Evropski pravilnik Predloeni Ustavni ugovor predstavlja ustvari pravilnik kojim se odreuje ta EU sme a ta ne sme da radi.

Dokumentom se odreuju vrednosti i politiki ciljevi Evropske unije i jasno se naznauje da su zemlje -lanice te koje ovlaenja prebacuju na EU a ne obrnuto. Otvara se i put ka dubljem integrisanju zemalja-lanica to, po nekima, preti da EU pretvori u pravu federaciju. Ustav e postati zakon samo ukoliko ga ratifikuju sve drave -lanice. Neke od njih to ine putem referenduma. Pojednostavljivanje Ustavom se preduzimaju koraci koji imaju za cilj da smanje rizik od politikih nesuglasica koje bi uspor ile funkcionisanje EU sainjene od 25 drava. Smanjuje se potrebna veina za donoenje najveeg broja odluka u Savetu (u kome su predstavljene drave lanice) kao i broj pitanja ije reavanje zahteva jednoglasne odluke. Ustavom je predviena i stalna funkcija predsednika Saveta koji bi mogao da obezbedi vei kontinuitet od sadanjeg predsedavajueg sa estomesenim mandatom. Pojednostavljuje se i sastav Evropske komisije koja e, poev od 2014., brojati treinu lanova manje. Evropska komisija predstavlja izvrno telo EU u kojem trenutno svaka drava -lanica imenuje po jednog lana. Spoljna politika i odbrana Ustav ponavlja da e EU voditi jedinstvenu spoljnu politiku i precizira da bi trebalo da saini i zajedniku politiku odbrane. Osnivaju se funkcija ministra inostranih poslova EU koji e koordinisati diplomatske aktivnosti i pomo, i diplomatska sluba. Drave moraju, meutim, jednoglasno da se sporazumeju oko spoljne politike. Ukoliko se ne sloe, kao to je bio sluaj povodom Iraka, ministar je bespomoan a drave-lanice moi e da deluju nezavisno jedna od druge. Ustav omoguuje dravama-lanicama da se ukljue ili ne u saradnju u oblasti odbrane. Osniva se i agencija koja treba da uskladi nabavku naoruanja za drave-lanice. Jo neke kljune odredbe Ustav EU: Daje nacionalnim parlamentima vie prilika da iznose primedbe na zakone EU, ali ne i da ih menjaju. Daje dravama mogunost da se ukljue ili ne u nove inicijative, kao to to Britanija ini kada je u pitanju evro ili

Danska kada je re o odbrani. Po prvi put ukljuuje Povelju EU o osnovnim pravima u Zakon EU. Daje pravo veta dravama-lanicama po pitanjima direktnih poreza, spoljne politike, odbrane i budeta.

Politiki sporovi U pogledu Ustava postoje otra neslaganja izmeu politiara. Koliko on uopte menja stvari i koliko je dobar ili lo. Jedni u njemu vide propalu priliku da se izgrade Sjedinjene drave Evrope, dok drugi tvrde da se njime upravo to postie. Mnogo e zavisiti od njegove primene. Predsednik Evropskog saveta, naprimer, moe da bude snaga koja integrie ili obina figura. Isto tako, uticaj Povelje o osnovnim pravima ovisie o presudama Evropskog suda pravde. Ratifikacija 25 drava-lanica EU moraju da ratifikuju Ustav do kraja oktobra 2006.godine dve godine nakon to su ga potpisale. Nije jasno ta e se desiti ukoliko neka drava-lanica na referendumu odbaci Ustav. Zemlja u pitanju mogla bi ponovo da glasa, verovatno nakon to bi obezbedila neka dodatna izuzea, mogla bi da izae iz EU ili bi Ustav EU da bude izmenjen ili potpuno naputen. U prolosti su referendumi donosili glavobolje EU. Birai u Irskoj i oni u Danskoj su svojevremeno rekli Ne nekim kljunim evropskim sporazumima da bi nakon toga, u ponovnom glasanju, rekli Da.