ZAKON O ARBITRAI ("Sl. glasnik RS", br.

46/2006) Glava I OSNOVNE ODREDBE Predmet lan 1 Ovim zakonom ureuje se arbitrano reavanje sporova (u daljem tekstu: arbitraa) bez stranog elementa (u daljem tekstu: unutranja arbitraa) i sporova sa stranim elementom (u daljem tekstu: meunarodna arbitraa). Oblast primene lan 2 Odredbe ovog zakona primenjuju se na arbitrau i arbitrani postupak kada je mesto arbitrae na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika). Stranke mogu drukije da predvide kada je u pitanju meunarodna arbitraa. Odredbe ovog zakona, iju primenu stranke ne mogu iskljuiti, moraju se potovati kada je mesto arbitrae u Republici. Meunarodna arbitraa lan 3 Meunarodna arbitraa, u smislu ovog zakona, je ona arbitraa koja za predmet ima sporove iz meunarodnih poslovnih odnosa, a naroito ako: 1) stranke u vreme zakljuenja sporazuma o arbitrai imaju poslovna sedita u razliitim dravama; 2) se izvan drave u kojoj stranke imaju svoja poslovna sedita nalazi mesto: a) arbitrae, ako je odreeno u sporazumu o arbitrai ili na osnovu njega, ili b) u kome treba da se izvri bitan deo obaveza iz poslovnog odnosa ili mesto sa kojim je predmet spora najue povezan; 3) su se stranke izriito sporazumele da je predmet sporazuma o arbitrai vezan za vie drava. Ako jedna od strana nema poslovno sedite, za tu stranu uzima se u obzir redovno boravite. Osnov arbitrae lan 4 Spor moe da se reava putem arbitrae samo na osnovu sporazuma stranaka. Spor za koji je ugovorena arbitraa reava arbitrani sud, koji ine arbitri. Podobnost spora za arbitrau (arbitrabilnost)

lan 5 Arbitraa se moe ugovoriti za reavanje imovinskog spora o pravima kojima stranke slobodno raspolau, osim sporova za koje je odreena iskljuiva nadlenost suda. Svako fiziko i pravno lice moe da ugovori arbitrau, ukljuujui i dravu, njene organe, ustanove i preduzea u kojima ona ima svojinsko uee. Arbitrau moe da ugovori svako ko, u skladu sa odredbama zakona koji ureuje parnini postupak, ima sposobnost da bude stranka u postupku. Organizovanje arbitrae lan 6 Arbitrano reavanje spora organizuje stalna arbitrana institucija, u skladu sa svojim pravilima i ovim zakonom, kada je to predvieno sporazumom stranaka. Stalne arbitrane institucije mogu da osnuju privredne komore, profesionalna i strukovna udruenja, udruenja graana u skladu sa njihovim osnivakim aktom i ovim zakonom, ako je to u saglasnosti sa njihovom delatnou. Stranke mogu da se sporazumeju o ad hoc arbitrai, koja se organizuje u skladu sa sporazumom stranaka i ovim zakonom. Uloga suda lan 7 Dravni sud (u daljem tekstu: sud) moe, u vezi arbitrae, da preduzima samo one radnje koje su izriito odreene ovim zakonom. Primena meunarodnih ugovora lan 8 Primena ovog zakona ne utie na primenu ratifikovanog meunarodnog ugovora. Glava II SPORAZUM O ARBITRAI Pojam lan 9 Sporazumom o arbitrai stranke poveravaju arbitranom sudu na reavanje svoje budue sporove ili sporove nastale iz odreenog pravnog odnosa. Sporazum o arbitrai za reavanje buduih sporova moe biti sadran u odredbi ugovora (u daljem tekstu: arbitrana klauzula) ili u posebnom ugovoru. Nitavost lan 10 Sporazum o arbitrai nitav je ako: 1) vrsta sporova na koji se odnosi nije podobna za arbitrau; 2) nije zakljuen u formi propisanoj ovim zakonom; 3) stranke nisu imale potrebna svojstva i sposobnost za njegovo zakljuenje, ili

4) je zakljuen pod uticajem prinude, pretnje, prevare ili zablude. Sporazum o arbitrai ne proizvodi dejstva u odnosu na reavanje spora koji nije podoban za arbitrau. Naknadni sporazum lan 11 Sporazum o arbitrai moe se zakljuiti i ako je nastali spor ve iznet na reavanje sudu. Forma lan 12 Sporazum o arbitrai mora da se zakljui u pismenoj formi. Sporazum o arbitrai je zakljuen u pismenoj formi ako je sadran u ispravama koje su stranke potpisale. Smatra se da je sporazum o arbitrai u pismenoj formi ako je zakljuen razmenom poruka putem sredstava komunikacije, koja omoguavaju pismeni dokaz o sporazumu stranaka, bez obzira da li su te poruke stranke potpisale. Sporazum o arbitrai smatra se zakljuenim i ako se stranke u pismenom ugovoru pozovu na drugo pismeno koje sadri sporazum o arbitrai (opti uslovi za zakljuenje pravnog posla, tekst drugog ugovora i sl.) ako je cilj tog pozivanja da sporazum o arbitrai postane sastavni deo ugovora. Smatra se da postoji sporazum o arbitrai i ako tuilac pismenim putem pokrene arbitrani spor, a tueni izriito prihvati arbitrau i s tim se saglasi u pismenoj formi ili u izjavi na zapisniku na roitu, kao i ako uzme uee u arbitranom postupku i do uputanja u raspravljanje o predmetu spora ne istakne prigovor da ne postoji sporazum o arbitrai, odnosno ne ospori nadlenost arbitranog suda. Prenos lan 13 Sporazum o arbitrai ostaje na snazi i u sluaju ustupanja (cesije) ugovora ili potraivanja, osim ako nije drukije ugovoreno. Sporazum o arbitrai ostaje na snazi u sluaju subrogacije, osim ako nije drukije ugovoreno. Odredbe st. 1. i 2. ovog lana primenjuju se i u drugim sluajevima prenosa potraivanja, osim ako nije drukije ugovoreno. Tuba sudu lan 14 Sud kome je podneta tuba u stvari koja je predmet sporazuma o arbitrai oglaava se nenadlenim i odbacuje tubu po prigovoru stranke koji mora da bude podnet pre uputanja u raspravljanje o predmetu spora, osim ako utvrdi da je sporazum o arbitrai oigledno nitav, da je bez dejstva ili da ga nije mogue izvriti. Privremene mere lan 15

Pre pokretanja arbitranog postupka ili u toku postupka, svaka stranka moe da podnese sudu zahtev za donoenje privremenih mera, a sud moe da odredi takve mere. Odredba stava 1. ovog lana primenjuje se i kada se sporazum o arbitrai odnosi na arbitrau ije je mesto u drugoj dravi. Glava III ARBITRANI SUD Sastav lan 16 Broj arbitara arbitranog suda odreuju stranke. Arbitrani sud sainjavaju jedan arbitar (arbitar pojedinac) ili tri, odnosno vie arbitara (arbitrano vee). Ako je sporazumom o arbitrai predvieno vie arbitara, njihov broj mora da bude neparan. Ako stranke ne odrede broj arbitara, njihov broj odreuje lice ili institucija koje su stranke sporazumom odredile (u daljem tekstu: organ imenovanja) a ako organa imenovanja nema ili to ne uini, broj arbitara odreuje nadleni sud. Ako arbitrau organizuje stalna arbitrana institucija, ona vri funkciju organa imenovanja. Imenovanje arbitara lan 17 Stranke se mogu sporazumeti o postupku imenovanja arbitara, a ako to sporazumom nije predvieno arbitri se imenuju u skladu sa ovim zakonom. Ako spor treba da rei arbitar pojedinac, njega sporazumno imenuju stranke u roku od 30 dana od dana kada jedna stranka pozove drugu stranku da zajedniki imenuju arbitra. Ako takvog sporazuma nema, imenovanje vri organ imenovanja, a ako tog organa nema ili to ne uini, imenovanje vri nadleni sud. Ako spor reavaju tri arbitra, svaka stranka imenuje jednog arbitra u roku od 30 dana od dana kada je druga stranka pozove da to uini. Ako to pozvana stranka ne uini, arbitra imenuje organ imenovanja koji su stranke odredile, a ako tog organa nema ili to ne uini, imenovanje vri nadleni sud. Treeg arbitra, koji predsedava arbitranim sudom (u daljem tekstu: predsednik ili predsednik arbitranog suda), biraju imenovani arbitri u roku od 30 dana od dana njihovog imenovanja. Ako ga ne izaberu, imenovanje vri organ imenovanja, a ako tog organa nema ili to ne uini, imenovanje vri nadleni sud. Protiv odluke suda kojom se imenuje arbitar nije dozvoljena alba. Trokovi arbitrae lan 18 Stranke snose trokove arbitrae. Iznos trokova iz stava 1. ovog lana utvruje arbitrani sud. Stranke su dune da na zahtev arbitranog suda unapred plate trokove iz stava 1. ovog lana.

Stalna arbitrana institucija sama ureuje trokove arbitrae i tarifu tih trokova. Glava IV ARBITRI Ko moe biti arbitar lan 19 Arbitar moe biti svako fiziko lice koje je poslovno sposobno, bez obzira na dravljanstvo. Arbitar mora imati svojstva koja su stranke sporazumom utvrdile. Arbitar mora biti nepristrasan i nezavisan u odnosu na stranke i predmet spora. Arbitar ne moe biti lice koje je osueno na bezuslovnu kaznu zatvora, dok traju posledice osude. Prihvatanje dunosti arbitra lan 20 Arbitar daje pismenu izjavu o prihvatanju dunosti arbitra. Dunost arbitra da obavesti stranke o bitnim injenicama lan 21 Lice koje je predloeno za arbitra duno je da, pre prihvatanja dunosti arbitra, saopti injenice koje mogu opravdano izazvati sumnju u njegovu nepristrasnost ili nezavisnost. Arbitar je duan da, od dana kada je imenovan, saopti bez odlaganja injenice iz stava 1. ovog lana ako su nastupile posle njegovog imenovanja. Obavljanje dunosti lan 22 Arbitar je duan da savesno i efikasno obavlja dunost arbitra. Razlozi za izuzee arbitra lan 23 Izuzee arbitra moe se traiti samo ako postoje injenice koje mogu opravdano izazvati sumnju u njegovu nepristrasnost ili nezavisnost ili ako nema svojstva koja su stranke sporazumom utvrdile. Postupak izuzea lan 24 Ako se stranke nisu drukije sporazumele, zahtev za izuzee arbitra stranka podnosi u pismenoj formi u roku od 15 dana od dana kada je saznala za imenovanje arbitra ili za razloge za izuzee. Stranka koja je sama ili sa protivnom strankom imenovala arbitra moe zahtevati njegovo izuzee samo ako je razlog za izuzee nastao ili je stranka za njega saznala poto je arbitar imenovan. Ako se stranke nisu drukije sporazumele, o izuzeu arbitra odluuje nadleni sud.

Smatra se da su se stranke koje su organizaciju arbitrae poverile stalnoj arbitranoj instituciji sporazumele da se zahtev za izuzee arbitra reava u skladu sa njenim pravilima. Arbitrani sud moe da nastavi arbitrani postupak i da donese arbitranu odluku iako je postupak izuzea u toku. Prestanak dunosti arbitra lan 25 Arbitar moe da se povue sa dunosti pismenom izjavom ako iz opravdanih razloga, ukljuujui i razloge iz lana 23. ovog zakona, nije vie u stanju da obavlja svoju dunost. Stranke se mogu sporazumeti o opozivu arbitra ako on iz stvarnih ili pravnih razloga, ukljuujui i razloge iz lana 23. ovog zakona, nije vie u stanju da obavlja svoju dunost ili ako ne izvrava dunost u primerenom roku. Ako se arbitar povue sa dunosti ili se stranka saglasi sa opozivom arbitra, to ne znai da se time priznaje osnovanost razloga za prestanak dunosti arbitra. Ako se stranke ne sporazumeju o opozivu arbitra, stranka koja smatra da arbitar nije vie u stanju da obavlja svoju dunost ili da ne izvrava dunost u primerenom roku, moe da zatrai od stalne arbitrane institucije ili, u sluaju ad hoc arbitrae, od nadlenog suda, da donese odluku o prestanku dunosti arbitra. Protiv odluke suda o prestanku dunosti arbitra nije dozvoljena alba. Imenovanje novog arbitra lan 26 Ako arbitru prestane dunost, imenuje se novi arbitar u skladu sa odredbama ovog zakona o imenovanju arbitra. Glava V NADLENOST ARBITRANOG SUDA Osnov nadlenosti lan 27 Nadlenost arbitranog suda odreuje se sporazumom stranaka. Odluivanje arbitranog suda o svojoj nadlenosti lan 28 Arbitrani sud moe da odluuje o svojoj nadlenosti ukljuujui i odluivanje o prigovoru o postojanju ili punovanosti sporazuma o arbitrai. Ako je sporazum o arbitrai zakljuen kao arbitrana klauzula, ona se, prilikom odluivanja o prigovoru o postojanju ili punovanosti sporazuma o arbitrai, smatra nezavisnom od ostalih odredaba ugovora. Odluka arbitranog tela o proglaavanju nitavim ugovora koji sadri arbitranu klauzulu, ne povlai nitavost te klauzule.

Prigovori nenadlenosti i prekoraenja ovlaenja lan 29 Prigovor da arbitrani sud nije nadlean (u daljem tekstu: prigovor nenadlenosti) tueni mora da podnese najkasnije kad i odgovor na tubu. Pravo na podnoenje prigovora nenadlenosti tueni ima i kad je imenovao arbitra ili je uestvovao u njegovom imenovanju. Prigovor da arbitrani sud prekorauje granice svojih ovlaenja (u daljem tekstu: prigovor prekoraenja ovlaenja) stranka mora da podnese im pitanje za koje se tvrdi da prelazi granice ovlaenja arbitranog suda bude izneto u arbitranom postupku. Arbitrani sud moe da dozvoli da se prigovori iz st. 1. do 3. ovog lana podnesu i kasnije, ako oceni da je do zakanjenja dolo iz opravdanih razloga. Odluivanje o prigovorima lan 30 O prigovorima podnetim u skladu sa l. 28. i 29. ovog zakona arbitrani sud moe da odlui kao o prethodnom pitanju ili odlukom o predmetu spora. Ako arbitrani sud o prigovorima odlui kao o prethodnom pitanju, svaka stranka moe u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke da zahteva od suda odreenog zakonom da odlui o tom pitanju. Protiv odluke suda iz stava 2. ovog lana nije dozvoljena alba. Arbitrani sud moe nastaviti postupak i doneti arbitranu odluku za vreme dok je u toku postupak pred sudom o prigovorima iz stava 2. ovog lana. Nadlenost arbitranog suda za odreivanje privremene mere lan 31 Ako se stranke nisu drukije sporazumele, arbitrani sud moe, na predlog jedne stranke, odrediti privremenu meru koju smatra potrebnom s obzirom na predmet spora, a moe istovremeno da odredi da protivna stranka poloi odgovarajue obezbeenje. Glava VI POSTUPAK PRED ARBITRANIM SUDOM Odreivanje pravila postupka lan 32 Stranke su slobodne da same sporazumno odrede pravila postupka po kojima e arbitrani sud postupati ili da upute na odreena arbitrana pravila, u skladu sa odredbama ovog zakona. Ako je arbitraa meunarodna, stranke se mogu sporazumeti da se na arbitrani postupak primeni strano pravo, u skladu sa odredbama ovog zakona. Ako stranke sporazumno ne odrede pravila arbitranog postupka, arbitrani sud moe voditi arbitrani postupak na nain koji smatra celishodnim, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ovlaenje arbitranog suda iz stava 3. ovog lana obuhvata i pravo da odluuje o doputenosti, znaaju i dokaznoj snazi predloenih i izvedenih dokaza. Bitna naela postupka lan 33 U postupku pred arbitranim sudom stranke su ravnopravne. Arbitrani sud duan je da svakoj stranci omogui da iznese svoje stavove i dokaze, kao i da se izjasni o radnjama i predlozima protivne stranke. Mesto arbitrae lan 34 Stranke mogu sporazumno da odrede mesto arbitrae. Ako stranke nisu sporazumno odredile mesto arbitrae, mesto arbitrae odreuje arbitrani sud, vodei rauna o okolnostima sluaja koje obuhvataju i pogodnost odreenog mesta za stranke. Ako su se stranke sporazumele da organizaciju arbitrae povere stalnoj arbitranoj instituciji, mesto arbitrae se odreuje u skladu sa njenim pravilima. Ako mesto arbitrae nije odreeno u skladu sa st. 1. do 3. ovog lana, smatra se da je mesto arbitrae mesto koje je u arbitranoj odluci oznaeno kao mesto njenog donoenja. Izuzetno od odredaba st. 1. do 4. ovog lana, ako se stranke nisu drukije sporazumele, arbitrani sud moe da se sastane u bilo kom mestu koje oceni prikladnim, radi veanja arbitara ili radi sasluanja svedoka, vetaka ili stranaka, kao i radi pregleda robe, drugih predmeta ili isprava. Jezik lan 35 Stranke mogu sporazumno da odrede jezik ili jezike na kojima e se voditi arbitrani postupak, a ako takvog sporazuma nema o tome e odluiti arbitrani sud, vodei rauna o mestu arbitrae i jeziku koje su stranke koristile u svom pravnom odnosu. Stalne arbitrane institucije svojim pravilima mogu da urede pitanje jezika u arbitranom postupku. Jezik arbitrae primenjuje se na sve pismene izjave stranaka, na usmenu raspravu, na arbitrane odluke i druge akte arbitranog suda osim ako se stranke drukije sporazumeju ili ako u nedostatku takvog sporazuma arbitrani sud nije drukije odluio. Arbitrani sud moe odrediti da se uz pismene dokaze priloi i prevod na jezik ili jezike koje su stranke sporazumno odredile ili koje je odredio arbitrani sud. Do odreivanja jezika postupka, tuba, odgovor na tubu i drugi podnesci mogu se podneti na jeziku ugovora ili na jeziku sporazuma o arbitrai ili na srpskom jeziku. Tuba i odgovor na tubu lan 36 Ako se stranke nisu drukije sporazumele, tuilac u tubi navodi injenice na kojima zasniva svoje zahteve, sporna pitanja i odreuje tubeni zahtev.

Ako je tuilac podneo zahtev za arbitrau pre podnoenja tube, tuba se podnosi u roku koji su stranke sporazumno odredile, a ako nisu odredile taj rok, onda u roku koji odredi arbitrani sud. Ako se stranke nisu drukije sporazumele, u roku koji su stranke sporazumno odredile ili koji je odredio arbitrani sud, tueni treba da odgovori na tubu i da se izjasni o zahtevima, navodima i dokazima tube. Stranke mogu u toku postupka da izmene ili dopune tubu, odnosno odgovor na tubu, osim ako se nisu drukije sporazumele ili ako arbitrani sud, radi efikasnosti postupka, ne odlui drukije. Protivtuba lan 37 Tueni moe da podnese protivtubu, ako se stranke nisu drukije sporazumele. Na protivtubu se primenjuju odredbe ovog zakona o tubi. Poetak arbitranog postupka lan 38 Ako se stranke nisu drukije sporazumele, arbitrani postupak poinje: 1) ako arbitrau organizuje stalna arbitrana institucija, na dan kad ta institucija primi zahtev za arbitrau ili tubu, 2) u ad hoc arbitrai, na dan kad tueni primi zahtev za arbitrau ili tubu i obavetenje da je tuilac imenovao arbitra ili predloio arbitra pojedinca i pozvao protivnu stranku da imenuje svog arbitra ili da se izjasni o predloenom arbitru pojedincu. Usmeni i pismeni postupak lan 39 Ako se stranke nisu drukije sporazumele, arbitrani sud odluuje da li e da odri usmenu raspravu ili e da vodi postupak na osnovu isprava i drugih pismenih dokumenata. Ako jedna od stranaka zatrai odravanje usmene rasprave, arbitrani sud e da odri raspravu osim ako stranke nisu sporazumno iskljuile usmenu raspravu. Obaveza obavetavanja lan 40 Stranke moraju blagovremeno biti obavetene o svakoj usmenoj raspravi, kao i o svakom sastanku arbitranog suda koji se odrava radi pregleda robe, drugih stvari ili isprava. Svi podnesci, isprave i informacije koje jedna stranka podnese arbitranom sudu dostavljaju se drugoj stranci. Strankama se dostavlja svaki izvetaj vetaka ili isprava koja predstavlja dokaz. Nain dostavljanja i prijema pismena lan 41 Ako se stranke nisu drukije sporazumele, smatra se da je pismeno primljeno na dan kada

je lino predato primaocu ili na dan kada je upueno na potansku adresu primaoca. Potanska adresa je adresa na kojoj primalac redovno prima potu. Ako primalac nije odredio drugu adresu ili ako drugo ne proizlazi iz okolnosti sluaja, potanskom adresom smatra se adresa poslovnog sedita pravnog lica ili njegovog ogranka, odnosno adresa redovnog boravita fizikog lica ili adresa navedena u sporazumu o arbitrai. Ako se adresa iz stava 2. ovog lana ne moe utvrditi, smatra se da je pismeno primljeno ako je upueno na poslednju poznatu potansku adresu primaoca preporuenom poiljkom ili na drugi nain kojim se obezbeuje pismeni dokaz o tome da je pismeno upueno. Ako se stranke nisu drukije sporazumele, smatra se da je pismeno primljeno onog dana kada je predato, u skladu sa odredbama ovog lana. Posledice proputanja lan 42 Ako se stranke nisu drukije sporazumele i ako bez navoenja opravdanih razloga: 1) tuilac posle podnoenja zahteva za arbitrau ne podnese tubu u skladu sa lanom 36. stav 2. ovog zakona, arbitrani sud e obustaviti postupak, ili 2) tueni ne podnese odgovor na tubu u skladu sa lanom 36. stav 3. ovog zakona, arbitrani sud e nastaviti postupak, pri emu se ne smatra da proputanje znai da tueni priznaje navode i zahteve tube, ili 3) jedna od stranaka, iako uredno pozvana, ne doe na usmenu raspravu ili ne podnese pismene dokaze, arbitrani sud moe da nastavi postupak i donese arbitranu odluku na osnovu dokaza koji su podneti. Gubitak prava na prigovor lan 43 Stranka koja, iako zna da neka odredba ovog zakona od ije primene stranke mogu da odustanu nije potovana ili da neki uslov koji proistie iz sporazuma o arbitrai nije potovan, nastavi da uestvuje u arbitranom postupku, a da bez odlaganja nije stavila prigovor ili da nije stavila prigovor u predvienom roku, gubi pravo na prigovor kojim se poziva na nepotovanje te zakonske odredbe ili tog uslova. Svedoci lan 44 Svedoci se, po pravilu, sasluavaju na raspravi. Svedoci mogu da budu sasluani i van rasprave ako na to pristanu i stranke se tome ne protive. Arbitrani sud moe od svedoka da trai da u odreenom roku odgovore na postavljena pitanja, ako se stranke tome ne protive. Svedoci se sasluavaju bez polaganja zakletve. Prema svedocima arbitrani sud ne moe da izrie procesne mere ili kazne. Vetaci

lan 45 Ako se stranke nisu drukije sporazumele, arbitrani sud moe da: 1) imenuje jednog ili vie vetaka radi davanja nalaza i miljenja o pitanjima koja odredi arbitrani sud; 2) naloi strankama da vetaku prue sve potrebne informacije, da mu predaju sve potrebne isprave, kao i da omogue vetaku pristup ispravama, robi i drugim stvarima. Ako se stranke nisu drukije sporazumele, a to trai jedna stranka ili tako odredi arbitrani sud, vetak je duan da, posle podnoenja pismenog ili usmenog nalaza i miljenja, uestvuje u usmenoj raspravi na kojoj stranke mogu da mu postavljaju pitanja ili na koju mogu da dovedu druge vetake da sa imenovanim vetakom raspravljaju sporna pitanja. Odredbe ovog zakona o izuzeu arbitara shodno se primenjuju na izuzee vetaka. Pomo suda u izvoenju dokaza lan 46 Arbitrani sud moe da zatrai pomo suda radi izvoenja dokaza. Dokaze izvedene pred sudom arbitrani sud ceni kao dokaze koje je sam izveo. Okonanje arbitranog postupka lan 47 Arbitrani postupak okonava se donoenjem konane arbitrane odluke. Arbitrani postupak moe biti okonan ako: 1) tuilac povue tubu, osim ako se tueni tome ne usprotivi, a arbitrani sud oceni da tueni ima opravdan interes da se donese konana arbitrana odluka o sporu; 2) stranke sporazumno odlue o okonanju postupka; 3) arbitrani sud oceni da je arbitrani postupak postao nemogu; 4) je arbitrani postupak obustavljen u skladu sa ovim zakonom. Glava VII ARBITRANA ODLUKA Odluke lan 48 Arbitrani sud donosi odluku o predmetu spora kojom reava o svim zahtevima stranaka (konana arbitrana odluka). Arbitrani sud moe da donese deliminu odluku ili meuodluku. Odluka na osnovu prava ili pravinosti lan 49 Arbitrani sud donosi odluku primenom prava, odnosno pravnih pravila, ugovora i obiaja. Arbitrani sud moe da donese odluku na osnovu pravde i pravinosti (ex aequo et bono,

amiable composition) samo ako su se stranke o tome izriito sporazumele. Merodavno pravo lan 50 Arbitrani sud u meunarodnoj arbitrai odluku donosi primenom prava ili pravnih pravila koje su stranke sporazumno odredile. Svako upuivanje na pravo odreene drave tumaie se kao neposredno upuivanje na materijalno pravo te drave, a ne na njene kolizione norme, osim ako neto drugo nije izriito predvieno sporazumom stranaka. Ako stranke nisu odredile merodavno pravo ili pravna pravila, arbitrani sud u meunarodnoj arbitrai to pravo, odnosno pravila odreuje na osnovu kolizionih pravila koje oceni prikladnim. Arbitrani sud uvek e voditi rauna o odredbama ugovora i obiajima. Donoenje odluke lan 51 Arbitrana odluka donosi se u pismenoj formi i mora biti potpisana od strane arbitara, odnosno arbitra. Arbitrano vee odluku donosi posle veanja u kome moraju da uestvuju svi arbitri, osim ako se stranke nisu drukije sporazumele. Odluka arbitranog vea donosi se veinom glasova arbitara, osim ako se stranke nisu drukije sporazumele. Odluka arbitranog vea je punovana i ako je potpie veina arbitara i na odluci utvrdi uskraivanje potpisa. Odvojeno miljenje arbitra lan 52 Arbitar koji nije saglasan sa izrekom ili obrazloenjem odluke moe pismeno da izdvoji svoje miljenje koje se strankama dostavlja uz odluku ako taj arbitar to zatrai. Sadrina arbitrane odluke lan 53 Odluka sadri uvod, izreku o predmetu spora, trokove arbitrae i obrazloenje ako ga stranke sporazumom nisu iskljuile. U odluci moraju da budu navedeni datum i mesto njenog donoenja. Odluka na osnovu poravnanja lan 54 Ako se stranke u toku postupka poravnaju o predmetu spora, arbitrani sud e na njihov zahtev doneti odluku na osnovu poravnanja, osim ako su dejstva tog poravnanja suprotna javnom poretku. Arbitrana odluka na osnovu poravnanja ima snagu kao svaka druga arbitrana odluka, osim to ne mora da sadri obrazloenje.

Dostavljanje lan 55 Stalna arbitrana institucija, koja je organizovala arbitrau, odluku dostavlja strankama, u skladu sa svojim pravilima. U ad hoc arbitrai, arbitrani sud dostavlja odluku strankama. Odluka iz st. 1. i 2. ovog lana moe se, na sporazumni zahtev stranaka, deponovati kod suda mesta arbitrae. Ispravke, tumaenja i dopune odluke lan 56 Arbitrani sud e, na zahtev svake stranke, da izvri jezike i tehnike ispravke u donetoj odluci ili dati odreena tumaenja te odluke. Arbitrani sud e, na zahtev stranke, doneti dopunsku odluku o zahtevima iznetim u arbitranom postupku o kojima nije odluio u arbitranoj odluci. Zahteve iz st. 1. i 2. ovog lana stranka mora da podnese najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema odluke. Odluka o ispravkama, tumaenjima i dopunama je sastavni deo odluke na koju se odnosi. Dostavljanje odluke iz stava 4. ovog lana vri se u skladu sa lanom 55. ovog zakona. Glava VIII PONITAJ ARBITRANE ODLUKE Tuba za ponitaj lan 57 Tuba za ponitaj moe da se podnese samo protiv domae arbitrane odluke. Domaa arbitrana odluka je odluka koja je doneta u unutranjoj ili meunarodnoj arbitrai u Republici. Za odluivanje o tubi za ponitaj mesno je nadlean sud mesta arbitrae. Razlozi za ponitaj lan 58 Sud e usvojiti tubeni zahtev za ponitaj samo ako tuilac prui dokaze da: 1) sporazum o arbitrai nije punovaan po pravu koje su stranke sporazumno odredile ili po pravu Republike ako se stranke nisu drukije sporazumele; 2) stranka protiv koje je arbitrana odluka doneta nije bila uredno obavetena o imenovanju arbitra ili o arbitranom postupku ili iz nekog drugog razloga nije mogla da iznese svoje stavove; 3) je arbitranom odlukom reen spor koji nije bio obuhvaen sporazumom o arbitrai ili su odlukom prekoraene granice tog sporazuma. Ako se utvrdi da se deo odluke kojim su prekoraene granice sporazuma o arbitrai moe odvojiti od ostalog dela odluke, moe da se poniti samo taj deo odluke;

4) sastav arbitranog suda ili arbitrani postupak nisu bili u skladu sa sporazumom o arbitrai, odnosno sa pravilima stalne arbitrane institucije kojoj je poverena organizacija arbitrae, osim ako taj sporazum nije u suprotnosti sa nekom odredbom ovog zakona od ije primene stranke ne mogu odstupiti ili, ako takvog sporazuma nema, da sastav arbitranog suda ili arbitrani postupak nisu bili u skladu sa odredbama ovog zakona, ili 5) se arbitrana odluka zasniva na lanom iskazu svedoka ili vetaka ili se zasniva na falsifikovanoj ispravi ili je do odluke dolo usled krivinog dela arbitra ili stranke, ako se ovi razlozi dokau pravnosnanom presudom. Ponitaj odluke sud e izrei i ako utvrdi da: 1) po pravu Republike predmet spora nije podoban za arbitrau, ili 2) su dejstva odluke u suprotnosti sa javnim poretkom Republike. Rok za podnoenje tube za ponitaj lan 59 Tuba za ponitaj arbitrane odluke moe da se podnese u roku od tri meseca od dana kada je tuilac primio arbitranu odluku. Ako je stranka podnela zahtev za ispravku, tumaenje ili dopunu odluke, tuba za ponitaj moe da se podnese u roku od tri meseca od dana kada je odluka o ovim zahtevima dostavljena strankama. Zastoj postupka po tubi za ponitaj lan 60 Sud pred kojim je podneta tuba za ponitaj moe da, na zahtev stranke, zastane sa postupkom da bi omoguio arbitranom sudu da preduzme radnje koje oceni kao potrebne da bi se otklonili razlozi za ponitaj. Primena pravila o parninom postupku lan 61 Na postupak po tubi za ponitaj arbitrane odluke primenjuju se odredbe zakona koji ureuje parnini postupak. Prethodno odricanje od prava na tubu lan 62 Stranke ne mogu unapred da se odreknu prava na tubu za ponitaj arbitrane odluke. Arbitrani postupak posle ponitaja odluke lan 63 Ako je sud ponitio arbitranu odluku iz razloga koji se ne odnose na postojanje i punovanost sporazuma o arbitrai u kome nisu bila navedena imena arbitara, taj sporazum i dalje obavezuje stranke, dok se one drukije ne sporazumeju. Novi arbitrani postupak izmeu istih stranaka i u vezi sa istom stvari moe se voditi samo na osnovu novog sporazuma o arbitrai. Ako izmeu stranaka postoji sumnja o razlogu ponitaja arbitrane odluke, sud o tome

moe da odlui na zahtev stranke. Glava IX PRIZNANJE I IZVRENJE ARBITRANIH ODLUKA Dejstva odluke lan 64 Domaa arbitrana odluka ima snagu domae pravnosnane sudske odluke i izvrava se u skladu sa odredbama zakona koji ureuje izvrni postupak. Strana arbitrana odluka ima snagu domae pravnosnane sudske odluke poto je prizna nadleni sud Republike. Strana arbitrana odluka je odluka koju je doneo arbitrani sud ije je mesto van Republike, kao i odluka koju je doneo arbitrani sud u Republici ako je na arbitrani postupak primenjeno strano pravo. Nadlenost i postupak za priznanje i izvrenje lan 65 O priznanju i izvrenju strane arbitrane odluke odluuje sud odreen zakonom, a mesno je nadlean sud na ijem podruju treba sprovesti izvrenje. O priznanju strane arbitrane odluke sud moe da reava kao o prethodnom pitanju u izvrnom postupku. Odredbe ovog zakona ne iskljuuju primenu odredaba zakona koji ureuje izvrni postupak o nadlenosti za odluivanje o privremenim merama i njihovom izvrenju. Postupak priznanja i izvrenja pokree se pred sudom zahtevom uz koji stranka prilae: 1) izvornu arbitranu odluku ili njen overeni prepis; 2) sporazum o arbitrai ili dokument o njenom prihvatanju u izvorniku ili overenom prepisu, i 3) overen prevod strane arbitrane odluke i sporazuma o arbitrai na jezik koji je u slubenoj upotrebi pred nadlenim sudom. Razlozi za odbijanje priznanja i izvrenja lan 66 Priznanje i izvrenje strane arbitrane odluke moe se odbiti, na zahtev stranke protiv koje se ono trai, samo ako ta stranka podnese dokaz da: 1) sporazum o arbitrai nije punovaan po pravu koje su stranke sporazumom odredile ili po pravu drave u kojoj je ta odluka doneta; 2) stranka protiv koje je arbitrana odluka doneta nije bila uredno obavetena o imenovanju arbitra ili o arbitranom postupku ili iz drugog razloga nije mogla da iznese svoja sredstva; 3) se odluka odnosi na spor koji nije bio obuhvaen sporazumom o arbitrai ili su odlukom prekoraene granice tog sporazuma. Ako se utvrdi da se deo odluke kojim su prekoraene granice sporazuma o arbitrai moe odvojiti od ostalog dela odluke, mogue

je delimino odbijanje priznanja i izvrenja te odluke; 4) arbitrani sud ili arbitrani postupak nisu bili u skladu sa sporazumom o arbitrai ili ako takvog sporazuma nema, u skladu sa pravom drave u kojoj je mesto arbitrae; 5) odluka jo nije postala obavezujua za stranke ili je tu odluku ponitio ili obustavio od izvrenja sud drave u kojoj ili na osnovu ijeg prava je odluka doneta. Nadleni sud e odbiti priznanje i izvrenje arbitrane odluke ako utvrdi da: 1) po pravu Republike predmet spora nije podoban za arbitrau, ili 2) su dejstva arbitrane odluke u suprotnosti sa javnim poretkom Republike. Dejstva postupka za ponitaj pokrenutog u inostranstvu lan 67 Sud pred kojim se trai priznanje i izvrenje strane arbitrane odluke moe da, ako oceni da je potrebno, odloi donoenje svoje odluke ako je pokrenut postupak za ponitaj ili za obustavu izvrenja te odluke u dravi u kojoj je odluka doneta ili na osnovu ijeg je prava doneta, do okonanja tog postupka. Sud pred kojim se trai priznanje i izvrenje strane arbitrane odluke moe da, na zahtev stranke, uslovi donoenje odluke o odlaganju postupka priznanja i izvrenja polaganjem odgovarajueg obezbeenja od strane protivne stranke. Odluka o priznanju i izvrenju lan 68 Odluka suda o priznanju i izvrenju strane arbitrane odluke mora biti obrazloena. Protiv odluke iz stava 1. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 30 dana od dana njenog dostavljanja. Odredbe zakona koji ureuje izvrni postupak primenjuju se i na priznanje strane arbitrane odluke, kada je o priznanju odlueno kao o prethodnom pitanju u izvrnom postupku. Glava X ZAVRNE ODREDBE Prestanak vaenja ranijeg zakona lan 69 Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae odredbe trideset i prve glave (l. 468a-487) Zakona o parninom postupku ("Slubeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Slubeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02). Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae odredbe l. 97-100. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja ("Slubeni list SFRJ", br. 43/82, 72/82 i "Slubeni list SRJ", broj 46/96). Stupanje na snagu zakona lan 70

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".