Kao 2.1.

ucesnika Depozitne na tritu (komercijalne) novca onabanke vri ulogu banke banaka vod eci kod sebe evidenciju o stanju na racunima svih poslovnih banaka i drugih ucesnika na Osnovna banaka jeste bilansne pasive tritu novca. Onakarakteristika je autonomnadepozitnih i potpuno samostalna ustruktura regulisanju, sprovodenju koja je svojim pravila najvecim delom kratkorocnog karaktera. osobina je od na i propisivanju ponaanja koja su obavezujuca za Ova sve druge ucesnike izuzetne vanosti, obzirom na to da je obeleje kapitala vezano za njegovu tritu novca. Ona s samostalno donosi odluke vezane za: 1) obim ponude izraene dugorocnost. Uprkos tome, depozitne banke se ipak javljaju na tritu kapitala i to u povecanju ili smanjenju novcanih kontigenata; 2) obim tranje izraen u cesto sa znacajnom ulogom. Ta uloga depozitne banke znaci njena sposobnost da povecanju ili smanjenju obaveza rezerve; 3) obim javnog duga izraen u prodaji realizuje svoje konverzione funkcije, tj. izvri transformaciju novcabanka u kapital. ili kupovini hartija od vrednosti, moe se zakljuciti da je centralna Zbog ovakve njihove uloge je medutim u prolosti dolazilo do velikih prakticno osnivac, organizator, regulator i kontrolor ukupnih poslovnih dogad anja kriza i lomova kod banaka i na finansijskom tritu. To je jedan od razloga to su i radnji koje se deavaju na tritu novca. Promene diskontne i eskontne stope, sve zemlje sveta rad ovih stope banaka stavile pod posebnu kontrolu centralne banke rediskontnog kontigenta, obavezne rezerve, obima i uslova kredita i druge (monitoring i prudendenciona kontrola). aktivnosti centralne banke imaju direktan i neposredan odraz na promene na 516 Ova regulativa se odnosi upravo na preradivacku funkciju depozitne tritu novca, koje se prate i analiziraju od strane svih ekonomskih subjekata. banke iz cega su proizale obaveze kao npr: obaveza o posebnom bilansnom prikazivanju tednje i depozita po rocnoj strukturi i plasmanima iz ovih izvora isto po rocnoj strukturi; obaveza o pridravanju plasmana prema strukturi 2. POSLOVNO BANKARSTVO I koeficijenta FINANSIJSKO TRITE izvora sredstava (kapitala). Poslovna banka je drugi tip ucesnika na tritu novca i moe se javiti u 2.2. odnosu. Investicione bake dvostrukom U prvom slucaju ona moe imati odnos sa centralnom bankom, a u drugom slucaju ona moe imati poslovni odnos sa drugim ucesnicima na Investicione banke su najsnanije i najmocnije ucesnice na tritu kapitala tritu novca. Za sticanje svojstva ucesnika na tritu novca poslovna banka mora svake zemlje. Pasivu ovih banaka najvecim delom cini kapital uz takode znacajno ispunajvati odredene preduslove i to: 1) banka mora imati svoj iro-racun, cije ucece vlastitog kaptiala. stanje svakog momenta mora biti poznato centralnoj banci, 2) banka neposredno Ove banke nemaju tako razgranatu mreu filijala kao depozitne banke mora biti u poslovnom odnosu sa centralnom bankom, 3) banka mora biti zbog cega ifinansijska imaju manje znacajnu ulogu napo podrucju i plasmana samostalna institucija osnovana zakonuemisije o bankama i imati efekata svojstvo na tritu kapitala. To proizilazi iz cinjenice da one poseduju znacajan obim pravnog lica, 4) mora imati poseban organizacioni deo (slubu, tehnicki i kadsopstvenog kapitala i veliki broj strucnjaka i eksperata za transakcije na rovski osposobljenu za obaljanje poslova na tritu novca. Poslovna banka ukoprimarnom tritu kapitala. liko obalja poslove za nekog od neucesnika, mora te poslove sa drugim ucesniOdobravanjem kredita i ulaganjem u razvoj privrede ove banke, u osnovi, 517 kom obavljati samo u svoje ime, za svoj racun i uz svoju odgovornost i rizik. vre iz akumulacije ili tednje, za razliku od kratkorocnih kredita iz depozitnog Banke i druge bankarske organizacije koje su dominantne u odnosu na novca, vri kreiranje nove kupovine snage (novcane mase), dok kroz dugorocno druge posrednicke ucesnike. One se na tritu kapitala mogu javiti u ulozi kreditiranje iz vec stvorene akumulacije - vri samo preraspodelu tih sredstava, investitora, korisnika, komisionara i cistog posrednika.518 ona utice novcanu masu privrede i kupovnu snagu u privredi. Uneposredno razvijenim na zemljama trine banke imaju dominantno mesto i ulogu ne samo na tritu novca, vec upravo i na tritu kapitala. U okvira ovih banaka 2.3. Hipotekarne banke moe se izvriti podela kriterijuma nacina organizovanja banaka i njihove uloge. Hipotekarne banke imaju najbolju usaglaenost rocne strukture izvora i plasmana pa su zbog toga vaan ucesnik na tritu kapitala. One se na tritu kapitala javljaju u ulozi investitora, korisnika, komisionara i cistog posrednika. Od ostalih banaka se hipotekarne banke razlikuju po tome to su njeni najveci ukupni plasmani pokriveni hipotekom na nekretnine i to je celina ili 516 Dr ivota Ristic , Trite novca - teorija i praksa, Beograd, str. 29-30. najveci deo tih plasmana i refinansiran emisijom zalonica. 517
518

380

Ibidem, str. 30-37. Dr ivota Ristic : Trite kapitala, teorija i praksa, Beograd, 1990. str. 100-104.

381

2.4. Univerzalne banke Univerzalne banke su nastale kao rezultat ispoljenih negativnih pojava kod banka klasicnog tipa, tj. kao rezultat problema u radu depozitnih i investicionih banaka. Danas su one najzastupljenije u bankarskom sektora, zahvaljujuci cinjenici da one maksimalno koriste sve prednosti depozitnih i investicionih banaka. Univerzalna banka predstavlja takvu banku koja obavlja, kako kratkorocne, tako i dugorocne poslove, ali i druge oblike bankarskih poslova. To je tip meavine komercijalne i investicione banke. Ovaj tip banke, zbog elasticnijeg vodenja poslovne politike i lakeg prilagodavanja konjukturnim promenama, sve vie dobija na znacaju. Najveci broj banaka u SAD, Japanu, Nemackoj i nekim drugim razvijenim zemljama je univerzalnog tipa. To je posledica sve jaceg sracivanja industrijskog i bankarskog monopola, ali i cinjenice da preduzeca na jednom mestu nalaze sve oblike kredita i zadovoljavanje drugih potreba. Takva banka osigurava sebi kontrolu nad celokupnim finansijskim poslovanjem svog komitenta. Osnova aktivnosti poslovnih banka usmerena je na osnovanje i finansiranje industrijskih preduzeca, kupovinu i prodaju vrednosnih papira, posredovanje kod sklapanja dravnih zajmova i sve finansijske transakcije za koje je potreban ogroman kapital.

3. ZAKON O NARODNOJ BANCI SRBIJE

519

Ovim zakonom ureduju se poloaj, organizacija, ovlacenja i funkcije Narodne banke Srbije, kao i odnos Narodne banke Srbije prema organima Republike Srbije, medunarodnim organizacijama i institucijama. Za obaveze Narodne banke Srbije jemci Republika Srbija. Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije koja obavlja funkcije utvrdene ovim i drugim zakonima. Narodna banka Srbije je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija utvrdenih ovim i drugim zakonom i za svoj rad odgovorna je Narodnoj skuptini Republike Srbije (u daljem tekstu: Narodna skuptina). Narodna banka Srbije, u obavljanju svojih funkcija, nece primati niti traiti uputstva od dravnih organa i drugih lica. Osnovni cilj Narodne banke Srbije jeste postizanje i odravanje stabilnosti cena. Narodna banka Srbije, pored osnovnog cilja, ima za cilj i ocuvanje finansijske stabilnosti. Narodna banka Srbije, ne dovodeci u pitanje ostvarivanje svog osnovnog cilja, podrace sprovodenje ekonomske politike Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada), poslujuci u skladu s nacelima trine privrede. Narodna banka Srbije obavlja sledece funkcije:
519

382

"Sl. glasnik RS". br. 72/2003. 55/2004 i 85/2005 - dr. zakon