Tower 5 Dimenzionisanje Betona Objasnjenje 87 STR

Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka!
Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde.
1 UVOD
Tower 5, preko specijalizovanog modula za dimenzionisanje, omoguava integrisano automatsko dimenzionisanje armiranobetonskih elemenata. Programom je podran niz nacionalnih standarda: PBAB87 EuroCode 2 DIN 1045 BS 8110 SIA ACI 318 SNiP MSZ BSD
Armiranobetonske elemente je mogue dimenzionisati prema graninom stanju nosivosti i prema graninom stanju upotrebljivosti. Dimenzionisanje prema graninom stanju nosivosti podrazumeva odreivanje potrebne koliine podune i poprene armature u AB elementima . Za dimenzionisane elemente sa usvojenom armaturom, proraunom prema graninom stanju upotrebljivosti se, na zahtev korisnika, raunaju merodavne veliine irine prslina i ugiba elemenata. Proraun bazira na uticajima automatski generisanih kombinacija optereenja (automatskom generacijom je pokriven spektar svih moguih kombinacija optereenja). Za proraun prema graninom stanju nosivosti se formira set kombinacija graninih optereenja, dok se za proraun prema graninom stanju upotrebljivosti generie set kombinacija eksploatacionih optereenja. Korisniki interface obezbeuje jasan i pregledan prikaz rezultata prorauna, kako u okviru grafikog okruenja, tako i u obliku spremnom za tampanje. Kako proces dimenzionisanja AB elemenata nije nikad jednoznaan u svom krajnjem rezultatu, korisnikove intervencije tokom procesa se podrazumevaju, za ta je kreiran intuitivan interaktivan korisniki interface.
Radimpex
1/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da s e pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde.
2 PRORAUN PREMA GRANINOM STANJU NOSIVOSTI

U sklopu dimenzionisanja elemenata prema graninom stanju nosivosti, za AB elemente se odreuje potrebna koliina podune i/ili poprene armature, koja obezbeuje prijem i prenos najnepovoljnijih uticaja koji se mogu javiti u elementu/preseku. Omogueno je dimenzionisanje linijskih i ploastih elemenata, a korisnikim okruenjem su ove dve opcije razdvojene, zbog razliitog seta ulaznih podataka koji su posledica korisnikove intervencije. Rezultat prorauna prema graninom stanju nosivosti je: za linijske elemente (grede, stubovi): o o potrebna koliina podune armature u zadatom rasporedu, i potrebna koliina poprene armature (rezultat se daje u obliku potrebne koliine dvosenih uzengija); potrebna koliina podune armature u zadatim pravcima pruanja.
za AB ploe: o
U modul za dimenzionisanje su, tamo gde je to bilo m ogue i vremenski prihvatljivo, ugraeni i algoritmi kojima se optimizuje proraun u smislu koliine potrebne armature.
2.1 STANDARDI
Proraun elemenata saglasno graninom stanju nosivosti mogue je sprovesti prema sledeim aktuelnim nacionalnim standardima: PBAB87 ex-Jugoslovenski standardi, EuroCode 2 standardi Evropske unije, DIN Nemaki standardi, BS 8110 Britanski standardi, SIA vajcarski standardi, ACI Ameriki standardi, SNiP Ruski standardi, MSZ Maarski standardi, BSD Bugarski standardi. U pojedinim odredbama nacionalni standardi se pozivaju na odredbe drugih standarda ili podstandarda, koji u prethodnom popisu nisu navedeni. U situacijama kada pojedinim standardom nije definisan specifian segment prorauna, koriena su opte prihvaena reenja iz srodnih standarda.
Radimpex
2/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Specifinosti primenjenog algoritma koje su posledica primene razliitih standarda su date u okviru svake stavke prorauna u nastavku.
2.2 KOMBINOVANJE OPTEREENJA

Modul za dimenzionisanje je u celosti baziran na uticajima iz automatski generisanih kombinacija optereenja. Pojedinim standardima je, bilo eksplicitno, bilo posredno, definisan nain na koji se formiraju kombinacije graninih optereenja od definisanih osnovnih sluajeva optereenja. Redovno, re je o linearnoj kombinaciji uticaja za osnovna optereenja umnoenih parcijalnim koeficijentima sigurnosti:
i i
gde je:
i
parcijalni koeficijent za sluaj optereenja i, posmatrani uticaj od sluaja optereenja i.
qi
Programom se kreira lista svih moguih kombinacija optereenja koje pojedini standard definie, a koje zadovoljavaju i specifine uslove zadate od strane korisnika u smislu mogunosti kombinovanja pojedinih parova optereenja (mogunost meusobnog iskluivanja istovremenog delovanja pojedinih parova optereenja). Zavisno od broja osnovnih sluajeva optereenja, te od primenjenih standarda, lista generisanih kombinacija optereenja moe biti vrlo dugaka (esto i vie hiljada kombinacija optereenja). Kako je vreme prorauna zavisno od broja kombinacija na koje pojedini preseci/elementi moraju biti proraunati/provereni, to se u sluaju kompleksnih konstrukcija sa velikim brojem optereenja preporuuje minimiziranje broja osnovnih sluajeva optereenja (grupisanje srodnih optereenja). Korisniku je ostavljena mogunost da element/konstrukciju dimenzionie na uticaje samo zadate kombinacije optereenja ili anvelope zadatih kombinacija optereenja (tekui sluaj optereenja). Ovaj pristup se preporuuje samo u situacijama kada je merodavna kombinacija optereenja izvesna, a u cilju skraenja vremena prorauna. Za objanjenje naina na koji se u modulu za dimenzionisanje kreira lista moguih kombinacija optereenja, neophodno je definisati sledee termine: Sluaj optereenja. Listu sluajeva optereenja kreira korisnik, a broj sluajeva nije ogranien (treba imati na umu gornju primedbu o duini prorauna). U okviru jednog sluaja optereenja grupiu se sva dejstva iste prirode, za koje se podrazumeva da deluju simultano. Nazive pojednim sluajevima optereenja daje korisnik. Modul za dimenzionisanje koristi listu optereenja koja je kreirana ranije za potrebe strukturalne analize konstrukcije. Svaki sluaj optereenja je odreene vrste. Mogue je (esto i neophodno) kreirati vie sluajeva optereenja iste vrste. Vrsta optereenja. Lista vrsta optereenja je definisana izabranim standardom. Potreba da razliite vrste optereenja u postupku kombinovanja imaju razliit tretman je uslovila klasifikaciju svih optereenja u grupe vrste. Korisnik za svaki od sluajeva optereenja definie vrstu optereenja. Ovde je mogue pojedina optereenja iskljuiti prilikom dimenzionisanja tako to nekom sluaju optereenja nee biti dodeljena vrsta (nedefinisano optereenje). Vrsta kombinacije optereenja. Lista vrsta kombinacija optereenja je definisana izabranim standardom prorauna. Za svaku vrstu kombinacije optereenja propisuju se razliiti setovi parcijalnih koeficijenata sigurnosti. Parcijalni koeficijenti sigurnosti za optereenje. Definisani su standardima za svaku vrstu kombinacije optereenja. Ovim koeficijentima se mnoe uticaji pojedinih sluajeva optereenja.
Radimpex
3/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Parcijalni koeficijenti za materijal. Pojedini standardi, pored parcijalnih koeficijenata za optereenja, propisuju i parcijalne koeficijente za materijale, kojima se redukuju mehanike karakteristike betona i elika za armiranje. Ovi koeficijenti su zavisni od vrste kombinacije optereenja.
Optereenja stalnog karaktera, saglasno injenici da uvek deluju, moraju biti prisutna u svakoj od kombinacija optereenja. Za sluaj njihovog povoljnog delovanja propisuju se parcijalni koeficijenti povoljnog delovanja stalnog optereenja. U sluaju povoljnog dejstva nekog ne-stalnog optereenja, merodavna kombinacija optereenja ne sadri uticaje tog optereenja (parcijalni koeficijent je nula). Izuzetak su optereenja alternativnog karaktera, kada je jedan od smerova delovanja optereenja izvesno nepovoljan (drugi je povoljan). *** U nastavku su date specifinosti kombinovanja optereenja definisane pojedinim stan dardima.
2.2.1 PBAB87
Specifinost kombinovanja graninih optereenja prema PBAB87 je u promenljivim vrednostima parcijalnih koeficijenata sigurnosti zavisnim od naponskog stanja u najvie zategnutom vlaknu armature. 2.2.1.1 Vrste optereenja: stalna (g), povremena (p): "ostala" (o), seizmika (s), incidentna (i). Zbog specifinosti kombinovanja pojedinih stalnih i povremenih vrsta optereenja, lista vrsta optereenja je sledea: 1. Stalna optereenja; 2. Optereenja prednaprezanjem; 3. Korisna optereenja; 4. Optereenja vetrom; 5. Ostala povremena optereenja; 6. Ostala optereenja; 7. Seizmika optereenja; 8. Incidentna optereenja. Optereenja 1 2 su stalna, a 3 5 povremena. 2.2.1.2 2.2.1.3 Vrste kombinacija: kombinacije stalnih i povremenih optereenja (g + p), kombinacije stalnih, povremenih i ostalih optereenja (g + p + o), seizmike kombinacije (g + p + s), incidentne kombinacije (g + p + i). Pravila za kombinovanje: kombinacije stalnih i povremenih optereenja za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo stalnog optereenja:
1.6 g 1.8 p 1.9 g 2.1 p 1.0 g 1.8 p 1.2 g 2.1 p

Radimpex
za za za za
a a a a
0.003 0 0.003 0
(2.1)
(2.2)
4/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. kombinacije stalnih, povremenih i ostalih optereenja za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo stalnog optereenja:
1.3 g 1.5 p 1.3 o 1.5 g 1.8 p 1.5 o 1.0 g 1.5 p 1.3 o 1.2 g 1.8 p 1.5 o
-
za za za za
a a a a
0.003 0 0.003 0
(2.3)
(2.4)
seizmike kombinacije za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo stalnog optereenja:
1.3 ( g
p s)
(2.5) (2.6)
1.0 g 1.3 ( p s)
incidentne kombinacije za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo stalnog optereenja:
1.1 ( g
p i)
(2.7) (2.8)
1.0 g 1.1 ( p i)
Za prve dve vrste kombinacija optereenja, gde su parcijalni koeficijenti sigurnosti promenljivi (u funkciji dilatacija armature), za podruje dilatacija elika izmeu 0 i 3 promila, v rednost parcijalnog koeficijenta se sraunava primenom linearne interpolacije. Korisna optereenja se u seizmikim kombinacijama uzimaju sa polovinom vrednosti uticaja. Automatski je iskljuena mogunost istovremenog delovanja dva seizmika sluaja optere enja ili dva optereenja vetrom. Takoe, saglasno odredbama standarda, iskljuuje se mogunost istovremenog delovanja optereenja vetrom i seizmikog optereenja. 2.2.1.4 Parcijalni koeficijenti za materijal:
Ovim standardima nije predviena redukcija mehanikih karakteristika materijala, zbog ega su vrednosti parcijalnih koeficijenata i za beton i za elik usvojeni 1.0 za sve vrste kombinacija optereenja.
2.2.2 EC2
2.2.2.1 Vrste optereenja: stalna (g), povremena (p), seizmika (s), incidentna (i). Zbog specifinosti kombinovanja pojedinih stalnih i povremenih vrsta optereenja, kao i zbog razliitih vrednosti -koeficijenata za pojedina optereenja, lista vrsta optereenja je sledea: 1. Stalna optereenja; 2. Optereenja prednaprezanjem; 3. Korisna optereenja tipa A; 4. Korisna optereenja tipa B; 5. Korisna optereenja tipa C; 6. Korisna optereenja tipa D; 7. Korisna optereenja tipa E; 8. Saobraajna optereenja tipa F; 9. Saobraajna optereenja tipa G; 10. Saobraajna optereenja tipa H; 11. Optereenja snegom; 12. Optereenja vetrom;
Radimpex
5/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da s e pojavi ovde. 13. 14. 15. 16. 17. Optereenja temperaturnim uticajima; Optereenja izazvana prinudnim deformacijama; Ostala povremena optereenja; Seizmika optereenja; Incidentna optereenja.
Optereenja 1 2 su stalna, a 3 15 povremena. 2.2.2.2 Vrste kombinacija optereenja: stalne i prolazne kombinacije (g + p), seizmike kombinacije (g + p + s), incidentne kombinacije (g + p + i). 2.2.2.3 Pravila za kombinovanje: stalne i prolazne kombinacije za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo stalnog optereenja:
G
p ,dom
pdom
0
(2.9) (2.10)
g
-
p ,dom
pdom
seizmike kombinacije:
g
-
(2.11)

G
g
1
pdom
2
p i
(2.12) (2.13)
pdom
p i
U prethodnim izrazima sa pdom je oznaen dominantni povremeni sluaj optereenja. Vrednosti parcijalnih koeficijenata su sledee:
G G P P S
1.00 1.35 1.20 1.50 1.00
za opterecenje prednaprezanjem, za ostala stalna opterecenja, za uticaje izazvane prinudnim deformacijama, za ostala povremena opterecenja, za seizmicka opterecenja.
Vrednosti -koeficijenata su usvojene prema sledeoj tabeli: Vrsta povremenog optereenja 3. Korisno tip A 4. Korisno tip B 5. Korisno tip C 6. Korisno tip D 7. Korisno tip E 8. Saobraajno tip F 9. Saobraajno tip G 10. Saobraajno tip H 11. Optereenje snegom 12. Optereenje vetrom 13. Temperaturni uticaji 0 0.7 0.7 0.7 0.7 1.0 0.7 0.7 0.0 0.6 0.6 0.6 1 0.5 0.5 0.7 0.7 0.9 0.7 0.5 0.0 0.2 0.5 0.5 2 0.3 0.3 0.6 0.6 0.8 0.6 0.3 0.0 0.0 0.0 0.0
Radimpex
6/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. 14. Prinudne deformacije 15. Ostala 1.0 1.0 1.0 1.0 1.0 1.0
Formiranom listom moguih kombinacija optereenja analizira se mogunost delovanja svakog od povremenih optereenja kao dominantnih. Automatski je iskljuena mogunost istovremenog delovanja dva seizmika sluaja optereenja ili dva optereenja vetrom. Takoe, saglasno odredbama standarda, iskljuuje se mogunost istovremenog delovanja optereenja vetrom i seizmikog optereenja. 2.2.2.4 Parcijalni koeficijenti za materijale: za stalne i prolazne kombinacije optereenja:
C
1.50 ,
1.15
(2.14)
za seizmike kombinacije optereenja:

C
1.50 ,
1.15
(2.15)
za incidentne kombinacije optereenja:

C
1.30 ,
S
1.00
C
(2.16)
U prethodnim izrazima
su, respektivno, parcijalni koeficijenti za elik za armiranje, odnosno
parcijalni koeficijent za beton.
2.2.3 DIN
2.2.3.1 Vrste optereenja: stalna (g), povremena (p), seizmika (s), incidentna (i). Zbog specifinosti kombinovanja pojedinih stalnih i povremenih vrsta optereenja, lista vrsta optereenja je sledea: 1. Stalna optereenja; 2. Optereenja prednaprezanjem; 3. Korisna optereenja tipa A; 4. Korisna optereenja tipa B; 5. Korisna optereenja tipa C, D ili F; 6. Saobraajna optereenja tipa E; 7. Saobraajna optereenja tipa G; 8. Saobraajna optereenja tipa H; 9. Optereenja snegom; 10. Optereenja vetrom; 11. Optereenja temperaturnim uticajima; 12. Optereenja usled prinudnih deformacija; 13. Ostala povremena optereenja; 14. Seizmika optereenja; 15. Incidentna optereenja. Optereenja 1 2 su stalna, a 3 13 povremena. 2.2.3.2 Vrste kombinacija optereenja: stalne i prolazne kombinacije (g + p),
Radimpex
7/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. seizmike kombinacije (g + p + s), incidentne kombinacije (g + p + i). 2.2.3.3 Pravila za kombinovanje: stalne i prolazne kombinacije za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo stalnog optereenja:
G
p ,dom
pdom
0
(2.17) (2.18)
g
-
p ,dom
pdom p S
g
-
(2.19)

G
g
1
pdom
2
p i
(2.20) (2.21)
pdom
p i
G G P P S
1.00 1.35 1.20 1.50 1.00
za opterecenje prednaprezanjem, za ostala stalna opterecenja, za uticaje izazvane prinudnim deformacijama, za ostala povremena opterecenja, za seizmicka opterecenja.
Vrednosti -koeficijenata su usvojene prema sledeoj tabeli: Vrsta povremenog optereenja 3. Korisno tip A 4. Korisno tip B 5. Korisno tip C, D ili F 6. Saobraajno tip E 7. Saobraajno tip G 8. Saobraajno tip H 9. Optereenje snegom 10. Optereenje vetrom 11. Temperaturni uticaji 12. Prinudne deformacije 13. Ostala 0 0.7 0.7 0.7 1.0 0.7 0.0 0.7 0.6 0.6 1.0 0.8 1 0.5 0.5 0.7 0.9 0.5 0.0 0.5 0.5 0.5 1.0 0.7 2 0.3 0.3 0.6 0.8 0.3 0.0 0.0 0.0 0.0 1.0 0.5
Formiranom listom moguih kombinacija optereenja analizira se mogunost delovanja svakog od povremenih optereenja kao dominantnih. Automatski je iskljuena mogunost istovremenog delovanja dva seizmika sluaja optereenja ili dva optereenja vetrom. Takoe, saglasno odredbama standarda, iskljuuje se mogunost istovremenog delovanja optereenja vetrom i seizmikog optereenja.
Radimpex
8/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. 2.2.3.4 Parcijalni koeficijenti za materijal: za stalne i prolazne kombinacije optereenja:
C
1.50 ,
1.15
(2.22)

C
1.50 ,
1.15
(2.23)

C
1.30 ,
S
1.00
C
(2.24)
parcijalni koeficijent za beton. Za klase betona iznad C50, vrednost parcijalnog koeficijenta za beton se poveava (dato u poglavlju "Proraunske karakteristike za beton i elik).
2.2.4 BS
2.2.4.1 Vrste optereenja: stalna (g), povremena (p), seizmika (s), incidentna (i). Zbog specifinosti kombinovanja pojedinih stalnih i povremenih vrsta optereenja, kao i zbog razliitih vrednosti -koeficijenata za pojedina optereenja, lista vrsta optereenja je sledea: 1. Stalna optereenja; 2. Optereenja prednaprezanjem; 3. Korisna optereenja tipa A; 4. Korisna optereenja tipa B; 5. Korisna optereenja tipa C; 6. Saobraajna optereenja tipa F; 7. Saobraajna optereenja tipa G; 8. Saobraajna optereenja tipa H; 9. Optereenja snegom; 10. Optereenja vetrom; 11. Optereenja temperaturnim uticajima; 12. Optereenja usled prinudnih deformacija; 13. Ostala povremena optereenja; 14. Seizmika optereenja; 15. Incidentna optereenja. Optereenja 1 2 su stalna, a 3 13 povremena. 2.2.4.2 Vrste kombinacija optereenja: stalne i prolazne kombinacije (g + p), seizmike kombinacije (g + p + s), incidentne kombinacije (g + p + i). 2.2.4.3 Pravila za kombinovanje: stalne i prolazne kombinacije za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo stalnog optereenja:
G
p ,dom
pdom
(2.25)
Radimpex
9/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde.
g
-
p ,dom
pdom
p S
(2.26)
g
-
(2.27)

G
g
1
pdom
2
p i
(2.28) (2.29)
pdom
p i
G G P S
1.00 1.40 1.60 1.00
za opterecenje prednaprezanjem, za ostala stalna opterecenja, za povremena opterecenja, za seizmicka opterecenja.
Vrednosti -koeficijenata su usvojene prema sledeoj tabeli: Vrsta povremenog optereenja 3. Korisno tip A 4. Korisno tip B 5. Korisno tip C 6. Saobraajno tip F 7. Saobraajno tip G 8. Saobraajno tip H 9. Optereenje snegom 10. Optereenje vetrom 11. Temperaturni uticaji 12. Prinudne deformacije 13. Ostala 0 0.5 0.7 0.7 0.7 0.7 0.0 0.7 0.7 0.6 1.0 1.0 1 0.4 0.6 0.7 0.6 0.3 0.0 0.2 0.2 0.0 1.0 1.0 2 0.2 0.3 0.6 0.6 0.3 0.0 0.0 0.0 0.0 1.0 1.0
Formiranom listom moguih kombinacija optereenja analizira se mogunost delova nja svakog od povremenih optereenja kao dominantnih. Automatski je iskljuena mogunost istovremenog delovanja dva seizmika sluaja optereenja ili dva optereenja vetrom. Takoe, saglasno odredbama standarda, iskljuuje se mogunost istovremenog delovanja optereenja vetrom i seizmikog optereenja. 2.2.4.4 Parcijalni koeficijenti za materijal: za stalne i prolazne kombinacije optereenja:
C
1.50 ,
1.05
(2.30)

C
1.50 ,
1.05
(2.31)

C
1.30 ,
1.00
(2.32)
Radimpex
10/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. U prethodnim izrazima
S
2.2.5 SIA
2.2.5.1 Vrste optereenja: stalna (g), povremena (p), seizmika (s), incidentna (i). Zbog specifinosti kombinovanja pojedinih stalnih i povremenih vrsta optereenja, kao i zbog razliitih vrednosti -koeficijenata za pojedina optereenja, lista vrsta optereenja je sledea: 1. Stalna optereenja; 2. Optereenja prednaprezanjem; 3. Optereenja zemljanim nasipom; 4. Optereenje pritiskom tla; 5. Optereenje hidrostatikim pritiskom; 6. Korisna optereenja tipa A; 7. Korisna optereenja tipa B; 8. Korisna optereenja tipa C; 9. Korisna optereenja tipa D; 10. Korisna optereenja tipa E; 11. Saobraajna optereenja tipa F; 12. Saobraajna optereenja tipa G; 13. Saobraajna optereenja tipa H; 14. Optereenja snegom; 15. Optereenja vetrom; 16. Optereenja temperaturnim uticajima; 17. Povremena optereenja pritiskom tla; 18. Povremena optereenja hidrostatikim pritiskom; 19. Vertikalna optereenja mostova model 1; 20. Vertikalna optereenja mostova model 3; 21. Horizontalna optereenja mostova; 22. Optereenja mostova snegom; 23. Optereenja mostova vetrom; 24. Optereenja mostova temperaturnim uticajima; 25. Optereenja eljeznicom; 26. Ostala povremena optereenja; 27. Seizmika optereenja; 28. Incidentna optereenja. Optereenja 1 5 su stalna, a 6 26 povremena. 2.2.5.2 Vrste kombinacija optereenja: stalne i prolazne kombinacije (g + p), seizmike kombinacije (g + p + s), incidentne kombinacije (g + p + i). 2.2.5.3 Pravila za kombinovanje: stalne i prolazne kombinacije za nepovoljno, odnosno povoljno dejstv o stalnog optereenja:
G,u
p ,dom
pdom
(2.33)
Radimpex
11/87
G, f
p ,dom
pdom
S
(2.34)
g
-
(2.35)

G
g
1
pdom
2
p i
(2.36) (2.37)
pdom
p i
U prethodnim izrazima sa pdom je oznaen dominantni povremeni sluaj optereenja, dok su G,u i G,f parcijalni koeficijenti za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo stalnog optereenja. Vrednosti parcijalnih koeficijenata su sledee: za stalna optereenja: Vrsta stalnog optereenja 1. Stalna optereenja 2. Optereenja prednaprezanjem 3. Optereenja zemljanim nasipom 4. Optereenja pritiskom tla 5. Optereenje hidrostatikim pritiskom
G, f
G ,u
0.80 1.00 0.80 0.70 0.90
1.35 1.00 1.35 1.35 1.20
za povremena optereenja: Vrsta povremenog optereenja 17. Povremena optereenja pritiskom tla 18. Povremena optereenja hidrostatikim pritiskom 25. Optereenja eljeznicom Sva ostala povremena optereenja
P, f
P ,u
0.70 0.90 -
1.35 1.20 1.45 1.50
za seizmika optereenja:
S
1.00
Vrednosti -koeficijenata su usvojene prema sledeoj tabeli: Vrsta povremenog optereenja 6. Korisna optereenja tipa A 7. Korisna optereenja tipa B 8. Korisna optereenja tipa C 9. Korisna optereenja tipa D 10. Korisna optereenja tipa E 11. Saobraajna optereenja tipa F 12. Saobraajna optereenja tipa G 13. Saobraajna optereenja tipa H 14. Optereenja snegom 15. Optereenja vetrom 0 0.70 0.70 0.70 0.70 1.00 0.70 0.70 0.00 0.60 0.60 1 0.50 0.50 0.70 0.70 0.90 0.70 0.50 0.00 0.20 0.50 2 0.30 0.30 0.60 0.60 0.80 0.60 0.30 0.00 0.00 0.00
Radimpex
12/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. 16. Optereenja temperaturnim uticajima 17. Povremena optereenja pritiskom tla 18. Povremena optereenja hidrostatikim pritiskom 19. Vertikalna optereenja mostova model 1 20. Vertikalna optereenja mostova model 3 21. Horizontalna optereenja mostova 22. Optereenja mostova snegom 23. Optereenja mostova vetrom 24. Optereenja mostova temperaturnim uticajima 25. Optereenja eljeznicom 26. Ostala povremena optereenja 0.60 0.70 0.70 0.75 0.00 0.75 0.60 0.60 0.60 0.70 1.00 0.50 0.70 0.70 0.75 0.00 0.75 0.20 0.20 0.60 0.50 1.00 0.00 0.70 0.70 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.50 0.30 1.00
Formiranom listom moguih kombinacija optereenja analizira se mogunost delovanja svakog od povremenih optereenja kao dominantnih. Automatski je iskljuena mogunost istovremenog delovanja dva seizmika sluaja optereenja ili dva optereenja vetrom. Takoe, saglasno odredbama standarda, iskljuuje se mogunost istovremenog delovanja optereenja vetrom i seizmikog optereenja. 2.2.5.4 Parcijalni koeficijenti za materijal: za stalne i prolazne kombinacije optereenja:
C
1.50 ,
1.15
(2.38)

C
1.50 ,
1.15
(2.39)

C
1.30 ,
S
1.00
C
(2.40)
2.2.6 SNiP
2.2.6.1 Vrste optereenja: stalna (g), trajna (t), kratkotrajna (k), seizmika (s), incidentna 1 (i1), incidentna 2 (i2). Napomena: poslednje tri vrste optereenja spadaju u grupu Posebnih optereenja. Zbog prirode njihovog tretmana prilikom kombinovanja optereenja, klasifikovana su u tri vrste. Lista vrsta optereenja je sledea: 1. Teina metalne konstrukcije; 3 2. Teina betonske konstrukcije preko 1600 kg/m ; 3 3. Teina betonske konstrukcije ispod 1600 kg/m - neproizvodni; 3 4. Teina betonske konstrukcije ispod 1600 kg/m - proizvodni; 5. Pritisak tla prirodan; 6. Pritisak nasutog tla;
Radimpex
13/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. Prednaprezanje; Teina stacionarne opreme; Teina izolacije stacionarne opreme; Rezervoari, cevovodi tenosti; Rezervoari, cevovodi suspenzije; Kranovi i viljukari; 2 Ravnomerno podeljeno vee od 2 kN/m ; 2 Ravnomerno podeljeno manje od 2 kN/m ; Koncentrisano; Optereenje od kranova; Optereenje snegom; Temperaturna dejstva; 2 Ravnomerno podeljeno vee od 2 kN/m ; 2 Ravnomerno podeljeno manje od 2 kN/m ; Koncentrisano; Optereenje snegom; Temperaturna dejstva; Dejstvo leda; Optereenje od kranova; Optereenje vetrom; Deformacije u tlu (bujanje, les); Seizmika dejstva; Eksplozivna dejstva; Incidenti (tehnoloke prirode).
Optereenja 1 do 7 su stalna (postojana), 8 do 18 su trajna (dlitelna), 19 do 26 kratkotrajna, 27 incidentna 2, 28 seizmika, a 29 i 30 incidentna 1. Pojedina optereenja mogu biti tretirana i kao trajna i kao kratkotrajna, to je razlog njihovom dupliranju u prethodnoj listi. 2.2.6.2 Vrste kombinacija optereenja: kombinacije stalnih, trajnih i kratkotrajnih (g + t + k), kombinacije sa seizmikim optereenjem (g + t + k + s), kombinacije sa incidentnim optereenjem 1 (g + t + k + i1), kombinacije sa incidentnim optereenjem 2 (g + t + k + i2). 2.2.6.3 Pravila za kombinovanje: kombinacije stalnih, trajnih i kratkotrajnih optereenja (g + t + k), za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo stalnog optereenja, imaju oblik:
G,u
g g
t t
k k
(2.41) (2.42)
G, f
Za stalna optereenja, vrednosti koeficijenata nepovoljnog i povoljnog dejstv a su date u narednoj tablici: Vrsta optereenja 1 2 3 4 5
G, f
G ,u
0.9 0.9 0.9 0.9 0.9
1.05 1.10 1.20 1.30 1.10
Radimpex
14/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. 6 7 0.9 0.9 1.15 1.10
Za trajna i kratkotrajna optereenja koeficijent povoljnog dejstva je uvek 0 (ukoliko je uticaj optereenja povoljan ne uzima se merodavnom kombinacijom optereenja), zbog ega su narednom tablicom date samo vrednosti koeficijenata nepovoljnog dejstva. Vrsta Vrsta T T optereenja optereenja 8 1.05 18 1.10 9 1.20 19 1.20 10 1.00 20 1.30 11 1.10 21 1.20 12 1.20 22 1.40 13 1.20 23 1.10 14 1.30 24 1.30 15 1.20 25 1.10 16 1.10 26 1.40 17 1.40 Ukoliko u sastav neke kombinacije optereenja ove vrste ulazi vie kratkotrajnih optereenja (najmanje dva), u ovim kombinacijama se faktori uz trajno i kratkotrajno optereenje reduk uju faktorima: za trajna optereenja: 0.95 za kratkotrajna optereenja: 0.90. Koeficijent uslova rada b2 za ovu vrstu kombinacija ima vrednost 0.90, izuzev ukoliko u sastav kombinacije ulazi neko od optereenja kranom ili vetrom (optereenja 25 ili 26) , kada je vrednost ovog koeficijenta 1.10. Napomena: samo se koeficijent uslova rada b2 programski usvaja. Ukoliko je analizom potrebno obuhvatiti i neke od ostalih koeficijenata, korisnik zadaje proizvod ostalih koeficijenata u odgovarajuem polju u okvi ru dijaloga Lokalni podaci. kombinacije stalnih, trajnih, kratkotrajnih i jednog seizmikog optereenja (g + t + k + s), za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo stalnog optereenja, imaju oblik:
G,u
g g
t t
k k
s s
(2.43) (2.44)
G, f
Za stalna optereenja, vrednosti koeficijenata nepovoljnog i povoljnog dejstva su date u narednoj tablici: Vrsta optereenja 1 2 3 4 5 6 7
G, f
G ,u
0.9 x 0.9 = 0.81 0.9 x 0.9 = 0.81 0.9 x 0.9 = 0.81 0.9 x 0.9 = 0.81 0.9 x 0.9 = 0.81 0.9 x 0.9 = 0.81 0.9 x 0.9 = 0.81
0.9 x 1.05 = 0.945 0.9 x 1.10 = 0.990 0.9 x 1.20 = 1.080 0.9 x 1.30 = 1.170 0.9 x 1.10 = 0.990 0.9 x 1.15 = 1.035 0.9 x 1.10 = 0.990
Radimpex
15/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Za trajna i kratkotrajna optereenja koeficijent povoljnog dejstva je uvek 0 (ukoliko je uticaj optereenja povoljan ne uzima se merodavnom kombinacijom optereenja), zbog ega su narednom tablicom date samo vrednosti koeficijenata nepovoljnog dejstva.
Radimpex
16/87
Vrsta optereenja 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17
0.8 x 1.05 = 0.84 0.8 x 1.20 = 0.96 0.8 x 1.00 = 0.80 0.8 x 1.10 = 0.88 0.8 x 1.20 = 0.96 0.8 x 1.20 = 0.96 0.8 x 1.30 = 1.04 0.8 x 1.20 = 0.96 0.8 x 1.10 = 0.88 0.8 x 1.40 = 1.12
Vrsta optereenja 18 19 20 21 22 23 24 25 26
0.00* 0.5 x 1.20 = 0.60 0.5 x 1.30 = 0.65 0.5 x 1.20 = 0.60 0.5 x 1.40 = 0.70 0.00* 0.5 x 1.30 = 0.65 0.00* 0.00*
* ne kombinuju se sa seizmikim optereenjem. Koeficijent uslova rada b2 za ovu vrstu kombinacija ima vrednost 1.00. kombinacije stalnih, trajnih i jednog incidentnog optereenja (g + t + i), za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo stalnog optereenja, imaju oblik:
G,u
g
g
t i
t i
(2.45) (2.46)
G, f
Napomena: prethodni izrazi su isti i za i1 i za i2 incidentno optereenje. Za stalna optereenja, vrednosti koeficijenata nepovoljnog i povoljnog dejstva su date u narednoj tablici: Vrsta optereenja 1 2 3 4 5 6 7
G, f
G ,u
0.9 0.9 0.9 0.9 0.9 0.9 0.9
1.05 1.10 1.20 1.30 1.10 1.15 1.10
Za trajna optereenja koeficijent povoljnog dejstva je uvek 0, zbog ega su narednom tablicom date samo vrednosti koeficijenata nepovoljnog dejstva: Vrsta optereenja 8 9 10 11 12 13 14 15 16
1.05 1.20 1.00 1.10 1.20 1.20 1.30 1.20 1.10
Radimpex
17/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Vrsta optereenja 17 18
T
1.40 1.10
Za kombinacije sa incidentnim optereenjem i1 (optereenja 29 i 30), koeficijent uslova rada b2 je 1.00. Za kombinacije sa incidentnim optereenjem i2 (optereenje 27), koeficijent AlfaRed je 0.90. Ukoliko u sastav neke kombinacije optereenja sa incidentnim optereenjem i2 ulazi vie kratkotrajnih optereenja (najmanje dva), u ovim kombinacijama se faktori uz trajno i kratkotrajno optereenje redukuju faktorima: za trajna optereenja: 0.95 za kratkotrajna optereenja: 0.80.
2.2.7 BSD
2.2.7.1 Vrste optereenja: stalna (g), povremena (p), seizmika (s), incidentna (i). Zbog specifinosti kombinovanja pojedinih stalnih i povremenih vrsta optereenja, kao i zbog razliitih vrednosti -koeficijenata za pojedina optereenja, lista vrsta optereenja je sledea: 1. Sopstvena teina; 2. Optereenja prednaprezanjem; 3. Korisna dugotrajna optereenja; 4. Korisna kratkotrajna optereenja; 5. Saobraajna dugotrajna optereenja; 6. Saobraajna kratkotrajna optereenja; 7. Optereenja snegom - dugotrajno; 8. Optereenja snegom - kratkotrajno; 9. Optereenja vetrom - kratkotrajno; 10. Optereenja temperaturnim uticajima - dugotrajna; 11. Optereenja temperaturnim uticajima - kratkotrajna; 12. Prinudne deformacije - dugotrajno; 13. Prinudne deformacije - kratkotrajno; 14. Ostala povremena optereenja - dugotrajna; 15. Ostala povremena optereenja - kratkotrajna; 16. Seizmika optereenja; 17. Incidentna optereenja. 18. Ostala stalna optereenja. Optereenja 1, 2 i 18 su stalna, 3 15 povremena. 2.2.7.2 Vrste kombinacija optereenja: kombinacije stalnih i povremenih (g + p), seizmike kombinacije (g + p + s), incidentne kombinacije (g + p + i). 2.2.7.3 Pravila za kombinovanje: stalne i prolazne kombinacije za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo stalnog optereenja:
Radimpex
18/87
G,u
g g
p p
(2.47) (2.48)
G, f
g
-
p s
(2.49)

G,u
g
g
G ,u
p i
p i
i
G, f
(2.50) (2.51)
G, f
U prethodnim izrazima stalnog optereenja.
su parcijalni koeficijenti za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo
Vrednosti parcijalnih koeficijenata su sledee: za stalna optereenja: Vrsta stalnog optereenja 1. Sopstvena teina 2. Optereenja prednaprezanjem 3. Ostala stalna optereenja
G, f
G ,u
0.90 0.90 0.90
1.10 1.00 1.30
za povremena optereenja (paralelno su date i vrednosti incidentne kombinacije optereenja): Vrsta povremenog optereenja 3. Korisna dugotrajna optereenja 4. Korisna kratkotrajna optereenja 5. Saobraajna dugotrajna optereenja 6. Saobraajna kratkotrajna optereenja 7. Optereenja snegom - dugotrajno 8. Optereenja snegom - kratkotrajno 9. Optereenja vetrom - kratkotrajno 10. Optereenja temperaturnim uticajima - dugotrajna 11. Optereenja temperaturnim uticajima - kratkotrajna 12. Prinudne deformacije - dugotrajno 13. Prinudne deformacije - kratkotrajno 14. Ostala povremena optereenja - dugotrajna 15. Ostala povremena optereenja - kratkotrajna
-koeficijenta za seizmike i
1.30 1.30 1.10 1.10 1.40 1.40 1.40 1.10 1.10 1.00 1.00 1.00 1.00
0.95 0.80 0.95 0.80 0.95 0.80 0.80 0.95 0.80 0.95 0.80 0.95 0.95
Koeficijent
uz poremena optereenja kombinacija stalnih i promenljivih dejstava se usvaja na
sledei nain: ukoliko u sastav kombinacije ulazi samo jedno povremeno optereenje:
1
1.0 ;
Radimpex
19/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. ukoliko u sastav kombinacije ulazi samo jedno dugotrajno p ovremeno optereenje (optereenja 3, 5, 7, 10, 12, 14), koeficijent uz ovo optereenje je 1 1.0 ; ukoliko je broj kratkotrajnih povremenih optereenja (optereenja 4, 6, 8, 9, 11, 13, 15) koji ulaze u sastav kombinacije manji od etiri, a ukupan broj promenljivih optereenja je vei od jedan, koeficijent uz kratkotrajna optereenja je 1 0.90 ; u svim ostalim sluajevima, koeficijent
1
se usvaja jednak koeficijentu
Parcijalni koeficijent povoljnog dejstva za sva povremena optereenja je nula. Automatski je iskljuena mogunost istovremenog delovanja dva seizmika sluaja optereenja ili dva optereenja vetrom. 2.2.7.4 Parcijalni koeficijenti za materijal: za stalne i prolazne kombinacije optereenja:
C
1.50 ,
1.15
(2.52)

C
1.50 ,
1.15
(2.53)

C
1.30 ,
S
1.00
C
(2.54)
2.2.8 MSZ
2.2.8.1 Vrste optereenja: stalna (g), povremena (p), seizmika (s), incidentna (i). Zbog specifinosti kombinovanja pojedinih stalnih i povremenih vrsta optereenja, kao i zbog razliitih vrednosti -koeficijenata za pojedina optereenja, lista vrsta optereenja je sledea: 1. Stalna optereenja; 2. Optereenja prednaprezanjem; 2 3. Korisna optereenja manja od 2 kN/m ; 2 4. Korisna optereenja izmeu 2 i 5 kN/m ; 2 5. Korisna optereenja vea od 5 kN/m ; 6. Optereenja snegom; 7. Optereenja vetrom; 8. Optereenja temperaturnim uticajima; 9. Seizmika optereenja; 10. Incidentna optereenja. Optereenja 1 2 su stalna, a 3 8 povremena. 2.2.8.2 Vrste kombinacija optereenja: stalne i prolazne kombinacije (g + p), seizmike kombinacije (g + p + s), incidentne kombinacije (g + p + i).
Radimpex
20/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. 2.2.8.3 Pravila za kombinovanje: stalne i prolazne kombinacije za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo stalnog optere enja:
G
p ,dom
pdom
0
(2.55) (2.56)
g
-
p ,dom
pdom
g
-
p s
(2.57)
incidentne kombinacije:
pdom
p i
(2.58)
U prethodnim izrazima sa pdom je oznaen dominantni povremeni sluaj optereenja. Vrednosti parcijalnih koeficijenata su sledee: za stalna optereenja: Vrsta stalnog optereenja 1. Sopstvena teina 2. Optereenja prednaprezanjem
1.10 1.10
za povremena optereenja (paralelno su date i vrednosti incidentne kombinacije optereenja): Vrsta povremenog optereenja 3. Korisna optereenja manja od 2 kN/m 2 4. Korisna optereenja izmeu 2 i 5 kN/m 2 5. Korisna optereenja vea od 5 kN/m 6. Optereenja snegom 7. Optereenja vetrom 8. Optereenja temperaturnim uticajima
2
-koeficijenta za seizmike i
1.40 1.30 1.20 1.40 1.20 1.20
Vrednosti -koeficijenata su usvojene prema sledeoj tabeli: Vrsta povremenog optereenja 2 3. Korisna optereenja manja od 2 kN/m 2 4. Korisna optereenja izmeu 2 i 5 kN/m 2 5. Korisna optereenja vea od 5 kN/m 6. Optereenja snegom 7. Optereenja vetrom 8. Optereenja temperaturnim uticajima 0 0.8 0.8 0.8 0.8 0.8 0.8 1 0.5 0.5 0.7 0.2 0.5 0.5 2 0.3 0.3 0.6 0.0 0.0 0.0
Formiranom listom moguih kombinacija optereenja analizira se mogunost delovanja svakog od povremenih optereenja kao dominantnih.
Radimpex
21/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Automatski je iskljuena mogunost istovremenog delovanja dva seizmika sluaja optereenja ili dva optereenja vetrom. 2.2.8.4 Parcijalni koeficijenti za materijal:
Ovim standardima nije predviena redukcija mehanikih karakteristika materijala, zbog ega su vrednosti parcijalnih koeficijenata i za beton i za elik usvojeni 1.0 za sve vrste kombinacija optereenja.
2.2.9 ACI
2.2.9.1 Vrste optereenja: stalna (g), povremena (p): deformacijska (d), seizmika (s), vetar (w). Zbog specifinosti kombinovanja pojedinih stalnih i povremenih vrsta optereenja, lista vrsta optereenja je sledea: 1. Stalna optereenja; 2. Optereenja pritiskom tenosti; 3. Pokretna optereenja; 4. Udarna optereenja; 5. Pritisak tla, podzemne vode; 6. Temperaturna i deformacijska optereenja; 7. Seizmika optereenja; 8. Optereenja vetrom. Optereenja 1 2 su stalna, a 3 5 povremena. 2.2.9.2 2.2.9.3 Vrste kombinacija: kombinacije stalnih i pokretnih optereenja (g + p), kombinacije stalnih, pokretnih i deformacijskih optereenja (g + p + d), kombinacije stalnih i deformacijskih optereenja (g + d), seizmike kombinacije (g + p + s), kombinacije sa vetrom (g + p + w). Pravila za kombinovanje: kombinacije stalnih i povremenih optereenja za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo stalnog optereenja:
G1,u
g g
P1
p p
(2.59) (2.60)
G1, f
P1
kombinacije stalnih, povremenih i deformacijskih optereenja za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo stalnog optereenja:
G 2,u
g g
P2
p p
D2
d d
(2.61) (2.62)
G 2, f
P2
D2
kombinacije stalnih i deformacijskih optereenja za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo stalnog optereenja:
G1,u
D1
(2.63)
Radimpex
22/87
G1, f
D1
(2.64)
kombinacije stalnih, povremenih i seizmikih optereenja za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo stalnog optereenja:
G 2,u
P2
S2
(2.65) (2.66)
G 2, f
P2
S2
kombinacije stalnih, povremenih i optereenja vetrom za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo stalnog optereenja:
G 2,u
P2
W2
(2.67) (2.68)
G 2, f
P2
W2
Vrednosti korienih parcijalnih koeficijenata sigurnosti su date narednim tabelama. za stalna optereenja: Vrsta stalnog optereenja 1. Sopstvena teina 2. Optereenja pritiskom tenosti
G1,u
G1, f
G 2,u
G 2, f
1.40 1.40
0.90 0.00
1.05 1.05
0.90 0.00
za povremena optereenja: Vrsta povremenog optereenja 3. Pokretna optereenja 4. Udarna optereenja 5. Pritisak tla, podzemne vode
P1
P2
1.70 1.70 1.70
1.275 1.275 1.275
za ostala optereenja: 6. Temperaturna i deformacijska optereenja 7. Seizmika optereenja 8. Optereenja vetrom
D1 S2 W2
1.40 ,
D2
1.05
1.1 1.30 1.43 0.75 1.70 1.30
2.2.9.4
Parcijalni koeficijenti za materijal
Ovi standardi ne koriste parcijalne koeficijente za materijal, ali koriste faktor redukcije vrstoe materijala. Meutim, kako ovak faktor zavisi samo od intenziteta aksijalne sile, a ne i od vrste kombinacije optereenja, to je dat u poglavlju vezanom za mehanike proraunske karakteristike materijala.
Radimpex
23/87
2.3 PRORAUNSKE KARAKTERISTIKE ZA BETON I ELIK

Proraun graninog stanja nosivosti bazira na idealizovanim konstitutivnim vezama za beton i elik za armiranje radni dijagrami. Iako se razliitim standardima definiu razliiti proraunski dijagrami, neke osobine su zajednike: u graninom stanju nosivosti beton nije u stanju da primi napone zatezanja, elik za armiranje ima jednake karakteristike (oblike radnog dijagrama) i na zategnutoj i na pritisnutoj strani. *** U nastavku su date specifinosti kombinovanja optereenja definisane pojedinim standardima.
2.3.1 PBAB87
2.3.1.1 Beton Proraunska zavisnost izmeu napona pritiska i dilatacija za beton se prema PBAB87 usvaja u ob liku kvadratna parabola + prava:
b
fb 4 fb
u intervalu 0 u intervalu 2
2 promila 3.5 promila
(2.69)
Slika 1.
Radni dijagram za beton
Prikazani oblik zavisnosti se dosledno koristi za proraun svih elemenata/preseka prema graninom stanju nosivosti (ne koristi se uproeni pravougaoni oblik ove veze). Raunska vrstoa pri pritisku f b je zavisna od marke betona (MB) saglasno narednoj tabeli: MB 10 7.00 15 10.50 20 14.00 30 20.50 40 25.50 50 30.00 60 33.00
f b [MPa]
2.3.1.2
elik za armiranje
Proraunska zavisnost izmeu napona i dilatacija za elik za armiranje se, prema PB AB87, usvaja u obliku bilinearnog dijagrama:
Radimpex
24/87
a
Ea
v
za za
v a
Ea
a
(2.70)
Ea
<10
Slika 2. U gornjem izrazu je:
Radni dijagram za elik za armiranje
Ea
v
modul elastinosti elika: Ea
210GPa ,
granica razvlaenja elika, zavisna od vrste elika za armiranje.
Granice razvlaenja za razliite vrste e lika za armiranju su date narednom tabelom: GA 220/340
v
GA 240/360 240.0
RA 400/500 400.0
MA 500/560 500.0
BiA 680/800 680.0
[MPa]
220.0
2.3.2 EC2
2.3.2.1 Beton Proraunska zavisnost izmeu napona pritiska i dilatacija za beton se prema Eurocode 2 usvaja u obliku kvadratna parabola + prava:
c c
1000 f ck /
c C
250
1 f ck
u intervalu 0
0.002
c
u intervalu 0.002
0.0035
(2.71)
Slika 3. U datim izrazima je:
Proraunski dijagram za beton
Radimpex
25/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elit e da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde.
f ck
C
vrstoa betona na pritisak, zavisna od klase betona, parcijalni koeficijent za beton, redukcioni koeficijent,
0.85 .
Prikazani oblik zavisnosti se dosledno koristi za proraun svih elemenata/preseka prema graninom stanju nosivosti (ne koristi se uproeni pravougaoni oblik ove veze). Zavisnost vrstoe betona od klase betona je data narednom tabelom: C12 C16 16.0 C20 20.0 C25 25.0 C30 30.0 C35 35.0 C40 40.0 C45 45.0 C50 50.0
f ck [MPa]
12.0
2.3.2.2
elik za armiranje
Proraunska zavisnost izmeu napona i dilatacija za elik za armiranje se, prema Eurocode 2, usvaja u obliku bilinearnog dijagrama:
Es f yk /
za za
f yk /
s
Es
S s
f yk / Es
(2.72)
0.025
gde je:
Es
f yk
S
modul elastinosti za elik; Es
200GPa ,
napon na granici razvlaenja, zavisan od vrste elika za armiranje, parcijalni koeficijent za elik za armiranje.
Slika 4.
Proraunski dijagram za elik za armiranje
Granice razvlaenja za razliite vrste elika za armiranju su date narednom tabelom: S500H S500N 500.0
f yk [MPa]
500.0
Radimpex
26/87
2.3.3 DIN
2.3.3.1 Beton Proraunska zavisnost izmeu napona pritiska i dilatacija za beton se prema DIN usvaja u obliku kvadratna parabola + prava:
2 c
1 f ck
1 /
C
c c2
f ck
u intervalu 0 u intervalu
c2
c2
(2.73)
c 2u
Slika 5.
Zavisnost vrstoe betona, parcijalnog koeficijenta za beton za stalne i prolazne i seizmike kombinacije i granica intervala proraunskog dijagrama od klase betona je data narednom tabelom: B12 B16 16.0 1.50 -2.0 -3.5 B20 20.0 1.50 -2.0 -3.5 B25 25.0 1.50 -2.0 -3.5 B30 30.0 1.50 -2.0 -3.5 B35 35.0 1.50 -2.0 -3.5 B40 40.0 1.50 -2.0 -3.5 B45 45.0 1.50 -2.0 -3.5 B50 50.0 1.50 -2.0 -3.5
f ck [MPa]
c c2 c 2u
12.0 1.50 -2.0 -3.5
B55
B60 60.0 1.53 -2.06 -2.70
B70 70.0 1.56 -2.10 -2.50
B80 80.0 1.60 -2.14 -2.40
B90 90.0 1.63 -2.17 -2.30
B100 100.0 1.67 -2.20 -2.20
f ck [MPa]
c c2 c 2u
55.0 1.52 -2.03 -3.10
2.3.3.2
elik za armiranje
Proraunska zavisnost izmeu napona i dilatacija za elik za armiranje se, prema DIN, usvaja u obliku bilinearnog dijagrama:
Radimpex
27/87
s
Es f yk /
za za
f yk /
s
Es
S s
f yk / Es
(2.74)
0.025
gde je:
Es
f yk
S
210GPa ,
Slika 6.
Granice razvlaenja za razliite vrste elika za armiranju su date narednom tabelom: S500H S500N 500.0
f yk [MPa]
500.0
2.3.4 BS
2.3.4.1 Beton Proraunska zavisnost izmeu napona pritiska i dilatacija za beton se prema BS usvaja u obliku prikazanom na slici:
c c
0 0.67 f cu /
C
za 0
0.35 10
3 c
(2.75)
za 0.35 10
0.0035
Slika 7.
Radimpex
28/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Zavisnost vrstoe betona od klase betona je data narednom tabelom: C12/15 C16/20 16.0 C20/25 20.0 C25/30 25.0 C28/35 28.0 C30/37 30.0 C32/40 32.0 C35/45 35.0 C40/50 40.0
f cu
[MPa]
12.0
C45/55
C50/60 50.0
C55/67 55.0
C60/75 60.0
C70/85 70.0
C80/95 80.0
C90/105 90.0
C100/115 100.0
f cu
[MPa]
45.0
2.3.4.2
elik za armiranje
Proraunska zavisnost izmeu napona i dilatacija za elik za armiranje se, prema BS, usvaja u obliku bilinearnog dijagrama:
s
Es fy /
za za
fy /
s
Es
S s
fy / Es
(2.76)
0.02
gde je:
Es
f yk
S
200GPa ,
Slika 8.
Granice razvlaenja za razliite vrste elika za armiranju su date narednom tabelom: Class 250 Class 460A 460.0 Class 460B 460.0
f y [MPa]
250.0
Radimpex
29/87
2.3.5 SIA
2.3.5.1 Beton Proraunska zavisnost izmeu napona pritiska i dilatacija za beton se prema SIA usvaja u obliku kvadratna parabola + prava:
c c
1000 f ck
fc
250
C
1 f ck
fc
u intervalu 0
0.002
c
u intervalu 0.002
0.003
(2.77)
gde je:
fc
30 f ck
13
U datim izrazima je:
f ck
C
vrstoa betona na pritisak, zavisna od klase betona, parcijalni koeficijent za beton,
Prikazani oblik zavisnosti se dosledno koristi za prora un svih elemenata/preseka prema graninom stanju nosivosti (ne koristi se uproeni pravougaoni oblik ove veze).
Slika 9.
Zavisnost vrstoe betona od klase betona je data narednom tabelom: C12 C16 16.0 C20 20.0 C25 25.0 C30 30.0 C35 35.0 C40 40.0 C45 45.0 C50 50.0
f ck [MPa]
12.0
2.3.5.2
elik za armiranje
Proraunska zavisnost izmeu napona i dilatacija za elik za armiranje se, prema SIA, usvaja u obliku bilinearnog dijagrama:
s
Es f sk /
za
f sk / Es
S
f / za sk Es
(2.78)
s
0.02
gde je:
Es
205GPa ,
30/87
Radimpex
f sk
S
Slika 10.
Granice razvlaenja za razliite vrste elika za armiranju su date narednom tabelom: B500A B500B 500.0 B450C 450.0
f sk [MPa]
500.0
2.3.6 SNiP
2.3.6.1 Beton Kako proraun prema propisima SNiP ne bazira na dilatacijama, to idealizovana, proraunska veza napon-dilatacije za beton nije definisana. Na osnovu injenice da se raspodela napona pritiska u betonu usvaja konstantna po celoj pritisnutoj povrini preseka, algoritamski je usvojen dijagram sledeeg oblika:
b b2
Rb
(2.79)
gde je:
b2
koeficijent uslova rada (definisan u poglavlju vezanom za kombinovanje optereenja), vrstoa betona na pritisak.
Rb
Za seizmike kombinacije optereenja, vrstoa betona na pritisak se uveava za 20%, zbog ega je u tom sluaju:
b
1.20
b2
Rb
(2.80)
Slika 11.
Usvojeni proraunski dijagram za beton
Radimpex
31/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi o vde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Zavisnost vrstoe betona od klase betona je data narednom tabelom (vrednosti za R b su date u MPa): B15 B20 11.5 B25 14.5 B30 17.0 B35 19.5 B40 22.0 B45 25.0 B50 27.5 B55 30.0 B60 33.0
Rb [MPa]
2.3.6.2
8.5
elik za armiranje
I u sluaju elika za armiranje, prethodna primedba o nedefinisanosti idealizovanog dijagrama vai. Algoritamski je usvojena idealizovana zavisnost u obliku:
s
Es Rs
za
Rs Es
s
R za s Es
(2.81)
gde je:
Es
200GPa ,
Rs
napon na granici razvlaenja, zavisan od vrste elika za armiranje.
Za seizmike kombinacije optereenja, granica razvlaenja elika na pritisak i zatezanje se uveava za 20%.
Slika 12.
Usvojen proraunski dijagram za elik za armiranje
Napomena: Iz kasnijih izraza bie zakljueno da ekvivalentnom idealizovanom dijagramu za elik, zapravo, ne odgovara modul elastinosti za elik od 200GPa.(videti izraz (2.104)). Napomena: Kako je za sve predviene vrste elika za armiranje granica razvlaenja na strani pritiska i zatezanja jednaka, to se koristi samo jedna oznaka ( Rs ) za obe veliine. Granice razvlaenja (u MPa) za razliite vrste elika za armiranju su date narednom tabelom ( Rsw se odnosi na poprenu armaturu). A-I A-II 280 0.8 x 225 A-III 355 0.8 x 285
Rs [MPa]
Rsw [MPa]
225 0.8 x 225.0
2.3.7 BSD
Radimpex
32/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elit e da se pojavi ovde.
2.3.8 MSZ
2.3.8.1 Beton Proraunska zavisnost izmeu napona pritiska i dilatacija za beton se prema BS usvaja u obliku prikazanom na slici:
fb
za
0.0025
(2.82)
Slika 13.
Zavisnost vrstoe betona od klase betona je data narednom tabelom: C12 C16 11.5 C20 14.5 C25 17.5 C30 20.5 C35 23.5 C40 26.0 C45 29.0 C50 32.0 C55 35.0
f b [MPa]
9.0
2.3.8.2
elik za armiranje
Proraunska zavisnost izmeu napona i dilatacija za elik za a rmiranje se, prema PBAB87, usvaja u obliku bilinearnog dijagrama:
a
Ea
v
za za
v a
Ea
a
(2.83)
Ea
<10
Slika 14. U gornjem izrazu je:
Radni dijagram za elik za armiranje
Ea
v
modul elastinosti elika: Ea
200GPa ,
granica razvlaenja elika, zavisna od vrste elika za armiranje.
Radimpex
33/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Granice razvlaenja za razliite vrste elika za armiranju su date narednom tabelom:
B.55.40 B.60.40 BHS.60.50 BHB.60.50
B.38.24(.B)
v
B.50.36
B.60.50(.S)
B.75.50
C15
[MPa]
210.0
310.0
350.0
420.0
420.0
420.0
410.0
2.3.9 ACI
Proraunska zavisnost izmeu napona pritiska i dilatacija za beton se prema ACI 318 usvaja u obliku prikazanom na slici:
c c
0 0.85 f c
za 0 za 1
c 1
0.3 10
3 c
0.3 10
0.3 10
(2.84)
gde je:
fc
raunska vrstoa betona na pritisak, koeficijent redukcije vrstoe betona (i elika),
koeficijent kojim je odreen neaktivni deo pritisnute zone betona.

1
Koeficijent
se programski odreuje prema:
0.65
gde je sa
0.85
f c psi
4000
1000
0.85
(2.85)
fc psi obeleena vrstoa betona izraena u imperijalnom sistemu jedinica.
Slika 15. Faktor redukcije
Usvojeni proraunski dijagram za beton
se odreuje u zavisnosti od aksijalne sile na sledei nain:
0.7 0.9
0.1 0.00
Nu . f c Ag
(2.86) ), ovaj koeficijent
U zoni relativno malog pritiska (izmeu 0 i 0.1 po relativnoj vrednosti normalne sile poprenog preseka, dok je N u granina vrednost aksijalne sile. Zavisnost vrstoe betona f c od klase betona je data narednom tabelom:
se odreuje pravilom linearne interpolacije. U prethodnom izrazu sa Ag je obeleena povrina bruto
Radimpex
34/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. C12 C16 16.0 C20 20.0 C25 25.0 C30 30.0 C35 35.0 C40 40.0 C45 45.0 C50 50.0
f c [MPa]
12.0
2.3.9.1
elik za armiranje
Proraunska zavisnost izmeu napona i dilatacija za elik za armiranje se, prema ACI 318, usvaja u obliku bilinearnog dijagrama:
Es f yk
za za
fy
s
Es
s
fy Es
(2.87)
0.020
gde je:
Es
fy
200GPa ,
napon na granici razvlaenja, zavisan od vrste elika za armiranje, koeficijent redukcije vrstoe elika (2.86).
Slika 16.
Granice razvlaenja za razliite vrste elika za armiranju su date narednom tabelom: Grade 40 Grade 50 344.74 Grade 60 413.68 Grade 75 517.11
f y [MPa]
275.79
2.4 SAVIJANJE SA NORMALNOM SILOM

U ovom poglavlju se daje opis naina odreivanja potrebne koliine podune armature kao posledice dejstva momenata savijanja sa aksijalnom silom.
2.4.1 Granine dilatacione linije

Proraun preseka na dejstvo normalnih sila i momenata savijanja prema graninom stanju nosivosti podrazumeva analizu poprenog preseka kod kojeg je dostignuto stanje graninih dilatacija. Dakle, kriterijum dostizanja graninog stanja nosivosti je postavljen po dilatacijama.
Radimpex
35/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Naelno, granino stanje nosivosti preseka je dostignuto ukoliko je zadovoljen kriterijum dostignute maksimalne dilatacije zatezanja u najudaljenijoj armaturi (lom preseka po armaturi) ili dostignute maksimalne dilatacije pritiska za ivino vlakno betona (lom preseka po betonu). Dodatno, za stanje dilatacija koje rezultuje pritisnutim celim presekom, granina vrednost dilatacija u betonu se redukuje (Slika 17). Iako se stanje dilatacija u preseku najee opisuje odnosom maksimalnih dilatacija u betonu i eliku, zajedniki uslov ovog koncepta je determinisanost stanja dilatacija u preseku jedni m parametrom (nulta taka dilatacija po visini preseka jednoznano odreuje kompletno stanje dilatacija). Maksimalne vrednosti dilatacija u betonu i eliku su, naelno, definisane ve proraunskim konstitutivnim zakonima.
Slika 17.
Granine dilatacione linije
Nain na koji je pojedinim standardima definisano granino stanje preseka je obraen zasebno za svaki od standarda. Ukoliko odreeni standard ne definie eksplicitno zakon promene graninih dilatacionih linija, formulisan je ekvivalentni zakon kojim su zadovoljene proraunske odredbe koje dovode do istovetnog rezultata po rezultujuoj potrebnoj koliini armature.
2.4.2 Analiza koso savijanog preseka

Modulom za dimenzionisanje, prilikom odreivanja potrebne koliine podune armature u preseku, usvojen je koncept kojim se analizira opti sluaj koso savijanog poprenog preseka. Jednoosno savijani preseci su, u tom smislu, specijalni sluaj prethodnih. Zadatak je odrediti ugao nagiba neutralne linije i njen poloaj po visini preseka za koji je zadovoljena ravnotea spoljanjih (momenti savijanja oko dve ortogonalne ose i aksijalna sila) i unutranjih sila. Problem se svodi na reavanje sistema tri jednaine sa tri nepoznate veliine. Ovakav sistem jednaina, sem u specijalnim sluajevima, ne moe biti reen direktno. Opta algoritamska procedura za jedan ugao nagiba ose savijanja (Slika 18) iterira poloaj neutralne linije (paralelne osi savijanja) u potrazi za onim poloajem kojem odgovara stanje dilatacija (samim tim i napona i unutranjih sila) kojim je zadovoljena ravnotea spoljanjih i unutranjih aksijalnih sila, te momenata savijanja oko analizirane ose savijanja. U optem sluaju ovim nije zadovoljena ravnotea momenata savijanja oko ose normalne na osu savijanja.
Slika 18.
Naponsko dilatacijska analiza poprenog preseka optereenog momentom savijanja proizvoljnog pravca i aksijalnom silom
Radimpex
36/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Daljim variranjem ugla nagiba ose savijanja iterativnom procedurom se pronalazi onaj nagib ugla za koji je zadovoljenjem prva dva uslova ravnotee zadovoljen i trei. Napomena: detaljniji prikaz postupka odreivanja ugla ose savijanja preseka je data u Prilogu. Opisanim postupkom se odreuje potrebna koliina armature u preseku za uticaje jedne kombinacije optereenja. Na isti nain se analizira presek na dejstvo uticaja ostalih kombinacija. U clju utede u proraunskom vremenu koristi se optimizacija kojom se ne analiziraju uticaji kombinacija ija koliina armature izvesno nije merodavna. Uticaji jedne kombinacije optereenja rezultiraju jednom koliinom potrebne armature u preseku. Merodavna kombinacija je ona iji uticaji zahtevaju veu potrebnu koliinu armature od ostalih kombinacija.
2.4.3 Izvijanje
Uticaj izvijanja na potrebnu koliinu armature pritisnutih elemenata se razmatra opciono. Predefinisano stanje podrazumeva uvoenje ovog uticaja kod vertikalnih elemenata (stubovi), a njeno izostajanje kod horizontalnih (grede). Korisnik ima mogunost da prilikom zadavanja lokalnih podataka za dimenzionisanje elementa promeni predefinisano stanje. U situacijama kada su zadovoljeni odgovarajui kriterijumi definisani standardima kojima se element, u smislu potrebe uvoenja uticaja izvijanja u proraun, klasifikuje kao kratak, ovi uticaji se ne analiziraju. Programski se ne proraunava duina izvijanja elementa. Predvieno je zadavanje koeficijenta duine izvijanja od strane korisnika (lokalni podaci za element). Efekti izvijanja se u proraun uvode izraunavanjem dodatnih vrednosti momenata savijanja, koji uveavaju momente savijanja sraunate po teoriji prvog reda. Presek se, zatim, dimenzionie na dejstvo poveanih uticaja. Pri tome se u proraun uvodi uticaj geometrijskih imperfekcija i efekata drugog reda. Geometrijska imperfekcija ima karakter uticaja prvog reda. Ovi uticaji se predstavljaju odgovarajuim dodatnim ekscentricitetima aksijalne sile, koji se sabiraju sa odgovarajuim ekscentricitetom prvog reda. Uticaji teenja betona su zanemareni (smatra se da su kompenzovani konzervativnostima prorauna, kao i drugim, zanemarenim, povoljnim uticajima). Simultano se (konzervativno) raunaju i apliciraju dodatni ekscentriciteti za oba pravca. Iako se pojedinim standardima dodatni uticaji izvijanja raunaju neto modifikovanim postupkom, za sve implementirane standarde je mogue izdvojiti na prethodno izneti nain definisane parcijalne ekscentricitete. Ovim je izvetaj dimenzionisanja unificiran za sve standarde. Napomena: za svaki pravac posebno se proverava potreba uvoenja dodatnih ekscentriciteta. Programski su data dva postupka za proraun dopunskih ekscentriciteta drugog reda. Iako, principjelno, odgovaraju razliitim standardima, dostupni su za proraun po svim standardima. Ovo je uinjeno zbog mogunosti uvoenja ovih ekscentriciteta prilikom prorauna pomerljivih konstrukcija, kada mogu biti primenjeni kao aproksimacija ponaanja konstrukcije u ovom smislu. Zbog mogunosti da pri malim ekscentricitetima prvog reda, te nesimetrinom armiranju preseka dodatni ekscentriciteti imaju nepovoljnije dejstvo aplicirani suprotnog znaka od ekscentriciteta prvog reda, programski se ispituje i ova mogunost, tako to se ispituje mogunost negativnog dodatnog ukupnog ekscentriciteta za svaki od pravaca. *** Korisnik konstrukciju, saglasno procenjenom stepenu ukruenja za dejstvo horizontalnog optereenja, klasifikuje kao pomerljivu ili nepomerljivu. 2.4.3.1.1 Horizontalno nepomerljive konstrukcije
Proraun uticaja vitkosti elemenata horizontalno nepomerljivih konstrukcija se sprovodi na izdvojenim (izolovanim) stubovima. Pretpostavlja se da je duina izvijanja stuba locirana tako da se njena sredina poklapa sa sredinom duine elementa.
Radimpex
37/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se poja vi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Za svaki presek du elementa se programski odreuje da li se nalazi u sredinjem delu duine izvijanja (u daljem tekstu aktivni deo duine izvijanja) ili ne. Ukoliko je presek klasifikovan kao presek unutar aktivnog dela duine izvijanja, uticaji prvog reda se uveavaju na bazi dodatnih ekscentriciteta. Za presek izvan aktivne duine ovo se ne ini, ime se oni dimenzioniu na uticaje prvog reda. Kako postoji mogunost da element u jednom pravcu bude vezan na oba svoja kraja, a u drugom samo na jednom ili ni jednom (npr. grede jednog pravca izostaju), to se presek klasifikuje kao presek u aktivnoj duini izvijanja zavisno od zadatih uslova na krajevima selektovanog elementa (dijalog Lokalni podaci). Ova provera se sprovodi za svaki pravac nezavisno.
Slika 19.
Koeficijenti duine izvijanja i konturni uslovi krajeva za dva pravca elementa
Naelno, presek je unutar aktivnog dela duine izvijanja, ukoliko je lociran u srednjoj polovini duine izvijanja. Dodatno, ukoliko za neki pravac na nekom od kr ajeva presek nije pridran, aktivni deo duine izvijanja se produava do tog kraja stuba. 2.4.3.1.2 Horizontalno pomerljive konstrukcije
Kako ne postoji mogunost egzaktne analize i dimenzionisanja elemenata pomerljivih konstrukcija, korisniku, naelno, stoje na raspolaganju dva naina njihovog priblinog dimenzionisanja: Prvi nain (preporueni postupak) bazira na uticajima prvog reda (analiza konstrukcije saglasno teoriji prvog reda). Programski se uveavaju momenti savijanja (ekscentriciteti) u dva koraka. U prvom koraku se smatra da je element celom svojom duinom unutar aktivne duine izvijanja. U drugom koraku se analizira lokalna stabilnost, time to se isti element tretira kao horizontalno nepomerljiv sa konzervativno usvojenom duinom izvijanja. Drugi nain podrazumeva da je konstrukcija proraunata za izabranu graninu kombinaciju optereenja saglasno teoriji drugog reda, te da su uticaji prvog prolaza prethodnog postupka time dobijeni. Dodatna analizom se elementi analiziraju kao elementi horizontalno nepomerljivih konstrukcija sa koeficijentom duine izvijanja manjim ili jednakim 1.0 drugi prolaz prethodnog postupka. Napomena: Oba postupka, saglasno iznetim aproksimacijama, obezbeuju samo grubu procenu uticaja drugog reda koji bi odgovarali proraunu koju uvodi simultano i geometrisjku i materijalnu nelinearnost. Napomena: Analiza konstrukcije saglasno teoriji drugog reda ne obuhvata uticaje geometrijskih imperfekcija. Napomena: Analiza konstrukcije saglasno teoriji drugog reda mora biti zasebno sprovedena za svaku izabranu graninu kombinaciju optereenja, poto princip superpozicije uticaja ne moe biti primenjen. U prvom prolazu preporuenog postupka svi preseci elementa se tretiraju kao preseci u aktivnom delu duine izvijanja, te se uveavaju momenti savijanja celom duinom stuba (i na krajevima). Pri tome se za uveanje momenata savijanja prvog reda koristi priblian model-stub postupak. U drugom prolazu se koeficijent duine izvijanja konzervativno postavlja na 1.0 i sprovodi se proraun dodatnih ekscentriciteta koji u potpunosti odgovara postupku opisanom za horizontalno nepomerljive konstrukcije. Pri tome se na isti nain tretiraju i uslovi pridranosti krajeva elementa. Napomena: Programski se ne vodi rauna o eventualnoj koliziji ulaznih po dataka vezanih za pomerljivost konstrukcije te zadate koeficijente duine izvijanja. Napomena: Razliitim ulaznim podacima vezanim za pomerljivost konstrukcije, koeficijente duine izvijanja, te pridranost krajeva stuba mogue je modelirati praktino sve praktine situacije. Korisnika intervencija u nekim sluajevima je neophodna.
Radimpex
38/87
2.4.4 PBAB
2.4.4.1 Granine dilatacione linije Pravilnikom PBAB87 granino stanje preseka je definisano graninim dilatacionim linijama kojima je zadovoljen jedan od sledea tri uslova (Slika 20): dilatacija u najudaljenijoj armaturi je 10 promila (prema proraunskom dijagramu za elik maksimalna dilatacija elika). Serija ovih graninih linija prolazi kroz taku A na slici dilatacija u ivinom vlaknu pritisnutog betona je 3.5 promila (prema proraunskom dijagramu za beton maksimalna dilatacija u pritisnutom betonu). Serija ovih graninih linija prolazi kroz taku B na slici. dilatacija u ivinom vlaknu je izmeu 2.0 i 3.5 promila, ceo presek je pritisnut, a granina dilataciona linija prolazi kroz taku C na slici. Za sluaj konstantne dilatacije po visini pritisnutog preseka, maksimalna dilatacija je redukovana na 2.0 promila.
Slika 20. 2.4.4.2
Granine dilatacione linije prema PBAB87
Analiza koso savijanog preseka
Procedura iterativnog odreivanja rezultujueg ugla ose savijanja, njenog poloaja i potrebne koliine armature u potpunosti odgovara postupku datom u uvodnom delu ovog poglavlja. S obzirom da je Pravilnikom BAB87 predviena primena poveanih vrednosti parcijalnih koeficijenata u situacijama kada je maksimalna dilatacija u armaturi manja od 3 promila, programski je predviena iterativna procedura kojom se ovo obezbeuje. Napomena: prisustvo velikog broja ovakvih poprenih preseka moe znaajno da produi potrebno vreme za proraun elementa/konstrukcije. 2.4.4.3 Izvijanje
Ukupan (uveani ekscentricitet prvog reda) ekscentricitet aksijalne sile se rauna prema:
euk
gde je:
e0
ea e2
(2.88)
e0 ea e2
ekvivalentni ekscentricitet prvog reda, ekscentricitet usled geometrijskih imperfekcija (sluajni ekscentricitet), ekscentricitet drugog reda.
Bez obzira na moguu promenu momenta savijanja nekog od pravaca du pritisnutog elementa, programski se usvaja konstantna vrednost momenata savijanja za sve preseke elementa momenat
Radimpex
39/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. koji odgovara ekvivalentnom ekscentricitetu. Ekvivalentni ekscentricitet je u funkciji vrednosti momentata savijanja na krajevima elementa, i to na sledei nain (za svaki od dva pravca):
e0
gde su:
0.65 e02
0.35 e01
(2.89)
e01 , e02 odgovarajui ekscentriciteti aksijalne sile u presecima na krajevima stuba, i gde je
ekscentricitet e02 po apsolutnoj vrednosti vei. U izraz (2.89), svaki od ekscentriciteta ulazi sa svojim pravim znakom. Ekscentricitet usled geometrijskih imperfekcija se u proraun uvodi na sledei nain:
2cm ea
gde je:
max
l0 10cm 300
(2.90)
l0
duina izvijanja elementa (proizvod duine elementa i zadatog koeficijenta duine izvijanja).
Ekscentricitet drugog reda moe biti sraunat na dva naina zavisno od izabrane opcije prilikom zadavanja ulaznih podataka: metod dopunske ekscentrinosti (PBAB87), ili aproksimativni model-stub postupak.
Prema prvom (metod dopunske ekscentrinosti), ekscentricitet drugog reda se rauna prema:
e2 e2 e2
gde je:
25 d 100 25 d 160 25 d 160
0.1
e1 d
za
3.5
e1 d
e0 ea ,
e1 d e za 1 d e za 1 d
0.3 2.5 3.5

(2.91)
e1
zbirni ekscentricitet prvog reda e1 visina preseka za analizirani pravac, vitkost elementa:
l0 , i i
I . A
(2.92)
Drugim postupkom (aproksimativni model-stub postupak), ekscentricitet drugog reda (maksimalni ugib) se procenjuje kao:
e2
gde je:
K1
l02 1 1 , 10 r r
2 K2
yd
0.9 h
(2.93)
K1
korekcioni koeficijent kojim se za male vitkosti umanjuju efekti drugog reda:
K1
Radimpex
20
0.75 1 ,
(2.94)
40/87
1 r
K2
maksimalna krivina elementa, koja se procenjuje drugim izrazom u (2.93), korekcioni koeficijent kojim se uvodi u proraun smanjenje krivine usled poveanja aksijalne sile. Konzervativno je usvojen K 2
1.0 ,
yd v
yd
proraunska dilatacija teenja armature
Ea ,
statika visina preseka za analizirani pravac.
Ukoliko je zadovoljen neki od sledea tri uslova, efekati izvijanja se ne analiziraju ( ea
0 , e2
0 ):
50 25 e1 d e1 d
2.4.4.3.1
e01 e02 75 75
(2.95)
3.5 3.5
75
Tretman horizontalno pomerljivih konstrukcija
Elementi sa horizontalno pomerljivim krajevima su oni elementi iji je koeficijent duine izvijanja vei od 1.0. Za ove elemnte, kako je navedeno u uvodnom delu, proraun bazira na dvostrukom uveanju momenata savijanja prvog reda. U prvom prolazu postupak sraunavanja dodatnih ekscentriciteta ea i e2 odgovara onom datom izrazima (2.90), odnosno (2.91) ili (2.93), dok ekscentricitet prvog reda e0 , u ovom sluaju predstavlja kolinik momenta savijanja prvog reda (ne ekvivalentnog) i aksijalne sile (stvarni ekscentricitet normalne sile prema teoriji prvog reda), i varira od preseka do preseka. U drugom prolazu se ponavlja procedura opisana za elemente horizontalno nepomerljivih konstrukcija sa redukovanim koeficijentima duine izvijanja, izrazi (2.89), (2.90) i (2.91) ili (2.93).
2.4.5 EC2
2.4.5.1 Granine dilatacione linije Granino stanje preseka je definisano graninim dilatacionim linijama kojima je zadovoljen je dan od sledea tri uslova (Slika 21) dilatacija u najudaljenijoj armaturi je 25 promila (prema proraunskom dijagramu za elik maksimalna dilatacija elika). Serija ovih graninih linija prolazi kroz taku A na slici dilatacija u ivinom vlaknu pritisnutog betona je 3.5 promila (prema proraunskom dijagramu za beton maksimalna dilatacija u pritisnutom betonu). Serija ovih graninih linija prolazi kroz taku B na slici. dilatacija u ivinom vlaknu je izmeu 2.0 i 3.5 promila, ceo presek je pritisnut, a granina dilataciona linija prolazi kroz taku C na slici. Za sluaj konstantne dilatacije po visini pritisnutog preseka, maksimalna dilatacija je redukovana na 2.0 promila.
Radimpex
41/87
Slika 21. 2.4.5.2 Analiza koso savijanog preseka
Procedura iterativnog odreivanja rezultujueg ugla ose savijanja, njenog poloaja i potrebne koliine armature u potpunosti odgovara postupku datom u uvodnom delu ovog poglavlja. Programski se automatski obraunavaju, osim parcijalnih koeficijenata za optereenja, i parcijalni koeficijenti za materijale. Ovim koeficijentima se redukuju mehanike karakteristike elika za armiranje i betona zavisno od vrste kombinacije optereenja. 2.4.5.3 Izvijanje
euk
gde je:
e0
ea e2
(2.96)
e0 ea e2
Bez obzira na moguu promenu momenta savijanja nekog od pravaca du pritisnutog elemen ta, programski se usvaja konstantna vrednost momenata savijanja za sve preseke elementa momenat koji odgovara ekvivalentnom ekscentricitetu. Ekvivalentni ekscentricitet je u funkciji vrednosti momentata savijanja na krajevima elementa, i to na sledei nain (za svaki od dva pravca):
e0
gde su:
0.6 e02 0.4 e01
(2.97)
e01 , e02 odgovarajui ekscentriciteti aksijalne sile u presecima na krajevima stuba, i gde je
ekscentricitet e02 po apsolutnoj vrednosti vei. U izraz (2.89), svaki od ekscentriciteta ulazi sa svojim pravim znakom. Ekscentricitet usled geometrijskih imperfekcija se u proraun uvodi na sledei nain:
ea
gde je:
1 2
l0 ,
1 100 l
1 200
(2.98)
l0
duina izvijanja elementa (proizvod duine elementa i zadatog koeficijenta duine izvijanja),
Radimpex
42/87
stvarna duina elementa.
Ekscentricitet drugog reda moe biti sraunati na dva naina zavisno od izabrane opcije prilikom zadavanja ulaznih podataka: metod dopunske ekscentrinosti (PBAB87), ili aproksimativni model-stub postupak. Oba postupka su opisana u delu poglavlja koji se odnosi na proraun prema PBAB87. Prema prvom (metod dopunske ekscentrinosti), ekscentricitet drugog reda se rauna prema (2.91). Drugim postupkom (aproksimativni model-stub postupak), ekscentricitet drugog reda (maksimalni ugib) se procenjuje prema (2.93). Efekti izvijanja se ne uvode u proraun ( ea
0 , e2
0 ) ukoliko je zadovoljen sledei uslov:

(2.99)
50 25
e01 e02
Napomena: Prilikom prorauna saglasno standardu EC2, preporuuje se primena aproksimativnog model stub postupka. 2.4.5.3.1 Tretman pomerljivih konstrukcija
2.4.6 DIN
2.4.6.1 Granine dilatacione linije Granino stanje preseka je definisano graninim dilatacionim linijama kojima je zadovoljen jedan od sledea tri uslova (Slika 22) dilatacija u najudaljenijoj armaturi je 25 promila (prema proraunskom dijagramu za elik maksimalna dilatacija elika). Serija ovih graninih linija prolazi kroz taku A na slici dilatacija u ivinom vlaknu pritisnutog betona je 3.5 (ili manja za visoke klase betona) promila (prema proraunskom dijagramu za beton maksimalna dilatacija u pritisnutom betonu). Za vie klase betona od B50, maksimalna dilatacija u betonu se redukuje do minimalnih 2.2 promila, kako je prikazano u 2.3.3.1. Serija ovih graninih linija prolazi kroz taku B na slici. dilatacija u ivinom vlaknu je izmeu 2.0 (ili vie) i 3.5 (ili manje) promi la, ceo presek je pritisnut, a granina dilataciona linija prolazi kroz taku C na slici. Za sluaj konstantne dilatacije po visini pritisnutog preseka, maksimalna dilatacija je redukovana na 2.0 promila za klase betona zakljuno sa B50, odnosno na veu vr ednost, a maksimalno 2.2 promila, za klase betona iznad B50.
Radimpex
43/87
Procedura iterativnog odreivanja rezultujueg ugla ose savijanja, njenog poloaja i potrebne koliine armature u potpunosti odgovara postupku datom u uvodnom delu ovog poglavlja. Programski se automatski obraunavaju, osim parcijalnih koeficijenata za optereenja, i parcijalni koeficijenti za materijale. Ovim koeficijentima se redukuju mehanike karakteristike elika za armiranje i betona zavisno od vrste kombinacije optereenja. 2.4.6.3 Izvijanje
euk
gde je:
e0
ea e2
(2.100)
e0 ea e2
Ekvivalentni ekscentricitet prvog reda e0 se sraunava saglasno (2.97), dodatni ekscentriciteti usled geometriskih imperfekcija ea prema (2.98). Ekscentricitet drugog reda moe biti sraunat na dva naina zavisno od izabrane opcije prilikom zadavanja ulaznih podataka: metod dopunske ekscentrinosti (PBAB87), ili aproksimativni model-stub postupak.
Oba postupka su opisana u delu poglavlja koji se odnosi na proraun prema PBAB87. Prema prvom (metod dopunske ekscentrinosti), ekscentricitet drugog reda se rauna prema (2.91). Drugim postupkom (aproksimativni model-stub postupak), ekscentricitet drugog reda (maksimalni ugib) se procenjuje prema (2.93). Efekti izvijanja se ne uvode u proraun ( ea
0 , e2

(2.101)
50 25
e01 e02
Napomena: Prilikom prorauna saglasno standardu DIN, preporuuje se primena aproksimativnog model stub postupka.
Radimpex 44/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se poja vi ovde. 2.4.6.3.1 Tretman pomerljivih konstrukcija Elementi sa horizontalno pomerljivim krajevima su oni elementi iji je koeficijent duine izvijanja vei od 1.0. Za ove elemnte, kako je navedeno u uvodnom delu, proraun bazira na dvostrukom uveanju momenata savijanja prvog reda. U prvom prolazu postupak sraunavanja dodatnih ekscentriciteta ea i e2 odgovara onom datom izrazima (2.98), odnosno (2.91) ili (2.93), dok ekscentricitet prvog reda e0 , u ovom sluaju predstavlja kolinik momenta savijanja prvog reda (ne ekvivalentnog) i aksijalne sile (stvarni ekscentricitet normalne sile prema teoriji prvog reda), i varira od preseka do preseka. U drugom prolazu se ponavlja procedura opisana za elemente horizontalno nepomerljivih konstrukcija sa redukovanim koeficijentima duine izvijanja, izrazi (2.97), (2.98) i (2.91) ili (2.93).
2.4.7 BS
2.4.7.1 Granine dilatacione linije Granino stanje preseka je definisano graninim dilatacionim linijama kojima je zadovoljen jedan od sledea tri uslova (Slika 23): dilatacija u najudaljenijoj armaturi je 20 promila (prema proraunskom dijagramu za elik maksimalna dilatacija elika). Serija ovih graninih linija prolazi kroz taku A na slici dilatacija u ivinom vlaknu pritisnutog betona je 3.5 promila (prema proraunskom dijagramu za beton maksimalna dilatacija u pritisnutom betonu). Serija ovih graninih linija prolazi kroz taku B na slici. dilatacija u ivinom vlaknu je izmeu 2.0 i 3.5 promila, ceo presek je pritisnut, a granina dilataciona linija prolazi kroz taku C na slici. Za sluaj konstantne dilatacije po visini pritisnutog preseka, maksimalna dilatacija je redukovana na 2.0 promila.
Procedura iterativnog odreivanja rezultujueg ugla ose savijanja, njenog poloaja i potrebne koliine armature u potpunosti odgovara postupku datom u uvodnom delu ovog poglavlja. Razlikuje se oblik naponskog dijagrama u betonu. Programski se automatski obraunavaju, osim parcijalnih koeficijenata za optereenja, i parcijalni koeficijenti za materijale. Ovim koeficijentima se redukuju mehanike karakteristike elika za armiranje i betona zavisno od vrste kombinacije optereenja. 2.4.7.3 Izvijanje
Ukupan (uveani ekscentricitet prvog reda) ekscentricitet aksijalne sile u nekom preseku se rauna prema:
Radimpex
45/87
euk
gde je:
e0 e2 , e2
K d
ea
d , 20
l02 2000 d
(2.102)
e0 ea e2
ekvivalentni ekscentricitet prvog reda, ekscentricitet usled geometrijskih imperfekcija (sluajni ekscentricitet), ekscentricitet drugog reda, koeficijent konzervativno usvojen kao
K 1.0 .
Sluajni ekscentricitet nema aditivni karakter, ve samo ograniava dodatni ekscentricitet e2 sa donje strane (definie njegovu minimalnu vrednost). 2.4.7.3.1 Tretman pomerljivih konstrukcija
Elementi sa horizontalno pomerljivim krajevima su oni elementi iji je koeficijent duine izvijanja vei od 1.0. Za ove elemnte, kako je navedeno u uvodnom delu, proraun bazira na dvostrukom uveanju momenata savijanja prvog reda. U oba prolaza se aplicira analiza definisana izrazom (2.102). U drugom prolazu se redukuje koeficijent duine izvijanja na 1.0.
2.4.8 SIA
2.4.8.1 Granine dilatacione linije Granino stanje preseka je definisano graninim dilatacionim linijama kojima je zadovoljen j edan od sledea tri uslova (Slika 24): dilatacija u najudaljenijoj armaturi je 20 promila (prema proraunskom dijagramu za elik maksimalna dilatacija elika). Serija ovih graninih linija prolazi kroz taku A na slici dilatacija u ivinom vlaknu pritisnutog betona je 3.0 promila (prema proraunskom dijagramu za beton maksimalna dilatacija u pritisnutom betonu). Serija ovih graninih linija prolazi kroz taku B na slici. dilatacija u ivinom vlaknu je izmeu 2.0 i 3.0 promila, ceo presek je pritisnut, a granina dilataciona linija prolazi kroz taku C na slici. Za sluaj konstantne dilatacije po visini pritisnutog preseka, maksimalna dilatacija je redukovana na 2.0 promila.
Slika 24.
Radimpex
46/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. 2.4.8.2 Analiza koso savijanog preseka Procedura iterativnog odreivanja rezultujueg ugla ose savijanja, njenog poloaja i potrebne koliine armature u potpunosti odgovara postupku datom u uvodnom delu ovog poglavlja. Razlikuje se oblik naponskog dijagrama u betonu. Programski se automatski obraunavaju, osim parcijalnih koeficijenata za optereenja, i parcijalni koeficijenti za materijale. Ovim koeficijentima se redukuju mehanike karakteristike elika za armiranje i betona zavisno od vrste kombinacije optereenja. 2.4.8.3 Izvijanje
euk
gde je:
e0
ea e2
(2.103)
e0 ea e2
Ekvivalentni ekscentricitet prvog reda e0 se sraunava saglasno (2.97), dodatni ekscentriciteti usled geometriskih imperfekcija ea prema:
ea
1 2
l0 ,
1 200
1 100 l
1 300
(2.104)
Ekscentricitet drugog reda moe biti sraunat na dva naina zavisno od izabrane opcije prilikom zadavanja ulaznih podataka: metod dopunske ekscentrinosti (PBAB87), ili aproksimativni model-stub postupak.
Oba postupka su opisana u delu poglavlja koji se odnosi na proraun prema PBAB87. Prema prvom (metod dopunske ekscentrinosti), ekscentricitet drugog reda se rauna prema (2.91). Drugim postupkom (aproksimativni model-stub postupak), ekscentricitet drugog reda (maksimalni ugib) se procenjuje prema (2.93). Efekti izvijanja se ne uvode u proraun ( ea
0 , e2

(2.105)
50 25
e01 e02
Napomena: Prilikom prorauna saglasno standardu SIA, preporuuje se primena aproksimativnog model stub postupka. 2.4.8.3.1 Tretman pomerljivih konstrukcija
Radimpex
47/87
2.4.9 SNiP
2.4.9.1 Granine dilatacione linije Propisima SNiP granino stanje preseka nije definisano dostizanjem graninih dilatacija, zbog ega zakon promene graninih dilatacionih linija, u ovom sluaju, izostaje. 2.4.9.2 Analiza koso savijanog preseka
Uvodna opta proraunska procedura je u sluaju prorauna poprenih preseka prema propisima SNiP modifikovana. Razlog ovome je injenica da granino stanje preseka, saglasno ovim propisima, nije postavljeno dilatacijski. I pored ovoga, ukoliko se poloaj neutralne linije zameni terminom visina pritisnute zone, mogue je primeniti slinu proraunsku proceduru. Na slici (Slika 25) je prikazano stanje unutranjih sila u preseku za jedan ugao savijanja poprenog preseka. Variranjem visine pritisnute zone (x) mogue je odrediti ravnoteno stanje u preseku za presek jednoosno savijan oko analizirane ose savijanja. Daljim variranjem ugla nagiba ose savijanja mogue je odrediti onaj ugao za koji e biti zadovoljena sva tri uslova ravnotee.
Slika 25.
Unutranje sile za koso savijan popreni presek
Pri tome se na visini preseka x usvaja konstantna raspodela napona pritiska u betonu, iji je intenzitet definisan izrazima (2.79), odnosno (2.80). Promena napona u armaturi po visini preseka je definisana na sledei nain (napon na mestu armature i):
sc ,u si
1 ,
i
1
gde je:
x h0i
(2.106)
1.1
= 0.85, za teke betone. karakteristika pritisnute zone betona:
0.008 Rb
sc ,u
0.85 0.008 Rb ,
0.85
(2.107)
karakteristini napon za armaturu:
Radimpex
48/87
sc ,u sc ,u
500 MPa 400 MPa
za za
b2 b2
0.9 1.0 ili 1.1

(2.108)
Napomena: Maksimalna vrednost napona
si
ne moe biti apsolutno vea od vrstoe elika na
zatezanje ili pritisak (u skladu sa horizontalnom granom ekvivalentnog idealizovanog dijagrama za elik). 2.4.9.3 Izvijanje
Efekti izvijanja se, prilikom dimenzionisanja podune armature elementa, uvode u proraun preko dodatnih ekscentriciteta. Ekscentricitet aksijalne sile (ekscentricitet prvog reda) se uveava dodatnim, naelno aditivnim, ekscentricitetima, kojima se obuhvataju uticaji netanosti izvoenja (i mperfekcije), vremenskog poveanja ugiba usled dugotrajnog delovanja optereenja i uticaji drugog reda. Ekscentricitet prvog reda se odreuje kao kolinik momenta savijanja za analiziranu osu savijanja (pravac izvijanja) i aksijalne sile:
e0
gde su:
M N
(2.109)
Mi N
vrednosti momenta savijanja odgovarajueg pravca i aksijalne sile za analiziranu kombinaciju optereenja.
Sluajni ekscentricitet:
ea
l 600 d max 30 1 cm
(2.110)
gde je:
duina elementa, visina poprenog preseka za analiziranu osu izvijanja.
Sluajni ekscentricitet nema aditivni karakter, nego vai sledei izraz za proraunski ekscentricitet prvog reda:
e0 e0
M N ea
za M za N
M N ea
ea
(2.111)
Koeficijent uveanja ekscentriciteta e0 usled uticaja drugog reda:
1 N 1 N cr
gde je:
(2.112)
N cr
kritina vrednost aksijalne sile, koja se za proizvoljan oblik poprenog preseka rauna prema:
49/87
Radimpex
N cr
6.4 Eb l02
I
l
0.11 0.1 e
0.1
Is
(2.113)
I i I s momenti inercije betona i armature,

Eb
modul elastinosti betona, duina izvijanja elementa,
e
l0
relativni ekscentricitet prvog reda ( Rb u MPa):
max
e0 l , 0.5 0.01 0 h h
0.01 Rb
(2.114)
odnos modula elastinosti elika i betona,

l
koeficijent dugotrajnog dejstva optereenja ( M l - moment savijanja razmatranog pravca usled stalnog i trajnog optereenja):
l
Ml M
1.0
(2.115)
Napomena: Kako koliina armature u ovom momentu nije poznata, programski se usvaja koeficijent armiranja poprenog preseka od 0.6% prilikom izraunavanja momenta inercije armature. Uveani momenat savijanja prvog reda je:
e0 N
(2.116)
Na osnovu izloenog, a kako bi se zadrao isti sistem prikaza rezultata, vai: sluajni ekscentricitet:
ea
-
ea e0
(2.117)
ekscentricitet drugog reda:
e2
-
1 e0
e0 ea e2
(2.118)
ukupan ekscentricitet:
etot
(2.119)
Za male vitkosti elementa obraun dodatnog ekscentriciteta e2 se ne radi. Ukoliko je:
l0 i
14
(2.120)
Dodatni ekscentriciteti se na identian nain obraunavaju za dva ortogonalna pravca, ime se uveavaju simultano momenti savijanja oko obe glavne ose.
2.4.10
BSD
Radimpex
50/87
2.4.11
MSZ
2.4.11.1 Izvijanje ecc0 = lambda / 300 + 0.06 * visina * 0.9 ecc2 = (lambda / 100) ^ 2 * 4 / visina / 0.9 dva prolaza
2.4.12
ACI
2.4.12.1 Granine dilatacione linije Granino stanje preseka je definisano graninim dilatacionim linijam a kojima je zadovoljen jedan od sledea tri uslova (Slika 24): dilatacija u najudaljenijoj armaturi je 20 promila (prema proraunskom dijagramu za elik maksimalna dilatacija elika). Serija ovih graninih linija prolazi kroz taku A na slici dilatacija u ivinom vlaknu pritisnutog betona je 3.0 promila (prema proraunskom dijagramu za beton maksimalna dilatacija u pritisnutom betonu). Serija ovih graninih linija prolazi kroz taku B na slici.
2.4.12.3 Izvijanje nema dva prolaza kao SNIP

Ebetona = 57000 * 6.89475 * Sqr(fBetona / 6.89475) M1uz = 0: M2uz = 0 'racunanje momenata na krajevima stapa For i = 1 To BrojOpterecenja mnozilac = Matrica(brojackombinacija, i, 0) M1uz = M1uz + PocetakMz(i) * mnozilac M2uz = M2uz + KrajMz(i) * mnozilac Next i If Abs(M1uz) < Abs(Nu * (0.01524 + 0.03 * dnorm)) Then 'imperfekcija M1uz = Sgn(M1uz) * Abs(Nu * (0.01524 + 0.03 * dnorm)) End If If Abs(M2uz) < Abs(Nu * (0.01524 + 0.03 * dnorm)) Then M2uz = Sgn(M2uz) * Abs(Nu * (0.01524 + 0.03 * dnorm)) End If
Radimpex
51/87
If Abs(M1uz) > Abs(M2uz) Then Swap M1uz, M2uz If Abs(M2uz) < TolerMoment Then odnosmomenata = 1 Else odnosmomenata = M1uz / M2uz If odnosmomenata < -0.5 Then odnosmomenata = -0.5 End If End If gyr = RadiusInercije(0) IBetona = gyr * gyr * PovrsinaPreseka Pcr = pi * pi * 0.4 * Ebetona * IBetona / (1 + betadz) / lambdaz / lambdaz '%%%%%% If Nu < -0.75 * Pcr Then '%%%%%%
eccz2 = -1 '%%%%%% eccz0 = 0 '%%%%%% Else '%%%%%%
If (IzvijanjeOkoZ < 3 And lambdaz <= gyr * (34 - 12 * odnosmomenata)) Or IzvijanjeOkoZ = 7 Then eccz0 = 0 eccz2 = 0 ElseIf IzvijanjeOkoZ >= 3 And lambdaz <= gyr * 22 Then eccz0 = 0 eccz2 = 0 Else Cm = 0.6 + 0.4 * odnosmomenata If Cm < 0.4 Then Cm = 0.4 ' ' ' ' Pcr = pi * pi * 0.4 * Ebetona * IBetona / (1 + betadz) / lambdaz / lambdaz '%%%%%% If Nu < -0.75 * Pcr Then '%%%%%% eccz2 = -1 Else '%%%%%% '%%%%%%
deltaNS = Cm / (1 - Nu / 0.75 / Pcr) If deltaNS < 1 Then deltaNS = 1 eccz0 = 0 eccz2 = Abs((deltaNS - 1) * Muz / Nu) ' End If End If If Abs(Muz / Nu) < (0.01524 + 0.03 * dnorm) Then eccz0 = (0.01524 + 0.03 * dnorm) - Abs(Muz / Nu) Else eccz0 = 0 End If End If '%%%%%% '%%%%%%
2.4.13
Napomene i optimizacije
2.4.13.1 Negativna koliina armature U situacijama kada je raunsko reenje potrebne koliine armature u preseku negativna vrednost, iz loginih razloga, reenje se prikazuje kao nulto (potrebna povrina elika je jednaka nuli). No, treba primetiti da, tada, nulta koliina armature ne obezbeuje granino stanje preseka, zbog ega je i rezultat po rezultujuem stanju dilatacija nelogian (u izvetaju). Ovakve situacije treba tumaiti tako da nearmiran presek obezbeuje nosivost veu od zahtevane (zadatim spoljanjim uticajima).
Radimpex
52/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. 2.4.13.2 Optimalan odnos uea pojedinih armatura Problem odreivanja potrebne koliine armature u preseku je jednoznano definisan samo ukoliko je poznat raspored armature u smislu u kojem je poznato njeno normirano stanje (poloaj pojedine linije ili take armature i njeno uee u ukupnoj koliini armature). Tri uslova ravnotee po silama dozvoljavaju samo tri nepoznate veliine, koje su iscrpljene uglom ose savi janja, stanjem dilatacija u preseku (visinskim poloajem neutralne ose) i koliinom armature. Zbog toga, izraunata koliina armature u preseku zavisi od usvojenog naina armiranja, a izbor neadekvatnog naina armiranja moe da dovede do viestruko vee potrebne koliine elika. Za najee korienu emu armiranja poprenog preseka armiranje donjom i gornjom linijom armature - predviena je optimizacija kojom se sraunava minimum potrebne koliine armature. Naime, etvrta nepoznata veliina (odnos uea dve linije armature) se odreuje dodavanjem uslova o minimalnoj ukupnoj koliini armature u preseku. Programski se varira odnos uea dve armarture u potrazi za optimalnim. Slina optimizacija je implementirana i kod odreivanja potrebne koliine armature obostrano simetrino armiranih preseka. Dodatni parametar je, u ovom sluaju, odnos uea horizontalnih i vertikalnih linija armature. Kako se variranjem odnosa uea vreme prorauna produava onoliko puta koliko je razliitih odnosa analizirano, to je ovu vrstu optimizacije bilo mogue uvrstiti samo kod prorauna kod kojih je jednim dodatnim parametrom odreeno uee svih armatura u ukupnoj. U ostalim sluajevima ovaj pristup bi rezultirao neprihvatljivo dugim proraunom 2.4.13.3 Tanost prorauna Tolerancije iterativnih procedura su postavljene vrlo otro. Iako ne postoji nain preciznog utvrivanja rezultujue tanosti (zavisna je od velikog broja parametara), za veliku veinu praktinih situacija izvesno je u granicama 1%. Koriene su sledee vrednosti parcijalnih tolerancija: greka odreivanja ugla savijanja preseka je manja od 2 stepena; greka odreivanja visinskog poloaja neutralne linije je usvojena maksimalno kao jedan hiljaditi deo odgovarajue visine preseka; minimalni korak iterativnog traenja optimalne koliine armature je 5% uea armature u ukupnoj; greka po dilataciji elika za armiranje, u situacijama kada se dodatnom iterativnom procedurom trae rezultujue vrednosti parcijalnih koeficijenata, je 0.2%.
2.5 TRANSVERZALNE SILE I MOMENTI TORZIJE

Za sve propise usvojeno je da se element obezbeuje od dejstva graninih vrednosti transverzalnih sila i torzije vertikalnim uzengijama. Rezultati se prikazuju u potrebnoj koliini dvosenih uzengija po jedinici duine, te u potrebnoj povrini podune dodatne torzione armature ravnomerno raspodeljene po obimu preseka, a u skladu sa izabranim nainom armiranja preseka podunom armaturom. Kod veine propisa se definiu uslovi koje element mora zadovoljiti prema geometriji, mehanikim karakteristikama i nivou smiueg optereenja. Ovi uslovi su posledica potrebe ograniavanja napona pritiska u pritisnutim betonskim dijagonalama. Nezadovoljenje ovih uslova onemoguava dalji proraun elementa prema transverzalnim silama i momentima torzije. Korisnik se in terface-om obavetava da je ovo sluaj. Korisnik moe eksplicitno zahtevati zanemarenje efekata torzionih momenata. Programski ovo znai njihovo anuliranje u pojedinim presecima elemenata kod kojih je ovo zadato.
Radimpex
53/87
2.5.1 PBAB87
Kontrola i obezbeenje glavnih napona zatezanja (pritiska) se sprovodi nezavisno za svaki od pravaca. Vrednost maksimalnog glavnog napona u preseku se dobija kao zbir odgovarajueg napona od smicanja (
x
T ) i od torzije (
x
Mt ):
y y
T Tux
Mt , ,
y
T Tuy
Mt , Mt M tu 2 Ab 0
0
(2.121)
0.9 bx hx
0.9 by hy
gde je:
Tux / y
granina vrednost transverzalne sile za analiziranu kombinaciju optereenja, granina vrednost momenta torzije za istu kombinaciju optereenja, odgovarajua irina preseka za x, odnosno y pravac, odgovarajua statika visina preseka za x, odnosno y pravac, povrina ograniena srednjom linijom ekvivalentnog torzionog tankozidnog profila (Slika 27), debljina ekvivalentnog tankozidnog profila (Slika 27).
M tu
bx / y hx / y
Ab 0
0
Napomena: Odgovarajue irine i statike visine preseka, kao i povrina i debljina zamenjujueg profila su odreene izabranim oblikom poprenog preseka i nainom njegovog podunog armiranja. Ukoliko je -napon jednog pravca manji od raunske vrstoe betona
r
(videti tabelu), nije potrebna
raunska poprena armatura:

x r
Aa ,uz , x
0,
Aa ,uz , y
(2.122)
gde je:
Aa ,uz , x / y
Ukoliko je
potrebna koliina poprene armature u x, odnosno y pravcu. -napon jednog pravca vei od petostruke raunske vrstoe betona
r
proraun je
onemoguen saglasno kriterijumu kojim se obezbeuje pritisnuta betonska dijagonala:

x
ili
(2.123)
Korisnik se obavetava da su neophodne intervencije na geometriji preseka i/ili mehanikim karakteristikama materijala. Ukoliko je -napon u jednom pravcu vei od trostruke raunske vrstoe betona
r
, kompletan
napon se prima poprenom armaturom, ija se koliina za svaki od pravaca rauna prema:
3 3
Aa ,uz , x Aa ,uz , y
T bx
v ,uz 0
Mt
v ,uz
2
y
,
(2.124)
T by
v ,uz 0
Mt
v ,uz
gde je:
v ,uz
granica razvlaenja za elik poprene armature.
Radimpex
54/87
Slika 27. Konano, ukoliko je (

b
Odreivanje povrine Ab 0 i debljine

r
-napon u jednom pravcu izmeu

a
i 3
, jedan deo napona se prima betonom
), a za preostali (
) se rauna potrebna koliina poprene armature:
3 3
ax
T bx
v ,uz
a 0 a 0
Mt
v ,uz
2
ay
,
(2.125)
T by
v ,uz
Mt
v ,uz
Deo
-napona koji prihvata raunska armatura se odreuje prema:
ax
T
x
T Mt T Mt
T
y
1 3 2 1 3 2
T T
Mt
(2.126)
ay
T
y
Mt
2
Ovako dobijene koliine poprene armature su u obliku cm / m dvosenih uzengija (broj 2 u imeniocima prvih sabiraka). Konano, ukupna potrebna koliina poprene armature, u obliku vertikalnih dvosenih uzengija se dobija kao srednja kvadratna vrednost potrebnih koliina za svaki od pravaca:
Aa ,uz
2 Aa ,uz , x
2 Aa ,uz , y
cm2 /m
(2.127)
Dodatna poduna torziona armatura se odreuje prema:
Aa ,t
gde je:
Radimpex
M tu 2 Ab 0
O
v ,uz
cm2
(2.128)
55/87
obim povrine Ab 0 odreen geometrijom poprenog preseka i nainom podunog armiranja.
Kako se kao rezultat ovog prorauna javljaju dve vrste armatura, to se za svaku od njih pronalazi merodavna kombinacija jedna merodavna kombinacija za simultano dejstvo transverzalnih sila i momenata torzije, koja rezultira maksim alnom koliinom potrebnih uzengija, i, druga, koja rezultira maksimalnom potrebnom koliinom dodatne podune torzione armature. Raunska vrstoa betona
r
, u funkciji marke betona, je data narednom tabelom:
MB
r
15 0.60
20 0.80
30 1.10
40 1.30
50 1.50
60 1.60
[MPa]
2.5.2 EC2
Za svaki od pravaca se odreuju proraunske nosivosti na smicanje VRd 1, x i VRd 1, y , te maksimalna doputena proraunska sila smicanja VRd 2, red , x i VRd 2,red , y . Proraunska nosivost na smicanje VRd 1 se odreuje prema:
VRd1
gde je:
Rd
Rd
k 1.2 40
0.15
cp
bw d
(2.129)
osnovna proraunska vrstoa betona pri smicanju (videti tabelu), konzervativno usvojeno
k
1
k 1.0 ,
As1 , As1 - povrina zategnute armature u preseku. Kako je u trenutku prorauna bw d

konana koliina podune armature u preseku nepoznata, ova koliina armature se uzima kao rezultat tekue kombinacije optereenja. Dodatno, usvaja se ona koliina armature koja se nalazi u zategnutoj zoni preseka odreenoj saglasno pretpostavkama linearno elastinog ponaanja homogenog materijala. Ukoliko je ceo presek pritisnut, koeficijent 1 se usvaja kao 0.
bw
cp
minimalna irina preseka na statikoj visini
d,
prosean normalni napon u preseku kolinik granine vrednosti normalne sile za tekuu kombinaciju i bruto povrine preseka.
Maksimalna proraunska sila smicanja VRd 2 data je izrazom:
VRd 2
0.5
f cd bw 0.9 d ,
0.7
f ck 200
0.5, f cd
f ck
c
(2.130)
a njena redukovana vrednost u elementima izloenim pritisku je:
VRd 2,red
gde je:
1.67 VRd 2 1
cp ,eff
f cd
VRd 2
(2.131)
Radimpex
56/87
cp , eff
efektivan proseni napon u betonu od granine vrednosti podune sile (sraunat za isti proraunski model kao i
cp
).
Moment nosivosti na torziju koji mogu da prihvate pritisnuti betonski tapovi za presek se odreuje izrazom:
TRd 1
gde je:
0.7
f cd t Ak
(2.132)
t , Ak debljina ekvivalentnog tankozidnog profila, i povrina oiviena njegovom srednjom linijom.

Napomena: Odgovarajue irine i statike visine preseka, kao i povrina i debljina zamenjujueg profila su odreene izabranim oblikom poprenog preseka i nainom njegovog podunog armiranja. Granine vrednosti transverzalnih sila u x, odnosno y pravcu su V x i V y , dok je granini moment torzije T . Ukoliko je neka od transverzalnih sila vea od odgovarajue nosivos ti pritisnutih betonskih dijagonala, ili, ukoliko je torzioni moment vei od momenta nosivosti na torziju (uslovi (2.131)), korisnik se obavetava o nemogunosti analize elementa usled prekoraenja odgovarajuih graninih vrednosti. U ovim situacijama neophodna je promena ulaznih parametara (geometrija i/ili mehanike karakteristike):
Vx
VRd 2,red , x , Vy
VRd 2, red , y , T
TRd 1 .
(2.133)
Isto obavetenje korisnik dobija i ukoliko je neki od sledea dva kriterijuma, koji ograniavaju nivo uticaja pri simultanom dejstvu smicanja i torzije, ispunjen:
2
Vx VRd 2,red , x
T TRd 1
1,
Vy VRd 2,red , y
T TRd 1
(2.134)
Ukoliko prethodni kriterijumi nisu zadovoljeni, potrebna koliina poprene armature se odreuje za x i y pravac nezavisno:
Vx 2 0.9 d x f ywd Vy 2 0.9 d y f ywd
T 2 Ak f ywd T 2 Ak f ywd
,
(2.135)
Aa ,uz
2 Aa ,uz , x
2 Aa ,uz , y
cm2 /m
(2.136)
Aa ,t
gde je:
T 2 Ak f ywd
cm2 , f ywd
f ykw
s
(2.137)
obim povrine Ak odreen geometrijom poprenog preseka i nainom podunog armiranja.
Kako se kao rezultat ovog prorauna javljaju dve vrste armatura, to se za svaku od njih pronalazi merodavna kombinacija jedna merodavna kombinacija za simultano dejstvo transverzalnih sila i
Radimpex
57/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. momenata torzije, koja rezultira maksimalnom koliinom potrebnih uzengija, i, druga, koja rezultira maksimalnom potrebnom koliinom dodatne podune torzione armature. Osnovna proraunska vrstoa betona pri smicanju tabelom: C12
Rd Rd
je data u funkciji klase betona narednom
C16 0.22
C20 0.26
C25 0.30
C30 0.34
C35 0.37
C40 0.41
C45 0.44
C50 0.48
[MPa]
0.18
2.5.3 DIN
Za svaki od pravaca se odreuju proraunske nosivosti na smicanje VRd 1, x i VRd 1, y , te maksimalna doputena proraunska sila smicanja VRd 2, x i VRd 2, y . Proraunska nosivost na smicanje VRd 1 se odreuje prema:
1
VRd 1
gde je:
0.1
100
f cd MPa
1 c
0.12
cp
bw d
(2.138)
1
1
0.2m d
2.0
1.0
konana koliina podune armature u preseku nepoznata, ova koliina armature se uzima k ao rezultat tekue kombinacije optereenja. Dodatno, usvaja se ona koliina armature koja se nalazi u zategnutoj zoni preseka odreenoj saglasno pretpostavkama linearno elastinog ponaanja homogenog materijala. Ukoliko je ceo presek pritisnut, koeficijent 1 se usvaja kao 0.
bw
cp
minimalna irina preseka na statikoj visini
d,
prosean normalni napon u preseku kolinik granine vrednosti normalne sile za tekuu kombinaciju i bruto povrine preseka.
VRd 2
0.5 0.75
f cd bw 0.9 d , f cd
f ck
c
(2.139)
TRd 1
gde je:
0.7 0.75 f cd t Ak
(2.140)

Radimpex 58/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Napomena: Odgovarajue irine i statike visine preseka, kao i povrina i debljina zamenjujueg profila su odreene izabranim oblikom poprenog preseka i nainom njegovog podunog armiranja. Granine vrednosti transverzalnih sila u x, odnosno y pravcu su V x i V y , dok je granini moment torzije T . Ukoliko je neka od transverzalnih sila vea od odgovarajue nosivosti pritisnutih betonskih dijagonala, ili, ukoliko je torzioni moment vei od momenta nosivosti na torziju (uslovi (2.133)), korisnik se obavetava o nemogunosti analize elementa usled prekoraenja odgovarajuih graninih vrednosti. U ovim situacijama neophodna je promena ulaznih parametara (geometrija i/ili mehanike karakteristike):
Vx
VRd 2,red , x , Vy
VRd 2, red , y , T
TRd 1 .
(2.141)
2
Vx VRd 2,red , x
T TRd 1
1,
Vy VRd 2,red , y
T TRd 1
(2.142)
,
(2.143)
Aa ,uz
2 Aa ,uz , x
2 Aa ,uz , y
cm2 /m
(2.144)
Aa ,t
gde je:
T 2 Ak f ywd
cm2 , f ywd
f ykw
s
(2.145)
Kako se kao rezultat ovog prorauna javljaju dve vrste armatura, to se za svaku od njih pronalazi merodavna kombinacija jedna merodavna kombinacija za simultano dejstvo transverzalnih sila i momenata torzije, koja rezultira maksimalnom koliinom potrebnih uzengija, i, druga, koja rezultira maksimalnom potrebnom koliinom dodatne podune torzione armature.
2.5.4 BS
Za svaki od pravaca odreuju se smiui naponi od graninih vrednosti transverzalne sile za tekuu kombinaciju optereenja, v x i v y :
vx
Vx 0.9 bx d x
, vy
Vy 0.9 by d y
(2.146)
Granina vrednost napona se odreuje prema:

Radimpex 59/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. (2.147) Za svaki od pravaca se odreuju vrednosti napona vcp - vcpx i vcpy - naponi koji odgovaraju proraunskoj nosivosti na smicanje:
1 1
vc
0.79
k1 k2
M
100
1 1
0.4 m d
, k1 1, k2
f cd 25 MPa
1.1696,
1.25
(2.148)
vcp
gde je:
1
vc 0.75
N Sd ec , ec Ac
V d T
1.0
(2.149)

konana koliina podune armature u preseku nepoznata, ova koliina armature se uzima kao rezultat tekue kombinacije optereenja. Dodatno, usvaja se ona koliina armature koja se nalazi u zategnutoj zoni preseka odreenoj saglasno pretpostavkama linearno elastinog ponaanja homogenog materijala. Ukoliko je ceo pres ek pritisnut, koeficijent 1 se usvaja kao 0. Ukoliko je deo preseka zategnut, ovaj koeficijent mora biti u granicama od 0.15 do 3%.
statika visina preseka.
Maksimalni proraunski napon smicanja dat je izrazom:
vgr
0.8
f ck MPa
c
5 MPa ,
(2.150)
TRd 1
gde je:
0.7
f cd t Ak
(2.151)

Napomena: Odgovarajue irine i statike visine preseka, kao i povrina i debljina zamenjujueg profila su odreene izabranim oblikom poprenog preseka i nainom njegovog podunog armiranja. Ukoliko je smiui napon u bar jednom pravcu vei od odgovarajue nosivosti pritisnutih betonskih dijagonala, ili, ukoliko je torzioni moment vei od momenta nosivosti na torziju (uslovi (2.150)), korisnik se obavetava o nemogunosti analize elementa usled prekoraenja odgovarajuih graninih vrednosti. U ovim situacijama neophodna je promena ulaznih parametara (geometrija i/ili m ehanike karakteristike):
vx
vgr , v y
vgr , T
TRd 1 .
(2.152)
2
vx vgr
T TRd 1
1,
vy vgr
T TRd 1
(2.153)
Ukoliko su zadovoljeni sledei uslovi, raunska poprena armatura usled dejstva transverzalnih sila nije potrebna:
Radimpex
60/87
vx vy
vcp , x 0.4 MPa vcp , y 0.4 MPa
0 0
(2.154)
vx bw 2 0.87 f ywd vy 2 0.87 f ywd
,
(2.155)
Aa ,uz
2 Aa ,uz , x
2 Aa ,uz , y
cm2 /m
(2.156)
Aa ,t
gde je:
T 2 Ak f ywd
cm2 , f ywd
f ykw
s
(2.157)
Kako se kao rezultat ovog prorauna javljaju dve vrste armatura, to se za svaku od njih pronala zi merodavna kombinacija jedna merodavna kombinacija za simultano dejstvo transverzalnih sila i momenata torzije, koja rezultira maksimalnom koliinom potrebnih uzengija, i, druga, koja rezultira maksimalnom potrebnom koliinom dodatne podune torzione armature.
2.5.5 SIA
Za svaki od pravaca se odreuju proraunske nosivosti na smicanje VRd 1, x i VRd 1, y , te maksimalna doputena proraunska sila smicanja VRd 2, x i VRd 2, y . Proraunska nosivost na smicanje VRd 1 se odreuje prema:
VRd 1
gde je:
Rd
bw d 1 2.2 d
Rd
(2.158)
osnovna proraunska vrstoa betona pri smicanju (videti tabelu), minimalna irina preseka na statikoj visini
bw
d,
VRd 2
0.5 kc f cd bw 0.9 d , f cd
f ck
c
, kc
0.60 ,
(2.159)
Radimpex
61/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se poja vi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde.
TRd 1
gde je:
0.7
f cd t Ak ,
0.7
f ck c 200 MPa
0.50
(2.160)

Napomena: Odgovarajue irine i statike visine preseka, kao i povrina i debljina zamenjujueg profila su odreene izabranim oblikom poprenog preseka i nainom njegovog podunog armiranja. Granine vrednosti transverzalnih sila u x, odnosno y pravcu su V x i V y , dok je granini moment torzije T . Ukoliko je neka od transverzalnih sila vea od odgovarajue nosivosti pritisnutih betonskih dijagonala, ili, ukoliko je torzioni moment vei od momenta nosivosti na torziju (uslovi (2.133)), korisnik se obavetava o nemogunosti analize elementa usled prekoraenja odgovarajuih graninih vrednosti. U ovim situacijama neophodna je promena ulaznih parametar a (geometrija i/ili mehanike karakteristike):
Vx
VRd 2,red , x , Vy
VRd 2, red , y , T
TRd 1 .
(2.161)
2
Vx VRd 2,red , x
T TRd 1
1,
Vy VRd 2,red , y
T TRd 1
(2.162)
,
(2.163)
Aa ,uz
2 Aa ,uz , x
2 Aa ,uz , y
cm2 /m
(2.164)
Aa ,t
gde je:
T 2 Ak f ywd
cm2 , f ywd
f ykw
s
(2.165)
Kako se kao rezultat ovog prorauna javljaju dve vrste armatura, to se za svaku od njih pronalazi merodavna kombinacija jedna merodavna kombinacija za simultano dejstvo transverzalnih sila i momenata torzije, koja rezultira maksimalnom koliinom potrebnih uzengija, i, druga, koja rezultira maksimalnom potrebnom koliinom dodatne podune torzione armature. C12
Rd
C16 0.80
C20 0.90
C25 1.00
C30 1.10
C35 1.20
C40 1.25
C45 1.35
C50 1.40
[MPa]
0.70
Radimpex
62/87
2.5.6 SNiP
2.5.6.1 Smicanje - Sluaj kada nisu potrebne proraunske uzengije Ukoliko je zadovoljeno u svakom preseku:
2.5 Rbt b h0 i Q
b4
Rbt b h02 c
(2.166)
nije potrebna proraunska armatura za smicanje. U prethodnom izrazu oznake imaju sledee znaenje:
Rbt
raunska vrstoa betona pri zatezanju, irina poprenog preseka, statika visina poprenog preseka,
b
h0
b4
1.50 ,
udaljenost posmatranog preseka od oslonca (Slika 28).
Slika 28.
Poloaj preseka je definisan sa c
Ukoliko dijagram transverzalnih sila za neku kombinaciju optereenja ostaje ispod crvene l inije, element ne zahteva proraunske uzengije.
Slika 29.
Uslov za nulte proraunske uzengije
Radimpex
63/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. 2.5.6.2 Smicanje - Uslov po pritisnutoj betonskoj dijagonali
Za svaki presek mora biti zadovoljeno:
Q
gde je:
w1
0.30
w1
b1
Rb b h
(2.167)
1 5
1
Asw bs
Rb , 0.01, Rb u MPa
(2.168) (2.169)
b1
Ukoliko uslov (2.167) nije zadovoljen, neophodna je promena geometrije preseka i/ili mehanikih karakteristika, kojima bi gornji uslov bio zadovoljen. 2.5.6.3 Smicanje - Sluaj kada je potrebna proraunska armatura
Ukoliko prethodni uslov nije zadovoljen, element zahteva proraunske uzengije. Opti zahtev je, u ovom sluaju, obezbeenje zajednike nosivosti betona ( Qb ) i armature ( Qsw ) vee od transverzalne sile merodavne kombinacije optereenja ( Q ):
Q Qb Qsw
Napomena: Za razliite preseke mogu biti merodavne razliite kombinacije optereenja. Nosivost betona po duini elementa je definisana sledeim izrazom:
(2.170)
Qb
Qb,min
gde je:
Mb c
b3
b2
2 Rbt b h0
c
1
f
Mb
Qb
b2
2 Rbt b h0
(2.171) (2.172)
Rbt b h0 ,
Qb,min
Qb ,min minimalna vrednost sile Qb ,

b2
2.0 za teke betone, 0.6 za teke betone,

koeficijent kojim se uvodi uticaj flane T -preseka. Konzervativno je usvojeno udaljenost posmatranog preseka od oslonca.
f
b3
1.0 ,
Slika 30.
Radimpex
Dijagram promene sile Qb po duini elementa

64/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Potrebna nosivost uzengija je definisana razlikom spoljanje transverzalne sile i one koju u nekom preseku prima beton:
Qsw, potr
Q Qb
(2.173)
Sa druge strane, nosivost uzengija je:
Qsw
gde je:
qsw c0
Rsw
Asw c0 s
(2.174)
Asw
s
povrina poprenog preseka uzengija, razmak izmeu uzengija, granica razvlaenja elika uzengija, nosivost uzengija po jedinici duine, duina nagnutog preseka (slika).
Rsw
qsw c0
Slika 31. Za duinu c 0 se usvaja:
Proraunski model za odreivanje potrebne koliine uzengija
c0
pri emu vai:
Mb qsw
c, c0 2 h0 , c0 h0
2 Qsw Mb
(2.175)
c0
(2.176)
Uvrtavanjem (2.175) u (2.174) dobija se:
Qsw
qsw
Mb qsw
Qsw . 2 h0
qsw, potr
(2.177)
pri emu uslovi (2.176) daju:
qsw
Qsw h0
qsw
(2.178)
Sada je potrebna koliina uzengija:
Asw s
qsw, potr
potr
2 Rsw
(2.179)
Broj 2 u imeniocu obezbeuje rezultat u obliku potrebne koliine dvosenih uzengija.
Radimpex
65/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. 2.5.6.4 Dejstvo transverzalnih sila pri kosom savijanju Ukoliko je element optereen transverzalnim silama dva ortogonalna pravca, proraun se sprovodi za svaki od pravaca nezavisno. Pretpostavlja se da dvosene uzengije imaju jednaku mo noenja u oba ortogonalna pravca. Zbog potrebe zadovoljenja kriterijuma:
2
Qx Qbw, x
Qy Qbw, y
(2.180)
oigledno je da usvajanje vee potrebne koliine uzengija dobijene proraunom dva nezavisna pravca nije dovoljno. Programski se zadovoljenje kriterijuma obezbeuje raunanjem potrebne koliine dvosenih uzengija kao srednje kvadratne vrednosti potrebnih koliina dva pravca. 2.5.6.5 Dejstvo torzionog optereenja
Efekti dejstva torzionog optereenja se prilikom prorauna prema SNiP standardu ne uvode, nego, ukoliko su znaajni, moraju biti razmatrani nezavisno od strane korisnika.
2.5.7 ACI 2.5.8 BSD 2.5.9 MSZ

C12
Rd
C16 1.10
C20 1.20
C25 1.30
C30 1.40
C35 1.50
C40 1.55
C45 1.55
C50 1.55
C55 1.55
[MPa]
0.95
Radimpex
66/87
3 PRORAUN PREMA GRANINOM STANJU UPOTREBLJIVOSTI

Proraun prema graninim stanjima upotrebljivosti je implementiran u modul za dimenzionisanje armiranobetonskih elemenata. Trenutno, implementiran je proraun saglasno Jugoslovenskim standardima PBAB, standardima Evropske unije EuroCode 2 i prema vajcarskim standardima SIA. Za ostale modulom podrane standarde primenjuje se proraun graninih stanja upotrebljivosti prema standardu EuroCode 2:
3.1 UVOD
Proraun prema graninim stanjima upotrebljivosti se sprovodi za eksploatacione vrednosti uticaja dobijene analizom konstrukcije. Podrazumeva se da je u armiranobetonskim elementima prethodno usvojena armatura na osnovu prorauna prema graninim stanjima nosivosti. Optereenja se klasifikuju kao: dugotrajna deluju dovoljno dugo da su efekti teenja njima izazvani izraeni (proraunavaju se), kratkotrajna ne aktiviraju efekte teenja betona. Za svaku vrstu optereenja je predefinisan parametar dugotrajnosti delovanja, ali korisnik ima mogunost njegove izmene. Takoe, korisnik ima mogunost iskljuivanja pojedinih optereenja iz analize graninih stanja upotrebljivosti. Poput prorauna prema graninim stanjima nosivosti, i ovde se programski generiu kombinacije eksploatacionih optereenja, a postoji, i dalje, mogunost prorauna samo za eksplicitno zadate kombinacije. Proraun prema graninim stanjima upotrebljivosti podrazumeva: Proraun stanja napona i dilatacija u poprenim presecima u karakteristinim trenucima vremena; Proraun karakteristinih irina prslina u karakteristinim trenucima vremena; Proraun ugiba elementa u karakteristinim trenucima vremena. Karakteristini trenuci vremena su: Poetni trenutak t0 aplicirano je dugotrajno optereenje;
Radimpex
67/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Trenutak vremena u toku eksploatacije kada je element optereen najnepovoljnijom kombinacijom optereenja t - aplicirano je dugotrajno i kratkotrajno optereenje. Proraun stanja napona i dilatacija podrazumeva: Proraun poetnih stanja napona i dilatacija: Proraun promena stanja napona i dilatacija usled skupljanja i teenja betona; Superpoziciju stanja napona i dilatacija usled uticaja koji poinju da deluju razliitim vremenskim trenucima. Na osnovu ovako sraunatih stanja dilatacija i napona odreuju se karakteristine irine prslina i veliine ugiba. Kompletan proraun prema graninim stanjima upotrebljivosti, poput prethodnog, bazira na analizi koso savijanog preseka linijskog elementa, odnosno jednoosno savijanog preseka povrinskog elementa.
3.2 KOMBINOVANJE OPTEREENJA

-u propisima dat fz stalni i povremeni deo optereenja
3.3 STANJA DILATACIJA I NAPONA U PRESEKU

Ovaj proraun bazira na sledeim pretpostavkama: za vezu napona i dilatacija u betonu u toku vremena koristi se algebarska veza linearne teorije teenja, koja se za poetni trenutak vremena svodi na idealno elastinu vezu (Hooke -ov zakon), veza izmeu napona i dilatacija za elik za armiranje je idealno elastina (Hooke-ov zakon), modul elastinosti za beton je konstantan u toku vremena, a efekti teenja i starenja se obuhvataju korigovanim efektivnim modulom elastinosti, presek se ravno deformie dilatacija u nekoj taki preseka je linear na funkcija njenog odstojanja od neutralne (nulte) linije dilatacija dijagram napona i dilatacija po visini preseka je linearan, spoj izmeu armature i betona tokom vremena ostaje nenaruen kompatibilnost dilatacija, poznate su (pretpostavljene) vrednosti koeficijenta teenja betona starenja betona
t , t0 , koeficijenta
t , t0 i dilatacije skupljanja betona
t, t0 ,
poznata je geometrija preseka i raspored i koliine podune armature u preseku usvajaju se raunske vrednosti dobijene proraunom elementa prema graninom stanju nosivosti, Kao rezultat, dobija se stanje napona i dilatacija u preseku u karakteristinim trenucima vremena t0 i
t :
t0 ,
t0 ,
Radimpex
68/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se poja vi ovde. Stanja napona i dilatacija su bitno opredeljena injenicom da je prekoraena zateua vrstoa betona u preseku ili nije. U prvom sluaju re je o preseku sa prslinom, a u drugom o preseku bez prsline. Mogue su sledee situacije: u preseku se formira prslina ve u trenutku t0 usled dejstva dugotrajnog optereenja, u preseku se u trenutku t0 ne formira prslina, ali se formira vremenom usled teenja i skupljanja betona (od dejstva samo dugotrajnog optereenja), prslina se u preseku formira tek nakon apliciranja kratkotrajnog optereenja u trenutku t , presek je bez prsline i nakon apliciranja kratkotrajnog optereenja. Proraun stanja napona i dilatacija se moe razloiti u sledea tri koraka: 1. Proraun poetnih stanja napona i dilatacija usled dejstva dugotrajnih uticaja; 2. Proraun promena stanja napona i dilatacija usled skupljanja i teenja betona usled dejstva dugotrajnih uticaja; 3. Superpoziciju stanja napona i dilatacija usled dejstva kratkotrajnih uticaja koji poinju da deluju razliitim vremenskim trenucima.
3.3.1 Napon pojave prsline

U preseku se, pod dejstvom spoljanjeg eksploatacionog optereenja, formira prslina ukoliko je maksimalni napon zatezanja po visini betonskog preseka vei od zateue vrstoe betona pri savijanju. 3.3.1.1 PBAB
Prema PBAB, zateua vrstoa pri savijanju se odreuje prema:
f zs
gde je:
0.7 f zm
0.6
0.4 d [m]
0.7 f zm ,
(3.1)
d
f zm
visina poprenog preseka u metrima, srednja vrednost vrstoe betona pri aksijalnom zatezanju, data narednom tabelom u funkciji
marke betona. MB 15 1.50 20 1.80 30 2.40 40 2.90 50 3.40 60 3.80
f zm [MPa]
Vrednost srednje vrstoe betona pri aksijalnom zatezanju se moe odrediti i prema:
f zm [MPa] 0.25
gde je f bk 3.3.1.2
2 fbk ,
(3.2)
MB , vrstoa na pritisak betonske kocke uneta u MPa.
Eurocode 2
Prema Eurocode 2, zateua vrstoa pri savijanju f zs se usvaja jednaka srednjoj vrstoi betona pri zatezanju f ctm , ije su vrednosti u funkciji klase betona date narednom tabelom:
f zs
Radimpex
f ctm
(3.3)
69/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. C12 C16 1.9 C20 2.2 C25 2.6 C30 2.9 C35 3.2 C40 3.5 C45 3.8 C50 4.1
f ctm [MPa]
1.6
3.3.2 Proraun poetnih stanja napona i dilatacija

U poetnom trenutku vremena analizira se dejstvo samo dugotrajnog dela optereenja. Usled ovog optereenja uticaji u preseku su: aksijalna sila N g , momenti savijanja M gx i M gy . Spoljanji uticaji u nekom preseku (rezultat prethodne analize konstrukcije) su dati u odnosu na teite bruto betonskog preseka. U ovoj analizi armiranobetonski presek se posmatra kao spregnuti presek dva preseka: neto betonskog i elinog. Otud, kompletna analiza bazira na idealizovanom ekvivalentnom betonskom preseku. Za poetni trenutak vremena, idealizovani presek se odreuje na osnovu modula elastinosti betona za trenutak t0 i ima modul elastinosti betona:
Eb
gde je:
Eb t0 , n
Ea Eb
(3.4)
Ea
n
modul elastinosti elika za armiranje, odnos modula elastinosti elika i betona, koji predstavlja teinski koeficijent sa kojim elini presek uestvuje u idealizovanom (u kojem betonski presek uestvuje sa teinskim koeficijentom 1.0).
Slika 32.
Betonski (b), elini (a) i idealizovani presek (i)
Kako se programski analizira, u optem sluaju, koso savijani presek, to proraunska procedura podrazumeva pronalaenje rezultujueg ugla nagiba neutralne ose, ba kao to je to sluaj kod prorauna podune armature u graninom stanju nosivosti. Stanje napona u trenutku t0 , za jedan nagib neutralne linije ( ), je odreeno sa: (3.5)
t0
gde je:
Ng Ai
Mg Ii
,i i
Mg
,i
moment savijanja za analizirani pravac ose savijanja
sraunat u odnosu na idealizovani
presek,
Radimpex
70/87
i
poloaj posmatrane take u odnosu na teite idealizovanog preseka Ti u pravcu normalnom na osu savijanja. povrina i moment inercije idealizovanog preseka. ) je odreen nulom naponske funkcije.
Ai , I i
Poloaj neutralne linije po visini preseka (pravac
Ukoliko je maksimalni napon zatezanja manji od vrstoe betona pri zatezanju savijanjem f zs , onda je ovim dobijeno i rezultujue stanje napona u poprenom preseku za nulti trenutak. Ukoliko to nije sluaj napon zatezanja na jednom delu preseka je vei od vrstoe f zs u preseku se forimra prslina ve u poetnom trenutku vremena. Pretpostavlja se da se prslina formira celom visinom zategnute zone, zbog ega je naponski aktivan samo pritisnuti (za sada nepoznat) deo preseka.
Slika 33.
Idealizovani presek na mestu prsline
Postupak prorauna u ovom sluaju je komplikovaniji. Za jedan pravac nagiba neutralne linije iterativno se trai rezultujui poloaj neutralne linije po visini preseka pravac - za koji se obezbeuje ravnotea spoljanjih i unutranjih sila gledano jednoosno oko izabrano g pravca neutralne linije. Rezultujuem poloaju neutralne linije odgovara distribucija napona po visini preseka data izrazom (3.5), ovog puta u odnosu na teite idealizovanog preseka sa prslinom. Od svih moguih pravaca neutralne linije, samo za jedan pravac je obezbeeno zadovoljenje sva tri uslova ravnotee (jedan uslov po aksijalnoj sili i dva po momentima savijanja). Programski se iterativno odreuje ovaj pravac, a stanje napona koje mu odgovara je i rezultujue stanje napona u preseku za trenutak t0 . Ovom stanju napona odgovara stanje dilatacija, koje se dobija skaliranjem dijagrama napona, saglasno Hooke-ovom zakonu. Modul elastinosti je modul elastinosti betona presek idealizovan na meru betona:
Eb t0 , poto je
t0
Ovde su
t0 Eb t0
(3.6)
t0 i
t0 funkcije poloaja u odnosu na idealizovano teite.
3.3.3 Proraun promena skupljanja i teenja
poetnih
dilatacija
napona
usled
Promene poetnih napona i dilatacija se odreuju uz pretpostavku da su poetni uticaji ostali nepromenjeni: aksijalna sila N g , momenti savijanja M gx i M gy . Pri tome su poznati (korisnik zadaje) koeficijent teenja betona
t , t0 , dilatacija skupljanja
t, t0 i koeficijent starenja
t , t0 .
71/87
Radimpex
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Odnos promena napona i promena dilatacija je odreen korigovanim efektivnim modulom elastinosti:
* Eb t
Eb t0 t , t0
t , t0
(3.7)
Za trenutak vremena
t je odnos modula elastinosti elika i betona:

n 1 t , t0
*
n*
Ea * Eb t
t , t0
(3.8)
Uticaji u odnosu na idealizovano teite Ti su: N g ,
M *gx,i , M *gx,i
Slika 34.
Idealizovani presek za trenutak vremena
Vremensko dilatiranje betona usled teenja i skupljanja je spreeno armaturom. Postupak bazira na ideji da se vremenska promena stanja napona i dilatacija razloi na taj nain to e se privremeno raskinuti spoj izmeu betona i elika, ime e beton vremenski slobodno dilatirati (slobodna promena dilatacija usled skupljanja i teenja nije praena promenom napona), a zatim e se uslov kompatibilnosti ponovo zadovoljiti apliciranjem dva (ukupno gledano) ravnotena sistema spoljanjih uticaja. Postupak prorauna je opisan narednom tabelom. Prva slika odgovara rezultujuem stanju za poetni trenutak vremena. Dilatacije po visini preseka (za jedan nagib neutralne linije) su promenjeni. Pretpostavljajui slobodno dilatiranje betona (nespreeno armaturom), dilatacije u betonu bi bile:
t0 . Poetni uticaji vremenom nisu
t0
gde su teenja:
sl
sl
t , t0
(3.9)
sl
t, t0 dilatacije nastale kao posledica skupljanja i

t, t0 t0 t , t0 t , t0 .
(3.10)
Napomena: Slobodna dilatacija u betonskom preseku ne izaziva promenu napona.
Radimpex
72/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Kako spoj izmeu betona i elika postoji (pretpostavka potpune kompatibilnosti dilatacija) postupak podrazumeva apliciranje dodatnih uticaja N a , M ax i M ay (zapravo M a ), kojima se vetaki ostvaruje kompatibilnost deformacija.:
Na Ma
gde je a
sl
sl ,Tb
Ea Aa Ea I a
sl ,Tb sl
(3.11)
- slobodna dilatacija u teitu betonskog preseka,
t0
t, t0
- slobodna krivina preseka (slobodno
skupljanje betona ne menja krivinu). Kako je dodatnim uticajima poveano aplicirano optereenje, nanoenjem istih uticaja u suprotnom smeru ovo e biti anulirano. Ovi suprotni uticaji ( N i
*
N a , M i* ) se
*
apliciraju na ceo idealizovani presek, u teitu Ti . Ukupna promena napona u betonu je posledica samo ovih povratnih uticaja, dok je promena napona u armaturi zbir onih uinjenih apliciranjem uticaja N a i M a i uticaja N i ,
*
M i* :
b
t t n
*
Ni* Ai*
b
M i* I i* t
* i
(3.12)
Na Aa
Ma Ia
Superpozicijom napona u trenutku t0 sa promenama datim u izrazu (3.12) dobijaju se rezultujee vrednosti napona. Kako vai kompatibilnost dilatacija, to je rezultujue stanje dilatacija definisano (i za beton i za elik) zbirom poetnih dilatacija, slobodnih dilatacija i dilatacija preseka izazvanih povratnim uticajima:
t0
sl
t , t0
E t
b * b
(3.13)
Napomena: Opisani postupak je nezavisan od injenice da se u poetnom trenutku vremena formirala prslina ili ne. Napomena: U optem sluaju, protokom vremena neutralna linija napona i dilatacija se vie ne poklapaju. Opisani postupak odgovara jednom nagibu neutralne linije. S obzirom da se programski analizira koso savijani presek, opisani postupak ponavlja za sve razliite nagibe neutralne linije. Samo za jedan nagib, rezultujue stanje napona je takvo da su zadovoljena sva tri ravnotena uslova (jedan po aksijalnoj sili i dva po momentima savijanja) ostvarena je puna ravnotea spoljanjih i unutranjih uticaja. Prikazani postupak omoguava odreivanje stanja napona i dilatacija u bilo kom trenutku vremena pod konstantnim spoljanjim optereenjem ukoliko su poznate vremenske funkcije
t , t0 ,
t, t0
Radimpex
73/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. i
t , t0 . Kako korisnik zadaje po jednu vrednost za svaku od ovih veliina, to je izbor vremenskog
trenutka
t na korisniku. Programski se ovaj trenutak vremena imenuje kao t .
3.3.4 Superpozicija napona kratkotrajnih uticaja
dilatacija
usled
dodatnih
U ovom delu razmatraju se promene stanja napona i dilatacija u preseku izazvane dodatnim spoljanjim uticajima, koji na presek poinju da deluju u nekom vremenskom trenutku t t0 . Praktino, dodatni uticaji predstavljaju kratkotrajni deo spoljanjeg optereenja jedne kombinacije optereenja. Tako je presek u poetnom trenutku vremena optereen dugotrajnim delom ukupnog optereenja: aksijalna sila N g , momenti savijanja M gx i M gy , dok se ovim uticajim u trenutku t pridruuje kratkotrajni deo ukupnog optereenja: aksijalna sila N p , momenti savijanja M px i M py . Ukupni uticaji koji deluju na presek u trenutku
t su:
M gy M py .
(3.14)
Ng
Np, Mx
M gx
M px , M y
Razlikuju se tri mogue situacije: 1. ni pri delovanju poetnih, ni pri delovanju ukupnih uticaja u preseku se ne formira prslina Sluaj 1, 2. prslina se formira tek dodavanjem kratkotrajnih uticaja Sluaj 2, 3. prslina se formira ve pri poetnim uticajima Sluaj 3. 3.3.4.1 Sluaj 1
Podrazumeva se da je odreeno stanje napona i dilatacija u poprenom preseku neposredno pred nanoenje kratkotrajnih uticaja, te da su naprezanja takva da ne prekorauju zateuu vrstou betona pri savijanju. Ako se pretpostavi da se prslina u preseku ne formira ni pri delovanju ukupnog optereenja, onda dodatni kratkotrajni uticaji izazivaju promenu napona i dilatacija koja odgovara onoj koju bi dugotrajni uticaji izazvali u nultom trenutku vremena. Pri tome je usvojena uobiajena pretpostavka da se modul elastinosti betona vremenom ne menja. Tako e promena napona i dilatacija biti sraunate na osnovu poznatih izraza:
Np
b
M p ,i Ii
i
Ai
Eb t
, Eb t
Eb t0
(3.15)
Rezultujue stanje napona i dilatacija, nakon apliciranja kratkotrajnih uticaja je odreeno prostom superpozicijom:
b b
(3.16)
Napomena: Napon u armaturi uvek moe biti odreen kao proizvod dilatacije i modula elastinosti elika. Pretpostavka o neformiranju prsline ni nakon apliciranja kratkot rajnog optereenja je tana ukoliko rezultujui maksimalni napon zatezanja nije vei od zateue vrstoe betona na zatezanje pri savijanju f zs . Kako se analizira opti sluaj koso savijanog preseka, to se tanost pretpostavke analizira za svaki od analiziranih nagiba neutralne linije. 3.3.4.2 Sluaj 2
Ukoliko je rezultujue stanje dobijenom primenom prethodnog postupka (Sluaj 1) takvo da je maksimalni napon zatezanja vei od zateue vrstoe betona na zatezanje pri savijanju f zs , a pre
Radimpex
74/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. apliciranja kratkotrajnih utic aja u preseku nije formirana prslina, postupak prorauna je sloeniji. U ovoj situaciji prosta superpozicija parcijalnih napona i dilatacija nije mogua zbog injenice da se formiranjem prsline menja i aktivni deo preseka. Postupak prorauna rezultujueg stanja napona zasniva se na prethodnom rastereenju preseka, registrovanju zaostalih dilatacija u preseku, te zaostalih napona u armaturi i apliciranju ukupnih (i dugotrajnih i kratkotrajnih) uticaja na rastereen presek. Detaljnije, postupak je opisan nare dnom tabelom. Prva slika odgovara rezultujuem stanju napona i dilatacija za trenutak t usled dugotrajnog dela optereenja pre apliciranja kratkotrajnog dela optereenja. Dilatacije u preseku su
t . Ng ,i t1 i M g
,i
Fiktivnim uticajima
t1 , koji deluju u teitu
idealizovanog preseka, presek se elastino dekomprimuje tako da naponi u betonu budu jednaki nuli, dok dilatacije (zaostale dilatacije usled skupljanja i teenja) i napon u armaturi (postoji im postoji dilatacija u armaturi) nisu. Napomena: kako je zanemarena vremenska promena modula elastinosti betona, to je
Eb t1
Eb t0 , a teita Ti t1
Ti t0 se poklapaju.
Preostale dilatacije u preseku i naponi u armaturi su N a1 i M 1a samo na ekvivalentni delovanju uticaja armaturni presek, u teitu armature. Ovi uticaji su jednaki razlici poetnih uticaja N g i M g i uticaja elastine dekompresije
Ng ,i t1 i M g
,i
t1 - preostali uticaji nakon
dekompresije redukovani na teite armature. Na dekomprimovan idealizovan presek sada se apliciraju ukupni uticaji i negativne vrednosti ve apliciranih (pre ostalih) uticaja, kako bi ukupno aplicirano optereenje odgovaralo onom koje proistie iz odgovarajue kombinacije optereenja. Analiza preseka za dejstvo ovih uticaja u potpunosti odgovara analizi za poetne uticaje u poetnom trenutku vremena, kada se u preseku formira prslina. Ovako dobijeni naponi u betonu, s obzirom da je pre apliciranja ovih uticaja betonski presek bio dekomprimovan, predstavljaju i ukupne rezultujue napone, dok dilatacije i naponi u armaturi predstavljaju samo promene zaostalih dilatacija i napona u armaturi nakon dekompresije. Superpozicijom prethodna dva stanja napona i dilatacija dobija se rezultujue stanje napona i dilatacija u preseku nakon apliciranja dodatnih, kratkotrajnih, uticaja.
Treba primetit da opisani postupak (Sluaj 2) u situacijama kada se ni pod dejstvom kratkotrajnih uticaja ne formira prslina daje rezultate identine onima koje daje prethodni postupak (Sluaj 1). Ovim je Sluaj 1 samo specijalni sluaj optijeg Sluaja 2. ***
Radimpex
75/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Za svaki od nagiba neutralne linije (ose savijanja) se ponavlja opisani postupak. Treba primetiti mogunost da se za neke nagibe proraun zaustavi na postupku opisanom kao Sluaj 1, dok za druge nagibe moe biti neophodan proraun opisan kao Sluaj 2. Bez obzira koji od Sluajeva je u pitanju, samo jednom nagibu neutralne linije odgovara potpuno uravnoteenje spoljapnjih i unutranjih uticaja. Variranjem nagiba neutralne linije programski se iterativno pronalazi ovo reenje. 3.3.4.3 Sluaj 3
Kako je proraunska procedura opisana kao Sluaj 2 nezavisna od injenice da je pre aplikacije kratkotrajnih uticaja u preseku bila formirana prslina ili nije, to se i u ovim situacijama primenjuje identian proraunski postupak superpozicije. Razlike se manifestuju samo u ranijim proraunskim koracima (3.3.2, 3.3.3).
3.3.5 Rezime
Opisanim postupcima odreeno je: stanje napona i dilatacija u poetnom trennutku vremena t0 dugotrajnog dela optereenja, stanje napona i dilatacija u trenutku t , neposredno nakon apliciranja kratkotrajnog dela optereenja. U optem sluaju nagibi osa savijanja se ne poklapaju u ova dva karakteristina vremenska trenutka. Ukoliko kombinaciju optereenja ine samo optereenja dugotrajnog karaktera, trei korak opisanog postupka izostaje, a kao merodavna stanja za vremenski trenutak t koriste se ona dobijena analizom promena napona i dilatacija usled uticaja izazvanih teenjem i skupljanjem betona. Ukoliko kombinaciju optereenja ine samo kratkotrajna optereenja (teko je zamisliti praktini sluaj), ond prva dva koraka izostaju, trei korak tada u potpunosti odgovara proraunu stanja napona i dilatacija usled dugotrajnog dela optereenja u poetnom trenutku vremena. *** Kada je odreeno stanje napona i dilatacija u presecima du elementa, na osnovu ovoga se odreu ju karakteristine irine prslina, dok se dvostrukom integracijom dobijenih krivina u presecima po duini elementa odreuju karakteristine vrednosti ugiba. Napomena: Stanjem dilatacija u poprenom preseku odreena je i njegova krivina. usled delovanja samo
3.4 PRORAUN GRANINOG STANJA PRSLINA

Programski se, u sklopu prorauna graninog stanja prslina, odreuju karakteristine irine prslina u presecima linijskih i povrinskih elemenata za dva karakteristina vremenska trenutka vremenski trenuci za koje je odreeno stanje napona i dilatacija. Karakteristine irine prslina u jednom preseku se odreuju za sve kombinacije eksploatacionih optereenja, a kao rezultat se prikazuju maksimalne vrednosti, ime kombinacija optereenja,koja je njima rezultovala, postaje merodavna. S obzirom da se analizira koso savijani presek (linijski elementi), ose savijanja se razlikuju za razliite kombinacije optereenja. Ovo je razlog to se vrednosti karakteristinih irina prslina prikazuju samo u svojim apsolutnim iznosima. *** Razmatra se idealizovano stanje prslina, kojim su usvojene sledee pretpostavke: sve prsline su upravne na osu elementa, prsline se prostiru celom visinom zategnute zone,
Radimpex
76/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. prsline su jednake irine, odnosno, irina svih prslina je jednaka srednjoj irini prslina, prsline su ravnomerno rasporeene po duini elementa na meusobnom rastojanju jednakom srednjem rastojanju prslina, slika prslina je stabilizovana promena stanja prslina u vremenu se odvija samo preko promene njihove srednje irine.
3.4.1 Ogranienje irine prslina

U skladu sa usvojenim konceptom celog modula za dimenzionisanje armiranobetonskih elemenata (svi rezultati su proraunskog karaktera; ne ispituju se kriterijumi zadovoljenja minimalnih koliina armature...), programski se ne ispituje zadovoljenje kriterijuma postavljenog po maksimalnoj doputenoj vrednosti irine prsline.
3.4.2 Karakteristina irina prslina

3.4.2.1 PBAB Karakteristina irina prslina a k se, prema PBAB, odreuje na sledei nain:
ak
gde je:
1.7 as t , as t
l ps
a1s , R ,
(3.17)
as t
l ps
a1s , R
srednja irina prslina za vremenski trenutak srednje (proseno) rastojanje prslina,
t,
t relativna srednja dilatacija zategnute armature.
Srednje rastojanje izmeu prslina l ps se odreuje prema:
l ps
gde je:
2 a0
e 10
k1 k2
z ,ef
(3.18)
a0 k1 k2
debljina zatitnog sloja betona, zavisno od vrste elika za poduno armiranje: k1 za glatku (GA) armaturu. koeficijent koji zavisi od punoe dijagrama napona zatezanja u betonu neposredno pred pojavu prsline, prenik ipki podune armature,
0.4 za rebrastu (RA) armaturu i k1
0.8
z , ef
koeficijent armiranja efektivne zategnute zone betona Abz ,ef , meusobno rastojanje ipki podune armature u ravni poprenog preseka, koje nije vee od
15
ili 30cm.
Koeficijent punoe dijagrama k 2 zatezanja se odreuje na osnovu stanja dilatacija u preseku neposredno pred pojavu prsline prema:
Radimpex
77/87
k2
gde su:
I 1
I 1
I 2 I 1
(3.19)
I 2
dilatacije na maksimalno i minimalno zategnutom vlaknu betonskog preseka.
Slika 35.
Koeficijent punoe dijagrama zatezanja u betonu k 2
Efektivno zategnuta zona betona Abz ,ef je deo povrine zategnutog preseka betona u okolini ipki zategnute podune armature, koji, izmeu dve susedne prsline, efektivno prenosi napone zatezanja. Ova povrina se odreuje kao zbir efektivnih povrina pojedinih ipki, pri emu se preklopljene povrine ne obraunavaju viestruko. Efektivna povrina koja odgovara jednoj ipki je deo zategnute povrine betona koji se nalazi unutar krunice sa centrom u teitu ipke radijusa jednakog 7.5 .
Slika 36.
Efektivno zategnuta zona betona Abz ,ef

z , ef
Koeficijent armiranja efektivne zategnute zone betona zategnute armature i efektivne zategnute povrine betona:
z , ef
se izraunava kao odnos povrine
Aaz . Abz ,ef

a1s , R
(3.20)
Relativna srednja dilatacija zategnute armature
t se odreuje prema:
(3.21)
a1s , R
II a1
Ea
Radimpex
78/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. gde je:
II a1
t napon u zategnutoj armaturi preseka sa prslinom (odreen proraunom stanja napona u

koeficijent sadejstva zategnutog betona izmeu prslina.
II a1, r II a1 2
preseku),
1
gde je:
1
0.4 ,
(3.22)
koeficijent prijanjanja izmeu betona i armature: za glatku armaturu (GA) rebrastu armaturu (RA) 1
0.5 , a za
1.0 ,
koeficijent kojim se uvodi uticaj reolokih karakteristika betona: za kratkotrajna dejstva je

2
1.0 , dok je za dugotrajna
0.5 ,
II a1, r
napon u zategnutoj armaturi usled uticaja koji u preseku izazivaju pojavu prsline.
Napomena: Ukupni uticaji za ije se dejstvo analizira stanje preseka se redukuju do veliine uticaja koji su na granici isprskalog i neisprskalog preseka. Time su uticaji koji odgovaraju pojavi prsline skalirani ukupni spoljanji uticaji. 3.4.2.2 Eurocode 2
Proraun karakteristinih irina prslina prema Eurocode 2 veim delom odgovara proraunu opisanom prema PBAB. U nastavku su date samo razlike. Napomena: Koriste se oznake koje su usvojene u prethodnom opisu. Karakteristina irina prslina a k se, prema EC2, odreuje na sledei nain:
ak
gde je:
1.7 as t , as t
l ps
a1s , R ,
(3.23)
as t
l ps
a1s , R
srednja irina prslina za vremenski trenutak srednje (proseno) rastojanje prslina,
t,
t relativna srednja dilatacija zategnute armature.
Srednje rastojanje izmeu prslina l ps se odreuje prema:
l ps
gde je:
50mm k1 k2
z , ef
(3.24)
k1 k2
zavisno od vrste elika za poduno armiranje: k1
0.8 za armaturu visoke prionljivosti i
k1 1.6 za glatku armaturu.

koeficijent koji zavisi od punoe dijagrama napona zatezanja u betonu neposredno pred pojavu prsline (3.19), prenik ipki podune armature,
Radimpex
79/87
z , ef
koeficijent armiranja efektivne zategnute zone betona Abz ,ef (3.20).
Efektivna zategnuta povrina preseka je, generalno, povrina betona koja obuhvata zategnutu armaturu, visine 2.5 puta vee od rastojanja od zategnute ivice preseka do teita zategnute armature. Za ploe i elemente male visine, visina efektivne zategnute povrine se usvaja manja od (d x) 3 , gde je d - visina preseka. Ukoliko je ceo presek zategnut, usvaja se povrina k oja ne prelazi polovinu debljine elementa, (Slika 37).
Slika 37.
Efektivno zategnuta zona betona Abz ,ef

a1s , R
Relativna srednja dilatacija zategnute armature 3.4.2.3 SIA
t se odreuje prema (3.21), (3.22).
3.5 PRORAUN GRANINOG STANJA UGIBA

Proraunom prema graninom stanju ugiba je po trebno dokazati da maksimalni ugib armiranobetonskog elementa, usled najnepovoljnije kombinacije ekploatacionih optereenja nije vei od granine vrednosti ugiba. Programski se, u sklopu prorauna graninog stanja ugiba, odreuju karakteristine vrednosti ugiba u presecima linijskih i povrinskih elemenata za dva karakteristina vremenska trenutka vremenski trenuci za koje je odreeno stanje napona i dilatacija. Karakteristine vrednosti ugiba u jednom preseku se odreuju za sve kombinacije eksploatacion ih optereenja, a kao rezultat se prikazuju maksimalne vrednosti, ime kombinacija optereenja,koja je njima rezultovala, postaje merodavna. Merodavna kombinacija moe da varira od preseka do preseka. Ovim je rezultujui dijagram ugiba anvelopa maksimalnih vrednosti ugiba u pojedinim presecima, bez obzira kog pravca su maksimalni ugibi jednog preseka. Kako proraun karakteristinih vrednosti ugiba podrazumeva odreivanje samo relativnih ugiba elementa, korisnik definie nepomerljive take. Uobiajeno, ovo su mesta gde se, npr., gredni elementi oslanjaju na stubove, ili mesta na kojima su gredni elementi oslonjeni, generalno. Kod povrinskih elemenata analizira se samo jednoosno savijan presek za izabrani pravac (i stanje dilatacija i napona je odreeno sa ovom pretpostavkom), zbog ega rezultujui dijagram karakteristinih ugiba predstavlja stvarnu anvelopu relativnih vrednosti ugiba. ***
Radimpex
80/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Karakteristine vrednosti ugiba se dobijaju dvostrukom integracijom krivine preseka uz zadovoljenje konturnih uslova postavljenih od strane korisnika u smislu nepomerljivosti izabranih taaka.
3.5.1 Ogranienje ugiba

U skladu sa usvojenim konceptom celog modula za dimenzionisanje armiranobetonskih elemenata (svi rezultati su proraunskog karaktera; ne ispituju se kriterijumi zadovoljenja minimalnih koliina armature...), programski se ne ispituje zadovoljenje kriterijuma postavljenog po graninoj vrednosti ugiba.
3.5.2 Karakteristine vrednosti ugiba

Za svaku analiziranu kombinaciju optereenja, relativni ugibi du elementa se odre uju dvostrukom integracijom srednjih krivina du elementa s :
v
gde je:
dx C1 x C2 ,
(3.25)
relativna vrednost ugiba,
C1 i C 2 integracione konstantne, koje se odreuju iz uslova zadovoljenja postavljenih konturnih

uslova. Srednja krivina
s
je odreena stanjem dilatacija u poprenom preseku i stanjem prslina. Za
neisprskale preseke (preseci bez prsline) srednje krivine imaju vrednosti krivina sraunatih proraunom stanja napona i dilatacija u poprenom preseku, dok u sluaju preseka sa prslinom, dodatno zavisi i od sadejstva zategnutog betona izmeu prslina. Vrednost srednje krivine isprskalog elementa se nalazi izmeu najmanje mogue vrednosti odgovara neisprskalom preseku i maksimalne, koja odgovara preseku na mestu prsline se prema:
s I s II s
II s I s
, koja
. Odreuje
(3.26)
gde je koeficijent sadejstva zategnutog betona izmeu prslina (Poglavlje 3.4). Proraun karakteristinih vrednosti ugiba je, dakle, odreen stanjem napona i dilatacija u presecima du analiziranih elemenata i uticajem sadejstva zategnutog betona na isti na in na koji je analiziran i kod prorauna prema graninom stanju prslina. Maksimalne apsolutne vrednosti karakteristinih relativnih ugiba za svaki presek formiraju rezultujui dijagram ugiba elementa.
Radimpex
81/87
4 PRILOZI
4.1 ALGORITAMSKO REENJE PRORAUNA AB PRESEKA NAPREGNUTIH KOSIM SAVIJANJEM1
4.1.1 Uvod
Preseci naprezani kosim savijanjem (najee sa aksijalnom silom) se redovno javljaju pri analizi stubova prostornih konstrukcijskih sistema, ali su esti i kod grednih elemenata, kao i kod elemenata nepravilnih i nesimetrinih poprenih preseka. Dananji stepen primene raunara u inenjerskoj praksi obavezuje projektante na korienje sloenijih i tanijih matematikih modela prilikom prorauna ovakvih elemenata, u odnosu na ranije koriene. Priblini postupci, uobiajeni u dosadanjoj praksi, zadravaju znaaj u smislu grube procene stanja preseka, ili prve iteracije sloenijeg prorauna. Radom se daju opte algoritamske postavke problema i smernice za njegovo reavanje. Pri tome, rad je ostao osloboen konkretnih algoritamskih postupaka, ija je implementacija opte poznata i nesporna, ili, koji mogu biti realizovani na razliite naine. Poseban akcenat je dat potencijalnim singularitetima prorauna i nainu njihovog prevazilaenja.
4.1.2 Postavka problema i opis postupka

Postavljen je zadatak odreivanja minimalno potrebne koliine podune armature poprenog preseka optereenog aksijalnom silom i momentom savijanja koji se ne poklapa sa pravcem glavnih osa inercije. Spoljanji uticaji su dati za teite betonskog preseka u svojim graninim (faktorizovanim) vrednostima i nain njihovog dobijanja nije predmet ovog rada. Razmatra se armiranobetonski presek u graninom stanju loma proizvoljnog oblika. Stepen proizvoljnosti moe biti postavljen na razliite nivoe, a treba biti izabran t ako da, u najmanju ruku, ne ograniava primenu softvera. Pretpostavlja se da je poznat raspored (ne i koliina) armature u preseku. Uobiajeno je da se poduna armatura u poprenom preseku prikazuje u svom raspodeljenom obliku kao linija armature, ili u takastom obliku kao taka armature. Potreba za jednoznanou reenja uslovljava potrebu poznavanja uea pojedine linije ili take armature u ukupnoj koliini armature (Slika 38a). Treba napomenuti da su i priblini postupci prorauna zahtevali poznavanje ovih uea. Smatra se da su poznati zakoni ponaanja materijala radni dijagrami za elik i beton. Re je o zavisnosti izmeu dilatacija i napona u obliku = (). Algoritamski gledano ne postoje prepreke za implementaciju bilo kojeg oblika ovih zavisnosti. Meutim, uobiajeno je zanemarenje nosivosti zategnutog betona u graninom stanju loma, zbog ega je ovo usvojeno kao polazna pretpostavka. Mehanike karakteristike betona i elika (Slika 38b) su, takoe, poznate, a parcijalni koeficijenti za materijale su ve uraunati (zavisno od vrste kombinacije optereenja).
Bruji, Z., JDGK Simpozijum 04, Vrnjaka Banja, 2004.

82/87
Radimpex
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Konano, moraju jednoznano biti postavljeni uslovi kojima se definie kada je popreni presek u graninom stanju nosivosti. Ovi uslovi se, uz uobiajenu pretpostavku ravnog deformisanja pres eka, postavljaju prema vrednostima dilatacija. Naelno, presek je u graninom stanju loma ukoliko je dostignuta bar jedna od graninih vrednosti dilatacije postavljene za beton i elik. Zajednika karakteristika standarda kod kojih se presek proraunava za granino stanje loma je da je stanje dilatacija jednoznano odreeno jednim parametrom, npr. visinskim poloajem neutralne linije. Krajnje granine dilatacione linije odgovaraju stanjima konstantne dilatacije po celoj visini preseka, a odgovarajue vrednosti poloaja neutralne linije imaju beskonane vrednosti (pozitivnu ili negativnu). Soplja posmatrano, rezultat prorauna je potrebna koliina armature u preseku (u zadatom rasporedu), a bie odreena iz uslova uravnoteenja spoljanjih i unutranjih sila. U optem sluaju, presek optereen momentom savijanja iji se pravac ne poklapa sa nekom od glavnih osa se savija oko ose koja se ne poklapa niti sa nekom od glavnih osa, niti sa napadnom osom momenta. Ugao ose savijanja (rezultujue neutralne linije) uv ek pravi otklon od napadne ose momenta ka osi manjeg momenta inercije idealizovanog preseka (Slika 38c). Samo u specijalnom sluaju rotaciono simetrinog rotaciono simetrino armiranog preseka napadna osa momenta i osa savijanja se poklapaju. Kod jednoosno savijanih preseka, koji su u opisanom postupku samo specijalni sluaj koso savijanih, ugao ose savijanja se poklapa sa napadnom osom momenta, bilo zato to je momenat savijanja pravaca neke od glavnih osa preseka, bilo zato to se zahteva zanemarenje momenta savijanja oko druge glavne ose.
Slika 38.
a) Popreni presek i raspored podune armature; b) mogui oblici radnih dijagrama za elik i beton; c) napadna osa i rezultujua neutralna linija
Algoritmom je neophodno pronai ugao ose savijanja, njen poloaj i koli inu armature u preseku koji obezbeuju puno uravnoteenje spoljanjih i unutranjih sila. Re je, dakle, o tri nepoznate veliine, za ije odreivanje na raspolaganju stoje tri uslova ravnotee (dva po momentima savijanja i jedan po aksijalnoj sili). Osim za specijalne, jednostavne, sluajeve, problem ne moe biti reen u zatvorenom obliku, ve je neophodna primena iterativnog postupka dva nivoa dubine. Za jedan ugao nagiba neutralne linije mogue je, iterativnim postupkom, pronai koliinu armature i poloaj neutralne ose zadatog nagiba po visini preseka za koji e biti zadovoljena dva od tri uslova ravnotee. Pogodno je izabrati zadovoljenje uslova ravnotee po aksijalnim silama i po momentima savijanja u pravcu zadatog nagiba neutralne linije. Konano reenje je mogue dobiti novim iterativnim pribliavanjem rezultujuem uglu nagiba neutralne linije, a prepoznaje se zadovoljenjem i treeg uslova ravnotee po momentu savijanja u pravcu normale na nagib neutralne linije.
4.1.3 Analiza preseka za jedan nagib neutralne linije

Na slici je prikazan popreni presek i stanje spoljanjih i unutranjih sila za jedan ugao nagiba neutralne linije i za zadat poloaj ove linije po visini preseka (visina preseka je funkcija izabranog nagiba). Lokalne koordinatne ose su obelee ne sa i . Poloajem neutralne linije, saglasno pretpostavkama, definisan je dilatacioni dijagram po visini preseka, a njemu, saglasno radnim dijagramima, odgovaraju dijagrami napona u betonu i eliku. Integracijom napona u betonu po povrini na kojoj deluju sraunava se rezultujua unutranja sila u betonu i njen poloaj. Kako je pretpostavljeno da se beton napree samo u pritisnutoj zoni, rezultat je jedna sila pritiska (sila D). Integracija ovog napona moe biti numerika ili u analitikom obliku, uko liko nain definisinja proizvoljnog poprenog preseka to omoguava. Sa stanovita tanosti i brzine prorauna, prednost je na strani analitikog reenja. Na slian nain sraunava se i rezultujua sila u
Radimpex 83/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. eliku i njen poloaj (sila Z). Meutim, ovako sraunata sila u eliku je u funkciji nepoznate koliine armature (sraunavaju se za jedininu koliinu armature). Ukupna koliina armature ( Aa) je odreena iz uslova zadovoljenja ravnotee po aksijalnim silama (Slika 39). Ovo za posledicu ima razliitu koliinu armature za svaki poloaj neutralne linije. Problem se jednostavno moe prikazati i preko bezdimenzionalnih veliina momenata savijanja i unutranjih sila.
Slika 39.
Ravnotea spoljanjih i unutranjih sila za jedan nagib neutralne linije
Dakle, za jedan ugao nagiba neutralne ose, varira se njen poloaj (0) u potrazi za onim koji rezultuje zadovoljenjem uslova ravnotee: N i M . Za svaki novi poloaj se sraunava koliina armature i stanje unutranjih sila u preseku i ispituje vrednost momenta M. Postupak u potpunosti odgovara proraunu jednoosno savijanog preseka. Funkcija M(0) je monotona sa vertikalnom asimptotom u taki A, za koju je zbir sila u armaturi identiki jednak nuli (definisana rasporedom i ueem pojedinih armatura). Ovo znai da se rezultujui poloaj neutralne ose trai u intervalima ( -, A) i (A,, +), te da je pre poetka iterativnog postupka neophodno odrediti ovu granicu intervala. S obzirom na oblik funkcije (vrlo blagi i vrlo strmi delovi), preporuuje se primena metode polovljenja intervala, a kraj iteracionog postupka je definisan tolerancijom postavljenom po momentu ili po poloaju neutralne ose. Ispitivani intervali su otvoreni sa obe strane. Stanje dilatacija i napona za 0 = je trivijalno, pa ove krajeve intervala treba reiti u formi specijalnog sluaja. Unutranje granice zahtevaju ispitivanje funkcije u takama u neposrednoj + blizini vertikalne asimptote sa leve i desne strane ( 0 i 0 ). Treba naglasiti da otklon od 0 mora biti vei od tolerancije sa kojom je odreen poloaj 0. Ukoliko ispitivanje znaka funkcije na krajevima intervala pokae nepostojanje nule funkcije, potrebno je sa smanjenom tolerancijom ponoviti proraun. Ovakve situacije, kod kojih je reenje blisko asimptoti, su u praksi vrlo retke. Mogue su situ acije kada postoji po jedna nula funkcije u svakom od intervala. Realno reenje odgovara pozitivnoj koliini armature ili veoj od dve negativne - uravnoteenje uslova ravnotee je u pojedinim sluajevima mogue samo negativnom koliinom armature. Konano, za rezultujue stanje jednog nagiba neutralne linije, potrebno je sraunati momenat savijanja M. Jednom nagibu neutralne ose odgovara jedna vrednost ovog momenta.
4.1.4 Nagib neutralne linije

Kako se stanja dilatacija i napona u preseku, u optem sluaju, raz likuju za uglove nagiba neutralne linije i +, to se reenje po nagibu trai u celom intervalu od 0 do 2 . Trai se onaj ugao nagiba za koji se zadovoljem prva dva uslova ravnotee zadovoljava i trei trai se nula funkcije M(). I ovde je re o prekidnoj fukciji (u optem sluaju), te je neophodno odrediti granice ispitivanih intervala, u kojima je funkcija monotona. Do ovih granica se dolazi inverznom fizikom analizom unutranjih sila u preseku za stanja konstantne dilatacije, kada je poloaj unutranjih sila unapred poznat. Kako svakom uglu nagiba neutralne linije odgovara jedno rezultujue (analiza jednoosno savijanog preseka) stanje dilatacije, to e krajnja dilataciona stanja (stanja konstantne dilatacije po celom preseku) odrediti krajeve intervala. Spoljanji uticaji (moment M i aksijalna sila N razliita od nule) mogu se prikazati samo aksijalnom silom izmetenom u odnosu na teiste poprenog preseka za ekscentricitet e u pravcu normale na napadnu osu. Obeleimo sa DN rezultantu sila D (manje od nule) i N (izvesno se nalazi na pravcu DN). Za sluaj konstantne dilatacije po visini preseka, uz pretpostavku jednakog ponaanja elika i u
Radimpex 84/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. pritisnutoj i u zategnutoj zoni, poloaj sile Z se poklapa sa teitem armature Ta. Za sluaj konstantne negativne dilatacije (stanje 1) poloaj sile D se poklapa sa teitem betonskog preseka T (obino se usvaja bruto betonski presek), dok je u sluaju konstantne pozitivne dilatacije (stanje 2) ova sila jednaka nuli (DN = N).
Slika 40.
Analiza poloaja sila u preseku za sluajeve konstantne dilatacije
Dakle, u stanju 1 postoje sile Z i DN. Pravac koji povezuje napadne take ovih sila je, izvesno, pravac neutralne linije u analizi jednoosno savijanog preseka. Primetimo da se neutralna linija nalazi u beskonano udaljenom poloaju (- po -koordinati). Naime, ovo je jedini pravac neutralne linije za koji je zbir momenata M jednak nuli. U stanju 2 postoje samo sile Z i N. Iz istog razloga, pravac koji spaja napadne take ovih sila je pravac neutralne linije koja odgovara kons tantnoj pozitivnoj dilataciji. Dva dobijena pravca su oznaena sa pravac 1 i pravac 2. Njima je interval punog kruga izdeljen na etiri kvadranta (oznaeni rimskim brojevima). Funkcija M() je neprekidna u svakom od etiri intervala. Najee, reenje (nula funkcije) se nalazi u intervalu I, jer otklon ugla ose savijanja od napadne ose obino nije velik. Ukoliko reenje nije u prvom intervalu, ispituju se intervali II i III, a vrlo su retke situacije u praksi kad se reenje nalazi u intervalu IV (Slika 40). Poklapanje napadnih taaka sila Z i DN u stanju 1 ili Z i N u stanju 2 ukazuje na uspostavljenu ravnoteu po sva tri kriterijuma, zbog ega je stanje 1 ili stanje 2 ujedno i konano reenje. U specijalnom sluaju kada su napadne take sila N, Z i D kolinearne, pravci 1 i 2 se poklapaju, zbog ega se, umesto etiri, ispituju samo dva intervala, svaki irine . Za specijalni sluaj N = 0, prethodni algoritam ne moe biti primenjen zbog nepostojanja napadne take sile N. Za stanje 1, iz uslova ravnotee po aksijalnim silama dobija se Z = -D. Spreg sila Z i D, sem u specijalnom sluaju, ne uravnoteuje napadni moment M. Ukoliko je to sluaj, stanje 1 je i konano reenje. Dakle, pravac 1 u ovom sluaju ne postoji. U stanju 2 sve sile ( N, D i Z) su jednake nuli, zbog ega je pravac 2 usmeren normalno na napadnu osu momenta (jedini pravac za koji e zbir momenata biti jednak nuli). Opet se ispituju samo dva intervala (Slika 41below).
Slika 41.
Specijalni sluaj N = 0
4.1.5 Komentari
Pravi znaaj prikazanog postupka dolazi do izraaja nakon njegove ugradnje u sloeniji programski paket, kojim e automatski biti generisani uticaji za razliite kombinacije optereenja i kojim e biti tretiran niz poprenih presekaError! Reference source not found.. Iako dananji raunari problem dimenzionisanja jednog preseka reavaju vrlo brzo, sve vrste optimizacija po pitanju brzine prorauna su vie nego dobrodole. Naime, kod realne konstrukcije moe se pojaviti potreba za viestrukim (esto i vie hiljada puta) dimenzionisanjem jednog preseka za uticaje razliitih kombinacija optereenja, a broj preseka se esto meri hiljadama. Programiranje dimenzionisanja koso savijanih poprenih preseka je relativno kompleksan programerski zadatak. Prikazano je reenje problema odreivanja potrebne koliine armature preseka, koje se odlikuje maksimalnom brzinom prorauna zbog injenice da je jedna od tri nepoznate veliine koliina armature odreena direktno (ne varira se). Potencijalni singulariteti prorauna moraju biti
Radimpex
85/87
Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 2 na tekst koji elite da se pojavi ovde. izbegnuti, zbog ega ponja mora biti posveena razmatranju specijalnih sluajeva, kada je analiza fizike pozadine problema od posebnog znaaja. Mogue su brojne programske konkretizacije prikazanog postupka, kao i izvesne modifikacije (na primer u hijerarhihi iteracija). Postupak je prilagodljiv svim standardima kod kojih proraun bazira na analizi graninog stanja nosivosti. Preporuuje se svoenje svih veliina na bezdimenzionalni nivo, ime se obezbeuje manipulacija brojevima istog reda veliine. Osim predloene primene integracije napona u analitikom obliku, sve ostale optimizacije predstavljaju kompromis izmeu brzine i tanosti, a primenjeno reenje mora biti rezultat sveobuhvatnog testiranja.
Radimpex
86/87
5 LITERATURA
Radimpex
87/87

Tower 5 Dimenzionisanje Betona Objasnjenje 87 STR

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tower 5 Dimenzionisanje Betona Objasnjenje 87 STR

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Greka! Koristite karticu Poetak da biste primenili Heading 1 na tekst koji elite da se pojavi ovde. Greka!

2 PRORAUN PREMA GRANINOM STANJU NOSIVOSTI

2.2 KOMBINOVANJE OPTEREENJA

parcijalni koeficijent za sluaj optereenja i, posmatrani uticaj od sluaja optereenja i.

1.6 g 1.8 p 1.9 g 2.1 p 1.0 g 1.8 p 1.2 g 2.1 p

seizmike kombinacije za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo stalnog optereenja:

incidentne kombinacije za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo stalnog optereenja:

1.00 1.35 1.20 1.50 1.00

za seizmike kombinacije optereenja:

za incidentne kombinacije optereenja:

su, respektivno, parcijalni koeficijenti za elik za armiranje, odnosno

parcijalni koeficijent za beton.

incidentne kombinacije za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo stalnog optereenja:

1.00 1.35 1.20 1.50 1.00

za seizmike kombinacije optereenja:

za incidentne kombinacije optereenja:

su, respektivno, parcijalni koeficijenti za elik za armiranje, odnosno

incidentne kombinacije za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo stalnog optereenja:

1.00 1.40 1.60 1.00

za opterecenje prednaprezanjem, za ostala stalna opterecenja, za povremena opterecenja, za seizmicka opterecenja.

za seizmike kombinacije optereenja:

za incidentne kombinacije optereenja:

su, respektivno, parcijalni koeficijenti za elik za armiranje, odnosno

parcijalni koeficijent za beton.

incidentne kombinacije za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo stalnog optereenja:

0.80 1.00 0.80 0.70 0.90

1.35 1.00 1.35 1.35 1.20

1.35 1.20 1.45 1.50

za seizmike kombinacije optereenja:

za incidentne kombinacije optereenja:

su, respektivno, parcijalni koeficijenti za elik za armiranje, odnosno

parcijalni koeficijent za beton.

0.9 0.9 0.9 0.9 0.9

1.05 1.10 1.20 1.30 1.10

0.9 0.9 0.9 0.9 0.9 0.9 0.9

1.05 1.10 1.20 1.30 1.10 1.15 1.10

1.05 1.20 1.00 1.10 1.20 1.20 1.30 1.20 1.10

incidentne kombinacije za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo stalnog optereenja:

U prethodnim izrazima stalnog optereenja.

su parcijalni koeficijenti za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo

0.90 0.90 0.90

1.10 1.00 1.30

uz poremena optereenja kombinacija stalnih i promenljivih dejstava se usvaja na

se usvaja jednak koeficijentu

za seizmike kombinacije optereenja:

za incidentne kombinacije optereenja:

su, respektivno, parcijalni koeficijenti za elik za armiranje, odnosno

parcijalni koeficijent za beton.

1.40 1.30 1.20 1.40 1.20 1.20

1.70 1.70 1.70

1.275 1.275 1.275

za ostala optereenja: 6. Temperaturna i deformacijska optereenja 7. Seizmika optereenja 8. Optereenja vetrom

1.1 1.30 1.43 0.75 1.70 1.30

Parcijalni koeficijenti za materijal

2.3 PRORAUNSKE KARAKTERISTIKE ZA BETON I ELIK

2 promila 3.5 promila

Radni dijagram za beton

Slika 2. U gornjem izrazu je:

Radni dijagram za elik za armiranje

modul elastinosti elika: Ea

granica razvlaenja elika, zavisna od vrste elika za armiranje.

BiA 680/800 680.0

Slika 3. U datim izrazima je: