БИЛТЕН

ХРАМА СВ. ЦАРА НИКОЛАЈА

Бр.1 август, 2008.

Уводна реч:

На основу благослова свога дијацезана Његовог Преосвештенства Г. Г.

Лаврентија одбор за подизање светог храма посвећеног руском Цару – Мученику
издаваће овај Билтен, који ће поред духовне и нацоналне садржине доносити и
актуелне вести из живота овог будућег духовног и националног центра.
Молимо Његове читаоце, као и све вернике и поштоваоце Св. Цара Николаја
да узму учешће у његовом излажењу.

Уређивачки одбор

АПЕЛ
ЗА ИЗГРАДЊУ ХРАМА
ПОСВЕЋЕНОГ
СВ. ЦАРУ - МУЧЕНИКУ
НИКОЛАЈУ ДРУГОМ
Са благословом епископа
шабачког, Његовог Преосвештенства Г.
Г. Лаврентија, почела је ове године
изградња храма посвећеног св. Цару-
Мученику Николају Александровичу са
осталим пратећим објектима. Св. Цар
Мученик убијен је заједно са својом
Узвишеном Породицом, св. Царицом
Александром, св. Царевићем Алексејем
и Великим Књегињама Олгом,
Татјаном, Маријом и Анастасијом,
4/17. јула 1918. године од руских
бољшевика по наредби нечастивог
царомрсца Лењина, а уз свесрдну
помоћ Западних сила.
Mногострадални св. Цар
Николај био је велики поштовалац и
пријатељ српског народа. У почетку
Првог светског рата, када је наша
Отаџбина била војно нападнута од
Аустро-угарске и осталих земаља
Централних сила, руски император
објавио је рат српским агресорима,
стављајући им до знања да ће свим
силама стати у одбрану Православља и
Српства. Богобојажљиви Цар упутио је
на фронт десетине хиљада руских
добровољаца да бране своју једноверну
и једнокрвну браћу од Западних
освајача. Тиме је он заувек остао у
трајном сећању српског народа као
заштитник Светог Православља и свих
Словена.
Може се рећи да је иницијатива
за проглашење Светим Цара и Његове
Узвишене Породице потекла из
Србије. Давне 1925. године у новинама
се појавио опис виђења једне постарије
Српкиње која је у Првом рату изгубила
три сина. Двојица су погинула, а трећи
је нестао. У сну јој се указао Цар
Николај и утешио је речима да неће
умрети док не види свог сина. Јер, он је
у Русији. Ускоро је добила вест да јој је
син жив, а кроз неколико месеци могла
је да га привије на своје мајчинске
груди. Ово се прочуло и у Св. Синод
СПЦ почела су да пристижу сведочења
о томе, како српски народ Цара-
Мученика сматра Светитељем. Тако је
1930. године у штампи је објављен
телеграм, којим су се житељи града
Лесковца обратили Синоду СПЦ, са
молбом да се покрене питање
прибрајања светима Цара Николаја. Св.
свештеномученик Доситеј, митрополит
загребачки, изјавио је 1936. године на
отварању бриселског спомен-храма
Цару Мученику да Србија Господара
Императора Николаја Другог поштује
као Светога. У два храма из тога
времена Цар је већ представљен као
Светитељ. То су манастирски храмови
Св. Наума на Охридском језеру и Св.
Саве у Жичи. О чудесном јављању
Цара Николаја у Св. Науму сведочио је
1927. лично живописац, руски
академски сликар С.Ф. Колесников.
У нашој Армији између два рата
постојало је веровање да се сваке
године, у ноћи убиства Царске
Породице, руски император појављује
у београдској Саборној цркви, где се
пред иконом св. Саве моли за српски
род, а затим, пешице одлази у Главни
штаб и тамо проверава стање
Краљевске армије.
Зато, дизање ове светиње,
посвећене Св. Цару Николају,
испуњење је давнашње жеље нашег
народа, да се на тај начин прослави
Узвишени Мученик и у Српству.
Посвећујући будући храм Њему,
молитвенику и заштитнику целог
Православља пред Васкрслим
Господом, ми, синови немањићке
Србије, желимо да му се одужимо, да
одамо признање и да се поклонимо
пред његовим мученичким ликом, за
сва добра учињена дела према нашем
напаћеном народу. Страдање српског и
руског народа, уз чување православне
вере, мора у овим и у будућим
временима бити звезда водиља до краја
нашег битисања.
Храм ће се налази у селу Јошева
под падинама легендарног Цера. То је
мало сеоце, које задужило Српство са
доста добрих домаћина, учених људи,
ратника у честим ратовима. Српској
Цркви је дало преко двадесет
свештеника, једну игуманију, а снагама изградимо овај духовно-
двадесетак мештанки се удало за
свештенике. Ово место је један од
највећих духовних расадника у Србији.
У Првом светском рату, овај терен је
натопљен крвљу јунака, мештана, који
су бранили огњиште, част и државу.
Њихови потомци и житељи овог краја
поносни су на те људе и та времена.
Позивамо све поштоваоце Св.
Цара и његове Породице, свих
новомученика руских, као и српске
родољубе, пријатеље Свете Русије, и
све верне синове Српске православне
цркве, чуваре догмата, канона и
светоотачког предања једне Свете,
Саборне и Апостолске Цркве, да се, у
овим тешким историјским тренуцима
по српски народ, одазову нашем
позиву, да уједињеним заједничким
национални центар на понос целога
Српства.
Одбор за подизање храма

У неколико наредних бројева Билтен ће објављивати фељтон о чудима Светог

Цара и текстове о Цару Николају, као и животу и деловању царске Породице Романов.
Напомињемо да ови текстови до сада нису публиковани на српском језику.

Фељтон:

ЧУДА СВ. ЦАРА – МУЧЕНИКА НИКОЛАЈА (1)

„У лето 1923. године моја лепоти. У њему све сија, светли,

познаница, девојка Ирена Мајер,
добила је из Петровграда писмо своје
другарице, такође младе госпођице.
Како је у то време стигло писмо ја се
чудим. Девојка је из страдајуће Русије
писала, да се с Божјом помоћу
одлучила на монашки пут и да њему
стреми свим срцем. Та чиста душа
описивала је свој недавни сан: Иде она
по Петровграду, пред њом се подиже
нови, прекрасан, бели храм. Улази
унутра. Дом Божји, задивљујући по
пресијава. Девојка, задивљена том
лепотом, пита:
- У чију част је саздан овај
храм?
И одговара јој неко невидљив;
- У име убијеног Господара
Николаја Александровича.“
Монахиња чувеног леснинског манастира,
Варвара Сухонова (1896 - 1972 ), написала
је ово сведочење, објављено у часопису
„Православнаја жизан“ бр. 7, у Џорданвилу,
САД, 1991.године
(наставиће се)
 ИЗГЛЕД ЦАРА НИКОЛАЈА
„О, тај изглед! Никад га нећу
заборавити! Петог маја 1904. године
Господар Николај Алексадрович на
путовању кроз Мценск на путу за
Орлов, Курск и друге градове Југа
Русије, у којима је благосиљао војску за
поход против Јапана, примио је
депутацију мценског племства. У
њеном саставу био сам и ја. При
представљању Господару, ја сам стајао
покрај севастопољског ветерана
капетан – лајтнанта Владимира
Васиљевича Хитрова. Запазивши га по
униформи и орденима, Господар му је
пришао и стао да се љубазно распитује
о његовој пређашњој служби. Ту сам
имао радост, више од тога, усхићење,
да видим очи и изглед Господара.
Пренети његов израз ни речима, ни
четкицом није могуће. И радосно, до
сузног умилења радосно било је
гледати на њега и наслађивати се њиме,
и... страшно због сазнања своје
греховности у блиском додиру са
таквом небеском чистотом.“
С. Нилус
ТИТУЛА РУСКОГ ЦАРА
„Благоверни и благочестиви и
христољубиви, велики Господар наш,
Богом венчани и преузнети (име),
император и самодржац сверуски,
његово царско височанство, московски,
кијевски, владимирски, новоградски,
цар казански, цар астрахански, цар
пољски, цар сибирски, цар Херсониса
тавричког, цар грузински, господар
псовски,
и велики кнез смоленски,
литавски, волински, подољски,
финландски, кнез естландски,
лифландски, курландски и семигалски,
самогитски, бјелостокски, корељски,
тверски, југорски, пермски, вјатски,
болгорски и др.
господар и велики кнез
Новограда низовске земље,
черниговски, рјазански, полоцки,
ростовски, јарославски, бјелојезерски,
удорски, обдорски, кондијски,
витебски, мстиловски, и целе северне
земље заповедник,
и господар иверске, карталинске
и кабардинске земље, и области
јерменске, черкаских и горских
кнежева, и др. наследни господар и
запоседник,
господар туркестански,
наследник норвешки, војвода шлезвиг
– холштајнски, стормарнски,
дитмарсенски и олденбуршки.“
(Ова титула императора и самодржца
руских читала се широм Русије у храмовима,
у посебним приликама, као што су „царски
часови“, као и на свечаностимас, приликом
„многољетствија“)
ПОМОЋ СРБИЈИ
У свом писму српском
престолонаследнику Александру, 14.
јула 1914. године, руски цар Николај је
обећао:
„Докле год постоји и најмања
нада да се крвопролиће може избећи,
сва наша настојања морају бити
усмерна у том правцу. Ако, упркос
нашој искреној жељи, у томе не будемо
имали успеха, Ваше Височанство може
бити уверено у то да Русија ни у ком
случају неће остати равнодушна према
судбини Србије.“
Српски Престолонаследник му
је 16. јула овако одговорио:
„Тешка времена не могу а да не
потврде дубоку повезаност Србије са
Светом словенском Русијом и осећање
свете захвалности за помоћ и заштиту
Вашег Величанства биће чувана као
светиња у срцима свих Срба.

ПОСЛАНИЦА РУСКОГ
ПАТРИЈАРХА АЛЕКСЕЈА
ПОВОДОМ 90 ГОДИНА ОД
УБИСТВА ЦАРСКЕ ПОРОДИЦЕ
Поводом 90 година од убиства
Светих Царских Мученика Његова
Светост Патријарх московски и све
Русије Алексије Други упутио је
посланицу архипастирима, пастирима,
монасима, монахињама, мирјанима и
свим верним чедима Свете
Православне Цркве.
"Злодело које је извршено у јулу
1918. године ударило је темеље оним
трагичним дешавањима која је
преживио наш народ у протеклом ХХ
веку", каже се у посланици Његове
Светости. "Ми смо позвани да у тим
искушењима видимо не просту
случајност, већ тужни и у исто време
радосни пут подражавања Христу,
којим нас Господ води спасењу. Зато се
ми опет и опет мислено обраћамо
трагичном догађају руске историје, да
би духовно разумели прошлост и
садашњост нашег народа", казао је
Предстојатељ Руске Цркве.
Он је истакао да су "деценије
које су запечаћене у историји наше
земље ратним страдањима,
братоубилачким сукобима, глађу и
невиђеним репресијама, у многоме
биле условљене моралним грешкама,
чији су корени у одступању људи од
вечних истина које је дао Бог".
Патријарх је изразио наду да је "период
богоборства и искушења повезаних с
њим неповратно отишао у прошлост.
Добри знаци тога се могу видети у
духовном облику нашег времена:
долази до повратка друштва
непролазним вредностима вере, свугде
се из непостојања обнављају
православне светиње, Уралска земља
поливена крвљу невиних страдалника
примила је данас десетине хиљада
ходочасника из свих крајева Русије и
иностранства који су дошли да се
поклоне подвигу Светих Царских
страстотрпаца".
Спомен-храм на Крви у име
Свих Светих у Земљи руској
просијавших, подигнут на месту
убиства царске породице, већ је постао
знамење препорода наше отаџбине у
покајању, правди, љубави и верности
Богу, символ обнове историјског
сећања и васкрсења Свете Русије", казао
је у својој посланици Његова Светост
Патријарх Алексије.
Извор: www.spc.yu
ПРАЗНОВАЊЕ СВЕТИХ ЦАРСКИХ
МУЧЕНИКА
Свете царске Мученике Руска
Православна Загранична Црква унела
је у диптихе Светих још 1981. године.
Московска патријаршија, пак, унела их
је у свој месецослов тек 2000. године. У
руском православном календару они
имају више дана у години, када се
прославља њихов спомен. Први је 25.
јануара/ 7. фебруара, као дан њиховог
уношења у диптихе Светих. Други је
дан њиховог страдања, 4/17. јула, а
трећи је празник свих новомученика
руских, у другу недељу по Духовима.
ТРОПАР СВ. НОВОМУЧЕНИКУ
ЦАРУ НИКОЛАЈУ II (Глас 5)
Царства земаљског лишење,
окове и страдања многолика претрпео
јеси, сведочећи Христа до саме смрти
од богобораца, мукотрпче велики,
боговенчани царе Николаје. Стога
мученичким венцем на небесима са
царицом, чедима и слугама твојим
овенча те Христос Бог, Кога моли да
помилује земљу руску и спаси душе
наше.
КОНДАК СВ. НОВОМУЧЕНИКУ
ЦАРУ НИКОЛАЈУ II (Глас 6)
Надежда укрепи цара мученика,
с царицом, чедима и слугама његовим;
надежда их у љубави Твојој окрили,
будући им покој наговестивши.
Њиховим молитвама, Господе, помилуј
нас!
МОЛИТВА СВ. ЦАРУ-МУЧЕНИКУ
НИКОЛАЈУ II
О свети мукотрпче, царе-
мучениче Николаје, као помазаника
Свога изабра те Господ да милостиво и
праведно судиш народу своме и да
будеш чувар царства православног.
Царско си ово служење и
старање о душама са страхом Божјим
обављао. Испитујући те, као злато у
огњу, горке скрби Господ на тебе
попусти, а после свега и лишење
царскога престола и смрт мученичку
посла ти. Све ово кротко претрпевши
као истински Христов раб, наслађујеш
се сада вишњом славом крај престола
Цара свију, скупа са светим
мученицима: светом царицом
Александром, светим чедом царевићем
Алексејем, светим царевнама Олгом,
Татјаном, Маријом и Анастасијом, и са
верним слугама твојим, и са светом
мученицом кнегињом Јелисаветом и
свим царским мученицима и светом
мученицом Варваром.
Но, пошто имаш велику
смелост пред Царем Христом, ради
Кога са свима твојима ти пострада,
моли се Господу да опрости народу
грех и избави страдалну земљу руску од
љутих безбожника, страдалну због
греха наших и одступништва Господом
допуштеног, и да подигне престо
царева православних, да нам опрости
грехе наше и да упути пут наш на сваку
врлину, да стекнемо смирење, кроткост
и љубав коју ови мученици пројавише,
да се удостојимо небеског Царства и да
тамо скупа с тобом и свим светим
новомученицима и исповедницима
руским прославимо Оца и Сина и
Светога Духа, сада и свагда и у векове
векова. Амин.
 Актуелне вести:

Билтен ће у овом као и у сваком следећем броју обавештавати своје читаоце о

актуелним догађајима из живота овог духовног - националног центра.

Мученика, 17. јула одслужен је молебан

Јошева – Дана 21. јуна Св. царској породици и
уприличена је прослава поводом
завршетка подизања темеља храма генералу Драгољубу – Дражи
светог Цара – Мученика Николаја Михаиловићу на темељима цркве.
Романова. Службу Св. Цару – Молебан и парастос је одслужио јереј
Мученику Николају служили су Ратибор Петровић, а овом чину су
протојереј Добрица Петровић и присуствовали многи људи добре воље.
протонамесник Милисав Станковић. Јошева - Дана 27. јула у
После службе интониране су српска и организацији Одбора за подизање
руска химна, а након тога приређена је храма Св. Цара Николаја, одслужен је
трпеза љубави. помен бесмртном српском вожду
Гостовали су: подпредседник Карађорђу Петровићу. Помен је
руско – српског друштва пријатељства служио протојереј Драган Секулић, а
г. Зоран Митрић – Сафир; архијерејски помену су присуствовали бројни
намесник јадарски протојереј верници.
ставрофор Драгољуб Ивановић, као Јошева - У петак 8. августа
представник епископа шабачког одслужен је парастос великом српском
Његовог Преосвештенства Г. Г. пријатељу, Швајцарцу, Родолфу
Лаврентија, који због неодложних Арчибалду Рајсу, кога је одслужио јереј
обавеза није мога присуствовати овом Ратибор Петровић.
скупу; председник Удружења Манастир Чокешина – Одбор
равногорских ветерана из Бијељине г. за подизање храма Св. Цару –
Љубомир Керовић; председник Мученику Николају је у сарадњи са
Отаџбинског равногорског покрета из светом обитељи манастира Чокешина
Лознице и пројектант цркве г. хаџи организовао парастос јеромонаху
Милан Арсеновић; свештенство Митрофану Матићу. Парастос су
шабачке епархије и бројни људи добре одслужили архимандрит Георгије
воље. (Милошевић) и јереј Ратибор
По плану Одбора за подизање Петровић. На скупу су говорили јереј
храма, завршетак радова се предвиђа до Ратибор Петровић, Владимир
јула следеће године. Петровић и Милан Старчевић.
Јошева - У организацији Парастосу су присуствовали бројни
Одбора за подизање храма св. Цара – поштоваоци оца Митрофана Матића.
БИЛТЕН ХРАМА СВ. ЦАРА НИКОЛАЈА

Број: 1
Август 2008.

Главни и одговорни уредник:

Пантелија Петровић

Редакција:
протојереј Бранислав Перановић
Бранислав Жорж
Милан Старчевић

Технички уредник:
Владимир Петровић

Бр. телефона: 015/849-268

e-mail: vladimir_pet@hotmail.com
starac@freesurf.ch

Адреса:
Богомољачко – Равногорска Заједница:
„Свети владика Николај“
село Јошева под Цером
15308 Јадранска Лешница
Србија

Билтен излази сваког месеца.