Tajni smisao molitve

Nema nijedne molitvene formule koja nije roena iz velikog znanja.

"Put ka Bogu je molitva. Odmeravanje preenog puta jesu razliita molitvena stanja, u koja postepeno ulazi onaj koji se moli pravilno i postojano." Sveti Ignjatije Brjananinov U dubini ljudske due lei mehanizam koji su mnogi ljudi zaboravili da koriste. Njegova svrha je u povezivanju nae due sa Boanskom, a njegovo bogatstvo je u svemu onome to iz tog spoja proizilazi. Kada u miru i blaenstvu, sa srcem punim ljubavi otvorimo svoju duu ka Bogu i usmerimo misli i emocije ka neemu to je vie od nas samih, tada se deava udesna transformacija oveka i sve postaje mogue. Molitva, jedinstveni kod koji je ugraen u sve nas, taj savreni oblik komunikacije, omoguava da se

izdignemo na vii nivo postojanja, da ostvarimo svoje elje, iscelimo ivotne rane i donesemo svetlost u na svet. Od postanka oveka postoji i molitva. U trenucima krize ili nevolje, ili pak zbog ostvarenja svojih elja i namera, ljudi su oduvek pribegavali jednom specifinom, unutranjem obliku komunikacije sa neim to je vie od njih samih, sa Bogom, Univerzumom ili kako god ve nazivali ono nespoznajno i beskrajno od ega smo postali. Kao da je to obraanje viim silama usaeno u nas i postoji u samom instinktu. Molitva, kojoj god religiji da pripada, u svojoj sutini je ista. Ona poiva na univerzalnim principima i zakonitostima koji vladaju u prirodi i kosmosu, kao to i sam na ivot poiva na njima. Postoji neizbrojivo mnogo razliitih molitvi, u zavisnosti od religije, namene ili od samog karaktera i matovitosti osobe koja se moli. Religija i tradicija kojoj pripadamo, pravoslavno hrianstvo, poseduje izvorno znanje o znaaju i vanosti molitve, kao i o samoj formi izvoenja. Ueni ljudi su hiljadama godina otkrivali nevidljivu i tajnu strukturu koja se krije iza ovog svetog ina i na taj nain doprinosili sve boljem shvatanju procesa koji je naizgled tako obian i jednostavan, a u stvari krije ogromnu mo koju oveanstvo jo uvek ne moe da razume. Duan Nini, pisac i istraiva o kome smo ve pisali, napravio je analizu najpoznatije hrianske molitve Oe na predstavljajui je iz vie uglova i otkrivajui podudarnosti koje postoje izmeu nje i univerzalnih zakona. Predavanje koje je Duan odrao pod nazivom Dva vienja molitve Oe na izazvalo je veliku panju u javnosti

i kod domaeg svetenstva.Kroz prizmu dva razliita ugla gledanja - pravoslavnu teologiju Vladike Nikolaja Velimirovia i teozofski pogled Rudolfa Steinera (Rudolfa tajnera), Duan Nini prikazao je slojevitost koja se krije iza ove bazine hrianske molitve. "Cilj nam je da skrenemo panju da pored hrianskog poimanja molitve Oe na, postoje i druga tumaenja, koja na svoj nain objanjavaju njenu sadrinu, svodei sedam molbi iz molitve na sedam elemenata prirode koje moemo nai svuda - od strukture oveka do sedam tonova u muzici, sedam redova 'Periodnog sistema elemenata' itd.", pojanjava Duan i nastavlja: "Kada govorimo o molitvi uopte, a pogotovo iz hrianskog ugla, setimo se kako je Hrist prikazao osnovno raspoloenje koje bi moralo vladati u svakoj molitvi. On kae: Oe, neka me mine ova aa, ali ne moja nego Tvoja volja neka bude. Ako molitelj eli da moli hrianski, u njegovoj dui mora iveti to osnovno opredeljenje bez obzira na to za ta on lino molio. To je osnovno molitveno raspoloenje na koje se kroz uzvienu duhovnost oslanja i Vladika Nikolaj Velimirovi. Sa druge strane, teozofski gledano, sve stvarne molitve, ako se ralane re po re, kriju mnogo vie od jeziki i gramatiki lepo nanizanih rei. Stari filozofi koristili su molitvene formule iz duhovne nauke. Nema nijedne molitvene formule koja nije roena iz velikog znanja. Da one nisu tako ureene, gde bi im bila snaga da deluju kroz hiljade godina i to podjednako i na naivnog oveka i na mudraca", zavrava gospodin Nini.

Da bismo razumeli Steinerovo teozofsko tumaenje molitve Oe na moramo prvo objasniti njegov pojam emanacije. rtvovanje sopstvenog ivota svom odrazu u ogledalu, svojoj slici, duhovna nauka oduvek je nazivala emanacijom. Prema Steineru prve tri molbe u molitvi Oe na govore upravo o tome. Ime iz prve molbe je sredinja taka, Bog, iz koje je krenulo stvaranje. Volja boija predstavlja proces emanacije jer ceo univerzum oivljava univerzalna volja koja se izraava u beskonanoj raznolikosti, odnosno u svojoj ogledalskoj slici koja se drugaije naziva kraljevstvo boje.