Excel Srpski

Upoznajte se sa Microsoft Excel-om
SADRAJ
SADRAJ............................................................................................................ 124 UPOZNAJTE SE SA EXCEL-OM ...................................................................... 126
1.1. OSNOVNI ELEMENTI RADNE POVRINE...................................................................................... 127 1.2. NAVIGACIJA ............................................................................................................................ 129 1.3 PODELA I ZAMRZAVANJE PROZORA............................................................................................ 131
UKROTITE RADNU SVESKU............................................................................ 132

2.1 PROMENA DIMENZIJA KOLONA I REDOVA .................................................................................... 132 2.2. UNOS I IZMENA SADRAJA U ELIJI ........................................................................................... 133 2.3. FORMATIRANJE ELIJA ............................................................................................................ 134 2.4. STILOVI I KOPIRANJE FORMATA ................................................................................................ 135
RAD SA DATOTEKAMA .................................................................................... 137

3.1. ABLONI DOKUMENATA ........................................................................................................... 138 3.2. SNIMANJE DATOTEKA .............................................................................................................. 139 3.3. UITAVANJE DATOTEKA I POMONI FORMATI ............................................................................ 141 3.4. SLIKE OBJEKTI U EXCEL-U ....................................................................................................... 142 3.5. OTEENE DATOTEKE............................................................................................................. 143
RAUNANJE ...................................................................................................... 145

4.1. IZRAZI U EXCEL-U ................................................................................................................... 146 4.2. TIPOVI PODATAKA ................................................................................................................... 147 4.3. FUNKCIJE ............................................................................................................................... 148 4.3.1. Funkcija: SUM .............................................................................................................. 148 4.3.2.Dijalog paste function .................................................................................................... 149 4.4.GRUPE FUNKCIJA..................................................................................................................... 151 4.4.1. Matematike funkcije .................................................................................................... 151 4.4.2. Finansijske funkcije....................................................................................................... 151 4.4.3. Statistike funkcije ........................................................................................................ 152 4.4.4. Funkcije za rad sa tekstom ........................................................................................... 152 4.4.5. Funkicje za rad sa datumima i vremenom.................................................................... 153 4.4.6. Logike funkcije ............................................................................................................ 153 4.5. PREPOZNAVANJE GREAKA ..................................................................................................... 154
PRIKAZ NA EKRANU I PAPIRU ........................................................................ 155

5.1. ORGANIZACIJA PODATAKA ZA GRAFIKON................................................................................... 156 5.2. CHART WIZARD ....................................................................................................................... 156 5.3. TAMPANJE ............................................................................................................................ 158 5.3.1.Report manager ............................................................................................................. 159
EXCEL I INTERNET............................................................................................ 161

6.1. UPOTREBA ELEKTRONSKE POTE ............................................................................................ 162 6.2. SNIMANJE U HTML FORMATU .................................................................................................... 162 6.3. INTERAKTIVNOST RADNOG LISTA .............................................................................................. 164 6.4. UPITI NA W EB-U ..................................................................................................................... 165
124
NAPREDNE TEME ............................................................................................. 166

7.1. ZATITA RADNE SVESKE .......................................................................................................... 167 7.2. KONTROLA OTVORENE RADNE SVESKE ..................................................................................... 167 7.3. PODEAVANJE OKRUENJA ..................................................................................................... 168 7.3.1.Vidljivost elemenata radne povrine.............................................................................. 168 7.3.2. Vidovi kalkulacija .......................................................................................................... 169 7.3.3. Editovanje ..................................................................................................................... 171 7.3.4. Opte stvari................................................................................................................... 172
125
Glava 1
Upoznajte se sa Excel-om
U ovom poglavlju nauiete:

1. Osnovne elemente radne povrine 2. Navigacija kroz Excel 3. Kako se prozori dele i zamrzavaju
Voenje precizne evidencije predstavlja zajedniku karakteristiku svih vrsta poslovanja. Kako se asortiman proizvoda, usluga, broja klijenata poveava, odreeno poslovanje zahteva raunarski sistem koji je u stanju da se nosi sa bujicom finansiskih i drugih podataka. Microsoft Excel predstavlja program za rad sa tabelama koji vam omoguava da organizujete svoje podatke u liste, a zatim ih zbirno prikaete, uporedite i grafiki prikaete. On vam moe pomoi da izraunate zbir, da naete najveu vrednost, uporedite vrednost prodaje proizvoda u toku jednog dana sa ukupnom prodajom u datom kvartalu, plus sve to grafiki da prikaete u vidu grafikona. Jednom reju, Excel je program koji e vam utedeti sate i sate mukotrpnog rada. Sve gore nabrojano Excel e uraditi na jednostavan nain. Samo treba prihvatiti nain organizovanja podataka, potovati nekoliko preporuka o njihovom ureenju i prepoznavati tipove podataka. Najpre treba dobro savladati izraze i funkcije, nain referenciranja blokova, potom postupke u pregledu i naprednoj obradi podataka.
126
1.1. Osnovni elementi radne povrine

Kad pokrenete Excel, otvori e se prazan dokument. Od tog trenutka pa nadalje Excel vam je na raspolaganju. Moete da unosite podatke, izmenite izgled, zahtevate od Excel da zbirno prikaete podatke ili da pronaete inforamcije u pomonim datotekam. Na slici 1.1.1. predstavljeni su najveniji elementi Excel okruenja:
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 16 15 14
17
18
Slika 1.1.1
12 13
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18.
naslovna linija prozora sadri ime dokumenta i ime programa; kontrolni meni dokumenta; linija menija sadri punu listu raznih Excel-ovih komandi; paleta sa alatima Standard; paleta sa alatima Formatting; lista imenovanih blokova (Name Box) prikazuje adresu aktivne elije ili neki drugi sadraj; aktivna elija u ovom prostoru se pojavljuje tekst koji piete kontrolni tasteri unosa pojavljuju se samo u toku unosa podataka; linija za unos sadraja (Formula Bar); zaglavlja kolona i redova; jezici radnih listova omoguavaju kretanje izmeu radnih listova; tasteri za navigaciju po jezicima radnih listova; indikator statusa; dugmad za promenu veliine i zatvaranje Excel-a; dugmad za promenu veliine i zatvaranje Excel dokumenta; Naziv radne sveske trake za skrolovanje; statusna linija sa indikatorima
Svaka Excel datoteka sastoji se od radne sveske (worbook) koja je podeljena na radne listove (worksheets). Radni list je povrina izdeljena na 256 kolona oznaenih zaglavljem sa slovima i 65536 redova (zaglavlje sa brojevima). Nova radna sveska inicijalno ima tri radna lista koji su jednozanano imenovani, to se naravno moe izmeniti. Maksimalni broj radnih listova ogranien je samo memorijom raunara. Korisnik po svom nahoenju moe ih dodavati ili uklanjati, menjati im ime i poloaj u odnosu na druge listove.
127
Osnovni element svakog radnog lista je elija (cell). Ona ima svoju adresu koju ine: koordinate prema koloni, redu i pripadnosti radnom listu. Na taj nain svaka elija ima jedinstvenu adresu.U nju se moe uneti razliiti sadraj: broj (celobronji, decimalni), datum, tekst bilo kakve vrste, slika, te izraz ili funkcija kojom se izraunava neki rezultat. Mogu joj se menjati atributi, izgleda - boja fonta i pozadine, granine linije, tekstura...
elija (cell)
Neposredno iznad povrine radnog lista, nalaze se tri podruja.Na levoj strani je padajua lista imenovanih blokova (Name Box) , u kojoj se vidi adresa aktivne elije ili neki drugi sadraji. Pored nje je polje u kome se nalazi znak = (Edit Formula), a u toku unosa se pojavljuju jo dva znaka za kontrolu unosa miem (stilizovano X za prekid i checkout za potvrdu). Nakon toga nalazi se dugo belo polje - linija za unos sadraja (Formula Bar); Mada se u Excel-u sadraj moe unositi direktno na radnom listu, ova linija donosi jo neke korisne primene, koje emo pomenuti kasnije.
Slika 1.1.2.
Command Bar
Izmedu naslovne linije prozora programa i linije za unos sadraja, nalazi se Command Bar 1.1.2.).Tu
se smetaju ikonice koje predstavljaju vanije opcije iz menija. One su organizova-ne po tool barovima, a njihov osnovi zadatak je ubrzavanje rada. Pri instalaciji su aktivirana dva tool-bar-a: Standard i Formattingama. Vrh prozora je uobiajeno mesto za Command Bar, iako korisnik po elji moe da premesti neki njegov deo na bilo koju ivicu prozora programa ili da ga izvue u plivajui oblik. itav sadraj Command Bar-a moe se podesiti po nahodenju, dodavanjem tastera i komandi menija na proizvoljno mesto. statusna linija Na samom dnu radne povrine nalazi se statusna linija koja opisuje aktivnu operaciju ili reim rada. Inicijalno, tu stoji re Ready, to oznaava spremnost programa da primi podatke ili komande; u odreenim momentima, pojavie se i neki drugi tekst. Na desnoj strani je podruje indikatora, u kome se osim standardnih markera za Caps Lock, Scro/l Lock i Num Lock, nalaze i neki posebni indikatori, o kojima emo kasnije vie govoriti.
jezici radnih listova Pored standardnih klizaa, Excel ima posebno podruje za navigaciju - to su jezici radnih listova. Klikom na bilo koji od njih, aktivira se radni list koji oni oznaavaju. Tasteri za pomonu navigaciju medu jezirima od koristi su kada ima mnogo radnih listova, pa se svi jezici ne mogu odjednom videti.Ako elite da poveate vidljivo podruje jeziaka radnih listova na utrb vodoravnog klizaa radnog lista, povucite miem udesno liniju koja se nalazi izmedu ova dva podruja.
128
1.2. Navigacija
Kao to smo ve naznaili, osnova svakog Excel fajla je radna sveska sa radnim listovima. Radni list zauzima najvei deo interfejsa - na njemu se odvijaju skoro sve aktivnosti u Excel-u. Kad starujete Excel pred sobom e te imate praznu tabelu dimenzija 65536 x 256 elija. Za to efikasniji rad veoma je vano snalaenje meu radnim listovim i poljima. Excel vam u pomo nudi nekoliko putokaza prema podacima koje elite da pronaete. Svaka elija ima adresu definisanu presekom reda i kolone, na primer: Al, C6, AA350... Prilikom upisa adrese elije u formulu, svejedno je da li kucate velika ili mala slova -Excel e ih uvek prevesti u velika. Svaki radni list ima istu emu adresa elija, meutim svaka elija ima jednoznanu adresu u celoj radnoj svesci. Da bi ste se pozicionirali na tano odreenu eliju, tano odreenog radnog lista neophodno je da kao prefiks se napie ime radnog lista, praeno znakom uzvika, na primer: Sheetl!Al, Sheet2! C54. Ukoliko u imenu elije postoje razmaci, uokvirite ime radnog lista apostrofima, kao u primerima: 'Strana 2'!C4, 'Prodaja u januaru 1999'!Al i.slino. Name Box Jedna elija uvek ima podebIjane ivice, a klikom na neku drugu eliju (ili odvodenjem kurzorskim tasterima), dobija ih i ona. Ovim podebljanjem oznaava se aktivna elija: izuzimajui nekoliko specifinih situacija, jedna elija radnog lista uvek mora biti aktivna. Na nju se odnosi sva akcija korisnika: unos sadraja, promena formata, kopiranje itd. Adresu aktivne elije u toku rada vidite u listi imenovanih blokova, a oznaena su i odgovarajua zaglavlja reda i kolone. elija Prilikom otvaranja novog radnog lista, uvek je aktivna elija u gornjem levom uglu, dakle Al, koja ostaje upamena i prilikom naputanja radnog lista, snimanja i zatvaranja radne sveske. Ve vam je poznato da svaki radni list u svesci ima jednoznano ime, koje se vidi na jeziku u dnu prozora. Inicijalno, radni listovi se zovu Sheetl, Sheet2, itd. Njihova imena je veoma lako izmeniti (ak se i preporuuje zamena, vama razumljivijim), prosto duplim klikom na jeziak aktivirate reim za promenu imena radnog lista .Ime se moe sastojati od slova, cifara i nekih specijalnih znakova. radni listovi se zovu Sheetl, Sheet2 Dozvoljeni su i razmaci, a maksimalna duina imena radnog lista je 31 znak. Excel2000 je, za razliku od prethodnih verzija, dovoljno "pametan" da ne primi unos nedozvoljenih znakova, a posle 31. znaka unos e biti blokiran. Kretanje kroz radni list je jednostavno. Najmanji korak jeste prelazak na susednu eliju kursorskim tasterima (u bilo kom smeru) i tasterima Tab i Enter posle unosa (nadesno i nadole), ili Shift+Tab, Shift+Enter (nalevo, nagore). Kursorski tasteri u kombinaciji sa tasterom Ctrl pomeraju aktivnu eliju najpre na poetak oblasti popunjene nekim sadrajem u pravcu strelice, zatim na suprotni kraj te oblasti i tako redom.Kada vie nema oblasti podataka, aktivna postaje elija na samom kraju radnog lista. Isti efekat ovakvog kretanja moe se postii pritiskom i putanjem tastera End, pa potom pritiskom na bilo koju od strelica na tastaturi. Pritiskom na taster Home odlazite na poetak reda, u sasvim levu eliju. Sa Ctrl+Home idete direktno u gornji levi ugao aktivnog dela radnog lista. Pritiskom na Ctrl+End aktivira se donji desni ugao upotrebljenog dela radnog lista. Tasteri PageUp i PageDown pomeraju sadraj radnog lista ekran nagore i ekran nadole, respektivno. Tasteri Alt+PageUp i Alt+PageDown pomeraju sadraj radnog lista ekran udesno i ekran ulevo, respektivno. Ako je na tastaturi ukljuen Scrol1 Lock, dolazi do promene ponaanja komandi za kretatanje po radnom listu. Svakim pritiskom na neku kurzorsku strelicu, odmah se pomera ceo radni list, pri emu aktivna elija ostaje nepromenjena.
129
Upotreba mia na klizaima za horizontalno i vertikalno skrolovanje je uobiajena: klikom na strelicu skroluje se jedan red ili kolona, a klikom na podruje klizaa, itav sadraj ekrana. Hvatanjem i prevlaenjem tastera klizaa prelazite vee podruje oednom; kada kliza povuete, prikazuje se tooltip koji oznaava red ili kolonu koja e se pojaviti kada otpustite taster mia. Klizanje je mogue do granice iskorienog dela radne sveske; ovakvim kretanjem ne menja se aktivna elija. Kada elite da se postavite na eliju, klinite na nju, ako je vidljiva. Ako nije, pomou klizaa je moete uiniti vidljivom, pa onda kliknuti na nju. Ukoliko, medu tim, ve znate adresu te elije, pritisnite F5 ili Ctrl+G ili pozovite komandu menija Go To iz Edit menija i unesite adresu odgovarajue elije (na druge opcije ovog dijaloga emo se vratiti neto kasnije). Slino moete postii i klikom na polje liste imenovanih blokova, gde ete na osnovu adrese aktivne elije, uneti adresu eljene sadraje. Grupe poslova u okviru jednog zadatka zgodno je podeliti na vie listova radne sveske. Tabele e tako biti preglednije, pripreme tampe jednostavnije, a razmena izmedu datoteka laka. Postoji nekoliko naina da promenite radni list.Najlake je kliknuti na jeziak radnog lista na koji hoete da odete. Ukoliko se jeziak ne vidi, moete skrolovati po podruju pomou tastera za navigaciju, koji se nalaze levo od jeziaka. Na sledei list moete prei pomou tastature, sa Ctrl+PageDown, a na prethodni sa Ctrl+PageUp. Radni list moete promeniti i posredno, komandom Go To, referencirajui neku eliju tog radnog lista, na primer Sheet6!Bl0. Tokom rada moete proizvoljno dodavati i brisati radne listove, menjajui takode njihov redosled u radnoj svesci. Novi radni list unosite komandom menija Insert / Worksheet ili tako to na kontekstnom meniju radnog lista, koji dobijate desnim klikom na jeziak lista, odaberete stavku Insert, a zatim na dijalogu izaberete ikonu Worksheet.
Novi radni list unosite komandom menija Insert / Worksheet
Na tastaturi to odgovara kombinaciji Shift+Fll. Novi list se pojavljuje levo od aktivnog, a inicijalno ime mu je SheetX, gde je X sledei slobodni broj na raspolaganju. Ako pre unosa oznaite vie radnih listova (klikom mia na jezike, drei Shift), u radnu svesku ete uneti isti broj novih radnih listova. Jedan ili vie izabranih listova briete komandom menija Edit/ Delete Sheet, ili na kontekstnom meniju radnog lista, pomou Delete. Poto je ova operacija nepovratna, morate odgovoriti na kontrolno pitanje kojim eksplicitno potvrujete svoju nameru. Ukoliko radni list elite da uklonite iz radne sveske, a da ga pri tom ne izgubite, premestite ga u postojeu ili novu radnu svesku. Ovo inite kroz dijalog Edit / Move or Copy Sheet ili iz kontekstnog menija radnog lista, stavka Move or Copy. Poto pomenuti dijalog slui i za premetanje radnog lista u okviru iste radne sveske, morate izabrati stavku To Book: (New Book) ili naziv druge otvorene radne sveske. Oznaavanjem polja Create a Copy, list se nee premestiti, ve kopirati u drugu radnu svesku. Ukoliko pak elite da premestite list u okviru iste radne sveske, najlake ete to uiniti miem. Uhvatite jeziak miem i samo ga prevucite na eljenu poziciju. Ako za to vreme drite pritisnut Ctrl na tastaturi, list neete premestiti, ve kopirati (ostae i na originalnoj poziciji), a ime iskopiranog lista bie, na primer, Sheetl (2).
130
1.3 Podela i zamrzavanje prozora

Jedan od naina da uporedo vidite krajnje udaljena podruja istog radnog lista jeste da otvorite novi prozor radne sveske, ali e pri tome drugi prozor oduzeti veliki deo efektivne povrine. Zato koristimo komandu Window / Split( Slika 1.4.1), koja e postaviti granine linije na sredinu radnog lista, delei ga tako na etiri segmenta. Hvatajui miem presek ovih linija, podelu moete postaviti na eljeno mesto -potom kliknite na neki od segmenata i skrolujte po njemu. Drugi nain podele prozora je da uhvatite marker za podelu kratku debelu liniju iznad vertikalnog klizaa, ili njen par desno od horizontalnog klizaa prozora, i prevlaei ga nadole (ulevo) podelite radni list na dva ili etiri segmenta. Sada e pri skrolovanju nadole mirovati redovi u drugim segmentima, a pri skrolovanju udesno mirovae kolone. Gde god da skrolujemo tabelu, vidljivi delovi e uz sebe uvek imati svoja zaglavlja. Segmente uklanjate komandom Window / Remove Split, ili povlaenjem linije podele na jednu od ivica radnog lista.
Slika 1.3.1. Primena opcije Window / Split
Ako radite sa velikom tabelom, iji se sadraj ne moe u celini videti na ekranu, mogue je "zamrznuti" deo radnog lista, tako da pri skrolovanju to podruje uvek ostane vidljivo. Da biste ovo postigli, postavite se u eliju koja e biti prva nezamrznuta - redovi iznad nje i kolone s njene leve strane, bie zamrznuti. Sada pozovite komandu Window / Freeze Panes (Slika 1.4.2.) i primetiete da su se pojavile dve linije koje oznaavaju zamrznuti deo. Ovo je od velike koristi ako treba stalno videti zaglavlje neke velike tabele. Uvek moete prei u zamrznuti deo lista i tamo upisivati ili ispravljati sadraje: kliknite na eljenu eliju ili strelicama prosto predite granicu. Zamrznuti deo oslobadate komandom Window / Unfreeze Panes.
Slika 1.3.2.
131
Glava 2
Ukrotite radnu svesku
1. Da promenite dimenzije kolona i redova 2. Unosit i menjate sadraja elija 3. Formatiranje elija 4. Kako se prave stilovi i kopiraju formati
Prava mo Excela lei u tome to vam on omoguava da lako obradite velike koliine podataka. Upravo to proistie iz mogunosti izmene naina na koji Excel prikazuje podatke u radnom listu. Veoma lako-brzo moete da obezbedite dodatni prostor izmeu redova i kolona, da izmenite izgled polja, izmenite sadraj clija Sve to nauiete u ovom poglavlju
2.1 Promena dimenzija kolona i redova

irinu kolone moete menjati radi lepeg izgleda formirane tabele, ili iz isto funkcionalnih razloga, ako se neki sadraji preklapaju ili ne vide.To moete da uradite na nekoliko naina. Postavite kursor na desnu granicu kolone u zaglavlju. Kada pritisnete levi taster mia, pojavie se tooltip u kome se vidi irina kolone u tipografskim takama i pikselima. Podrazumevana irina je 7.43 taaka, a maksimalni opseg irine je od O do 254 taaka. Razvlaei graninu liniju miem ulevo ili udesno, menjate irinu kolone. Isto ovo inite i pomou dijaloga Format / Column / Column Width( slika 2.1.1), ili iz kontekstnog menija dobijenog u zaglavlju Izgled kolone. Sve reeno o promeni irine kolone, dijalogaodnosi se i na visinu reda. Inicijalno, visina reda Column se podeava prema eliji sa najveom Width veliinom fonta. Opseg vrednosti visine reda je od 0 do 409 taaka. Promena visine moe se izvesti miem i pomou dijaloga Row Width (meni Format / Row). Analogno je i za sakrivanje i otkrivanje reda: tasterska kombinacija za sakri-vanje reda je Ctrl+9, a za otkrivanje Ctrl+Shift+9.
Slika 2.1.1.
Duplim klikom na graninu liniju, kolona e zauzeti irinu koja odgovara najirem sadraju. Ovo je opcija AutoFit, koju moete pozvati i iz menija Format / Column / AutoFit Selection.Sve ove operacije moete izvesti i nad vie kolona oednom, time to ih oznai te, prevlaei miem preko zaglavlja kolona. Upotrebom tastera Select All, koji se nalazi u levom gornjem uglu radnog lista, selektujete ceo radni list, a potom svim kolonama definiete jednaku irinu.
132
Sadraj neke kolone moete privremeno ili trajno sakriti: oznaite eljenu kolonu, Sadrajkolone pa primenite meni Format / Column / moete Hide ,ili kontekstni meni kolone. Budui privremeno ili da je sakrivanje kolone gotovo isto to i trajno sakriti postavljanje njene irine na nultu vrednost, moete upotrebiti i dijalog Column Width. Sa tastature, to se izvodi sa Ctrl+O, a miem tako to desnu graninu liniju kolone povlaite sasvim ulevo. Daljim povlaenjem ulevo, sakrivate vie kolona. Da biste sakrivenu kolonu opet uirtili vidljivom, najpre selektujte dve njene susedne kolone, ili barem dve elije u susednim kolonama, a potom izvedite neku od operacija suprotnih sakrivanju: meni Format / Column / Unhide, opcija Unhide kontekstnog menija, ili sa tastature, kombinacijom Ctrl+Shift+O.
2.2. Unos i izmena sadraja u eliji

U eliju se moe uneti razliit sadraj: broj koji moe biti koliina, iznos, datum; bilo kakav tekst; izraz ili funkcija kojom se izraunava neki rezultat.Sadraj u elije najee ete unosite direktno, postavljajui se na odgovarajuu eliju. Drugi, svakako sporiji nain je pomou linije za unos: nakon aktiviranja eljene elije, kliknite na liniju za editovanje i ponite sa unosom. Uneti sadraj potvruje se na jedan od etiri naina: pritiskom na Enter, kada se aktivira elija ispod one koja je primila unos; pritiskom na Tab, kada se aktivira elija udesno; klikom mia na bilo koju drugu eliju, koja se odmah aktivira i konano, klikom mia na kontrolni taster unosa ( ), kada ista elija ostaje aktivna. Moete promeniti izbor sledee elije nakon pritiska na Enter: u dijalogu Tools / Options, na listu Edit (slika 2.2.1.), moete iskljuiti opciju Move Selection After Enter, to znai da e nakon unosa ostati aktivna ista elija. Umesto toga, u listi Direction moete odabrati u kom e se pravcu aktivirati sledea elija. Od unosa moete odustati pritiskom na Esc ili klikom na crveni kontrolni taster( )".
Slika 2.2.1. Izgled prozoraOptions / Edit
Ranije uneti sadraj menjate na dva naina: pritiskom na F2 ulazite u reim editovanja, pri emu kurzor pokazuje tano mesto unosa, a po sadraju se kreete strelicama. Drugi nain je da klikom mia uete na liniju za editovanje aktivne elije, a potom na isti nain menjate sadraj.
133
U koliko elite moete obrisati sadraj ne samo jedne elije ve moetei obrisati kolonu ili red, ne menjajui pri tome njihove dimenzije. Budete li, recimo, obrisali jednu kolonu, sve kolone desno od nje e se pomeriti za jedno mesto ulevo, a na desnoj strani e se pojaviti nova, prazna kolona ija je oznaka IV.Kolonu briete kroz dijalog Edit / Delete, stavka Entire Column ili sa tastature, kombinacijom tastera Ctrl+Minus. Direktno brisanje pozivate u kontekstnom meniju odgovarajue kolone, stavka Delete
2.3. Formatiranje elija

eliji je mogue je menjati oblik, veliinu i boju fonta, boju i teksturu podloge, postavljati razne linije, poravnavati sadraj na razne naine, menjati ugao itd. Ovde ne pominjemo formatiranje sadraja elije, jer ono zavisi od tipa podatka i ima funkcionalnu vanost; to emo objasniti kasnije, prilikom opisa tipova podataka. Sve ove opcije se nalaze u meniju Format Cells. Meni se moe pozvati na nekoliko naina: sa tastature (Ctrl+l), iz menija (Format / Cells), ili pomou kontekstnog menija desnim klikom mia. Nakon pozivanja neke od navedenih komandi, na ekranu se pojavljuje okvir za dijalog Format Cells slian okviru prikazanom na Slici 2.3.1.,gde izborom odgovarajuih opcija vrite navedene izmene. Morate obratiti panju da pre pozivanja navedene komande selektujete eliju ili elije koje elite da formatirate.
Slika 2.3.1.a) Cell Atributes / Font Slika 2.3.1.b) Cell Atributes / Borders
Izbor fonta ( Slika 2.3.1a) je gotovo isti kroz sve Windows programe, pa se ovde neemo na tome posebno zadravati. Pomone linije na radnom listu (gridlines) olakavaju orijentaciju. Lepo ureenu tabelu sa graninim i pomonim linijama formirate na listu Border,( Slika 2.3.1b). Na raspolaganju su mnogobrojne opcije izgleda, debljine i boje linije. Osim ivinih, tu su i dijagonalne linije koje presecaju eliju. Linije se postavljaju tako to se nakon izbora atributa miem oznai mesto gde linija treba da se pojavi. U toolbar-u Formatting se nalazi taster sa skraenim izborom opcija za postavljanje linije. Izbor fonta je gotovo isti kroz sve Windows programe, pa se ovde neemo na tome posebno zadravati. Na listu Patterns (Slika 2.3.2a.), dijaloga Format Cells, moe se odabrati boja, a dodatno i oblik i boja teksture. Ako se upotrebi sitni raster (takice), kombinacijom boja se moe postii veliki izbor nijansi elije, ime se naizgled prevazilazi limit od 56 boja na radnom listu. Toolbar Formatting sadri taster sa skraenim izborom od 40 boja podloge elije. Na listu Alignment (Slika 2.3.2b.), dijaloga Format Cells nalaze se sve komande za uravnanje uz dodatne opcije horizontalnog uravnanja (recimo, Justify).Uoiete opciju lndent, koja uvlai sadraj elije za navedeni broj znakova udesno. Osim horizontalnog, mogue je i vertikalno uravnanje sadraja u eliji, to je korisno kada je poveana visina reda. Tekst ima etiri opcije vertikalnog uravnanja, slino horizontalnom.Ako je uneti tekst preirok za eliju, prei e njenu desnu ivicu. Ukoliko u susednoj eliji postoji sadraj, tekst e biti "podvuen" pod nju. Da bi se ovo izbeglo, ukljuite opciju Wrap Text, nakon koje ce tekst "potovati" desnu ivicu elije i pruati se u vie redova.
134
Slian efekat postie se i sa Shrink to Fit: da tekst ne bi prelazio desnu ivicu, font e biti umanjen tako da moe da stane u jedan red.Grupa komandi Orientation definie poloaj i ugao sadraja u eliji. Time se postiu razni efekti u zaglavljima tabele: osim to moe da izgleda zanimljivo, ouvana je i preglednost, uz utedu prostora.
Slika 2.3.2.a) Cell Atributes / Background Slika 2.3.2.b) Cell AtributesAlig ment
2.4. Stilovi i kopiranje formata

U skladu sa osnovnim principima urednosti, treba se potruditi da tabele izgledaju maksimalno ujednaeno i da imaju prepoznatljiv stil. Excel vam pomae u tome, upotrebom ablona stilova za posebne sadraje. Pretpostavimo da naslov tabele treba da bude ispisan fontom Verdana od 14 taaka i podebljano, a zaglavlja tabele samo podebljano i na sivoj podlozi. Da ne biste svaki put ispoetka definisali ove atribute, oznaite ih kao stil. Najpre jednom uredite sadraj po volji; dok je aktivna elija sa tim sadrajem, otvorite dijalog Format / Style (sa tastature Alt+')
Slika 2.4.1. .Izgled dijaloga- Style Da ne biste svaki put ispoetka definisali ove atribute, oznaite ih kao stil
U polje u kome pie Normal unesite tekst Naslov, a potom kliknite na Add. Isto ponovite i za zaglavlje tabele. Ubudue, kada upiete tekst naslova, pozovite dijalog Style, odaberite sauvani stil i potvrdite izbor. Atribute imenovanih stilova moete menjati u dijalogu, izborom tastera Modify. Poto se stil uva iskljuivo u jednoj radnoj svesci, opcijom Merge moete preneti stil iz neke druge otvorene radne sveske. Kada budemo govorili o tipovima datoteka, objasniemo vam kako ete postii da svaka nova radna sveska sadri vae stilove.
135
U toolbar-u Standard primetiete taster na kome je nacrtana etkica: to je Format Painter ( ), komanda bez svog ekvivalenta u meniju ili na tastaturi. Ovim alatom prenose se svi atributi formata podataka iz neke elije u ciljni blok. Treba samo oznaiti polaznu eliju, kliknuti na Format Painter, a potom odmah oznaiti cilj ni blok, ne otputajui taster mia. U trenutku kada taster mia bude otputen, svi atributi formatiranja polazne elije bie primenjeni nad ciljnim blokom. Postoji i drugi, neto sporiji nain da se atributi formata prenesu iz jedne u drugu eliju: polaznu eliju oznaite za kopiranje, pa kada oznaite cilj ni blok, u kontekstnom meniju odaberite Paste Special (Slika 2.4.2.); U dijalogu oznaite opciju Paste Formats i potvrdite izbor. Vie puta smo pomenuli toolbar Formatting, koji ete esto koristiti. Stoga upoznajte sve njegove tastere, kao i one dodatne, opcijom Add or Remove Buttons.
Slika 2.4.2. Izgled dijalogaPaste Special
136
Glava 3
Rad sa datotekama

1. 2. 3. 4. ta su abloni dokumenata, kako se koriste i prave Kako se snimaju i uitavaju datoteke Inportovanje slika u va dokument ta raditi sa oteenim datotekama
Osnovni format datoteke u Excel-u je radna sveska (Microsoft Excel Workbook), ija je ekstenzija XLS. U radnoj svesci se uvaju skoro svi sadraji: podaci, njihovi formati, stilovi, grafikoni, posebna podeavanja,itd.Datoteka radne sveske je zapisana u binarnom formatu i nju ne treba otvarati u nenamenskim programima, da je ne biste otetili. Postoji jo nekoliko formata rezervisanih za Excel. Posebno nas interesuju tzv. add-in datoteke, sa ekstenzijom XLA: to su moduli sa "upakovanim" proirenjima Excel-a. Uitavanjem ovih datoteka, pojavljuju se nove komande ili nove funkcije koje se ponaaju kao da su standardni deo programa. Neka add-in proirenja se isporuuju uz instalaciju programa, njihovu listu moete videti u dijalogu Tools / Add-Ins, o nekima od njih govoriemo ovde. Postoje i proirenja koja su deo komercijalne ponude raznih softverskih kua. Excel omoguava zapis radnog prostora koji ine vie radnih svezaka, na odredeni nain postavljenih u radnu povrinu programa. Da ne biste svaki put runo otvarali datoteke i postavljali ih na eljeni nain, komandom File / Save Workspace formiraete datoteku posebnog formata, sa ekstenzijom XLW. Otvaranjem ovakve datoteke, otvori e se sve datoteke radnih svezaka i rasporediti na radnu povrinu onako kako su izgledale u trenutku snimanja radnog prostora.
137
3.1. abloni dokumenata

ablon (template) u Excel-u predstavlja unapred pripiemljenu formu radne sveske, koju moete otvoriti kao inicijalni obrazac za rad. Elementi koji parametrizuju ablon mogu biti mnogobrojni: broj listova, definisani font, procenat zumiranja, pripremljeni makroi, razni grafiki objekti, ranije uneti sadraji formatirani po elji, parametri tampe... Preporuljivo je pripremiti ablone za sve standardizovane poslove koje radite, zbog velike utede vremena tokom svakog sledeeg otvaranja novog dokumenta. Excel se isporuuje sa nekoliko sloenih ablona, koje moete pronai u dijalogu File / New. Da biste formirali ablon, izaberite neku radnu svesku kao prototip i iz nje obriite proste podatke. Kada budete zadovoljni rezultatom, snimite radnu svesku komandom File / Save As, a u listi Save as Type odaberite stavku Template (*.XLT). Datoteka e biti preusmerena u unapred pripremljeni folder koji uva ablone, najverovatnije \ Windows \Application Data\Microsoft\ Templates.
Snimanje Template-a
Ranije pripremljeni ablon pozivate iz dijaloga File / New, u kome ete pronai sve raspoloive ablone. Budete li iz ovog dijaloga pozvali opciju Workbook, dobiete novu, sasvim praznu radnu svesku ije su default postavke definisane na nivou programa, isto ete izvesti komandom tastature Ctrl+N, ili klikom na ikonu praznog papir au toolbaru ( ).
Posebni abloni radnih svezaka e se otvoriti iskljuivo kada ih pozovete iz dijaloga. Ako elite da se Excel u bilo kojoj prilici otvori sa radnom sveskom posebno pripremljenom za redovni rad, odredite eljeni oblik radne sveske. Potom je snimite kao ablon pod imenom BOOK.XLT i postavite u folder XLStart, koji se nalazi u folderu svih Office programa (verovatno je to \Program Files\Microsoft Office\Office\XLStart). Sada e se pri otvaranju Excel-a uvek otvoriti nova radna sveska iji je inicijalni sadraj uzet iz ovog ablona. Slino moete postupiti i u pripremi radnog lista koji e biti unet kao novi u radnu svesku: pripremite novi radni list koji je jedini u radnoj svesci, a potom ovaj prototip snimite kao ablon po imenu SHEET.XLT u folderu XLStart. Od tog asa, svaka komanda Insert / Worksheet unee novi radni list sa sadrajem preuzetim iz ovog ablona. Folder XLStart moe da poslui i da bi privremeno ili stalno uvao radne sveske aktuelne tokom rada. Ukoliko neka datoteka radne sveske bude zateena u ovom folderu pri startovanju Excel-a, bie odmah otvorena. Ako elite da ovako otvorite radnu svesku koja je locirana na drugom mestu (recimo, na mrenom disku), primenite sledei trik: snimite radni prostor komandom File / Save Workspace, a tu XLW datoteku 'preusmerite u folder XLStart. Druga mogunost je da privremeno proglasite alternativnu startnu lokaciju: u dijalogu Tools / Options, na listu General (Slika 3.1.2.), u polje Alternate Startup File Location unesite putanju do foldera u kome se nalazi jedna ili vie datoteka koje e se otvoriti pri startovanju Excel-a.
138
Slika 3.1.2.
Izgled dijalogaOptions general
Neka standardna podeavanja, zajednika za ceo program, Excel zapisuje u datoteku sa ekstenzijom XLB. Ako raunar koristi jedan korisnik, ime datoteke e verovatno biti EXCEL.XLB, a ako ih je vie postojae zasebne datoteke za svakog korisnika ili e EXCEL.XLB datoteke biti zapisane u korisnikim profilima sistema. Ako ste prinueni da reinstalirate sistem, pronaite tu datoteku (upotrebom programa Find u Windows-u) i sauvajte je, pa je kasnije prepiite preko datoteke koju e napraviti nova instalacija Microsoft Excel-a: time ete vratiti vei deo ranije definisanih postavki programa.
3.2. Snimanje datoteka

Dijalog za snimanje se otvara komandom File / Save, kada se radna sveska snima prvi put, odnosno File / Save As (Slika 3.2.1.), kada treba da promenite opcije snimanja postojee radne sveske (drugo ime ili parametri). Prilikom snimanja radne sveske, mogue je izabrati lokaciju snimanja, opcije zatite i izlazni format datoteke. Grupa ikona Save In: u dijalogu upuuje na pet "glavnih" lokacija u kojima se sugerie snimanje radne sveske. Zadrimo se na dvema koje ete verovatno esto koristiti: to su folder My Documents, koji se u organizaciji Office-a predlae kao centralno mesto za snimanje dokumenata, i Desktop, koji je praktian kada treba brzo pristupiti dokumentu.
Slika 3.2.1. Izgled prozora- Save As
139
Naravno, standardnom navigacijom po dijalogu, moete odabrati bilo koji disk i folder za snimanje dokumenta.Ako elite da bolje grupiete dokumente u folderu \My Documents, moda je zgodno da u njemu napravite folder \Excel, a potom da programu saoptite da je to nova podrazumevana lokacija za datoteke Excel-a. Da biste to uinili, otvorite dijalog Tools / Options, pa na listu General u polju Default File Location popravite putanju
Defaul file location
Opciju History neete koristiti pri snimanju, ve pri otvaranju dokumenata (dijalozi Open i Save imaju isto jezgro, pa isto i izgledaju). Slino je i sa opcijom Favorites, gde se mogu smestiti preice ka dokumentima koje esto koristite; prilikom snimanja, u pomonom meniju Tools dijaloga moete odabrati komandu Add to Favorites, to e kasnije korisno posluiti pri otvaranju datoteke. O opciji Web Folders govoriemo u poglavlju o Excel-u u intranetu. Ako u dijalogu Save As otvorite pomoni meni Tools i, dobiete nekoliko mogunosti zatite datoteke radne sveske. Prva od njih, Always Create Backup, nudi da se pri snimanju radne sveske sauva i pretposlednja snimljena verzija, sa istim imenom i ekstenzijom XLK. Iako ova opcija zauzima dodatni prostor na disku, dobro bi bilo da je odaberete -jedan od valjanih vidova zatite je i spreavanje posledica snimljenih gresaka u radu. Datoteku mozete zastiti lozinkama od otvaranja ili promene, o ovim mogunostima detaljno govorimo u posebnom delu o zatiti. Osnovne formate datoteka u Excel-u smo ve pomenuli; recimo neto o irem izboru koji program nudi pri snimanju podataka. U dijalogu Save As, u listi Save As Type, pronai ete dugu listu formata u kojima se podaci radne sveske mogu zapisati. Opisaemo samo najvanije.
Ako treba pripremiti svesku za uitavanje u prethodnim verzijama Excel-a, izaberite neku od ponuenih opcija. Vodite rauna o tome da Excel, u verzijama starijim od 4, moe da prihvati samo jedan radni list, a da Excel 95 i stariji imaju maksimalno 16384 reda. Posebno interesantna opcija je Microsoft Excel 97-2000 & 4.0/95 Workbook, namenjena uslovima paralelne upotrebe radne sveske u prethodnim verzijama (Exce15/95) i u novim verzijama programa (Excel 97/2000). Tako snimljena radna sveska znaajno je vea od uobiajeno snimljene, jer neke zapise uva viestruko. U tom sluaju, korisnici starijih verzija nee doi u situaciju da ne mogu da otvore radnu svesku, dok e se u novim verzijama uitavanje odvijati transparentno. Najoptiji format zapisa na raunarima je tekstualna datoteka, pa je omogueno snimanje u nekoliko varijanti ASCII zapisa; u ovom sluaju, moi ete da snimite samo aktivni radni list. Najbolji rezultati se postiu opcijom snimanja Text (Tab Delimited) (*.txt) i Formatted Text (Space Delimited) (*.prn). Slobodno eksperimentiite sa ponuenim formatima, dok ne dobijete optimalni oblik teksta. Ukoliko ne postoji direktan filter za izvoz u neki od stranih formata, a posebno ako treba podatke uvesti u neku bazu podataka, upotrebite format CSV. Re je o izvozu u ASCII format, gde su podaci razdvojeni standardnim delimiterom (taka-zarez, ako je sistem podeen za nae podneblje), a svaki red datoteke ini jedan slog baze. Veina programa za upravljanje bazama u stanju je da uveze ovaj format zapisa. Excel nema ugraenu opciju automatskog snimanja uzadatom intervalu (koju, recimo, ima Word). Medutim, postoji add-in Autosave koji vri tu funkciju na slian nain. Ako elite da ugradite add-in, dodajte ga u dijalogu Tools/Add-ins. Nakon toga e se, u meniju Tools, pojaviti stavka Autosave (Slika 3.2.4.), koja otvara dijalog u kome ete podesiti karakteristike automatskog snimanja: interval i opseg snimanja, kao i opciju da li da se radna sveska snimi ili ne. Preporuujemo vam da ovu opciju ukljuite: svaki put moete odluiti da li da se promene snimaju, ili to odlaete za naredni put.
Dijalog General Options
140
Slika 3.2.4. Izgled dijalogaTools / Add-in
3.3. Uitavanje datoteka i pomoni formati

Radna sveska se moe uitati u program na vie naina, kako je uobiajeno i u drugim Windows programima (meni File / Open, Ctrl+O ili klikom na datoteku u Windows Explorer-u). Posvetimo se posebnim opcijama uitavanja, drugim formatima koje Excel koristi, kao i ostalim segmentima koji se tiu otvaranja datoteka u Excel-u.
Slika 3.3.1. Izgled prozoraOpen
Dijalog Open je nalik dijalogu Save (Slika 3.3.1.). Medu pet ponudenih standardnih lokacija, opcije My Documents i Desktop su poznate; opcija History e otvoriti listu preica ka datotekama koje su moda na raznim mestima, ali su koriene u prethodnom periodu. Ako ste prethodno markirali datoteku meu favorite, nai ete je u listi Favorites. Naravno, navigacijom u dijalogu moete doi do bilo kog foldera u kome se nalazi potrebna datoteka. Ukoliko ste nedavno radili sa radnom sveskom, ona se moe otvoriti pozivom sa dna menija File, gde se belei nekoliko poslednjih datoteka sa kojima ste radili. Maksimalni broj datoteka u meniju je devet, a taan broj moete podesiti u meniju Tools / Options, list General.Ako je datoteka zatiena, otvorie se jedan od dijaloga za unos lozinke ili poruka koja trai da odaberete nain otvaranja. Ako datoteka sadri makroe, u zavisnosti od stepena zatite pojavie se neki od dijaloga upozorenja, budui da makroi mogu da sadre i zlonamerni kod. Obratite panju na padajuu listu pored tastera Open: osim k1asinog otvaranja, ovde moete odabrati dve opcije koje tite izvornu datoteku. To su Open Read-only, koja otvara radnu svesku
141
Upoznajte se sa Excel-om samo za itanje i Open as Copy, koja trenutno formira kopiju datoteke (pod imenom Copy of RadnaSveska.XLS), tako da se moe menjati sadraj, bez bojazni da e polazni sadraj biti naruen.
Slika 3.3.2. Izgled dijaloga- Find
Ukoliko ne moete da pronadete datoteku koju elite da otvorite upotrebite dijalog Find i u pomonom meniju Tools (Slika 3.3.2.) postavite odgovarajui upit. Osim lokacije na kojoj treba traiti datoteku, moete upotrebiti i neko od zapisanih svojstava u "tehnikom kartonu" dokumenta, pod uslovom da ste popunili podatke u dijalogu File / Properties. Pretraga e ograniiti vidljivost datoteka u dijalogu Open samo na one koje zadovolje postavljeni kriterijum. Excel 2000 moe da prihvati vie formata zapisa podataka. Formati datoteka koji se smatraju "prirodnim" (uitavaju se bez konverzije) su svi formati Excel 2000 datoteka (* .XL *) i HTML format. Za mnoge druge formate postoje filteri pomou kojih se, direktno ili kroz prikladne dijaloge, strani format uvodi u radnu svesku.Verovatno e se najee deavati da ulazni sadraj bude zapisan kao formatirani tekst, uravnat tako da se lako prepoznaju kolone budue tabele ili oznaen nekim delimiterom (tabulator, zarez, taka-zarez). U veini sluajeva, Excel e prepoznati ove formate, a vama preostaje da potvrdite izbor ili izmenite parametre uvoza.
3.4. Slike objekti u Excel-u

Osim "ivih" podataka, Excel moe da uita i neke pomone formate datoteka. Prevashodno, to su slike i grafiki motivi koji se ubacuju na radni list: logotip firme, neki simbol, potpis, slika nekog artikla, itd. Sliku unosite iz menija Insert / Picture, gde se nudi nekoliko izvora. Prvi od njih, ClipArt, otvara prozor u kome se moe pretraiti velika biblioteka sliica u WMF forma tu, koja dolazi uz Office. Druga opcija je From File, koja e otvoriti dijalog za uvoz slike sa diska, u jednom od mnogobrojnih formata koje Office programi prepoznaju (BMP, JPC, CIF, CDR i mnogi drugi).
142
Upoznajte se sa Excel-om Excel sadri i nekoliko modula za unos grafikih sadraja. Opcija AutoShapes omoguava unos raznih prostih figura iz nekoliko grupa predlozaka; WordArt je zgodan za ubacivanje "bombastinog" naslova, dok je Organizational Chart zavini podsistem za crtanje organizacionih ema.
Ubacivanje slika
Slikom na radnom listu se manipulie uvek na isti nain, bez obzira na izvor. Klikom mia na sliku, ona e biti aktivirana; tada je moete premetati, menjati joj veliinu i druge atribute. U kontekstnom meniju koji se otvara desnim klikom, nalaze se sve komande za obradu slike. Precizne kontrole se nalaze u dijalogu Format (Picture / Autoshape / Object). Na raspolaganju su i toolbar-ovi Drawing, Picture, AutoShapes i WordArt, koji sadre alate za obradu ovih elemenata. Posebni vid unosa slike u radni list je background, slika koja se moe postaviti na pozadinu radnog lista. Pozadinsku sliku unosite izborom iz dijaloga Format / Sheet / Background. Obratite panju i na to da pozadinska slika moe ugroziti itljivost sadraja, pa je najbolje da ovu opciju koristite samo u izuzetnim sluajevima; i tada koristite slike sa neupadljivim motivima bledih boja. Komanda Insert / Object otvara dijalog koji omoguuje unos raznih objekata registrovanih u vaem sistemu. To su datoteke drugih formata ili njihovi delovi: slajd iz PowerPoint-a, dokument iz WordPada ili Word-a, multimedijalni sadraji (zvuni ili video zapis) itd. Iako su pridrueni radnoj svesci, objekti su pod direktnom kontrolom programa koji registruju njihov format. Objekti se obino unose kada treba ukrstiti rezultate vie programa u "zajedniki" izlazni format, da bi posao bio organizovan kao celina.
3.5. Oteene datoteke

Moe se dogoditi da se datoteka radne sveske oteti na disku; Excel nee uspeti da uita takvu datoteku i doi e do gubitka podataka. Ukoliko je datoteka ipak uitana, ali primeujete da je sadraj bitno naruen, upotrebite Workbook Recreator, add-in koji ete ukljuiti u program pomou dijaloga Tools / Add-ins. Obratite panju na to da e ovaj dodatak formirati izvetaj rada u tekstualnoj datoteci DATOTEKA.XLS Log. TXT; obavezno pregledajte ovaj izvetaj i uverite se u uspenost procedure. Meutim veoma esto ne uspeva oporavljanje oteene datoteke zbog toga, na snazi ostaje pravilo: titite svoj rad! Redovno radite backup, a vitalne sadraje uvajte i kopiranjem na rezervne lokacije.Kad god nameravate da unesete obimne izmene u radnu svesku, prethodno iskopirajte datoteku na drugo mesto. Upamtite da ne postoji savreno siguran sistem - postoji samo dovoljno siguran sistem, iji ste i vi deo. Na kraju prie o radu sa datotekama, pregledajmo opcije pri pozivu Excel-a. Njih moete upotrebiti da biste napravili posebnu preicu za otvaranje programa sa nekom radnom sveskom ili u posebnom reimu rada. Excel ete najlake otvoriti i u njega uitati neku datoteku tako to duplo kliknete na ikonu te radne sveske. Ukoliko je to datoteka kojoj esto pristupa te, smestite njenu preicu medu favorite (u dijalogu
143
Upoznajte se sa Excel-om Save As oznaite ime datoteke, pa u meniju Tools pozovite komandu Add to Favorites); sada je datoteka nadohvat ruke, u Start meniju Windows-a. Drugi princip otvaranja Excel-a je upotreba parametara komandne linije koja je dodeljena preici programa. Kada formirate novu preicu programa, u polju Command Line, pored putanje do programa dodajte neki od parametara navedenih u tabeli. Ako je preica ve formirana, izmene se vre u polju Target, u dijalogu Properties te preice (Tabela 4.4.1). POSTUPAK Otvaranje odredene radne sveske Otvaranje u reimu read-only Otvaranje u drugom folderu EXCEL.EXE + DODAJTE putanja\Datoteka.XLS /r putanja\Datoteka.XLS /p putanja
Tabela 3.6.1.
144
Glava 4
Raunanje
U ovom poglavlju nauiete: 1. 2. 3. 4. 5. Da koristite izraze i operatore Tipove podataka Kako se prave i koriste funkcije Grupe osnovnih funkcija Da ispravljate greke
Klju za razumevanje funkcionalnosti Excel-a je poznavanje vrsta podataka koji se unose na radni list.To su konstante i formule. Druga bitna stvar u radu sa Excel-om je prepoznavanje tipova podataka. Tipovi se odnose i na konstante i na rezultate formula, i ne treba ih meati sa vrstom sadraja unosa. Takode, nemojte meati tip podatka sa formatom prikaza (recimo, broj decimala broja ili oblik pisanja datuma). U ovom delu govorimo o vrstama, tipovima i formatima podataka. Vrste podataka u Excel-u dele se prema prirodi i ponaanju sadraja koji se moe upisati u eliju. Postoje dve vrste sadraja: Konstanta je bilo kakav slobodno uneti podatak. Sadraj elije je nepromenljiv dok ga ne promeni korisnik. Konstantne vrednosti se razlikuju po tipu (tekst, broj, datum...) koji je Excel u stanju da prepozna. Formula je izraz ili funkcija, koja podlee strogim sintaksnim i semantikim pravilima. Formula se prepoznaje tako to uvek poinje znakom jednakosti (,,="). Argument formule moe biti konstanta, referenca (adresa) ili druga formula. Glavna osobina formule je da dobijeni rezultat u eliji automatski menja vrednost ako se promeni vrednost neke referencirane elije. Ovde emo govoriti o izrazima i funkcijama, kao posebnom segmentu Excel-a. Pri unosu sadraja u eliju Excel uvek pokuava da razume njegov kontekst, na emu se i zasniva interaktivnost radnog lista. Ako se najpre unese znak jednakosti, Excel oekuje formulu, u trenutku potvrde unosa program vri proveru ispravnosti u sintaksi i semantici (tj. u pisanju i znacenju) i ako se ona potvrdi, prikazuje gotov rezultat. Ako sadraj ne poinje znakom jednakosti, onda je to konstanta - program pokuava da prepozna tip na osnovu formata unetog sadraja. Ako tip ne bude prepoznat, uneti podatak e se smatrati tekstom.
145
4.1. Izrazi u Excel-u

Izraz je tip formule sastavljen od konstanti, referenci i operatora. Excel prepoznaje tri vrste izraza, prema tipu rezultata: aritmetiki, tekstuali i logiki izraz. Operatori aritmetikih izraza su uobiajeni znaci za cetiri osnovne operacije, znak za procenat i znak ^ kojim se oznaava stepenovanje.. U tabeli 4.1.1. nalaze se svi operatori izraza u Excel-u:
Tabela 4.1.1.
Aritmetiki operatori + sabiranje oduzimanje / deljenje * mnozenje % procenat ^ stepenovanje
Opertator spajanja teksta
&
konkatenacija (spajanje)teksta
Logiki operatori = jednako > vee je od < manje je od >= vee ili jednako <= manje ili jednako <> razliito
Sadraj izraza ne mora biti samo konstanta, nego i adresa elije koja sadri neku vrednost, bila to konstanta ili rezultat formule. Pogledajte primere na Slici 4.1.1.: rezultati nekih formula su dobijeni od konstanti u koloni A, a neke formule su napisane kao kombinacija konstanti i referenci.
Slika 4.1.1. Primer tipova podataka
U izrazima se koriste uobiajena prava prvenstva medu operacijama, koja se menjaju korienjem zagrada. Evo nekoliko primera aritmetikih izraza:
Excel interpretacija 15+7-12*50% -7,5*100:8 14*(5+34):(11625)+11 =15+7-12*50% =-7,5*100/8 =14*(5+3"4)/(1162"5)+11

Tabela 4.1.2.
Sadraj (rezultata) 21 -93,75 25,33333
elije
U toku unosa izraza, Excel e vam pomoi logikom kontrolom pisanja. Recimo, kada unesete desnu za gradu u nekom sloenom izrazu, podebljae se odgovarajui par na levoj strani, a promenie se i boja obe odgovarajue zagrade. Ako pokuate da zavrite unos izraza koji nije ispravan, Excel e prepoznati greku (recimo, nedostajuu zagradu na kraju) i pokuati da sugerie ispravku.
Sintaksa pisanja formula u Excel-u podlee lokalnim podeavanjima jezika, koja ete proveriti u sekciji Regional Settings Control Panel-a. U svim primerima u knjizi potovali smo podeavanja koja vae kada je default jezik sistema srpska latinica. U tom okruenju, separator argumenata je taka-zarez (na engleskom, to je zarez); decimalni separator je zarez (anglosaksonska trita koriste taku), a sepatator klasa brojeva je taka.
146
4.2. Tipovi podataka

Tipom podatka u Excel-u smatra se vrednosni oblik koji ima neka konstanta ili rezultat formule. Prepoznavanje tipova podataka je bitno, jer od toga zavisi mogunost operisanja (recimo, besmisleno je sabirati tekst i broj). Kada budemo govorili o funkcijama, videete da je potovanje tipova sutinski bitno da bi se Excel uopte pravilno koristio. Pogledajmo kako se tipovi razvrstavaju.
Slika 4.2.1. Tekst tip podatka
Tekst je bilo kakav skup znakova (slova, cifre i specijalni znaci), i predstavlja najoptiji tip podatka. Ukoliko korisnik insistira da se sadraj vidi kao tekst, to ima smisla u odredenim prilikama, kao prvi znak treba uneti apostrof ( ); Primere moete videti na Slici 4.1.2. Ovaj znak se nee videti u eliji, osim u toku editovanja. Drugi nain da se sadraj smatra tekstom jeste zatvaranje meu navodnike ("123" nije broj, ve tekst). Maksimalna duina tekstualnog podatka u eliji je 32000 znakova, a tekst se inicijalno uravnava ulevo. Primere moete videti na Slici 4.1.2.
Slika 4.2.2. Broj tip podatka
Broj je posebni tip podatka u eliji: sastoji se od cifara 0-9 i specijalnih znakova koji odreduju posebni oblik broja (predznak, separator klase, oznaka za procenat, oznaka valute itd). Osim osnovnog oblika, broj se moe uneti i sa separatorom klasa (npr. 123.456,78), kao razlomak (npr. 1/12), u eksponencijalnom obliku ( l,05E-O4) itd. Maksimalni opseg brojeva u kome Excel moe da operie je od -lE+308 do 1E+308, a u okolini nule od -lE-307 do 1E-306. Broj ulazi u raunske operacije sa najvie petnaest znaajnih cifara, dok se cifre nie vrednosti pretvaraju u nule. Sve varijante brojeva se inicijalno desno uravnavaju u eliji (Slika 4.2.2.) Datum i vreme su karakteristini oblici brojeva. Brojevima se smatraju ne zbog naina prezentacije u tabeli, ve zbog internog naina uvanja i obrade. Naime, Excel svaki datum kojim manipulie vidi kao redni broj, poev od 1. januara 1900. godine. Koristei ovaj reper, mogue je koristiti datumski oblik podatka u raunskim operacijama. Vreme u toku dana se u Excel-u interno interpretira kao razlomak X/86400, gde je X broj sekundi proteklih od ponoi. Vreme se predstavlja u decimalnom obliku broja, tako da se logino nastavlja na oblik zapisa datuma (interni zapis 1. januara 2001. u 15:00 asova glasie 36892,625). Excel manipulie datumima od 1.1.1900. do 31.12.9999. Trenutni datum ete uneti sa tastature pritiskom na Ctrl+ ; (taka-zarez), a vreme pritiskom na Ctrl+: . Logika vrednost se javlja kao rezultat logikog izraza ili funkcije. Mogue je uneti logiku vrednost i kao konstantu, kao jednu od rezervisanih rei TRUE ili FALSE. Poruka o greci je tip podatka koji korisnik ne unosi, nego ga dobija kao rezultat neregularne situacije nastale u izraunavanju formule; o ovakvim porukama posebno emo priati u delu o funkcijama. Logike konstante i poruke o greci centriraju se u odnosu na irinu elije.
147
4.3. Funkcije
Meu svim alatima Excel-a, funkcije zauzimaju centralno mesto i to ne bez razloga: kada treba doi do neke posebne strukture obrauna u tabeli, najvie ete se osloniti na neke od oko 330 funkcija, koliko ih ima u Excel-u. Na brojnim primerima ete videti koje su funkcije na raspolaganju i kako se koriste. Uvideete gde i kako vam program moe pomoi dok unosite izraz ili funkciju. Sada poinjemo da otkrivamo Excel kao "drobilicu" podataka. Pre nego to priu o formulama nastavimo govorei o funkcijama, zadrimo se na vanom elementu Excel-a - onceptu automatske rekalkulacije. Postavite se na eliju Bl, upisanu vrednost 126 zamenite sa 196 i pogledajte ta se desilo sa rezultatom: auriran je onog trenutka kada ste potvrdili izmenu vrednosti. Rezultat izraza u eliji B5 postaje 1000. Ovaj princip se zove dinamika ili automatska rekalkulacija i predstavlja jednu od sutinskih vrednosti svih postojeih spreadsheet programa.
Slika 4.3.1. Izgled dijaloga Calcualtion
Rezultat neke formule moe biti argument druge, a ova tree itd. Neki i radni list moe imati stotine elija iji je sadraj direktno ili posredno povezan sa nekim zajednikim sadrajem. Kada se sadraj promeni, izmenjae se sve potonje vrednosti. Takoe, Excel posle svakog unosa skenira radni list, proveravajui stanja svih formula na njemu. Budui da u sloenim strukturama ovo moe da potraje, automatsku rekalkulaciju moete iskljuiti: otvorite dijalog Tools / Options i na listu Calculation oznaite opciju Calculation Manual (Slika 4.3.1). Poeljno je da u takvim prilikama ostavite ukljuenu mogunost rekalkulacije pre snimanja (Recalculate Before Save). Naravno, morate obratiti panju na to da sadraj nee u svakom trenutku dati pravu sliku izrauna tih vrednosti. Nakon ovog podeavanja, "nasilnu" rekalkulaciju tokom rada izveete pritiskom na F9. Taster F9 moze da se upotrebi i za direktno pretvaranje izraza ili njegovog dela u konstantu, to je praktino u mnogim prilikama. Evo jednostavnog primera. Unesite u neku eliju sledei sadraj: =1+2+3+4 i u eliji ete videti rezultat 10; sad uite u reim za editovanje elije (F2). Osvetlite miem deo izraza 1+2 i potom pritisnite F9. Oznaeni deo e biti odmah izraunat i pretvoren u konstantu: izraz sada glasi =3+3+4. Potom opet oznaite eliju za editovanje i osvetlite ceo izraz. Pritisnite F9: formula e biti preraunata, a sadraj elije postae konstanta koja odgovara rezultatu prethodne formule.
4.3.1. Funkcija: SUM

Vratimo se na tabelu u kojoj smo demonstrirali automatsku rekalkulaciju. Postavimo se u eliju B5 i obratimo panju na izraz =Bl +B2+B3+B4. Nije problem napisati izraz sa etiri sabirka, ali ta bi bilo ako treba sabrati dvesta brojeva? Za to postoji funkcija SUM, koju ete sasvim sigurno koristiti vie nego sve druge funkcije zajedno. Prepiimo izraz funkcijom =SUM(Bl:B4). Dobili smo, naravno, isti rezult. Obratite panju na argument funkcije Bi:B4. Dvotaka izmedu oznaka elija se interpretira kao "sve elije u opsegu od Bi do B4"; standardna sintaksa za oznaavanje bloka elija je markiranje dve elije na suprotnim krajevima (npr. A1:C10, to je isto kao C1:A10).
148
Slika 4.3.1.1. Primer funkcije SUM
Budui da je sabiranje najuestalija operacija u praksi, u toolbar-u postoji taster AutoSum, sa sliicom na kojoj je veliko grko slovo sigma (Slika 4.3.1.1.). Postavite se na eliju u kojoj treba da se nae zbir i kliknite na AutoSum: sa velikom verovatnoom, program e vam predloiti tani opseg elija koji ba elite da odredite. Ukoliko ovaj opseg nije dobro predloen, ostaje vam da prekucate ili, jo lake, da miem prevuete od prve do poslednje eljene elije, apotom potvrdite unos. U Excel-u postoje jo dva "brza" raunska alata. Jedan od njih je priruni pregled zbira: ako je potrebno da samo naas saznate zbir nekih elija, oznaite ih i pogledajte na statusnu liniju gde e se pojaviti tekst poput Sum=474. Kako budete poveavali blok miem, tako e se i priruni zbir menjati. Desnim klikom na ovo polje u statusnoj liniji dobiete listu nekoliko drugih funkcija, ije ime moete prepoznati, a o kojima emo kasnije vie govoriti. Drugi alat prua pomo pri unosu formula: ako kliknete na znak pored linije za unos sadraja, pa nastavite unos izraza u toj liniji, neposredno ispod e se pojaviti pomoni dijalog Formula Result koji e interaktivno prikazivati rezultat izraza koji bi se dobio ako bi se trenutno potvrdio unos. Ako ponete da unosite funkciju, pojavie se dijalog Paste Function, koji emo uskoro opisati. Formule moraju biti napisane po pravilima sintakse i semantike. Pravila pisanja gotovo su identina pisanju izraza "prirodnim" jezikom matematike. Funkcije, opet, sadre pravila koja se menjaju shodno kontekstu, ali postoje neka opta, lako prepoznatljiva merila. Opti oblik funkcije je IME_FUNKCIJE (arg1;...;argn). Iza znaka jednakosti sledi rezervisana re koja predstavlja ime funkcije, a potom se u zagradama navodi jedan ili vie argumenata funkcije, razdvojenih taka-zarezom kao separatorom. Nebitno je da lirezervisanu re piete velikim ili malim slovima - Excel e je prrevesti u velika slova. Argumenti funkcije mogu biti konstante, reference (adrese elije ili bloka), izrazi i druge funkcije, a maksimalno ih moze biti trideset.
4.3.2.Dijalog paste function

Excel obezbeuje toliko funkcija da ih je besmisleno uiti napamet. Zbog toga je pri ruci ozbiljna pomo - dijalog Paste Function, koji ete otvoriti pomou tastera sa slikom fx u toolbar-u ili komandom Insert / Function (Slika 4.3.2.1.).U listi na levoj strani vidimo grupe funkcija. Prva na listi je grupa Most Recently Used (najskorije koriene), to je zgodno kada u tekuem radu manipulemo jednim ustaljenim skupom funkcija.
149
Slika 4.3.2.1. Izgled dijaloga Paste Function
Zatim sledi grupa All, u kojoj su abecedno popisane sve funkcije; lista se nastavlja posebnim grupama funkcija. Kako odaberemo neku grupu, u desnoj listi se pojavljuje spisak funkcija grupe, a u listi ispod se pojavljuje zapis sintakse oznaene funkcije i kratki opis namene. Kada odaberemo eljenu funkciju, klikom na OK (Slika 4.3..2.2.) prelazimo na sledei korak.
Slika 4.3.2.2. Podeavanje parametra funkcije
Sadraj drugog dijaloga zavisi od konteksta funkcije, zapravo od broja i tipova argumenata. Levo od svakog polja za unos nalazi se opisno ime argumenta; ukoliko je ono ispisano podebljanim tekstom, argument je obavezan, a ako nije, argument je opcioni. Desno od polja je belim slovima ispisan tip podatka, iji tip nije vaan, stajae oznaka any; kada se argument unese, pojavie se njegova vrednost na desnoj strani. Kako se koje polje aktivira, tako se pojavljuje kratka pomo u donjem delu prozora. im bude dovoljno podataka da se formira rezultat, on e se pojaviti pri dnu, uz tekst Formula Result. Ako funkcija ima promenljiv broj argumenata (pokuajte sa funkcijom SUM), kada se popuni pretposlednji argument i aktivira poslednji, pojavljuje se jo jedan na raspolaganju za unos, sve do tridesetog argumenta. Posao zavravate potvrdom na OK. Ukoliko treba miem oznaiti blok kao argument, u trenutku povlaenja dijalog e se skupiti tako da se vidi samo polje koje prima adresu bloka; dijalog moete smanjiti i sami, tako to ete kliknuti na mali taster na desnoj strani polja za unos. Ako sami otponete unos funkcije direktno u eliju, pritiskom na Ctrl+A dobijate drugi ekran alata Paste Function, koji vam moe pomoi da zavrite posao. Ako pozovete ovaj alat kada je aktivna elija koja sadri funkciju, odmah e se aktivirati drugi prozor dijaloga, u kome se mogu menjati argumenti postavljene funkcije.
150
4.4.Grupe funkcija
to bolje prepoznate mogunosti koje imate uz standardne funkcije, to e vaa sloboda u radu biti vea. Daleko od toga da treba da drite u glavi nekoliko stotina funkcija: ne razmiljajte o formi, ve o sutini. Kako ne moemo opisati svaku funkciju Excel-a, predstaviemo cele grupe i opisati po nekoliko predstavnika. Ukoliko neke funkcije zasluuju posebnu panju, o njima e biti posebnog govora. Samo istraite grupe funkcija, i provedite neko vreme ispitujui njihovu namenu pomou alatke Paste Function.
4.4.1. Matematike funkcije

Excel sadri sve matematike operacije sa brojevima koje se nalaze i na kvalitetnim kalkulatorima: poev od funkcije SUM, koja je prva koju svako savlada, preko trigonometrijskih, eksponencijalnih i logaritamskih funkcija, do funkcija zaokrugljivanja broja. U ovu grupu se ubrajaju i neke posebne funkcije: PRODUCT izraunava proizvod argumenata, POWER (broj;stepen) izraunava bilo koji stepen broja, LN (broj), LOG10 (broj), LOG(broj;osnova) izraunavaju logaritam broja sa osnovom e, sa osnovom 10 ili zadatom osnovom, dok SIN, COS, TAN, ASIN raunaju odgovarajue trigonometrijske funkcije. TRUNC (broj; broj_dec) "odseca" decimalni deo broja na zadati i broj decimala, dok ROUND (broj;broj_dec), ROUNDDOWN (broj; broj_dec) i ROUNDUP (broj; broj_dec) zaokrugljuju broj na najblii ceo broj, prvi ceo broj blii nuli i prvi ceo broj dalje od nule, respektivno. CEILING (broj; osnova) i FLOOR (broj; osnova) poveavaju odnosno smanjuju broj na najblii ceo broj koji je umnoak zadate osnove. Na primer, funkcija CEILING (129; 15) daje rezultat 135, dok FLOOR(129;15) daje 120. EVEN (broj) i ODD(broj) ispravljaju broj na prvi parni, odnosno neparni ceo broj. Od "neobinih" funkcija, pomenimo RAND(), koja daje sluajni i broj u intervalu (0, 1) (da biste generisali sluajni broj u intervalu (a, b), koristite RAND()*(b-a)+a) i ROMAN (broj), koja daje broj napisan rimskim ciframa. SUMIF je funkcija uslovnog sabiranja i koristi se najee u listi. Oblik funkcije je: SUMIF (opseg; kriterijum; opseg _za_sabiranje). Nad datim opsegom se aplicira kriterijum, a odgovarajue odabrane vrednosti u opsegu za sabiranje ine zbir. Da bi bilo jasnije, evo primera. Ako hoemo da saberemo sve koliine uzorka A, napisaemo: SUMIF (A2:A15; "A"; B2:B15). Ako elimo da saberemo sve koliine vee od 150, napisaemo: SUMIF (B2:B15; ">150"; B2:B15). Ako se kriterijum postavi u neku eliju umesto u samu formulu, izmenom te vrednosti mogu se varirati rezultati. Funkcija SUBTOTAL je fleksibilna: njome se moe dobiti jedan od 11 rezultata drugih funkcija. Sintaksa funkcije je SUBTOTAL (broj_fun; opseg1; opseg2 ), pri emu broj fun od 1-11 oznaava: AVERAGE, COUNT, COUNTA, MAX, MIN, PRODUCT, STDEV, STDEVP, SUM, VAR i VARP respektivno. Na primer, funkcija SUBTOTAL (1; B2:B15) daje prosek brojeva, SUBTOTAL (7; B2:B15) standardnu devijaciju itd. Broj funkcije moe da se referencira iz neke elije, pa se na jednom mestu mogu oitavati razliiti rezultati.Ovu funkciju koriste mnogi drugi alati Excel-a da bi ponudili opcije izraunavanja u sloenim strukturama.
4.4.2. Finansijske funkcije

Svrha ovih funkcija je izraunavanje parametara kao to su anuiteti, interesne stope, broj rata i slino. Predstavljamo samo tri funkcije iz ove grupe. Prva od njih izraunava visinu rate prema zadatoj visini kamate, broju rata i visini glavnice: PMT (kamata; broj_rata; poetni_dug; preostali_iznos).
151
Poto su ove funkcije prilagoene amerikom bankarskom sistemu, na primeru emo razjasniti sintaksu. Ako napiemo PMT (9%/12; 120; -100000) rezultat e biti 1266,76; ovo se tumai kao ako je kamata 9% za 12 meseci i ima 120 rata, a iznos duga na poetku je 100000, rata iznosi 1266,76". Neka vas ne zbuni negativan broj: u amerikom knjigovodstvu je normalno da se dug tako belei. Deljenje kamate sa 12 je potrebno jer funkcija radi sa mesenim iznosom kamate, koji se preraunava na godinju posebnim iterativnim procesom.Funkcija moe da se koristi i da bismo utvrdili dinamiku tednje. Pretpostavimo da ivimo negde gde moemo da tedimo novac u banci uz odgovarajuu kamatu. Hteli bismo da za petnaest godina utedimo 75000 uz kamatu od 6% godinje. Napisaemo: PMT (6%/12; 15*12; 0; 75000) i dobiti iznos od 257,89 novanih jedinica koje treba meseno odvojiti da, bismo ovo postigli. Sledea funkcija izraunava mesenu kamatu na osnovu broja perioda uplate i iznosa glavnice duga: RATE (broj_perioda; visina_rate; poetni_dug; preostali_iznos; tip). Ako napiemo RATE (40; 1200; 42000), dobiemo vrednost 0,67%; na godinjem nivou, to je kamata od 8,02%. Slino radi i NPER, funkcija koja izraunava broj perioda za datu kamatu, visinu rate i iznos duga. Ako napiemo NPER (6%/12; -1000; 75000) dobiemo rezultat 94,24; to je broj meseci koliko treba plaati anuitete dok se ne isplati dug. Ako vas interesuje kako ekonomski razvijeni svet manipulie novcem, pogledajte kako rade funkcije IRR, NPV, SLN, VDB i sline.
4.4.3. Statistike funkcije

Veina statistikih funkcija svakako se moe izvesti i "klasinlim" matematikim funkcijama, ukoliko korisnik poznaje obrasce za izraunavanje parametara. Efikasnost je vanija: ove funkcije pokazuju da je Excel moan alat za statistike analize. Kada se tome dodaju funkcije Analysis ToolPak-a, Excel staje rame uz rame sa mnogo skupljim specijalizovarlim programima ove namene. Neke od funkcija u ovoj grupi verovatno ete esto koristiti: AVERAGE (opseg), MAX (opseg), MIN (opseg) daje prosenu, maksimalnu, odnosno minimalnu vrednost u opsegu. COUNT (opseg), COUNTA (opseg) i COUNTBLANK(opseg) daju broj numerikih vrednosti, broj svih nepraznih elija i broj svih praznih elija u opsegu, respektivno. Neke od funkcija su uvod u veliku statistiku: COUNTIF (opseg; kriterijum) daje broj elija u opsegu koje zadovoljavaju vrednost zadatu kriterijumom, STDEV (opseg) i VAR (opseg) izraunavaju vrednost standardne devijacije, odnosno varijanse uzorka, ignoriui sve nenumerike vrednosti opsega, dok PERMUT (ukupan_broj; broj_elemenata) daje broj svih permutacija odreenog broja elemenata u skupu zadatom ukuprlim brojem. Funkcija RANK (broj; opseg) daje rang broja u opsegu, pri emu rang 1 ima najvei broj. TREND (poznati_y; poznati_x; novi_x) iz relacije skupa poznatih vrednosti (veliine u opsegu poznati_y su u funkciji opsega veliina poznati_x) i nove zadate vrednosti x, izraunava novu vrednost prema funkciji linearnog trenda y=ax+b. INTERCEPT (poznati_y; poznati_x) izraunava taku na kojoj lirlija trenda see y osu, na osnovu dva skupa vrednosti koji su u linearnoj korelaciji. Ako se bavite teorijom verovatnoe i statistikom, proverite kako rade sloenije funkcije, poput BETADIST (distribucija verovatnoe), CHIDIST (hi-kvadrat distribucija), COVAR (kovarijansa), SKEW (disperzija distribucije) i mnoge druge.
4.4.4. Funkcije za rad sa tekstom

Zahvaljujui ovom skupu funkcija, mogue je operisati sa tekstom: povezivati stringove, menjati veliinu slova, pretvarati tekst u broj i obrnuto... CONCATENATE (argl; arg2; ...) sastavlja sadraj vie elija u jedan string. Na primer, rezultat funkcije CONCATENATE ("Pera"; " "; "Detli") je tekst "Pera Detli. CHAR (broj) daje znak iz kodne tabele prema zadatom broju,dok inverzna funkcija CODE (znak) daje broj zadatog znaka u kodnoj tabeli.
152
LEFT (tekst; br_zn) , RIGHT (tekst; br_zn) i MID (tekst; mesto; br_zn) funkcije vraaju deo teksta zadate duine na levoj strani, na desnoj strani ili u sredini, poev od zadatog mesta, respektivno. LOWER (tekst), UPPER (tekst) i PROPER (tekst) prevode tekst u mala slova, velika slova i prva velika, a ostala mala, respektivno. Jednostavan primer: PROPER ("draGAN grBI") vraa string "Dragan Grbi". Fuknkcija LEN (text) vraa broj znakova u tekstu, REPLACE (tekst; pozicija; duina; novi_tekst) zamenie u tekstu deo zadat poetnom pozicijom i duinom novim tekstom. TRIM (tekst) izbacuje sve blankove iz teksta, osim jednog blanka izmedu rei. VALUE (tekst) i TEXT(broj; format) pretvaraju tekst u broj, odnosno broj u tekst, u skladu sa zadatim formatom. Pogledajte sami kako rade funkcije za rad sa tekstom DOLLAR, FIXED, T, SUBSTITUTE i druge.
4.4.5. Funkicje za rad sa datumima i vremenom

Ove funkcije operiu podacima u formi datuma i vremena; upotrebljavaju se kada je potrebno od nekih parcijalnih podataka formirati datum ili kada treba pripremiti ovakve podatke za raunske operacije. Ne zaboravite da Excel interno belei datume kao cele brojeve u rastuem nizu poev od 1. januara 1900. godine. Vreme u toku dana se belei kao decimalni deo celog broja, gde jedan sekund iznosi 1/86400. HOUR (vreme), MINUTE (vreme) i SECOND (vreme) vraaju broj koji odgovara satu, minutu i sekundi za vreme predstavljeno serijskim brojem ili kao tekst. DAY (datum), MONTH (datum) i YEAR (datum) vraaju broj koji odgovara danu, mesecu ili godini za datum predstavljen rednim brojem ili kao tekst. Funkcija DATE (godina; mesec; dan) vraa datum od elemenata zadatih brojem ili referencom, dok DATEVALUE (datum) vraa redni broj dana poev od 1. januara 1900. TODAY() vraa aktuelni datum, a WEEKDAY(datum; tip) broj koji predstavlja redni broj dana u nedelji. Drugi opcioni parametar moe imati vrednost 1 (nedelja je broj 1), 2 (ponedeljak je broj 1) ili 3 (ponedeljak je "nulti" dan).
4.4.6. Logike funkcije

Logike funkcije obraduju istinosne vrednosti izraza, u skladu sa pravilima Bulove algebre. Tri funkcije vraaju rezultate TRUE ili FALSE u zavisnosti od iskaza: AND je TRUE ako su svi iskazi tani, OR je TRUE ako je barem jedan od iskaza taan a NOT vraa vrednost suprotnu od istinosne vrednosti argumenta. Funkcije TRUE() i FALSE() vraaju odgovarajue konstante. Funkcija, IF u zavisnosti od vrednosti logikog iskaza, daje jedan od dva predvidena rezultata. Sintaksa funkcije je: IF (uslov; rezul tat_ako_je_tano; rezultat_ako_je_netano)
153
4.5. Prepoznavanje greaka

Excel e vam efikasno pomoi kada pri unosu formule napravite greku ili ona nastane kasnije. Postoji nekoliko tipova greaka i bitno je prepoznati ih, kako biste valjano reagovali.Sintaksna greka se javlja u trenutku unosa formule: recimo, zagrade u izrazu nisu uparene, pogreno je ukucana rezervisana re funkcijenije unet taan broj argumenata i slino. Ove greke se prepoznaju odmah i program vam nee dozvoliti da zavrite unos formule, nego e dati upozorenje sa opisom greke i pravcima mogueg reenja. Postoji nekoliko razliitih situacija greke, a program e vam ponekad ak i predloiti direktno reenje koje moete prihvatiti. Semantika greka se javlja nakon unosa, u trenutku interpretacije unetog sadraja. To znai da je uneta formula sintaksno ispravna, ali da se rezultat ne moe dobiti, kao posledica neke nejasne situacije (npr. deljenje nulom). Greka moe nastati u trenutku unosa, ali i kasnije - ako je u nekoj od elija promenjen sadraj tako da vie ne odgovara pravilima formule u kojoj uestvuje. Neke od poruka su: #DIV/0! (pokuaj deljenja nulom), #N/A (argument formule nije poznat), NAME? (ime funkcije nije prepoznato ili se koristi opseg koji nije definisan), #NULL! (neregularno definisani presek dva podruja), #NUM! (argument funkcije nije odgovarajui, recimo WEEKDAY (TODAY();7) daje ovakvu poruku jer drugi argument ne moe biti vei od 2), #REF! (referenciranje na eliju koja ne postoji) i #VALUE! (korienje argumenta neispravnog tipa, recimo =123/"x" poto nema smisla deliti stringom). Neke greke su oig1edne, poput deljenja nulom; odmah vam je jasno ta treba da preduzmete. Neke sloenije greke, kao to su neispravni argumenti funkcija, reavate proverom sadraja i tipova polaznih podataka. Ponekad e se pojaviti "tekst" #######, koji zapravo nije greka, ve upozorenje da je broj preirok da bi stao u eliju. im se podesi irina kolone, broj e se videti valjano. Excel 2000 donosi jednu novinu na ovom planu: kad god je mogue, kolona e se proiriti tako da se broj uredno vidi. U nekim prilikama, ako broj premauje irinu zbog jedne ili dve decimale, broj e biti zaokrugljen na celi deo. Kada radite sa velikim brojevima, idealno je unapred predvideti dovoljnu irinu. Referencu koja u formuli upuuje na samu eliju u kojoj se nalazi formula, nazivamo cirkularnom referencom. Do ovoga moe doi direktno, npr. ako se u eliju A5 postavi formula SUM(Al:A5), ili indirektno, ako neka referenca u formuli koristi tu eliju u svom rezultatu.
154
Glava 5
Prikaz na ekranu i papiru
U ovom poglavlju nauiete: 1. Na koji nain se prave grafikoni 2. arobnjaka za grafikone 3. Da pripremate i tampate dokumente
U praksi je esto potrebno da se velika koliina podataka prikae u saetom obliku, za ta je veoma pogodan grafiki prikaz podataka. U terminologiji Excel-a, grafikon (chart) je sloeni grafiki objekat direktno povezan sa nekim tabelarnim podacima. Polazni podaci nazivaju se takama (ili "takama podataka") i ureeni su u grupe koje se nazivaju serijama podataka. Kada je grafikon formiran, bie direktno auriran nakon svake promene sadraja u matinim serijama. Mogue je izvesti i naknadne "likovne" obrade grafikona, kako bi se postigao to bolji vizuelni efekat prezentacije podataka. U radnoj svesci moe postojati u dva oblika: kao ubaeni grafiki objekat na povrini radnog lista i kao posebni list radne sveske.Grafikon na radnom listu se u praksi neto ee koristi, jer je tako pri ruci; grafikon na posebnom radnom listu je poeljan ukoliko elite da ga upotrebite u OLE povezivanju sa drugim aplikacijama (npr. ubacivanje u Word dokument).
155
5.1. Organizacija podataka za grafikon

Osnovna ideja grafikona je najee da prikae jednu kategoriju podataka. Smatra se optimalnim ako podaci imaju formu tabele, gde postoje dva atributa (jedan po kolonama, jedan po redovima), tako da svi podaci budu meusobno uporedivi. Ako bi podaci u grafikonu prikazivali podatke razliitih kategorija, sliku bi bilo teko rastumaiti, to se kosi sa osnovnom idejom grafike prezentacije brojeva. Primer dobro pripremljene tabele moete videti na Slici 5.1.1. U nedeljnom izvetaju prodavnice svaki broj predstavlja promet po nekoj kategoriji robe u jednom danu. U ovoj tabeli postoje i zbirni podaci; zbirove ne treba pridruiti grafikonu, jer se takvi podaci intuitivno tumae kao stavke istog ranga.
Slika 5.1.1. Primer tabele
Postoje razraeni principi koji ovo pitanje mogu reiti i na bolje naine, pa je najbolje prihvatiti pravilo: dobro organizovani izvorni podaci preduslov su lakog izvoenja grafikona. Varijante je lako isprobavati i zato se u radu koncentriite na same podatke.
5.2. Chart wizard

Do grafikona se dolazi u standardizovanim koracima, koji mogu imati mnoge opcije i detalje. Stoga je ovaj posao poveren Chart Wizard-u, "arobnjaku za grafikone". Chart Wizard ete pokrenuti komandom meni-ja Insert / Chart ili klikom na taster u toolbar-u. Biete voeni kroz etiri koraka, tokom kojih kompletirate elemente grafikona. Svaki korak sadri mnoge opcije, ali moete i odmah zavriti izradu grafikona sa podrazumevanim opcijama, k1ikom na Finish. U prvom koraku (Slika 5.2.1.) od vas se trai da odredite jedan od etrnaest tipova grafikona, u nekoj od datih varijanti; izbor pogodnog tipa grafikona predstavlja vetinu, koju stiete iskustvom. Za primer, odabraemo histogram (tip Column) u prvoj varijanti. Ako elite da vidite kako e izgledati podaci na nekom tipu grafikona, kliknite na Press and Hold to View Sample: u prozoru e se pojaviti priblina slika. Na listu Custom Types dijaloga nalazi se dvadesetak tipskih ablona grafikona, koje takoe moete efikasno primeniti. U drugom koraku (Slika 5.2.2.) treba da oznaite ili upiete adresu bloka koji sadri serije podataka. Blok treba da sadri kako podatke, tako i sva zaglavlja redova i kolona tabele. Ukoliko je to nekontinualni blok (na primer, elite da oznaite samo dve grupe proizvoda, koje nisu susedne) vodite racuna o tome da bude ocuvana forma pravugaonika pa makar bilo potrebno da oznaavate elije koje ne sadre podatke, kao to je to elija u preseku zaglavlja.
156
Slika 5.2.1. Chart Wizard Step 1
Moda je najlake da prvo slektujte blok, pa tek onda kliknete na ikonu arobnjaka. Sada valja odabrati da li se serije grupiu po kolonama (prodavnice) ili po redovima (dani). Ne dajte da vas zbuni slika, poto se podaci na X osi u histogramu ne grupiu po serijama, ve po zajednikom atributu (kategoriji) elemenata serije.
Na linijskom dijagramu, recimo, svaka linija se odnosi na pojedinanu seriju. Kako su serije odabrane, proverite na drugom listu ovog koraka Chart Wizard-a. Trei korak (Slika 5.2.3.) sadri nekoliko listova na kojima se podeavaju elementi grafikona. Na listu Titles upisaete naslov i tekstove koji se pruaju du obe ose grafikona. Na listu Axes odluujete da li se prikazuju referentne vrednosti na osama, a list Gridlines slui za postavljanje pomonih linija u pozadinu grafikona. Ako elite da postavite legendu, to ete oznaiti na listu Legend, zajedno sa odgovarajuom lokacijom. List Data Labels omoguuje da se na grafikonu pojave i brojevi koji pokazuju krajnje vrednosti. Konano, list Data Table omoguuje da grafikonu pridruite i polaznu tabelu podataka, to je prikladno ako e grafikon biti na posebnom listu i ako tabela nije prevelika.
157
etvrti korak (Slika 5.2.4.) Chart Wizard-a zahteva da odaberete da li e se grafikon pojaviti kao grafiki objekat na radnom listu ili e se formirati kao specijalni radni list-grafikon. Posao zavrava te klikom na Finish. Kada je grafikon zavren, moete i kasnije preraditi neki od njegovih elemenata.Kliknite na grafikon da biste ga oznaili kao objekat, pozovite Chart Wizard i promenite element koji elite.
5.3. tampanje
Pre ili kasnije, dobijene rezultate treba staviti na papir. Iako Excel nije program prevashodno namenjen ovakvim zadacima, opcije tampe programa su bogate, a postoje i pomona sredstva za olakavanje pripreme podataka za papirni format. Da biste pripremili radni list za tampu, organizujte podatke vertikalno, u vie redova, a ne "u irinu". Postoje opcije tampe tabela koje su velike u obe dimenzije, ali tome se pribegava samo kada drugaije nije mogue. Da biste stekli uvid u podrazumevane opcije preloma tampe koje program vidi, udite u drugi reim pogleda radnog lista -Page Break Preview (Slika 5.3.1.), komandom koja se nalazi u meniju View.
158
Slika 5.3.1. Primena opcije Page Break
Radni list e se neto smanjiti, a pojavie se plave linije koje odreduju budue stranice. U pozadini sadraja, vide se sivi tekstovi Page 1, Page 2, itd, koji pokazuju redni broj tampanog lista. U ovom reimu, radni list je i dalje aktivan i moete nastaviti da radite u njemu. Ukoliko je potrebno, povucite miem plave linije preloma u bilo kom smeru, ime ete promeniti granicu stranice. Tipini problem u praksi jeste jedna kolona koja ostaje "siroe" u tampi to rezultira nepreglednim ispisom. Problem se trivijalno reava povlaenjem vertikalne plave linije udesno.Ne mora ceo radni list ii u tampu: mogue je ograniiti se na bilo koji blok podataka. Oznaite blok koji treba tampati, pa ga komandom File / Print Area / Sei Print Area proglasite podrujem za tampanje. Ovo podruje se ukida komandom Clear Print Area u istom meniju. Da biste izbegli omake u pripremi tampe, u Excel-u postoji mogunost da se materijal pripremljen za tampu pregleda na ekranu. Opciju Print Preview moete startovati iz menija File / Print Preview ili pritiskom na taster u toolbar-u ( ).Cela radna povrina programa ustupa mesto proza ru Print Preview, na kome centralno mesto zauzima slika prve tampane stranice. Ako ovih stranica ima vie, medu njima se moete kretati tasterima PageUp i PageDown na tastaturi ili tasterima Next i Previous u gor njem levom uglu ekrana. Taster Margins ukljuuje i iskljuuje markere margina i granica medu kolonama na listu. Hvatajui ove markere moete direktno menjati njihovu veliinu; ako pomerite marker kolone, akcija e se odraziti i na radni list. Ukoliko ste zadovoljni rezultatom, komandom Print moete direktno pokrenuti tampu. Ako elite da uspostavite preciznu kontrolu, otvoriete dijalog Setup. PrintPreview se zatvara pritiskom na Esc ili sa Close.
5.3.1.Report manager
Priprema za tampu ponekad iziskuje veliki rad, ukoliko se trai uredan i atraktivno ureeni izvetaj. Mora se misliti na mnogo elemenata tampe, od formata papira i margina, do prostora koji izvetaj zauzima u dve dimenzije; ponekad treba definisati razliite blokove za tampu. Ako ste jo hteli da jedan izvetaj sadri podatke sa vie mesta, to ste reavali silnim kopiranjem podataka na novi radni list. Sve ovo iziskuje vanredno vreme i napor, te se ukazala potreba da se postupak pojednostavi. Report Manager sve takve muke baca u zaborav. Ovo je add-in u Excel-u koji se instalira opciono. Funkcija ove alatke jeste da sklopi tipizirani imenovani izvetaj, koji moe imati vie sekcija u eljenom redosledu. Svaka od sekcija predstavlja blok za tampu koji ne mora biti nuno na istom radnom listu. Domen sadraja koji moe biti ukljuen u isti izvetaj je jedna radna sveska. Sekcija izvetaja moe biti neki od radnih listova radne sveske, kome je eventualno dodeljen imenovani pogled ili scenario. Ovo znai da uz pomo Report Manager-a moete prevazii ogranienje u osnovnoj funkciji tampanja, po kome moete istovremeno tampati samo jedan radni list istovremeno. Novi imenovani izvetaj generiete komandom View / Report Manager (Slika 5.3.1.1.) i izborom tastera Add u osnovnom dijalogu. U dijalogu Add Report postoji nekoliko grupa polja za unos i izbor. Izvetaju treba dati ime pod kojim ete ga ubudue prozivati na tampanje.
159
U grupi Section to Add, prema eljenom redosledu odabirate sekcije izvetaja i sa Add ih dodajete u listu sekcija na dnu dijaloga. Sekcija se odabira sa spiska svih radnih listova radne sveske. Kada odaberete radni list, moete odabrati pogled ili scenario koji postoji definisan na tom listu. Ako ne odaberete nijednu od ovih opcija, dodavanjem u listu ete odrediti da se tampa sadraj celog radnog lista. Prema tome, isti radni list moe vie puta biti deo novog zdruenog izvetaja, pri emu se menjaju podaci (pomou scenarija) ili obuhvat podataka (pomou imenovanog pogleda). Poto ste definisali sve sekcije budueg izvetaja, moete im promeniti redosled ili obrisati neku od njih. Polje za izbor u dnu dijaloga definie nain numeracije stranica, gde se svaka sekcija moe posebno numerisati ili ta numeracija moe biti u rastuem redosledu kroz sve sekcije. Svaka sekcija poinje da se tampa na novom listu, preuzimajui parameter za tampanje sa svog matinog radnog lista. Zato obratite panju na ujednaenost parametara tampe zdruenog izvetaja. Naalost, nije mogue uticati na to da se ovaj parametar posebno izvede na nivou izvetaja. Drugi nedostatak ovog alata je to nije omoguen Print Preview celog izvetaja, nego prethodnu kontrolu treba izvriti na svakom listu i za svaki obuhvat segmenta. tampanje izvetaja aktivirate izborom sa spiska i klikom na Print.
Slika 5.3.1. Izgled dijaloga Add Report
160
Glava 6
Excel i Internet

1. 2. 3. 4.
Kako radnu svesku posalati putem e-mail-a Napravit html strnicu od vaeg dokumenta Pravljenje dinaminih stranica Da dodajte sadraje sa Interneta u vau radnu svesku
Koncepti koji se koriste na Web-u odavno su preneti i na manje mree, u intranet. Office 2000 podrava ove tehnike; osim veze sa programom za e-mail i upotrebe HTML-a kao "prirodnog" formata, Excel sadri i nekoliko naprednih modula kojima se probija u svet Interneta kao aktivni inilac. U ovom poglavlju otkrivamo neke elemente podrke Excel-a radu u intranetu i na Internetu: podrazumeva se da za efikasnu upotrebu ovih mogunosti treba imati instalirane programe Internet Explorer 5 i Outlook 2000, kao i obezbeeni prikljuak ka Internetu ili ka intranetu firme.
161
6.1. Upotreba elektronske pote

Postoji mogunost da sadraj radne sveske prosledite nekome putem e-mail-a, posredstvom Outlooka. Radni list moete poslati kao telo poruke u HTML obliku, a radnu svesku kao datoteku prikljuenu uz poruku. U ranijim verzijama Excel-a postojali su spoljni alati koji ovo rade posredno, dok Excel 2000 sada radi direktno, alatima ugraenim u jezgro Office-a. Da biste formirali e-mail u Excel-u, kliknite miem na taster E-mail u toolbar-u ili u meniju File / Send To odaberite opciju Mail Recipient za slanje radnog lista u telu poruke ili Mail Recipient (as attachment) za slanje radne sveske u prilogu poruke. Ako ste odabrali slanje radnog lista, otvorie se toolbar Envelope, karakteristian po tome da se ne moe pomerati i da se ne moe proizvoljno otvoriti ili zatvoriti, nego samo komandom za slanje e-mail-a ili iskljuenjem celog alata.
Bitno je da unesete adresu primaoca; u subject poruke e automatski biti postavljeno ime radne sveske, a taj tekst moete prepraviti. Pri vrhu ovog toolbar-a se nalaze komande za postavljanje posebnih parametara poruke. Klikom na Send This Sheet, poruka e biti prosleena direktno u Outbox Outlook-a, koji preuzima dalju brigu o slanju. Ako ste odluili da poaljete celu radnu svesku, otvorie se posebni prozor Outlook-a u koji e biti uneto ime datoteke u subject i datoteka kao prilog poruke; treba da dopiete adresu primaoca i, eventualno, neki tekst u telu poruke. Sadraj datoteke e odgovarati trenutnom stanju radne sveske, bez obzira na to da li je promena snimljena.Budite praktini pri slanju ovakvih poruka: iako se ini da je lake poslati jedan radni list nego celu datoteku radne sveske, to uopte ne mora biti tano. Prvo, e-mail poruka u HTML formatu je prilino "rastresita", a poruka e pogotovo biti velika ako u radnom listu postoje grafiki elementi. Drugo: mogue je da va korespondent koristi program za email koji nije u stanju da pravilno interpretira HTML u telu poruke; u takvom sluaju, va kolega e dobiti jedva itljivi sadraj.
Da biste formirali email u Excelu, kliknite miem na taster E-mail u toolbar-u ili u meniju File / Send
6.2. Snimanje u html formatu

Jedna od ideja od kojih je potekla primena HTML-a jeste univerzalnost na razliitim raunarskim platformama. Excel moe da snimi radni list ili radnu svesku u HTML obliku, a onda tom sadraju mogu pristupiti i oni koji nemaju instaliran Excel. Cela radna sveska se prevodi u HTML upotrebom frejmova, pa se struktura radne sveske uspeno simulira. Da biste se prethodno uverili da e sadraj radne sveske imati valjani oblik u HTML-u, upotrebite jednostavnu komandu File / Web Page Preview (Slika 6.2.1.): sadraj e se preneti u sistemski TEMP direktorij um u HTML obliku i otvorie se Internet Explorer u kome moete proveriti novi izgled radne sveske. Ako ste zadovoljni rezultatom, konano snimanje radne sveske izveete u dijalogu File / Save as Web Page. Izbor lokacije i zadavanje imena datoteke obavlja se na klasian nain. Obratite panju na opcije Save u sredini dijaloga: Entire Workbook snima celu radnu svesku, a Selection: Sheet samo radni list, na ta emo se vratiti kasnije. Taster Change Title slui da promenite naslov HTML stranice, koji e se pojaviti u naslovnoj liniji browser-a. Posebne opcije snimanja ete
162
izabrati ako u pomonom meniju Tools otvorite dijalog Web Options; konano, pritiskom na Save, sadraj se prevodi i snima na odabranom mestu. Ako pogledate rezultat snimanja u Windows Explorer-u videete da se: u ciljnom folderu nalazi glavna stranica Excel na Webu.htm, a pojavio se i folder Excel na Webu-files, u kome se nalaze sve stranice-frejmovi, slike i pomone datoteke (formata XML i CSS, posebne strukture dinamikog HTML-a). Od ovoga asa, sadraj radne sveske je raspoloiv u browser-u.
Slika 6.2.1. Izgled prozora Save AS
Obratite panju na to da se nakon snimanja, u Excel-u se nalazi HTML struktura, a ne XLS datoteka od koje smo krenuli. Excel na prirodan nain moe da ita i koristi ove strukture i korisnik uopte ne mora da bude svestan pravog formata datoteke radne sveske.Kada kasnije otvorite sadraj u Internet Explorer-u, pred vama je sadraj priblino jednakog izgleda, kao pasivni formular koji nije mogue direktno menjati. Primetiete da se kao prva stranica vidi onaj radni list koji je bio aktivan u trenutku prevoenja u HTML. Po ovom sadraju se kreete pomou kontrolnih tastera koji neodoljivo podseaju na jezike radnih listova i uz pomone kontrolne tastere za skrolovanje frejma sa "jezicima". Bitan je taster za poziveditora u toolbar-u: na raspolaganju je opcija Edit with Microsoft Excel for Windows. Ta opcija e, naravno, otvoriti radnu svesku u Excel-u, odakle se moe opet snimiti u XLS obliku. Postupak snimanja jednog radnog lista u HTML obliku je slian: postoje neke manje razlike i jedna znaajna opcija. Stranicu ete snimiti izborom opcije Selection: Sheet. Budete li dali naslov HTML stranici, on e se, osim u naslovnoj liniji prozora browser-a, pojaviti i kao naslov pri vrhu rezultujue stranice. Ukoliko je bila definisana slika u pozadini, ona nee biti preneta, a ukoliko nema aktivnih grafikih elemenata, nee se formirati pomoni folder, nego e ukupni rezultat biti u jednoj HTML datoteci. Moete markirati i bilo koji blok podataka i njega publikovati u HTML: dijalog Save as Web Page sada e pokazivati opciju npr. Selection: $A$1:$G$8; tako se, takoe, moe snimiti grafikon ili bilo koji drugi objekat. Nakon snimanja radnog lista u HTML obliku, u Excel-u ostaje aktivna polazna radna sveska u XLS formatu. Kada elite da ponovo snimite isti radni u HTML, primetiete da se tekst dijaloga Save as Web Page promenio iz Selection: Sheet u Republish: Sheet. Razlog je osobina Excel-a da pamti opciju svake pojedine konverzije radnog lista ili bloka u HTML, pa e opet ponuditi iste parametre snimanja.
163
6.3. Interaktivnost radnog lista

Konano dolazimo do glavne mogunosti Excel-a na Web-u, a to je interaktivnost u browser-u. Kada publikujete radni list, u dijalogu je aktivna opcija Add Interactivity. Kada je ukljuite, radni list e se interpretirati pomou dodatka Office Web Components, koji se nalazi na vaem raunaru ili se moe preuzeti sa Web servera (ako je tako definisano). Stranica radnog lista otvorena u browser-u tada postaje dinamina: u njoj se moe raditi kao da je otvoren Excel. Office Web Components sadri tri elementa, namenjena aktiviranju radnog lista, lista grafikona i izvedene tabele. Taster Publish dijaloga Save as Web Page (Slika 6.3.1.) otvara posebni dijalog koji ima dvostruku namenu u publikovanju radnog lista u HTML. Na raspolaganju je padajua lista Choose na kojoj se nalazi popis stavki svih radnih listova, odakle se moe izabrati neka od njih. Inicijalno, to je aktivni radni list.
Slika 6.3.1. Izgled dijalogaPublish As Web Page
Ako se izabere opcija Previously Published Items, u prozoru e se pojaviti spisak svih ranije izvedenih izvoza. Ukoliko je prethodno sa istog radnog lista izvedeno vie izvoza, ovaj izbor e se odmah pojaviti. Slede opcije izbora interaktivnosti, mogunost promene naslova, izbor lokacije i opcija da se rezultat odmah pogleda u browser-u. Pri snimanju Excel-ovih sadraja u HTML postoje opcije formata i kompatibilnosti, koje bi trebalo jednom postaviti na valjane vrednosti. Za sve budue operacije, ovo se radi u dijalogu koji se dobija kada se u dijalogu Tools / Options / General klikne na Web Options. Jednokratne promene pri izvozu izvode se kada se isti dijalog dobije iz pomonog menija Tools dijaloga Save as Web Page. Opcija lokacije snimanja Web Folders namenjena je publikovanju sadraja u intranetu. Upotreba ove opcije zavisi od organizacionih i tehnikih preduslova u mrei: da bi se sadraj mogao itati ili snimati u ovim lokacijama, neophodno je da administrator Web servera postavi odgovarajua prava pristupa. Ako je intranet firme dobro razvijen, a postoje delegirana prava za publikovanje; tada se sadraj Web foldera moe aktivno menjati. Excel intenzivno koristi hiperlinkove, ne samo zbog pripreme HTML oblika radne sveske, ve i zbog dodatne udobnosti u redovnom radu, poto se hiperlinkom mogu referencirati i strukture u radnoj svesci.Hiperlink se dodaje u dijalogu koji se poziva komandom Insert / Hyperlink, klikom na taster u toolbar-u ili sa Ctrl+K. U ovom dijalogu pronai ete etiri grupe ciljeva koji se mogu linkovati: postojea datoteka ili Web stranica, lokacija unutar radne sveske, dokument koji e tek biti kreiran i e-mail adresa. Shodno izvrenom izboru, radni deo dijaloga e dobiti odgovarajui kontekst u kome se moete lako snai. Pri
164
vrhu dijaloga se nalazi polje za unos opisnog teksta u eliju i taster za prornenu ScreenTipa, koji e umesto ciljne adrese prikazati neki pomoni tekst. Upotreba hiperlinkova moe bitno da ubrza navigaciju po radnoj svesci: vebe radi, formirajte posebni radni list sa linkovima ka svim drugim listovima, koji ete postaviti na sam poetak radne sveske. Posle toga u svakom radnom listu, na istom mestu, postavite hiperlink ka tom radnom listu.
6.4. Upiti na Web-u

Tabele koje se nalaze bilo gde u intranetu ili na Web-u mogu da se preuzmu i ubace u radni list u Excel-u, bilo da je cela strana tako formirana ili da je tabela njen deo. Komandom Data / Gt External Data / New Web Query (Slika 6.4.1.) otvoriete dijalog u kome treba uneti URL adresu stranice, a potom definisati koji njen deo treba preuzeti.
Slika 6.4.1. Izgled dijalogaNew Web Query
Posebno je zanimljiva opcija u kojoj se iz jedne HTML stranice preuzimaju samo pojedine tabele: poto mehanizam upita prepoznaje HTML sintaksu, moete zatraiti i uvesti, recimo, prvu, etvrtu i estu tabelu iz neke stranice. Trea opcija nalae Excel-u da podatke prenese u jednom od tri vida formatiranja, od prostog teksta do punog HTML formata. Pri radu sa podacima povezanim spolja, otvorie se toolbar sa komandama za upravljanje, medu kojima je u daljem radu najbitniji Refresh za osveavanje podataka. Naravno, ako podatke preuzimate sa Interneta na koji se povremeno povezujete pomou moderna, automatsko osveavanje povezanog sadraja nee doi u obzir; tako neto moete raditi iskljuivo u intranetu. Taster Edit Query otvara dijalog u kome se poetne opcije mogu promeniti, a konani oblik upita snimiti za kasniju upotrebu u datoteci formata IQY (Web Querie
165
Glava 7
Napredne teme
U ovom poglavlju nauiete: 1. Kako zatiti radnu svesku 2. Da onemoguite izmenu podatak u radnoj svesci 3. Fino da podesite Excel
U poslednjem pogljavlju upoznaete se sa naprednijim temama. Akcenat e biti na zatiti, i finom podeavanu radne sveske. Zatita podataka u raunarskim sistemima je veto otvoreno pitanje, tema o kojoj uvek morate da razmiljate. Excel sadri funkcionalno razvijeni interni sistem zatite na raznim nivoima: od zatite jedne elije i time radnog lista od pogleda i od promene sadraja, do kontrole pristupa radnoj svesci, uz dodelu selektivnih prava upotrebe. Ove metode su vrlo sigurne, ali samo ako ih ispravno koristite. Jedini nivo u kojem Excel ne uestvuje (kao uostalom ni drugi programi) jeste fizika zatita datoteke. Takva zatita se sprovodi na mehanizmima operativnih sistema, kroz politiku dodele prava nad resursima u mrei. Svakako potujte preporuku da redovno kopirate datoteke (backup) na siguran medijum koji se moe fiziki odvojiti od osnovne lokacije, Koliko vrede podaci koje koristite u svom poslovanju, sami najbolje znate.
166
7.1. Zatita radne sveske

Najvii nivo zatite u Excel-u jeste dodela prava pristupa sadraju radne sveske. Prilikom snimanja radne sveske, otvorite opciju File / Save As, otvorite pomoni meni Tools, a u njemu dijalog General Options (Slika 7.1.1.). Prva opcija, Always Create Backup, nalae da se pri svakom snimanju datoteke sauva i prethodna verzija datoteke, u datoteci Backup of ImeSveske.XLK, iako e ova opcija troiti vie prostora na disku, to i nije velika cena za mogunost da se u sluaju naruenog integriteta originalne radne sveske, sadraj povrati iz prethodne verzije; stoga, preporuujemo da ovu opciju ukljuite. Polje New Password to Open slui za postavljanje lozinke koja e se traiti pri svakom otvaranju radne sveske. Slika 7.1.1. Korisnik koji ne zna lozinku nee Izgled moi da otvori radnu svesku ni na koji dijaloganain. Polje Password to Modify Save omogu uje postavljanje lozinke za Options pravo izmene sadraja; ova lozinka je potpuno nezavisna od lozinke za pravo otvaranja radne sveske. Korisnik koji ne zna ovu lozinku moi e da je otvori samo za itanje; bie mu omogueno da vri izmene u radnoj svesci, ali nee moi da ih snimi, osim u datoteci pod drugim imenom. Opcija Read-only Recommended nije prava zatita radne sveske, nego "zatita korisnika od samoga sebe": ukljuenjem opcije, pri otvaranju radne sveske pojavie se dijalog u kome se korisniku predlae da radnu svesku otvori u reimu read-only, ali je mogue da se odlui i za puni reim izmena i snimanja razlika. Opcija je prikladna kada se esto otvaraju radne sveske sa vitalnim sadrajem koji se retko menja, a podaci slue mahom za itanje i druge vidove pasivne upotrebe. Da biste uklonili neku lozinku, prethodno je morate poznavati, kako biste uopte mogli da uete u radnu svesku sa pravom pisanja. Otvorite radnu svesku, pa u dijalogu Save Options oznaite lozinke i izbriite ih. Obratite panju na vrlo vaan sigurnosni detalj: ako ste ukljuili opciju Always Create Backup, obavezno nakon prvog snimanja radne sveske pod lozinkom obriite XLK verziju datoteke ili napravite neku manju izmenu radne sveske i odmah je snimite ponovo. Ova mera sigurnosti odnosi se na injenicu da prva XLK datoteka u sebi nema lozinke, pa bi zlonamerni korisnik mogao da pristupi tom sadraju, ili da promenom imena datoteke podmetne radnu svesku bez lozinki.
7.2. Kontrola otvorene radne sveske

U otvorenoj radnoj svesci moete postaviti nekoliko internih nivoa zatite sadraja: moete zatititi celu radnu svesku, jedan ili vie radnih listova, jednu ili vie elija na radnom listu, kao i objekte na radnom listu (grafikone, slike itd). Prvi nivo zatite odnosi se na samu radnu svesku. Otvorite dijalog Tools / Protection / Protect Workbook (Slika 7.2.1.) i videete polje za izbor i opciono postavljanje lozinke. Ukljuenjem opcije Structure, zatitiete radnu svesku od dodavanja, premetanja, brisanja, promene vidljivosti i promene imena radnih listova. Sa stanovita operativnosti radne sveske, ovim postupkom spreavate dodavanje novog lista sa grafikonom (grafikon i dalje moete ubaciti kao objekat radnog lista), pomeranje ili kopiranje radnog lista u drugu radnu svesku, prikazivanje izvornih podataka neke elije u podruju podataka izvedene tabele, mogunost da Scenario Manager kreira zbirni izvetaj, kao i druge ree koriene opcije u nekim add-in-ovima.
167
Slika 7.2.1. Izgled dijalogaProtect Sheet
Opcija Windows se odnosi na samo prikazivanje radne sveske: moete definisati taan poloaj jednog ili vie prozora radne sveske i potom im zakljuati veliinu i poloaj. Ako aktivirate ovu zatitu, svi kontrolni tasteri prozora nestaju iz naslovne linije. Lozinka u dijalogu Protect Workbook je opciona i koristite je kada ne elite da neko drugi promeni uvedene zatite. Da biste ukinuli zatitu radne sveske, otvorite dijalog Tools / Protection / Unprotect Workbook i eventualno unesite zatraenu lozinku.
Sledei nivo zatite radne sveske odnosi se na pojedinani list radne sveske. Moete spreiti promene na elijama radnog lista, prornenu vidljivosti elemenata na radnom listu, prornenu stavke na grafikonu, dodavanje i izmenu grafikih objekata, izvrenje makroa koji rade na radnom listu itd. Da biste zatitili radni list, aktivirajte ga i izaberite komandu menija Tools / Protection / Protect Sheet. Pored opcione lozinke, u dijalogu za zatitu radnog lista (i lista sa grafikonom), postoje i polja za izbor elemenata koje treba zatititi. Opcija Contents spreava izmene na elijama radne sveske ili izmene stavki grafikona na posebnom listu. Opcija Objects slui za spreavanje bilo kakve izmene na grafikim objektima.
7.3. Podeavanje okruenja

U prethodnom tekstu esto smo vas upuivali na dijalog Tools / Options. Ponekad se tamo podeavaju stavke bitne za posao koji obavljate, a ponekad presuduje lini afinitet u radu. Skoro sva podeavanja o kojima govorimo uvaju se u datoteci radne sveske: dakle, podeavanja moete ograniiti na aktuelne potrebe u nekoj situaciji. Pregledajmo bitnije listo ve ovog dijaloga i skrenimo panju na neke od opcija.
7.3.1.Vidljivost elemenata radne povrine

U listu View (Slika 7.3.1.1.) imate priliku da utiete na vidljivost mnogih elemenata radne povrine. U grupi Show moete da iskljuite vidljivost linije za editovanje (Formula Bar) i statusne linije (Status Bar) i da odluite da li e svaka radna sveska imati svoj taster u Taskbar-u Windows-a; vidljivost linije za editovanje i statusne linije moete promeniti i u meniju View. Grupa Comments reava nain vidljivosti komentara u eliji, a Objects nain vidljivosti grafikih objekata. Ako je radni list zatrpan grafikom, moete ukljuiti opciju Show Placeholders, nakon ega e se videti samo siluete objekata, to moe da ubrza rad programa. Vidljivost grafikih objekata moete promeniti i sa tastature, sa Ctrl+5.
168
Slika 7.3.1.1. Izgled prozora Options / View
Grupa Window Options sadri opcije za iskljuenje i ukljuenje elemenata radne povrine programa (zaglavlja radnog lista, klizai, jezici...). Veinu ovih elemenata moete upotrebiti ako, recimo, imate potpuno automatizovanu tabelu, pa vam ti elementi nisu potrebni; iskljuujui ih, poveavate efektivni prostor radnog lista. Posebno zanimljiva opcija je Formulas: kada je ukljuite, u elijama se nee videti rezultat formule, nego sama formula; u tom trenutku, poveae se irine svih kolona, ali ne brinite: sve e se vratiti na svoje mesto kada ovu opciju iskljuite. Linije mree radnog lista moete iskljuiti ako ukinete opciju Gridlines, a moete i izmeniti boju ukljuenih linija u listi Color. Ako elite da se vrednosti jednake nuli prikazuju kao prazne elije, iskljuite opciju Zero Values.
7.3.2. Vidovi kalkulacija

List Calculation (Slika 7.3.2.1.) dijaloga Options vaniji je od ostalih, jer na njemu postoje opcije kojima utiete na principe raunanja u radnom listu. Podrazumevano stanje Excel-a je da svaki rezultat raunske operacije odrava u aumom stanju, preraunavajui ga kada god se promeni neki od argumenata. To obezbeduje interaktivnost, ali moe da uspori rad ako postoji sloena veza izmedu podataka -svaki unos izaziva rekalkulaciju. Ovo je posebno izraeno kod sloenih operacija koje koriste veliki broj iteracija u proraunu, poput raznih metoda optimizacije. Zbog toga se automatska rekalkulacija moe iskljuiti, a po zavretku unosa podataka korisnik moe eksplicitno zahtevati rekalkulaciju. Ova komanda se poziva pritiskom na F9, kada se vri preraun svih radnih listova u svim otvorenim radnim sveskama, ili sa Shift+F9, kada se preraunava samo aktivni radni list.
169
Slika 7.3.2.1. Izgled prozora Options / Calculation
Manuelna rekalkulacija postie se izborom odgovarajue opcije u dijalogu na listu Calculation: u gornjem delu dijaloga potrebno je izabrati opciju Manual. Poeljno je da se u ovom sluaju ukljui opcija Recalculate Before Save, koja e osveiti rezultate pre svakog snimanja datoteke. Opcija Automatic Except Tables izvrava automatsku rekalkulaciju sadraja u tabelama rezultata u what-if analizama. Ove tabele se takoe rekalkuliu pritiskom na F9. Excel je u stanju da referencira podatke iz spoljnih izvora. Budui da se kontrola promena sprovodi na drugom mestu, program povremeno mora da proveri referencirane vrednosti. Opcijom Update Remote References, programu se nalae da pri otvaranju povee radnu svesku sa spoljnim izvorom i da osvei sve vrednosti. Poto spoljni izvor moe biti privremeno nedostupan, prelazno reenje je kopiranje vrednosti u radnu svesku, to se postie opcijom Save External Link Values. Osim toga, iako e na ovaj nain datoteka radne sveske biti uveana, rad e biti ubrzan, jer e se resursi mree raunara koristiti znaajno manje. U numerikoj analizi je uobiajeno da se iterativni prorauni obavljaju do reda veliine koji je za decimalu precizniji od potrebnog rezultata, kako bi se obezbedila dovoljno mala greka. Veina korisnika Excel-a manipulie podacima koji se tiu novca ili drugih podataka gde je dovoljna preciznost od dva decimalna mesta, pa se podrazumeva izvrenje sto iteracija koje imaju maksimalni otkIon od jednog hiljaditog dela celog broja. U retkim prilikama ovo nije dovoljno precizno, tako da se Excel-u moe naloiti da koristi preciznije iteracije i vei broj koraka, podeavanjem vrednosti polja Maximum Iterations i Maximum Change. Bez obzira na format prikaza broja u eliji, rezultat svake formule e zavisiti od tane vrednosti broja u internom zapisu. Na primer, ako su u dve elije napisani brojevi 1,005, a njihov prikaz je definisan na dve decimale, na listu e se videti vrednosti 1,01. Kada se ova dva broja saberu, rezultat e biti 2,01, a ne 2,02, kako bi se u prvi mah uinilo.Postoje dva reenja koja spreavaju ovakve situacije. Prvo od njih je da upotrebite funkciju ROUND na svakom mestu gde treba popraviti ulaznu vrednost raunske operacije. Druga mogunost je da ukljuite opciju Precision as Displayed. Ovim potezom svaki broj e biti sveden na vrednost koja je vidljiva na radnom listu. Vodite rauna: ovo moe da izazove i razne neeljene efekte, budui da se preciznost prema vidljivom delu broja aplicira na celu radnu svesku:
170
svim brojevima se menja vrednost prema vidljivoj preciznosti, a ova postavka ostaje zapamena dok je ne iskljuite. Iako niste imenovali elije, a tabela na radnom listu ima jedinstvena zaglavlja redova i kolona, ukljuenjem opcije Accept Labels in Formulas omoguiete implicitno imenovanje elija te tabele, pa se u formuli (iskljuivo na istom radnom listu) moe koristiti ime elije, poput =Prod1 Januar*l,25. Ako ve koristite pravo imenovanje blokova, vodite rauna o tome da ukljuenjem ove opcije ne dovedete do kolizije imena.
Na Macintosh platformama prvi datum koji sistem prihvata je 1. januar 1904
Excel rauna datume kao redne brojeve poev od 1. januara 1900. godine. No, iz nekog razloga, na Macintosh platformama prvi datum koji sistem prihvata je 1. januar 1904, pa je i Mac verzija Excel-a prilagoena ovoj postavci.
Ukoliko u okruenju korisnici imaju i PC i Macintosh raunare na kojima razmenjuju Excel datoteke, treba uskladiti interne zapise datuma da ne bi dolo do poremeaja u prikazu i raunanju datuma. Da biste ovo uinili, na listu Calculation dijaloga Tools / Options ukljuite opciju 1904 Date System. Ukoliko ovo ne uinite, a dobijete Excel datoteku formiranu na raunaru sa ovakvom interpretacijom datuma, svaki datum koji vidite bie pomeren etiri godine unazad.
7.3.3. Editovanje
List Edit (Slika 7.3.3.1.), dijaloga Options, sadri opcije ponaanja programa u toku unosa i izmene podataka. Edit Directly in Cell dozvoljava ili spreava direktni unos sadraja u eliju. Allow Cell drag and drop je opcija koja je inicijalno ukljuena i koja doputa da uhvatite eliju miem za ivicu i premestite sadraj na drugo mesto. Od opcije Alert Refore Overwriting Cells zavisi da li ete dobiti upozorenje o brisanju starog sadraja pri premetanju.
Slika 7.3.2.2. Izgled prozora Options / Edit
U uslovima masovnog unosa podataka, a posebno kada je re o novanim iznosima, moe se naloiti Excel-u da svaki uneti broj interpretira tako da se poslednje cifre smatraju decimalama. Ako ukljuite opciju Fixed Decimal i oznaite broj decimala, unos celog broja e se interpretirati kao decimalni broj. Recimo, ako kucate 12345 i pritisnete Enter, u eliji e biti zapisan broj 123,45 (ako je oznaeno da se interpretiraju dve decimale). Ukoliko eksplicitno kucate decimalni zarez, ova interpretacija e biti ignorisana, a broj e biti zapisan tano kako ste ga ukucali.
171
Opcija Ask to Update Automatic Links bira da li e program traiti dozvolu da aurira sve veze sa drugom datotekom u toku uitavanja. Ako treba retko aurira ti veze, najbolje je iskljuiti i ovu opciju i Calculation / Update Remote References, pa samo povremeno zahtevati auriranje veze u dijalogu Edit / Links. Preostale opcije bave se ponaanjem grafikih objekata pri manipulaciji elijama, dodavanjem animiranih efekata u radu, prenoenjem formata pri unosu podataka u listu i nainom unosa procentualnih vrednosti.
7.3.4. Opte stvari

List dijaloga General (Slika 7.3.4.1.) odnosi se na opte odrednice rada programa; pomenimo samo neka od podeavanja u programu. Osim klasinog adresiranja elija tipa <slovo><broj>, poput Al, B2 itd, postoji i varijanta zapisa tipa R[broj]C[broj], poput R[3]C[2], gde je broj relativno odstojanje reference od aktivne elije. Opcija Reference Style ukljuuje ovaj vid referenciranja. Ova nomenklatura se koristi retko, uglavnom u toku pripreme sloenih VBA aplikacija u Excel-u.
Slika 7.3.4.1. Izgled prozora Options / View
Broj Recently Used File List, ija je maksimalna vrednost 9, slui za uvanje referenci na prethodno menjane datoteke radnih svezaka u meniju Files. Sheets in New Workbook je broj listova u svakoj novoj radnoj svesci. Ovde moete podesiti i podrazumevani font, podrazumevanu lokaciju datoteka, kao i neke druge opcije okruenja.Dijalog "Specijalne liste" slui za odravanje lista koje se koriste u ciklinim popunama za operaciju AutoFill i za posebne vidove sortiranja. Lista u levom prozoru na koju kliknete pojavljuje se u desnom prozoru i tu moete da vrite izmene. Klikom na stavku New List otvarate novu listu, a unosom reference bloka u polje Import List from Cells definiete novu listu direktno iz radnog lista, bez potrebe da je posebno ukucavate. Preostala tri lista samo emo ukratko objasniti. Istraite sami opcije koje se u njima nude. Na listu Transition otkriete padajuu listu Save Excel Files As, u kojoj moete definisati podrazumevani format datoteke u kojem e biti snimane radne sveske. Ova opcija je izuzetno korisna u procesu prelaska firme sa jedne verzije Excel-a na drugu, kada treba ouvati i kompatibilnost formata datoteka. Preostale opcije ovog lista su prevashodno namenjene bivim korisnicima programa Lotus 1-2-3, kojima je obezbedena postepena promena navika. List Chart se bavi opcijama ponaanja pri manipulaciji nad grafikonima. Colors definie podrazumevane palete boja u raznim segmentima upotrebe.
172

Excel Srpski

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Excel Srpski

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Upoznajte se sa Microsoft Excel-om

UKROTITE RADNU SVESKU............................................................................ 132

RAD SA DATOTEKAMA .................................................................................... 137

RAUNANJE ...................................................................................................... 145

PRIKAZ NA EKRANU I PAPIRU ........................................................................ 155

EXCEL I INTERNET............................................................................................ 161

NAPREDNE TEME ............................................................................................. 166

U ovom poglavlju nauiete:

1.1. Osnovni elementi radne povrine

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18.

1.3 Podela i zamrzavanje prozora

Slika 1.3.1. Primena opcije Window / Split

2.1 Promena dimenzija kolona i redova

2.2. Unos i izmena sadraja u eliji

Slika 2.2.1. Izgled prozoraOptions / Edit

2.3. Formatiranje elija

2.4. Stilovi i kopiranje formata

Slika 2.4.2. Izgled dijalogaPaste Special

U ovom poglavlju nauiete:

3.1. abloni dokumenata

3.2. Snimanje datoteka

Slika 3.2.1. Izgled prozora- Save As

Dijalog General Options

Slika 3.2.4. Izgled dijalogaTools / Add-in

3.3. Uitavanje datoteka i pomoni formati

Slika 3.3.1. Izgled prozoraOpen

Slika 3.3.2. Izgled dijaloga- Find

3.4. Slike objekti u Excel-u

3.5. Oteene datoteke

4.1. Izrazi u Excel-u

Aritmetiki operatori + sabiranje oduzimanje / deljenje * mnozenje % procenat ^ stepenovanje

Opertator spajanja teksta

Slika 4.1.1. Primer tipova podataka

Excel interpretacija 15+7-12*50% -7,5*100:8 14*(5+34):(11625)+11 =15+7-12*50% =-7,5*100/8 =14*(5+3"4)/(1162"5)+11

Sadraj (rezultata) 21 -93,75 25,33333

4.2. Tipovi podataka

Slika 4.3.1. Izgled dijaloga Calcualtion

4.3.1. Funkcija: SUM

Slika 4.3.1.1. Primer funkcije SUM

4.3.2.Dijalog paste function

Slika 4.3.2.1. Izgled dijaloga Paste Function

Slika 4.3.2.2. Podeavanje parametra funkcije

4.4.1. Matematike funkcije

4.4.2. Finansijske funkcije

4.4.3. Statistike funkcije

4.4.4. Funkcije za rad sa tekstom

4.4.5. Funkicje za rad sa datumima i vremenom

4.4.6. Logike funkcije

4.5. Prepoznavanje greaka

5.1. Organizacija podataka za grafikon

Slika 5.1.1. Primer tabele

5.2. Chart wizard

Slika 5.2.1. Chart Wizard Step 1

Slika 5.2.2. Chart Wizard Step 2

Slika 5.2.3. Chart Wizard Step 3

Slika 5.2.3. Chart Wizard Step 4

Slika 5.3.1. Primena opcije Page Break

U ovom poglavlju nauiete:

6.1. Upotreba elektronske pote

6.2. Snimanje u html formatu

Slika 6.2.1. Izgled prozora Save AS

6.3. Interaktivnost radnog lista

Slika 6.3.1. Izgled dijalogaPublish As Web Page

Excel interpretacija 15+7-1250% -7,5100:8 14(5+34):(11625)+11 =15+7-1250% =-7,5100/8 =14(5+3"4)/(1162"5)+11