MIR S BOGOM

Billy Graham

1. ISTINA O BOGU
Ko je, zapravo Bog? Kako mogu zasigurno znati da postoji? I otkad postoji? Mogu li ga upoznati? Svako je postavljao takva pitanja, glasno ili u sebi, jer je nemogue posmatrati svet oko sebe i ne pitati se o postanku sveta i ivota na njemu. Svakodnevno se suoavamo s udom ivota i misterijom smrti, posmatramo lepotu cvatueg drveta, velianstvenost zvezdanog neba, planinske visove i golemost mora i okeana. Ko je sve to stvorio? Ko je uspostavio zakon sile tee po kojem sve stoji na svome pravom mestu? Ko je odredio dan i no i redovitu izmenu godinjih doba? A ta rei na neizmernost svemira? Jedini mogui odgovor je da je sve to, a i vie od toga, delo Vrhovnog Stvoritelja. Kao to i sat mora imati svoga izumitelja tako mora i na vrlo precizan svemir imati svog izumitelja. Nazivamo ga Bog. Njegovo je ime poznato itavom ljudskom rodu. Jo od najranijeg detinjstva izgovarali smo njegovo ime. Sveto Pismo nam otkriva da je Bog o kojem govorimo, o kome pevamo, od kojeg dolazi i svakovrstan blagoslov, Bog koji je stvorio ovaj svet i postavio nas u njega. Prizivamo ga u trenucima najveih kriza i nevolja. Mnogi nastojimo razmiljati o njemu koristei za to svaki mogui trenutak. Drugi pak kau da u njega ne veruju, jer on za njih ne postoji. Neki opet kau: "0bjasnite mi ga, pa u ga moda prihvatiti." Ako se tako oseate, nakon to ste itavog svog ivotnog veka sluali o Bogu i govorili o njemu i ekali na nekoga ko e vam objasniti Boga na pravi nain, kako biste se mogli u njega pouzdati, pogledajmo zajedno kakav nam stvaran opis Boga moe pruiti Sveto Pismo.

Kakav je Bog?
U ovom kritinom razdoblju ljudske istorije, svako bi trebao traiti odgovor na pitanje: "Kakav je Bog?" Svi bi trebali pitati i biti sigurni da e dobiti pravilan odgovor. Svi bi trebali znati, bez i trunke sumnje, tano kakav je Bog i ta je kadar (u stanju) postii. U nedostatku znanja o Bogu i ovekovom opiranju Bogu lei koren svakog problema koji uznemiruje oveanstvo. Zbog ovekovog nepoznavanja Boijeg plana, svet se nalazi u haotinom stanju. Zato to ovek nije voljan nauiti i obdravati Boije zakone i pravila za ivot, na njegovoj dui lei teko breme. Postoje mnoge razliite definicije Boga. Svaka zemlja i svaka ljudska rasa, svaka porodica, ak i pojedinac, nastoji objasniti to Veliko Bie koje stoji 1

iza celog svemira. Ljudi u svim razdobljima istorije nastojali su otkriti Stvoritelja, ija su dela videli, ali nisu ga poznavali. Koje je od tih razliitih objanjenja ispravno? Koju emo teoriju izmeu mnogih prihvatiti? Kojem autoritetu emo se prikloniti i dati mu da nas povede? Bog se objavljuje u knjizi koju nazivamo Sveto Pismo. Kao to dijamant ima mnogo izbruenih povrina, tako postoje i mnogi oblici Boije objave u kojima on objavljuje sebe. Zbog nae ogranienosti, dovoljno je istai etiri najznaajnija oblika Boije objave, i njih bismo uvek trebali imati na umu.

1- Bog je Duh
Kad je Isus razgovarao sa Samarjankom kod bunara u Siharu, odmah joj je rekao da je Bog Duh. (Jovan 4.24) Na ta pomiljate kad ujete re duh? Kakva se slika stvara u vaem umu? Zamiljate li ga kao oblai pare koji se kree nebom? Da li re duh oznaava neto zastraujue, ega se deca plae? Ili smatrate da je duh neto bezoblino? Mislite li da je Isus imao to na umu kad je rekao da je Bog Duh? Moramo ponovo zaviriti u Sveto Pismo i proitati dogaaj u kojem je Isus nakon svoga vaskrsenja rekao: "Opipajte me i vidite, jer duh nema mesa i kostiju kao to vidite da ja imam." (Luka 24.39) Prema tome moemo sa sigurnou zakljuiti da duh nema tela. On postoji i ima neogranienu mo. Kao ljudska bia, lieni smo neograniene vidovitosti koju je Bog u poetku, kad je stvarao svet, namenio svakom ljudskom stvorenju, i stoga ne moemo shvatiti slavu i velianstvenost Duha koji je daleko od nas. Kad ujemo re "duh", odmah ga nastojimo smanjiti na na ogranieni oblik, kako bismo ga ograniili na meru naeg sitnog uma. To je isto kao da pokuavamo objasniti golemost okeana, njegovu velianstvenost i zastraujui prizor uzburkane povrine okeana, nekome ko nikad nije video veu vodu od obine blatne lokve u svom selu. Kako on moe zamisliti beskrajnost okeana? Kako moe, dok posmatra plitku lokvu blatnjave vode, odmeriti neizmerene dubine okeana, tajanstveni ivot u morskim dubinama, neprestano gibanje golemih koliina vodene mase, strahovitost oluje ili apsolutnu mirnou goleme povrine mora? Kako moe neko, koji je video samo malu lokvu blatne vode shvatiti o emu vi govorite? Koje biste rei upotrebljavali da mu uverljivo opiete silinu mora? Kako ete ga uveriti da takvo udo zaista postoji? Jo je tee shvatiti ono to je Isus mislio kad je rekao: "Bog je duh" Meutim, Isus je znao ta to znai. Njegov um nije bio ogranien poput naega. Njegove oi nisu bile usredotoene samo na malu blatnjavu lokvu ivota. Dobro je poznavao bezgraninost Duha i zato je doao da nam omogui shvatiti njegova udesna dela, utehu i mir. Znamo da duh nije ogranien telom. Ne troi se kao telo niti se menja. Sveto Pismo nam kae da je Bog ba takav Duh, koji nije sputan telom ni oblikom. Niim nije ogranien, apsolutno je bezgranian i neprimetan naim oima koje mogu videti samo materiju. Sveto Pismo nam kae da budui je Bog bezgranian, moe se nalaziti posvuda u isto vreme, sve uli, sve videti, sve znati. 2

Mi ljudi to ne moemo i zato nastojimo Boga ograniiti, ba kao to smo i sami ogranieni. Nastojimo porei mo kojom Bog ini ono to mi nismo u stanju uiniti. Tvrdimo da Bog ne moe biti svuda u isto vreme zato to to mi ne moemo. Ponaamo se kao ovek koji je neto uo o golemosti okeana i jednog dana je doao na obalu, zahvatio dlanom vodu i rekao: "Konano je okean moj! Drim ga u svojoj ruci, imam ga!" Istina, u svojoj ruci dri jedan mali deo okeana, ali u isto vreme drugi ljudi, na hiljadama obala, mogu zahvatiti vodu svojom rukom i tvrditi da je okean ba njihov. Svako moe zagrabiti koliko ga je volja, ali okean jo uvek ostaje onaj isti. Njegova snaga ostaje ista, ivot u neizmerljivim dubinama ostaje nepromenjen, premda je svojom vodom snabdeo svaku osobu na svim obalama sveta. Isto je tako s Bogom. On moe biti svuda u isto vreme, sluati molitve svih onih koji ga zazivaju u ime Isusa Hrista. Moe initi uda, drati sve zvezde na njihovim putanjama po svemirskom prostoru, uiniti da izrastu biljke iz semena posejanog u zemlju, da ribe plivaju u moru. Jer, za Boga ne postoji ogranienje njegove mudrosti. Ne postoje granice njegovoj moi ni ogranienja njegovoj ljubavi. Ne postoje granice koje bi ograniavale njegovu milost. Ako ste pokuavali ograniiti Boga, prestanite to initi. Nemojte ograniavati Boga ni njegova dela i vezati ga za neko mesto. Sigurno ne biste pokuali ograniiti beskrajan okean. Ne biste se usudili promeniti putanju meseca niti zaustaviti zemlju na putanji oko sunca. Koliko li je samo bezumnije pokuati ograniiti Boga koji je sve stvorio i koji upravlja svime to je stvorio! Veno sam zahvalan svojoj majci za mnogo toga, ali najvie zato to je u moj ivot unela najvee bogatstvo kad me je ve u desetoj godini nauila da je Bog Duh, neogranien, vean i nepromenljiv. To jasno odreenje Boga ostalo je u meni sve dosad, a kad ovek u svome srcu zna da je Bog neogranien, vean i nepromenljiv Duh, onda mu to pomae da se odupre svim sumnjama u Boju sposobnost kojom postie sve ono to ovek ne moe uiniti.

2- Bog je osoba
U Svetom Pismu na mnogo mesta pie da "Bog ljubi", da je "Bog govorio, Bog neto uinio" Sve ono to, kao karakteristiku njegove osobnosti, inae pridajemo nekoj osobi, pridajemo i Bogu. Osoba osea, misli, eli, zahteva i ima sve karakteristike osobnosti. Neku osobu uvek povezujemo s telom. Na ogranieni um ne moe zamisliti osobu ako se ona ne pojavljuje u telu od krvi i mesa. Ipak znamo da naa osobnost nee uvek biti zaodenuta telom u kojem sada boravi. Isto tako znamo da u trenutku smrti naa osobnost naputa telo i odlazi na odredite koje je eka. Kako bismo se ponaali kad bismo otkrili da naa osobnost ne mora biti istovetna s naim telesnim biem. Bog nije vezan telom, a ipak je osoba. On osea, misli, ljubi, oprata i saosea s naim tekoama kroz koje prolazimo. Poto je Bog osoba, mi ga moemo lino upoznati.

3- Bog je svet i pravedan

3

Od Knjige Postanka do Otkrivenja, Bog se u Svetom Pismu objavljuje kao sveti Bog. On je krajnje savren i apsolutan u svim pojedinostima. Presvet je da bi se dotakao grenog oveka, suvie svet da bi trpeo grenost, jer on je svet i savren Bog. Kad bismo mogli sagledati pravu sliku njegove velianstvene pravednosti, to bi unelo veliku promenu u nain naeg ivljenja kao pojedinaca i celog drutva. Kad bismo samo shvatili kolika provalija odvaja grenog oveka od Boije svete i savrene pravednosti, svet bi se preko noi promenio. Sveto Pismo ga objavljuje kao Svetlo u kome nema tame - on je savreno Bie bez ikakve mrlje i mane. Ponovno se javlja neto to nesavren ovek teko razume. Poto su nae slabosti i greke posvuda oite, ne moemo zamisliti Boiju sveobuhvatnu svetost, ali to moramo prihvatiti ako uopte mislimo razumeti Sveto Pismo i njime se sluiti. Provalija koja odvaja nesavrenog oveka od savrenog Boga, naglaena je u celom Svetom Pismu. Radi Boije svetosti i ovekove grenosti, postoji velika provalija izmeu Boga i oveka. Sveto Pismo nam kae da su nas naa bezakonja, nai gresi odvojili od Boga toliko da se njegovo lice sakrilo od nas, i on nas ne uje kad ga prizivamo. Bog je suvie svet da bi s odobravanjem gledao na zlo i greh. Presvet je da ima bilo kakvog posla s grehom. Pre ulaska greha u ljudski rod, Bog i ovek su bili bliski, a kako je ta bliskost raskinuta zbog ovekovog greha, svaka veza izmeu Boga i oveka je izgubljena izvan Isusa Hrista. Jedino kroz Isusa Hrista ovek moe obnoviti svoju vezu sa svetim Bogom. I ovek bi zauvek ostao izgubljen da Bog nije u svojoj bezgraninoj milosti poslao na zemlju svoga Sina Isusa Hrista, da premosti tu provaliju. U Boijoj svetosti nalazimo i razlog Hristove smrti. Boija je svetost zahtevala najstrou kaznu za ovekov greh, a njegova je ljubav dala Isusa Hrista koji je platio tu kaznu svojim ivotom i pribavio oveku spasenje. Budui da je Bog kojeg potujemo svet i ist, istinit i pravedan, poslao nam je svoga jedinorodenog Sina da nam omogui pristup do sebe. Ako odbijemo pomo koju nam On alje, ne moemo tada ni zapomagati za milost, (jer na nas pada kazna koju smo zasluili) jer On je savren i istinit.

4- Bog je ljubav
Ni mi nismo ba posve sigurni to mislimo kad kaemo ljubav. Re je doivela veliku inflaciju, najvie se zloupotrebljava. Njome opisujemo najuzvienije oseaje a i one najnie. Kaemo da "volimo" putovati, "volimo" jesti okoladu, "volimo" novi automobil itd. ak kaemo da "volimo" naeg komiju, no veina ostaje samo na toj rei i time su zadovoljni. Nije onda ni udo da nemamo jasnu sliku o tome ta znae rei: "Bog je ljubav". Nemojmo pogreno misliti da e sve biti lepo i krasno, sreno i slatko, zato to je Bog ljubav, da niko nee biti kanjen za svoje grehe i prestupe. 4

Boija svetost zahteva da se kazni svaki greh, ali Boija ljubav pronalazi plan i osigurava grenome oveku put izbavljenja. Boija je ljubav priskrbila Hristov krst po kojemu ovek moe stei oprotenje greha i oienje svoga ivota. Boija je ljubav poslala Isusa Hrista na krst! Nikad ne dovodite u pitanje veliku Boiju ljubav, jer je ona nepromenljivi deo Boije osobe, isto kao i njegova svetost. Bez obzira koliko su crni i odvratni vai gresi, Bog vas ljubi. Da nema Boije ljubavi, niko od nas ne bi imao nikakvog izgleda za budunost. Ali Bog je ljubav. On nas veno ljubi. "Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama time to je Hristos umro za nas kad smo jo bili grenici." (Rimljanima 5.8) Tako je isto s Boijom ljubavi. Dok je stvarno ne prihvatite i iskusite, dok ne doivite stvaran mir s Bogom, niko vam ne moe u potpunosti opisati Boiju ljubav. To ne moemo postii samo svojim umom, jer ogranieni ljudski razum nije u stanju da shvati neto toliko veliko kao to je Boija ljubav. Kada Boga prihvatite verom i delo njegovog Sina, Gospoda Isusa Hrista. Nestae sve sumnje. Tada ete znati da se Bog nalazi u vaem srcu. U trenucima hvalospeva Pavle je povikao: "Hristos me je zavoleo i sebe predao za mene." (Galatima 2.20) Hoe li ponoviti ove rei upravo sada? Ako to uradi, verujem da e i ti imati razloge za zahvalnost, poto e i ti u svom srcu osetiti Boiju ljubav! Ne prihvaaj tue misli o Bogu. Sam ga upoznaj, pa e tada znati da on postoji i da te ljubi. Malo kasnije u te posavetovati kako da prihvati Hrista u svoj ivot.

2. ISTINA O NAMA

Ako je Bog pravedno bie puno ljubavi, zato ima toliko zla na svetu, patnji i alosti? Kako je nastala tolika mrnja? Kako su Boija stvorenja postala toliko puna mrnje, zla i poude? Da bismo to shvatili i da bi nam postalo jasno zato se jedan narod die protiv drugoga, zato su sve novine pune izvetaja o okrutnim delima brutalnosti i mrnje, moramo se vratiti na sam poetak, na Adama dok je jo bio u Edenskom vrtu, to je opisano u Knjizi Postanka. Sveto Pismo nam jasno kazuje ta se sve dogodilo u samom poetku i zato je ovek otada neizbeno krenuo putem samounitenja. Bog je stvorio ovaj svet kao savrenu celinu. Stvorio je prekrasan, skladan svet kojeg je ovek upropastio. Poto je taj svet bio toliko savren da eznemo za njime i danas, elimo ga ponovo stei. U taj savreni svet Bog je 5

postavio savrenog oveka. Adam je bio savreno bie, jer to je Bog stvorio zaista je savreno, i tom savrenom oveku Bog je dao najdragoceniji dar slobodu izbora. Bog je oveku dao dar slobodnog odabiranja. Adam je bio usko povezan sa Bogom, iveo je stalno u njegovoj prisutnosti. Bilo mu je odreeno da ivi na zemlji i da njome vlada kao car koji e vladati po Boijoj volji. Takav je bio Adamov poloaj dok se nalazio u Edenskom vrtu, u raju: bio je savren ovek, prvi i jedini, zemaljsko bie kome je Bog dao neprocenjiv dar slobode. Adam je imao potpunu slobodu izbora - prihvatiti ili odbaciti ponueno. Posluati Boije zapovesti ili im se suprotstaviti. Slobodu da se njome usrei ili upropasti. Sama sloboda ne zadovoljava oveka ve ono to on slobodno odabere da uini. Upravo to odluuje, hoe li taj ovek nai mir u samom sebi i mir s Bogom.

Sloboda izbora
Onoga trenutka kad je oveku pruena sloboda izbora, on se suoava sa dva puta. Sloboda nema nikakva smisla ako postoji samo jedan mogui put. Jer sloboda ukljuuje pravo odabiranja, izbora, tako da svako moe sebi odrediti svoj lini ivotni tok. Sigurno poznajete ljude koji su poteni ne zato to su izabrali da budu poteni, nego zato to nisu imali prilike da budu nepoteni. Poznajete, verovatno, i takve koji su oholi zbog svoje dobrote, koja je, ustvari, rezultat njihove okoline u kojoj ive i naina ivota, koji ih spreava da budu zli i opaki. Ne moemo se ponositi da smo odoleli napastima ako one nikad nisu pred nas postavljene.

Greh po Adamu ulazi u sve ljude

Adam nije bio u takvom poloaju. Bog mu je dao slobodu da odabere i pruio mu sve mogunosti da je upotrebi. Kako Bog nije mogao stvoriti bie koje ne bi bilo savreno, snabdeo je Adama savrenom okolinom u kojoj je trebao dokazati hoe li sluiti Bogu ili nee. Bog je zavrio svoje delo. Po svom obliju je stvorio savrenog oveka. Tog oveka je obdario razumom i duom i dao mu i potpunu slobodu da se poslui svojim umom i raspolae svojom duom kako misli da je dobro. Zatim je kao mudar roditelj, to je i bio, ekao da vidi ta e njegovo dete odabrati (1. Mojsijeva 3). I ovek je odabrao. Zbog svog izbora je trpeo posledice i postavio primer koji je trebalo slediti celo oveanstvo. "Stoga, dakle, kao to je za jedan prestup dola osuda na sve ljude..." (Rimljanima 5.18).

Adam je praotac ljudskog roda. Bog nije kriv za ovakav tragian udes u kojem se svet ve toliko dugo nalazi. "Ali to nije pravedno! Zato bismo mi danas trpeli to je prvi ovek sagreio tako davno, gotovo izvan vremena? Zato se oveanstvo nije oporavilo tokom tolikih godina? Zato bismo radi toga morali svi mi stalno ispatati." U svom oaju okreemo se od Boga i okrivljujemo ga zbog naeg bednog stanja. Sumnjamo u njegovu mudrost i rasuivanje. Nalazimo greke u njegovoj milosti i ljubavi. Zaboravljamo da je Adam glavar ljudskog roda, kao to je u naoj dravi Predsednik glavar nae drave. Kad deluje Predsednik, kroz njega, ustvari, deluje sav narod nae drave. Kad Predsednik donese neku odluku, ona je odluka celoga naroda. Drugim reima, zbog Adamovog prvog greha, zemlja na kojoj su nekad rasle samo predivne hranljive biljke, sada daje dobre i loe. ovek, koji je nekad samo etao Vrtom i rukom prisezao za nekim sonim plodom, tada nije trebao odee ni ikakvog zaklona, sada se mora muiti celi svoj ivot da opskrbi sebe i svoju porodicu. ena, nekad najbezbrinije stvorenje, sada je optereena alou i patnjama; i mukarac i ena nalaze se pod kaznom duhovne i telesne smrti. Smrt je trostruka: 1. trenutana duhovna smrt; 2. poetak telesne smrti (trenutkom roenja poinje proces umiranja); 3. konana, vena smrt (1. Mojsijeva 3.16-19).

I mi moemo odabrati
Greh je uao u ljudski rod kroz Adama i od tada se ovek bezuspeno nastoji osloboditi tog prokletstva. Svi smo po nasleu grenici. Bez obzira to sve pokuavali, ne moemo izbei naem nasleu. Pribegli smo svim moguim sredstvima da ponovo steknemo ono to je Adam izgubio. Pokuali smo obrazovanjem, filozofijom, religijama i dravnim ureenjem zbaciti sa sebe jaram izopaenosti i greha. Nae su pobude bile dobre i neki nai pokuaji hvale vredni, ali nisu postigli svoj cilj. Jo uvek inimo onu istu greku koju je uinio i Adam. Pokuavamo biti carevi po nekom svom pravu, po svojoj sili i snazi, umesto da posluamo Boga i njegove zapovesti. Pre nego proglasimo Boga nepravednim ili nerazumnim, zato to doputa da greh zahvati celi svet, paljivije sagledajmo celu situaciju. Bog je u svojoj neizmernoj saoseajnosti za patnje ljudskog roda poslao svoga Sina da nam pokae izlaz iz naih patnji. Poslao ga je da on sam iskusi iste patnje i napasti koje su bile postavljene pred Adama i da ih pobedi. Sotona je kuao Isusa na isti nain kao i Adama. Ponudio mu je mo i slavu ako odbaci Boga, isto to je kroz Evu ponudio Adamu. Postoji, meutim, velika razlika jer se Isus odupro kunji. Kad mu je avo pokazao sva carstva ovog sveta i obeao svu slavu ako sledi njega, Sotonu, umesto Boga, Isus Hrist je odgovorio: "Odlazi, satano; jer je napisano: 'Klanjaj se Gospodu, Bogu svome, i njemu jedinome slui'". (Matej 4.10)

U slabosti nae izopaene prirode pokazali smo se kao pravi Adamovi sinovi i verno ga sledimo. Moemo Adama proklinjati, ali ga ipak oponaamo. eznemo za danom u kojem e nestati nasilja, razoarenja, bolesti i smrti. Ali taj dan ne moe doi dok se neto ne uini sa naim prekrajem gresima. U sledeim poglavljima videemo ta je Bog uinio da rei taj osnovni Ijudski problem -greh i da nam svane novi dan. Bog nas eka, svojom ljubavi koja prevazilazi mogunost ljudskog shvaanja, da doemo k Njemu da nam da oprotenje naih greha i mir. Izbor je na nama - da izaberemo vlastiti put koji vodi u smrt ili Boiji put koji vodi u veni ivot. U meuvremenu svi ljudski snovi ostaju neostvareni i padaju u zaborav. Uvereni smo da svet napreduje, postaje bolji i humaniji, jer ovek pravi nove proizvode. Proizvode se savrenije maine, bolje itarice, pobeuju se neke bolesti, ali greh i dalje stvara ruevine, ivot u zajednici ljudi ini nemoguim, unitavajui svaku linu sreu. Neki ljudi nas ele uveriti da su sadanje tragedije samo prolazne nevolje na putu ka boljim vremenima. Oni ne ele priznati prave probleme s kojima je oveanstvo suoeno. Nismo na putu savrenstva, niti su nae nevolje samo zato to jo nismo stigli do njega. One su tu to je na svet "duhovno zagaen". Bog je stvorio dobar svet. Iskvario ga je greh. Bog je oveka stvorio kao bezgreno bie, ali kad je greh uao u oveka, uinio ga je opakim. Svako oitovanje zla samo je posledica osnovnog greha. Greh je isti u svim ljudima, narodima kroz sva vremena. On je isti u Africi kao i u Americi, isti u Indiji kao i u Evropi. Sve alosti, sve gorine, sva okrutnost, tragedija, sav jad i sramota ljudske istorije mogu se sabrati u jednu malu re - greh. Ljudi ne vole kad im se kae da su grenici kao to su bili njihovi oevi i dedovi, majke i bake. Sveto Pismo ipak izjavljuje: "Jer nema razlike; svi su zgreili i tako su lieni slave Boije" (Rimljanima 3.22,23). Seam se dogaaja vezana uz jednog lana crkve koji je doao propovedniku da s njime razgovara o grehu. "Sluajte, mi lanovi crkve eleli bismo da ne govorite toliko otvoreno o grehu. Smatramo da e naa deca, ako uju kako mnogo raspravljate o grehu, lake postati grenici. Zato umesto rei 'greh' ne biste rekli 'pogreka' ili recite da omladina esto slabo razume neke pojmove? Ali molim vas, nemojte tako otvoreno govoriti o grehu." Propovednik tada poe do police i s najvieg mesta skine malu flaicu i pokae je svome posetiocu. Nalepnica na flaici jasno je isticala crvenom bojom ispisan naslov: "Otrov! Ne diraj!" "ta hoete da uinim?" - upita ga propovednik. "Zar mislite da bi bilo mudro odstraniti ovu nalepnicu i staviti drugu na kojoj e pisati 'Sok od malina'? Zar ne uviate da ako na nalepnici pie da je u flaici neko blago 8

sredstvo, a ustvari se u njoj nalazi opasan otrov, onda sadraj te flaice predstavlja veliku opasnost?" Za greh nam ne treba neka nova re. Moramo samo pronai ta ta re, koju ve poznajemo, zaista znai. Jer, premda danas u svetu prevladava greh, mnogi uopte ne shvataju njegovo pravo znaenje. To je lano i kratkovidno poimanje greha, koje spreava mnoge ljude da se obrate Bogu i spase. Zbog nedostatka pravog shvatanja greha, mnogi hriani danas ne ive istim hrianskim ivotom. Moemo ga nazivati sitnicom, ali ga Bog naziva tragedijom ljudskoga roda. Moemo ga doiveti kao neku nezgodu, ali Bog izjavljuje da je greh odvratno i sramotno delo. ovek se nastoji izgovarati zbog greha, meutim, Bog ga eli ukoriti i uveriti da je grean, i nastoji ga spasiti. Greh nije igraka za zabavu, to je strahota koju valja izbegavati. Shvatite, dakle, kako greh izgleda u Boijim oima.

Pet pojmova za greh

1. Greh je krenje Boijeg zakona Bog je postavio granicu izmeu dobra i zla i kad god prekoraimo tu granicu, krivi smo to upadamo u zabranjeno podruje zla, krimo zakon. Kad god ne ivimo po odredbama Boijih Deset zapovesti, kad se god protivimo propisima Propovedi na gori, prekrili smo Boiji zakon i greimo. Apostol Jakov je to objasnio ovim reima: "Nego svako podlee iskuenju na taj nain sto ga njegova sopstvena pouda vue i mami; tada pouda zane i raa greh, a uinjeni greh raa smrt." (Jakovljeva 1.14,15) 2. Greh je nepravda Nepravda se odnosi na nae unutranje pobude i skrivene elje, koje toliko esto elimo sakriti od ljudi i Boga. To su zla koja izviru iz nae izopaene prirode. Isus opisuje tu unutranju pokvarenost ovim reima: "Jer iznutra iz ljudskog srca izlaze zle misli, blud, krae, ubijstva, preljube, lakomstva, zloe, prevare, raspojasanost, zavisti hula, oholost, bezumlje. Sva ova zla izlaze iznutra i ine oveka neistim." (Marko 7.21-23) 3. Greh je promaeni cilj Cilj i krajnja svrha itavog ivota je dostii Hristov uzor. On nam je doao pokazati ta je oveku mogue postii ovde na zemlji i ako ga ne sledimo, promaujemo cilj i ne doseemo boanska merila za na ivot. 4. Greh je prestup Greh nije samo negativno delovanje ili nedostatak ljubavi prema Bogu. On je ovekova odluka da svoje interese stavi ispred Boije volje. Ako svoja oseanja usredsreujemo samo na sebe a ne posegnemo celim srcem za Bogom, greimo. Egoizam i sebinost je greh isto kao lopovluk i ubistvo. Moda 9

je ba takva sebinost najpodmukliji oblik greha, jer se ba tada najlake previdi nalepnica na flaici otrova. Gree i oni koji se oslanjaju samo na sebe, cene samo vlastite interese i bore se samo da zatite svoja prava. Isus je rekao: "Jer ta koristi oveku da zadobije sav svet, a ivot svoj izgubi?" (Marko 8.36) Kad bismo to preveli na savremeni jezik, rekli bismo: "ta koristi oveku ako sagradi golemo industrijsko carstvo, a izjeda ga ir na elucu i ne raduje se Boijem daru - ivotu? 5. Greh je nevera Nevera je greh jer vrea Boiju istinoljubivost. "Ko veruje u Sina Boijeg ima svedoanstvo u sebi. Ko ne veruje Bogu nainio ga je laom, jer nije verovao u svedoanstvo kojim je Bog svedoio za svoga Sina." (1. Jovanova 5.10) Nevera zatvara nebeska vrata, a otvara vrata pakla. Nevera odbacuje Boiju re i odbija Hrista kao Spasitelja.

Posledica greha
Greh na sebe navlai smrtnu kaznu i niko nije u stanju spasiti se od kazne za greh ili oistiti svoje srce od pokvarenosti. Jedino Hrist ima sredstvo za otkupljenje od greha. Samo Hrist moe spasiti grenika od kobne sudbine koja ga eka. "Smrt je, naime plata za greh." (Rimljanima 6.23) "Onaj koji zgrei, taj e umreti." (Jezekilj 18.4) "Ta niko sebe ne moe otkupiti ni za se dati Bogu otkupninu." (Psalam 49.8) "Ni njihovo srebro ni njihovo zlato nee ih spasiti." (Sofonija 1.18). Nae spasenje od greha je Isus Hristos. Na kraju svog savrenog ivota na zemlji on je raspet na krstu izmeu kriminalca i ubice a da nikad greha nije poinio. Isus je od Boga pomazani Spasitelj. On je bio savren Boiji Sin, koji je ovekom postao da uzme na sebe kaznu greha koji tlai oveanstvo. Tvoji i moji gresi su prikovali Isusa na krst. U tom strahovitom trenutku, ljudski rod je iskusio najmranije uinke greha, dotiui najgnusnije krajnosti. Sveto Pismo govori da je u trenucima Hristove smrti tama obavila zemlju. Hvala Bogu, to nije kraj. Smrt Isusa Hrista za sve koji mu veruju otvara put u novi ivot. Njegova je smrt temelj nae nade. Hrist je na svome telu poneo nae grehe koji nas odvode od Boga. Isus Hrist je vaskrsao iz mrtvih, Oevom slavom, jer smrt nije mogla da zadri Stvoritelja ivota. Ako prihvati vaskrslog Hrista u svoj ivot, raskinue ti se okovi greha, koji te dre u smrtonosnom zagrljaju. Ti moe postati slobodan i siguran da ti Hrist sada iz ljubavi daje oienje greha i ivot veni i sigurnost da e te po smrti uzeti k sebi u svoje carstvo.

3. PUT POVRATKA BOGU

Put povratka Bogu nije samo umni in. Niti moralni put. Ne moe se ovek samo umovanjem vratiti Bogu, jer se njegov misaoni svet ne moe 10

uskladiti sa boanskim misaonim svetom, jer se telesan um neprijateljski odnosi prema Bogu. ovek se ne moe vratiti Bogu ni pobonim klanjanjem, jer je duhovni odmetnik. Ne moe se ni moralnim ivljenjem vratiti Bogu, jer mu je karakter iskvaren grehom. Postoji, naime, samo jedan put povratka Bogu. Isus je rekao: "Ako se ne obratite i ne budete kao deca, neete ui u carstvo nebesko" (Matej 18.3). Isus zahteva obraenje. Tu je poetak! Tako valja poeti! Morate se obratiti! Ima mnogo njih koji brkaju obraenje s izvravanjem Zakona. Mojsijev je zakon donet u posebnim uslovima i okolnostima, a svrha mu je posve jasna. Nikad nije ponuen kao sveopti lek za sve bolesti sveta; dat je da se postavi dijagnoza. Naglaava razlog naih nevolja ali ne daje lek. Zakon je razotkrio ovekovu nepravednost i zato Sveto Pismo kae: "Jer delima zakona niko se nee opravdati pred njim; posredstvom zakona dolazi samo poznanje greha." (Rimljanima 3.20). Zakon je samo moralno ogledalo. On osuuje, ali ne spasava. Potie, ali ne menja. Upire prstom, ali ne nudi milost. Nema ivota u Zakonu. On vodi u smrt koja je veno odvojenje od Boga, a ne u ivot vene radosti sa Bogom. Dok razmiljamo o obraenju, moramo voditi rauna da ne obmanemo sebe: "Svi su zgreili i tako su lieni slave Boije" (Rimljanima 3.23). Obraenje nije samo za veoma loe ljude, ono je potreba za sve, pa i za "dobre". Nedavno sam uestvovao na jednom verskom skupu u Africi i neprestano sam sluao afrike vode kako zahvaljuju za doprinos hrianske misije. Jedan verski voda je objasnio da, obraenje Isusu Hristu i duhovno probuenje, su temelji svakoj osnovnoj pozitivnoj (progresnoj) drutvenoj delatnosti. ovekove najvee potrebe su duhovne a zatim drutvene. To svedoi da je obraenje stav srca, pre nego se vidi promenjeni ivot.

Smisao obraenja
Pojam obraenja nije neuobiajen u naem drutvu. Svaki dobar trgovac zna da mora obratiti svog budueg kupca na neke svoje proizvode ili na svoj nain gledanja na neke stvari. Glavni posao reklamiranja ili marketinga upravo jeste u tome da preobrati kupce od jedne vrste proizvoda na drugu. Re obraenje zaista znai "okrenuti se u drugom smeru", "promeniti miljenje", "okrenuti se natrag" ili "povratiti se". Seam se jednog nepopravljivog pijanca koji mi je priao nakon jednog mog predavanja i rekao: "Gospodine Grejm, nisam ba siguran ima li trunke istine u onome to vi govorite, ali dau tom vaem Hristu priliku i iskuati ga, pa ako on ima bar malo moi da u meni uini ono o emu ste govorili, vratiu se i potpisati s njime ugovor za itav ivot."

11

Nekoliko nedelja kasnije vratio se i rekao mi, premda nije sve shvatio ta sam govorio, da svaki put kad bi poeo da pije alkohol uinilo mu se kao da ga neka ruka zaustavlja. Hrist mu je dao pobedu nad tim stranim porokom. Vratio se svojoj porodici i sada ivi za Hrista. Drugim reima, on se okrenuo natrag, promenio smer svoga ivota, poeo drugaije da misli - obratio se!

Priroda obraenja
Kako se ono i na koji nain zbiva u mnogome zavisi od pojedinaca, o njihovom temperamentu, emocionalnoj ravnotei, okolnostima u kojima ive i nainu ivota kojim su ranije iveli. Obraenje moe uslediti nakon velike ivotne krize ili nakon to su zbrisane sve prvobitne vrednosti u ivotu, kad ovek proivi velika razoarenja, kad vie ne osea mo materijalnog posedovanja ili je izgubio predmet svog oboavanja. U tim potresnim trenucima Bog nam omoguava da shvatimo da je On jedini izvor prave snage i ljubavi. Nekog moe obraenje zahvatiti u vrhuncu njegove moi i uspeha, kad mu sve ide od ruke, a na njega se izliva obilna Boija milost. Sama ta Boija dobrota moe oveka dovesti da prizna kako sve duguje Bogu i time ga Boija dobrota dovodi do obraenja. (Vidi Rimljanima 2.4) Mogli bismo, dakle, rei da obraenje moe biti iznenadan dogaaj nakon krize u kojoj je ovek primio jasnu objavu Boije ljubavi; ili pak moe biti postupno otkrivenje istine propraeno nekim iznenadnim doivljajem u kojem ovek prekorai crtu izmeu tame i svetla, izmeu smrti i venoga ivota. Obraenje se ne dogaa uvek na isti nain. Moja se supruga, na primer, ne sea tanog dana i trenutka kad je postala hrianka, ali je sigurna da je postojao takav trenutak u njenom ivotu kad je zaista prekoraila tu crtu. Mnogi mladi ljudi, koji su odrasli u hrianskim porodicama i odgajani u hrianskom duhu, nisu svesni trenutka kad su svoj ivot predali Hristu. Drugi se opet tano seaju kad su javno priznali svoju veru. Psiholozi kau da postoje dve vrste obraenja. Jedno je propraeno jakim oseanjem grenosti dok drugo prati oseanje nepotpunosti, tenja za sadrajno bogatijim ivotom i eljom za duhovnim prosvetljenjem.

ta sve obraenje ukljuuje

Hriansko obraenje ukljuuje tri koraka: Pokajanje je u stvari okretanje od prijanjeg naina ivota bez Boga; vera je nae okretanje Bogu i "ovo roenje" je Boije delo promene duha. Prvo, obraenje zahvata celog oveka - um, srce, oseanja i volju. Na hiljade ih je koji sve prihvataju, sve izvetaje Svetog Pisma o Isusu, ali se nisu nikada verom linog pouzdanja obratili Isusu Hristu. Mnotvo je i onih koji su preiveli neko emotivno uzbuenje i smatraju da je to bilo obraenje, ali se nisu tada svim srcem obratili Hristu. Isus Hrist zahteva promenu u nainu naeg svakodnevnog ivota. Na ivot mora 12

potvrivati istinu Svetog Pisma. Emocije su deo naeg obraenja. Ti e uiti da mrzi zlo i da voli Isusa Hrista i njegovu istinu. Ako ste dobili neke informacije o Hristu i doiveli neka oseajna iskustva, to jo ne mora znaiti da ste doiveli obraenje. Treba doi do obraenja vae volje. Vaa jedina volja e biti kako ugoditi Bogu. Va "ja" mora umreti i Bog e vam podariti novu prirodu, novi "ja". Kada shvati da si grenik, Sveti Duh e ti dati unutranje presvedoenje da je vreme da otvori svoj ivot Isusu Hristu. On je umro na krstu i vaskrsao iz mrtvih za tebe. U tom trenutku Duh Sveti u tebi ostvaruje udo nanovoroenja - roenje od Boga. Ti postaje novi ovek, Isus ulazi u tvoj ivot da bude tvoj Gospod. Obraenje je toliko jednostavno da se i najmanje dete moe obratiti, ali je istovremeno tako duboko da su teolozi kroz itavu istoriju oveanstva nastojali izmeriti dubinu njegovog znaenja. Bog je toliko pojednostavio put spasenja da njime svako moe poi. Nijednom oveku nee biti uskraeno Carstvo Boije, makar ne imao sposobnost da ga shvati. Bogata, siromah, obrazovan i neuk: svi se mogu obratiti Bogu.

Efekti obraenja
Kad se neko obrati, moe i dalje voleti ono to je i ranije voleo, ali promena e biti u "razlogu" zato to voli. Obraen ovek e voleti ono to je nekad mrzeo, a mrzee ono to je nekad ljubio. Doi e i do promene u njegovom odnosu prema Bogu. Nekad nije mario za Boga, iveo je u neprestanom strahu, grozoti i neprijateljstvu prema njemu, a sada je pun potovanja, poverenja, poslunosti i pobonosti. Srce mu je ispunjeno strahopotovanjem i trajnom zahvalnou prema Bogu. Pre obraenja udovoljavao je samo svome telu (sebi). Najvanije mu je bilo sticanje obrazovanja, kulture i novca. Sada se iznad svega izdie pravednost due i hrianski ivot, kojim eli udovoljiti Hristu. Jednom nam je jedna mlada ena napisala: "Bila sam nasilna, kradljivica, pijanica, uivala droge, uivala u preljubi i najvie sam volela samu sebe. Jednom sam iz radoznalosti pola na as prouavanje Svetog Pisma u elji da sve posramim svojim cinikim pitanjima. Tada sam bila osvojena Svetim Pismom. Nakon dueg itanja Svetog Pisma, re iz Jovana 3.16 je progovorila mom srcu: "Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinoroenog Sina dao, da svaki - ko veruje u njega - ne propadne, nego da ima veni ivot." Tada sam predala svoj ivot Hristu. Do tada nisam ni slutila da postoji takva srea. Bog me ui kako da ljubim i ta znai biti voljen. On je postao ostvarenje svih mojih traenja. Greh je bio zamka koji me vodio u zbunjenost, nesreu, krivicu, i prema samoubistvu. Hrist me je oslobodio. Srea je biti hrianka, jer svaki novi dan donosi novi izazov vere. Toliko je jo toga da se ui. Budim se razdragana da vidim novi dan. On me je uinio novom osobom." 13