, ve li kom sve tlo u, ko ja je u iz ve snim mo men ti ma i fa tal no ozbilj no iz ra e na u Ko njo vi e vim pej za i ma (Ma ar nem zet); Ka kve sli ke! Ka kve bo je! Du bo ko pu r pur no cr ve ne i zvu no pla ve i vo pi sno se me a ju, po seb no i ve, ju ne to da nam ka u. Iz ve sna pri gu e na dra ima ma ti nost zra i sa tih sli ka (A ma ji nap); Mi lan Ko njo vi po sti e ono to je po sti gao Da ni jel Pap u knji ev no sti: van gra ni ca jed no stra ne pri stra sno sti obo ji ca pri ka zu ju Ba ku Ba ku svih nas. Ko njo vi je sli kar dram skih fo r mi: on na plat no iz no si u svo jim pej za i ma onu ve li ku unu tar nju bo r bu ju go slo ven ske du e ko ja se me ni to li ko svi de la, na pri mer u ro ma nu po zna tog srp skog knji ev ni ka Mi lo a Cr njan skog Ve i te se o be. (Fe ja De e, Ma njo vi ev neo b uz ni tem pe ra ment a ror sag); Ko da kri va sla bo sti, ne go mno go pre ozbilj no zna ne pri 62 nje (Elek Ar tur, Uj sag)... Ir ma Lang ta ko e ci ti ra i za pis Mi len ka Be ljan skog, ob ja vljen jo 1989. go di ne, gde ovaj rev no sni is tra i va som bor ske isto ri je pi e da je po sle otva ra nja Mi la nu Ko njo vi u pr vi pri ao grof Itvan Be tlen, vo a opo zi ci je u Ma ar skom pa r la men tu, pro tiv nik ho r ti jev skog re i ma. Grof se sli ka ru obra tio re i ma: Pri mi te mo je sa u e e zbog kla nja
62 Ir ma Lang: isto.
264
VI ENJA
na ro da u no vo sad skoj ra ci ji. Istim se re i ma Ko njo vi u obra tio i Ga bor Ugron, pred sed nik Stran ke ma lih po sed ni ka. Iz lo ba Mi la na Ko njo vi a je slu i la ma ar skoj de mo krat skoj i an ti fa i sti koj po jav no sti da se is ka e i pred sta vi, to je ina e po po li ti ki i vot u Ma ar skoj bi lo va no zbog sta nja u 63 ko jem su se dr a va i na ci ja na la zi li. Ne shva tlji va je kon sta ta ci ja Li di je Me re nik da Ko njo vi i vi po vu e no i u stra hu od kon se kven ci svo je, po kri te ri ju mi ma no vog na stu pa ju eg re i ma, sa svim ne za do vo lja va ju e po li ti ke bi og ra fi je, jer je Ko njo vi od mah po oslo bo e nju po stao lan Me snog na rod no os lo bo di la kog od bo ra u Som bo ru, a de cem bra 1944. go di ne je pred lo en za pred sed ni ka Sre skog na rod no o slo bo di la kog od bo ra... Lan go va ak na vo di i Ko njo vi e vu re ak ci ju na na ve de ni pred log: Shva tam vre me u ko jem i vim, hva tam se du no sti pred sed ni ka Sre skog na pri rod no o slo bo di la kog od bo ra u Som bo ru; mo lim pri sut ne da ima ju u vi du moj po ziv, ja sam sli kar, e lim da sli kam, i im se uka e pr va pri li ka e lim da bu dem raz re en du no sti.64 Sre di nom ok to bra 1945. go di ne Mi lan Ko njo vi je po sta vljen za ni ka Na rod nog mu ze ja u Som bo ru... Da kle, uprav njo vi ni je imao raz lo ga da se pri bo ja va ni ka Ko kvih kon se kven ci, a upra vo nje gov umet ni ki a za si gur no i dru tve no-po li ti ki ugled u tom vre me nu da li su mu do volj no po vo da i kre di bi li te ta za upor nu bo r bu pro tiv so ci ja li sti kog re a li zma, ko ja je tra ja la od pr vih da na oslo bo e nja pa sve do nje go ve fa mo zne iz lo be Lju di u Umet ni kom pa vi ljo nu Cvi je ta Zu zo ri u Be o gra du, od 18. ma r ta do 1. apri la 1951. go di ne... Na kra ju va lja za klju i ti da je upra vo Mi lan Ko njo vi pri mer mo gu e va ri ja ci je od no sa srp ske i ma ar ske li kov ne umet no sti. Jer, ko li ko god je Ko
63 Ir ma Lang: Isto. 64 Mi len ko Be ljan ski: Mi lan Ko njo vi kao po li ti ka li nost, Som bor 1989.
njo vi cr peo od ma ar skih umet ni ka i umet no sti pod sti ca je za vla sti to sli kar stvo, to li ko je nje go vo sli kar stvo im po no va lo mno gim ma ar skim umet ni ci ma, a u jed nom sud bo no snom tre nut ku i ma ar skoj stru noj i la i koj jav no sti da va lo po se ban pod sti caj za te nju ka uni ver zal nim do me ti ma i po ru ka ma. Ko na no, po nov nim, re pre zen ta tiv nim sa mo stal nim iz la ga njem Mi la na Ko njo vi a u u ve nom bu dim pe tan skom Mi ar no ku (Mcsar nok) 1975. go di ne. I tom pri li kom su pe tan ski me di ji op ir no iz ve ta va li o iz lo bi. Iz tek sta e r a Ho r va ta mo gu e je vi de ti ka ko su Ko njo vi a za pam ti li i po nov o vi de li nje go vu umet nost. Ovaj autor kon sta tu je da ni u no vo vre me de lo Mi la na Ko njo vi a ni je iz gu bi lo ni ta od svog a ra, da on ne od u sta je od svo je an ga o va ne po sve e no sti i vo tu, od svog bo ri la kog hu ma ni zma, od osnov nih po stu la ta je umet no sti, ko je je uvek sle dio ve r no i ko ji svo ma je slu io svim sred stvi ma65 Ta ko e po vo dom tan ske iz lo be Ir ma Lang sve do i o jed nom te pe ni mlji vom de ta lju: Na ro i to je bio di r ljiv su sret za la na Ko njo vi a sa bli skim po zna ni kom iz pa ri Mi skih da na, ve li kim ma ar skim sli ka rom, pri pad ni kom Pa ri ske ko le, Be lom Co be lom, ko jeg de ce ni ja ma ni je vi deo. Ko njo vi je Co be la po se tio u nje go voj ku i u Sent An dre ji, gde je sta rog maj sto ra za te kao u ba ti pri sli ka nju. Du go su raz go va ra li, as na ma ar skom, a as na fran cu skom je zi ku. Bio je to nji hov po sled nji su sret.
65 Horvt Gyrgy: Mi lan Konyovich jugoslv festmvs kpei a Mc sar nok ban, Magyar Nem zet, Bu dim pe ta, 18. ma lan Ko njo vi 1898ja 1971. Pre u ze to iz: Ir ma Lang: Mi 1993, Som bor, Ga le ri ja Mi lan Ko njo vi, 2010.
265
VI ENJA
UDC 659.145(430.131.1)
Bru na Ema nu el a Ma nai, Ber lin Fran ko Ma nai, Ouklend
O ra dio-emi si ji: Die Sprac hen Mo ab its, Of fe ner Ka nal, Ber lin
Ra dio-emi si ja Die Sprac hen Mo a bits (Je zi ci Mo a bi ta), ko ju je sni mi la Bru na Ema nu e la Ma nai u sa rad nji sa Vil mom Se ron Pa lo mi no, Haj di Vin kler i Ma ri om Mi le rom, emi to va na je na ber lin skom ka ner u ju na lu Of fe lu 2007, a sni mak je do stu pan 1 on lajn. Emi si ja u tra ja nju od jed nog sa ta re zul tat je te ren skog ra da, to kom ko jeg su auto ri sni ma li gla so ve i zvu ke Mo a bi ta, u po ku a ju da pred sta ve, ako ne sve, on da ve i nu je zi ka, kul tu ra i dru tve nih od li ka tog kra ja. Mo a bit je deo gra da ko ji je ime do bio po svo jim pr vim sta nov ni ci ma, fran cu skim Hu ge no ti ma, ko ji su po be gli od ka to li kih po gro ma u 17. ve ku. Hu ge no ti su do bi li iz ve sna pra va u svom no vom do mu, ali ni ka da ni su iz gu bi li ose aj da su iz gna ni ci. Se be su na zi va li Mo a bi ti ma, sta nov ni ci ma bi blij ske obla sti Mo ab, gde su Je vre ji i ve li u iz gnan stvu. Vi e od tri sto go di na ka sni je u ovoj obla sti i da lje i ve emi gran ti, ali sa da iz ce log sve ta.
1 http://www.arteleggenda.de/moabit/index.htm
Ra dio-emi si ja pred sta vlja aku sti nu sli ku ovog de la gra da, na sli ka nu je zi ci ma i gla so vi ma sta nov ni ka i nji ho vih go sti ju. Ovde se razmatra zna aj na ve de ne emi si je, ne sa mo kao sve do an stva o lin gvi sti kim i kul tur nim od li ka ma jed nog sa vre me nog, ve li kog, gu sto na se lje nog i mul ti et ni kog de la gra da, ne go i kao de la ko je po se du je estet sku sna gu i sa znaj nu vred nost. Deo Ber li na po sta je plod no tle za kre o li za ci ju Zvu ni sni mak Die Sprac hen Mo a bits (Ma nai 2007) do ku men tu je je zi ku re al nost kvar ta Mo a bit u Ber li nu. Pred sta vlje no je pe de set je zi ka, od ko jih ne ki ima ju vi e di ja le ka ta. Sve je sni mlje no u pri rod nim okol no sti ma sva ko dnev nog i vo ta, iz u zet no bo ga tog i ra zno vr snog, s ob zi rom na vi so ku kon cen tra ci ju raz li i tih kul tu ra u Mo a bi tu. Je zi ki frag men ti u emi si ji ne ni u se spon ta no i pri rod no; nji hov re do sled re zul tat je auto ro vih
266
VI ENJA
in ter ven ci ja, na sta lih na osno vu estet skih kri te ri ju ma sa ci ljem sa i ma nja, u ogra ni e nom ras po lo i vom vre me nu, lin gvi sti ke i so ci jal ne ra zno vr sno sti la gra da. ovog de Sva ke go di ne dve sto mi li o na lju di na pu ta ju svo je do mo ve ka ko bi, ma nje ili vi e pri vre me no, i ve li u stra noj ze mlji (Uje di nje ne na ci je, 2009). Nji ho ve mi gra ci je do vo de do du bo kih pro me na, ne sa mo u kul tu ra ma iz ko jih oni po ti u i u oni ma sa ko ji ma do la ze u do dir, ne go, pre sve ga, i u mom poj mu kul tu re. Ovaj fe no men to li kih je sa me ra da na nje ga ni ko ni je imun: ak i oni ko ji raz su, kao Nem ci, du bo ko uko re nje ni u svo joj ze mlji, isto ri ji i po ro di ci, na li su se de fak to za hva e ni ubr za nim pro ce som raz la ga nja i re de fi ni sa nja svog dru tve nog pro sto ra, ko je na sta je kao po sle di ca mi gra ci o nih to ko va. Isto vre me no se na sta vlja i de ba ta o to me da li bi nji ho vu ze mlju tre ba lo na zi va ti ze mljom imi gra ci je. Pli ma kul tu ra u po kre tu ra ste to li kom br zi nom da ak ni pro ces kre o li za ci je, ka ko ga de fi ni e Edvard Gli san, te o re ti ar slo e nih kul tu ra, ne mo e da na pra vi pa u zu ko ja bi bi la do volj no du ga da sa ma se be mo e da pre po zna (Glis sant 1996: 11-16). Su dar ili me u sob na pe ne tra ci ja dve ju ili vi e stra nih kul tu ra mo e se upo re di ti sa ele men ti ma sa bi je nim mo ri za sa go re va nje, u ko joj ni je dan ele ment u ko e da uni ti onaj dru gi. Isto vre me no do la zi ne mo ga da nji ho va struk tur na je zgra kri pe i pu ca do to ju od na po ra po treb nog za pri hva ta nje he te ro ge nih ele me na ta. Za to je za ovu fu zi ju kul tu ra neo p hod no vre me. Ova kva me u sob na pe ne tra ci ja kul tu ra zah te va vi e vre me na ne go to joj mo e mo obez be di ti u ner vnim cen tri ma pla ne te, u ko ji ma je kon cen tra ci ja kul tu ra do sti gla naj vi i ni vo i sta nje ubr za ne flu id no sti. Kvart Mo a bit, u sr cu Ber li na, mo da pred sta vlja pri mer me sta ne-me sta u kon ti nu al nom po kre tu. Ovaj kvart, mar gi nal na zo na u cen tru gra da, pred sta vlja ge o graf sko ostr vo u pot pu no sti okru e
267
no vo de nim pu te vi ma, re ka ma i ka na li ma, ko je sa kop nom (ter ra fir ma) po ve zu je 21 most. Ova oblast je pr vi put na se lje na 1716, ka da su 24 seg men ta neo bra e nog, mo var nog ze mlji ta do de lje na gru pi Hu ge no ta (fran cu skih re li gi o znih iz be gli ca), ka ko bi tu mo gli da za snu ju svo je do mo ve i ga je du do ve za raz mno a va nje svi le ne bu be. Ter min Ze mlja Mo a bi ta pr vi put se po mi nje u zva ni nim re gi stri ma 1738. go di ne. Bi lo je to ime ko je su Hu ge no ti da li ze mlji u ko joj su pro na li uto i te, po bi blij skoj ze mlji Mo ab, u ko joj su je vrej ske iz be gli ce pro na le uto i te. Po sle to ga usle dio je ubr za ni pro ces in du stri ja li za ci je. U dru goj po lo vi ni 19. ve ka mir no na se lje od ne ko li ko ku a, okru e no ze le ni lom, po sta lo je je dan od naj gu e na se lje nih i naj po zna ti jih ur ba nih kon glo me ra ta u gra du. U za pad nom de lu po dig nu te su ne ke od naj ve ih evrop skih fa bri ka tog vre me na jal por slej, Bojl dej ri kom pa ni, fa bri ka ma i na (Ro Kra ljev ske mor na ri ce, kao i fa bri ke to po va i dru gog oru ja), dok su u is to nom de lu ni kle ve li ke ka sar ne i za tvo ri. Iz me u 1910. i 1929. Mo a bit, kao gu sto na se ljen kvart rad ni ke kla se, bio je po zor ni ca kr va vih kla snih su ko ba; ta mo je na stao sna an po kret rad ni ke kla se, kao i ne ma ka so ci ja li sti ka par ti ja. Na ci sti su 1941. u Mo a bi tu po di gli pr vi pri vre me ni kon cen tra ci o ni lo gor u Ber li nu. Iz tog lo go ra je 35.000 lju di po sla to u lo go re smr ti. To kom e zde se tih i se dam de se tih go di na 20. ve ka ve lik broj stra nih rad ni ka po seb no Tu ra ka, ali i Ita li ja ino na, pa na ca, Por tu ga la ca i Gr ka ohra bri van je da e u Ber lin. Ve lik deo njih na se lio se u Mo a bi do tu. Da nas tre a ge ne ra ci ja ovih ino stra nih rad ni ka (Ga star be i ter) i ni 30% po pu la ci je ovog de la gra da. Ovi Nem ci do se lje ni kog po re kla (mit Mi gra ti on ko ih de fi ni e bi ro krat ski neo lo gi shin ter grund, ka zam) mo da su iz lo e ni pro ce su kre o li za ci je o ko jem go vo ri Gli san, jer pri pa da ju dve ma me u sob no stra nim kul tu ra ma od ko jih ni jed na ne mo e da vla da onu dru gu. nad
Ovaj kraj je, me u tim, u po sled njih 15 go di na do i veo in va zi ju i vah nog mno tva stra na ca naj ra zli i ti jeg po re kla. Ara pi (Pa le stin ci i Li ban ci), Slo ve ni (Ru si, Po lja ci, Sr bi i Hr va ti), Azi ja ti (Ki ne zi, Ko rej ci, Vi jet nam ci i Taj lan a ni), lju di iz cen tral ne ke (iz Ga ne, Ka me ru na, Kon ga i Ugan de) i In Afri do-Pa ki stan ci pred sta vlja ju naj ve e et ni ke gru pa ci je. Tu su i mno gi dru gi, ali u ma njem bro ju. Po to je do i veo i tav spek tar mi gra ci je, mar gi na li za ci je, de por ta ci je i iz gnan stva ko ji pri pa da ju isto ri ji Za pad ne Evro pe, kvart Mo a bit po no vo se na ao u pr vim bor be nim re do vi ma, su o en sa vim po gla vljem sa ge o do se lje ni ci ma, ko ja sa da no
uni ta va i re de fi ni e dru tve ne, prav ne i psi ho lo ke te me lje mo der ne dr a ve. Na onih 30% sta rih do se lje ni ka, ma nje ili vi e te gri sa nih i po zna tih kao Nem ci do se lje ni kog in po re kla, do da to je jo 35% no vih do se lje ni ka, i ja struk tu ra ne pre kid no ra ste i me nja se. Ove ci fre, do bi je ne od Ber lin sko-bran den bur kog za vo da za sta ti sti ku (Ber lin-Bran den burg 2007) ne od no se se i na ile gal ne do se lje ni ke, kao ni na stran ce ko ji ima ju pra vo na ne ma ko dr a vljan stvo jer su nji ho vi pre ci na pu sti li Ne ma ku pre tri ve ka. Ta kvi su su det ski Nem ci, od ko jih mno gi ni su za dr a li ni ne ma ki je zik ni tra di ci je.
268
Do la zak ovih pri do li ca, po pra vi lu iz so ci jal no ugro e nih kla sa, do veo je do od la ska sred nje kla se, ne sa mo sta ro se de la ca ne go i no vi jih do se lje ni ka, ko ji su ostva ri li uspeh u ze mlji svog iz bo ra. Je zi ci u tran zi ci ji U ovom smi slu, Mo a bit je ne-me sto (Fo u ca ult 2005), tran zit na oblast, kao e lje zni ka sta ni ca ili aero drom, me sto sa ko jim se lju di ne iden ti fi ku ju i ko je u svo jim sta nov ni ci ma ne bu di ose aj pri pad no sti i za jed ni ce. Mo a bit se ne ukla pa do bro u sli ku Ber li na, ko ju je grad kon stru i sao za svo ju in ter nu upo tre bu, kao i za po tre be tu ri zma.
Ta mo ne ma spo me ni ka ni mu ze ja ko ji bi se mo gli po se ti ti, ne ma klu bo va ni ti me sta ko ja su tre nut no u mo di i ko ja bi pri vu kla mla de. Upr kos to me to se na la zi u cen tru gra da, Mo a bit ima sve dru tve ne i ur ba ne od li ke pred gra a. Oni ko ji tra e krat ko ro an sme taj u Ber li nu, i da ju ogla se u no vi na ma ili kod agen ci ja za ne kret ni ne, kao svo ju e lje nu lo ka ci ju na vo de sve de lo ve grad skog tra osim Mo a bi ta. Mo da upra vo za hva lju ju cen i to me to je ovaj deo gra da iz van i e ko ja sve op se siv ni je na gla a va grad ski cen tar kao me sto od vi ja nja me u na rod nih ma ni fe sta ci ja, fe sti va la, pa ra da i ve li kih, me dij ski pra e nih iz lo bi, nje go
269
VI ENJA
vi sta nov ni ci mo gu da i ve skrom no i bez ten zi je ko ju na me e i vot u cen tru pa nje. Na uli ca ma Mo a bi ta ve o ma se e sto go vo ri ka nak sprak, ne ma ko-tur ski hi brid ni je zik, ko ji je po stao go to vo kre ol ski, za se ban je zik sa iz vor nim go vor ni ci ma. Ovaj so ci o lekt ili, pre ci zni je, et no lekt, i ro ko je ras pro stra njen u svim ve im ne ma kim gra do vi ma i ve je go di na ma pred met aka dem skog in te re so va nja. Ve je do i veo pro ces me di ji za ci je (re e la bo ra ci je i i re nja pu tem ma sov nih di ja, po zo ri ta, knji ga itd.) ka ko bi se na uli ce me vra tio le gi ti mi zo van, ho mo ge ni zo van i obo ga en (Za i mo glu 1995; Ter tilt 1996; An dro ut so po u los 2001). Me u tim, po sle Tu ra ka, do li su do se lje ni ci iz arap skih ze ma lja, po seb no Li ba na, Si ri je, Ira ka i Pa le sti ne, kao i se ver ne Afri ke. Die Sprac hen Mo a bits do ku men tu je ra a nje no vog, ne ma ko-arap skog je zi ka, ko ji go vo re mla di i ve o ma mla di Mo a bi ti, kao to se mo e u ti u ui o ni ca ma jed ne arap ske ko le na a su Re li gion, All tag, Phi lo sop hie. Mla di arap ski na stav nik ko ji pri pa da ge ne ra ci ji ro e nih ili ba rem od ra slih u Ne ma koj ko ri sti je zik ko ji pred sta vlja kom bi na ci ju arap skog i ne ma kog. Ne ka da je je dan je zik do mi nant ni ji, ne kad dru gi, ali uop te uzev za stu plje ni su pod jed na ko. Iz gle da da de ci sa vr e no od go va ra ova lin gvi sti ka me a vi na, jer u nji ho vim od go vo ri ma ne ma ni ne si gur no sti ni zbu nje no sti. Na pri mer, ka da na stav nik e: Ma ri am hat ge bo ren .. Oh ne ka Va ter! Oh ne ( ?Ma ri ja je ro di la Isu sa, pro ro ka, bez oca. Bez ko ga?), de ca od mah od go va ra ju ne Va ter! (Bez oca!). Ni ne ma ki ni uglas: Oh arap ski, ko ji ula ze u sa stav ovog kre ol skog je zi ka, su stan dard ne va ri jan te (pod pret po stav kom da ni ta kvi stan dar di po sto je). Ovaj di ja lekt arap skog pri pa da ze mlja ma Plod nog po lu me se ca; ne ma ki od go va ra onom ko ji go vo re sla bo obra zo va ni do se lje ni ci, ko ji su bi li iz lo e ni po me nu tom ber lin skom i ne ma ko-tur skom di ja lek tu. Sin tak si ka struk tu ra ovog ne ma ko-arap skog je zi ka ni je fik
sna i mo e bi ti mo di fi ko va na ka ko bi omo gu i la pre laz sa jed nog je zi ka na dru gi. To je sta tus na scen di kre ol ski ko ji jo ni je do sti gao ta ku u ko joj svo jim go vor ni ci ma obez be u je ha ri zmu iden ti te ta, kao to to i ni je zik ko jim se slu e mla di Tur ci, ko ji je go to vo kre ol ski. Me u tim, ovo sa vr e no za do vo lja va po tre be tran skul tur ne ko mu ni ka ci je ove ge ne ra ci je. Ni je sa mo je zik u tran zi ci ji. I or ga ni za ci ja ui o ni ce po ka zu je od li ke spon ta ne kul tur ne kon ta mi na ci je, do ko je ne iz be no do la zi u zo na ma do di ra. Na po et ku a sa na stav nik ko ri sti kla si an pri stup, u ko jem pre da va sto ji is pred raz re da i dr i as, sa gla skom na mne mo ni ku - kon ti nu al no pro ve na ra va nje i hor sko po tvr i va nje. Ova me to do lo gi ja de ci osta vlja ve o ma ma lo pro sto ra za raz voj in di vi du al nih sta vo va i gle di ta. Me u tim, at mos fe ra ne od go va ra u pot pu no sti sta roj ko li, u ko joj se ri tet po sti e po mo u ta pa i dru gih vi do va za auto stra i va nja. De ca pa ze na a su, ali su isto vre me no opu te na, kao da pa siv no ue stvu ju u igri. Ne is po lja va ju strah od ja vlja nja, to se vi di po re ak ci ji jed nog de te ta na pri u o Isu so vom za e u bez te je bi lo za pa nje no, uz vik nuv i (ve ro vat no oca. De pod uti ca jem ono ga to je na u i lo na a so vi ma bi o lo gi je u ne ma koj ko li): Aber das ist gar nicht mglich! (Ali to ni je mo gu e!) Po sle pre da va nja u i jem je sre di tu na stav nik la zi deo a sa ko ji je vi e u skla du sa ne ma kim do skim si ste mom, u i jem je sre di tu ue nik. To kol zna i da se ue ni ci ohra bru ju da po sta vlja ju pi ta nja i da ju od go vo re na pi ta nja svo jih dru go va iz raz re da, da iz no se svo ja za pa a nja i vla sti ta mi lje nja. I u ovo me ue stvu ju, na iz gled ne sve sni se be, sa spon ta no u onih ko ji sma tra ju da mo gu da no se li na mi lje nja, pre i spi tu ju svet oko se be i iz e ob ja nje nja ka ko bi ga bo lje raz um li. U po tra e sled njem de lu a sa oni ra do ura nja ju u svet islam skih re li gij skih for mu la i sa ve li kim za do volj stvom ci tu ju Ala ho vih 99 ime na. To je svet ko ji, u jed nu re
270
VI ENJA
ru ku, de per so na li zu je, ali isto vre me no obez be u je i sna an ose aj iden ti te ta. Po sto ji li kon tra dik ci ja iz me u ovih vi do va ter ak ci je? Bo lje re e no, ko ove vi do ve do i vlja in va kao kon tra dik tor ne? Ma fe so li ka e: jed na od naj ot por ni jih i naj du go ve ni jih pred ra su da na e epo he je, ne sum nji vo, in di vi du a li zam (2003: 95). Ako za pad na kul tu ra, a po seb no ne ma ka, svo ju po seb nost vi di u iz u zet no in di vi du a li sti koj ide o lo gi ji (ko ja ide ra me uz ra me sa su ve re ni te tom ra zu ma) i sma tra da je to jaz ko ji raz dva ja za pad nu pad nih kul tu ra, stvar nost sva ko dnev nog od ne-za vo ta oi gled no ig no ri e ovaj fi lo zof ski jaz. Na ve i er njem a su, ko ji se ne sum nji vo od i gra va na ivi ci ja za, ni ko ne pa ti od vr to gla vi ce. Ovo me sto pre la ska iz me u dve ju kul tu ra do i vlja va se bez kon flik ta, de lom zbog to ga to i de ca i na stav nik pri pa da ju ge ne ra ci ja ma ko je ne zna ju ni za ta dru go, ko je ni ka da ni su is ku si le in te gra ci ju u okvi ru i ste kul tu re (pod pret po stav kom da kul tu ra uop te mo e da bu de i sta, s ob zi rom da je kul tu ra, po de fi ni ci ji, isto rij ska i sin te ti ka kon struk ci ja na sta la od raz li i tih do pri no sa). Su tin ski, ovi mla di lju di ni ka da ni su do i ve li du hov no je din stvo sa za jed ni com za ko ju ve ru ju da je auten ti na i ho mo ge na. Ni ka da ni su is ku si li to mi sti no sta nje pad no sti kul tu ri ko ja je u ne po sred nom do di ru pri jim ko re ni ma i po re klom (An der son 1984). sa svo no, kao to Ma ri Lu i za Prat pret po sta Ako je ta vlja ko men ta ri u i za mi lje ne za jed ni ce ko je de fi ni e An der son (Pratt 1991: 36), da se za mi lje na za jed ni ca oi tu je u na i nu na ko ji lju di se bi pred sta vlja ju je zik i lin gvi sti ku za jed ni cu, on da em slu a ju lin gvi sti ka ho mo ge nost ne to je u na to de ca ro e na u emi gra ci ji ni ka da ni su do i ve la. Je zik ko ji ova de ca ko ri ste hi brid ni je je zik ko ji jo ni je iz gu bio svoj frag men ta ran ka rak ter, ni ti je jo pro na ao svo ju sop stve nu struk tu ru, i ne mo e se tra ti no vim je zi kom, pa ak ni slen gom; on je sma i da lje upa dlji vo he te ro gen.
271
Zva ni ni dis kurs i per cep ci ja lju di na uli ca ma Su de i po zva ni nim in sti tu ci ja ma (Mo a bit West 2007), je dan od naj ve ih pro ble ma ovog de la gra da je ste ote a na ko mu ni ka ci ja iz me u raz li i tih je zi kih i et ni kih gru pa, i ose aj otu e no sti ko ji iz to ga pro iz i la zi. Me u tim, ovo ni je u skla du sa su bjek tiv nim do i vlja jem sta nov ni tva, ko je na vo di dru ge uzro ke svog ne za do volj stva: ose tlji vost svog po lo a ja, dru tve nu mar gi na li za ci ju, ili pro ble me lo let ni ko na si lje, zlo sta vlja nje de ce, kao to su ma ra si zam, ne za po sle nost, ne do sta tak kul tur nih cen ta ra, bi o sko pa i dru gih me sta za oku plja nje. Kao to slu a o ci snim ka mo gu de li mi no da pri me te, svi lju di go vo ri li su po zi tiv no o obi lju je zi ka i na gla sa ka ko ji od zva nja ju uli ca ma ovog kra ja. Ni su bi li za bri nu ti ni ti uz ne mi re ni i nje ni com da ne raz u me ju sve i sva ko ga; na pro tiv, oni ovu ra zno li kost sma tra ju po zi tiv nom oso bi nom ovog de la gra da. Da bi se bez bed no iza lo na kraj sa ri zi ci ma ko je no si he te ro ge na po pu la ci ja, zva ni ni dis kurs dru tve nih i kul tur nih po li sa, ko ji su usta no vi li raz li i ti uprav ni ci gra da-dr a ve Ber li na, ali ta ko e i sa ve zna vla da, de fi ni san je kon cep tom in ter kul tu ral no sti; pre ve de no na je zi ke na rod nih ma sa, to po sta je mul ti kul ti. Jed na ma ni fe sta ci ja ko ja se ba vi tom ma ti kom je ste ra dio-emi si ja pri god no na zva na te Ra dio mul ti kul ti, ko ju je do 2008. go di ne emi to va la dr av na ra dio-sta ni ca De utschlan d Ra dio. Emi si ja je emi to va na na 24 je zi ka i pred sta vlja la je po ku aj da se po kri je to vi e mul ti kul tur nih do ga a ja. Kar neval der Kul tu ren (Kar ne val kul tu ra) jo je je dan re zul tat iste po li se: ova man fe sta ci ja ko ju fi nan si ra ju gra a ni, a ko ja se odr a va na pra znik Sve te tro ji ce i sa sto ji se od kar ne val ske pa ra de na plat for ma ma, sva ke go di ne po sta je sve ras ko ni ja, mer ci jal ni ja i pre ten ci o zni ja. Plat for me se de sve ko ko ri u u skla du sa sim bo li kom od re e ne kul tu re, a is pred ili iza njih ho da ju pred stav ni ci te kul tu re (sa svo jim ne ma kim pri ja te lji ma) ob u e ni u na rod ne
VI ENJA
no nje, iz vo de i ve ro vat no po gre ne imi ta ci je po pu lar nih ple so va iz svog za vi a ja (Knecht and Le vent 2007). U gra du-dr a vi Ber lin po sto je i dru ge sti tu ci je i jav na me sta po sve e na po to va nju dru in gih kul tu ra, kao to su Ha us der Kul tu ren der Welt (Ku a svet skih kul tu ra), fu tu ri sti ko biv e mi ni star stvo ino stra nih po slo va, ko je kao van ze malj ski sve mir ski brod sto ji u ze le nom sr cu gra da. Da nas je ovo me sto po sve e no iz lo ba ma de la vi zu el nih umet no sti, po zo ri tu, mu zi ci, knji ev no sti i fi lo zo fi ji ne e vrop skih kul tu ra, ko je ta ko do bi ja ju do sto jan stvo ko je se mo e upo re di ti sa onim ko je je obi no zer vi sa no za (evrop sku) vi so ku kul tu ru. re Na ni vou de lo va gra da po sto je mno go broj ne jav ne ini ci ja ti ve i ji je cilj da pro mo vi u i vot u za jed ni ci i to le ran ci ju me u et ni kim gru pa ma. Ovo je, na rav no, ma lih raz me ra, ali ne to li ko raz li i to od in sti tu ci ja na dr av nom ni vou. Pri me ri ova kvih in sti tu ci ja su Qu ar ti er Ma na ge ment, Nac hbarschftsha us, Ju gend zen trum i sl., ko ji or ga ni zu ju sa stan ke, obez be u ju pro stor, or ga ni za ci ju, teh ni ko oru e, kom pju te re, ozvu e nje i dru gu opre mu i po trep ti ne. Sve to je mul ti kul tu ral no ve o ma je po pu lar no u Ber li nu. Emi to va nje emi si je Die Sprac hen Mo a bits pri mer je vr ste ini ci ja ti va ko je se pro mo vi u nim po li sa ma, kroz lo kal ne in sti tu ci je. Na me jav re ko je sto je iza ovih po li sa sva ka ko su za po hva lu. Me u tim, ako je ve ro va ti ne ma kom fi lo zo fu Vol fgan gu Vel u, kon cep tu al na osno va sve ga ovo ga te o rij ski je za sta re la (Welsch 1999). Vel tvr di da je tra di ci o nal ni kon cept kul tu re, ko ji je Don Got frid Her der raz vio kra jem 18. ve ka, im pli cit no sa dr an u in ter kul tu ral no sti i mul ti kul tu ra li zmu (Her der 1967). Her der je kul tu re po sma trao kao za tvo re ne sfe re, to ta li ta ri sti ke auto re fe rent ne si ste me spo sob ne da na pra ve raz li ku je di no iz me u unu tra njeg (kul tu ra) i spo lja njeg (ne-kul tu ra, pri ro da, var var stvo). Ta kav mo del ne sa mo to ni je de skrip tiv no upo tre bljiv, ne go je i nor ma tiv no
opa san i neo dr iv. Ono to je da nas po treb no je ste na pu ta nje tog kon cep ta i raz mi lja nje o kul tu ra ma iz van opo zi ci je svo je-stra no (Welsch 1999: 192). Ka ko bi smo raz um e li ta se do ga a u da na njim gra do vi ma, neo p hod no je, sma tra Vel, da na umu ima mo kon cept tran skul tu ral no sti, tj. da pri hva ti mo da su kul tu re per me a bil ne i da te e da se obo ga u ju pri hva ta njem ma nje ili vi e struk tu ri ra nih frag me na ta dru gih kul tu ra, sa ko ji ma do la ze u do dir: Op ta od li ka da na njih kul tu ra je ste hi bri di za ci ja. Sva ka kul tu ra te i da po sma tra sve osta le ili kao sop stve ne ele men te, ili kao sa te li te. Ovo se od no si na sve ni voe po pu la ci je, tr go vi ne i in for ma ci ja (1999: 201). kvog raz vo ja si tu a ci je, ne mo gu e je Zbog ova zor no po sma tra ti mul ti kul tu ra li zam kao niz ili ilu me u sob no stra nih kul tu ra: Pre ma to me, vi e ni ta ni je pot pu no stra no. Sve je do stup no. U skla du sa tim, vi e ne po sto ji ni bi lo ta svo je. Auten ti nost je po sta la fol klor, ono svo je to se imi ti ra za rad dru gih ko ji ma pri pa da i sa ma iz vor na oso ba. Na rav no, i da lje po sto ji re to ri ka o re gi o nal nim kul tu ra ma, ali ona je naj ve im de lom estet ska i na ni vou si mu la ci je; u su ti ni, sve se od re u je tran skul tu ral no (1999: 201). Dis kurs, ko ji je nor ma ti van i a pri o ri, pred sta vlja pac ke za dru tve nu po li su (ko ju op tu u je da je lo zof ski na zad na) kao i za pro ta go ni ste te ku ih fi dru tve nih pro ce sa (ko je op tu u je da po dr a va ju za blu du o fol klo ru). On uklju u je iz ja ve ko je do la ze iz vi so kih ee lo na aka de mi je, ali se ne za dr a va ono li ko du go ko li ko je po treb no za za pa a nje i um va nje objek ta sop stve ne ma te ri je, i za to je raz e sa svim pro ma u je. Tran skul tu ral nost za i sta ni je
272
VI ENJA
ne to to se mo e us po sta vi ti de kre tom, kao to se de kre tom ne mo e uki nu ti im pli cit ni fol klo ri zam mul ti kul ti do ga a ja, ko je jav nost sa da vi so ko ce ni i ko ji su po sta li in te gral ni deo grad skog i vo ta, spon ta no cve ta ju i u sva kom kut ku gra da. Ka ko bi smo shva ti li vi tal nost ove for mu le, po treb no je da po gle da mo pro gram ak tiv no sti jed ne mul ti kul ti aso ci ja ci je, ko ja se na la zi u jed nom od naj za ba e ni jih ku ta ka gra da: na obo du Mo a bi ta. Aso ci ja ci ja se zo ve In ter na ti o na ler Do do ve rein e.V., Kunst tur treff in Mo a bit Art Kunst, a po zna ta und Kul do. Ona u svom vla sni tvu ima ma lu je i kao Do u na oba la ma dva ka na la ko ji ostr vo Mo a bit ku odva ja ju od ostat ka Ber li na, a ime du gu je iz u mr loj vr sti pti ce ko ja je ne ka da i ve la na Ma ur ci ju su. i Pti ca do do odav no pri vla i pa nju umet ni ka od knji ev no sti, pre ko sli kar stva, do vi zu el nih umet no sti, ko ji ta ko ne gu ju se a nje na ovu ne spret nu, ne za ti e nu pti cu ne le ta i cu ko ja je svo je po sto ja nje za vr i la u ta nji ri ma ko lo ni za to ra. Bi lo kog da na u ne de lji po se ti lac u (uvek pre pu noj) ku i Do do mo e za te i kon fe ren ci ju o islam skom mi sti ci zmu Su fi ja, sa ple som i der vi i ma ko ji pe va ju psal me, ili rok or ke star, kon cert kla si ne in dij ske mu zi ke, sa sta nak Ber li na ca po re klom sa Ma u ri ci ju sa, mek si ke igra e ko ji ve ba ju sa pa teo, afri ke per ku si o ni ste, mu zi a ra ko ji svi ra ir sko em ba lo, kviz na lin skom di ja lek tu, ili raz ne dru ge ak tiv no sti ber ra zno vr sni jeg kul tur nog po re kla. Upra vo ov de, naj u ku i Do do, sni mlje ni su ne ki od je zi ka Mo a bi ta za ra dio-emi si ju Die Sprac hen Mo a bits. To je sva ka ko jed no od onih me sta na ko ji ma se mul ti kul tu ra li zam ge ne ri e od o zdo, kroz igru i bez na po ra. sa da o vek se be do i vlja va kao ne ko ga Prak ko pri pa da uko re nje noj pro lo sti i je din stve noj kul tu ri do bi ja na in ten zi te tu, to sa na pret kom hi bri di za ci je po sta je sve po tre sni je. U ovom slu a ju, op ser va ci ja Ma ri Lu i ze Prat, kao ue sni ce, di epi ste mo lo ki alat ko ji je sva ka ko mno go nu pre ci zni ji od ap strakt nih po ku a ja te o rij ske si
273
ste ma ti za ci je. Ka ko bi opi sa la do i vljaj se be ko ji pre ten du je na auten ti nost, Pra to va go vo ri o auto et no graf skim tek sto vi ma, pod ko ji ma pod ra zu me va (...) tekst u ko jem lju di se be po ku a va ju da opi u na na i ne ko ji se osla nja ju na tu e pred sta ve o nji ma. Ako su et no graf ski tek sto vi oni u ko ji ma sta nov nik Evro pe se be pred sta vlja oni ma ko je do i vlja va kao dru ge (obi no dru gi ma ko je je po ko rio), auto et no graf ski tekst je pred gi kon sta va ko ju ta ko de fi ni sa ni dru stru i u kao di ja log ili od go vor na ove tek sto ve. To i da auto et no graf ski tek sto vi ni su ono to zna se obi no sma tra autoh to nim vi do vi ma iz ra a va nja ili pred sta vlja nja se be (kao to su to bi li and ski ki pui). (1991: 35). U pi ta nju su tek sto vi, knji ev na de la u i rem smi slu, ali ta ko e i cr te i (na pri mer, oni ko je je Gu a man Po ma, me a nac In ka i pa na ca, upo tre bio da pred sta vi i vot u kra ljev stvu In ka). Opis Pra to ve sva ka ko se od no si i na prak se ra zno vr sne tek stu al no sti, kao to su po zo ri te, ples, mu zi ka kom po zi ci ja i dru gi me a ni vi do vi iz ra a va nja. To su tek sto vi na ko je e e na i la zi mo u ur ba nom kul tur nom i vo tu onih de lo va gra da u ko ji ma je mul ti et ni nost naj ja e za stu plje na. De lje nje raz bo ri to sti Deo emi si je Die Sprac zi vom hen Mo a bits pod na do y mu er te pred sta vlja sce nu u ko joj Mek si Fa kan ci pro sla vlja ju, sa no vo stvo re nim i re de fi ni sa nim ri tu a li ma, Dan mr tvih, je dan od naj va ni jih tu ma u mek si kom ver skom i gra an skom ka da len da ru. Ri tual se od vi ja u ma lim, pre pu nim pro sto ri ja ma dru tva za pan ski je zik pod na zi vom El Pa nen hof e.V. i pred sta vlja ne to tio der In iz me u (bes plat ne) jav ne po zo ri ne pred sta ve za stran ce i ce re mo ni je za la no ve re li gi o zne a man
VI ENJA
ske sek te, ko ja se za sni va na ve ro va nji ma i ide ja ma pre hi span skih na ro da Cen tral ne Ame ri ke, uglav nom Ma ja i Aste ka. Ove pred sta ve sve ta i mno go broj na drev na re li gi o zna ve ro va nja pre i ve li su do da nas u fol klo ru i je zi ci ma, ali i u no vi jim knji ev nim de li ma ko ja su stvo ri li raz li i ti sta ro se de la ki na ro di Cen tral ne Ame ri ke. Dan mr tvih, ko ji pro sla vlja ju mek si ki i gva te mal ski imi gran ti u Mo a bi tu, uje di nju je kul tur ne ele men te ko ji se ge ne ra ci ja ma pre no se kroz usme nu tra di ci ju, sve te tek sto ve u va ne na per ga men ti ma ili u sve do an stvi ma sa skih mo na ha ko ji su pra ti li ra ne ko lo ni za to re, pan pad ne vi do ve iz ra a va nja (po zo ri te i knji ev za nost) i me dij ski mi zan scen. Ozbilj nost i sve a nost ko ja od li ku je raz li i te de lo ve pred sta ve, ko ri e nje mi ri sa i mu zi ke stvo re ne po mo u in stru me na ta, na vod no pret ko lum bov skog po re kla, za jed no sa po et skom le po tom re ci to va nih tek sto va, sa dr a li su isto vre me no i te nju za auten ti no u, ko ja je ve sa ma po se bi iz u zet no auten ti na, i e lju iz vo a a da se po ka u, da bu du po zna ti i pre po zna ti, da ose te da su na i li na raz u me va nje i da su brat ski uje di nje ni sa svo jim dru go vi ma u glo bal noj emi gra ci ji. Do ga aj je na bi jen na pe to u i su ge stiv no u. Za vre me pa u ze je dan gost iz Se ver ne Ame ri ke, ve ro vat no uljulj kan baj ko vi tom at mos fe rom re ci ta ci ja i mi ri sa, pri po ve da je dan svoj san pot pu nom cu, bez ob zi ra na pri su stvo mi kro fo na. Ovaj stran a nr pro duk ci je mo e se upo re di ti sa auto et no graf skim pred sta va ma ko je, kao to Pra to va ka e, u ju se lek tiv nu ko la bo ra ci ju sa osva (...) uklju ja kim na ro dom ili na ro dom ko ji i ni no vu sre di nu, i pri hva ta nje nje go ve idi o ma ti ke. Ona se u raz li i tim ste pe ni ma sta pa sa sta ro se de la kom idi o ma ti kom ili se u nju in fil tri ra, ka ko bi se stvo ri le pred sta ve se be i ja je svr ha da po sre du ju u na i ni ma spo ra zu me va nja u no voj sre di ni. Auto et no graf ska de la e sto se obra a
ju ka ko go vor ni ko voj iz vor noj za jed ni ci, ta ko i go voj no voj sre di ni (1991: 35). nje Po sto ji po se ban ose aj za jed ni kog i vo ta u du ili de lu gra da, uop te u i roj za jed ni ci ose gra aj ko ji pri pa da ne ra ci o na li zo va noj za jed ni koj cep ci ji. To je ono to je fran cu ski fi lo zof ak per Ran si jer na zvao de lje njem raz bo ri to sti (Ran ci re 2006), estet ska di men zi ja za jed ni kog i vo ta, ko ja ne mo ra nu no po vla i ti po sto ja nje za jed ni kog si ste ma vred no sti, re ci pro nog raz u me va nja pa ak ni ra ci o nal ne ko mu ni ka ci je. Gli san ka e: Me ni vi e ni je neo p hod no da raz um em dru go ga, da pro na em nje go vo ili nje no me sto u mom ra ci o nal nom sve tu, da bi smo i ve li za jed no ili ne to za jed no gra di li (1996: 54). tu re ko je ko eg zi sti ra ju ne mo ra ju se nu no Kul me a ti; kom i je se pri hva ta ju kao stran ci, kao dru gi. Du nost tran spa rent no sti i ko mu ni ka ci je re zul tat je mo der ne ilu zi je da sve mo e da se pod ve de pod za jed ni ki ime ni telj ra ci o na li zma. Kao to je ri da re kao: Ni je li to pr vo na si lje: pri si li ti ak De stran ca da za tra i go sto prim stvo na je zi ku do ma i na? (2000: 46). Da li mo ra mo da pri si li mo stran ca vo ri na im je zi kom, u naj i rem smi slu te re i, da go go to mu po e li mo do bro do li cu u na em pre ne mu? Pra va go sto lju bi vost sa sto ji se od odo le va do nja is ku e nju da se po sta vlja ju pi ta nja: Do i, osta ni u mo joj ku i, ne pi tam te ni ka ko se zo ve, ni ti tra im da pre uz ku od me ne go vor nost, ni ti te pi tam oda kle do la zi i ku da ri da 2000: 119-120). ide (Der Iz svo jih vi si na, ne ma ka vla da opre de li la se za me to du pri sil ne in te gra ci je, tra e i od (sa da ve) rih ino stra nih rad ni ka (Ga star be i ter) da po lo e sta test iz ne ma kog je zi ka ka ko bi do bi li pa so ze mlje
274
VI ENJA
u ko joj su ra di li ce log svog i vo ta, od ga ja li svo ju de cu i unu ke. Od o zdo, po seb no ta mo gde je kul tur na ko eg zi sten ci ja gu a, po sto je dru ga i je in di ka ci je u po gle du na i na za za jed ni ki i vot. Niz ne pri met nih estet skih pro me na, ka ko ih Pjer Oulet na zi va (Ouel let 2003: 170), na kra ju ra di kal no tran sfor mi e per cep tiv no is ku stvo ko je ima mo o se bi i dru gi ma, od nos iz me u in di vi due i za jed ni ce. Dru gi vi e ne pred sta vlja pri su stvo sa ko jim se tre ba su o i ti i kon cep tu al no ga raz re i ti, raz u me ti i ap sor bo va ti ili od bi ti. Ume sto to ga, Dru gi pred sta vlja pri mar nu per cep ci ju: Do i vljaj Dru go ga od no si se na ose aj ko pri su stva ili ko eg zi sten ci je, ose aj ko ji je du blji od do i vlja ja se be i do i vlja ja sop stve nog te la, to je Kan ta i Mer lo-Pon ti ja in tu i tiv no od ve lo do poj ma li nog iden ti te ta (Ouel let 2003: 170). va estet ska di men zi ja za jed ni kog i vo ta No je ose aj biv stvo va nja usred opa aj ne ra zno li ko sti, u skla du sa mo ral nim im pe ra ti vi ma ko ji dru go ga de fi ni u kao so ci us-a. U toj no voj di men zi ji mo da vi e ni je ade kvat no go vo ri ti o dru tvu, kao to Ma fe so li pret po sta vlja (Maffe so li 2003: 53), pa ne iz ve snost u po gle du sop stve nog iden ti te ta i is ku stvo dru go sti, ko je pre sve ga na sta je iz in ter kul tu ral nog ka rak te ra dru tve nog i vo ta i ne osno vu za raz voj za jed ni kog i vo ta na na in ko ji je vi e stvar ose a ja ne go kon cep ta. Ova no va ose tlji vost pre sve ga se ot kri va u sve tu ti ke. Njen za da tak je da do zvo li da se na po vr este i ni po ja vi no vi po lis, po lis u ko jem ne po sto ji za jed ni ka imo vi na, du hov na ni ma te ri jal na, ko jom bi se mo glo upra vlja ti, ne go sa mo jed no za jed ni tvo ko je bi tre ba lo iz mi sli ti iz po et ka, za jed ni tvo ko je je uvek za jed ni tvo je zi ka, ili ra di je je zi k, za to to je zi ci vi e ni su auto nom ni si ste mi. Pi em, a po seb no go vo rim, u pri su stvu svih je zi ka u sve tu, pi e Gli san, i do da je: To ne zna i da
275
ji da nas go vo re i pi u ih sve znam (1996: 55). Oni ko a ju da nji ho vi je zi ci pro la ze kroz pro ces br zih ose me na, uti ca ja, obo ga i va nja, pa ak i pret nji ko je pro sta vlja ju gra ni ni ili pa ra lel ni je zi ci. Oni go vo re pred a gu ju i na pri su stvo dru gih je zi ka, za po i nju i di re ja log, bo re i se pro tiv njih ili pre la ze i sa jed nog na gi, ali ih ne mo gu ni ig no ri sa ti, ni za bo ra vi ti. dru Pe de set je zi ka Mo a bi ta, sa ku plje nih u emi si ji Die Sprac hen Mo a bits, me u sob no su is pre ple te ni, sto plje ni i za mr e ni. Je dan je zik mo e da se otrg ne iz za gr lja ja dru gih i na tre nu tak od jek ne sa mo stal no, svo jom sop stve nom me lo di jom, ka rak te ri sti nim zvu ci ma, ak cen ti ma, du om ko ja u nje mu i vi, da bi za tim po no vo uro nio u dun glu je zi ka ko ji svi kao da ra sve tlja va ju je dan dru gi. ci ni su na sta li u stu di ju, ne go u stvar nim Snim i vot nim si tu a ci ja ma, na uli ca ma, na pri vat nim ili nim pro sla va ma, u se di ti ma mno gih udru e nja jav tr ka nih po ovom de lu gra da, u re sto ra ni ma, ba ra ro vi ma, u hra mo vi ma i su per mar ke ti ma, par ko vi ma i pro dav ni ca ma. Gu sti na je zi k u Mo a bi tu to li ka je da ni je dan zik ne mo e oko se be da stvo ri va ku um; uvek se je go vo ri na spram po za di ne od bu ke, prat nje ko ja, ak i ako je ni smo sve sni, ako i ne raz mi lja mo o e da pro e sa svim neo pa e no. njoj, ipak ne mo ka ve a et ni ka gru pa ci ja u Mo a bi tu ne gu je Sva zik, pre no si ga na svo je po tom stvo, za u zi svoj je ma pro stor i stva ra si tu a ci je u ko ji ma se taj je zik vo ri, i ohra bru je gru pe ko je raz vi ja ju nje gov go knji ev ni i umet ni ki po ten ci jal, re ci mo kroz po zo ri te i mu zi ku. gled no je da sva ko ula e ve lik na por u odr Oi a va nje zna a ja svog je zi ka u ho ru dru gih gla so va, ka ko bi spre io nje go vo uni te nje ili po ta pa nje dru gim je zi ci ma, i je pri su stvo za pra vo slu i kao mu lus i po dr ka ovoj ten den ci ji. Za hva lju ju i sti me, ma nji je zi ci ne mo ra ju sa mi da se su o e ovo sa do mi nan tim je zi kom do ma i na i atro fi ra ju to kom tog pro ce sa.
VI ENJA
U ano nim nom, ra zno li kom sta nov ni tvu ovog de la gra da na sta ju po seb na me sta: udru e nja, sa lo ni, sport ski te re ni, jav na me sta kao to su sto ra ni, ba ro vi ili pro dav ni ce, ko ja po sta ju me re sta oku plja nja, cr kve ili ka pe le, ozna e na me sta (...) na ko ji ma lju di ure zu ju svo je pri su stvo, kao to pi e Ma fe so li (2003: 80-82), me sta u ko ji ma se i vi emo ci o nal no, me sta za sla vlje ko ja ozna a va ju te ri to ri ju, ko ja i ne ma pu ne i je li ne i vot ne sre di ne. la ha so ka me sta), ka ko Ova ma ut-li e ux (vi cu ska re li gij ska tra di ci ja ozna a va sve ta me fran sta na ko ji ma se us po sta vlja ve za sa ne be si ma (Maffe so li 2003: 79n), u Mo a bi tu se pre vas hod no od li ku ju je zi ci ma ko ji se na nji ma go vo re. To su me sta ko ja, po no vo ka ko ka e Maffe so li, omo gu a va ju is tra i va u dru tve no sti da de ko di ra ti sim bo li ki re do sled (kri sta li za ci ju pro storda vre me na) ko ja je ve for mi ra na ili je u pro ce su na stan ka (2003: 82). Vi so ka me sta ko ja da nas ozna a va ju mo bil ne pro sto re i do zvo lja va ju post mo der nim ur ba nim ple me ni ma da lu ta ju (u skla du sa bi blij skom tra di ci jom) ni su, ba rem ne u Mo a bi tu, po pri ta po li ti kih de ba ta i or ga ni zo va nja; to su uglav nom me sta re li gi o znih ili pa ra-re li gi o znih kul to va, plja li ta i vah nog ili fe sti val skog ka rak te ra, oku no je zi ki i et ni ki de fi ni sa na. Ka da se uvek sna di o me sti ma kod ko jih ka rak te ri za ci ja ni je in ra he rent no sa dr a na u me stu, kao na pri mer u ku i Do do, nju do no se raz li i te gru pe i za jed ni ce ko je tom tre nut ku ko ri ste do ti ni pro stor. u da U ne kim slu a je vi ma ak tiv no sti ovih gru pa ri ra ju od pred sta ve do ko lek tiv ne ak ci je; dru va gim re i ma, nji hov je zik (mu zi ki, knji ev ni, fi gu ra tiv ni, ge stov ni, ri tu al ni) ima dvo stru kog pri ma o ca/sa go vor ni ka: spo lja njeg, ko ji se sa sto ji od jav no sti, i unu tra njeg, nas, za jed ni cu ko ja sta vlja se be. U dru gim slu a je vi ma do ga a pred ji su in ter ni, ce re mo ni je i ji je cilj da stvo re ili
odr e unu tra nju ko he zi ju za jed ni ce, da oja a ju iden ti fi ku ju i sim bo li zam et ni ke, na ci o nal ne ili re li gi o zne gru pe. Pri mer za to je go di nje oku plja nje lju di sa Ma u ri ci ju sa u Ber li nu, ko je se odr a va u ku i Do do. To kom ovog sa stan ka ma u ri cij ska za jed ni ca, ko ja kroz svo ju ode u, re li gi ju, bo ju ko e i pro men lji ve fa ce te svog kre ol skog je zi ka is po lja va ele men te mno gih kul tu ra i et ni kih gru pa iz ko jih su na sta li, sve jed no sla vi je din stvo sop stve ne dis lo ci ra ne eg zi sten ci je. Isto va i i za ma li por tu gal ski re sto ran u ko jem se oku plja ju uglav nom re dov ne mu te ri je, ko je ta mo do la ze po sle po no i. Ta da vla sni ca, na kon na por nog da na u ku hi nji, za ka som i po red sto lo va, sta vlja svoj e ir sa ve lom od cr ne ip ke, te se u sve tlo sti sve a pre tva ra u fa tal nu fa dist ki nju. Ona pe va u prat nji gi ta re i vo ka la svo jih jed na ko no stal gi nih ze mlja ka. Oni za tim iz vo de ma e ver zi je naj po zna ti jih fa do pe sa ma, dok do re dov ne mu te ri je, Por tu gal ci, me lan ho li no za po i nju jo jed no ve e svo je emi grant ske pri e, oku plje ni oko ne ko li ko sto lo va, na za pre pa e nje go sti ju aut saj de ra, ko ji po i nju da se ose a ju kao da su na po gre nom me stu. Ta ko zva ne za ba ve sa ka nom u tur skoj za jed ni ci pred sta vlja ju jo je dan pri mer ovo ga. To su pro sla ve ko je se odr a va ju uve e, po sle va nog da na u i vo tu ne kog po je din ca, kao to je ob re zi va nje ili ven a nje; za nji ho vu or ga ni za ci ju za du e ne su e ne. U Mo a bi tu ovo se od vi ja u pro sto ri ja ma ma lih udru e nja i naj e e pred sta vlja vat nu ma ni fe sta ci ju jer se ti e sa mo jed ne ili pri dve po ro di ce i nji ho vih in tim nih pri ja te lja i kom i ja. Me u tim, oku pi se do sta sve ta. Ce re mo ni ja de lje nja ka ne e na ma, ko je je ko ri ste da obo je je dla no ve, i i vo pi san mi zan scen ras ki da nja svo hod nim i vo tom, sim bo li zam bo ja, be le sa pret ru e, cr ve ni cve to vi, ve lo vi i ple so vi, sve je ovo na me nje no is klju i vo in ter noj upo tre bi, kao di o po vrat ku u iz vor nu za jed ni cu, kao da se ra
276
VI ENJA
to se od u vek ra di lo, bez po sta vlja nja pi ta nja, u umi ru ju em kru gu tra di ci je. Me u tim, stvar nost ni je ba ta kva: po ro di ca, ma la za jed ni ca, mo e se la zi ti bi lo gde u stra noj me tro po li, i ni jed na na ak ci ja ne na sta je bez sve sti o toj i nje ni ci. Ona je re zul tat od lu ke, iz bor ko ji je po stao oba ve zan za to to je mo gu. Od lu ka u ko rist tra di ci je je, zbog to ga, slo bod na i na mer na. To ce re mo ni ji da je sna no do dat no zna e nje. U de lu emi si je ko ji no si na ziv Fa do y mu er te (Fa do i smrt), u je se vr hu nac jed ne od ce re mo ni ja sa ka nom. To je opro taj bu du e ne ve ste od svo je maj ke i se sta ra, opro taj ko ji pre no si tre a oso ba. Pri ja te lji ca pe va o bo lu ko ji do no si raz dva ja nje, dok maj ka i er ka pla u, a osta le e ne iz vo de ri tu al ne ple so ve i ko ra ke, po pro pi sa nom re do sle du. Za ru e ni, po kri ve ni ve lom, se de u sre di ni so be, u sre di tu kru ga unu tar ko jeg se sve de a va. Iz ne na da se do ga a ne to to ni je oe ki va no, a ni do zvo lje no iz vor nim pro to ko lom: u so bu upa da ju bra a i pri ja te lji mla do e nje, ko ji se uklju u ju u ce re mo ni ju po i nju i da kru e, za jed no sa e na ma, oko pa ra pod ve lom. Da li je to dr skost, pro vo ka ci ja? Ina e bi se sma tra lo da je ste, ali oni su ov de imi gran ti, u ve li kom gra du, na me stu gde se o raz dva ja nju po lo va ne mo e ni mi lja ti, ta ko da e ne pri hva ta ju ulje ze, sme raz ka ju i se ovoj za bav noj ino va ci ji. Za klju ak so ka me sta amorf nog gra da pred sta vlja ju Vi ta ke na bi je ne sna nom sim bo li kom ener gi jom, sta ko ja za jed ni ca ma omo gu a va ju da se sa sta me nu u ek sta ti nim tre nu ci ma, da na pu ste si vu sva ko dne vi cu ur ba nog i te lja, da za u sta ve vre me u ek sta zi ko ja tre nu tak pre tva ra u ma lu ve nost. Ve za iz me u la no va gru pe po sta je opi plji va, stvar na, kao u drev nim ple me ni ma ko ja su i ve la u pri ro di. Ma fe so li go vo ri o ur ba nim ple me ni ma, ali ovi tre nu ci ek sta ze pred sta ve o se bi ne mo gu da eli mi ni u
277
zna ke i uti ca je okol nog kul tur nog pro sto ra i pred sta vlja ju iz uz no slo e ne kon glo me ra te zna e nja. et ko dnev ni i vot je, na ne ki na in, od re en ge o Sva gra fi jom ovih vi so kih me sta i svo je zna e nje do bi ja od njih. Me u tim, i smi sao i for ma su pro men lji vi, mo bil ni, sa sta vlje ni od ne za vi snih pu to va nja oso ba ko je mi gri ra ju od jed nog do dru gog je zi ka, od jed ne do dru ge za jed ni ce. Post mo der na umet nost is po lja va ve li ko in te re so va nje za sva ko dnev ni i vot. Me u tim, u pred sta vi ovog i vo ta, ko ja je mi mi ke pri ro de, po kre ta je su bjek ti van: ra di se o re pro duk ci ji unu tra nje pred sta ve Dru go ga, pred sta ve ko ja je pr vo na sta la u umu umet ni ka. Sva ko dnev ni i vot je sve pri su tan i ne u hva tljiv, bez po et ka ili kra ja, i opi re se sva kom po ku a ju da ga uhva ti mo i ob ja sni mo te o ri jom. (Hu glo 2007). Pro men lji va, po li morf na ro da po za din ske bu ke u na im i vo ti ma pri sut pri na je na ele men ta ran na in u gla so vi ma Mo a bi ta, u je zi ci ma ko ji se pre kla pa ju kao ta la si na oba li. Ma fe so li pi e: vot ko ji te e na im pu te vi ma, pi ja ca ma, (...) i ono to kon sti tu i e taj i vot bez kva li te ta ko ji se, ba rem do sad, su vi e e sto sma trao be zna aj nim, je ste ono u e mu mo e mo da za pa zi mo naj in di ka tiv ni je sig na le sa vre me nog za jed ni tva (2003: 65). men ta ci ja dru tve nog i vo ta u bez broj Frag gru pa ci ja, od ko jih se sva ka vr ti oko svog je zi ka, go na, di ja lek ta, oku plja li ta, ve ro vat no pred sta ar vlja ire ver zi bi lan pro ces ne stan ka dru tve ne uto pi je 21. ve ka. Me u tim, ta ko isto vre me no na sta je no va kon ste la ci ja, kon ka te na ci ja mar gi nal no sti, u ko joj ni jed na od njih ni je ma nje va na od osta lih so li 2003: 53) ko ja bi mo gla do ve sti do or (Maffe gan skog, gras ruts re struk tu ri ra nja ko eg zi sten ci je.
LITERATURA
1. An dro ut so po u los, J. K.: From the Stre ets to the Scre ens and Back Again. On the me di a ted dif fu sion of et hno lec tal pat terns in con tem po rary Ger man. Es sen, LAUD, 2001. 2. An der son, B.: Ima gi ned Com mu ni ti es: Re flec tion on the Ori gins and Spread of Na ti o na lism. Lon don, Ver so, 1984. 3. Ber lin-Bran den burg, Amt fr Sta ti stik. (2007). Sta ti stik 2007. [on lajn, ko ri e no 17. no vem bra 2007] http://www.statistik -b erlin-b ra ndenbur g.de / 4. Derrida, J .:Sullospita li t , Milan o,Baldini & Ca stold i, 20 00 . 5. F ouca ult, M.: E t ero topia. Luog hi e non lu o ghi metro politani, Sesto San Gio vanni (MI), M ime sis Edizioni, 2005.(1994. 1 st ed.). 6. Glissa nt , E. : Introduct ion une potique du dive rs , P aris, Gallimard , 1996. 7. He rder, J. Go.: Auc h eine Ph ilosophi e der Geschichte zur Bildung der Menschhei t, Frankfur t, Suhrkamp, 19 67 . 8. Hugl o, M.-P. (2007). Prsen tation R aconter le q uotidie n a uj ou r dhui. Temps zro. R ev ue dtude d es critures contemporaines 1,1. [onlajn, korieno 20. novembra 2009] http:/ /tempszero.c o nt empora in .info/ document71 9. K necht, M. a nd Levent S.: Plausible Vielfalt. Wie der Kar ne val de r Kulturen denk t, l ernt und Ku ltur macht, Ber li n, Panama-V erlag, 2 00 7. 10. Maffesoli, M.: Not es sur la postmodernit, Par is, Ed i tions duFlin,2003. 11. Ma nai, B . E. (20 07). Die Spra chen Moabi ts, Radio Progra m.Offen er Canal :Berli n. 12. Dostupno na adresi http://www.artele g genda . de/ moabit/ind ex.htm. 13. Moa bit West, Q. (2007). Das Geiet Moabit West. [onlajn, korieno 20. novembra 2007] http://www. m o ab it west.d e /Das-Gebiet-Moabit-Wes t -Charak teristik-B esonderheiten-Probleme.162.0.html 14. Ouellet, P.: L esprit migrate ur. Essai sur le non-sens com mun, Montral,T rait dUnion , 2003. 15. Pratt , M. L . : Arts of th e Contact Zone, P ro fe ssion , 1 99 1: 33-40. 16. Ra ncire, J.: The Politi cs of Aesthet ics: Th e Distributi on of t he Sensible, Lon don , Continu um Inter na tional Publishin g Grou p,2006. 17. Tert il t, H.: Tur kish Power Boys. E th nographi e einer J ugendb an de, Frankfu rt , S uhrkamp, 1996. 18. U ni tedNations Hu man Development Report (2009). Overcoming barriers: Human mobility and develop ment. [onlajn, korieno 12. avgusta 2010] http://hdr. undp.org/en/media/HDR_2009_EN_Complete.pdf, p.2. 19. Welsch, W.: Transculturality The Puzzling Form of Cultures Today. In: Mike F. & S. Lash, (eds). Spaces of Culture: City, Nation, World. London, Sage, 1999: 194-213. 20. Zaimoglu, F.: Kanak Sprak. 24 Misstne vom Rande der Gesellschaft, Hamburg, Rotbuch Verlag, 1995.
278
279
VI ENJA
UDC 81246.2
1 Kla u di ja Ma ri ja Ril* , Keln
Men tal na re pre zen ta ci ja bi lin gvi zma
Jed na od naj va ni jih te ma ko ji ma se psi ho lin gvi sti ka ba vi od no si se na pro ce se ko ji se od vi ja ju u umu oso be ko ja go vo ri vi e od jed nog je zi ka. Pre ne go to se de talj ni je po za ba vi mo ovom te mom, po gle daj mo ne ko li ko pri me ra iz sva ko dnev nog i vo ta. 1. e sto e li mo da na stra nom je zi ku iz ra zi mo ne ku ide ju, ali nam se u sve sti ja vlja re iz ne kog dru gog stra nog je zi ka (npr. e lim da ka em ko u lja na ita li jan skom, ali mi se ja vlja fran mi se) cu ska re che 2. Bi lin gval ne oso be se u go vo ru pre ba cu ju s jed nog je zi ka na dru gi, e sto na kon re i ko ja po sto ji u oba je zi ka. To je e sto slu aj sa vla sti tim ime ni ca ma, npr. Es war Mr Fred Bur ger,
der wohnte da in Gna dent hal and he went out 1 the re one day (...) (Clyne, 1991: 193. f). 3. Zna e nje ko je re ima na jed nom je zi ku go vor ni ci pri pi su ju re i ko ja na ne kom dru gom je zi ku zvu i sli no. Ovo se e sto de a va sa kog na ti ma re i ma iz raz li i tih je zi ka ko je su sli ne po zvu nom sklo pu, ali ne nu no i zna enj ski (ta ko zva ni fa ux ami es, la ni pri ja te lji). Na pri mer, ne ma ko be kom men i en gle sko be co me pred sta vlja ju kog na te, ali ne ma ki gla gol zna i do bi ti a en gle ski po sta ti. Za to se de a va da, u re sto ra nu, Nem ci ko ji ue en gle ski po ne kad upi ta ju Mo gu li da po sta nem bif tek?. 4. Bi lin gval ne oso be pri pi su ju sin tak si ke oso bi ne re i jed nog je zi ka nji ho vim zna enj skim ekvi va len ti ma u dru gom je zi ku: Ich erin ne re das (pre la zni gla gol, di rekt ni obje kat) ume
1 (nem.) To je bio g. Fred Burger, koji stanuje u Gnadentalu, (engl.) i jednog dana izaao je napolje... prim. prev.
* Kontakt: Claudia.Riehl@uni-koeln.de
Univerzitet Kolonj, IDSL I, 50931, Keln, Nemaka DOI: 10.1002/wcs.74
280
VI ENJA
sto ich erin ne re mich da ran (po vrat ni gla gol, pred lo ki obje kat), u skla du sa en gle skim I re mem ber it.2 Na osno vu ovih i mno go broj nih dru gih za pa a nja, po sta vlja se pi ta nje pri ro de vi e stru kih je zi kih re pre zen ta ci ja u na em pam e nju. U na stav ku tek sta po za ba vi e mo se pi ta njem na ko ji se na in vi e od jed nog je zi ka sme ta u pam e nje, i ka ko se bi lin gval ne oso be, pri je zi koj pro duk ci ji, ogra ni a va ju sa mo na je dan je zik. Po red pri ka za naj no vi jih ot kri a u ovoj obla sti, u lan ku e mo pred sta vi ti ob je di nje ni mo del bi lin gval ne re pre zen ta ci je ko ji ob u hva ta raz li i te kom po nen te je zi ka (kon cep tu al nu, lek si ku, sin tak si ku i fo no lo ku). Na gla si e mo i zna aj kon trol nih me ha ni za ma za oda bir je zi ka ko jim se slu i mo. Osim to ga, za stu pa e mo stav da men tal ne re pre zen ta ci je bi lin gvi zma ni je mo gu e na isti na in ob ja sni ti kod svih go vor ni ka. KAKO SE VI E OD JEDNOG JEZIKA SME TA U NA E PAMENJE? Skla di te nje je zi ka jed na je od osnov nih te ma ko ji ma se ba vi psi ho lin gvi sti ka te o ri ja bi lin gvi zma. Po ev od ra nih e zde se tih, spro ve den je niz psi ho lin gvi sti kih is pi ti va nja, sa ci ljem da se ovaj fe no men raz ja sni (za pre gled ra nih eks pe ri me na ta i na la za (Kroll & De Gro ot, 1997: 169-200). Iako re zul ta ti is pi ti va nja, ko ja se ba ve aso ci ja ci ja ma iz me u re i i raz u me va njem dvo je zi nih re e ni ca, go vo re u pri log hi po te zi o dvo stru kom skla di tu, pi ti va nja tran sfe ra i in ter fe ren ci je po dr a va ju hi is po te zu o jed nom skla di tu. Me u tim, obe kon cep ci je isu vi e su jed no stav ne da bi mo gle da ob ja sne pe ri men tal ne na la ze (npr. na laz da se kog sve eks na ti jed na kom br zi nom pre po zna ju u oba je zi ka). Is po sta vi lo se da spe ci fi ni zah te vi za dat ka igra ju
2 (nem.) Seam to umesto Seam se toga (jer je na engleskom I remember it = Ja seam to (bukvalno). - prim. prev.
klju nu ulo gu. Za da ci ko ji se osla nja ju na pret hod no zna nje3 (npr. za da tak slo bod nog pri se a nja) za hva ta ju se man ti ke i kon cep tu al ne re pre zen ta ci je i fa vo ri zu ju sta no vi te o je din stve nom me mo rij skom si ste mu. Sa dru ge stra ne, za da ci ko ji se osla nja ju na kon kret ne po dat ke (npr. za da tak lek si ke od lu ke) da ju re zul ta te ko ji po dr a va ju hi po te zu o dvo stru kom skla di tu. Sa vre me ni ji mo de li uva a va ju su ge sti je Pa ra di sa (2004: 210 ff), ko ji je pred lo io hi po te zu o tro stru kom skla di tu uz stav da se oba (ili vi e) je zi ka ne za vi sno po ve zu ju sa istim enj sko-is ku stve nim me mo rij skim si ste mom. zna e nje se mo e raz dvo ji ti od kon kret nog je zi ka, Zna ali e spe ci fi ne ka rak te ri sti ke tog je zi ka uvek bi ti za dr a ne (Pa ra dis, 2007: 3-28). Zna e nja ne za vi sna od je zi ka gru pi u se ka ko bi se pre va zi la lek si ko-se man ti ka ogra ni e nja sva kog po je di na nog je zi ka. Sli an je i mo del kon cep tu al nih svoj sta va 4 ji su raz vi li Krol i De Grut (1997: 169-200). Nji ko hov mo del pret po sta vlja po sto ja nje ve za iz me u lek si ko na i kon cep tu al nih vo ri ta, ko ja pred sta vlja ju zna e nja re i. to su dva kon cep ta sli ni ja, e vi e za jed ni kih ele me na ta zna e nja. Ako se ima se me od no se na je dan kon kre tan obje kat u dve lek lja njem sve tu, nji ho va kon cep tu al na svoj stva spo e se go to vo u pot pu no sti pre kla pa ti. Ap strakt ne i mo gu ima ti sve ga ne ko li ko za jed ni kih kon re cep tu al nih ele me na ta (o mo de lu de talj ni je u Kroll ko wicz (2005: 531-554). & To Mo del kon cep tu al nih svoj sta va do zvo lja va mo gu nost da se kon kret ne lek se me ko di ra ju na dru ga i ji na in od ap strakt nih re i (He re dia, Brown, 2005: 225-249). Kon kret ne re i lak e se iz vla e iz pam e nja i pri stu pa ni je su od ap strakt nih lek se ma. Ve o ma je la ko uoi ti fe no men ko ji se na zi va efek tom kon kret no sti, a ko ji se mo e ob ja sni ti mo de lom dvo stru kog ko di ra nja (Pa i vio, Clark, Lam
3 (eng.) conceptually driven vs. data-driven tasks. 4 (eng.) conceptual features model.
281
VI ENJA
bert, 1988: 163-172). Kon kret ne re i se, pre ma ovom sta no vi tu, ko di ra ju u je zi kim (lo go gen) i sli kov nim (ima gen) je di ni ca ma. Re i ili sti mu lu si ko ji ima ju pri stup i jed nom i dru gom si ste mu lak e se iz vla e iz pam e nja ne go sti mu lu si ko ji su ko di ra ni sa mo na je dan na in. Osim to ga, mo ra se uze ti u ob zir i raz li ka iz me u re i raz li i tog gra ma ti kog sta tu sa. Ime ni ce e se e e po na a ti kao kon kret ne lek se me, dok se gla go li po na a ju na sli an na in kao ap strakt ne lek se me (He re dia, Brown, 2004: 225-249). ru ovog pri stu pa va nu ulo gu u od re i U okvi va nju vr ste men tal ne re pre zen ta ci je igra ni vo po zna va nja je zi ka. Vajn rajh (1953) i Er vin i Ozgud (1954) (Co sta, 2004: 201-223; Kroll & To ko wicz, 2005: 531-554) iz ne li su u svo jim pi o nir skim ra do vi ma pret po stav ku o to me da po sto je raz li i te ste bi lin gvi zma. Oni su opi sa li raz li ku iz me u vr raz dvo je nog i po ve za nog bi lin gvi zma5. U pr vom, zi ci osta ju re la tiv no me u sob no ne za vi sni (to je log hi po te zi o ne za vi snim me mo rij skim ide u pri di ti ma), dok su u dru gom slu a ju je zi ci is pre skla ple te ni (ovo sta no vi te po dr a va hi po te zu o za jed ni kom me mo rij skom skla di tu). ak i u slu a ju se du ju me mo rij sku or ga ni za ci ju ka rak te ri da po sti nu za po ve za ni bi lin gvi zam, ve i na oso ba raz vi ja raz dvo je ne bi lin gval ne se to ve za ne ka od je zi kih is ku sta va, i obr nu to (Ja vi er, 2007: po gle da ti ode ljak Ka ko spo lja nji fak to ri ob li ku ju men tal ne pre zen ta ci je?). re O pri ro di men tal ne re pre zen ta ci je je zi ka kod bi lin gval nih oso ba mo e se go vo ri ti sa raz li i tih aspe ka ta je zi ke re pre zen ta ci je. Op ta je pret po stav ka da su je zi ki ni voi (sin tak si ka, mor fo lo ka i fo no lo ka obe le ja) ne za vi sni, ali me u sob no po ve za ni (Hart su i ker i Pic ke ring, 2008: 479-489). U za da ci ma pre po zna va nja i tran sla ci je, kao i u dru gim eks pe ri men ti ma, is po sta vlja se da je fo no lo ka
5 compound vs. coordinate bilingualism.
sli nost ve o ma zna aj na za je zi ku re pre zen ta ci ju. Zbog to ga se pret po sta v lja da su sna no po ve za ne stav ke ko je su sli ne po zvu no sti sna no po ve za ne, bez ob zi ra na to kom je zi ku pri pa da ju. To bi ob ja sni lo i pro blem se man ti kog tran sfe ra iz tre eg pri me ra s po et ka tek sta. Po da ci o tran sfe ru, kao i oni do bi je ni kod za da ta ka sin tak si kog pri mo va nja, su ge ri u da po sto je me u je zi ki uti ca ji u skla pa nju re e ni ce (npr. ka da oso ba ko ri sti istu struk tu ru ar gu me na ta u dru gom je zi ku, na kon to la pri mo va na na pr vom). Re zul ta ti is tra i va je bi nja uka zu ju na to da je zi ci po se du ju je din stve nu tak si ku re pre zen ta ci ju. Ovaj stav pri me njiv je sin sa mo na kon struk ci je ko je pod ra zu me va ju isti re do sled re i, kao i na sin tak si ka pra vi la ko ja su me u sob no do volj no sli na (Hart su i ker i Pic ke ring, 2008: 479-489). Na osno vu na ve de nih na la za, Hart su i ker i sar. (2004: 409-414) raz vi li su mo del bi lin gval ne sin tak si ke re pre zen ta ci je. Auto ri su usvo ji li Le vel tov kon cep tu al ni pri stup, ko ji pod ra zu me va da se lek si ki za pis u me mo ri ji sa sto ji od kon cep tu al nog ni voa (ni voa ide je), le me, i ni voa ko ji se od no si na ob lik re i. U mo de lu Hart su i ke ra i sa rad ni ka le me su po ve za ne sa vo ri ti ma ko ja sa dr e sin tak si ke in for ma ci je ne za vi sne od kon kret nog je zi ka te go ri ki vo ro vi, ko ji ozna a va ju sin tak si ke (ka te go ri je ti pa gla ro vi ka gol, ime ni ca, pred log, ili vo bi na, ko ji sa dr e in for ma ci je o ro du, bro ju itd., oso kao i kom bi na tor ni vo ro vi, ko ji od re u ju ko je se vr ste gra ma ti kih kon struk ci ja mo gu upo tre bi ti za tu re). Kon cep tu al ni pri stup po la zi od sli nih da pret po stav ki kao i mo del ko ji je pred lo i la Ri lo va ehl, 2005: 1945-1957). U svom mo de lu za la em (Ri se za stav da su mor fo sin tak si ka skla di ta i lek si ko skla di te po ve za ni pre ko sin tak si kih in for ma ci ja ko je za vi se od re ni ka (npr. rod i gra e nje mno i ne; v. sli ku 1). Na gla a vam da su i men tal ne pre zen ta ci je gra ma ti kih po da ta ka, u raz li i tim re je zi ci ma, me u sob no po ve za ne.
282
VI ENJA
Uko li ko po e mo od na ve de nih pret po stav ki, mo e mo za klju i ti da bi sve o bu hvat ni mo del men tal ne re pre zen ta ci je vi e od jed nog je zi ka rao da ob je di ni kon cep tu al na, lek si ka i mor mo fo sin tak si ka svoj stva, kao i ve ze iz me u fo no lo ki sli nih re i. Na lik mo de li ma Hart su i ke ra i sa rad ni ka (Hart su i ker, Pic ke ring, Velt kamp, 2004: 409-414) i De B o to voj adap ta ci ji Le vel to vog mo de la (De Bot, 1992: 1-24), mo del za ko ji se ov de za la e mo pret po sta vlja da su le me raz li i tih
zi ka gru pi sa ne u za jed ni kom skla di tu, kao i je se in for ma ci ju o to me kom je zi ku pri pa da no 6 da ju. Je zi ko ozna a va nje (pre ma Po u lis se i Bon ga erts (1994: 36-57) i Green (1998: 67-81) pod ra zu me va da sva ka le ma sa so bom no si do dat nu in for ma ci ju o to me kom je zi ku pri pa da. Ova in for ma ci ja pri ka e na je za le mu na isti na in kao i ko no ta cij ske in for ma ci je o to me kom re gi stru ili sti lu pri pa da da ta lek si ka od red ni ca (v. sli ku 1.).
Sli ka 1. Ob je di nje ni mo del je zi kih si ste ma

6 language tagging.
283
VI ENJA
Pre ma ovom mo de lu, le me su po ve za ne sa kon cep tu al nim skla di tem, ko je se sa sto ji od sli ka (ima gen, v. Pa i vio et al.: 1988: 163-172 i go re na ve de nu te ra tu ru) i kon ce pa ta, skla di tem zvu nih slo a ja, li i mor fo sin tak si kim skla di tem. U na ve de nom pri me ru ima gen i vo ti nje da bar po ve zan je sa le mom be a ver na en gle skom i Bi ber na ne ma kom. Sa ovim le ma ma po ve za ni su vo ro vi ko ji no se spe ci fi ne mor fo lo ke in for ma ci je (npr. na in gra e nja mno i ne ili rod; tzv. vo ro vi oso bi na pre ma Hart su i ke ru su i ker, Pic ke ring, Velt kamp, 2004: 409i sar. (Hart tak si ke po dat ke, ko ji od re u ju sa ko jim 414) i sin sta ma re i mo gu ko ri sti ti ove le me (npr. sa pri se vr lo gom ili pred lo gom; tzv. kom bi na tor ni vo ro vi u ter mi ni ma Har tu si ke ro vog mo de la). Pret po sta vlja se da se oso bi ne jed ne le me, ko je su za jed ni ke za oba je zi ka, pre kla pa ju na me stu spo ja mor fo lo kih tak si kih po da ta ka ko ji se od no se na do ti nu i sin le mu, i skla di ta op tih mor fo sin tak si kih obra za ca (kao to su kon gru en ci ja, sla ga nje ro da i re do sled re a ver i Bi ber po i). Osim to ga, ob li ci re i be ve za ni su i zbog to ga to sli no zvu e. Po sto je i dru ge ve ze iz me u ne ma ke i en gle ske le me iz pri me ra ko je za jed no gra de ve zu ko ja po ka zu je da ove dve re i pred sta vlja ju ade kva tan pre vod sa jed nog je zi ka na dru gi. Kog na ti, po put na ve de nih u pri me ru, u sob no su po ve za ni ekvi va lent nim zna e njem me nom zvu no u, ta ko da im se mo e pri stu pi ti i sli pre ko fo no lo ke sli no sti ili ekvi va lent nog zna e nja, v. do le. Ka ko bi smo bo lje raz u me li me u sob nu po ve za nost dva je zi ka, pr vo e mo raz mo tri ti na ko ji na in se ovim je zi ci ma pri stu pa. KAKO SE PRISTUPA JEZICIMA U PAMENJU? Is tra i va i bi lin gvi zma sla u se u to me da po sto ji raz li ka iz me u men tal ne re pre zen ta ci je (je zi kog ko da) i pro ce sa pri stu pa nja in for ma ci ja ma. Jed na pret po stav ka ka e da po sto ji je din stve na re pre zen ta ci ja za jed ni ka za oba je zi ka, kao i me ha ni zam za se lek ti van pri stup je zi ci ma. Dru ga mo
gu nost je da su re pre zen ta ci je ne za vi sne, a pro ces stu pa nja je zi ci ma pa ra le lan i ne se lek ti van. Kao pri me nu li, za da ci lek si ke od lu ke ot to smo ve po 7 kri va ju da se man ti ki po ve za ne re i pri mu ju jed na dru gu, ak i ka da prim i me ta do la ze iz raz li i tih je zi ka. Ovaj na laz uka zu je na to da po sto ji jed no jed ni ko zna e nje ko je se od no si na vi e raz li i za tih je zi ka. Sli ni na la zi do bi je ni su i na Stru po vom 8 za dat ku ob ra i va nja re i-sli ka. Psi ho lin gvi sti su, za hva lju ju i po me nu tim na la zi ma, usvo ji li stav da kon cep tu al ni si stem (tj. ni vo e nja) ak ti vi ra re i ko je pri pa da ju lek si ko ni ma zna oba je zi ka bi lin gval ne oso be. Po sto je dve vr ste mo de la ko ji po ti u iz te o ri je pro duk ci je jed nog je zi ka, a ji su pri la go e ni za ob ja nje nje bi lin gval nog pro ko 9 ce si ra nja: mo de li mo du lar ne ob ra de i ko nek ci o ni sti ki mo de li (Ri ehl, 2005: 1945-1957). Mo du lar ni mo de li, po put De Bo to ve adap ta ci je Le vel to vog de la (De Bot, 1992: 1-24), pod ra zu me va ju da mo bir je zi ka od vi ja na kon cep tu al nom, ta ni je se oda pre lek si kom ni vou. Me u tim, oni ne ob ja nja va ju je di ne fe no me ne u bi lin gval noj pro duk ci ji je zi po ka, kao to je efe kat oki da nja re i ko je sli no zvu e, ili po sto ja nje pa ra lel nih kon struk ci ja u oba je zi ka velt i sa rad ni ci, u ver zi ji mo de la iz (Clyne, 2003). Le 1999. go di ne, iz no se mo gu nost da po sto ji po vrat na in for ma ci ja iz me u ni voa. Me u tim, jo uvek ni je po tvr e no da ta kva ve za po sto ji iz me u fo no lo kog ko da i le me (Clyne, 2003: 197 f).
7 U zadacima primovanja (eng. priming) kratko izlaganje jedne rei olakava izvlaenje druge, naknadno izloene semantiki ili fonoloki povezane rei, iz memorijskog skladita, tako to smanjuje vreme potrebno da se re prepozna prim. prev. 8 U Strupovom zadatku ispitanik ita rei koje oznaavaju imena boja, koje su odtampane razliitim bojama. Rei kod kojih su znaenje i vizuelni doivljaj kongruentni bre se itaju nego rei koje su ispisane bojom razliitom od one na koju se odnosi znaenje prim. prev. 9 (eng.) modular computational vs. connectionist models.
284
VI ENJA
Re zul ta ti do bi je ni is pi ti va njem pre ba ci va nja go vo ra s jed nog je zi ka na dru gi, kao i pro u a va njem tran sfe ra zna e nja, go vo re u pri log nek ci o ni sti kom mo de lu bi lin g val ne je zi ke ko pro duk ci je. U ovom mo de lu se lek ci o ni me ha ni zam pra ti ni vo ak ti va ci je sva ke na red ne re i, na sli an na in kao u ste pe na stim10 mo de li ma (npr. u mo de lu in ter ak tiv ne ak ti va ci je Stem ber ge ra i sar. (Stem ber ger, 1985: 143-186), ta ko e i Dell ger, Svec, 1997: 604-614). U ste et al. (Dell, Bur pe na stom mo de lu tok ak ti va ci je po la zi od kon cep tu al ne kom po nen te (sli ka 2), ko ja pred sta vlja gru pu ozna ka za um ske i vo ti nje. Pre ne go to ne se od lu ka ak ti va ci ja sti e do kom po nen se do te u ko joj su uskla di te ni fo no lo ki ko do vi sva ke i i po bu u je raz li i te zvu ne slo a je. Ak ti vi ra re ni fo no lo ki sklo po vi za tim se po ve zu ju sa zna e njem, i me po bu u ju no ve re i, i ta ko da lje. Po tom se vr i kon tro la ak ti vi ra nih ve za; re le vant ne stav ke po sta ju sve po bu e ni je, dok se ire le vant ne po la ko ga se. Ak ti va cij ski tok kre e se na pred-na zad. Sva ka iz u zet no sna no ak ti vi ra na stav ka u se man ti kom odelj ku po ja a e ak ti va ci ju u fo no lo kom odelj ku. Kod bi lin g val ne oso be, iste lek se me i nji ho vi zvu ni sklo po vi ak ti vi ra ju se i u dru gom je zi ku, kao to je pri ka za no na sli ci 2. (cf. Ri ehl, 2005: 1945-1957, adap ta ci ja Aitchi son, 1994: 207). Kom ple men tar ni mo del, ko ji opi su je prin cip pre po zna va nja re i kod bi lin g val nih oso ba, pred lo i li su Didkstra i Van Hoj ven (mo del bi lin g val ne in ter ak tiv ne ak ti va ci je, v. He re dia (2008: 60 f). Mo del se mo e pro i ri ti i na sin tak si ku ob ra du. Le me sa sli nim zna e nji ma u jed nom je zi ku, ho vi ekvi va len ti u dru gom, ak ti vi ra ju sin tak i nji si ke in for ma ci je ko je se od no se na da te re i u skla du sa ob je di nje nim mo de lom (sli ka 1). Ak ti va ci ja se ta ko sa ni voa le ma i ri do sin tak si kih
10 (eng.) cascading.
vo ro va sa ko ji ma su one po ve za ne (od go va ra ju i vo ro vi sin tak si kih ka te go ri ja kom bi na tor ni vo ro vi i vo ro vi oso bi na, pre ma Hart su i ker i sar., enj ski ekvi va len ti su sna no 2004: 409-414). Zna ak ti vi ra ni, pa je mo gu e da se po sred no ak ti vi ra ju i ne ki od se man ti kih vo ro va dru gog je zi ka. Na ovaj na in mo gao bi se ob ja sni ti sin tak si ki tran sfer iz e tvr tog pri me ra (ne ma ko sich erin nern ko je do bi ja sin tak si ke oso bi ne en gle skog to re mem ber). u me va nje na i na na ko ji se pri stu pa je Za raz zi ci ma u me mo rij skom skla di tu va no je na pra vi ti raz li ku iz me u je zi kih mo da li te ta. Ovu ide ju raz vio je Gro sjean, kroz mno go broj ne pu bli ka ci je, po ev od 1985. go di ne, u po ku a ju da ob ja sni ka ko oso be ko je go vo re dva ili vi e je zi ka ba ra ta ju nji ma. Je zi ki mo da li tet pred sta vlja kon ti nu um, ji se pro te e od mo no lin g val nog do bi lin g val ko nog po la. Pre ma Gro sje a nu (Gro sjean, 2008), u mo no lin g val nom mo da li te tu bi lin g val ne oso be oda bi ra ju je zik mo no lin g val nog sa go vor ni ka. U tom slu a ju bi lin g val ne oso be u naj ve oj mo gu oj me ri de ak ti vi ra ju dru gi je zik, ko jim se ina e slu e. U bi lin g val nom mo da li te tu, sa dru ge stra ne, oba je zi ka su jed na ko ak ti vi ra na. U mo no lin gval nom mo da li te tu, da kle, mre a jed nog je zi ka no po bu e na, dok je dru gi je zik po bu en je sna o ma sla bo. Ovo ob ja nja va zbog e ga u bi lin ve gval nom obra scu oso be mo gu da se pre ba cu ju s je zi ka na je zik i da ih me a ju u znat no ve oj me ri ne go u mo no lin g val nom mo da li te tu. Me u tim, za vi sno od to ga ko li ko je sna no e lje ni je zik ne ak ti vi ran, po sta vlja se jo jed no pi ta nje: na ko ji na in bi lin g val ne oso be u go vo ru uspe va ju da se ogra ni e na re i jed nog je zi ka, i na ko ji na in uspe va ju da raz dvo je je zi ke ko ji ma se slu e?
285
VI ENJA
Mo del in ter ak tiv ne ak ti va ci je za bi lin gval nu je zi ku pro duk ci ju 1 (pri mer en gle skog i ne ma kog je zi ka)**
KAKO BILINGVALNE OSOBE RAZDVAJAJU JEZIKE? Grin i sa rad ni ci (1998: 67-81) tvr de da su za oda bi ra nje re i ko je pri pa da ju jed nom je zi ku za du e ni in hi bi tor ni pro ce si. Ovi pro ce si spre a va ju ak ti va ci ju re i ko je ne pri pa da ju je zi ku ko ji se tre nut no ko ri sti, i to pu tem la te ral ne in hi bi ci je, ta
** (eng.) Prva kolona: vidra, zec, jazavac, dabar; (nem.) dabar; kolona Zvuk: (eng.) ponuda, vidra, ilet, zec, posuda za merenje, jazavac, dabar; (nem.) dabar.
ni je spo sob no sti po bu e nog ne u ro na da uma nji ak ti va ci ju su sed nih ne u ro na. Pre ma dru gom shva ta nju, po sto ji nad zor ni si stem pa nje, sli an kon cep tu mo ni to ra u te o ri ji pro duk ci je go vo ra (Le velt et al., 1999: 1-75). Pre ma ovoj te o ri ji, po sto ji raz li ka iz me u pre ar ti ku la ci o nog i po star ti ku la ci o nog is pra vlja nja gre a ka. Oso ba slu a svoj unu tra nji glas pre ne go to iz go vo ri re. Na taj na in se gre ke u go vo ru eli mi ni u pre ne go to se re iz go vo ri na glas. U po star ti ku la ci o nom is pra vlja nju oso ba slu a ono to je iz go vo ri la i gre ke is pra vlja na knad no.
286
VI ENJA
Mo ja je pret po stav ka da je me ha ni zam ko ji kon tro li e gre ke ko je se ja vlja ju u go vo ru u okvi ru jed nog je zi ka isti onaj ko ji ot kla nja gre ke u lin gval noj je zi koj pro duk ci ji. Se man ti ki sli bi ne lek se me mo gu se pot kra sti me ha ni zmu za is pra vlja nje gre a ka pri mo no lin gval noj pro duk ci ji (tzv. lap su si). Isto va i i za zna enj ske par nja ke dva je zi ka. U na em pri me ru sa um skim i vo ti nja ma, pri ko ri e nju is klju i vo en gle skog je zi ka, i vo ti nje be a ver i bad ger, obe e bi ti sna no ak ti vi ra ne. Uko li ko bi nad zor ni pro ces bio ne do volj no ti van, oso ba bi mo gla da upo tre bi po gre nu re ak lin gval nih oso ba mo e se do go (bad ger). Kod bi di ti da se gre kom oda be re i re iz dru gog je zi ka. Ve ro vat no a je jo ve a za re i ko je su fo no lo ki sli ne (u pri me ru bi ber ume sto be a ver). U ovom slu a ju, dva raz li i ta iz vo ra ak ti vi ra ju re i no lo ki i se man ti ki. Pro blem se ja vlja i na fo ni vou pre po zna va nja re i. Kao to je to po ka zao Gro sjean (Gro sjean, 2008), bi lin gval ne oso be u sva ko dnev noj in ter ak ci ji ima ju pro ble ma da pre po zna ju ho mo fo ne re i u dru gom je zi ku (J2), pa im gre kom pri pi su ju zna e nja par nja ka iz pr vog je zi ka (J1). Va nu ulo gu u ovom pri stu pu ima je zi ko ozna a va nje, od no sno po da tak o to me kom je zi ku pri pa da da ta le ma (vi de ti ode ljak Ka ko se vi e nog je zi ka sme ta u na e pam e nje?). Bi od jed lin gval ne oso be naj e e uspe va ju da pre po zna ju re-go u (Ge o sjean, 1995: 259-275), od no sno re i je je zna e nje pre ne to u se kun dar ni je zik, pa u nje go vu fo no lo ku struk tu ru i ali se ne ukla no si ozna ku da pri pa da pr vom je zi ku. Me u tim, sjean [2008: 291) is ti e da ak ti va ci ja re i ko je Gro su fo no lo ki sli ne u oba je zi ka sma nju je mo gu nost pre po zna va nja re i-go sti ju. Sto ga je ve o ma va no da se obra ti pa nja na spe ci fi ka ci ju je zi ka. Te ko je, me u tim, re i ta se de a va sa re i ma ko je po sto je u oba je zi ka, kao to su po zajm lje ni ce, li ne ime ni ce i po je di ni mar ke ri dis kur sa.
287
U mo de lu pro duk ci je jed nog je zi ka, ko ji su raz vi li Le velt i sa rad ni ci (Le velt, Ro e lofs, Meyer, 1999: 1-75), auten ti ni po da ci iz go vor nog je zi ka mo gu da po slu e kao ilu stra ci ja bi lin gval nog nad zor nog pro ce sa (cf. i Po u lis se, 1999). U mno gim si i tu ac ja ma pre ba ci va nja s jed nog je zi ka na dru gi oi gled no je da je ta pro me na ne na mer na i pod 11 stak nu ta tzv. efek tom oki da nja . Ka da se iz go vo ri li no ime iz dru gog je zi ka, e sto se de si da se za tim u go vo ru ja vi ve znik iz pr vog je zi ka, iako se oso ba nut ku ko ri sti sa mo jed nim je zi kom. Dat u tom tre je pri mer po ja vlji va nja ru skog i u go vo ru oso be ko ja je u Ru si ji ui la ne ma ki kao pr vi je zik (J1), mi nant no ko ri sti se kun dar nim, ru skim je ali se do zi kom (J2) (Ri ehl, 2005: 1945-1957): 5. Bei uns wa re vi e le Mar/ h fnf Mar schall, () schall. Jngster Tuc ha ev skij, Bljuc her Mar her, Vo ra i lov, Bu denyj i Ego rov. () Bljuc ha ev skij wenn der kam nach Ha u se Und Tuc 12 [...] (mu ka rac, 56 go di na, ui telj). ko bi lin gval ne oso be naj e e ni su sve sne Ka kvih si tu ac ja, efek te kon trol nih pro ce sa mo ova i e mo po sma tra ti u ne kim dru gim pri me ri ma. U gim si tu a ci ja ma po star ti ku la ci o nog is pra vlja mno nja gre a ka oso ba je sve sna da je upo tre bi la re ili raz iz dru gog je zi ka, dok se slu i sa mo jed nim iz je zi kom; npr. ka da se obra a oso bi ko ja raz um e sa mo je dan od je zi ka. Po ne kad se bi lin gval na oso ba osvr ne na pro me nu je zi ka ta ko to upi ta Ka ko se na (dru gom je zi ku) ka e...?. U ve li kom bro ju slu a je va bi lin gval ne oso be od mah na kon pro me ne je zi ka da ju zna enj ski ekvi va lent. Po ne kad se de a va da se pre ve de na re ja vi tek na kra ju is ka za, kao u na red nom pri me ru
11 triggering effect, termin koji je skovao Majkl Klajn (Clyne, [16]). 12 (nem.) Bilo je mnogo mar/pet marala sa nama. Najmlai (je bio Tuhaevski, Bljuer () Bljuer, Vorailov, Budenj (rus.) i Jegorov. (nem.) I Tuhaevski kada je stigao kui [...] prim. prev.
VI ENJA
go vo ra bi lin gval ne oso be (J1 ne ma ki, J2 ru ski do mi nan tan): 6. Be re za wenn sie nass ist () Bir ken () dann 13 fa ult sie. (e na, 82 go di ne, rad ni ca). U na ve de nom pri me ru ru ska re je ve iz go vo re na ka da je oso ba shva ti la da je na pra vi la gre ku. Sli no se de a va i ka da oso ba na pra vi lap sus. Naj e e se de a va da se oso ba is pra vi na kra ju re e ni ce, ili de la re e ni ce. Na su prot to me, mno go je te e po sma tra ti pre ar ti ku la ci o no is pra vlja nje gre ke. De a va se, me u tim, da oso ba pre ki ne na po la re ko ju je e le la da iz go vo ri i za me ni je zna enj skim ekvi va lent om od go va ra ju eg je zi ka. Si tu ac i je is pra vlja nja, na ve de ne u pri me ri ma 5. i 6, pru a ju ni tiv no funk ci o ni sa nje bi lin gval nam uvid u kog nih oso ba, kao i u nad zor ne pro ce se ko ji ma se one slu e. to vi e bi lin gval ne oso be obra a ju pa nju na sop stve nu je zi ku pro duk ci ju, re e se de a va da se u go vo ru pre ba cu ju s jed nog je zi ka na dru gi. Ovaj stav pot kre plju ju so ci o lin gvi sti ki na la zi o je zi koj sve sno sti, ko ji se pri ku plja ju za jed no sa lin gvi sti kim po da ci ma (Ri ehl, 2005: 1945-1957). Jed no od ob ja nje nja mo glo bi bi ti da nad zor ni pro ce si obra a ju pa nju pr ven stve no na ozna ku je zi ka. Ka da oso ba pri stu pi je zi ku ko jim sla bi je ba ra ta, ihi bi tor na kon tro la za do mi nant ni je zik mo ra da bu de ve o ma sna na (De Bot, 2004: 17-32). Pro ce si la te ral ne in hi bi ci je, u tom slu a ju, sna no in hi bi ra ju stav ke do mi nant nog je zi ka. Pre ma Lu i ju i Gro e sje nu (2008: 207 f), ovi pro ce si de lu ju sa mo u okvi ru jed ne je zi ke mre e, pa se mo e do go di ti da zi koj pro duk ci ji po ja ve stav ke iz tre eg ili se u je e tvr tog je zi ka (pri mer 1). Grin (Green, 1998: 6781) na vo di da bi lo ko ji kon trol ni me ha ni zam po ve a va men tal no op te re e nje oso be. Kom bi na ci ja na po ra nad zor nih pro ce sa, nad me ta nje iz me u je zi ka, ak ti vi ra nje e lje nog je zi ka i pro ces pla ni ra nja
13 (rus.) Breza (nem.) ukoliko bude mokro () (nem.) breza () e istruliti. prim. prev.
i for mu li sa nja re e ni ca, za jed no mo gu iza zva ti vi so ko men tal no za si e nje, ta ko da pro me nu je zi ka e sto pra te in tra lin gval ne ili in ter lin gval ne gre ke vo ru (Clyne, 2003: 203). ak i u si tu a ci ji ka da u go je si stem pa nje sna no ak ti vi ran, po sto je lek se me ko je se mo gu pro vu i po red nad zor nog me ha ni zma. To su naj e e ne na gla e ne, jed no slo ne re i, po put ve zni ka i u pe tom pri me ru. Iako de lu je ra zum no da se raz li ke iz me u bi lin gval nih oso ba mo gu ob ja sni ti raz li i tom upo tre bom kon trol nih pro ce sa i mo da li te ta go vo ra, tre ba uze ti u ob zir i ob ja nje nja za sno va na na dru gim fak to ri ma, kao to su uz rast pri ue nju je zi ka, ste pen po zna va nja je zi ka i pro me na do mi nant no sti je zi ka. KAKO SPOLJA NJI FAKTORI UTIU NA MENTALNU REPREZENTACIJU? Re zul ta ti sko ra njih is tra i va nja uka zu ju na to da na ob li ko va nje bi lin gval ne men tal ne re pre zen ta ci je uti u i dru gi fak to ri, kao to su uz rast pri ue nju je zi ka i ni vo po zna va nja je zi ka. Ak tu el na is tra i va nja is ti u raz li ke iz me u oso ba ko je su po sta le bi lin gval ne u de tinj stvu i onih ko ji su dru gi je zik na u i li kao od ra sli. Na la zi fMRI stu di ja po ka zu ju da se kod oso ba ko je su ra no po sta le bi lin gval ne ak ti va ci ja u BA je zi koj mo da noj zo ni u ve oj me ri pre kla pa pri ko ri e nju oba je zi ka (Green, 1998: 67-81). Ista zo na se kod tih oso ba sla bi je ak ti vi ra pri upo tre bi tre eg je zi ka ne go to je to slu aj kod oso ba ko je su po sta le bi lin gval ne u sta ri jem uz ra stu. Kod oso ba ko je su ka sni je ji le bi lin gvi zam ak ti va ci ja ko ju iza zi va ju sva usvo zi ka pro men lji vi ja je ne go kod ra no bi lin gval tri je nih oso ba (Wat ten dorf, We ster mann, Zap pa to re, Fran ceschi ni, Ldi, 2001: 624). Po sto je, me u tim, do ka zi za to (War ten bur ger, He e ke ren, Abu ta le bi, Cap pa, Vil lrin ger, 2003: 159-170) da se raz li i te vr ste ak ti va ci je ja vlja ju sa mo kod gra ma ti ke ob ra de, dok je za lek si ko-se man ti ku ob ra du ste
288
VI ENJA
pen po zna va nja je zi ka va ni ji fak tor ne go uz rast u ko jem su je zi ci na u e ni. Ovi na la zi su u skla du sa sta no vi tem da je mor fo sin tak si ko zna nje pr vog zi ka uskla di te no u pro ce du ral noj me mo ri ji, dok je se se man ti ko zna nje skla di ti u de kla ra tiv noj me mo ri ji (v. Pa ra dis, 2004. i Ul man, 2001: 105-122). Ul man iz no si stav da se gra ma ti ke for me, ko je se za pr vi je zik ob ra u ju u pro ce du ral noj me mo ri ji, u na knad no usvo je nim je zi ci ma ob ra u ju u de kla ra tiv noj me mo ri ji. Pre ba ci va nje sa pro ce du ral ne kla ra tiv nu me mo ri ju ogle da se i u po ve a noj na de ti va ci ji le vih tem po ral nih i tem po-pa ri je tal nih ak da nih struk tu ra. mo Ul man (2001: 105-122) ne is klju u je mo gu nost da sta ri je oso be ko je ue dru gi je zik, uko li ko ima ju mno go je zi kog is ku stva, u iz ve snoj me ri ko ri ste i pro ce du ral nu me mo ri ju. Tre ba uze ti u zir da mo e do i do pro me ne men tal ne re pre ob zen ta ci je oso be za hva lju ju i una pre e nju zna nja je zi ka. Krol i sa rad ni ci (Kroll, Bobb, Wod ni ec ka, 2006: 119-135) s pra vom su pri me ti li da se ve i na mo de la je zi ke ob ra de osla nja na oso be ko je u pot pu no sti vla da ju je zi kom, za ne ma ru ju i isto ri jat ue nja je zi ka, struk tu ral ne raz li ke iz me u je zi ka, kao i re la tiv nu do mi na ci ju je zi ka. Zbog to ga Krol i sa rad ni ci iz no se re vi di ra ni hi je rar hij ski mo del za lin gval ne oso be ko je ne vla da ju je zi ci ma u jed bi na koj me ri. Oni pret po sta vlja ju da su re i pr vog zi ka sna ni je po ve za ne sa kon cep ti ma ne go to je su to re i dru gog je zi ka, ko je su ja e po ve za ne sa zna enj skim ekvi va len ti ma u pr vom je zi ku. Mo je lje nje da se ovo mo e pri me ni ti na ti pi an je mi sce na rio ue nja je zi ka, ka da se dru gi je zik usva ja ko zna e nja re i pr vog je zi ka. Ta ko ja a ju ne pre u ral ne ve ze iz me u zna enj skih ekvi va le na ta. U si tu a ci ji ne si ste mat skog ue nja je zi ka ve ze iz me u kon ce pa ta i lek si kih le ma mo gle bi bi ti sna ni je. Po ve za ni i raz dvo je ni bi lin gvi zam, ko je smo ob ja sni li u odelj ku Ka ko se vi e od jed nog je zi ka sme ta u na e pam e nje?, tre ba po sma tra ti kao de lo ve
289
istog kon ti nu u ma, a ne kao dva ne za vi sna i su prot na sta nja. Kao to ka e He re di ja (He re dia, 2008: 57): Me mo rij ska re pre zen ta ci ja bi lin gvi zma ni je sta ti ki si stem, ne go di na mi ki, ko ji se me nja pod uti ca jem ko ri e nja je zi ka. Hi po te za o pra gu ak ti va ci je (Pa ra dis, 2004) naj bo lje ob ja nja va opi sa ni fe no men. Ova hi po te za pod ra zu me va da se sva ka men tal na stav ka ili men tal na re pre zen ta ci ja (lek si ke, fo no lo ke i sin tak si ke kom po nen te) ak ti vi ra su mom svih im pul sa. Sva kom na red nom ak ti va ci jom prag se sni a va, a za tim se po no vo po ste pe no po di e. Stav ke ko je se e sto ak ti vi ra ju, ili ko je su ne dav no bi le ak ti vi ra ne, ju ni e pra go ve od onih ko ji ma se pri stu pa ret ima ko i po sred no. to se re e stav ka ak ti vi ra, prag je vi i, i po sta je sve te e ak ti vi ra ti je. Sli an fe no men za be le en je i pri bi lin gval noj per cep ci ji go vo ra 14 tzv. efe kat fre kven ci je iz vla e nja (cf Gro sjean, del BI MO LA). 2008, mo po te za o pra gu ak ti va ci je ob ja nja va na in Hi pri stu pa nja je zi ku ko ji se sla bo po zna je. U tom a ju vred nost pra ga za ne ku stav ku je vr lo vi slu so ka, zbog ret ke upo tre be; mo da ta kva stav ka uop te i ne po sto ji u men tal nom lek si ko nu. Ta da ra stav ka pr vog je zi ka, ili, uko li ko su stav ke se bi sa ozna ka ma pr vog je zi ka sna no in hi bi ra ne, bi ra se zna enj ski ekvi va lent ne kog dru gog je zi ka, kao u na em pr vom pri me ru (za sli ne pri me re vi de ti Bot (2004: 17-32). De Jo je dan aspekt pro ble ma od no si se na ve li ku in ter su bjek tiv nu va ri ja bil nost iz me u bi lin gval nih oso ba. I ovaj pro blem pot kre pljen je stu di ja ma ne u ro o sli ka va nja bi lin gval nih oso ba i ob u hva en je di na mi kom te o ri jom si ste ma, ko ju su iz ne li De Bot i sa rad ni ci (De Bot, Lo wie, Ver spo or, 2007: 7-21). Na la zi su ge ri u da su sve va ri ja ble me u sob no po ve za ne, ta ko da se pro me na u bi lo ko joj va ri ja bli od ra a va na sve dru ge va ri ja ble u
14 (eng.) frequency pull effect.
VI ENJA
si ste mu. De Bot i sa rad ni ci po sta vlja ju pi ta nje da li bi lin gval ne oso be za i sta ima ju sli no re pre zen to va ne si ste me pri mar nog je zi ka, kao to se to obi no pret po sta vlja. Mo gu e je da po sto je raz li i te men tal ne re pre zen ta ci je bi lin gvi zma (raz li it broj sub si ste ma i na i na pri stu pa nja je zi ci ma), ko je za vi se od in di vi du al nih je zi kih bi o gra fi ja i kon tek sta ue nja je zi ka. Osta je da bu du a is tra i va nja da ju od go vor na ovo pi ta nje. ZAKLJUAK U ovom lan ku po ka za li smo da po da ci do bi je ni ho lin gvi sti kim eks pe ri men ti ma, kao i auten ti psi ni po da ci iz sva ko dnev nog go vo ra, go vo re u pri log ide ji da po sto ji za jed ni ko me mo rij sko skla di te za re i ko je su fo no lo ki, se man ti ki i sin tak si ki sli ne. Va nu ulo gu igra ju mno go broj ne me u sob ne ve ze iz me u vo ri ta, pri ka za ne ob je di nje nim mo de lom (sli ka 1). Mo de li bi lin gval ne je zi ke pro duk ci je ob ja nja va ju vi e stru ke ve ze iz me u raz li i tih je zi ka i ni voa je zi ka. U okvi ru ovog pri stu pa mno gi po da ci naj bo lje se ob ja nja va ju po mo u mo de la i re e ak ti va ci je. Ta ko e, po ka za li smo i da nad zor ni pro ce si omo gu a va ju oso bi da pri stu pi is prav nom je zi ku, dok isto vre me no in hi bi ra ju ne ak tiv ni je zik. Raz li ke iz me u oso ba mo gu se ob ja sni ti raz li ka ma u sve sti o je zi ku, u uz ra stu u ko jem je je zik na u en, kao i u ste pe nu sa vla da no sti je zi ka. Do pro me ne je zi ke re pre zen ta ci je kod ne ke oso be mo e do i po ve a njem ili sma nje njem je zi ke prak se. Zbog to ga su sa vre me ni mo de li po sta li spe ci ja li zo va ni ji, usme re ni na ob ja nja va nje de lo va je zi kog ko da ko ji su za jed ni ki za ne ko li ko je zi ka. Oni se ba ve pro ce si ma ji i ne osno vu kog ni tiv ne pro me ne; tu spa da ju ko pro ce si ko ji omo gu a va ju ve to ba ra ta nje se kun dar nim je zi kom, kao i kon trol ni me ha ni zmi. Iz ve sna pi ta nja osta ju otvo re na: po treb no je is pi ta ti mo gu e raz li ke me u kom po nen ta ma pro ce sa ob ra de (raz u me va nje na su prot pro duk ci ji je zi ka).
Ne do volj no je is tra en i pro blem spe ci fi no sti ti va ci je u ci lja nom je zi ku. Mo gu e je da su iz ak ve sne gra ma ti ke in for ma ci je spe ci fi ni je za je dan zik ne go osta li gra ma ti ki po da ci. Pri mer za to je su mor fo lo ke oso bi ne ko je se od no se na kon kret ne le me, kao to su obra sci ko ji od re u ju re do sled re i u re e ni ci. Is tra i va nja u bu du no sti mo ra e da se po za ba ve i in di vi du al nim je zi kim bi og ra fi ja ma bi lin gval nih oso ba.
LITERATURA
1. Aitchi son, J.: Words in the Mind. An In tro duc
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
ford, tion to the Men tal Le xi con, 2nd ed., Ox kwell Sci en ce, 1994. Blac Clyne, M. G.: Com mu nity Lan gu a ges: The Austra brid ge, Cam brid ge lian Ex pe ri en ce, Cam ver sity Press, 1991. Uni Clyne, M.: Dyna mics of Lan gu a ge Con tact. En brid ge, glish and Im mi grant Lan gu a ges, Cam Cam brid ge Uni ver sity Press, 2003. Co sta, A.: Spe ech pro duc tion in bi lin gu als. tia, T. K., Ritchie, W. C. (ur.): The Hand U: Bha ford, Ox ford Uni ver bo ok of Bi lin gu a lism, Ox sity Press, 2004: 201223. De Bot, K.: A bi lin gual pro duc ti on mo del: Le velts spe a king mo del adap ted., Appl. Lin gu i stics, 1992, 13: 124. De Bot, K.: The mul ti lin gual le xi con: mo de ling se lec tion and con trol, Int J Mul ti lin gu a lism, 2004, 1: 1732. De Bot, K., Lo wie, W., Ver spo or, M.: A dyna mic system the ory ap pro ach to se cond lan gu a ge ac qu i si ti on, Bi lin gu a lism: Lang Cogn, 2007, 10: 721. Dell, G. S., Bur ger, L. K., Svec, W. R.: Lan gu a ge pro duc tion and se rial or der: a fun cti o nal analysis and a mo del, Psycho lin gu i stic Rev., 1997, 98: 604614.
290
VI ENJA
9. Green, D. W.: Men tal con trol of the bi lin gual
le xi co-se man tic system, Bi lin gu a lism: Lang Cogn, 1998, 1: 6781. 10. Gro sjean, F.: A psycho lin gu i stic ap pro ach to co de-switching: the re cog ni tion of gu est words by bi lin gu als. U: Mil roy, L., Muysken, P. (ur.): a ker, Two Lan gu a ges. Cross-di sci pli nary One Spe Per spec ti ves on Co de-switching, Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press, 1995: 259275. 11. Gro sjean, F.: Studying Bi lin gu als, Ox ford, Ox ford Uni ver sity Press, 2008 12. Hart su i ker, R. J., Pic ke ring, M. J.: Lan gu a ge in te gra tion in bi lin gual sen ten ce pro duc tion, Ac ta Psychol., 2008, 128 :479489. 13. Hart su i ker R. J., Pic ke ring, M. J., Velt kamp, E.: Is syntax se pa ra te or sha red bet we en lan gu a ges?, Psychol Sci., 2004, 15: 409414. 14. He re dia, R. R., Brown, J. M., Bi lin gual me mory. U: Bha tia, T. K., Ritchie, W. C. (ur.): The Hand den, M A., Blac bo ok of Bi lin gu a lism, Mal kwell, 2004: 225249. 15. He re dia, R. R.: Men tal mo dels of bi lin gual me mory. U: Al tar ri ba, J., He re dia, R. R. (ur.): An In tro duc tion to Bi lin gu a lism: Prin ci ples and Pro don, Law ren ce ces ses., New York, Lon 16. Erl ba um As so ci a tes, 2008: 3967. 17. Ja vi er, R. A.: The Bi lin gual Mind: Thin king, Fe e ling and Spe a king in Two Lan gu a ges, New York, Sprin ger, 2007. 18. Kroll, J. F., de Gro ot, A.: Le xi cal and con cep tual me mory in the bi lin gual: map ping form to me a ning in two lan gu a ges. U: de Gro ot, A., Kroll, J. F. (ur.): Tu to ri als in Bi lin gu a lism, 19. Mah wah, NJ, Law ren ce Erl ba um As so ci a tes, 1997: 169200. 20. Kroll, J. F., To ko wicz, N. U: Kroll J. F., de Gro ot, An net te (ur.): Hand bo ok of Bi lin gu a lism. Psycho lin gu i stic Ap pro ac hes, New York, Ox ford Uni ver sity Press, 2005: 531554. 21. Kroll, J. F., Bobb, S. C., Wod ni ec ka, Z.: Lan
291
gu a ge se lec ti vity is the ex cep ti on, not the ru le: ar gu ments aga inst a xed lo cus of lan gu a ge se lec tion in bi lin gual spe ech, Bi lin gu a lism: Lang Cogn, 2006, 9: 119135. 22. Le velt, W. J. M., Ro e lofs, A., Meyer, A. S.: A the ory of le xi cal ac cess in spe ech pro duc tion, Be hav Brain Sci, 1999, 22: 175. 23. Pa i vio, A., Clark, J. M., Lam bert, W. E.: Bi lin gual dual-co ding the ory and se man tic re pe ti tion effects on re call, J. Exp. Psychol. Le arn Mem. Cogn., 1988, 14: 163172. 24. Pa ra dis, M.: Ne u ro lin gu i stic The ory of Bi lin gu a lism, Am ster dam, Phi la delp hia, PA, Be nja mins, 2004. 25. Pa ra dis, M.: The ne u ro fun cti o nal com po nents lin gual cog ni ti ve system. U: Kec skes, of the bi ber taz zi, L. (ur.): Cog I., Al ni ti ve Aspects of Bi ger, 2007: 328. lin gu a lism, NewYork, Sprin 26. Po u lis se, N., Bon ga erts, T.: First lan gu a ge use cond lan gu a ge pro duc tion, Appl. Lin in se gu i stics, 1994, 15: 3657. 27. Po u lis se, N.: Slips of the Ton gue. Spe ech Er rors in First and Se cond Lan gu a ge Pro duc tion, nja mins, Am ster dam/Phi la delp hia, Be nja Be mins, 1999. 28. Ri ehl, C. M.: Co de-switching in bi lin gu als: im pacts of men tal pro ces ses and lan gu a ge awa re ness. U: Co hen, J., McA li ster, K., Rol stad, K., Swan, J. (ur.): Pro Mac ce e dings of the 4th In ter na ti o nal Sympo si um on Bi lin gu a lism.So mer vil le, MA: Ca sca dil la Press; 2005: 19451957. 29. Stem ber ger, J. P.: An in ter ac ti ve ac ti va tion mo del of lan gu a ge pro duc tion. In: El lis, A. W. (ed.): Pro gress in the Psycho logy of Lan gu a ge, vol. 1. Hil sda le, NJ: Erl ba um, 1985: 143186. 30. Ul lman, M T.: The ne u ral ba sis of le xi con and gram mar in rst and se cond lan gu a ge: the dec la ra ti ve/pro ce du ral mo del, Bi lin gu a lism: Lang Cogn, 2001, 4: 105122.
VI ENJA
31. Wat ten dorf, E., We ster mann, B., Zap pa to re,
D., Fran ceschi ni, R., Ldi, G. et al.: Diffe rent lan gu a ges ac ti va te diffe rent subelds in Bro cas area, Ne u ro i ma ge, 2001, 13: 624. 32. War ten bur ger, I., He e ke ren, H. R., Abu ta le bi, J., Cap pa, S. F., Vil lrin ger, A. et al.: Early set ting of gram ma ti cal pro ces sing in the bi lin gual brain, Ne u ron, 2003, 37: 159170. PREDLOZI ZA DALJE ITANJE Al tar ri ba J, He re dia RR, ur. An In tro duc tion to Bi lin gu a lism: Prin ci ples and Pro ces ses. New York, don:Law ren ce Erl ba um As so ci a tes; 2008. Lon Bha tia TK, Ritchie WC, ur. The Hand bo ok of Bi ford: Ox ford Uni ver sity Press; 2004 lin gu a lism. Ox re po me nu tih pu bli ka ci ja, ovi pri ru ni ci (Osim go pred sta vlja ju zna aj ne do pri no se psi ho lin gvi sti koj i so ci o lin gvi sti koj te o ri ji bi lin gvi zma). Kpke B. Ne u ro lin gu i stic aspects of at tri tion. J Ne u ro lin gu i stics 2004, 17:330. Kroll JF, de Gro ot A, eds. Hand bo ok of Bi lin lin gu i stic Ap pro ac hes. New York: gu a lism. Psycho ford Uni ver sity Press; 2005 (Te ma ovog bro ja Ox po kri va ce lo kup nu oblast psi ho lin gvi sti kih is tra i va nja bi lin gvi zma, od pri stu pa nja re i ma do funk ci o nal nog ne u ro o sli ka va nja). Myers-Scot ton C. Sup por ting a diffe ren tial ac cess hypot he sis. U: Kroll JF, de Gro ot A, ur. Hand bo ok of Bi lin gu a lism. Psycho lin gu i stic Ap pro ac hes. ford Uni ver sity Press; 2005, 326 New York: Ox 348. hkon tak tfor schung. Eine Ein Ri ehl CM. Sprac fhrung. 2nd ed. Tbin gen: Na rr; 2009.
292
293
VI ENJA
UDC 323.1(497.11)
Mi klo Bi ro, No vi Sad
psi ho lo ki aspek ti po mi re nja: pri mer sr ba i al ba na ca

Na ci ja je dru tvo ko je de li za jed ni ke ilu zi je o svo jim pre ci ma i za jed ni ku mr nju pre ma svo jim su se di ma.
Er nest Re nan, fran cu ski fi lo zof
Sep tem bra 2010. go di ne, na kon de ba te u Uje di nje nim na ci ja ma, na ja vlje ni su pre go vo ri iz me u o gra da i Pri ti ne. Po pr vi put od 1999. go di ne, Be ka da su po e li su ko bi na Ko so vu, ka da se zbi la in ter ven ci ja NA TO i ka da je pot pi san Ku ma nov ski ra zum, ne po mi nje se su ve re ni tet, ne po mi nje spo se vla sni tvo nad te ri to ri jom Ko so va, ne go se po mi nju lju di i nji ho vi pro ble mi o e mu dve stra ne tre ba da pre go va ra ju. i ni se be smi sle nim po mi nja ti ko li ko je bit ka za te ri to ri ju ana hro na i za lud na u 21. ve ku, u tre nut ku ka da i jed ni dru gi te i mo Evrop skoj uni ji u ko joj ne ma gra ni ca, u ko joj po sto ji slo bo dan pro tok be, ka pi ta la i rad ne sna ge i me je kla si an po ro jam te ri to ri je i su ve re ni te ta do ve den do pot pu nog ap sur da. Po me ra nje fo ku sa na pro ble me lju di ko ji i ve na Ko so vu, da kle, vi e je ne go do bro do lo. Klju ni pro blem obe za jed ni ce, ali na ro i to njin ske srp ske, je za jed ni ki i vot, a kju ni ma uslov za za jed ni ki i vot je po mi re nje. Isto rij ski po sma tra no, su kob iz me u dve za jed ni ce, dva na ro da srp skog i al ban skog mo e
i ti u bli oj i da ljoj pro lo sti. Isto rij ske ver se tra zi je su, na rav no i na a lost, raz li i te i ve o ma e sto tre blja va ne u po li ti ke, tj. na ci o na li su (zlo)upo sti ke svr he. Mi to vi o isto rij skom po ra zu (ko ji pli cit no tra e re van) ili o isto rij skoj ko lev ci im li pr vi, a vi ste nas is te ra li) ni su na (mi smo bi ci ja li tet. Mit o Na gor no-Ka ra ba hu kod Jer me spe na je go to vo iden ti na re pli ka mi tu o Ko so vu. Na rav no, u mi tu je sve do zvo lje no, a, po pra vi lu, mi vu i na a stvar zah te va pra ved no smo uvek u pra raz re e nje. Iro ni u i na ci o na li sti ke is ka ze i zah te ve ko ji su se ja vlja li na Bal ka nu uoi ras pa da go sla vi je, Da vid C. Pugh iz nor ve kog sa ve ta za Ju iz be gli ce je po nu dio ko ze ri ju pod na slo vom Se dam pra vi la na ci o na li zma: 1. Ako je ne ka te ri to ri ja bi la na a 500 go di na, a va a 50, ona mo ra da pri pad ne na ma jer vi ste oku pa to ri. 2. Ako je ne ka te ri to ri ja bi la va a 500 go di na, a na a 50, ona mo ra da pri pad ne na ma jer se gra ni ce ne sme ju me nja ti.
294
VI ENJA
3. Ako je ne ka te ri to ri ja bi la na a 500 go di na, ali ni ka da vi e od ta da, ona mo ra da pri pad ne na ma jer to je ko lev ka na e na ci je. koj te ri to ri ji i vi na a ve i na, ona 4. Ako na ne mo ra da pri pad ne na ma jer se mo ra spro ve sti pra vo na sa mo o pre de lje nje. 5. Ako na ne koj te ri to ri ji i vi na a ma nji na, ona mo ra da pri pad ne na ma jer ona mo ra bi ti za ti e na od va e re pre si je. 6. Sva go re na ve de na pra vi la va e za nas, ali ne i za vas. 7. Na i sno vi o na ci o nal noj ve li i ni su isto rij ska ne mi nov nost, a va i su i sti fa i zam. U psi ho lo kom smi slu, ne to kao ve kov na mr nja ne po sto ji. Po sto ji sa mo ak tu el na mr nja i ona je za sno va na na li nom is ku stvu ili je, pak, plod pa to lo kog afek ta. Ve kov nost je me u tim in stru ment, po god na plat for ma na ko joj se gra di rat na pro pa gan da i na ko joj ja u na ci o na li sti ki ja ha i apo ka lip se da bi, za rad li nih in te re sa, is kre i ra li kon flikt me u na ro di ma ili dr a va ma. Da kle, ako raz mi lja mo o po mi re nju, raz mi ljaj mo o naj sve i jim do ga a ji ma. Po mi re nje je kom plek san fe no men ko ji se mo e po sma tra ti kao re zul tat so ci jal nih pro ce sa ko ji se od vi ja ju na vi e hi je rar hij skih ni voa: na ni vou dr a ve i me u na rod ne za jed ni ce, na ni vou grup nog po na a nja i per cep ci je grup nog po na a nja, te na in ter per so nal nom ni vou. Raz li i te te o ri je po mi re nja se ba ve i vr lo raz li i tim ni vo i ma po mi re nja. Po li ti ko lo ke i me u na rod no-prav ne te o ri je ba ve se glo bal nim sfe ra ma te re sa i le ga li sti kim in stru men ti ma za re a va in nje su ko ba, dok su psi ho lo ke ana li ze okre nu te pre vas hod no in di vi du al nim i so cio-psi ho lo kim pred u slo vi ma i pre pre ka ma, kao i te o ri jom me di ja ci je (pre go va ra nja). U pr voj gru pi te o ri ja na gla a va se zna aj in sti tu ci o nal nih re e nja i sig na la ko je za va e ne stra
295
ne a lju. U tom kon tek stu te ri to ri jal ne pre ten zi je ne stra ne pre ma dru goj (po go to vu ka da su one jed pi sa ne i u Usta vu) ne sum nji va su kon ti nu ir na za a nja ko ja op stru i e bi lo ka kvu ide ju o po mi pret re nju. Sa dru ge stra ne, kon sti tu tiv na re e nja ko ja uklju u ju ma njin sku za jed ni cu (tj. u na em slu a ju Sr be na Ko so vu i Al ban ce u Sr bi ji) i ko ja su na pra vlje na u du hu za ti te ljud skih pra va i za ti te kul tur nog i na ci o nal nog iden ti te ta pri pad ni ka na ci je sa ko jom je po sto jao su kob, zna a jan su do pri nos, pr vo ra pla i va nju ma nji na, a po tom smi ri va nju ten zi ja i po mi re nju. S ob zi rom na le o par do vu ko u et ni ke ma pe Bal ka na, sva ka ma nji na se do i vlja va kao pret nja sta bil no sti dr a ve. A bu du i da su ire den ti sti ke i ve li ko dr av ne ide je po sta le glav ni slo ga ni po li ti kih pro gra ma na ci o na li sti kih li de ra, ta opa snost sta la i sa svim re al na. U tom kon tek stu in si je po sti ra nje me u na rod ne za jed ni ce na ne pro me nji vo sti (no vih) gra ni ca i obe a nja Evrop ske uni je da e in kor po ri sa ti ze mlje ju go i sto ne Evro pe u EU (i me se bit ka za gra ni ce obe smi lja va) de lu ju kao zna a jan fak tor sta bi li za ci je. Kao jed nu od za ni mlji vih ide ja na ve e mo onu O Li ri ja (OLe ary, 2001), ko ji pred la e ma kro-po li ti ku re gu la ci ju kon flik ta pu tem pri me ne fe de ra so ci a tion) iz li zma i tzv. kon so ci ja tiv nog (con bor nog si ste ma, u ko jem su prot sta vlje ne gru pe bi ra ju je i tu e pred stav ni ke, i me se po sti e da i svo se me u iza bra ni ma na e vi e ume re nih pred stav ni ka obe ju gru pa i, na taj na in, po ve a ju an se za ko a li ci o nim spo ra zu mi ma i kom pro mi si ma, a ti me i dru tve nom kon sen zu su i raz re e nju me u na ci o nal nog kon flik ta. goj gru pi te o ri ja do mi ni ra ju psi ho lo ke U dru o ri je ko je u pro ce su po mi re nja pre po zna ju dva te fak to ra: ste pen iden ti fi ka ci je sa sosp tve nom gru pom (na ci jom) i na in per ci pi ra nja su par ni ke pe, sa jed ne stra ne, i in di vi du al no is ku stvo, sa gru ge stra ne. dru
VI ENJA
So ci jal na psi ho lo gi ja po zna je vi e ni voa grup ne iden ti fi ka ci je: vi mo e te bi ti lan te ni skog klu ba, pri pa da ti pro fe si o nal nom esna fu, ose a ti se lo kal-pa tri o tom kao gra a nin ne kog gra da ili re gi o na, pa sve do pri pad no sti od re e noj na ci ji ili ra si. U svim tim iden ti fi ka ci ja ma, po red si gur no sti, pri pad nost gru pi do no si i od re e no ose a nje vi e vred no sti, a to je gru pa eks klu ziv ni ja, to ose a nje je ja e. Ali, gru pa ni je sa mo zbir po je di na ca ona ima sop stve nu di na mi ku. Jo od ra do va Gi sta va Le Bo na (Le Bon, 1963) psi ho lo gi ja pre po zna je mo gru pe nja po na a nje po je din ca. Je dan od naj u be dlji da me vi jih pri me ra ka ko po je di nac mo e po sta ti zao pod uti ca jem gru pe i grup nog za dat ka je eks pe ri me nat u ko jem su stu den ti, glu me i za tvor sku si tu a ci ju, bi li po de lje ni na za tvo re ni ke i u va re i gde su u va ri ve o ma br zo, iden ti fi ku ju i se sa ulo gom, po i nja li da so mu no mal tre ti ra ju za tvo re ni ke ko ji su do sa be mo pre ne ko li ko tre nu ta ka bi li nji ho vi do bri dru go vi! (Zim bar do, 1998: 125-133) Mo gru pe da me nja sta vo ve i po na a nje po je din ca pro iz i la zi iz per cep ci je nje ne ve e efi ka sno sti za jed no smo ja i, to je ja sno iz ra e no u fa i sti 1 kim sim bo li ma . Eks pe ri men ti So lo mo na Ea (Ash, mon stri ra li su za stra u ju u ljud sku po tre bu 1981) de for mi ra njem, ali su po ka za li i da po je di nac ne za kon nja svo je sta vo ve sa sve u da su oni po gre ni, tj. me da je on u pra vu, a da gru pa ni je (ali da je ko ri sno pro me ni ti svoj stav da bi se uklo pio u grup no mi lje nje), ne go da po sto ji svo je vr sna in ter na li za ci ja grup nog mi lje nja, tj. da do la zi do kog ni tiv ne du a li za ci je do uve re nja da je grup na re al nost dru ga i ja 2 od mo je li ne re al no sti .
1 Fa scis snop pru a ko ji okru u je se ki ru (sim bol ko ji vo di po re klo jo iz an ti kog Ri ma) je po zna ti lo go fa i zma. 2 U eks pe ri men tu je tre ba lo da ti sud o oi gled noj i nje ni ci du i ni li ni je, ali se za klju ak sa op ta vao po sle dru gih la no va gru pe ko ji su (u do go vo ru sa eks pe ri men ta to rom) da va li po gre ne od go vo re. Ve lik broj su bje ka ta je svoj za klju ak pot pu no uskla dio sa (oi gled no po gre nim) mi lje njem gru pe.
Za to grup ni sta vo vi nad vla da va ju in di vi du al ne? Za to to to bek stvo od slo bo de, ka ko ga je jo dav no na zvao Erih From (Fromm, 1986), no si si gur nost gru pe. I za to to in ve sti ra nje u do vred no sti gru pe do no si ose a nje vi e li ne vred no sti. Neo p hod na je iz u zet na li na sna ga (uz fi nan sij sku ne za vi snost, ko ja ni je za ne mar lji va) ili, pak, aso ci jal nost, da bi se po je di nac od u pro mag ne ti zmu gru pe. Na rav no, ako gru pa nu di mo ral no ne pri hva tlji ve vred no sti, sprem nost na pri hva ta nje ta kvih vred no sti bi e u za vi sno sti od ste pe na u jem je po je di nac in ter na ci o na li zo vao mo ral ne ko me i nje go ve sprem no sti da dru tve na pra vi nor la pod re di ak tu el nim li nim in te re si ma. Sa dru ge stra ne, to je sa gla snost iz me u in di vi du al nih vred no sti i uve re nja i ide o lo gi je ko ju pro mo vi e gru pa ve a, ste pen iden ti fi ka ci je po je din ca sa tom pom je ve i. gru Raz li i ti so ci jal ni iden ti te ti ima ju i raz li it kva li tet, to ima di rekt ne re per ku si je na po na a nje gru pe. Psi ho lo gi ja to zo ve za si e no u iden ti te tom (iden tity sa li en ce), to ni je sa mo ste pen iden ti fi ka ci je sa od re e nom gru pom, ne go i do ci ja, ne i vljaj da po sto ji ne ka kva esen ka kav po se ban kva li tet ko ji tu gru pu iz dva ja od dru gih. to je pri pad nost gru pi te e pro me nji va, vi e vi dlji va ci je i ve re se mo e mo i od re i, ali bo ju ko e ne (na e mo pro me ni ti) i vi e do no si (u psi ho lo kom mo te ri jal nom po gle du), uto li ko je za si e nost ili ma iden ti te tom ve a. A, to je za si e nost ve a, ve a je ve ro vat no a da e se do go di ti so ci jal na ka te go fel, Tur ner, 2004). Gru pa se po i nje ri za ci ja (Taj do i vlja va ti kao vr sto de fi ni sa na ka te go ri ja, sa sno na gla e nim gra ni ca ma bez pre la znih ob li ka: ja po sto ji mo mi ko ji smo zna aj no dru ga i ji od njih, a oni to su svi osta li ko ji ne pri pa da ju na oj gru pi. Sa per cep ci jom ve e ho mo ge no sti ra ste i do i vljaj efi ka sno sti i su pre ma ci je gru pe. me se po tre ba za ose a njem vi e vred no sti Pri to jo po ja a va i mi smo naj bo lji, naj lep i, naj a
296
VI ENJA
sni ji, dok su oni lo i ji, ru ni ji, ne a sni ji. Po sto je mno go broj ni so cio-psi ho lo ki eks pe ri men ti (Taj fel, Tur ner, 1986) ko ji po ka zu ju da se ovaj pro ces vi ja u slu a ju po de le na gru pe, ak i ka da je od prin cip po de le ba zi ran na ta ko be za zle nom kri te ri ju mu kao to je pre fe ren ci ja sli kar skog sti la Po la Klea ili Va si li ja Kan din skog! Na rav no da u tom me ha ni zmu le i sr raz vo ja ste re o ti pa pre ma dru gi ma, na rav no da u to me le i osnov za ge ne ra li za ci ju po ko joj su svi pri pad ni ci je na ci je do bri (pa je, sa mim tim, ne mo gu e da mo joj na ci ji po sto je rat ni zlo in ci, na pri mer), u mo pad ni ci tu e na ci je ne pri hva tlji vi. dok su svi pri Ta ko se la ko sti e i do pot pu ne de hu ma ni za ci je dru gih ko ja po tom olak a va zlo i ne. Jer, ako oni ni su OK, ako ni su lju di, za to bi bio pro blem da ih po ta ma ni mo? ci o na li zam kao in stru ment po li ti ke po pra Na vi lu pro iz vo di pret nju, jer is ka zu je eks pan zi o ni sti ke ili ire den ti sti ke am bi ci je. Iz di u i i ho mo ge ni zu ju i sop stve nu na ci ju on na go ve ta va pot ce nji va nje i pot i nja va nje dru gih na ci ja; is ti u i ugro e nost svo je, on ugro a va dru ge na ci je. Pa ro la ko jom se na ci ja ho mo ge ni zu je oni nas mr ze, oni e nas po no vo is tre blji va ti kao u pro lom ra tu ima sna gu sa mo i spu nja va ju eg pro ro an stva fil ling prop hecy): ako nam oni pre te, on da (self-ful ba da se na o ru a mo da bi smo bi li sprem ni na tre bra nu. A ka da se jed na stra na na o ru a, on da je od to otvo re na pret nja dru goj, pa i ta dru ga po ne da se na o ru a va i otvo re ni su kob je sa mo pi ta nje tre nut ka ka da e pr va var ni ca kre snu ti. Po Te o ri ji so ci jal nog iden ti te ta jed nom us po sta vlje ne pred ra su de ve o ma se te ko i spo ro me nja ju (Taj fel, For gas, 2000). To po ka zu ju i upo red ne stu di je et ni ke dis tan ce u dr a va ma pret hod ne Ju go sla vi je (i ber, 1997: 3-26). Po iz bi ja nju ra ta et ni ka dis tan ca iz me u Sr ba, Hr va ta i Bo nja ka dra ma ti no se po ve a la da bi po za vr et ku ra ta po e la po la ko ali kon stant no da opa da. Ona je,
297
na a lost, i na kon pro me na re i ma u Sr bi ji i Hr vat skoj 2000. (i vi dlji ve pro me ne re to ri ke) bi la jo uvek zna aj no vi a od pred rat ne, ali se, isto vre me no, uoa va la i iz ve sna ten den ci ja pa da. Po se ban pro blem i pre pre ka po ten ci jal nom po mi re nju iz me u Sr ba i Al ba na ca je i nje ni ca da je et ni ka dis tan ca (za raz li ku od dis tan ce iz me u Sr ba, Hr va ta i Bo nja ka) i pre su ko ba bi la iz u zet no ve li ka (Bi ro, Mi hi, Mi lin, Lo gar, 2002: 37-47). Ana li za re zul ta ta is tra i va nja u Sr bi ji go vo ri da je et ni ka dis tan ca u vi so koj ko re la ci ji sa (ni skim) obra zo va njem, auto ri tar no u i go di na ma sta ro sti to je u skla du sa te o ri jom i ra ni jim re zul ta ti ma. Ono to je, me u tim, no vo i neo e ki va no, to je po da tak da ve o ma vi so ku et ni ku dis tan cu pre ma na ro di ma sa ko ji ma je po sto jao kon flikt ima ju i ve o ma mla di lju di. i nje ni ca da je ta omla di na od ra sla to kom ra ta i da je vas pi ta na u du hu mr nje no mo gu e ob ja nje nje. Dru go ob ja nje nje je jed ovih re zul ta ta je u du hu Kon takt hi po te ze (All port, 1954): da ti ado le scen ti ni su ima li an su da se upo zna ju sa svo jim vr nja ci ma pri pad ni ci ma ne pri ja telj skih na ro da, te da je nji ho vo po i ma nje ro da is klju i vo ap strakt no. Na i me, po ovom tih na te o rij skom kon cep tu, in di vi du al ni kon tak ti su va an pred u slov raz bi ja nja (i ne u sva ja nja) pred ra su da ka da upo zna te po je di na nog pred stav ni ka ne kog na ro da i vi di te da je on isti kao i sva ki dru gi vek, on da e vas te ko ube di ti u ne ki ne ga tiv ni o re o tip o to me da su npr. svi Bo san ci glu pi ili ste da svi Al ban ci mr ze Sr be (i obr nu to). Et ni ke pred ra su de i ste re o ti pi su ne sum nji vo naj ve a pre pre ka pro ce su po mi re nja. Je dan od osnov nih na i na da se odr i sa mo po to va nje pri pad ni ka gru pe je da se ne-pri pad ni ci te gru pe uni ze. A, ka da se ne-pri pad ni ci gru pe jo per ci pi ra ju i snost za gru pu, on da su ne ga tiv ne emo ci je kao opa sa svim lo gi an od go vor. Ka ko pro me ni ti pred ra su de? Ka ko pro me ni ti vred no sne ori jen ta ci je pri pad ni ka su ko blje nih
VI ENJA
na ro da da bi oni po e li da pre po zna ju svo je za jed ni ke in te re se, da bi pro na li svoj za jed ni ki op ti cilj (npr. ula zak u Evrop sku uni ju) ko ji bi ih zbli io? Edu ka ci ja za de mo kra ti ju, za to le ran ci ju raz li i to sti i po to va nje ljud skih pra va je pr vi i naj va ni ji ko rak ko ji se mo ra pred u ze ti da bi se stvo ri li te me lji za istin sko me nja nje pred ra su da i ste re o ti pa. To je spo ra, ali je di na mo gu a per spek ti va. Kao to ve lik broj is tra i va nja po ka zu je, za for mi ra nje, pa sa mim tim i za odr a va nje ili eli mi ni sa nje et no cen tri zma i kse no fo bi je (na ro i to so ko auto ri tar nih bal kan skih na ro da) zna kod vi a jan fak tor je auto ri tar nost. Ali, po red to ga to auto ri tar na ri gid nost i kog ni tiv ni stil cr no-be log oce nji va nja do pri no se ka te go ri za ci ji i for mi ra nju pred ra su da, mo da se i nje ni ca da auto ri tar ne li no sti bes po go vor no slu a ju auto ri te te mo e is ko ri sti ti i za pro mo ci ju de mo kra ti je, ljud skih pra va i me u na ci o nal ne to le ran ci je? Ali tu po ru ku bi mo rao po sla ti na ci o nal ni auto ri tet ko ji je spre man da se od rek ne na ci o na li sti kih ide ja! Po ru ke me di ja i po li ti ke eli te (na ro i to ka da su u pi ta nju auto ri tar na dru tva) od ve li kog su zna a ja za per cep ci ju ne pri ja telj ske gru pa ci je i za ori jen ta ci ju ka po mi re nju. Jed no od za ni mlji vih te o rij skih pi ta nja je i ko li ki je zna aj ge sta iz vi nje nja e fa dr a ve u ime so stve nog na ro da za i ne ko je su po i ni li po je din ci iz tog na ro da? zlo a nje Vi li ja Bran ta u Auvi cu do pri ne lo Da li je kle ski da nju kri vi ce sa ne ma kog na ro da za zlo i ne u II svet skom ra tu? Za po je din ce sa li be ral nim i smo po lit skim vred no snim opre de lje nji ma ono ko si gur no ni je zna i lo ni ta, jer su oni i pre i po sle na bi li u sta nju da raz lu e in di vi duu od ko tog i lek ti va i da kri vi cu in di vi du a li zu ju. Ali, za ve i nu onih dru gih ko ji su pod le gli na ci o nal noj ho mo ge ni za ci ji ta kav in ima sim bo li nu vred nost i ef dr a ve se do i vlja va kao per so ni fi ka ci ja na ro da, go vo iz vi nje nje se ne sum nji vo do i vlja va kao a nje iz vi nje nje ce log na ro da.
No, ne za vi sno od po li ti ke eli te, me di ji mo gu ima ti ve o ma mo nu ulo gu. Pro mo vi sa nje po zi tiv nih is ku sta va je dan je od na i na. Pri me ri iz kon kret nog su ko ba u ko jem su su se di pru a li me u sob nu po dr ku i is ka zi va li ljud sku i su sed sku lo jal nost su pra vi na in da se ide ja o po mi re nju sa na ro dom (kao i mr nja pre ma svim pri pad ni ci ma tog na ro da) sve de na pri u o po je din cu. In di vi du a li za ci jom Al ban ca ili Sr bi na iz bi ja se mo gu nost za for mi ra nje ste re o ti pa i ka te go ri za ci ju na sve Al ban ce ili sve Sr be. U skla du sa pre i spi ti va nji ma ori gi nal ne Kon takt hi po te ze, po ko joj kon tak ti iz me u gru pa ko je flik tu mo gu do pri ne ti ta kvoj in di vi du a li su u kon za ci ji i, sled stve no to me, po mi re nju, no vi ja shva ta nja tvr de da kon tak ti, uko li ko ni su ostva re ni po la ko i pa lji vo, mo gu ak pro du bi ti isti (De utsch, Schic man, 1986). To otva ra i prak ti no pi ta nje da vlje nje ba ri je ra na dr av nom ni vou do bro li je pra ili lo e. Bo san ska is ku stva go vo re da, na kon uki da nja ba ri je ra iz me u (et ni kih) en ti te ta, ni je bi lo ozbilj ni jih in ci de na ta. Zna a jan i ni lac pro hod no sti iz me u te ri to ri ja ko je su na se lje ne raz li i tim ci o nal no sti ma i ti me otva ra nja mo gu no sti za na kon tak te mo e bi ti i nje ni ca da su bez bed no sne sna ge na Ko so vu me u na rod ne. Mo da su naj bo lji pri mer ko ji ide u pri log te za ma da efe kat kon tak ta za vi si od kon tek sta jav ne red be u post-ju go slo ven skim dr a va ma: dok je pri cer ti ma uo lji vo pot pu no za ne ma ri va na rok kon nje et ni kog po re kla i bez re zer vno pri hva ta nje rok pa iz dru gih sre di na, na sport skim pri red ba ma gru jo uvek do mi ni ra ju na ci o na li sti ki is pa di. No, to je sa svim lo gi no na utak mi ca ma se dve stra ne su ko blja va ju. Naj e kla tant ni ji pri mer ne ga tiv ne ru ke sa jed nog jav nog sku pa bio je in ci dent na po bal skoj utak mi ci iz me u Sr bi je i Ita li je u e fud no vi, ka da je spa lje na al ban ska za sta va, to je pro zve lo ana log na de a va nja me u Al ban ci ma ne mo na Ko so vu! Ta kvi do ga a ji, po go to vu ako su sa
298
VI ENJA
is pra e ni ne ga tiv nim ko men ta ri ma u me di ji ma, na a lost pok tre plju ju ste re o ti pe ti pa svi su oni isti i, na rav no, uvr u ju ste re o ti pe i od ma u po mi re nju. Naj zad, in di vi du al no is ku stvo, po go to vu ako je tra u ma ti no, mo e bi ti fak tor od ve li kog zna a ja za pro ces po mi re nja. Da li je i u ko joj me ri uspo me na na pre tr plje nu tra u mu smet nja pro ce su po mi re nja? Re zul ta ti is tra i va nja ko je smo spro ve li na po pu la ci ji na ci o nal no po de lje nih gra do va ko ji su to kom ra ta 1991-1995. pre tr pe li ve li ka stra da nja Vu ko va ra, Pri je do ra i Mo sta ra, po ka zu ju da di vi du al no tra u mat sko is ku stvo uop te ne opre in de lju je sta vo ve pre ma po mi re nju sa su prot sta vlje nim na ro dom (Bi ro, Aj du ko vi, or ka lo, Dji pa, Mi lin, We in ste in, 2004)! Vred no sne ori jen ta ci je su oi to mno go va ni je od ste pe na stra da nja. Dru gim i ma, onaj ko je imun na na ci o na li zam bi e re spo so ban da in di vi du a li zu je kri vi cu za svo je stra da nje, ne e je ge ne ra li zo va ti na osta le pri pad ni ke su prot sta vlje nog na ro da i bi e spre man na po mi re nje. Za ni mlji vo je da su do sli nih re zul ta ta do li i auto ri ko ji su pro u a va li r tve Ho lo ko u sta (Cher fas, 2003). Ako ni ta dru go, ovi re zul ta ti go vo re da, upr kos ve li i ni i tra gi no sti kon flik ta ko ji se de sio iz me u Sr ba i Al ba na ca, an se za po mi re nje ipak sto je. po LITERATURA
1. All port, G. W.: The Na tu re of Pre ju di ce, Cam brid ge, MA, Ad di son-We sley, 1954. 2. Ash, S. E.: Ef fects of gro up pres su re upon the mo di fi ca tion and dis tor tion of jud gments. U: H. Gu et zkow (Ed.) Gro up, Le a der ship and Men, New York, Car ne gie Press, 1981. 3. Bi ro, M., Mi hi, V., Mi lin, P., Lo gar, S.: Did so cio-po li ti cal chan ges in Ser bia chan ged the le vel of aut ho ri ta ri a nism and et hno cen trism of ci ti zens?, Psi ho lo gi ja, 2002, 35: 37-47.
4. Bi ro, M., Aj du ko vi, D., or ka lo, D., Dji pa, D., Mi lin, P., We in ste in, H. M.: At ti tu des to wards ju sti ce and so cial re con struc tion in Bo snia and Her ze go vi na and Cro a ig hbor, tia. In: E. Sto ver & H. M. We in ste in, Eds., My Ne sti ce and Com mu nity af ter Mass Atro city, My Enemy: Ju Cam brid ge, Cam brid ge Uni ver sity Press, 2004. 5. Cher pla i ning va ri a tion in aver sion to Ger mans fas, L.: Ex man re la ted ac ti vi ti es among Ho lo ca ust sur vi and Ger vors. Neo bja vlje na B. A. te za. De part ment of Psycho logy, Uni ver sity of Pennsylva nia, 2003. 6. De utsch M. & Shic hman, S.: Con flict: A So cial Psycho li ti lo gi cal per spec ti ve. U: M. G. Her man (Ed.) Po cal Psycho logy, San Fran ci sco, Jos sey-Bass Pu blis hers, 1986. 7. Fromm, E.: Bek stvo od slo bo de, Za greb, Na pri jed, 1986. 8. Le Bon, G. : Le Psycho lo gie des fo u les, Pa ris, Pres ses Uni ver si ta i res de Fran ce, 1963. 9. OLe ary, B.: Na ti o na lism and et hni city: Re se arch agen das on the o ri es of the ir so ur ces and the ir re gu la tion. U: D. Chi hno po li ti cal rot & M. E. P. Se lig man (Eds.) Et War fa re: Ca u ses, Con se qu en ces and Pos si ble So lu ti ons, Was hing ton, DC, Ame ri can Psycho lo gi cal As so ci a tion; li tics of Et hnic McGa rry, J. & OLe ary, B. (Eds.). The Po flict Re gu la tion: Ca se Stu di es of Pro trac ted Et hnic Con flicts, New York, Ro Con u tled ge, 2001. 10. i ber, I.: War and the Chan ges in So cial Dis tan ce to ward the Et hnic Mi no ri ti es in the Re pu blic of Cro a tia, Po li ti ka Mi sao, 1997, 5: 3-26. 11. Taj fel, H. & Tur ner, J. C.: The So cial Iden tity The ory of in ter gro up be ha vi or. U: S. Wor chel & W. G. Austin (Eds.) Psycho logy of In ter gro up Re la ti ons, Chi ca go, Nel son, 1986. 12. Taj fel, H. & For gas, J. P.: So cial ca te go ri za tion: Cog ni ti ons, va lu es and gro ups. U: C. Stan gor (Ed.) Ste re otypes and Pre ju di ce, Phi la delp hia, Psycho logy Press, 2000. 13. Taj fel, H. & Tur ner, J. C.: The So cial Iden tity The ory of in ter gro up be ha vi or. U: J. T. Jost & J. Si da ni us (Eds.) Po li ti cal Psycho logy, New York, Psycho logy Press, 2004. 14. Zim bar do, P. G.: The psycho logy of evel: A si tu a ti o nist per spec ti ve on rec ru i ting good pe o ple to en ga ge in an ti-so cial acts, Ja pa ne se Jo ur nal of So cial Psycho logy, 1998, 11: 125-133.
299
300
DIJALOZI
301
DIJALOZI
Jano Banjai Bnyai Jnos
Roen je 20. 11. 1939. u Subotici, maturirao u subotikoj gimnaziji, a diplomirao na Katedri za maarski jezik i knjievnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu 1963. godine. Doktorirao je 1974. godine sa disertacijom Fst Miln kltszetnek struktrja (Struktura poezije Milana Fita). Od 1964. godine radi na Katedri za maarski jezik i knjievnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 1974. biran je za docenta, 1982. za vanrednog, a 1990. za redovnog profesora. Od 1992. do 2006. bio je ef iste Katedre. Od 1998. do 2002. godine bio je gostujui profesor Filozofskog fakulteta u Segedinu, a od 2000. godine je gostujui profesor i ef Odseka za hungarologiju Filolokog fakulteta u Beogradu. Od 1967. do 1969. je glavni i odgovornu urednik asopisa j Symposion, a od 1976. do 1984. glavni i odgovorni urednik asopisa Hd. U periodu od 1983. do 1987. je glavni urednik izdavakog preduzea Forum, a od 1987. do 1991. generalni direktor izdavake kue Forum. Poasni je lan Umetnike i knjievne akademije Szchenyi Maarske akademije nauka u Budimpesti. Potpredsednik je Meunarodnog drutva za hungarologiju u Budimpeti. Odrao je uvodno predavanje na VI Meunarodnom hungarolokom kongresu 2006. godine u Debrecenu. Bio je lan Predsednikog odbora za prekogranine Maare Maarske akademije nauka, kao i lan izbornog tela Meunarodnog drutva za maarsku kulturu u Budimpeti.lan je Drutva knjievnika Vojvodine, Drutva knjievnika Maarske, kao i srpskog PEN centra. Pored romana i novela objavio je niz knjiga iz oblasti teorije knjievnosti, savremene maarske i srpske, kao i manj-inske maarske knjievnosti, te iz komparatistike: larc felett a nyri nap (novele, Novi Sad 1961), Bonyolult rmk, (studije, Novi Sad 1964), Kontrapunkt (Symposion-antolgia, izbor i ureivanje, u saradnji sa Itvanom Bonjakom, Novi Sad 1964), Surlds, (roman, Novi Sad 1969), A sz fegyelme (studije, Novi Sad 1972), Knyv s kritika, (kritike i studije, Novi Sad 1973), Knyv s kritika II (kritike i studije, Novi Sad 1977), B. Szab Gyrgy (likovna monografija, Novi Sad 1978), Iz savremene maarske poezije u Jugoslaviji (Izbor, predgovor i beleke, Sarajevo 1986), Danilo Ki: Ktelyek kora (Eseji. Izbor i pogovor. Novi Sad Bratislava 1994), Taln gy (Knyv s kritika III. Studije, Novi Sad 1994), Kisebbsgi magyarra (studije i kritike, Novi Sad 1996), Hagyomnytrs (studije, Novi Sad 1998), Mit visznk magunkkal? (Studije, kritike, Novi Sad 2000), Egyre kevesebb taln (studije, kritike, Novi Sad 2003), A vdett vesztes. Kisebbsgi magyarra II (studije, Novi Sad 2006), Zatieni gubitnik (eseji, Novi Sad 2008), A felfedez (studije o naunom delu Imre Borija, Novi Sad 2009), Klt(k). knyv(ek), vers(ek) (kritike, Novi Sad 2010). Dobitnik je vie nagrada za nauku i knjievnost u zemlji i u inostranstvu: 1972: Kritikusok Dja (Nagrada kritiara za knjigu: A sz fegyelme), 1975: Szenteleky Kornl Irodalmi Dj (Knjievna nagrada Kornel Senteleki), 1995: Hd Irodalmi Dj (Knjievna nagrada Hid), 1998: Hd Irodalmi Dj (Knjievna nagrada Hid), 1999: v Knyve Dj (Nagrada za knjigu godine u Budimpeti), 2000: Komls Aladr Dj, Nagrada Aladar Komlo za knjievnu istoriju u Budimpeti), 2001: Hd Irodalmi Dj (Knjievna nagrada Hid), 2001: Jzsef Attila Dj (Knjievna nagrada Atila Joef za nauku i knjievnost u Budimpeti), 2003: Nemes Nagy gnes Esszdj (Nagrada za esej Agne Neme Na), 2004: Nagrada Iskre Kulture Kulturno prosvetne zajednice Vojvodine, 2005: Nagrada Drutva knjievnika Vojvodine za ivotno delo, 2007: Dry Tibor Dj (Nagrada Tibor Deri za esejistiki i kritiarski opus u Budimpeti), 2010: Povelja Udruenja izdavaa i knjiara Vojvodine za knjigu godine. Objavio je i niz eseja, studija i kritika iz istorije i savremene maarske i srpske knjievnosti, kao i teorije knjievnosti i komparatistike.
302
UDC 821.511.141(497.11).09 Bnyai I 821.511.141(497.11)-83
DIJALOZI
JANO BANJAI ZA PRVI BROJ INTERKULTURALNOSTI Razgovarala Aleksandra uri Bosni
duhovni prostor izmeu

- U zbir ci ese ja Za ti e ni gu bit nik iz 2008. za kul tur no pod ru je sred nje Evro pe ka e te da je, bu du i na obo di ma Za pa da i Is to ka, dvo stru ko kon sti tu i sa no kao rub no pod ru je, sa e sto pro ble ma ti nim raz u me va njem pre ma ma njin skim kul tu ra ma. ta sve pod ra zu me va od red ni ca rub na tu ra i zbog e ga je rub no eg zi sti ra nje u osno vi kul po volj na for ma eg zi sti ra nja? ne - ao mi je ako ste raz u me li da je rub na kul tu ra na ne ki na in ne po volj na for ma eg zi sti ra nja. Ve ro vat no sam ja po gre io. Rub na kul tu ra po me ni ni je ma nje zna aj na od ta ko zva ne kul tu re cen tra. Od go va ram Vam na to pi ta nje jed nom ma lom aneg do tom ko ju sam uo od svog pro fe so ra Er vi na in ka: dvo ji ca ne ka da njih pri ja te lja su se po sle du eg vre me na po no vo sre li; je dan od njih je i veo u Pa ri zu, a dru gi ne gde u da le koj, ta da njoj Per si ji. Onaj iz Pa ri za upi tao je ono ga iz Per si je Gde i vi? i kad je ovaj od go vo rio u Per si ji Pa ri a nin se za u dio: Ka ko je to da le ko!; Per si ja nac je od vra tio pi ta njem: Od e ga je da le ko? Rub no u kon tek stu kul tu re je u stva ri ge og raf ski po
303
jam a ne eg zi sten ci jal ni. Da nas je te ko bi ti da le ko od ne e ga. Ve sti pre br zo sti u, a za jed no sa nji ma i knji ge i kom po zi ci je, fil mo vi i po zo ri ne pred sta ve. Ilu zi ja je ve ro va ti da i ve ti u ge og raf skom cen tru ujed no zna i i ve ti u cen tru kul tu re. To se uve li ko od no si i na ma njin ske kul tu re, ko je se kon sti tu i u na ru bo vi ma ve in ske i ma ti ne kul tu re. Opet po ge o gra fi ji, ali na rav no i po isto ri ji. Isto ri ja ko ja se stva ra na boj nim po lji ma a za tim na mi rov nim pre go vo ri ma i za vr a va se uvek kli ma vim mi rov nim spo ra zu mi ma e sto ne uzi ma u ob zir si ste me kul tur nih vred no sti i zbog to ga kul tu ra stva ra svo ja sop stve na pod ru ja i sfe re in te re sa i ta ko e na sta ti rub ne kul tu re, ko je, me u tim, po to ne ma de li mi nih kul tu ra, op sto ja va ju kao je din stve ne kul tu re sa sop stve nom hi je rar hi jom vred no sti. Ta kve su ma njin ske kul tu re ko je ja de li mi no u teh ni kom smi slu na zi vam rub nim kul tu ra ma. - Da li su ne ki od sa vre me nih glo ba li za cij skih pro ce sa iz me ni li po sto je e dru tve ne struk tu re u ti na ci o nal nim kon tek sti ma u smi slu zna e nja i mul po jav no sti poj mo va cen tar-pe ri fe ri ja, glo bal no-lo
DIJALOZI
kal no, na e-stra no, pa sa mim tim i u smi slu od re e nja knji ev no sti kao ma njin ske ili ve in ske? Na i me, da li se dis kurs o rub nim kul tu ra ma me nja me nu glo ba li za ci je, u ko jem je, na ne ki na in, u vre sve cen tar i sve pe ri fe ri ja? - Mi slim da sam od go vo rio ve i na ovo pi ta nje. Ja ne stre pim od glo ba li za ci je, jer ve ru jem da ona ne mo e otu pe ti otri nu na ci o nal nih, pa i ma njin skih kul tu ra uko li ko su te kul tu re u sta nju da stva ra ju vred no sti. Sve se na i me svo di na to ka ko stvo ri ti, a po go to vu ka ko pre po zna ti i odr a va ti kul tu ru. Za pa e no je da u ne kim kul tur nim sre di na ma te o ri ja pre o vla da va, na ro i to u od no su na kon ven ci o nal ne for me kul tur nog stvara la tva. ak je ne ko za be le io da te o ri ja te ro ri e knji ev nost. To na rav no ni je ta no, ali je in di ka tiv no mi lje nje. o vek ho e da raz um e svo je me sto u sve tu; za to se svo jim pi ta nji ma obra a umet no sti, u po sled njim de ce ni ja ma sve vi e te o ri ji. Ali po sto je obla sti kul tu re ko je u ime svo je slo bo de iz mi u te o ri ji. To je do bro. Iz me u osta log su ta kve i ma njin ske kul tu re. Mno gi su... iz me u osta lih i ja sam po ku ao u ne ko li ko na vra ta da opi em te o ri ju ma njin skih knji ev no sti i kul tu ra, ali sam, kao i mno gi dru gi, do ao za pra vo sa mo do pi ta nja o to me da li po sto ji te o ri ja ma njin ske knji ev no sti i kul tu re. Do bro je to se to pi ta nje mo e po sta vi ti. Ne ko e do e ka ti i od go vor na to pi ta nje. U po sled nje vre me mno gi do vo de u pi ta nje po sto ja nje ma njin ske ar ske knji ev no sti tvr de i da po sto ji sa mo ma na ma ar ska knji ev nost a ona se stva ra na jed u sob no ge o graf ski uda lje nim me sti ma. To me je u ap strakt nom smi slu ta no, ali se do vo di u pi ta nje isto rij ski. Isto rij ski po to me to se ma njin ske knji ev no sti uvek stva ra ju iz me u ma ti ne i ve in ske kul tu re, a to iz me u zna i da stva ra ju po se ban od nos pre ma sop stve noj i
tu oj tra di ci ji, pre ma sop stve noj i stra noj kul tu ri. Nji ho va vred no sna struk tu ra je u za vi sno sti od na i na na ko ji uspe va ju da ob ra de ove ca je, to jest da ot kri ju se be u toj po sve mu uti spe ci fi noj kul tur noj i in te lek tu al noj, pa i eg zi sten ci ja noj si tu a ci ji. - Kao mo da naj bol ni je, go to vo op te me sto hi po te ti ne to po gra fi je ma njin skih kul tu ra na ve li ste od su stvo di ja lo ga... Is ku stvo nas ui da je od su stvo di ja lo ga naj e e dvo smer no mo ti vi sa no, ne ret ko pod stak nu to od no som ve in ske kul tu re pre ma ma njin skoj... Upra vo od su stvo di ja lo ga vi de li ste kao ne na dok na div i du go ro an gu bi tak ko ji kul tu ra ma do no si ve zi va nje za pro vin ci jal no... Da li, da kle, pro blem na re la ci ji ne po sto ja nje di ja lo ga ve zi va nje za pro vin ci jal no ima po ten ci jal op teg e nja i da li kul tu ra ko ja ne ko mu ni ci ra sa okru va e njem i ti me se opre de lju je za kon cept za tvo re no sti uop te ima bu du nost? - Ma njin ske knji ev no sti i kul tu re, po de fi ni ci ji, pa i po ono me to sam o nji ho vom po lo a ju iz me u dve ju, pa mo da ak i vi e, kul tu ra ma lo pre re kao, ne mo gu bi ti za tvo re ne, to ni kad ni su ni bi le. Bar ne u ono me to su stvo ri li kao stvar nu knji ev nu i kul tur nu vred nost. Od su stvo raz u me va nja tog spe ci fi nog iz me u po lo a ja ne mi nov no do vo di do od su stva di ja lo ga a sa mim tim do pro vin ci ja li za ci je, to je ve ro vat no sa mo dru go ime za za tvo re nost kul tur nog i vo ta. Pro vin ci ja li zam, zna se, ni je ge og ski po jam ne go je spe ci fi no sta nje du raf ha ko je pro iz i la zi upra vo iz od su stva di ja lo ga, no sno iz du hov ne i in te lek tu al ne za tvo re od no sti. Na rav no, za di ja log su po treb ni ue sni ci di ja lo ga, a bi ti ue snik di ja lo ga uslo vlje no je raz u me va njem ono ga dru go ga, a ujed no i re no u sosp tve nog mi lje nja. Za i sta svi otvo sle da nas di ja log spa sa va; zbog to ga mno mi
304
DIJALOZI
gi go vo re o neo p hod no sti di ja lo ga, ali je ma nje onih ko ji su elj ni di ja lo ga i ko ji su sprem ni da uu u di ja lo ku si tu ac i ju. Opet u Vam po no vi ti jed nu do set ku Er vi na in ka. Pre vi e de ce ni ja bi lo je u mo di go vo ri ti o dvo je zi no sti. Ta da je in ko na jed nom sa stan ku na ko jem se o to me ras pra vlja lo re kao: Dvo je zi nost kod nas zna i da mi Ma a ri na u i mo srp ski. Je zik je ma te ri ja ko ju kul tu ra u svim svo jim seg men ti ma ob ra u je; bez zna nja, ili bar de li mi nog zna va nja, je zi ka dru go ga di ja log se svo di po na mo no lo ge ko ji mo gu da do pu nju ju je dan go ga, mo gu da bu du i u sa gla sno sti, ali to dru ne zna i da se me u sob no raz u me ju, jer ni su ugra e ni u ko mu ni ka tiv nu si tu a ci ju ko ju na zi va mo di ja lo gom. - Te o r ij ski pri stup fe no me nu ma njin ske kul tu re, pre ma Va em mi lje nju, za sno van je na svo j e vr snom her me ne u ti kom pa ra dok su. ta sve za i sta ne do sta je si ste mi ma rub nih kul tu ra i ta za pra vo pod ra zu me va raz u me va nje hen di ke pa ovih kul tu ra i knji ev no sti? U ovom kon tek stu po mi nja li ste ne u te me lje nost in sti tu ci ja, ar ha i nost i kva re nje je zi ka kao i spe ci fi nu am bi va len ci ju ka rak te ri sti nu za rub ne pro sto re... - Po me ni ma njin ska kul tu ra ni je po to me spe ci fi na to je ma nja. Od e ga bi bi la ma nja? U od no su na ma ti nu kul tu ru ni je ma nja, jer je po svo jim stvar nim vred no sti ma njen deo, u od no su na ve in sku kul tu ru opet je sa mo a no ma nja. To zna i da pri pa da ti kao broj sac, kao in te lek tu a lac, kao stva ra lac u mno pi gim obla sti ma kul tu re ma njin skom na ro du ni je ni ka kav gu bi tak, ni ti je hen di kep u osnov nom zna e nju ove re i. Mi slim da je po lo aj ma njin skog pi sca u do ba ko je sve vi e is po lja va raz u me va nje za po tre bu di ja lo ga, za otvo re nost pre ma tu em i stra nom, na ne ki na in
305
vla en po lo aj upra vo zbog to ga to se u po lo a ju re a li zu je ono to sam ja na zvao tom po du hov nom si tu a ci jom iz me u. Odav no go vo rim o to me ka ko je osnov ni a nr ma njin skog stva ra la tva kom pa ra ci ja. Naj zna aj ni je stu di je ko je su ob ja vi li re ci mo pro fe so ri Ka te dre za ma ar ski je zik i knji ev nost su u stva ri kom pa ra tiv ne stu di je. Pri tom iz me u osta lih mi slim na in spi ra tiv ne stu di je Ka ro lja Jun ga iz obla sti kom pa ra tiv nog fol klo ra kao i na kom pa ra tiv ne stu di je aka de mi ka Imrea Bo ri ja o za jed ni kim te ma ma ma ar ske i ju no slo ven skih knji ev no sti (po seb no me sto pri pa da nje go vim iz u a va nji ma srod no sti srp ske i ma ar ske avan gard ne knji ev no sti)... - Go vo re i o ma njin skom kul tur nom ka no nu ko ji i va na kon flik tu iz me u tra di ci o nal nog i mo po der nog, tra ga nje ma njin skih knji ev no sti i kul tu ra za sop stve nim iden ti te tom de fi ni sa li ste kao pre kid no tra ga nje za sa mo de fi ni u im me ta ne fo ra ma... Ka ko bi u tom smi slu mo gla iz gle da ti al na pro jek ci ja sa mo de fi ni u ih i de fi ni u ih ide sta vo va jed ne zre le kul tu re (bi lo da je re o ma njin skoj ili ve in skoj) u od no su na je zik, kon stru i sa nje sli ka o na ma i sli ka o dru gi ma, shva ta nja tra di ci je i mo der no sti... - Ma ar ska ma njin ska kul tu ra i knji ev nost su u stal nom tra ga nju za sop stve nom de fi ni ci jom. To tra ga nje od re u je i nje nu isto ri ju. Du go se ve ro va lo da ma ar ska kul tu ra u Voj vo di ni ne ma svo ju tra di ci ju. O to me su na du ga ko spra vlja li za et ni ci ma ar ske knji ev no sti ra na ovim pro sto ri ma u pr voj po lo vi ni pro lo ga ve ka. Pro le su de ce ni je u tim ras pra va ma dok je sti glo da sa zna nja da ta tra di ci ja po sto ji se ni sa mo je tre ba pre po zna ti. Pre po zna ti u do ku men ti ma iz pro lih vre me na, ali je pre po zna ti i u sa zna nju da je kul tu ra, pa ta ko i ma njin ska,
DIJALOZI
u ne pre kid noj raz me ni sa dru gim kul tu ra ma. Ta ne pre kid na tr go vi na zna ci ma i svoj stvi ma kul tur nog stva ra la tva pod jed na ko je vi dlji va nu knji ev no sti i je zi ka, po zo ri nog i li na pla kov nog, te mu zi kog stva ra la tva, ali i u obla sti ma na rod nog stva ra la tva. Ot kri va nje sop stve ne tra di ci je je ujed no i ot kri va nje mno gih re zul ta ta ove raz me ne, ili tr go vi ne. U tom kon tek stu tre ba po sma tra ti kon flikt tra di ci o nal nog i mo der nog, to je du bo ko ute me lje no non ma ar ske ma njin ske knji ev no sti, ali u ka no pri sut no i u dru gim kul tu ra ma i knji je vid ev no sti ma. Pri tom je bit no de fi ni sa ti ka ko tra di ci o nal no, ta ko i mo der no. Ja te poj mo ve upo tre blja vam vi e sim bo li no ne go te o rij ski. Mno gi su opi sa li, pa i do i ve li taj kon flikt, mno gi su knji ev ni opu si sa gra e ni upra vo na flik tu. Nje ga za pra vo i ne tre ba raz tom kon re a va ti. Mo der no ne do vo di u pi ta nje tra di ci ju, ni ti se tra di ci ja su prot sta vlja mo der nom. Oni su u sa dej stvu. Mo der no bi ra svo ju tra di ci ju, a tra di ci ja uti e na to ko ve mo der nog. Nji hov su kob za pra vo ni je ni te o rij ski, ni ti je isto rij ski pro blem, on je pre sve ga pri li ka da se kri ti ki sa gle da ju to ko vi ka ko sta rih, ta ko i no vih to ko va u isto ri ji knji ev no sti. Kri ti ki vo ri ti o tom su ko bu je put za raz u me va nje go vih knji ev nih i kul tur nih vred no sti. pra - Jed na od go to vo op se siv nih knji ev no ese ji sti kih te ma Da ni la Ki a bi la je te ma raz li i to sti i su sre ta sa dru gim, stra nim... U nje go vom vred no snom po ret ku upra vo je knji ev nost ka dra da o bli ku je po sto je e si ste me po ni ta va njem jed pre no o bra znog i ba nal nog. Na a lost, knji ev nost je e sto zlo u po tre blja va na kao po li gon na ko jem se ma ni fe stu ju i su ko blja va ju na ci o na li sti ke ten zi je raz li i tih kul tu ra. Ka ko Vi vi di te Ki ov stav po ko jem je osnov ni vid is po lja va nja na ci o na li zma do mi na ci ja je zi kom i kroz je zik?
- De lo Da ni la Ki a je du bo ko ugra e no u tki vo ma ar ske knji ev no sti u Voj vo di ni. Ne sa mo go vog zna nja ma ar skog je zi ka i knji zbog nje ev no sti, ne go i zbog to ga to su nje go vi po gle di na knji ev nost, pa i na po li ti ku, na i li na plod no tle u ovoj kul tu ri. Nje go va de la ne sa mo da su ov de pre vo e na i tam pa na; u ne ko ne ta ko da le ko do ba nje go ve knji ge su pred sta vlja le do bru ver cer sku ro bu pre ma ta da njoj Ma ar skoj... Ima me u tim je dan stav Da ni la Ki a ko ji go vo ri o to me ka ko on ne vo li ni ka kvu ma njin sku knji ev nost, ni na ci o nal nu, ni fe mi ni sti ku, ni re gi o nal nu, to je pot pu no ra zu mlji vo, jer je on vo leo pre sve ga knji ev nost bez ogra ni a va ju ih atri bu ta. To nje go vo ve ro va nje u mo knji ev no sti je i dan-da nas iz u zet no ak tu el no. Knji ev nost, ona pra va, na rav no ne mo e bi ti zlo u po tre blja va na. Ona to po svo joj pri ro di ne do zvo lja va. Zlo u po tre blja va se sla ba knji ev nost, ona ko ja je bez vred na pa sto ga do zvo lja va, ak i pri zi va zlo u po tre bu. Ja ne znam vred no knji ev no de lo ko je bi ma ni fe sto va lo na ci o na li sti ke ten zi je. Na ci o na li zam je po Da ni lo Ki u, a i po mno gim dru gim pi sci ma i in te lek tu al ci ma, naj o bi ni ja glu post. A i ba nal na, bez vred na knji ga je ta ko e glu post. U to me se to dvo je na la ze i me u sob no do pu nju ju. Do mi na ci ja je zi kom i kroz je zik se upra vo is po lja va u ovoj glu po sti u me u sob noj za vi sno sti ba nal nog i nje go ve upo tre be kroz go vor o ne kim su per i or no sti ma, ko jih za pra vo ne ma, o ne kim isto rij skim do ga a ji ma ko ji se na mer no po gre no tu ma e... - Da li e knji ev nost 21. ve ka biti do volj no mo an me dij da kre i ra no vu, otvo re nu i in ter kul tu ral nu ko mu ni ka cij sku sen zi bil nost? ev no sti 21. ve ka zna mo za sa da ma lo, - O knji tek je pro la jed na de ce ni ja... 21. vek u mno gim seg men ti ma je na sta vak su mor nog 20. ve
306
DIJALOZI
ka. Po ne kad imam uti sak da jo ni smo do li do kra ja 20. ve ka, nje go vih ra to va, na ka rad nih ide o lo gi ja, te ro ri zma, to ta li ta ri zma i uti ca ja taj no vi tih ener gi ja... Da li mi da nas za i sta i vi mo u 21. ve ku? Kad je 20. vek ka len dar ski pre sta jao ra a la se na da u na ma, na da ko ja ni je bi la sa svim od re e na, ali je bi la pri sut na... Ja sam ta da ob ja vio knji gu pod na slo vom ta no si mo sa so bom? mi sle i upra vo na tu na du. Ve ro vao sam da kaf ki jan ski svet 20. ve ka ne no si mo sa so bom vi vek. Ta mo ja na da me po ma lo iz da je. u no no mi se i ni da jo uvek i vi mo u pro lom Stal ku. To na rav no ni je neo bi no. e sto se go vo ve ri o du em osam na e stom ve ku, kao ve ku ide ja, ili o de vet na e stom ve ku, kao ve ku ot kri a... Ne tre ba se u di ti pro du e nju dva de se tog u sle de i vek, ali tre ba bi ti po ma lo za bri nut. To ni je pro du e tak ta kvog kva li te ta ka kvim su pro du e tak ra ni jih ve ko va do i vlja va li na i pre ci... - Ni je li upra vo voj vo an ski kul tur ni kon tekst in di ka ti van u smi slu od go vo ra na pro blem su o a va nja sa iza zo vom i iz bo rom: in ter kul tu ral ni di ja log ili skup mo no lo ga u stal nom pri zi va nju i i e ki va nju di ja lo ga?... Da li je voj vo an sku kul tu ru u vre me nu ko je do la zi mo gu e pre po zna ti kao otvo re nu ter kul tu ral no ko mu ni ka tiv nu ili ge to i zi ra nu, i in tu ru ve nih mo no lo ga uvek iz no va oprav da kul va nu do bro po zna tom, bez bed nom ka te go ri jom mul ti kul tu ra li zma? - In ter kul tu ral nost, mul ti kul tu ra li zam, to le ran ci ja su poj mo vi ko je je od kul tu re pri gra bi la po li ti ka, ona ko ja ih ko ri sti za dnev ne, da ne ka em stra na ke po tre be. Ti me se kr nje otri ne ovih poj mo va. Ne ka em da pri to me po li ti ka ima ne ku zad nju na me ru, ma da ni to ni je is klju e no, ali ka em da su ovi poj mo vi za slu i li da bu du is pu nje ni sa dr a jem u sve ko dnev nom i vo tu, u sva ko dnev noj ko mu ni ka ci ji, u
307
od no si ma iz me u za jed ni ca ko je i ve za jed no i ko je ni su op te re e ne ni ba nal no sti ma is ti ca nja sop stve ne ve li i ne, ni pro vin ci ja li zmom, ni ti za tva ra njem u sop stve na dvo ri ta. Iz me u osta log na kra ju pro log ve ka sam se na dao da e vre me ko je do la zi stvo ri ti ne po li ti ku ne go i vot nu po tre bu za stva ra njem tih sa dr a ja. Na rav no in ter kul tu ral ni di ja log, ali pri to me tre ba zna ti da sa mo o vek go vo ri. Go vo ri kroz svo ja de la i go vo ri o se bi ono me dru go me, ono me stran cu, o ko jem isto go vo ri... To ni je svoj stvo pri ro de. A ta ako onaj dru gi taj nje gov go vor, upr kos do broj vo lji, ne razu me. Tu nam je pre vod od ve li ke ko ri sti, ali se pi tam u kon tek stu in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je da li do volj no ula e mo u pre vo di o ce, da li ih do volj no po tu je mo. Pre vo di lac je, ka ko je pe snik re kao, usa mlje nik za dru go ga. On ji ula e svo je vre me i zna nje, svo ju je taj ko in te li gen ci ju i i vot u stva ra nje uslo va za in ter kul tu ral ni di ja log. Mul ti kul tu ra li zam se de lom osla nja upra vo na nje gov rad. Pre vo di lac je je dan od i ni la ca ko ji nas vo de pre ma cu i dru go me i ko ji nas i ne otvo re ni ma. stran I ni je ni ka kav pa ra doks ako us tvr dim da nas upra vo pre vo di lac i ni to le rant ni ma i ujed no nas upo zo ra va na neo p hod nost spo zna je sop stve nog po lo a ja ka ko u sve tu ta ko i u kul tu ri. slim da ne u re i ni ta no vo ako ka em da Mi ev ni pre vo di o ci kod nas za po sta vlje ni, su knji da su na ru bu dru tve nog in te re sa, to ni je bro, jer ima te ke po sle di ce upra vo u pro do ce si ma pu nje nja sa dr a jem in ter kul tu ral no sti i mul ti kul tu ral no sti, kao i u od vi ja nju in ter kul tu ral nog di ja lo ga. To su poj mo vi ko je ta ko ra do i na i ro ko upo tre blja va mo. A i ni mo lo da se oni stvar no ostva re. Da su pre vo di ma o ci pri tom na ru bu tre ba shva ti ti do slov no, a ne sim bo li ki, ka ko sam taj po lo aj opi sao i hod nim od go vo ri ma. pret
KOORDINATE
308
309
KOORDINATE
UDC 255.2
Val ter Bur kert
Po lis i 1 po li te i zam*
Opta raz ma tra nja Pi sa ti isto ri ju gr ke re li gi je zna i na bra ja ti mno go broj ne bo go ve jed nog za dru gim. Za da tak isto ri je re li gi je iz gle da da se ras pa da u isto ri ju in di vi du al nih bo an sta va. Ovo oprav da va i i nje ni ca da se gr ki bo go vi ma ni fe stu ju kao in di vi due, a ova kav me tod po tvr u je i ja sno a or ga ni za ci je
* Pre vod je iz bor iz pe tog po gla vlja knji ge Wal te ra Bur ker ta Gre ek re li gion (Har vard UP, Cam brid ge, Mas sac hus sets, 1994, 9. iz da nje, str. 216-218; 246-260), ko ja pred sta vlja en gle ski pre vod de la Gri ec hische Re li gion der ar cha ischen und kla ji je sam autor na pi sao pred go vor i sischen Epoc he, za ko re vi di rao ga. Knji gu je na en gle ski pre veo John Raffan. Deo ko ji smo oda bra li sa dr i oko 200 fu sno ta, ko je smo ra di pre gled no sti tek sta i ka ko ne bi smo op te re i va li pre vod obim nim ti kim apa ra tom iz o sta vi li. Za tran skrip ci ju gr kih ime na kri sul to vao sam rad D. Sa lo pe ka Tran kon skrip ci ja i adap ta ci ja gr kih ime na, La ti na et Gra e ca, Za greb 1986, Vil ha rov pre vod Re ni ka gr kih i la tin skih pi sa ca sred njeg ve ka (Bu hvald, Hol veg I Princ), Vuk Ka ra di, Be og rad s.a. i Isto ri ju he len ske knji ev no sti dr Mi lo a N. u ri a, Be o grad 1986, prim.prev.
sve do an stva. Ov de, me u tim, po sto ji opa snost od fun da men tal nog ne spo ra zu ma, kao da je po li te i sti ka re li gi ja su ma mno gih in di vi du al nih re li gi ja: po vre me no se za i sta go vo ri o re li gi ji Ze u sa, re li gi ji Apo lo na i re li gi ji Di o ni sa. To to se oni po ne kad sre u u is toj ple men skoj za jed ni ci ili u istom gra du iz gle da kao slu aj nost. Na u ci osta je sa mo da ana li zi ra ele men te. Me u tim, i ov de va i da je ce li na vi e ne go su ma de lo va. Po li te i zam zna i da se mno gi bo go vi po tu ju ne sa mo na istom me stu i u isto vre me, ne go i od stra ne iste za jed ni ce i istog po je din ca. Sa mo to ta li tet bo go va kon sti tu i e bo an ski svet. Ko li ko god da bi se jed nom bo gu po kla nja lo pa nje, on ne bi ni ka da do vo dio u sum nju eg zi sten ci ju ne kog dru gog bo ga. Svi su oni be smrt ni. Ne ma lju bo mor nog bo ga kao u ju deo-hri an skom ve ro va nju. Fa tal no je bo ga pre vi de ti. Za vre me r tve nog fe sti va la u vi no gra di ma Oj nej za bo ra vlja Ar te mi du, bo gi nju di vljeg se o skog pre de la, i ona se sve ti ti me to ve par
310
KOORDINATE
upa da u kul ti vi sa ne plan ta e iz di vlji ne. Hi po lit zna da je ve zan za Ar te mi du, de vi an sku bo gi nju lo va, i Afro di ta mu to ne e za me ri ti. Ali kad je on lo va i i iz vrg ne po ru zi, nje na osve ta je stra oma ho vi ta, a Ar te mi da ne e in ter ve ni sa ti u nje go vu ko rist. Ta kav je obi aj me u bo go vi ma: ni je dan se ne e su prot sta vi ti vo lji ono ga dru gog; ra di je se po vla i. Za ne ma ri ti ili pre zre ti bo ga zna i uma nji ti bo gat stvo sve ta i upra vo zbog to ga i pu ni nu o ve ka. Sa vet ko ji je Pla ton dao svo me pre stro gom sni ku Kse no kra tu bio je r tvuj Ha ri ta ma. ue sta vlja da le ko vi e od a lji vog mit skog Ovo pred i na iz ra a va nja. i nje ni ce kul ta su ne po gre i na ve: na fe sti va li ma bo go va r tva se re dov no pri re u je ne sa mo jed nom bo gu, ne go i ta vim gru pa ma bo go va. Ati ki r tve ni ka len da ri ovo po tvr u ju u oso bi toj me ri, ak i u po gle du in di vi du al nih se la du kao ce li ni da se i ne go vo ri. Na fe sti va lu u o gra Ele u si ni, na pri mer, oni ko ji tre ba da pri me r tvu 1 su: Te mi da, Ze us Her ke i os, De me tra, Fe re fa ta , se dam he ro ja, He sti ja, Ate na, Ha ri te, Her mes, He ra i Ze us, i na kra ju Po sej don i Ar te mi da. U sre di tu je dve bo gi nje sa svo jim he ro ji ma, okru e ne sa sto ke stra ne go spo da ri ma sve tog ga ja i og nji ta. sva mi da, ote lo vlje nje sa kral nog za ko na, za po i nje Te tvo va nje, a Ate na se ne mo e is klju i ti. Ha ri te r mes pred vo de agon, sle de dva naj vi a bo i Her an stva, a na kra ju Po sej don i Ar te mi da do bi ja ju vla sti ti hram u ele u sin skom sve ti li tu. Ka da se u knji ev noj tra di ci ji po mi nje ka ko De me tra i Di o nis pri ma ju da ro ve na Ha loa fe sti va lu, a za tim se na istom fe sti va lu po me ne sve a na po vor ka u ast Po sej do na, ili ka da po sled njeg da na di o ni zij skih an te ste ri ja r tvu pri ma Her mes Chtho ni os, pret po stav ka o se kun dar noj kom bi na ci ji ni ka ko ni je je di ni le gi ti man i re le van tan pri stup pro ble mu, jer to ko ji bog je pri do dat ni ka ko ni je je di no pi ta nje
1 Phe rep ha ta je ati ka for ma od Pher sep ho ne, odn. Per se fo ne, prim. prev.
ko je se mo e po sta vi ti. Na Di o ni zi ja ma je hor sla vio dru ge bo go ve, a po seb no dva na est bo go va sa nji ho vim ple so vi ma. me nos pri pa da uglav nom jed nom bo gu, ali Te na nje mu se mo gu po di i i sta tue dru gih bo go va, kao to je Prak si te o lo va sta tua Her me sa sta ja la u He ri nom hra mu u Olim pi ji. Mo gu e je, ta ko e, usta no vi ti za vet ne da ro ve dru gim bo go vi ma, pa im se ta ko mo li ti na sa mom tom me stu. Ta ko sta tu et a Apo lo na mo e bi ti po sve e na Ze u su ili se za vet ni dar za Ze u sa u znak za hval no sti za po be du e po lo i ti u Apo lo no vom hra mu; drev ne kult mo ske sli ke Afro di te i Her me sa sto je u Apo lo no vom sve ti li tu u Ar gu. Po ne kad raz li i ti bo go vi de le isti te me nos, a po ne kad ak i isti hram, kao to Ate na bo ra vi u do mu Ereh te ja u Ati ni. Sve ti ga je vi i hra mo vi vi e bo go va e sto se na la ze jed ni po red dru gih i stu pa ju u me u sob ne od no se ko je ar ti ku li e kult, a ovaj mo e da po ve e i pro stor no uda lje na sve ti li ta, pa ak i vre men ski raz dvo je ne fe sti va le. Struk tu ra li zam je od ne dav no po stao ne ka vr sta za tit nog zna ka za hu ma ni sti ke na u ke, a ovo se od ra zi lo i na pro u a va nje gr ke re li gi je. Na kon to je or Di me zil po nu dio mo del po ku a va ju i da shva ti in do e vrop ske bo go ve po mo u si ste ma tri funk ci je, an-Pjer Ver nan je, me u osta li ma, neo prin cip po ko jem pan teon tre ba po sma tra iz ti kao or ga ni zo va ni si stem, to po vla i de fi ni sa ne no se me u bo go vi ma, kao ne ku vr stu je zi ka u od ko jem bo go vi ne ma ju po seb nu eg zi sten ci ju, kao ni po je di na ne re i u je zi ku. Znak u si ste mu za do bi ja zna e nje kroz svo je raz li ko va nje od osta lih zna ko va, kroz im pli ka ci je i is klju i va nja, pa ra le le ti te ze. i an Opa sno sti kod ova kvog pri stu pa su, na rav no, u to me to se isto rij ski da ta re al nost si lom is kri vlju je za vo lju si ste ma i nje go ve lo gi ke struk tu re. Ova kvi od no si su do bri za mi lje nje, ali ih stvar nost ne di uvek osta je iz ve sna tvr do gla vost i nje ni ca. sle Ba kao to gr ki duh ne po sto ji kao je din stve na
311
KOORDINATE
i od re e na struk tu ra, ta ko se ni gr ki pan teon ne mo e po sma tra ti kao za tvo ren i har mo ni an si stem. ak i ako si stem mo e opi sa ti po seb no sva ko me sto i vre me, pa ak i sva kog po jed ni ca, jo uvek bi ostao ne sta bi lan i pun pra zni na, isto kao i to is ku stvo sva kog po je din ca, upr kos te nji ka ce lo vi to sti, osta je ne po ve za no i he te ro ge no. Po seb no, bog se ne mo e kon stru i sa ti ka ko bi is pu nio pra zni nu: nje ga mo ra mo upo zna ti, on se mo ra raz ot kri ti, pa ta ko u igru ula zi i tav niz slu aj nih i ni la ca. Je zik po li te i zma mo e se na u i ti sa mo pa siv no kav ka kav je bio; ne mo gu e je nji me ak tiv no ona spo da ri ti. Mo e mo tu ma i ti ono to nam je do go stup no, ali se te ko mo gu odr a ti po stu la ti gra ma ti ke. Kon glo me rat tra di ci je ko ji sa i nja va re li gi ju svoj na ro it ob lik du gu je pre lu kav stvu bi o lo gi je ne go lu kav stvu uma. Ipak, ona pred sta vlja ne is cr piv pod sti caj za in te lek tu al nu kre a tiv nost, ma da je ova po sti lu bli a pe sni ku ne go mi sli o cu. So c i j al n a funk c i j a kul ta 1. Bo go vi iz meu amo ral no sti i za ko na U bor bi hri an stva pro tiv pa gan skih bo go va je dan od naj u spe li jih ar gu me na ta bi la je op tu ba za ne mo ral nost, jer ni bra ni o ci sta rog po ret ka ni su mo gli a da ne pri zna ju nje nu oprav da nost. Naj o se tlji vi ja ta ka bi le su neo b u zda ne lju bav ne afe re bo go va, a naj vi e je uz ne mi ra va lo Ze u so vo svrg nu e vla sti tog oca. Gr ci su sa mi to kom pret hod nih ne ko li ko ve ko va for mu li sa li kri ti ku ho mer skih bo go va, ne na av i ni ta bo lje u nji ho vu bra nu do ne uv lji vog ale go ri sa nja. Raz mi lja od er ju i o ovo me, mo der ni is tra i va se mo e slo i ti su dom isto ri je, na la ze i upra vo u mo ral sa pre noj sla bo sti je dan od glav nih uzro ka za pro past i ras pa da nje drev ne re li gi je, na la ze i isto vre me no ud no va to estet sko ui va nje u amo ral no sti Olim plja na. Pro blem je ov de, ipak, da le ko kom plek sni ji i du blji.
Kri ti ka Ho me ra je vr lo sta ra. Pe sni ci mno go la u zvu i ve kod So lo na kao po slo vi ca2, a i kod He si o da pri zna nje Mu za da zna ju da go vo re 3 mno ge la i iz gle da da je upe re no pro tiv ho mer skih pri a o bo go vi ma. Pri kra ju e stog ve ka ko na an i otar sud for mu li sao je Kse no fan: Ho mer i siod su bo go vi ma pri pi sa li sve one stva ri ko je He me u lju di ma za slu u ju pre kor i sra mo tu kra u, 4 pre lju bu i uza jam no va ra nje. Pin dar se dis tan ci ra od onih mi to va ko ji bo go ve pred sta vlja ju kao lju do de re5. Kod Euri pi da bo go vi sa mi se be sta vlja ju u sum nju: Ako bo go vi ui ne bi lo ta sra mot no, 6 on da oni ni su bo go vi, a ka da He ra iz sit ni a ve bo mo re su ro vo uni ti He ra kla, po sta vlja se pi lju ta nje: Ta kvo me bo gu ko bi se mo lio?7 Pla to nu lo po treb no sa mo da ove ni ti po ve e i da ih je bi ste ma ti zu je da bi u svo joj ide al noj dr a vi sve ovo si bra nio oso bi to Ho me ra.8 za Upr kos sve mu, naj va ni ji gr ki hra mo vi i naj u zvi e ni je skulp tu re bo go va bi li su po dig nu ti ge ne ra ci ja ma na kon Kse no fa na. Lju di su se za i sta mo li li ovim bo go vi ma gr ka re li gi ja je bi la de lat na sto go di na na kon Kse no fa na i i e zla je tek osam cem an ti kog sve ta, pod ve li kim pri ti skom dr kon a ve. Ja sno je, pre ma to me, da je kri ti ka do ta kla mo po vr i nu, ne i ko re ne. sa Po u zda no sred stvo na e no je u sle de oj ka zu i sti ci: po sto ji te o lo gi ja pe sni ka u ko ju se ne mo ra ve ro va ti, a isto vre me no, me u tim, po sto ji te o lo gi ja po li sa, ko ja je u ve li koj me ri gra an ska du nost. Po sto ji ta ko e pri rod na te o lo gi ja fi lo zo fa, ko ja po la e pra va na isti nu i ko ja se mo e po sma
2 So lon, fr. 29 (West). 3 The og o nia, 27. 4 Kse no fan: Frag men ti pred so kra to va ca, 21 b11. 5 Pin dar, Olim pij ska 1, 52. 6 Euri pid, fr. 292.7; upor. Ion, 436-51. 7 Euri pid, Mah ni ti He ra klo, 1307 I d. 8 Resp., 377b-383c.
312
KOORDINATE
tra ti ili u smi slu in te lek tu al ne pre da no sti ili sa re zer vom skep ti ka. Za pa nju ju e je ov de ono do e ga mo e mo do i jed no stav nim za klju i va njem, a to je da je re li gi ja po li sa us pe la da po stig ne ono to svet bo go va oi to ni je mo gao: ute me lje nje mo ral nog po ret ka. Ari sto tel sar ka sti no pri me u je da vla dar tre ba da po ka e ve li ku po bo nost jer e na rod ma nje stra ho va ti od to ga da pre tr pi ne prav du od lju di ova kve vr ste.9 Jo stra ni je zvu i te za ko ja je iz ne ta u dra mi pot kraj V sto le a, a to je da su bo go ve pro na li pa met ni po li ti a ri ka ko bi lju de pri si li li da se po ko ra va ju za ko ni ma ko ji ma se ina e ne bi po ko ra va li.10 To im pli ci ra da se gr ka re li gi ja mo e iz ve sti iz nje ne mo ral ne funk ci je. Za Ari sto te la po sto ji fi lo zof ska iz ve snost da bo go vi po sto je. Osta lo, pod i me on oi gled no pod ra zu me va ce lo kup nost mi to lo gi je i ri tu a la, bi lo je uve de no da bi se tvo na go vo ri lo i da bi se za kon prak ti no i mno 11 lis hod no pri me nio. Ovo je, da ce ka ko, di rekt na prot nost amo ral nom este ti ci zmu. Go vor ni ci su su li na in da istu mi sao iz ra ze na po zi tiv ni ji na na in: Oni ko ji su u nas usa di li ovaj strah od bo go va ura di li su to da se mi jed ni pre ma dru gi ma ne smo u pot pu no sti po na a li po put di vljih i vo ti bi nja.12 Ne to ra ni je je isti ar gu ment upo tre bljen u le mi ke svr he: ma gi ja je u osno vi bez bo ni tvo po i oso bu ova kve vr ste ni ta ne bi za u sta vi lo u nje nim ak ci ja ma, u naj ma nju ru ku to se ti e bo go va, jer ona ne ma stra ha od njih.13 Ako ne ma stra ha od bo go va, sve mo ral ne ba ri je re pa da ju. Ovaj mo tiv je u osno vi sa dr an i u Odi se ji, u epi zo di sa Ki
9 Ari sto tel, Po li ti ka , 1314 b38. 10 Sa zif pri tir ska igra Si pi si va na je Euri pi du ili Kri ti ji (Di els, Pred so kr. 88b25). 11 Arist., Me ta fi zi ka, 1074b1-8. 12 Iso si rid , 25. krat, Bu 13 Hi po krat, De mor bo sac ro, 1 (6, 360, Lit tre); tekst sle di H. Grem po kra tische Schrift Ueber die he i li ge se man na, Die Hip he it , 1968, 64. Krank
klo pom: Po li fem, ma da je sin Po sej do na, ne ma ri za bo go ve i upra vo sto ga je lju do der.14 Ovo se u pot pu no sti sla e sa pi ta njem ko je Odi sej uobi a va da po sta vi kad god pri sta ne uz ne po zna tu oba lu: nov ni ci obe sni, di vlji i ne pra ved ni ili da li su sta su go sto pri mlji vi i bo go bo ja znog du ha.15 Strah od bo ga je po e tak mo ral no sti. Ova di ja lek ti ka amo ral nih bo go va i re li gi o zne ral no sti mo gla bi se mo da re i ti u okvi ri ma mo isto rij skog raz vo ja: mi to lo gi ja bi ta da ob u hva ta la pri mi tiv ni sta di jum, ko ji do la zi u sve ve u pro tiv re nost s raz vo jem ci vi li za ci je i eti ke. U pri mi tiv noj hor di pre sti se mo e za sno va ti na na si lju i sek su al noj ak tiv no sti, si lo va nje i kra a mo gu bi ti u pot pu no sti a sni. Skrom ni i sla bi tre ba da se na vik nu na i nje ni cu da go spo da ri mo gu se bi da do zvo le u kom po gle du mno go vi e i da se po sta ve ka ko sva lo dra go iz nad po ret ka vla sni tva i po god im bi ro di ce ko ji sa mi us po sta vlja ju. U tom smi slu kon fu zi ja sa Olim plja ni ma bi od go va ra la ne sta bil nom ari sto krat skom po ret ku kon cem sred njeg ve ka.16 us, Apo lon i Ate na ne po bit no vi e Ipak su Ze go la no vi jun ker ske ari sto kra ti je, ko ja na sto ji ne kri je po re klo oni su vi e ne go pred stav ni ci da pri nog po ret ka ko ji je pre va zi en isto rij skim pro jed gre som. Fi gu ra Ze u sa, na pri mer, ni je ote lo vlja va la mo pu ku su ve re nu mo, ne go sa mo sre di te smi sa sla ko ji je ne u pit no pri hva tan. Mo e se ta ko e po ku a ti go vo ri ti o kva zi-amo ral noj Ze u so voj prav di, prav di ko ja ni je ve za na za utvr e ne za ko ne, ko ja je ne pred vi di va i hi ro vi ta, a ipak uvek u pra vu, ak i on da ka da do no si ra za ra nje. Ko god od sr ca sla vi 17 Ze u sa kao po bed ni ka, mi lju po ga a ce li nu .
14 Od. 9, 274-8. 15 Od. 6.120 I d.; 9.175 I d.; 13.201 I d. 16 U tek stu Dark age, to je en gle ski iz raz za sred nji vek, prim. prev. 17 Aesch., Agam., 174.
313
KOORDINATE
I ov de smo ve o ma da le ko od to ga da se pot pu no oslo bo di mo kon tra dik ci je. Mo ral no sum nji va de la bo go va ni su sa mo stvar mi to lo gi je kao raz mi lja nja, ni ti su stvar re al nih so ci jal nih od no sa, a jo ma nje po ti snu tih e lja. Ista di ja lek ti ka iz la zi na vi de lo u ri tu a lu. Ako Her mes kra de, on da po sto je ta ko e i fe sti va li po sve e ni nje mu, na ko ji ma je kra a do zvo lje na. Ako bo go vi si lu ju ze malj ske e ne, on da po sto je sve a ne pri li ke na ko ji ma naj lep a de vi ca, ili ak kra lji ca, mo ra da bu de pre da ta em. Upo re do sa eup he mia po sto ji ais hro lo Ja 18 gia, kult no skr na vlje nje upo re do sa kult nom i sto tom i po vrh sve ga u r tve nom ri tu a lu po sto ji i sil ni ki in, ubi ja nje vo la, pro li va nje kr vi, ko ma na da nje, uni te nje va trom i lu di lo ne za vi sno od to ga da li se po ja vlju je kao fa tal no pro klet stvo ili kao fa ni ja lu dog bo ga. Bo go vi na ka ni ba li sti kom epi ke tu od go va ra ju ave tinj skoj at mos fe ri taj nih ban tve nih go zbi. r S ljud skom tr vom re li gi ja i mo ra li tet se ra zi la ze, jer to da se ovo u stvar no sti vi e ne i ni pred sta vlja po be du ljud ske eti ke, ali to je po be da ko ja je ogra ni e na. Eti ki po stu la ti ni ka da ne mo gu osta ovla da ti ce lo kup nom re al no u pri ro de i dru tva, ono to oni mo gu da po stig nu ni je vi e od de li mi nog ra i a va nja usred ne pro boj ne ha o ti ne ma se. ta vi e, mo ral nost je uvek u opa sno sti da od se e ko re ne vla sti tog i vo ta. U ri tu a lu i mi to lo gi ji po sto ji oi gled no jed no ne za sva ko da, jed na an ti te za za sva ku te zu po red po ret ka tu je i ras pa da nje, po red unu tra njo sti i spo lja njost, po red i vo ta i smrt. In di vi du al ni raz voj mo ral ne oso be, pro mi ljen u ko he rent nom si ste mu, za se njen je nad-per so nal nim ogra ni e nji ma. Va ni ji od in di vi du al ne mo ral no sti je ste kon ti nu i tet, a ovaj za vi si od so li dar no sti. Po li te i zam ima fun da men tal ne te
18 Ais hro lo gia zna i go vo ri ti po grd no, go vo ri ti ru ne stva ri, prim. prev., a eup he mia do slov no ozna a va re i do brog, po volj nog zna e nja, a u pre ne se nom smi slu mo li tvu ili po bo no u ta nje, prim. prev.
ko e u da va nju le gi ti ma ci je mo ral nom svet skom po ret ku. Nje gov mul ti pli ci tet uvek uklju u je i su prot nost: He ra pre ma Ze u su, Afro di ta pre ma Ar te mi di, Di o nis pre ma Apo lo nu. Sled stve no to me, po re dak je mo gu sa mo kao seg men ta ci ja, Mo ir a, kao ras po de lje nje. Sva ki bog ti ti svoj do men. On in ter ve ni e ako i sa mo ako je nje gov do men po seb no ugro en. Is pr va je ovo ta no ak i za Ze u sa. On ti ti za ko ne go sto prim stva, u do me nu ku e i dvo ra, ti ti stran ce i pri be ga re ko ji su sti gli u za ti e ni do men: to je Ze us her ke i os, hi ke si os, xe ni os.19 Ono to se de a va sa dru ge stra ne gra ni ce nje ga se ne ti e. Sklo ni te je pod nad zo rom sve ti li ta, ol ta ra dru gde se mo e ubi ja ti. o vek mo ra da ba lan si ra iz me u mno go broj nih zah te va i nu no sti bo nost je otro um nost i oprez. Ovo da ka ko po je po li te i zmu spo sob nost da ob u hva ti bo gat stvo da li i to sti re a li te ta, a da isto vre me no ne po ti sku je raz kon tra dik ci je i da ta ko bu de na te ran da se od rek ne la sve ta. ta vi e, o ve ku je osta vlje na sfe ra slo de bo de s one stra ne za do vo lje nih zah te va. Zbog to ga su se za kon i eti ka me u Gr ci ma mo gli raz vi ti kao ska mu drost, slo bod na, a ipak u har mo ni ji sa ljud bo an stvom. Mu dre iz re ke i za ko ni ukle sa ni su na zi do ve hra ma, ali na njih se gle da uvek kao na ljud ski po du hvat, a ne kao na bo an sko ot kro ve nje. Gr ki bo go vi ne do no se za ko ne. Ipak, gr ka re li gi ja je ta ko e du nost, ko ja se oi tu je u za po ve sti ma i pret nja ma naj o tri jim ka zna ma ve o ma e sto pre ko sva ke me re u slu a ju pre ko ra i va nja. Ko god pre ko ra i od re e nu me u, ili sta vi gran i cu na od re e ni ol tar, osu en je na smrt. Do ove me re re li gi ja se po ja vlju je kao mo del po na a nja na met nut za bra na ma, bu du i da po sto ji opa snost od pre kr a ja. Ako je for mi ra nje su per-ega kroz zo va nje fun da men ta lan pro ces u raz vo ju in obra
19 Her ke i os je epi tet Ze u sa kao u va ra ku e, hi ke si os kao za tit ni ka pri be ga ra, a xe ni os kao za tit ni ka stra na ca (odn. go sto prim stvo), prim. prev.
314
KOORDINATE
di vi du u ma, on da re li gi ja po sta je od lu u ju i fak tor u ovom pro ce su: to da po sto je bez u slov ne ka te go ri ke du no sti pret po sta vlje no je kao ne to ap so lut no ne ma mo ral no sti bez auto ri te ta. U gr kom na rod nom mo ra lu ovo se po ja vlju je kao ba zi na za po vest: po tuj bo go ve i po tuj ro di te lje. Pr va pod u pi re dru gu. Obe za jed no ga ran tu ju kon ti nu i tet gru pe, ko ja je de fi ni sa na pra vi li ma po na a nja. Po ku aj da se bo go vi po ve u s mo ral no u u uem smi slu vr lo je star. Po re e nje u Ili ja di pred sta vlja kao nor ma lan tok stva ri to da Ze us gnev no a gu je pro tiv onih lju di ko ji na sil no i sa kri vu lja re 20 stim ra su i va njem na tr gu is te ru ju prav du a da re mno go za ob zi re pre ma bo go vi ma. Ta da ne ma us a lje stra ho vi tu ki u, ko ja uni ta va po lja. Od Ze si o da mo e mo u ti da oko Ze u so vo vi di sve i He ta sve... na ze mlji hra ni te lji ci ne vi dlji vi lu ta ju shva o ko lo tri pu ta po hi lja du be smrt nih Ze u so vih na a ra ko ji po sma tra ju smrt ni ke i ko ji nad zi ru stra 21 du i zlo de la. Di prav ke, prav da per so ni fi ko va na gi nja, do la zi svo me ocu Ze u su kad god bi se kao bo ko o nju ogre io, se da po kraj nje ga i go vo ri mu ne pra ved nim mi sli ma lju di i mo li ga da ih ka o ne zni. Ko god se ogre i ili ku je pla no ve za ogre e nje, nov sin mu a lje pro past, glad i bo lest, voj ska Kro va uni te na, grad ski zid se ru i, bro do vi se gu be bi 22 ru ta kva je ka zna bo go va. Ista je ne na mo prav da ako ne ko na i ni pre lju bu, di ra si ro i e ili uvre di 23 svo je ro di te lje. Mo tiv te o di ce je pri su tan je ve kod pe sni ka Odi se je. Smrt ni ci ne pra ved no kri ve bo go ve za ne sre e za ko je su sa mi od go vor ni. To to su pro sci ka nje ni za svo je obe sno po na a nje do kaz je uni
20 Do slo van pre vod gr kog ankylo me tes, to zna i lu kav, ji kri vu lja sto ra su u je. Epi tet Kro na u He si o do voj onaj ko Te o go ni ji, prim. prev. 21 Er ga, 267; 252-5. 22 Er ga, 241-7. 23 Er ga, 327-31.
ver zal ne prav de: Oe Ze u se, po sto je li bo go vi na vi so kom Olim pu, pro sci mo ra ju da bu du ka nje ni 24 za nji ho vu be stid nu dr skost. Jer bla e ni bo go vi ne vo le obe sna de la, ne go ce ne prav du i pri klad na 25 de la lju di. Ako se i ni da se na ovaj na in jaz iz me u bo go va i mo ra li te ta za tva ra, on da se otva ra pre te i ras cep iz me u ide a li te ta i re a li te ta. So lon, ko ji sle di He si o da, ve ru je da e Ze u so va prav da na kon cu pre vla da ti, to kom vre me na u naj ma nju ru ku, ak i ako bu de tra ja la ge ne ra ci ja ma, a sled stve no to me svo ju vla sti tu po li ti ku ak tiv nost on pod re u je su du vre me na. Isto vre me no, me u tim, dru gi pe snik mu li e svo je raz o a re nje u go to vo po kro vi telj for skoj kri ti ci: Ze u se, u dim se te bi, ti vla da svi me, ju ast i ogrom nu mo. Ka ko, o si ne Kro ima svo nov, tvoj um po sti e da na gra di istom me rom one ko ji i ne zlo i pra ved ne lju de?26 Mo ral nost i po bo nost iz gle da da pro pa da ju za jed no. Jo ozbilj ni ji raz log za za bri nu tost pred sta vlja to to ni je bi lo mo gu e iz be i kon flikt iz me u mo ral no sti i re li gi je ona ko ka ko je ona u stvar no sti bi la upra nja va na. Ili ja da sa iz ve snom na iv no u tvr di da sva ko kr i za kon i ui ni zlo mo e jo uvek bo go ve ko pre nu ti u svo ju ko rist i po no vo za do bi ti nji ho vu okre na klo nost r tva ma i umil nim mo li tva ma, li ba ci ja ma i mr snim mi ri si ma. Sli no se u Him ni De me tri ka e u po hva lu Per se fo ne da je u nje noj mo i da osu di na ve nu ka znu one ko ji i ne zlo uko li ko ovi ne umi re bo gi nju r tva ma i pri klad nim da ro vi ma. ak su i ri tu a li oi e nja, ko je zah te va Apo lon, pre lak na in da bi se ne ko oslo bo dio ubi stva. Oni sme ra ju ka re so ci ja li za ci ji, a ne ka iz mi re nju. Kod Aj shi la ri tu a li oi e nja, ko je iz vo di sam Apo lon, ni su do volj ni da oslo bo de Ore sta od Eri ni ja. Sa mo je for mal na sud ska pre su da u sta nju da to ui ni.
24 Od., 1.32-43; 24.351 i d. 25 Od.,14.83 i d. 26 Te og nid, 373-8.
315
KOORDINATE
Na rav no, ovaj sud ta ko e us po sta vlja ju bo go vi. Za Pla to na ide ja da se na bo go ve mo e uti ca ti po sred stvom da ro va i r ta va pred sta vlja pre ve ja no bez bo ni tvo. Na ovaj na in se, me u tim, ti me to se na gla a va mo do bra u emi nent nom smi slu, gu bi auten ti ni smi sao ri tu a la. Pro blem ko ji ov de na sta je - od nos iz me u kul ta i mo ral no sti ni jed na re li gi ja ni je us pe la da re i u pot pu no sti. 2. Za kle tva Re li gi ja, mo ra li tet i sa ma or ga ni za ci ja dru tva po ja vlju ju se ne raz dvo ji vo po ve za ni u in sti tu ci ji kle tve. Nje na je funk ci ja da ga ran tu je ap so lut nu za oba ve znost tvr e nja, bi lo ono tvrd nja o pro lo sti ili de kla ra ci ja na me re o bu du no sti. U kul tu ri bez pi sma, bez za pi sa ko ji mo gu da slu e kao do kaz i bez za kon skih do ku me na ta, funk ci ja za kle tve je od je din stve ne va no sti. ak i na vr hun cu an ti ke ci vi li za ci je pi sa na re je na pre do va la ve o ma spo ro u od no su na za kle tvu i ni kad je ni je mo gla za me ni ti u pot pu no sti. Ono to odr a va de mo kra ti ju je za kle tva. Na gr kom su re i hor kos (za kle tva) i omnynai (za kli nja nje) ter mi ni vr sto ute me lje ni ve u pre i sto ri ji, pa eti mo lo gi jom ni je bi lo mo gu e iz ve sti ni ka kvo no vo od re e nje. Za kle tva se sa sto ji od in vo ka ci je nad ljud skih sve do ka, uglav nom bo go va, i u ri tu a lu ko ji ima neo po ziv ka rak ter i ko ji je vr lo e sto pra en is ku stvom stra ha ko ji ni je mo gu e za bo ra vi ti. Ri tual mo e da uklju u je hva ta nje i od ba ci va nje ta pa ili ka me na. Jo upe a tlji vi je je po ta pa nje gvo zde nih ip ki u mo re, to pred sta vlja iz raz nji ho ve pot pu ne ne pro na la zi vo sti, kao to su to i ni li kej ci kad su ot po e li svo ju emi gra ci ju i kao to su Fo ni li Jo nja ni 478. go di ne da bi za pe a ti to jo uvek i li sa ve zni tvo pro tiv Per si je. Op te uzev, za kle tva je pra e na i vo tinj skom r tvom i li ba ci jom. Li ba ci ja do la zi do iz ra a ja oso bi to u slu a ju pri mir ja ili za klju e nja mi ra ko je do no si kraj kr vo pro li u. Sto ga su oba ova po zna ta jed no stav no kao spon dai.
Eg zem plar na de skrip ci ja za kle tve ne r tve da ta jan ci obez be u ju dva jag nje ta: je ve u Ili ja di. Tro no be lo i jed no cr no, za ze mlju i ne bo. Ahaj ci jed no se jed no jag nje za Ze u sa. Kra lje vi se sa sta ju do okru e ni svo jim lju di ma, pe ru ru ke, a gla sni ci me a ju vi no i nji me po li va ju sva ko ga. Aga mem non u ulo zi re ca od se ca vu nu sa gla ve ova ca i mo li tvom do zi va sve do ke: Ze u sa, He li ja, re ke i ze mlju, i k to me pod zem ne si le osve te. Ta da on za se ca vra to ve r tva ma, dok osta li pro si pa ju vi no iz svo jih a a, mo le i se. Ov de je Ze us po se ban bog Gr ka. Nje go vom pri zi va nju tre ba do da ti in vo ka ci ju Sun ca i ne ba, ze mlje sa nje nim re ka ma i pod ze mlja. Dru gim re i ma ceo ko smos. Ova tri par tit na for mu la sre e se i dru gde i oi to po ti e iz tra di ci je Bli skog is to ka. Sa ma He ra za kli nje se naj ve om za kle tvom Ze mljom, Ne bom i pod zem nim vo da ma Sti ge. Ide ja go vi za kli nju Sti gom re zul tat je to ga to se da se bo po sled nji deo ko smi ke for mu le po gre no odvo jio od osta log de la. U post ho mer skom pe ri o du raz li i ti in di vi du al ni bo go vi po li sa vr lo e sto se po ja vlju ju u za kle tva ma. Ze us kao naj ve i i naj ja i za dr ao je 27 svo je po seb no me sto on je Ze us hor ki os . Ate nja ni se za kli nju Ze u som, Apo lo nom i De me trom de Ze u sa pra te bog phra tri ai, pa tri jar hal ne po ov ro di ne or ga ni za ci je28 i bo i ce Te smo fo ri ja, sve tla i me. Po red to ga, oni se mo gu za kli nja ti i Ze u som, ta Po sej do nom i De me trom, ili Ze u som, Ate nom, Po sej do nom i De me trom, pri e mu se mol ba upu u je i u dva naj va ni ja sa kral na cen tra u Ati ci Akro po lju i Ele u si ni. Za kle tva ati kih ep he boi 29 pri zi va du gu li stu sve do ka: Agla u ra, u i jem se hra mu ce re mo ni ja za kle tve od vi ja, He sti ju, cen tar po li sa, rat
27 Epi tet Ze u sa za tit ni ka za kle tve, prim. prev. 28 Autor mi sli na Apo lo na Phra tri os a, prim. prev. 29 Ep he bos je mla di od 18 go di na ko ji je po lo io gra an sku za kle tvu i po stao lan svo je de me. On da se sma trao pu no let nim i voj no spo sob nim i do dva de se te go di ne slu io je kao po gra ni ni stra ar, prim. prev.
316
KOORDINATE
ni ke bo go ve, Eni ju i Eni ja li ja30, Are sa i Ate nu arej sku, ako sla ve stu pa nje u voj nu slu bu; Ze u sa, Ta lu i 31 Auk su od no sno cve ta nje i rast kao za tit ni ke si le mla dih, He ge mo na vo u i He ra kla, ve li kog pro to ti pa o ve ka ko ji se pro bi ja kroz i vot osla nja ju i se na svo je sna ge, i ko na no me e otad bi ne, pe ni cu, je am, vi no, ma sli ne i smo kvi no dr ve e, na gla a va ju i ta ko plo do no snost ze mlje pre da ka. Od naj ra ni jih vre me na stva ri mo gu bi ti uz dig nu te na sta tus sve do ka za kle tve. Ta ko se Ahil za kli nje u svoj tap, ko ji vi e ni kad ne e oli sta ti, a He ra se za kli nje Ze u so vom gla vom i nji ho vom bra nom po ste ljom. r tva pri li kom za kle tve po se du je iste su tin ske ele men te kao i uobi a je na i vo tinj ska rt va, gla a va ju i, me u tim, aspekt stra ha i de struk ci je. na Krv se pr vo sku pi u po su du, a za tim se ru ke za mo e u usi re nu krv. Su tin sko je ko ma da nje r tve. Oso ba ko ja se za kli nje sta je no gom na osa ka e ne de lo ve te la, na i me na pol ne or ga ne mu ja ka, pa se na taj in pro li va nje kr vi spa ja sa stra hom od ka stra ci na je. Ovo me sle di in sa mo pro kli nja nja: Ko god da pr vi prek i ovu za kle tvu, ne ka mu mo di na is te e 32 na ze ja di. Ka mlju kao ovo vi no, ka e se u Ili sni je a je no pro kli nja nje po sta lo pri zi va nje pot je uobi pu nog uni te nja (exo le ia), ko je tre ba da stig ne kr i o ca za kle tve i ceo nje gov rod. Za ti ra nje po ro di ce log no je ka stra ci ji. Ka da se Mo lo a ni za kli nju, ana oni pri no se vo la i po su du za pi e pu nu vi na. Vo la tim ise ku na ko ma di e i mo le se da pre kr i lac bu za de ise en na isti na in. On da pro spu vi no iz po su de i mo le se da krv pre kr i te lja is te e na isti na in.
30 Eni ja i Eni ja li je su dva ma nja bo an stva ko ja su aso ci ra na sa Are som, bo gom ra ta. Ni jed no od njih ne ma po se ban mit. Eni ja li je se mo e sma tra ti epi te tom sa mog Are sa. U Ri mu je on iden ti fi ko van sa Kvi ri nu som, a Eni ja sa Be lo nom, prim. prev. (Pa pe, Wo er ter buch der gri ec hischen Eigen na men,I, 360361; upor. Ro se, A Hand bo ok of Gre ek Mytho logy, 158), prim. prev. 31 Auk sa i Ta la su dve sta ro a ti ke ho re, ko je su se pri zi va le pri za kle tvi, prim. prev. 32 Il. 3.229; 19, 264.
Bi lo je do sta spo ra oko to ga da li se za kle tve na r tva mo e po je sti ili ne. U Ili ja di Pri jam od no si ku i za kla ne ov ce naj ve ro vat ni je za pro fa nu upo tre bu, mem no no va za kle tva oi e nja za kla dok je Aga ni ve par ba en u mo re. e sto su za kle tve pra e ne nor mal nom r tvom, pa lje ni com ili sa vr e nom r tvom. Unu tra nji or ga ni r tve (splanchna), sr ce i je tra, sta vlja ju se na ru ke oso bi ko ja e se za kli nja ti za to da bi se ostva rio fi zi ki kon takt sa onim sve tim. Je de nje splanchna-e mo e po sta ti za jed ni ka za kle tva za ve ra; taj nim dru tvi ma se vr lo e sto pi si va lo vr e nje ka ni ba li sti kih ri tu al pri a. Ce re mo ni je za kle tve mo gu da bu du shva e ne u ve li koj me ri u pre-de i sti kim okvi ri ma. One ne pret po sta vlja ju ob li ko va ne ide je bo go va. In di vi du al ni objek ti ili ko smos ak ti vi ra ni su u pot pu no sti pu tem in vo ka ci je i de mon stra ci je ne po vrat no sti te nja u krv noj r tvi, ko ju pra ti at mos fe ra kri uni vi ce i so li dar no sti. Gr ci ma se, na rav no, i ni ne iz be nim da bo an stvo bu de pri sut no kao po sma tra sve ga ovo ga i kao ne ko ko e mo i in ter ve ni sa ti u slu a ju pre kr a ja. Obi an o vek ve ru je da e Ze us svo jim gro mom po go di ti kri vo klet ni ka, ak i on da ka da ovo ni je po tvr e no is ku stvom. Spe ku la ci ja, ta vi e, ot kri va pod zem ne u va re za ko na, ko ji ka nja va ju pre kr i o ce za kle tve u pod ze mlju, na kon ti. He siod upo zo ra va da je za kle tva, tog tre nut smr ka ka da je ro e na, okru e na Eri ni ja ma. Sve ove i nje ni ce po ka zu ju da po sto ji uve re nje da sa mo strah od bo go va omo gu u je ga ran ci ju da e za kle tva bi ti odr a na, a kon se kvent no to me sa mo o vek ko ji tu je bo go ve mo e bi ti stra na u ugo vo ru. Ipak, po u skla du sa otvo re no u po li te i zma, sva ka stra na e do zva ti pot pu no raz li i te bo go ve pri za kle tvi, mo pod uslo vom, na rav no, da su oni za tu stra nu oba ve zu ju i. U me u dr av nim po god ba ma po sto jao je ta ko spo ra zum da se sva ka stra na mo ra za kle ti naj ve om za kle tvom dr a ve. kle tva upra vlja za ko nom dr a va, Isto kao to za ta ko do mi ni ra i kri vi nim za ko nom i gra an skim
317
KOORDINATE
za ko nom, igra ju i ta ko vr lo va nu ulo gu u prak ti kom i vo tu sva kog po je din ca. U svim za kon skim tran sak ci ja ma, bez ob zi ra da li se ra di o sud ni ci ili go va kim po slo vi ma ko ji se ti u do ba ra, nov ca tr ili ze mlje, bo go vi su uklju e ni kao sve do ci. Sva ka po zaj mi ca i sva ka po god ba oko pro da je, ko ja ni je re e na na li cu me sta, mo ra bi ti po tvr e na za kle tvom. Da bi stvar do bi la na te i ni, stra ne obi no pro na la ze i sve ti li te. Obi no je sve ti li te ko je po se u ju da bi r tvo va li za kle tvi od re e no za ko nom. ni ca i hram su, sto ga, vr lo usko po ve za ni. Pre Tr stup nik je is klju en ka ko iz tr ni ce ta ko i iz hra mo va. Za sni va nje tr go va kih me sta do bi ja for mu osni va nja sve ti li ta. U slu a ju Na u kra ti de u Egip tu kralj Ama zis je do de lio ze mlji te oni ma ko ji ni su hte li da se ta mo stal no na se le, na ko jem su mo gli da po dig nu ol ta re i hra mo ve svo jim bo go vi ma. ve e, naj slav ni je i naj po se e ni je od ovih sve ti Naj ta ko je je na zva no He le nij po di gli su za jed ni kim sred stvi ma sle de i gra do vi: Hij, Tej, Fo ke ja, Kla zo me na, Rod, Knid, Ha li kar nas i Mi ti le na. Sve ti li te je pri pa da lo ovim gra do vi ma i oni su na i me no va li 33 i nad zor ni ke tr go vi ta. Or ga ni za ci ja kul ta i tr go vi ne je pot pu no ista. Na isti na in su po stu pa li i stran ci u Gr koj. U Pi re ju su Fe ni a ni po di gli te-Afro di te, a Egip a ni Izi de. Sve ti li te hram Astar ran tu je po sto ja nost. Ono se upo tre blja va za ga po tvr i va nje ugo vo ra pri li kom za kle tvi. Ni je bez ni je to to Pla ton po ka zu je ka ko Pro ta go ra, ko ji iro sum nja u eg zi sten ci ju bo go va, ne mo e bez hra mo va. On i ni da so fi sta iz ja vi: Kad je ne ko za vr io sa mo jim pod u a va njem, ako se sla e, on mi pla ti ono to tra im i stvar je go to va. Ako se ne sla e, on tre ba da ode u hram i pod za kle tvom iz ja vi ko li ko mu se i ni da mo je pod u a va nje vre di i da ta mo 34 po lo i tu su mu.
Ov de je pot pu no ar ha i na i nje ni ca to da za kle tva pred sta vlja in sa mo de ter mi na ci je: du nik od re u je pod za kle tvom su mu ko ju ima da pla ti. U 35 ko ni ku La bi ja da u Del za fi ma sto ji da ko god se ne sla e sa od re e njem ka zne tre ba da se za ku ne na uobi a jen na in i ti me bi va slo bo dan. ak i u slu a ju kri vi nog de la op tu e ni je mo gao da ob u sta vi pro ce du ru po mo u za kle tve oi e nja. Eri ni je ovo upo tre blja va ju da bi za me ri le Ore stu: Ali on ni je uzeo na se be za kle tvu, on ni je mo gao da je da. Da se Orest mo gao za kle ti: ja ni sam ubio svoju maj ku, bio bi slo bo dan. Pla ton, na rav no, pri me u je da je ovo mo glo bi ti mo gu e je di no u Ra da man to vo36 vre me. Pre tva ra nje za kle tve oi e nja u mal no is ku e nje u Gr koj se mo e opa zi ti sa mo for di men ti ma. u ru mal nom sud skom po stup ku za kle tvom U nor tiv za kle tve. Tu i lac se za kli nje u svo ju se ide pro tu bu, a op tu e ni iz ra a va svo ju ne vi nost ta op ko e za kle tvom. Su di je ko je su po lo i le za kle tvu ba da od lu e iz me u ovih di ver gent nih za kle tvi tre (di o mo sia). Po seb no je ce re mo ni ja lan ri tual ko ji se vo di u sud ni ci na Are o pa gu. Na kon to sve te ni iz ci za ko lju ve pra, ov na i bi ka, tu i lac mo ra da sta ne ka e ne de lo ve te la i iz rek ne za kle tvu u ko na osa joj po zi va na pot pu no uni te nje vla sti tog do ma in stva i ro da uko li ko ne go vo ri isti nu. o vek ko ji je spor do bio, ko jeg sud oslo ba a, mo ra jo jed nom da po ka e da je nje go va po be da bi la pra vi na pred oi ma bo go va po mo u r tve ise ca njem na ko ma di e. Sva ko iz ja vlji va nje mo e da bu de isti ni to ili la no. Za kle tvu uvek pra ti mo gu nost kri vo klet stva. i nje ni ca da je na gr kom re ko ja zna i za kle tvu
35 La bi ja de su ime del fij ske fra tri je i ji je epo nim he roj Labys. Sta tut na ko ji se po zi va autor na stao je oko 400. g. p.n.e. i re gu li sao je sme nu vla sti, kult i ka nja va nje, prim. prev. 36 Ra da mant, sin Ze u sa Aste ri os a i Euro pe, brat Mi no sa i Sar pe do na, mit ski za ko no da vac na Kre ti i go spo dar egej skih ostr va. Po slo vi an po svo joj pra vi no sti, prim. prev.
33 He ro dot, 2.178. 34 Pla ton, Pro ta go ra, 328 bc.
318
KOORDINATE
- epi-or kos do bi la zna e nje kri vo klet stva uka zu je na zlo u po tre bu za kle tvi, ak i u naj ra ni je do ba. Va ra nje za kle tva ma ni je sa mo umet nost jed no ga Auto li ka, ko ji je bio u ven me u lju di ma zbog lo po vlu ka i kri vo klet stva, ne go je to bi la i uobi a je na prak sa na tr ni ca ma. Fi ni ji ob lik ovog ume a sa sto ji se u iz be ga va nju di rekt nog kri vo klet stva, pri e mu se pre va ra po sti e upo tre bom dvo smi sle nih i ob ma nju ju ih for mu la ci ja. Mo del za to je He ri na za kle tva u Ili ja di, a u lju bav nim stva ri ma ak je i us spre man da se bez okle va nja kri vo za ku ne. Ze prav na upo tre ba za kle tve ipak je da le ko nad Is ja a la nje nu zlo u po tre bu. Ina e, bi li bi obe sna e ni bi lo ka kvi ugo vo ri o pro da ji, bi lo ka kvo sa ve zni tvo, bi lo ka kvi na me ti u rat no do ba. Da bi se ljud sko po na a nje ui ni lo pred vi di vim, za kle tva je bi la po ne kad ta ko re i oaj ni ka me ra, ali me ra ko ja bi ko mo gla za me ni ti ne im dru gim. Upo tre se te blji vost bo go va i sve ti li ta ukrat ko re li gi je bi la je ov de osno va ce lo kup ne or ga ni za ci je dr a ve, za ko na i tr go vi ne. Ali ipak, za kle tva ni je pra va mo ral na sna ga. Po sto je za kle tve u kri mi nal ne svr he, za ve re ni tva zlih lju di, a po sto ji i var lji va, be smi sle na ili ne mo ral na za kle tva. Kod Euri pi da Hi po lit uz vi ku je: Je zik se za kleo, ali duh ne zna ni ta o za kle tvi, a ipak se dr i za kle tve ko ja e ga na kra ju ta ti i vo ta. Sle pa, ne u mo lji va i iskon ska, za kle ko tva za jed no s re li gi jom iz ra sta iz du bi na pred i sto ri je. Sin Eri de i ve li ka ne vo lja lju di ma, ona je ipak osno va na ko joj se mo e gra di ti.37 3. Na sta ja nje za jed nitva u igri i meu i gri ulo ga Upr kos svoj va no sti, za kle tva je tek jed na po seb na in stan ca op ti je i nje ni ce da se pu tem ri tu a la i in vo ka ci ja bo go va stva ra osno va za uza jam
37 The o go nia, 231. Re hor kos, za kle tva, na gr kom je mu kog ro da, a Eri da od ko je po ti e zna i sva u, pre pir ku, prim. prev.
no raz um e va nje i po ve re nje. U Za ko ni ma Pla ton tra i na sa mom po et ku svo je dr a ve da se sva koj obla sti od re di njen bog, da im on ili he roj, za jed no tim pod ru ji ma i svim onim to im pri pa sa sve da: Ta mo tre ba da se u od re e nim pri li ka ma za sva ko pod ru je odr a va ju sku po vi i da se u od re e no vre me pru a po mo za po je di ne po tre be i da se lju di pri za jed ni kom pri no e nju r ta va pri bli e jed ni dru gi ma i do bro upo zna ju. Jer ne ma ve e bla go da ti za za jed ni cu ne go da gra a ni bu du do bro upo zna ti me u sob no. Jer gde u nji ho vim po je di na nim pu te vi ma vla da mrak a ne sve tlo, ta mo ko ni kad ne mo e po sti i za slu e nu po ast ni ni ti do sto jan stvo dr av ne slu be, ni ti, ako je nu no, 38 od go va ra ju u ka znu. Fe sti va li su iz van red na pri li ka za su sret, ko ji po to ne is klju u je ze malj ske po slo ve. Istu kon ni junk ci ju pra zni ka i va a ra na la zi mo i u hri an skim kul tu ra ma. vre me no, prak sa ri tu a la je vi e od ne for Isto mal nog sa sta ja nja ona je par ti ci pa ci ja: hi e ron tec hein. Oso vi nu pred sta vlja i vo tinj ska r tva, me ja dva po la kr vo pro li em i je de njem, i vo sa svo tom i smr u. Krug lju di uklju u je one ko ji par ti ci pi ra ju, is klju u ju i isto vre me no dru ge ubi ce, one ko ji su pod pro klet stvom, od met ni ke i u po seb nim slu a je vi ma ta ko e e ne, stran ce i ro bo ve. Svi ko ji ue stvu ju do no se u ru ka ma je me nu pre kru pu, ko ju sta vlja ju na go mi lu i je du r tve no me so. Isto vre me no, za da ci su di fe ren ci ra ni i ulo ge ran gi ra ne: mno gi su za po sle ni raz li i tim funk ci ja ma po slu e nja oko i vo ti nje, kor pe, oko po su da za vo du, ka di o ni ca, mu zi kih in stru me na ta, va tre i ra nja. Obi no kralj, sve te nik ili gla va ku e pre u zi ma vo de u ulo gu, ot po i nje mo li tvu i vr i li ba ci ju. Naj pre se odva ja deo za bo go ve, za tim se u kru gu oda bra nih pro ba splanchna, a tek se po tom vr i ras po de la me sa po utvr e nom re du: sve te ni ci, pred stav ni ci
38 Pla ton, Za ko ni , 738 d-e.
319
KOORDINATE
gra da, po a sni go sti i ko na no osta li ue sni ci, ko ji se ipak raz li ku ju od ano nim ne ma se onih ko ji ni su ue sni ci. Ta ko je r tve na za jed ni ca mo del gr kog tva. To ni je iz me na da ro va u hra mu sa sve te dru ni kom, kao to je to na Bli skom is to ku, ni ti je to da nak bo go vi ma - to je raz dva ja nje bo go va i lju di, kao raz dva ja nje i vo ta i smr ti; za jed ni ca jed na kih afir mi e so li dar nost u pri su stvu be smrt ni ka. Ova gru pa jed na kih ue sni ci mo gu da se de fi ni u vi e ili ma nje eks klu ziv no, ari sto krat ski ili vi e de mo kra ti no, ali je ak i gr ka de mo kra ti ja jed na klu ziv na gru pa ogra ni e na na pu no prav ne gra eks a ne. Strah od kr vo pro li a, od ri ca nje iz ra e no u pre li mi nar nim r tva ma i li ba ci ja ma, i ni da ten zi je unu tar gru pe po pu ste, in di vi due ko je su ina e izo lo va ne ili ak su prot sta vlje ne jed ne dru gi ma spa ja ju se upra vlja ju i se pre ma bo an stvu. ko za da tak re li gi je ni je sa mo da ukra si, ne go Ta da ob li ku je sve osnov ne for me za jed ni ce. De fi ni ci ja pri pad no sti je ste par ti ci pa ci ja u kul tu. To po i nje sa po ro di com, za ko ju gr ki je zik ne ma spe ci jal ne re i: go vo ri se o do ma in stvu i og nji tu, i me se sve sno ozna a va ku no r tve no me sto. Gla va po ro di ce pri no si r tvu na og nji tu, iz li va li ba ci je u pla men, ba ca u va tru ma le pr vi ne pri li kom sva kog obro ka. Uga snu e og nji ta je in di ka ci ja kri ze ko ja sta je ka da je dan od la no va po ro di ce umre. Po na nov nom pa lje nju sle di r tva na og nji tu. Pe ti dan kon ro e nja de te ta otac tr i oko og nji ta no se i na no vo ro en e to je fe sti val amp hi dro mia, ko jem pri pa da r tva na og nji tu. Ne ve sta se vo di od oe vog do no vog og nji ta, o ko jem e se ona bri nu ti kao go spo da ri ca ku e. Dru go kult no sre di te po ro di ce su gro bo vi, ko ji ma la no vi po ro di ce od re e nim da ni ma pri no se r tve ne da ro ve. Ge nos, pro i re na po ro di ca, po tu je ve i broj bo go va, i ji kult pred sta vlja sa sta ja li te la no va. U Ate ni to zna i ol tar Ze u sa Her ke i os-a, go spo da ra dvo ra, i ol tar Apo lo na Pa tro os-a, u or ga ni za ci ji phra tri ai. Phra tria pred sta vlja sa vez po ro di ca (za
dru gu), ko ji kon tro li e pri stup gra an skim pra vi ma po je din ca. In do e vrop ska re brat pre i ve la je u gr kom je zi ku sa mo u kon tek stu ove in sti tu ci je. Otac u nju tre ba da uve de svo je de te pr vo ka da na pu ni tri go di ne, a na kon to ga tek ka da do stig ne mla di sko do ba, kad po sta ne ep he bos . Mu je du an da pred sta vi e nu ko jom se tek oe nio po ro di ci. No vi lan se do vo di do ol ta ra i r tva se pri no si u sva kom od ovih slu a je va: me ion, ko u re ion, ga me lion za ma lo de te, ado le scen ta i pri li kom stu pa nja u brak. Jed nom go di nje svi Jo nja ni odr a va ju tro ia, ka dnev ni fe sti val Apa to ur da se phra te res sa sta ju uz sve a ni r tve ni obed, ko ji se obez be u je iz na ri na. Me u se ve ro za pad nim Gr ci ma, ba rem la u Del fi ma, Apel lai ima ju istu funk ci ju, uklju u ju i i tri od go va ra ju e r tve: za de te, za mla di a i za brak: pa id e ia, apel la ia, ga me la. U Ate ni, ka da se bu du i ar hon ti is pi tu ju pri li kom iz bo ra, oni tre ba ka u svoj sta tus pu no prav nog gra a ni na ne da do sa mo ti me to e na ve sti ime na ro di te lja i nji ho vih ro di te lja, ne go su du ni da ka u gde se na la zi nji hov Ze us Her ke i os, nji hov Apolon Pa tro os i nji ho vi po ro di ni gro bo vi. Ova kult na me sta ni su pre no si va i sto ga ne raz re i vo ve zu ju o ve ka za nje gov po lis. Pa ra lel ne, ili ak kon ku rent ske ovim po ro di nim struk tu ra ma je su mno go stru ke kult ne aso ci ja ci je, i je po sto ja nje je po tvr e no uglav nom u nat pi si ma, i ko ji za vre me he le ni sti kog do ba sta ju na ro i to pro i re ni. Je dan do ku ment iz IV po ka pred sta vlja skup pra vi la ko ja va e za Sa la mi ve ni oi u Ati ci. Ni je sa svim ja sno da li su ove po ro di ce ni je i ve le u Sa la mi ni. U sva kom slu a ju, oni su ra na se lje ni de lom u Su ni o nu39, a de lom u se dam fi la. Za jed ni ki su im pra vo i du nost da upra nja va ju od re e ne kul to ve, i je je pra vi lo fi nan si ra nja re gu li sa no na po me nu tom nat pi su. Oni su od go vor ni
39 Su nion je se ve ro i sto no pred bre je Ati ke, prim. prev.
320
KOORDINATE
da obez be de sve ten stvo i kult Ate ne Ski ras40 u Fa 41 le ro nu. Na fe sti va lu Oschop ho ria hleb ko ji grad po kla nja Ate ni Ski ras tre ba da se po de li Sa la mi nja ni ma. ko e pred sta vlja r tve nu za jed ni cu. Grad ta Nad zi ru ga nje go va bo an stva-za tit ni ci, ko ja mu ga ran tu ju tra ja nje, pa ti me i op sto ja nje vla sti tih a sti: grad i bo go vi su u od no su me u za vi sno sti. Naj ve i nat pis ko ji je bio iz lo en u Ati ni, na Kra lje vom tre mu na tr ni ci, bio je r tve ni ka len dar. Fe sti va li su obe le a va li kraj i po e tak go di ne, dok su li va ni do ga a ji to kom go di ne bi li Mi ste ri je u osta sen i Ve li ke Di o ni si je u pro le e. Iz me u to ga je je sto jao i tav niz dru gih sve a no sti. Go vo ri lo se po da je to kom go di ne u Ati ni sa mo je dan dan bez fe sti va la i da se ovi pri pre ma ju sa ve om pre ci zno u ne go voj ni po ho di. Me u tim, ni za Spar tu Kar ne ia42 ni su bi le ma nje va ne. Ka da bi se sa sta li Gr ci iz raz li i tih gra do va, sva ka gru pa je za dr a va la sti tom iden ti te tu pre ko svo jih po seb nih svest o vla sti va la. Me u 10.000 Ki ro vih pla e ni ka Kse ni fe ja Ar ka a nin sla vio je svo je Lyka ia,43 Ami klaj ci pu sti li spar tan sku voj sku da bi sla vi li svo je su na 44 hia, a Ati Hyakint nja ni su svo je Ant he ste ria sla vi li ak i u Egip tu.
40 Autor mi sli na Ski ro fo ri je, od Ski ron = sun co bran. To je fe sti val ko ji se odr a vao u Fa le ro nu u ju nu, ka da su maj ke sa de com po se i va le hram Ate ne Ski ras. Fe sti val je bio po sve en plod no sti, prim. prev. 41 Fe sti val gro a u ok to bru, ka da su se gro zdo vi za jed no sa lo zom (oschos) iz Di o ni so vog hra ma u Lymnai no si li u hram Ate ne Ski ras u Fa le ro nu, prim. prev. 42 Kar ne ia su na ci o nal ni fe sti val Spar ta na ca, ko ji se sla vi u ast Apo lo na Kar ne i os-a. Odr a van je u av gu stu-sep tem bru jao je de vet da na. Fe sti val je imao ka rak ter rat ne sve a i tra no sti, jer su Spar tan ci ve ro va li da im je Aplon po mo gao da osvo je ze mlju na ko joj i ve, prim. prev. 43 Fe sti val Lyka a vao se u Ar ka di ji u ast ta mo njeg ia odr kul ta Ze u sa, prim. prev. akynthia su sla vi li Spar tan ci u ju lu. Fe sti val je tra jao tri 44 Hi da na, u ast Hi ja kin ta, Ami kla je vog si na, ko ji je bio osni va Ami kle je u La ko ni ji, prim. prev.
Sve ve a mo po li sa oi to va la se u i nje ni ci da je ovaj po eo da zah te va mo no pol nad kul to vi ma. Pla ton ni je bio je di ni ko ji je e leo da za bra ni sve vat ne kul to ve u dr a vi i ra ni je je bi lo za bra na pri uvo e nja no vih bo go va u Ati nu. Po ro di noj tra di ci ji tre ba is ka za ti du no po to va nje, ali se, na pri mer, mo e do ne ti za kon pre ma ko jem na fe sti va li ma u ast bo ga ni jed na po ro di ca ni ti po je di nac ne mo gu da r tvu ju pre gra da. Ve e fe de ra ci je po je di na nih gra do va, kao i men ske or ga ni za ci je, ta ko e su oku plje ne oko ple seb nih sve ti li ta, ko ja ima ju od go va ra ju e go di po nje fe sti va le. Ove in sti tu ci je, u ko ji ma su na sta nje ni oko ne kog zna aj ni jeg sve ti li ta iz gra i va li ma nje ili vi e oba ve zu ju e i sna ne uza jam ne od no se, zva le su se am fik ti o ni je. Ta ko su se Eto lja ni na la zi li u Apo lo no vom hra mu u Ter mo nu, Ahej ci kod Ze u sa Ho ma ri os-a kod Ege je, dva na est jon skih gra do va Ma le Azi je kod Po sej do na u Mi ka li, a se dam dor skih gra do va kod Apo lo na u Kni du; Be o a ni su sla vi li pan bo i o tia u hra mu Ate ne ito nej ske u Ko ro ne ji, ali Be ot ski sa vez je bio or ga ni zo van sa ja kim ve za ma sa jed nom sta rom am fik ti o ni jom oko Po sej do no vog hra ma u On he stu. U pr vom mi le ni ju mu po sto ja la je am fik ti o ni ja kod Po sej do no vog hra ma u Ka la u re ji u Sa ro ni jan skom za li vu, ko joj u osta li ma pri pa da li Epi da ur, Egi na i Ati na. su me nja ne Ki klad skih ostr va, Del, be zna aj no me Za Jo sto, a uz to vr lo ne po god no za na se lja va nje, po sta je sve ti cen tar. Ta mo se, ka ko je re e no u ho me rov skoj Him plja ju Jo nja ni, to du ge ni Apo lo nu, sku lji ne vu ku. Ka sni je, ka da su for mi ra li an ti per si ha jan sku ko a li ci ju na e lu sa Ati nja ni ma, sve ti li te u lu osta lo je kao me sto sa sta na ka i kao bla gaj na De sve do tre nut ka ka da su Ati nja ni uzur pi ra li vlast i kon cen tri sa li svu mo u Ati ni. Po sle di ca to ga bio je po ziv sa ve zni ci ma da ue stvu ju na ati kim fe sti va li ma. Sva ki grad je bio oba ve zan da po a lje vu i kom plet nu boj nu opre mu za Pa nat he na ia i kra fa los za Di o ni sia. Isto kao to je to i nio grad, ta ko
321
KOORDINATE
se sa da i fe de ra ci ja pred sta vlja u sve a nim pro ce si ja ma. U e tvr tom ve ku, ka da su gra do vi ju ne Ita li je Kro ton, Si ba ris i Ka u lo ni ja po sred stvom Ahe ja ca po mi re ni, ono to je usta no vlje no pre sve ga je za jed ni ko sve ti li te Ze u sa Ho ma ri os-a i me sto odr a va nja sa sta na ka i do go vo ra. Naj va ni ja or ga ni za ci ja ove vr ste bi la je pil ska am fik ti o ni ja. Ona je for mi ra na oko De me tri nog sve ti li ta u Ter mo pi li ma, ali na kon to su pre u ze li kon tro lu nad del fij skim pro ro i tem u Pr vom sve tom ra tu oko 590. g. pre n.e. sa sta ja li su fi ma. Po sto ja nost i uti caj ovog sa ve za bio se u Del gu ran upra vo zbog to ga to se on ni je upu je osi tao u di rekt ne po li ti ke in ter ven ci je iz van Del fa. Nje go vi la no vi su ak mo gli i ra to va ti jed ni pro tiv dru gih. Ipak, bi lo je do go vo re no da ni je dan od za ra e nih gra do va ne ugro zi snab de va nje vo dom ga dru go ga to pred sta vlja po et ni po ku aj ono hu ma ni za ci je ra ta. Za Fi li pa Ma ke don skog ova am fik ti o ni ja je bi la od sko na da ska za stu pa nje u cen tral nu Gr ku. im je pot i nio Ati nu i Te bu i pri si lio gr ke gra do ve na fe de ra li za ci ju, cen tar ove po sta je Olim pi ja, pr vo po re du od svih gr kih sve ti li ta. Ue stvo va ti u ago nu i r tve nom ob re du u Olim pi ji ve je du go pre to ga zna i lo bi ti pri znat za Gr ka. Fi lip i Alek san dar su u Olim pi ji iz gra di li tun du, u ko joj su la no vi ma ke don ske kra ljev ske ro ro di ce bi li pri ka za ni u bo an skom ob li ju. To je po dan pri mer po tvr i va nja pri pad no sti gru pi i jo je do mi na ci je u sve ti li tu. Da je re li gi ja sred stvo za odr a va nje vla sti i do mi na ci je za auto re od pe tog ka na da lje bi lo je sa mo ra zu mlji vo sta nje stva ri. ve Po zi ci ja vla da o ca uvek pod ra zu me va i sve te ni ke ci je, sta tus je dra ma ti zo van i na taj na in po funk tvr en ri tu a lom. Utvr en i osve en pro gram ak ci ja da je ose aj si gur no sti svi ma, pod jed na ko vla da o cu i pot i nje ni ma. Sva ka gla va po ro di ce po se du je iz ve snost svo je po zi ci je za vre me iz li va nja li ba ci je nji te. Kra lje vi su u Spar ti ru ko vo di li naj va na og ni jim r tve nim ob re di ma. Pre po la ska u rat oni
su ot po i nja li r tvom Ze u su Age tor-u (Vo i), na gra ni ci ze mlje r tvo va li su Ze u su i Ate ni, to kom po ho da va tro no sac je ho dao na e lu ko lo ne no se i va tru sa do ma eg ol ta ra, a za ko lo nom je ila po vor ka r tve nih i vo ti nja. Sva ki dan pre zo re kralj bi pri no sio r tvu, a ka da je in za vr en voj ska bi pri ma la dnev na na re e nja. U Ate ni su funk ci je bi le mno go ra zno li ki je: kralj na e lu za jed ni ce ili udru e nja iz vr a va kao to je red, sve tra di ci o nal ne r tve, dok je u no vi jim i slo e ni jim fe sti va li ma, u ko je spa da ju, na pri mer, Pa nat he na ia i Di o ni sia, ova ulo ga po ve re na ar hon tu, i ji je po lo aj iz nad kra lje vog. Kul to vi na Akro po lju osta ju u ru ka ma ro di ce Ete o bu ta da, za ko ju se tvr di lo da vo di po po re klo od bra ta kra lja Ereh te ja. Ti ra ni su ta ko e te i li po tvr i va nju svo je vla sti u kul tu. Si ci lij ski vla da ri Ge lon i Hi je ron tvr di li su da je sve te ni ka du nost pre ma hton skim bo go vi ma u nji ho voj po ro di ci na sled na. Hi je ron je za sno vao hram De me tri i Per se fo ni u Si ra ku zi, u ast po be de u bi ci kod Hi me re 480. p.n.e., za to to e li da vo di bri gu o De me tri sa pur pur nim no ga ma i da odr a va sve a nost u ast nje ne ke ri Per se fo ne, ko ju no se be li ko nji. U isto vre me, on je re or ga ni zo vao i iz grad nju hra ma Ate ni, bo gi nji gra da, i ji se osta ci u va ju u Ka te dra li u Si ra ku zi. Te mi sto kle je na kon po be de kod Sa la mi ne osno vao sve ti te Ar te mi di Ari sto bu li, bo gi nji od li nog sa ve ta, u su sed stvu svo je ku e i sta vio svoj vla sti ti lik kao vo tiv ni dar. po lo bi jed no stra no gle da ti na ri tual sa mo sa Bi sta no vi ta mo i nje nog oi to va nja i ma ni pu la ci je. ge unu tar ri tu a la su mno go stru ke i kom plek Ulo sne i e sto ni su upra vlje ne pre ma ne kom od re e nom ci lju. Kroz njih se ar ti ku li e za jed ni ca, kao to je to olim pij ska po ro di ca bo go va, na pr vom me stu ko i en sko, mla do i sta ro. Po pra vi lu, ho kao mu ro ve su sa i nja va li de voj i ce i de a ci i od ra sli lju di, ali su i aso ci ja ci je e na tu na le me sto. Pri nor mal nom r tve nom ob re du de vi ce no se kor pu i po su du dom, de a ci i mla di i do vo de i vo ti nje za r s vo
322
KOORDINATE
tvu i pe ku me so, is tak nu te sta ri je oso be ozna a va ju po e tak r tve i iz li va ju li ba ci je, a e ne obe le a va ju vr hu nac i ta ve ce re mo ni je svo jim vri te im olol45 yge. Cen tral ni deo par te non skog fri za pri ka zu je bra da tog sve te ni ka Ereh te ja ko ji pre da je pe plos46 de a ku, a Ate ni na sve te ni ca se isto vre me no okre e ka dve ma de voj i ca ma ko je no se sto li ce: sta ri ja ne ra ci ja da je in struk ci je, a mla a iz vr a va za dat ge ke. Ipak, i ulo ge do de lje ne mla i ma otva ra ju mo gu no sti za is ti ca nje. Har mo di je je po stao ubi ca ti ra ni na zbog to ga to je bi lo od bi je no da se nje go voj se stri da ulo ga no sa a kor pe na Pa na te ne ja ma. Sjaj fe sti va la ne pro iz i la zi to li ko iz do sto jan stva sta ri jih li ko upra vo iz pri vla no sti de ce i de vi ca i zra ko e e sna ge ep he boi. Ne ras ki di vo ve za na s ovim je sma, uvek iz no va ob li ko va na od stra ne pe sni ka, pe ko ja i ni da mi to vi za sija ju u no vom sve tlu i da na taj na in odr e kod neo p ho dan za raz u me va nje, ob u hva en mi to lo gi jom kao i vim je zi kom. Ulo ga po lo va je di fe ren ci ra na. e ne su is klju e ne iz od re e nih kul to va, ali sa svo je stra ne ima ju sti te fe sti va le, na ko ji ma mu kar ci ne ma ju pra va vla ue a. Mu kar ci ni su na ovo gle da li bez po do zre nja, ali ni su mo gli da spre e od vi ja nje onog sve tog. Po sto ja la je, ta vi e, i iz me na sek su al nih ulo ga pri li kom ma ske ra da i fe sti va la raz u zda no sti. Ta ko e je pri li kom skla pa nja bra ka po sto jao obi aj ko ji pre o kre e po ro di ni sta tus: ode a i fri zu ra pre u ze ti su od su prot nog po la ta ko na la zi mo mla di e u ode i de vo ja ka, a de voj ke sa bra da ma, u sa tir skim ko sti mi ma i sa phal loi. Ovom gro tesk nom ne ga ci jom oso ba se pri si lja va da pri hva ti svo ju ulo gu. an am bi gvi tet je po sto jao i pre ma ro bo vi Sli ma: oni su iz kul to va is klju e ni, ali pri li kom Cho 47 es iz ri i to su po zi va ni da se pri dru e obe du. Pri li
45 Ololyge = ci ka, pot ci ki va nje, prim. prev. 46 Pe plos = ha lji na, prim. prev. 47 To je dru gi dan fe sti va la An te ste ri ja, fe sti val vin skih kr a ga, po sve en vi nu, prim. prev.
kom Kro nia48 oni po sta ju nad re e ni, a na Kre ti im je ak bi lo do pu te no da ii ba ju svo je go spo da re. Uglav nom im je, me u tim, zlob no bi la od re e na ga tiv na ulo ga, u ko joj su po ne kad mo ra li da tr pe ne i istin sko mal tre ti ra nje. Ka ko bi lo da bi lo, i nje ni ca da ri tual e sto zah te va od slo bod nih lju di da oba vlja ju po ni a va ju e po slo ve, kao to su i e nje hra ma, pra nje sta tua bo go va, pra nje ha lji na, kla nje i pe e nje, upu u je na vre me u ko jem ko mer ci ja li zo va no rop stvo jo ni je igra lo ulo gu. U re li gi ji ni je bi lo za bo ra vlje no da su i ro bo vi lju di. Hram ili tar slu io je kao sklo ni te ro bo vi ma pod jed na ko ol bod nim lju di ma. Ubi stvo je bi lo ubi stvo, kao i slo bez ob zi ra na sta tus r tve. Ro bo vi su po to va li iste bo go ve kao i nji ho vi go spo da ri ako su bi li stran ci, mo gli su za dr a ti svo je obi a je. Be smrt ni bo go vi ga ran tu ju kon ti nu i tet, ri tual i de ter mi na ci ju. ak i pri li kom onih fe sti va zna la ko ji su do pu ta li raz u zda nost i sub ver zi ju cilj je bio po tvr i va nje po sto je eg po ret ka. Ov de su bi le od glu mlje ne va ne an ti te ze ko je re flek tu ju isto ri ju o ve an stva: lov i pa sto ra lan i vot na su prot grad skom i vo tu; i vot u br do vi tim kra je vi ma, mo va ra ma ili na ne plod noj ze mlji na su prot plod noj rav ni ci; ne sa mle ve no zr ne vlje na su prot ku va nom je lu i hle bu, pri e mu se po re dak vla sti i po de la ra da po sta vlja ju kao je di no to per ma nent no op sto ji. is kos to me, vi zi ja zlat nog do ba se pro vla i, al ter Upr na ti ve se odr a va ju sa svim mo gu no sti ma i ri zi ci ma ko je no se, to spre a va jed no di men zi o nal nu, to tal nu adap ta ci ju o ve ka sop stve noj ulo zi. Pri e o za ve ra ma i re vo lu ci ji uvek su po ve za ne sa fe sti va li ma. tar po sto je eg po ret ka ri tual omo gu u Unu je po je din cu da iz ra zi svo ju li nost. Ovo se mo e ilu stro va ti sa dva pri me ra. Kse no font je od ple na
48 Fe sti val po sve en Kro nu, ka rak te ri sti an po to me to se ulo ge u dru tvu iz vr u na glav ce. Ro bo vi su po zi va ni na ban ket, a bi lo im je do zvo lje no i da u gra du pra ve bu ku i ve se le se, prim. prev.
323
KOORDINATE
ko ji je za ra dio kao pla e nik za sno vao sve ti li te Ar te mi de, na ze mlji tu u Ski lun tu ko je mu je po klo ni la Spar ta. Tu se odr a vao, ka ko on i vo opi su je, di nji fe sti val na ko jem se ce lo kup no su sed stvo go su sre ta lo sa bo gi njom i sa Kse no fon tom. Oni su se sku plja li da bi za jed no lo vi li, je li i pi li. Bo gi nja je sve to po kla nja la a da ni je za tam ni la Kse no fon to vu ulo gu kao do ma i na. Sve te ni ka du nost ko ja mu je pa da la u deo da je nje go voj ulo zi i ce lo kup nom do ga a ju dig ni tet, i me ga raz li ku je od raz me ta nja no vo bo ga ta a. U Me nan dro vom Dis ka ko lu maj mla dog lju bav ni ka, bo ga ta e na iz Ate ne, o ko joj zna je mo da po svu da po Ati ci tr vu je go to vo sva sa ki dan, ka e na po et ku da joj se u snu po ja vio Pan, bog-ja rac, i da zbog to ga ona tre ba da iz vr i r tvu u Pa no voj pe i ni bli zu fi le ko ja se na la zi iz van gra da, te da e to u isto vre me po slu i ti kao po god na li ka za iz let i pik nik. Na taj na in ona iz la zi iz pri po vu e no sti u en skim oda ja ma da bi uka za la po to va nje ak i bo gu-jar cu, na rav no na ra un svog mu a. Po ti snu te e lje po sta ju ma ni fest ne u for mi po bo ne du no sti. Po li te i zam sa svo jim bo ga tim
smi slom za re al nost nu di po je din cu mo gu no sti za sa mo re a li za ci ju, a da mu isto vre me no do pu ta ne na za jed ni kom tlu ono ga to se sma tra da osta skim. ljud jed ni ko tle na pu ta tek onaj ko sam Ovo za zah te va da mu se di ve kao sa mom bo gu. To je ui nio Alek san dar Ma ke don ski na vr hun cu svo ga uspe ha, da le ko od do ma, a to su ui ni li i nje go vi sled ni ci. Upr kos sve mu, kult vla da o ca je mo gao na da bu de in te gri san u tra di ci o nal ni si stem go to vo bez te ko a. Ni je, da kle, ni ma lo iz ne na u ju e to su in di vi du al ni slu a je vi za be le e ni i pre Alek san dra. Na taj na in se, me u tim, obo a va uvek po bed nik ili spa si lac ko ji se ja vlja iz va na - ne gra a nin. e sto su sa mi gra do vi bi li ti ko ji su vla da o cu nu di li kult pre ne go to bi ga on sam za tra io. Olim pij ski bo go vi, uz vi e ni i da le ki, e sto do bi ja ju nov sjaj kroz re al nu mo i ve li an stve nost vla da ra. Jo jed nom za jed ni ca ostva ru je so li dar nost pu tem di vlje nja ne ko me ko joj ne pri pa da. Pri re dio i pre veo: To mi slav Kar ga in
324
325
KOORDINATE
326
327
KOORDINATE
UDC 316:929 Bauman Z. 316.32:159.942.6(049.32)
Duan Marinkovi, Novi Sad
On to lo ke ne si gur no sti flu id nih vre me na

Zig munt Ba u man, Flu id ni strah Me di ter ran Pu blis hing, 2010.
i ta o ci ma na na im pro sto ri ma ime Zig mun ta Ba u ma na po zna to je uglav nom po ve o ma zna aj noj stu di ji Kul tu ra i dru tvo (1984), ko ja je du go bi la ne za o bi la zna li te ra tu ra ka ko uih di sci pli nar nih obla sti so ci o lo gi je kul tu re i kul tur ne an tro po lo gi je ta ko i i re so ci o lo ke te o ri je. Ta ko e, nje go va pr va knji ga pre ve de na na srp sko hr vat ski je si sti ka te o ri ja dru tva zik, pod na zi vom Mark (1969), pri pa da onim po ku a ji ma da se na si ste ma ti an na in, jo jed nom, mark si sti ka te o ri ja uklo pi u okvi re sa vre me ne so ci o lo ke te o ri je kroz njen kri ti ki i ana li ti ki po ten ci jal. e zde se tih go xi sa i Kor di na, to kom uti caj nog de lo va nja Pra u lan ske let nje ko le, Ba u man je, po red Nor ma na Bir nba u ma, Al fre da Eje ra, Ern sta Blo ha, To ma sa Bo to mo ra, Jir ge na Ha ber ma sa, Le e ka Ko la kov skog, Li sje na Gold ma na, An ri ja Le fe vra, Her ber ta Mar ku zea, er a Lu ka a, Dej vi da Ri sma na, Eri ha Fro ma i dru gih, bio lan re dak cij skog sa ve ta Pra xi sa i za pa e ni ue snik Kor u lan ske let nje ko
le. Ova ve li ka ime na, ko ji ma pri pa da i Zig munt Ba u man, traj no su i du bo ko obe le i la sa vre me nu dru tve nu te o ri ju, ob na vlja ju i i iz no va fun di ra ju i kri ti ku ori jen ta ci ju so ci o lo gi je i hu ma ni sti kih na u ka uop te. Zig munt Ba u man je ro en u Polj skoj, u Po zna nju, 1925. go di ne. Ne ma ka oku pa ci ja Polj ske 1939. go di ne pri mo ra la je nje go vu po ro di cu na pri vre me nu emi gra ci ju u ta da nji So vjet ski Sa vez. Ve kao mla di Ba u man se pri klju io polj skoj pr voj ar mi ji, ko ja je bi la pod kon tro lom so vjet skih voj nih sna ga, i pre u zeo ulo gu voj nog po li ti kog in struk to ra. Ue stvo vao je u bit ka ma kod Kol ber ga i Ber li na, za ta je i od li ko van 1945. go di ne. Po po vrat ku u Polj sku Ba u man je pr vo stu di rao so ci o lo gi ju na Var av skoj aka de mi ji dru tve nih na u ka, da bi, na kon uki da nja so ci o lo gi je kao bur o a ske na u ke o dru tvu, za po eo stu di je fi lo zo fi je na Var av skom uni ver zi te tu, gde je upra vo tih go di na pre da vao Sta ni slav Osov ski. Iako je ro en u po ro
328
KOORDINATE
di ci je vrej skog po re kla, Ba u ma nov ja san na ci o ni sti ki stav su ko bio se sa zah te vi ma nje go vog oca za po sle rat nom emi gra ci jom u Iz rael. Me u tim, sta ju i na osta nak u Polj skoj Ba u man se su o io pri sa svim ri zi ci ma ta da njeg ko mu ni sti kog re i ma. Sa od li ko va njem za rat ne za slu ge to kom Dru gog svet skog ra ta i sa i nom ma jo ra u ta da njoj polj skoj Slu bi na ci o nal ne bez bed no sti (Kor pus Bez pi ec ze st wa Wew n tr zne go, KBW) Ba u man je 1953. go di ne su spen do van i ra a lo van. Ta da bez po sle nja, 1954. go di ne je ma gi stri rao na Var av za skom uni ver zi te tu, na ko jem je ostao do 1968. go di ne. Ve ta da, pod pri ti sci ma on da njeg re i ma, po stao je je dan od klju nih kri ti a ra ko mu ni sti ke vla sti u Polj skoj. To je bio i je dan od pre sud nih i ni la ca za to on ni ka da, ak ni na kon za po e te ha bi li ta ci je, ni je do bio pro fe su ru. Sto ga je tek to kom bo rav ka na Lon don skoj ko li za eko no mi ju i po li ti ke na u ke, a pod men tor stvom Ro ber ta Ma ken zi ja, do vr io svo je pr vo ve li ko de lo o bri tan skom rad ni kom po kre tu, ko je je 1972. go di ne ob ja vlje no i na en gle skom je zi ku (Bet we en Class and Eli te. The Evo lu tion of the Bri tish La bo ur Mo ve ment. A So ci o lo gi cal Study); ra ni je, 1960. go di ne de lo je ob ja vlje no na polj skom (Kla sa, ruch, eli ta: Stu di um so cjo lo gic zne dzi ejw an gi el ski e go ruc hu ro bot nic ze go). ci o na li sti ka, kse no fo bi na i an ti se mit ska Na mos fe ra u Polj skoj, stvo re na ka snih e zde se tih at go di na pod po li ti kim uti ca ji ma ge ne ra la Mje i sla va Mo a ra, e fa polj ske taj ne po li ci je, pri mo ra la je Ba u ma na da 1968. go di ne na pu sti Polj sku uje di nje nu rad ni ku par ti ju (Pol ska Zjed noc zo na tia Ro bot nic za PZPR), iz gra e nu na kru tim, Par dok tri nar nim po li ti kim na e li ma mark si zma i le nji ni zma. Isto vre me no, to kom stu dent ske po bu ne u Polj skoj 1968. go di ne, Mo ar je is ko ri stio pri li ku da, op tu u ju i polj ske stu den te i pro fe so re vrej skog po re kla za an ti re im sku i an ti ko mu ni je sti ku za ve ru, u op skur noj i pa ra no id noj po li ti
329
koj at mos fe ri, pod po li cij skom dik ta tu rom uklo ni funk ci o ne re, jav ne li no sti i in te lek tu al ce, pre te no Je vre je, i ti me oslo bo di po li ti ki pro stor za po slu ni ke taj ne po li ci je pod nje go vom kon tro lom. Pa ra no id na i kse no fo bi na ide ja ci o ni sti ke in fil tra ci je ko na no je Ba u ma na, kao i mno ge dru ge in te lek tu al ce, osta vi la bez za po sle nja, sa ve li kim ri zi kom jav nog de lo va nja uop te, te, na rav no, sa ve li kim ri zi kom sa mog ostan ka i op stan ka u Polj skoj. Tu je bio i kraj nje go vog var av skog pe ri o da. Pre ne go to se traj no na sta nio u Ve li koj Bri ta ni ji, u Lid su, Ba u man je na kon emi gra ci je iz Polj ske krat ko vre me pre da vao na Uni ver zi te tu u Tel Avi vu. Ta da je po e lo nje go vo de lo va nje u Lid su, ko je je obe le e no iz u zet no plo do tvor nim ra dom. Na i me, u tom pe ri o du, ko ji tra je do da nas, Ba u man je ob ja vio bli zu e zde set knji ga i ne ko li ko ti na la na ka. sto Kao ef de part ma na za so ci o lo gi ju, a sa da kao pro fe sor eme ri tus na Uni ver zi te tu u Lid su, Zig munt Ba u man je u Ve li koj Bri ta ni ji pre po znat kao iz u zet no vre dan so ci o log, za in te re so van za ak tu el na dru tve na, kul tur na i po li ti ka pi ta nja; kao so ci o log sa kon ti nen tal nom mark si sti kom za le i nom, ali sa svim oso be ne pro ve ni jen ci je, ob li ko va ne ka ko kla si nim uti ca ji ma An to ni ja Gram i ja, Ge or ga Zi me la i Mak sa Ve be ra, ta ko i sa vre me nim uti ca ji ma Dej vi da Ri sma na, Raj ta Mil sa, ma Bo to mo ra ili Li sje na Gold ma na, te ka sni je To a ka De ri de i dru gih post mo der ni sti kih te o re ti a ra. Za i sta je bi lo dra go ce no za je dan re no mi ra ni uni ver zi tet ka kav je Lids da pre po zna i pri hva ti kre a tiv nost ve ro vat no naj pro duk tiv ni jeg in te lek tu al ca da na nji ce ka kav je Zig munt Ba u man. kon de la na pi sa nih to kom se dam de se tih i Na de se tih go di na, a ko ja se mo gu ozna i ti kao osam kla si no so ci o lo ko ti vo, po sve e no kul tu ri, dru tve noj stra ti fi ka ci ji, po li ti ci, kla sa ma i me to do lo gi ji (her me ne u ti ci i raz u me va nju u dru tve nim
KOORDINATE
na u ka ma), kraj osam de se tih go di na ozna io je pre kret ni cu u Ba u ma no vom te o rij skom i is tra i va kom ra du. Na i me, 1989. go di ne Ba u man je ob ja vio de lo pod na zi vom Mo der na i ho lo ka ust (Mo der nity and The Ho lo ca ust), a ne to ka sni je, 1992, Na go ve ta je post mo der ne (In ti ma ti ons of Post mo der nity). U tom krat kom raz do blju ar ti ku li sa na je, mo e se re i, jed na oso be na ba u ma nov ska post mo der na, isto vre me no sna no kri ti ka i opre zno afir ma tiv na. Tre ba pri me ti ti da ar ti ku la ci ja ove u ma no ve po seb ne post mo der ne te o ri je dru tva Ba in ci di ra sa ve li kim po li ti kim, eko nom skim i ko tve nim do ga a ji ma s kra ja osam de se tih, te dru se mo e re i da pad Ber lin skog zi da ni je ozna io sa mo kraj krat sba um, kog dva de se tog ve ka (Hob 2002), ne go je ne na da no brz ko laps ko mu ni sti kih re i ma bio je dan od simp to ma post mo der ne u man, 1992). Uz mark si sti ku te o rij sku po za (Ba di nu (do mi nant no gram i jev sku), ko ju ni ka da ni je raz dva jao od so ci o lo gi je, sa ostr va po sma tra ti uru a va nje is to no e vrop skih re i ma, uz isto vre me nu glo bal nu eks pan zi ju neo li be ral ne eko nom ske po li ti ke i pre o bli ko va nje po sto je ih vred no sti, za i sta je mo ra lo kod Ba u ma na da pro iz ve de du bo ke di le me u sa mom te o rij skom po lju nje go ve do ta da nje so ci o lo gi je. Na iz ve stan na in, glo bal ni do ga a ji s kra ja osam de se tih i to kom de ve de se tih go di na le gi ti mi sa li su Ba u ma no vu in tim nost ma post mo der ni. U in ter vjuu na kra ju knji ge pre Na go ve ta ji post mo der ne Ba u man je pri znao da su pre su dan uti caj na nje go vu so ci o lo gi ju ima li An to nio Gram i i nje go va Pi sma iz za tvo ra, od no sno oni Gram i je vi sta vo vi ko ji go vo re o to me da je al nost ne to flek u man, 1992: si bil no i flu id no (Ba re 206). Iako upo zo ra va na to da su ti sta vo vi ve o ma ra no ob li ko va li nje go vu mi sao i da su pri sut ni ve u nje go vim pr vim knji ga ma (Bet we en Class and Eli te, Kul tu ra i dru tvo, Me mo ri es of Class), ipak su go ve knji ge od po et ka de ve de se tih, a po seb no nje one na pi sa ne na kon 2000. go di ne, u pra vom smi
slu re i iz ra zi le nje go vu no vu post mo der ni sti ku pa ra dig mu. U tom su klju u na pi sa ne mno ge nje go ve knji ge, a ona se ri ja knji ga u i jim je na slo vi ma klju ni Ba u ma nov po jam flu id no sti (Li qu id ) 1 za slu u je po seb nu pa nju. De lo pod na zi vom Flu id ni strah (Li qu id Fe e je u ni zu Ba u ma no vih de la ko je se, po ar) tre red Flu id nog i vo ta i Flu id ne lju ba vi, pred sta vlja na oj i ta la koj pu bli ci u iz da nji ma Me di ter ran Pu blis hin g-a. Ma da se oprav da no mo e go vo ri ti o 2 se ri ji knji ga sa sli nom te ma ti kom, ko je po ve zu je za jed ni ki po jam flu id no sti, sva ka od ovih knji ga do volj no je auto nom na oblast is tra i va nja. Dok je sre di te sta vlja ne si gur nost i Flu id ni i vot u svo iz ve snost sa mog i vo ta u flu id noj mo der ni, ko ne ja je, po Ba u ma nu, tip dru tva u ko jem se uslo vi ji ma nje go vi pri pad ni ci de la ju me nja ju br e pod ko ne go to je po treb no da se na i ni de la nja kon so li du ju u na vi ke i ru ti ne (Ba um an, 2009: 9), Flu id ko sto ji u nje nom pod na slo vu o na lju bav ili, ka krh ko sti ljud skih ve za po sve e na je in di vi du a li zo va nom (ato mi zo va nom) i vo tu u flu id nom mo der nom dru tvu, ko ji je u stal noj po tra zi za iden ti te tom kao i vot nim pro jek tom (Ba u man, 1996). Od no sno, ka ko je to Ba um kao, to je knji ga an re ko ja je po sve e na ri zi ci ma i strep nja ma i vo ta za jed no i odvo je no, u na em flu id nom mo der nom i vo tu (Ba u man, 2010: 15). Na dru gom me stu on na po mi nje: Glav ni ju nak ove knji ge su ljud ske ve ze. Cen tral ni li ko vi knji ge su mu kar ci i e ne, na i sa vre me ni ci, ko ji oa ja va ju jer su pre pu te ni sop
1 En gle ska re li qu id, to isto vre me no zna i i te no i ne u hva tlji vo i bez o bli no i flek si bil no, u srp skom je zi ku naj a de kvat ni je mo e da se pre ve de kao flu id no, to je po jam ko ji Ba u man ta ko e ko ri sti na ne ko li ko me sta kao si no nim za li qu id. 2 Po red ovih knji ga, Ba um an je ob ja vio jo i Li qu id Ti mes: Li ving in an Age of Un cer ta inty, Cam brid ge: Po lity, 2006, i Li qu id Mo der nity, Cam brid ge: Po lity, 2000.
330
KOORDINATE
stve noj do mi lja to sti, ko ji ose a ju da mo gu la ko bi ti od ba e ni, u de i za si gur no u za jed ni tva i za pru e nom ru kom na ko ju mo gu ra u na ti u vo lji i oaj ni ki e le i da stu pe u ve ze, a opet ne za zi ru od sta nja po ve za no sti, a po go to vu od sta nja stal ne po ve za no sti, da ne ka e mo po ve za no sti za u vek po to se pla e da ta kvo sta nje mo e do ne ti te ret i iza zva ti na po re ko je oni, po nji ho vom mi lje nju, ni ti mo gu ni ti e le da pod ne su, i me bi im bi la ogra ni e na slo bo da ja im je po treb na da bi ta ko je, po go di li ste ko li u ve zi (Ba u man, 2010: 10). bi Za raz li ku od ovih knji ga, Flu id ni strah je de lo sa sna nim eg zi sten ci ja li sti kim na bo jem. Sam na slov ovog de la ne mo ra nu no da upu u je na ovu fi lo zof sku tra di ci ju. Ono je mo glo bi ti na pi sa no i u klju u psi ho lo gi je stra ha, nje go ve fe no me no lo gi je ili ak nje go vih bi o lo kih, na gon skih pre di spo zi ci ja. Me u tim, Ba u man se ipak opre de lio za sna nu eg zi sten ci ja li sti ku no tu ko ja pro i ma de lo, isto vre me no za hva ta ju i pro stor an tro po lo gi je i so ci o lo gi je stra ha, kao i pro stor iz ve sne an tro po lo gi je zla. Uko li ko se pri hva ti de fi ni ci ja stra ha kao na e pro ce ne da po sto ji si tu a ci ja ili obje kat ko ji e nas ugro zi ti, ili nam ugro zi ti i vot po sto je, kao i u pri ro di, dve te melj ne al ter na ti ve: bo ri se ili be i. No, ono to Ba u man is ti e kao cen tral nu te zu svog de la je flu id ni, ne u hva tlji vi, ne stal ni, ne ja sni, ne de fi ni sa ni, ne ar ti ku li sa ni strah ko ji kao svo ju osno vu ne ma sa svim ja snu i pre po zna tlji vu si tu a ci ju ili ne po sred ni obje kat ko jeg se bo ji mo. Za pra vo, tek on da ka da se ko na no su o i mo sa stvar nom opa sno u: vi dlji vom i opi plji vom pret njom mi mo e mo do i ve ti olak a ne na dan pri liv ener gi je i hra bro sti, ka nje, kao i iz e Ba u man (FS: 9). Ma da na pr vi po gled ovo mo e iz gle da ti bi zar no, ra di se o to me da na kra ju kra je va, spo zna mo ta je sta ja lo iza tog ne ja snog ali upor nog ose a ja da e se ne to ua sno de si ti, ose a ja ko ji je re me tio na e da ne u ko ji ma je tre ba lo da ui va mo,
331
a ni smo, i ko ji je na e no i i nio be sa ni ma Ka da zna mo oda kle uda rac do la zi, mi zna mo i ta mo sa e mo, ako mo e mo, da ura di mo da bi smo ga od bi li zna je mo ko li ko je ogra ni e nje na e mo i ili bar sa da iza e mo neo zle e ni i ka kvu vr stu gu bit ka, ra nja va nja ili bo li mo ra mo da pri hva ti mo (isto: 9). i vot u flu id nom mo der nom dru tvu za si gur no je isto rij ski pot pu no je din stven po svo joj ne stal no sti, pro men lji vo sti, strep nja ma i stra ho vi ma, ko ji su po put utva ra. Isto ri ja, sva ka ko, ni je sa mo isto ri ja su ko ba, stra da nja i stra ha ko ji iz to ga pro iz i la zi ili strep nje ko ja to me pret ho di. Ima ve o ma ozbilj nih isto rij skih re flek si ja o stra hu kao du bo ko ne la god nom ose a nju je ze ko ja pro i ma lju de sred nje ve ko vlja. Ta ko an De li mo na po et ku svo je stu di je Strah na Za pa du vi e opi su je ba u ma nov ski flu id ni strah ne go kon kre tan strah od ne li mo ov e ga. De ha pred zi di na ma sred nje ve kov nog Aug opis stra zbur ga na kon za la ska sun ca ta ko je opis ne ja snog i du bo kog stra ha ne to li ko od sa mog mra ka ko li ko od ne po zna tog iz mra ka. Dru gim re i ma: Ta ma ni je uzrok opa sno sti, ali je pri rod no sta ni te ne iz ve sno sti, a ti me i stra ha (FS: 10). Ta ko i kod Ba u ma na, kao i kod De li moa, to ni je po je di na ni, idi o sin kra ti ki strah: Ne sa mo po je din ci, uze ti izo lo va no, ne go i i ta ve za jed ni ce, pa i ci vi li za ci je, u stal nom su di ja lo gu sa stra hom (De li mo, 1987: 6). U dru gom pak de lu, pod na zi vom Greh i strah, ko je tra i va kog opu sa, De li mo go vo ri o je deo istog is ra a nju jed ne isto rij ski po sve oso be ne vr ste stra ha. Taj op sad ni evrop ski men ta li tet, men ta li tet op sed nut mno gim op sa da ma, ne pri ja te lji ma po zna tim i ne po zna tim, kroz op tu, ko lek tiv nu mru ko ja se men ti ra la u ime no va nim stra ho vi ma ot kri la je frag kom sta nov ni ku op sed nu tog gra da jed nog no u sva vog ne pri ja te lja i je dan no vi strah strah od se be (De li mo, 1986: V). Sto ga, na a isto ri ja ni je to li ko isto ri ja bor bi, ko li ko isto ri ja stra ho va, a na a no va id na re al nost isto ri ja flu id nog stra ha. Ka kav je flu u man go vo ri sle de im re i ma: to strah Ba
KOORDINATE
Strah je naj stra ni ji ka da je di fu zan, ra sut, ne ja san, ne ve zan, ne u si dren, u slo bod nom po kre tu, bez ja snog ci lja i uzro ka; kad nas op se da dlji vog smi sla ili zna e nja, ka da se pret bez vi nja ko je se tre ba pla i ti mo e svu da na slu ti ti a nig de vi de ti. Strah je ime ko je da je mo ne iz ve sno sti: na em ne po zna va nju pret nje i to ga ta nam je i ni ti ta mo e mo i ta ne mo e mo ui ni ti da je za u sta vi mo u me stu ili da se od nje od bra ni mo ako ne mo e mo da je za u sta vi mo (FS: 10). je po zi vao ne po sred no na De li moa Iako se ni ne go, od mah na po et ku knji ge, na Li sje na Fe vra i nje go vu u ve nu re e ni cu boj se uvek i svu da ko ja sa i ma is ku stvo i vlje nja na iz ma ku sred njeg ve ka oi gled no je da je so ci o lo gi ja, kao i mno go pu ta u svo joj krat koj isto ri ji, je dan zna a jan deo dru tve nog i du hov nog i vo ta ka kav je strah pre pu sti la dru gim di sci pli na ma. Ma da su se i ana li go pre ut ki va nje ulo ge stra ha u ti a ri a li li na du ri ji (De isto li mo, 1987: 7), po naj pre zbog psi ho lo gi za ci je stra ha, ko joj je od u ze ta isto rij sko-dru tve na di men zi ja. Pa ipak, na id nog stra ha, upr me ra Flu kos su sre tu sa Fe vrom na sa mom po et ku de la, ni je isto rij ska so ci o lo gi ja. To je na por da se sa gle da ju uin ci ne u spe log ve li kog obe a nja mo der nog do ba da e na pra vi ti ve lik is ko rak od stra ha u svet oslo bo en pe i ne u mit ne sud bi ne da e do sle i vre me ko je e uve sti na u ka (po li ti ki tri bu ni e se tran sfor mi sa ti u na u ne), a ko je e sta vi ti ta ku na sva iz ne na e nja, ne vo lje, ka ta stro fe ali i na spo ro ve, ilu zi je, ra zi ti ra nje dru gim re i ma, na sve te stva ri ko pa je sa i nja va ju strah. Me u tim, ono to je tre ba lo da bu de put ka iz la zu po ka za lo se kao du ga obi la zni ca. Pet ve ko va ka sni je, na ma ko ji sto ji mo na kra ju ogrom nog gro blja uni te nih na da, Fe vro va iz ja va zvu i opet iz u zet no pri me re no i ak tu el no. Na e vre me je, kao i ne ka da, vre me stra ha (FS: 10). In
ven tar opa sno sti i stra ho va na eg flu id nog i vo ta u id nom mo der nom dru tvu in ven tar je na e ci flu vi li za ci je, to je in ven tar nje nog neo b u zda nog ra sta; ne ne stal no sti i sve ma nje pred vi dlji vo sti nje nih nje dnev nih to ko va u ko ji ma je te ko bi ti spo so ban za an ti ci pa ci ju do ga a ja neo p hod nu za kon sti tu i sa nje ru ti ne sva ko dnev nog i vo ta i ono ga to se ne ka da na zi va lo i vot ni plan. Sve pri sut nost stra ha i nje go va ne na da nost be leg je sa ko jim i vi mo. Ali da li je mo gu e ru ti ni ra ti sam ose aj stra ha? Mo e mo li po sta ti neo se tlji vi ili ma nje ose tlji vi na nje go vu sve pri sut nost? Mo e mo li se pri vi i na nje go vu ne na da nost i stal ne pro me ne ob li ja? U sve pri sut no sti stra ha, u nje go vom pro iz vo e nju i post va ri va nju ue stvu je mo svi. Iako me di ji ue stvu ju u nje go voj vir tu e li za ci ji, vir tu e li za ci ji za stra u ju ih do ga a ja na sen za ci o na li sti ki na in ko ji se e sto i ni da le ko od ci vi li za ci je (po pla ve, od ro ni ze mlji ta, ze mljo tre si, ra to vi i glad, to se, po pra vi lu, de a va si ro ma ni ma), to uvek mo e da se do go di i na ma. To je bi la jed na od naj va ni jih po ru ka (po u ka) ru e nja zgra da Svet skog tr go vin skog cen tra. Nig de i ni ko vi e ni je bez be dan. Taj da tum sa mo je ozva ni io po e tak glo bal ne flu id no sti stra ha glo bal ne on to lo ke ne iz ve sno sti ko ja e se po ja vi ti ne na da no, od jed nom, na sa svim neo e ki va nim me sti ma i sa svim neo e ki va nim lju di ma. Na taj se na in strah od po je di na nih do ga a ja, ko ji se a va ju po je di na nim lju di ma, na spo ra di ne na de i ne, pre tvo rio u strah od pro pa sti Za pa da; strah od pro pa sti ci vi li za ci je i nje nih udob no sti; strah od ne u spe log Wel tan scha u un g-a pro sve ti telj stva i mo der ne, na u ke i ra ci o nal no sti. ge for me ljud ske ko ha bi ta ci je, Kao i sve dru e mo der no flu id no dru tvo je tvo re vi na ko na ja po ku a va da i vot sa stra hom ui ni mo gu im. Dru gim re i ma, to je kre a ci ja ko ja je osmi lje na da su zbi ja strep nju od smr ti, ko ja po ten ci jal no e pa ra li sa ti i one spo so bi ti lju de, da umi ri one mo ho ve ko ji pro iz i la ze iz stva ri ko je se ne mo gu stra
332
KOORDINATE
de si ti ili ko je ne tre ba da se de se, za nji ho vo efi ka sno spre a va nje i za do bro dru tve nog po ret ka, kon sta to va e Ba um an (FS: 14). Jo sna ni je ta nja iz ra e na sta vom da je ko ra ci vi li za ci je je strep ko jom se kre e mo uvek tan ka kao ob lan da. Je dan drh taj i pro pa da mo do le, ko pa ju i i upi nju i se da spa se mo go li i vot kao di vlji pas (FS: 26). Po sto ji sve op ta, flu id na pret nja da je pro ces de ci vi li za ci je ve o ma iz ve stan i mo gu, to sva ka ko, ak i ako se bu de de si lo, ne e bi ti isto rij ski pre se dan. Sa mo ba pri se ti ti onog isto rij skog in ven ta ra uspo se tre na i pa do va ci vi li za ci je ko je su na bro ja li Tojn bi ili gler. Ka da su Ala ri ho ve tru pe opu sto i le Rim, pen ko je mo gao pret po sta vi ti da e rim ski in sti tu ti, do ta da sma tra ni ve nim do stig nu i ma jed ne ci vi li za ci je: pu te vi, am fi te a tri, cir ku si, po zo ri ta, ku pa ti la, bi bli o te ke, akva duk ti, fo ru mi, sve ti li ta, for ti fi ka ci je od Her ku lo vih stu bo va do Ha dri ja no vog zi da za sa mo ne ko li ko ve ko va bi ti ar he o lo gi ja ak i za sred nji vek; da e ko lo sal na ar hi tek tu ra i gra do vi bi ti za tr pa ni, pu te vi za ra sli tra vom i ko ro vom i tek u na zna ka ma i je dva vi dlji vim tan kim li ni ja ma uka zi va ti na ci vi li za ci ju ko ja je za vi si la od pu te va. Sto ga je jed no od klju nih pi ta nja ko je Ba u man po sta vlja sle de e: Da li uisti nu po sto ji dru ga li ni ja ro vo va, ko li ko god ona bi la mu lje vi ta, blat nja va, smr dlji va i na dru ge na i ne od boj na, na ko ju bi se lju di, ob li ko va ni ci vi li za ci jom i za ci vi li zo va ni i vot, mo gli po vu i onog tre nut ka ka da do e do im plo zi je nji ho vog se kun dar nog pri rod nog ni ta. I da li je je dan od in te gral nih aspe sta ka ta pro ce sa ci vi li zo va nja uprav no su prot na me ra: spre a va nje vra a nja una zad pu tem na stva ra nja za vi sno sti od ci vi li za ci je kod lju di, li a va ju i ih svih al ter na tiv nih ve ti na ko je bi omo gu i le ljud sku ko ha bi ta ci ju u slu a ju bri sa nja spolj nje gla zu re ci vi li zo va nog po na a nja (FS: 27).
333
ko ovo pi ta nje, sa iz ve snom do zom iro ni je, Ka tra tek ma je je in sma njom rub nom do sko i com, ko te re sant ni je fi lo zo fi ma, Ba u man se opre de lju je za nje am bi ci o zan na sta vak de la: da na pra vi po pis ma (sa svim pre li mi na ran, ne do vr en) flu id nih mo der nih stra ho va (FS: 32). No, ve po sle ovih skrom nih re i, sle di strah nad stra ho vi ma strah od smr ti. Ni opi si va nje ma sov nih, mo e se re i po pu lar nih strep nji ko je pra te re a lity se ri ja le Ve li kog bra ta ili Naj sla bi je ka ri ke ko ji ma po ku a va za tre nu tak da se od u pre ma ti ci ko ja ga sna no vu e ne mo gu i ta o cu da skre nu pa nju sa ve i te te me ve li kog i uz vi e nog stra ha od smr ti. Taj strah nad stra ho vi ma je iz vo ri te na ih ima gi na ci ja, na ih naj du bljih i naj in tim ni jih uve re nja, sum nja nja i ve ro va nja isto vre me no, na e bor be za zna e nja, na eg na da nja da sam i vot ima smi sao, a da svet po se du je ve nu isti nu. So ci ja li za ci ja smr ti po i nje onog skri tre nut ka ka da ne mo e mo da pri hva ti mo sa mo bi o lo gi ju raz grad nje te la: na zbog te ka rak te ri sti ke ko ja se Smrt je stra li ku je od svih dru gih; ka rak te ri sti ke da sve raz dru ge ka rak te ri sti ke pre tva ra u ka rak te ri sti ke oko ko jih vi e ne ma pre go vo ra. Sva ki na ma po znat do ga aj osim smr lost, kao i ti ima pro du nost. Sva ki do ga aj osim smr ti no si bu a nje is pi sa no ne iz bri si vim ma sti lom, ma obe kar is pi sa no i naj sit ni jim slo vi ma, da na sta vak sci e sle di. Smrt no si sa mo je dan nat pis: La pri a te og da ide ja Dan tea Ali gi je ri ni spe ran za (ma ja da po sta vi tu ko na nu, ne u mo lji vu re e ni cu pi ju Pa kla ni je bi la istin ski le gi tim na, jer je na ka jo to ta na sta vi lo da se do ga a na kon pro la ska kle nu ka pi ju iza tog zna ka osta vi te kroz tu pa sva ku na du). Sa mo smrt mo e zna i ti da se od da pa na da lje ne e ni ta do go di ti va sa ma, to jest e do go di ti ni ta to bi ste mo gli da da vam se ne vi di te, u je te, do dir ne te, omi ri e te, to bi vam do ne lo ui va nje ili bol. Iz tog raz lo ga je si gur no
KOORDINATE
da e smrt osta ti ne to ne pojm lji vo i vi ma; za i sta, ka da tre ba po vu i istin sku gra ni cu ljud ske ima gi na ci je smrt ne ma do stoj nog tak ma ca. na i je di na stvar ko ju ne mo e mo ura di ti, ni Jed ti e mo ika da mo i, je ste da za mi sli mo svet bez nas ko ji ga za mi lja mo. Ne ma ljud skog is ku stva, ko li ko god ono bo ga to bi lo, ko je bi pru i lo ma kar i naj ma nji na go ve taj o to me ka ko to iz gle da kad se ni ta vi e ne e do go di ti i ni ta vi e ne ma da se ura di. Ono mo od i vo ta, iz da na u dan, upra vo je to ui prot no; ali smrt po ni ta va sve to smo na u su i li. Smrt je ote lo tvo re nje ne po zna tog; i me u svim ne po zna ni ca ma je di no nju je pot pu no i istin ski ne ni li da se mo gu e spo zna ti. ta god i pri pre mi mo za smrt, ona nas za ti e ne sprem ne (FS: 41-42). In stinkt nas na go ni da i vi mo, dru tvo i kul tu ra to me pri da ju smi sao, osmi lja va ju ne to li ko na i vot ko li ko nje go vu ko na nu od red ni cu. Mi se s ti me ni ka da ne mo e mo do kra ja po mi ri ti pri hva ti ti to kao nu nost ko na no sti. Za to je zna nje o na oj ko na no sti iz vor na e auten ti no sti, jer to je ne to to se ni ka da ne mo e po no vi ti. ak i u kon cep tu drev nih or fi kih dok tri na, ko je su pri hva ti li pi ta go rej ci kroz po jam me temp si ho ze (), ili u bu di sti kom kon cep tu ve i tog kru ga po nov nog ra a nja, auten ti nost ko ju ko na nost da je i vo tu stal no je pri sut na. Kao to ka e De ri da, sva ka smrt je kraj jed nog sve ta, i sva ki put je to kraj je din stve nog sve ta, sve ta ko ji se ni ka da vi e ne e po ja vi ti ili us kr snu ti (FS: 55). Ili, ka ko to Ba u man ka e, smrt je ja ide ji ko na no sti da je ra zu mlji vo zna e nje, ta ko ge upo tre be tog ter mi na u go vo ru di rekt a sve dru no su ili in di rekt no ve za ne za to zna e nje (FS: 55). Za to ne mo e mo ni ka da shva ti ti ni ti pri hva ti ti bes ko na nost na e smr ti! Ni ka da do ku i ti bes ko na nost ko ja je po sto ja la pre nas i bes ko na nost ko ja e po sto ja ti po sle nas. i vot je tek ma li tem po ral ni
ise ak ko na no sti iz me u dve bes ko na no sti: one sle nas. Mi mo ra mo da se pri pre mi mo pre i one po pri hva tlji vog on to lo kog sta tu sa ogra ni e ne da iz ne po ral no sti pre e mo u ne ra zu mlji vi, ne shva tlji vi tem i ni ka da do kra ja pri hva tlji vi sta tus ve ne ne po no vlji vo sti. Neo gra ni e ne, ve ne tem po ral no sti, ko ja ni je re zul tat ni ka kve is ku stve no sti, ni po je di na ne ni ko lek tiv ne. Ta da se su o a va mo sa pret po stav kom o ne e mu to vi e ni je vre men ski ogra ni e no i, sa mim tim, to za nas vi e i ni je tem po ral nost ko ju mo e mo da raz u me mo. Za to, ako je u e nje nad i vot nim fe no me ni ma po e tak fi lo zo fi je, on da je u e nje nad na om ko na no u po e tak re li gi je. Me u tim, iako ne iz be an, ovaj eg zi sten ci ja li sti ki frag ment o stra hu od smr ti na kra ju do bi ja svoj so ci o lo ki iz raz. To se ja sno vi di onog tre nut ka ka da Ba u man u ce lo kup ni dis kurs uvo di po jam smr ti dru ma bli skog: gog na ko je sa mo jed na vr sta smr ti tvo ja a ne I ta a smrt, dru go ga a ne tre e ga, smrt bli va sko ga i dra go ga, ne ko ga i ji se i vot pre pli tao sa mo jim ona smrt ko ja po plo a va put ka pri vi le go va nom fi lo zof skom is ku stvu, jer mi nu di na go ve taj te ko na no sti i ne po vrat no ju smrt, sva ka smrt, i sa ra sti ko mo smrt pod zu me va. Ne to ne po vrat no i ne po pra vlji vo se si me ni, ne to u tom po gle du srod no mo joj de sop stve noj smr ti, iako smrt dru go ga jo uvek je mo ja sop stve na smrt (FS: 56). ni Smrt ne ko ga bli skog naj srod ni ja je na oj sop stve noj smr ti, te na taj na in mi so ci ja li zu je mo sa mu smrt. Is ku stvo smr ti dru go ga, is ku stvo smr ti kroz dru go ga, bli sko ga, naj ne po sred ni je mo e da nas su o i sa ide jom na e sop stve ne ko na no sti. Sve le, ano nim ne smr ti su da le ko. One ni su na e. osta Kao i ve i na stva ri u ljud skom i vo tu, is ku stvo kroz smrt dru gog po sta je deo so ci ja li zo va nog i vot nog sve ta. Ci ti ra njem La Ro fu koa da se lju di ni ka da
334
KOORDINATE
ne bi za lju bi li da ni su u li raz go vo re o za lju blji va nju re ima ulo gu za ra znog agen sa ver ba li za ci ja ula zi u sa mu struk tu ru pro i vlje nog is ku stva, la zi se do za klju ka da dru tva i kul tu re ob li ku ju do na e kon cep te smr ti, a da je na e is ku stvo smr ti dru go ga-bli sko ga ugra e no u ide ju sop stve ne smr ti. Kad se uzme u ob zir Ba u ma no vo i vot no is ku stvo, kao i ko lek tiv no is ku stvo i ta vih ge ne ra ci ja ko je su pre i ve le stra da nja Dru gog svet skog ra ta, sa svim je oe ki va no da u da ljem to ku Flu id nog stra ha svoj na e i pi ta nje od no sa stra ha i zla. Pri be ga deo pro va mo poj mu zla, ka e Ba u man, on da ka da ni smo nju da uka e mo na to ko je je pra vi lo pre kr e no u sta ili za o bi e no ka da se do go di de lo za ko je tra i mo po de sno ime (FS: 68). Ko jim pra vi li ma ob ja sni ti Auvic? Ka ko raz u me ti smr ti mi li o na lju di i to smr ti ko je su ume sto auten ti no sti za do bi le ob li ke nal no sti? I to ne bi lo ka kve, ne go bi ro krat ske ba ba nal no sti. Ka ko dru ga i je na zva ti smr ti ko je su po sle di ca fa i sti kog zla ne go smr ti-sta ti sti ke, smr ti-bi ro kra ti je, smr ti-ano nim no sti, smr ti-ma sov no sti. Ta ko Ha na Arent ob ja nja va ok i zbu nje nost ko ju je ve i na nas do i ve la ka da smo pr vi put u li za Auvic, kao i iz raz oa ja ko jim smo od go vo ri li na te ve sti, usled ua sne te ko e za dat ka da ap sor bu je mo tu isti nu i sme sti mo je u sli ku sve ta u ko jem mi sli mo i i vi mo; sli ku ko ja se ba zi ra na pret po stav ci pri sut noj u svim mo der nim prav nim si ste mi ma me ra da se ui ni ne to lo e neo p hod na za da je na iz vr e nje zlo i na (FS: 74). Ka ko dru ga i je na zva ti smr ti ko je su po sle di ca ajh ma nov skog zla ne go ti-po dat ke; ili mo da pre ve be rov ski kao kao smr smrt-po ziv; smrt-be ruf; smrt-cal ling. Jer, ono to e iz vu i iz Ajh ma no ve od bra ne (i ja je sud se mo bi na da bu de po na vlja na u bez broj nim va ri jan ta ma od stra ne ne bro je nih po i ni la ca ne bro je nih mo der nih de la ka te go rij skih ubi sta va) je ste da mr nja i e lja da se r tva zbri e s li ca ze mlje ni su neo p hod ni vi za ubi stvo i da ako ne ki lju di pa te zbog to ga uslo to ne ki dru gi lju di iz vr a va ju svo ju du nost, tu ne
335
sto ji op tu ba za ne mo ral nost (FS: 74). Kao da po ti e iz i nov ni kog kla na Mak sa Ve be ra, zlo mo e po pri mi ti sa svim cilj no-ra ci o nal no(!) bi ro krat sko ob li je. Sto ga je Ba u ma no vo, kao i upo zo re nje Ha ne Arent da mo ral no naj ra zor ni ja lek ci ja Auvi ca, ili Gu la ga, ili Hi ro i me ni je to da mo e mo bi ti sta vlje ni iza bo dlji ka ve i ce ili sa te ra ni u ga sne ko mo re, ne go to da (pod od go va ra ju im uslo vi ma) mo e mo dr a ti stra u i pr ska ti be le kri sta le u ce vo vod; i ne to da atom ska bom ba mo e bi ti ba e na na nas, ne go to da (pod od go va ra ju im uslo vi ma) mi mo e mo ba ci ti tu bom bu na dru ge lju de (FS: 80). Isto vre me no, to ni je je di no upo zo re nje da je nu no pam ti ti, da se bo ra vi ti. To je slut nja da na a ci vi li za ci ne sme za ja mo da ni je okon a la Auvic. Jer ako se pi ta nje isto rij skih okon a nja zlo i na po sta vi pre i ve li ma iz lo go ra i stra ti ta de ve de se tih na pro sto ri ma biv e Ju go sla vi je, od go vor je sva ka ko ne ga ti van. na no, po sled nja tri po gla vlja ovog de Ko la (Ua si ne kon tro li sa nog, Te ror glo bal nog i Stra ho vi na slo bo di), pre za klju ka Mi sao pro tiv stra ha, su o a va ju nas sa stra ho vi ma na eg flu id nog mo der nog i vlje nja. Ne kon tro li sa ni b u zda ni rast na e ci vi li za ci je, ko ji pro gre siv i neo no ge ne ri e mno tvo sva ko dnev nih eg zi sten ci jal nih ne si gur no sti, po stao je glo bal na re al nost. To je po stao, ka ko ka e Bur di je, svet bez ima nent nog prin ci pa kon ti nu i te ta u ko jem vla da du bo ko ose a nje ne iz ve sno sti i ne si gur no sti u po gle du na bu me se be (Bur di je, 1999: 112), te du nost i na sa ako je mo der nost mo gu e poj mi ti sa mo kao kon se siv nu i kom pul siv nu mo der ni za ci ju ti nu i ra nu, op (FS: 91), ovaj flu id ni, post mo der ni svet je svet bez kon ti nu i te ta, sa sve du im i du im za ob i la znim stra te gi ja ma ko je je u na sle e osta vi la mo der na sa jim obe a njem pre i ca. I glo ba li za ci ja pred sta svo vlja jed nu od naj du ih za o bi la znih stra te gi ja, ko ja je u naj bo ljem slu a ju, ka e Ba u man, uda lje na mo gu nost, iako je, pre ma ne kim prog no za ma, ta mo gu nost ve ot pa la (FS: 113).
Te ror glo bal nog, upreg nut la nom sci jen ti fi ko va nom ide jom o (glo bal noj) neo p hod no sti eko nom ske po li ti ke neo li be ra li zma, ui nio je mo gu im glo bal no ide o lo ko uce nji va nje ko je po ma e ne ga tiv noj glo ba li za ci ji da te e glat ko. To je te ror ko ji upre e me di je, la ne in te lek tu al ce, na u ni keeko no mi steneo li be ra le, ide o lo gi je, uni ver zi te te, dru tve ne po kre te, po li ti ke, vla de, teh no lo gi je. Su o a va nje sa ne si gur nim flu id nim sve tom u ko jem i vi da na nje o ve an stvo mo e za do bi ti raz li i te po je di na ne ili grup ne stra te gi je i al ter na ti ve ot po ra. Ali kao in te lek tu a lac ko ji ose a od go vor nost pod te re tom sop stve nih zna nja, Ba u man Flu id ni strah ne pu ta da do kra ja te e u ne iz ve snost i bes po mo nost. Di jag no za na eg vre me na je us po sta vlje na te ra pi je ni su. Sto ga, ono to mi mo e mo pred ska za ti je ste da na a ne ga tiv na glo ba li za ci ja, na iz me ni no li a va ju i slo bod ne lju de nji ho ve bez bed no sti i nu de i bez bed nost u for mi ne slo bo de, uko li ko se ne ob u iz be nom. Bez ovog zda i ukro ti, i ni ka ta stro fu ne pred ska za nja i bez nje go vog ozbilj nog shva ta nja o ve an stvo mo e ga ji ti sa mo sla be na de da e ka ta
stro fa bi ti iz beg nu ta. Je di ni iz gled ni po e tak te ra pi je pro tiv ra stu eg i, u kraj njoj li ni ji, one spo so blja va ju eg stra ha je ste nje go vo ana li zi ra nje do sa mih nje go vih ko re na jer je di ni iz gled ni put da se s tom te ra pi jom na sta vi zah te va su o a va nje sa za dat kom sa se ca nja tih ko re na (FS: 206). Na pr vi po gled, kao po ne koj sta roj ma tri ci iz ko je se te ko mo e iza i, go to vo u klju u one iste mo der ni sti ke ma tri ce ko ja je od in te lek ta zah te va la pro je kat svet skog pre o bli ko va nja dru tva, Ba u man tra i iz la ze u od go vor no sti in te lek tu a la ca. Ali ka ko po vra ti ti po ve re nje u in te lekt ko ji se pre tvo rio u tran su tvo ra ca sna ci o nal nu kla su eli te zna nja: kla bo la i ma ni pu la to ra sim bo li ma na la zi u pr vim sim re do vi ma glo ba li za ci je. Pre kr e na je po god ba iz me u in te lek tu a la ca i na ro da, ko ju su in te lek tu al ci ne ka da hte li da po dig nu i po ve du u isto ri ju, slo bo du i hra brost sa mo i sti ca nja ili, pre, opo zva na je isto ona ko jed no stra no kao to je bi la i na ja vlje na na pra gu mo der ne ere. Na sled ni ci ne ka da njih in te lek tu a la ca, da na nja eli ta zna nja, na kon to je ue stvo va la u se ce si ji spor nog, sa da se kre e u sve tu ko ji se
336
ve o ma raz li ku je od mno gih raz li i tih sve to va (sa ko ji ma se da na nji svet si gur no ne pre kla pa) u ko ji ma su i vo ti i iz gle di na ro da (ili nji ho va od sut nost) bi li sa kri ve ni i za klju a ni (FS: 204). Od go vor nost in te lek tu a la ca ipak ni je i ne mo e bi ti isto rij ski su spen do va na. Ona mo ra bi ti ak tu a li zo va na po vrat kom na vor na zna e nja de lat no sti kri ti kih in te lek tu a la ca. iz Ta ko Ba u man i za klju u je ovo svo je de lo re i ma da se do la ze i vek mo e po ka za ti kao vre me ko na ne ka ta stro fe. Ili mo e bi ti vre me do go vo ra i ra a nja no ve po god be iz me u in te lek tu a la ca i na ro da ko ja sa da pod ra zu me va ce lo o ve an stvo. Na daj mo se da je iz bor iz me u ove dve mo gu no sti i da lje u na im ru ka ma u ru ka ma mi sle ih lju di spo sob nih da kri ti ki ra su u ju. LITERATURA
1. Ba u man, Z.: Mark si sti ka te o ri ja dru tva, Be o grad, Rad, 1969. 2. Ba u man, Z.: Kul tu ra i dru tvo, Be o grad, Pro sve ta, 1984.
3. Ba ti ma ti ons of Post mo der nity, Lon u man, Z.: In don / New York, Ro u tled ge, 1992. 4. Ba ist or a Short Hi u man, Z.: From Pil grim to To ur e story of Iden tity, in: Hall, S. and P. du Gay (ed.): Qu sti ons of Cul tu ral Iden tity, Lon don, Sa ge, 1996. 5. Ba id ni i vot, No u man, Z.: Flu vi Sad, Me di ter ran Pu blis hing, 2009. 6. Ba id na lju bav, No u man, Z.: Flu vi Sad, Me di ter ran Pu blis hing, 2010. 7. Bur nal na sve tla, Be di je, P.: Sig o grad, Za vod za ud be ni ke, 1999. 8. De li mo, .: Greh i strah, tom I, No vi Sad, Knji ev na za jed ni ca, 1986. 9. De li mo, .: Strah na Za pa du, tom I, No vi Sad, Knji ev na za jed ni ca, 1987. 10. Hob sba um, E.: Do ba eks tre ma, Be o grad, De re ta, 2002. 11. Tojn bi, A.: Is tra i va nje isto ri je, Be o grad, Pro sve ta, 1970.
337
KOORDINATE
UDC 398.43/.44(=163.41)(049.32)
olt La zar, No vi Sad
Prog na na bi a
Or fe lin, No vi Sad 2010.
Knji ga Prog na na bi a dru ga je u tri lo gi ji no vo sad skog iz da va a Or fe lin, po sve e na mit skim bi i ma srp skih na rod nih ve ro va nja. Pr va, Vi le i zma je vi, iza zva la je vi e ne go oprav da no in te re so va nje me di ja i i ro ke i ta la ke pu bli ke jer je na pot pu no ori gi na lan na in pri stu pi la li kov noj i knji ev noj re in ter pre ta ci ji dva sre di nja kon cep ta pra pret ka kod Sr ba. U si tu a ci ji ne u me re ne, a e sto i ne u me sne (zlo)upo tre be srp ske mi to lo gi je u no vi je vre me od na ci o nal nog sa mo ve li a nja, pre ko me dij skog iz vi to pe ri va nja, pa sve do nje ne dnev no po li ti ke ba na li za ci je kroz pri pi si va nje mi to lo kih oso bi na ne kim jav nim i u jav no sti po zna tim li no sti ma Or fe li nov pr ve nac je vra tio do sto jan stvo ne sa mo ovim mit skim bi i ma ne go i sa moj su ti ni srp skih na rod nih pre da nja. Kao i Vi le i zma je vi, i Prog na na bi a ute me lje na su pre vas hod no na srp skoj et no gra fi ji de vet na e stog i pr ve po lo vi ne dva de se tog ve ka, a re a li zo va na kroz mo no sa dej stvo tek sta i ilu stra ci ja. Na nji ho vom vi zu el nom pro fi li sa nju ra dio je tim
na ih vr hun skih li kov nih umet ni ka i ilu stra to ra Pe tar Me sel di ja, Mi lo Vu ja no vi, Dra gan Bi bin, Ivi ca Ste va no vi i Du nja Bra no va ki dok je idej ni no si lac pro jek ta Mi len ko Bo di ro gi i ov de autor tek sto va. Prog na na bi a po de lje na su u osam gru pa (de mo ni u ma, de mo ni vo da, de mo ni ne po go da, de mo ni sud bi ne, de mo ni bo le sti, ku ni de mo ni, ljud ski de mo ni i osta li de mo ni), ko je od re u ju i osnov nu struk tu ru knji ge. Sva ko po gla vlje otva ra re e nu vr stu de mo na, za tim sle de opi si uvod u od ka rak te ri sti nih pred stav ni ka, a ce li nu upot pu nja va ju pri e ko je na za vid nom, ali naj i roj i ta la koj pu bli ci ra zu mlji vom, pri po ve da kom ni vou do a ra va ju ar he tip ske si tu a ci je na ih ljud skih sud bi na, u ko ji ma de mo ni ue stvu ju ba ona ko kao i u iz vor nim na rod nim pre da nji ma, da kle, kao per so ni fi ka ci je od re e nih ka rak ter nih oso bi na. U tom smi slu edu ka tiv na funk ci ja Prog na nih bi a ne sum nji va je i do bro do la za sve uz ra ste.
338
KOORDINATE
Ma da pri pa da mi to lo koj fan ta sti ci, ova knji ga o pri rod nim, ljud skim i hton skim de mo ni ma iz la zi iz van okvi ra an rov ske od re e no sti i to na voa: dva ni pr vi je li kov ni, u ko ji je ulo en ozbi ljan na por da se ova bi a na rod nih pre da nja pri ka u to gu e auten ti ni je, pa se (kao i u slu a ju je mo Vi la i zma je va) vi zu el ni sa dr aj mo e sma tra ti i vr stom et no lo ke re kon struk ci je; dru gi je li te rar ni, jer nas tek sto vi Bo di ro gi a na je dan auten ti an knji ev ni na in su o a va
ju sa onim od me re nim pe si mi zmom na rod ne dro sti: da ne ma sre e bez pat nje sa zre va mu nja, istin ske lju ba vi bez r tve i sa dr aj nog vo ta bez sprem no sti da pri hva ti mo svo ju i smrt nost. ni de mo ni nas ne ti te, ali ra de za nas i to su Sit na i pre ci od u vek zna li; oni su tu da nas pre nu iz le njo sti, oho lo sti ili bez na a i zbog to ga su nam i nas po treb ni. Bez njih, i vo ti e nam se pre tvo da ri ti u la ti no a me ri ke se ri je, a sud bi ne pre met nu ti bal nu do sa du. u glo

339
trkltrnst
340
341
UPUTSTVO AUTORIMA
Molimo saradnike da tekstove i druge priloge dostave u digitalnoj formi na e-mail adresu Urednitva zkvrazvoj@nscable.net, opremljene na sledei nain: 1. Opte odrednice Tekstovi treba da budu pisani latinicom, font Times New Roman, veliina slova 12, prored Single. Svaki tekst, ukoliko je vien kao doprinos interkultu ralnim istraivanjima, treba da sadri podatke o autoru teksta, naslov, apstrakt na srpskom i rezime na engleskom jeziku (do 150 rei), kljune rei (do 6 na srpskom i isto toliko na engleskom jeziku), osnovni tekst i popis literature. Tekst ne treba da prelazi obim od 20 kompjuterskih stranica. 2. Obeleavanje u tekstu - Imena dela treba da budu navedena u italiku (kurzivu). - Prilikom citiranja ili pozivanja na izvor, on treba,
u osnovnom tekstu, da bude naveden na sledei nain: prezime autora, godina izdanja, dvotaka i strana - u zagradi, a na kraju, u popisu literature, da bude naveden sa svim podacima. - U popisu literature, ako je re o monografskoj publikaciji, navodi se prezime i ime autora, naslov teksta u kurzivu, mesto, izdava i godina izdanja. U popisu literature, ako je re o serijskoj publikaciji, navodi se prezime i ime autora, naslov teksta pod navodima, ime serijske publikacije u kurzivu (italiku), broj sveske ili toma, (godina ili potpuni datum), posle dvotake strane na kojima se tekst nalazi. Tekstovi preuzeti sa Interneta navode se na sledei nain: monografske publikacije: prezime i ime autora, naslov u kurzivu (italiku), Internet adresa sa koje je tekst preuzet, datum preuzimanja. Periodine publikacije: ime i prezime autora, naslov teksta pod navodima, naslov periodine publikacije kurzivom (italikom), broj i datum publikacije (ukoliko nije sadrana u Internet adresi), Internet adresa, datum preuzimanja.
342

trkltrnst
- U popisu literature bibliografske jedinice treba da budu pisane na jeziku i pismu na kojem su i objavljene, poreane po abecednom redu. - Napomene (fusnote) se daju na dnu strane i koriste se za propratne komentare. Numeracija kontinuirano ide arapskim brojevima od 1 nadalje, iza znaka interpunkcije. - Strana imena i toponime treba pisati u originalu i u fonetskoj transkripciji, u zagradi, posle izvornog naina pisanja. Kada se prvi put navodi strano ime u tekstu, u zagradi treba da bude ispisano u originalu, a kada se sledei put pominje u nastavku teksta treba da bude dosledno, istovetno transkribovano, bez pominjanja u originalu. Kod navoenja stranih izraza prevod treba da se nae u odgovarajuoj napomeni fusnoti. * Fotografije koje autori prilau uz rad treba slati kao fotografije visoke rezolucije u jpeg ili tiff format sa potpisima autora i godinom nastanka. Napomena: Radove objavljene u asopisu nije dozvo-
ljeno pretampavati ni u delovima, ni u celosti, bez saglasnosti izdavaa. Rukopisi se recenziraju i ne vraaju autorima. Struktura asopisa Molimo saradnike da svoje priloge prilagode tematskoj i formalnoj strukturi asopisa, kao i da na poslatim prilozima naznae za koju su rubriku pisani. INTERKULTURALNA ISTRA IVANJA , naunoistraivaki tekstovi iz oblasti filozofije, antropologije, sociologije, muzikologije, teatrologije, kulturne politike, knjievnosti i umetnosti... VI ENJA , eseji, ogledi DIJALOZI , nauni intervju KOORDINATE , prevodi, prikazi asopis izlazi dva puta godinje.
343
CIP - , 316.72 TRKLTRLNST : asopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije / glavni i odgovorni urednik Aleksandra uri-Bosni. - 2011, br. 1(mart)- . - Novi Sad : Zavod za kulturu Vojvodine, 2011-. - Ilustr. ; 30 cm Dva puta godinje. ISSN 2217-4893 = Interkulturalnost COBISS.SR-ID 261430535
344

Interkulturalnost 01

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Interkulturalnost 01

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

trkltrnst ntrkltrnt trkltrlnst

asopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije mart 2011. / br. 01

Men tal ni me ga lo po li si ili ot kri va nje dru go sti

trkltrnst ntrkltrnt trkltrlnst

interkulturalna istra i vanja

Da mir Smi lja ni, No vi Sad

1 Upor. Kun 1974.

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

6 Vi di Sim mel 1992.

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

UDC 316.774 316.653

Bo ris La bu do vi, No vi Sad

ha ber mas ili lu man: jav nost kao me ra ko mu ni ka ci je

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

fotografija: Vladimir Pavi

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

Ha ber mas or Luh mann: Pu blic as a me a su re of com mu ni ca tion

interkulturalna istra i vanja

da Adle i, No vi Sad Maj

Una pre e nje kva li te ta am bi jen ta in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je

in ter kul tu ral na ko mu ni ka ci ja, Slo va ci, pro jekt ni za da tak

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

in ter cul tu ral com mu ni ca tion, Slo vaks, term of re fe ren ce

interkulturalna istra i vanja

Dra gan Ko ko vi, No vi Sad

Mul ti kul tur no ili in ter kul tur no obra zo va nje

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

* Ovaj cilj ni je uklju en u bel gij sko is tra i va nje.

interkulturalna istra ivanja

Mul ti cul tu ral or in ter cul tu ral edu ca tion

interkulturalna istra i vanja

UDC 305-055.2(=214.58)(497.11) 316.622-055.2(=214.58)(497.11)

Sven ka Sa vi, No vi Sad

Rod ni iden ti tet i obra zo va nje rom ki nja u sr bi ji

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja