ZAKON O PRAVOSUDNOJ AKADEMIJI

("Sl. glasnik RS", br. 104/2009) I OSNOVNE ODREDBE Predmet zakona lan 1 Ovim zakonom se osniva Pravosudna akademija (u daljem tekstu: Akademija) i ureuju se njen status, delatnost, organi upravljanja i finansiranje, kao i poetna i stalna obuka sudija, javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca (u daljem tekstu: tuioci), obuka sudijskih i tuilakih pomonika i pripravnika i obuka sudskog i tuilakog osoblja. Cilj osnivanja Akademije lan 2 Cilj osnivanja Akademije jeste da doprinese profesionalnom, nezavisnom, nepristrasnom i efikasnom obavljanju sudijske i tuilake funkcije i strunom i efikasnom obavljanju poslova sudskog i tuilakog osoblja. Status Akademije lan 3 Osniva Akademije je Republika Srbija. Akademija se osniva kao ustanova koja obavlja delatnosti radi obezbeivanja ostvarivanja prava utvrenih zakonom. Akademija ima svojstvo pravnog lica. Sedite Akademije je u Beogradu. Na unutranje ureenje i poslove koje obavlja Akademija, shodno se primenjuju odredbe zakona koji ureuje javne slube, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. Nadzor nad zakonitou rada Akademije vri ministarstvo nadleno za pravosue. Peat Akademije lan 4 Akademija ima svoj peat. Sadrina i nain korienja peata Akademije utvruje se Statutom Akademije, u skladu sa zakonom koji ureuje peat dravnih i drugih organa. II DELATNOST I ORGANIZACIJA AKADEMIJE Delatnost Akademije lan 5 Akademija: - organizuje i sprovodi prijemni ispit za poetnu obuku; - organizuje i sprovodi poetnu obuku;

- organizuje i sprovodi stalnu obuku sudija i tuilaca; - organizuje i sprovodi obuku predavaa i mentora; - organizuje i sprovodi struno usavravanje sudskog i tuilakog osoblja; - uspostavlja i odrava saradnju sa domaim, stranim i meunarodnim institucijama, organizacijama i udruenjima, u vezi sa poslovima koje obavlja; - izdaje publikacije i obavlja drugu izdavaku delatnost; - obavlja istraivako analitike poslove i sarauje sa naunim institucijama; - sistematski prikuplja podatke koji su od znaaja za rad Akademije, a naroito o sprovoenju obuke i rezultatima obuke i vodi dokumentaciono informacioni centar; - prikuplja i obrauje sudsku praksu; - obavlja i druge poslove utvrene zakonom i Statutom Akademije (u daljem tekstu: Statut). Organi Akademije lan 6 Organi Akademije su Upravni odbor, direktor i Programski savet. Upravni odbor lan 7 Upravni odbor je organ koji upravlja Akademijom i njegov sastav ini devet lanova. lanovi Upravnog odbora su: etiri lana koje imenuje Visoki savet sudstva iz reda sudija, od kojih dva imenuje na predlog udruenja sudija; dva lana koje imenuje Dravno vee tuilaca iz reda tuilaca, od kojih jednog imenuje na predlog udruenja tuilaca; i tri lana koje imenuje Vlada, od kojih je jedan dravni sekretar u ministarstvu nadlenom za pravosue zaduen za struno usavravanje zaposlenih u pravosuu, a jedan iz reda zaposlenih u Akademiji. lanovi Visokog saveta sudstva i Dravnog vea tuilaca ne mogu biti lanovi Upravnog odbora. Mandat lanova Upravnog odbora traje etiri godine, s mogunou ponovnog izbora na jo jedan mandat. lanovi i predsednik Upravnog odbora imaju pravo na naknadu za rad u visini od 30% od osnovne plate sudije osnovnog suda. Predsednik Upravnog odbora lan 8 lanovi Upravnog odbora biraju predsednika Upravnog odbora meu lanovima Upravnog odbora iz reda sudija i tuilaca. Mandat predsednika Upravnog odbora traje etiri godine, sa mogunou ponovnog izbora na jo jedan mandat. Predsednik Upravnog odbora saziva i predsedava sednicama Upravnog odbora. Nadlenosti Upravnog odbora

lan 9 Upravni odbor Akademije: - donosi Statut i druge akte Akademije u skladu sa zakonom i prati njihovu primenu; - bira i razreava predsednika Upravnog odbora; - bira i razreava direktora Akademije, na osnovu prethodno sprovedenog javnog konkursa; - bira i razreava lanove Programskog saveta; - usvaja program prijemnog ispita za poetnu obuku; - usvaja pravilnik o polaganju prijemnog ispita za poetnu obuku; - usvaja pravilnik o polaganju zavrnog ispita poetne obuke; - usvaja programe poetne obuke i dostavlja ih Visokom savetu i Dravnom veu tuilaca radi utvrivanja; - usvaja programe stalne obuke, uz saglasnost Visokog saveta sudstva i Dravnog vea tuilaca; - usvaja program obuke sudskog i tuilakog osoblja, uz saglasnost Visokog saveta sudstva, odnosno Dravnog vea tuilaca; - usvaja posebni program obuke sudijskih pomonika i pripravnika, uz saglasnost Visokog saveta sudstva; - usvaja poseban program obuke tuilakih pomonika i pripravnika i dostavlja ga Dravnom veu tuilaca radi utvrivanja; - donosi program prijemnog ispita za sudijske i tuilake pripravnike; - usvaja program obuke mentora i predavaa; - odluuje o visini naknade za rad mentora i predavaa; - usvaja godinji izvetaj o radu Akademije i godinji obraun; - daje saglasnost na odluku o imenovanju lanova stalnih komisija; - donosi poslovnik o svom radu; - daje saglasnost na akt o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Akademiji; - odluuje o korienju sredstva Akademije, u skladu sa zakonom; - obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i Statutom. Prestanak funkcije lanova i predsednika Upravnog odbora lan 10 lanu Upravnog odbora prestaje funkcija: - istekom mandata na koji je izabran; - na lini zahtev; - lanu Upravnog odbora koji je sudija, tuilac ili dravni sekretar ministarstva nadlenog

za pravosue, prestankom te funkcije; - u sluaju spreenosti obavljanja funkcije lana Upravnog odbora u periodu duem od est meseci; - razreenjem. Odluku o prestanku funkcije lana Upravnog odbora donosi organ koji ga je imenovao. Organ nadlean za imenovanje, imenuje novog lana u roku od 30 dana od dana donoenja odluke o prestanku funkcije lana Upravnog odbora. Pored razloga iz stava 1. ovog lana, predsedniku Upravnog odbora moe prestati ta funkcija i razreenjem na osnovu odluke Upravnog odbora. Nain rada Upravnog odbora lan 11 Sednice Upravnog odbora saziva i njima predsedava predsednik Upravnog odbora. Upravni odbor odrava najmanje etiri sednice godinje. Predsednik Upravnog odbora saziva sednicu na predlog najmanje jedne treine lanova. Sednica Upravnog odbora moe biti sazvana i na osnovu obrazloenog pismenog zahteva direktora Akademije ili lana Upravnog odbora. Upravni odbor odrava sednice ako je prisutno vie od polovine ukupnog broja lanova. Nain odluivanja Upravnog odbora lan 12 Upravni odbor donosi odluke veinom glasova prisutnog broja lanova. Odluke o izboru i razreenju predsednika Upravnog odbora i direktora Akademije, Statut i poslovnik donose se dvotreinskom veinom glasova svih lanova Upravnog odbora. Nain rada i odluivanja Upravnog odbora blie se ureuje poslovnikom. Direktor Akademije lan 13 Direktor je izvrni organ Akademije. Direktor Akademije bira se na period od pet godina, uz mogunost ponovnog izbora. Za direktora Akademije moe se izabrati lice koje pored optih uslova za rad u dravnim organima ispunjava sledee uslove: - da ima visoku strunu spremu; - da ima najmanje sedam godina radnog iskustva u struci; - da ima organizacione i rukovodee sposobnosti; - da ima aktivno znanje jednog svetskog jezika. Nadlenosti Direktora lan 14 Direktor:

- predstavlja i zastupa Akademiju; - izvrava odluke Upravnog odbora i Programskog saveta; - koordinira i organizuje rad Akademije; - uestvuje u radu Upravnog odbora i Programskog saveta; - podnosi godinji izvetaj o radu Upravnom odboru; - donosi akt o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Akademiji, uz saglasnost Upravnog odbora; - rukovodi strunom i tehnikom slubom Akademije; - obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, Statutom i drugim aktima. Prestanak funkcije direktora lan 15 Direktoru Akademije prestaje funkcija: - istekom mandata na koji je izabran; - na lini zahtev; - gubitkom radne sposobnosti i ispunjavanjem uslova za penziju; - razreenjem zbog nestrunog i nesavesnog rada. Programski savet lan 16 Programski savet je struni organ Akademije. Programski savet ini 11 lanova koje imenuje Upravni odbor, iz reda sudija i tuilaca, drugih strunjaka i sudskog i tuilakog osoblja. Najmanje pet lanova Programskog saveta su sudije, najmanje tri su tuioci, od kojih po jednog lana predlae udruenje sudija, odnosno udruenje tuilaca, a jedan lan je iz reda sudskog i tuilakog osoblja. lanovi Visokog saveta sudstva, Dravnog vea tuilaca i lanovi Upravnog odbora ne mogu biti lanovi Programskog saveta. lanovi Programskog saveta iz stava 3. ovog lana, mogu se osloboditi do 50% obima posla zbog rada u Akademiji. Odluku o osloboenju iz stava 5. ovog lana donosi Visoki savet sudstva za sudije, Dravno vee tuilaca za tuioce, a stareina pravosudnog organa u kome je lan zaposlen za lana iz reda sudskog i tuilakog osoblja. lanovi Programskog saveta koji nisu iz reda sudija, tuilaca i sudskog i tuilakog osoblja imaju pravo na posebnu naknadu za rad koju utvruje Upravni odbor. Nadlenost Programskog saveta lan 17 Programski savet Akademije: - utvruje predlog programa polaganja prijemnog ispita za poetnu obuku;

- utvruje predlog programa zavrnog ispita poetne obuke; - utvruje predlog programa poetne obuke sudija i tuioca; - imenuje lanove stalnih komisija, uz saglasnost Upravnog odbora; - obrazuje povremene komisije i radne grupe, u skladu sa Statutom; - utvruje predlog programa stalne obuke sudija i tuioca; - utvruje predlog posebnog programa obuke sudijskih i tuilakih pomonika i pripravnika; - utvruje predlog prijemnog ispita za sudijske i tuilake pripravnike; - utvruje predlog programa obuke sudskog i tuilakog osoblja; - utvruje predlog programa obuke mentora i predavaa i drugih specijalizovanih programa obuke; - imenuje stalne predavae iz reda sudija i tuilaca uz saglasnost Visokog saveta sudstva, odnosno Dravnog vea tuilaca; - daje saglasnost na odluku o izboru stalnih predavaa koji nisu sudije i tuioci; - utvruje uslove za imenovanje i imenuje mentore i povremene predavae; - utvruje predlog pravilnika za polaganje prijemnog ispita za poetnu obuku; - utvruje predlog pravilnika za polaganje zavrnog ispita poetne obuke; - donosi poslovnik o svom radu; - odluuje o prigovoru na rang listu kandidata sa prijemnog ispita za poetnu obuku; - vri i druge poslove u skladu sa ovim zakonom i Statutom. Stalne komisije Programskog saveta lan 18 Programski savet ima stalne komisije: - za prijemni ispit korisnika poetne obuke; - za poetnu obuku i zavrni ispit; - za stalnu obuku; - za obuku sudijskih i tuilakih pomonika i pripravnika; - za obuku sudskog i tuilakog osoblja; - za obuku mentora i predavaa. lanove stalne komisije imenuje Programski savet uz saglasnost Upravnog odbora. Broj i sastav lanova stalnih komisija ureuje se Statutom. lanovi stalnih komisija imaju prava iz lana 16. st. 5. i 7. ovog zakona. Mentori i predavai lan 19 Mentori i predavai su posebno obuena lica iz reda sudija, tuilaca i drugih profesija

koja neposredno sprovode programe obuke. Mentori mogu biti samo sudije i zamenici javnih tuilaca. Predavai mogu biti stalni i povremeni. Stalni predavai iz reda sudija i zamenika javnih tuilaca upuuju se na rad u Akademiju na period od tri godine. Stalni predavai koji nisu sudije i zamenici javnih tuilaca zasnivaju radni odnos u Akademiji. Povremeni predavai se angauju prema potrebi radi sprovoenja programa obuke. Prava i obaveze mentora i povremenih predavaa ureuju se ugovorom izmeu njih i Akademije. Plate i naknade mentora i predavaa lan 20 Mentori na programu poetne obuke oslobaaju se 10% radnih obaveza i imaju pravo na naknadu za mentorski rad u visini od 10% od osnovne plate. Mentori na programu obuke sudijskih, odnosno tuilakih pomonika i pripravnika imaju pravo na naknadu za mentorski rad u visini do 15% svoje osnovne plate u zavisnosti od broja lica kojima je mentor. Stalni predavai imaju pravo na platu u skladu sa zakonom koji ureuje plate dravnih slubenika, a stalni predavai iz reda sudija i zamenika javnih tuilaca imaju platu jednaku plati koju bi imali da obavljaju sudijsku, odnosno tuilaku funkciju, ukoliko je to za njih povoljnije. Povremeni predavai imaju pravo na naknadu za rad i na naknadu trokova u vezi sa pripremom i sprovoenjem obuke u skladu sa aktom Upravnog odbora. Struna i tehnika sluba lan 21 Za obavljanje strunih i administrativno-tehnikih poslova u Akademiji obrazuje se struna i tehnika sluba. Opis poslova i radnih zadataka zaposlenih u strunoj i tehnikoj slubi ureuju se aktom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta. Na prava i obaveze zaposlenih u Akademiji primenjuju se odredbe zakona i drugih propisa kojima se ureuju radni odnosi. Sredstva i uslovi za rad lan 22 Sredstva za rad Akademije obezbeuju se iz budeta Republike Srbije, donacija i poklona, prihoda od izdavanja publikacija i realizacije projekata i drugih izvora u skladu sa zakonom. Uslove za rad Akademije obezbeuje Vlada. III OBUKA SUDIJA I TUILACA

Pojam i cilj lan 23 Obuka sudija i tuilaca je organizovano sticanje i usavravanje praktinih i teorijskih znanja i vetina potrebnih za nezavisno, odnosno samostalno, struno i efikasno vrenje njihove funkcije. Vrste obuke lan 24 Obuka moe biti poetna i stalna. 1. Poetna obuka Pojam i cilj lan 25 Poetna obuka je organizovano sticanje praktinih i teorijskih znanja i vetina, razumevanje uloge i osnovnih principa postupanja sudije i zamenika javnog tuioca u cilju samostalnog, strunog i efikasnog vrenja funkcije sudije u prekrajnom i osnovnom sudu i zamenika javnog tuioca u osnovnom javnom tuilatvu. Korisnici poetne obuke lan 26 Korisnici poetne obuke su lica koja su po poloenom prijemnom ispitu primljena u Akademiju na poetnu obuku. Broj korisnika poetne obuke odreuju Visoki savet sudstva, odnosno Dravno vee tuilaca jednom godinje, do 1. marta i o tome obavetavaju Akademiju. Broj korisnika poetne obuke iz stava 2. ovog lana Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilaca utvruju na osnovu procene broja slobodnih sudijskih mesta u prekrajnim i osnovnim sudovima, odnosno mesta zamenika u osnovnom javnom tuilatvu, u godini koja sledi nakon godine u kojoj korisnici zavravaju poetnu obuku, uveanom za 30%. Javni konkurs za prijem na poetnu obuku lan 27 Akademija raspisuje javni konkurs za izbor kandidata za prijem na poetnu obuku. Javni konkurs iz stava 1. ovog lana raspisuje se jednom godinje, najkasnije do 1. juna i objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije" i drugom sredstvu javnog informisanja koje pokriva celu teritoriju Republike Srbije. Rok za prijavljivanje kandidata je 15 dana od dana objavljivanja javnog konkursa u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Uslovi za prijem na poetnu obuku lan 28 Uslovi za prijem na poetnu obuku su: - poloen pravosudni ispit; - ispunjavanje optih uslova za rad u dravnim organima;

- poloen prijemni ispit za poetnu obuku. a) Prijemni ispit za poetnu obuku Cilj prijemnog ispita lan 29 Cilj prijemnog ispita je utvrivanje stepena strunog znanja potrebnog za pohaanje programa poetne obuke i sposobnosti za vrenje sudijske i tuilake funkcije. Predmet i program prijemnog ispita lan 30 Predmet prijemnog ispita odnosi se na utvrivanje stepena strunog znanja potrebnog za pohaanje programa poetne obuke, to obuhvata vaee materijalno i procesno pravo u oblasti graanskog, krivinog i prekrajnog prava, kao i poznavanje opte kulture. Program polaganja prijemnog ispita ureuje se aktom Programskog saveta koji se objavljuje najkasnije est meseci pre dana polaganja ispita. Vreme i nain polaganja prijemnog ispita lan 31 Prijemni ispit za poetnu obuku organizuje se jednom godinje najkasnije do 1. septembra. Prijemni ispit se sastoji od pismenog i usmenog dela i testa linosti. Nain polaganja prijemnog ispita blie se ureuje pravilnikom o polaganju prijemnog ispita. Komisija za prijemni ispit lan 32 Prijemni ispit se polae pred komisijom za prijemni ispit (u daljem tekstu: Ispitna komisija). Ispitna komisija ima pet lanova koje imenuje Programski savet na period od etiri godine, od kojih su tri lana sudije, a dva tuioci. lanovi Ispitne komisije ne mogu biti lanovi Programskog saveta. Za sprovoenje testa linosti, Ispitna komisija angauje struna lica. Ocenjivanje lan 33 Usmeni i pismeni deo ocenjuju se ocenama od 1 do 10. Ocene na testu linosti su "zadovoljava" i "ne zadovoljava". Smatra se da kandidat koji dobije ocenu 2 ili niu na usmenom ili pismenom delu prijemnog ispita, odnosno ocenu "ne zadovoljava" na testu linosti, nije poloio prijemni ispit. Kandidat koji nije zadovoljan ocenom na usmenom delu ispita ima pravo da u roku od 24 asa od prijema obavetenja o oceni podnese zahtev Programskom savetu za polaganje

usmenog dela prijemnog ispita pred posebnom komisijom. Programski savet obrazuje posebnu komisiju iz stava 4. ovog lana, u roku od tri dana od dana podnoenja zahteva. Posebna komisija se sastoji od tri lana. lanovi Ispitne komisije ne mogu biti lanovi posebne komisije. Ocena posebne komisije je konana. Zavrna ocena na prijemnom ispitu predstavlja zbir ocena sa usmenog i pismenog dela prijemnog ispita. Rang lista lan 34 Ispitna komisija utvruje rang listu kandidata na osnovu zavrne ocene. Ukoliko kandidati imaju istu zavrnu ocenu, prednost ima kandidat sa boljom ocenom na pravosudnom ispitu, a ukoliko su i te ocene iste, prednost ima kandidat sa boljom prosenom ocenom na studijama. Prigovor na utvrenu rang listu kandidat moe podneti Programskom savetu, u roku od tri dana od dana objavljivanja rang liste. Programski savet moe odbiti prigovor ili ga usvojiti i utvrditi konanu rang listu kandidata. Za korisnike se primaju kandidati prema redosledu sa rang liste do popune predvienog broja korisnika za tu godinu. b) Sprovoenje poetne obuke Program i obavljanje poetne obuke lan 35 Program poetne obuke obuhvata primenu materijalnih i procesnih zakona, sudsku i tuilaku praksu, standarde sudijske i tuilake etike, meunarodne pravne standarde, unutranju organizaciju rada sudova i tuilatva, naune i strune radove u oblasti domaeg i meunarodnog prava, kao i vetine sudskog i tuilakog posla. Program poetne obuke utvruju Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilaca, na osnovu predloga koji je utvrdio Programski savet, a usvojio Upravni odbor Akademije. Poetna obuka traje dve godine, poinje 1. oktobra i sastoji se od teorijskog i praktinog dela u oblasti ustavnog, graanskog, krivinog i prekrajnog prava, kao i opte i profesionalne kulture. Praktini deo poetne obuke obavlja se u sudu, javnom tuilatvu, kao i u drugim dravnim organima, advokatskim kancelarijama i drugim organizacijama. Vreme trajanja obuke za svaku oblast utvruje se programom poetne obuke. Teorijski deo obuke se odvija kroz obradu odreenih tematskih celina u organizaciji Akademije, a praktini deo kroz rad u pravosudnim organima pod nadzorom mentora i kroz rad u institucijama izvan pravosua. Ocenjivanje poetne obuke lan 36 Po zavretku svakog dela poetne obuke mentor i predava iz tog dela obuke koja se obavlja u sudu i tuilatvu daju ocenu. Rad u institucijama izvan pravosua se ne

ocenjuje. Ocenjivanje poetne obuke vri se ocenama od 1 do 5. Korisnik poetne obuke koji nije zadovoljan ocenom ima pravo da u roku od 24 asa od prijema obavetenja o oceni podnese zahtev Programskom savetu za polaganje tog dela obuke pred posebnom komisijom. Programski savet obrazuje posebnu komisiju iz stava 3. ovog lana u roku od tri dana od dana podnoenja zahteva. Posebna komisija se sastoji od tri lana. Mentor i predava na iju se ocenu korisnik poetne obuke alio ne mogu biti lanovi posebne komisije. Ocena posebne komisije je konana. U sluaju da korisnik poetne obuke dobije konanu ocenu 1 iz dela poetne obuke prestaje mu svojstvo korisnika poetne obuke. Zavrni ispit lan 37 Po zavretku poetne obuke korisnici poetne obuke polau zavrni ispit na kome se proveravaju iskljuivo praktina znanja i sposobnosti steena na poetnoj obuci za obavljanje posla sudije prekrajnog suda, osnovnog suda i zamenika javnog tuioca u osnovnom tuilatvu. Ocenjivanje zavrnog ispita izraava se ocenama od 1 do 5. Korisnik poetne obuke koji na zavrnom ispitu dobije ocenu 1 smatra se da nije zavrio poetnu obuku. Program i nain polaganja zavrnog ispita blie se ureuje pravilnikom. Zavrna ocena lan 38 Na kraju poetne obuke korisnik poetne obuke dobija zavrnu ocenu koja predstavlja zbir ocena dobijenih za pojedine delove obuke i ocene sa zavrnog ispita. Uverenje o zavrenoj poetnoj obuci lan 39 Akademija izdaje korisniku uverenje o zavrenoj poetnoj obuci koje sadri ocenu za svaki deo obuke i zavrnu ocenu. Uverenje iz stava 1. ovog lana izdaje se na obrascu koji se utvruje aktom Upravnog odbora. v) Prava i obaveze korisnika poetne obuke lan 40 Korisnik poetne obuke zasniva radni odnos na odreeno vreme u Akademiji u trajanju od 30 meseci, poev od 1. oktobra u godini u kojoj je primljen kao korisnik poetne obuke. Sud, odnosno javno tuilatvo, u kojem e korisnik poetne obuke obavljati poetnu obuku, odreuje Programski savet prema mestu u kome korisnik poetne obuke radi ili ima prebivalite, odnosno boravite.

Korisnik poetne obuke ima platu u visini 70% od osnovne plate sudije osnovnog suda, za vreme trajanja radnog odnosa na odreeno vreme u Akademiji. Direktor Akademije moe doneti odluku o odlaganju pohaanja poetne obuke najdue na 12 meseci na osnovu molbe korisnika poetne obuke. Korisnik poetne obuke ima pravo albe Upravnom odboru, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke iz stava 4. ovog lana. Odluka Upravnog odbora je konana. Izuzetno, direktor Akademije donosi reenje o odlaganju pohaanja poetne obuke korisniku koji se nalazi na trudnikom bolovanju ili porodiljskom odsustvu. Reenje o odlaganju se donosi za period odreen zakonom koji ureuje ovo pravo. Po zavrenoj poetnoj obuci korisnik je duan da konkurie na mesta sudije prekrajnog suda ili osnovnog suda, odnosno zamenika osnovnog javnog tuioca. Visoki savet sudstva, odnosno Dravno vee tuilaca duno je da prilikom predlaganja kandidata za izbor sudije prekrajnog ili osnovnog suda, odnosno zamenika osnovnog javnog tuioca, predloi kandidata koji je zavrio poetnu obuku u Akademiji, a prema uspehu ostvarenom na poetnoj obuci. Ukoliko meu prijavljenim kandidatima nema kandidata koji su zavrili poetnu obuku, Visoki savet sudstva, odnosno Dravno vee tuilaca moe predloiti kandidata koji ispunjava opte uslove za izbor. Visoki savet sudstva, odnosno Dravno vee tuilaca moe licu koje je zavrilo poetnu obuku odobriti zasnivanje radnog odnosa na odreeno vreme u sudu, odnosno tuilatvu najdue tri godine, ukoliko se javljao na konkurs za izbor sudije ili zamenika javnog tuioca, a nije izabran. Ako kandidat koji je zavrio poetnu obuku, u roku od tri godine, raunajui godine u kojima je Narodna skuptina birala sudije prekrajnih ili osnovnih sudova, odnosno zamenike osnovnih javnih tuilaca, od dana dobijanja uverenja o zavrenoj poetnoj obuci, ne pone da obavlja funkciju sudije prekrajnog ili osnovnog suda, odnosno zamenika osnovnog javnog tuioca, ta injenica e se uzeti u obzir prilikom predlaganja za izbor na ove funkcije. Korisnik je obavezan da redovno pohaa poetnu obuku i potuje pravila utvrena optim aktima Akademije. 2. Stalna obuka Pojam i cilj lan 41 Stalna obuka je usavravanje teorijskih i praktinih znanja i vetina radi strunog i efikasnog vrenja sudijske i tuilake funkcije. Korisnici stalne obuke lan 42 Korisnici stalne obuke su sudije i tuioci. Akademija vodi evidenciju o sudijama i tuiocima koji su uestvovali u programu stalne obuke i te podatke dostavlja Visokom savetu sudstva i Dravnom veu tuilaca.

Vrste i program stalne obuke lan 43 Stalna obuka moe biti dobrovoljna i obavezna. Stalna obuka je dobrovoljna, osim kada je predviena kao obavezna, zakonom ili odlukom Visokog saveta sudstva i Dravnog vea tuilaca u sluaju promene specijalizacije, bitnih promena propisa, uvoenja novih tehnika rada, radi otklanjanja nedostataka u radu sudije i zamenika javnog tuioca uoenih prilikom njihovog rada, kao i za sudije i zamenike javnih tuilaca koji se prvi put biraju na sudijsku, odnosno tuilaku funkciju, a nisu pohaali program poetne obuke. Program stalne obuke usvaja Upravni odbor, na predlog Programskog saveta, uz saglasnost Visokog saveta sudstva, odnosno Dravnog vea tuilaca. Opti program stalne obuke lan 44 Pravo i obaveza stalnog strunog usavravanja sudija i tuilaca ostvaruje se kroz opte programe stalne obuke. Poseban program stalne obuke lan 45 Sudije i zamenici javnih tuilaca koji su prvi put izabrani na tu funkciju, a nisu zavrili poetnu obuku, obavezni su da pohaaju poseban program stalne obuke. Sadrina i trajanje posebnog programa stalne obuke utvruju se aktom Programskog saveta zavisno od profesionalnog iskustva korisnika iz stava 1. ovog lana. Korisniku posebnog programa stalne obuke iz stava 1. ovog lana smanjie se obim posla i radno vreme do 30% za vreme trajanja ovog programa, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva, odnosno Dravnog vea tuilaca. Korisnici posebnog programa stalne obuke su i sudije i zamenici javnih tuilaca, koji su odreeni odlukom Visokog saveta sudstva, odnosno Dravnog vea tuilaca, kada je to potrebno radi otklanjanja nedostataka u radu sudije i zamenika javnog tuioca, uoenih prilikom vrednovanja njihovog rada. U ovom sluaju stalna obuka je obavezna. Odlukom Visokog saveta sudstva, odnosno Dravnog vea tuilaca za pojedine kategorije sudija i tuilaca, moe biti propisana obavezna stalna obuka i to u sluaju izbora za sud, odnosno javno tuilatvo vieg stepena, promene specijalizacije, bitnih promena propisa i uvoenja novih tehnika rada. Akademija je u obavezi da izradi poseban program stalne obuke, u skladu sa odlukama Visokog saveta sudstva, odnosno Dravnog vea tuilaca. Godinji program dobrovoljne stalne obuke lan 46 Akademija je duna da jednom godinje, najkasnije do 1. decembra, dostavi sudovima i javnim tuilatvima okvirni godinji program dobrovoljne obuke za narednu kalendarsku godinu. Prijave za programe iz stava 1. ovog lana, sudije i tuioci dostavljaju Akademiji do 31.

decembra tekue godine, za narednu kalendarsku godinu. Za svaki od ponuenih programa, Akademija odreuje korisnike i o tome obavetava sudove i javna tuilatva. Akademija izdaje uverenja sudijama i tuiocima, o ueu u programima stalne obuke. IV OBUKA MENTORA I PREDAVAA Program obuke mentora i predavaa lan 47 Mentori i predavai iz reda sudija i tuilaca pohaaju program obuke koji usvaja Upravni odbor na predlog Programskog saveta. Akademija izdaje mentorima i predavaima uverenje o zavrenoj obuci iz stava 1. ovog lana. Uverenje iz stava 2. ovog lana, izdaje se na obrascu koji se utvruje aktom Upravnog odbora. Mentori za program obuke sudijskih i tuilakih pomonika i pripravnika lan 48 Tokom sprovoenja obuke, sudijski i tuilaki pomonici i pripravnici imaju mentore iz redova sudija, odnosno zamenika javnih tuilaca koje imenuje predsednik suda, odnosno javni tuilac. Mentori iz stava 1. ovog lana su obavezni da zavre program obuke za mentore koji organizuje Akademija. V POSEBAN PROGRAM OBUKE SUDIJSKIH I TUILAKIH POMONIKA I PRIPRAVNIKA Prijemni ispit za pripravnike lan 49 Kandidati za sudijske ili tuilake pripravnike su obavezni da polau prijemni ispit da bi bili primljeni u sud ili javno tuilatvo radi obavljanja pripravnikog staa. Program prijemnog ispita za pripravnike donosi Upravni odbor Akademije na predlog Programskog saveta. Kandidati za sudijske, odnosno tuilake pripravnike primaju se na rad u sud, odnosno javno tuilatvo na osnovu ukupne ocene. Ukupna ocena sastoji se iz zbira prosene ocene sa studija i ocene sa prijemnog ispita, pri emu 40% ukupne ocene ini ocena sa osnovnih studija, a 60% ini ocena sa prijemnog ispita. Radni odnos kao sudijski, odnosno tuilaki pripravnici, zasnivaju kandidati koji imaju najviu ukupnu ocenu. Poseban program obuke lan 50 Predlog posebnog programa obuke sudijskih i tuilakih pomonika i pripravnika

utvruje Programski savet u saradnji sa predsednicima sudova i javnim tuiocima. Posebni program obuke sudijskih pomonika i pripravnika usvaja Upravni odbor uz saglasnost Visokog saveta sudstva. Posebni program obuke tuilakih pomonika i pripravnika usvaja Upravni odbor i dostavlja ga Dravnom veu tuilaca radi utvrivanja. Sudijski i tuilaki pomonici i pripravnici su obavezni da pohaaju posebni program obuke iz st. 2. i 3. ovog lana. Predsednici sudova, odnosno javni tuioci dostavljaju Akademiji jednom godinje izvetaj o radu sudijskih i tuilakih pomonika i pripravnika, kao i miljenje mentora. Sudijski i tuilaki pomonici koji su zavrili poetnu obuku nisu obavezni da pohaaju posebni program obuke iz st. 2. i 3. ovog lana. Sudijski i tuilaki volonteri imaju ista prava i obaveze, u vezi sa obukom kao i pripravnici. VI OBUKA SUDSKOG I TUILAKOG OSOBLJA Pojam i cilj lan 51 Obuka sudskog i tuilakog osoblja je organizovano sticanje znanja i vetina radi strunog i efikasnog obavljanja poslova. Korisnici lan 52 Korisnici obuke iz lana 51. ovog zakona su sudsko i tuilako osoblje koje obavlja administrativne poslove. Obuka sudskog i tuilakog osoblja je dobrovoljna, osim ako posebnim zakonom nije odreeno drugaije. Program obuke sudskog i tuilakog osoblja lan 53 Program obuke sudskog i tuilakog osoblja usvaja Upravni odbor na predlog Programskog saveta, uz saglasnost Visokog saveta sudstva, odnosno Dravnog vea tuilaca. Program se donosi za svaku kategoriju sudskog i tuilakog osoblja. VII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE Preuzimanje poslova Pravosudnog centra lan 54 Poslove Pravosudnog centra za obuku i struno usavravanje, propisane lanom 165. Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica ("Slubeni glasnik RS", broj 85/05), odnosno propisane Pravilnikom o programu i nainu sticanja posebnih znanja iz oblasti prava deteta sudija koji sude u postupcima u vezi sa porodinim odnosima ("Slubeni glasnik RS", broj 44/06), od dana stupanja na snagu ovog zakona obavlja Akademija.

Konstituisanje Upravnog odbora Akademije lan 55 lanovi Upravnog odbora Akademije bie imenovani u roku od 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Konstitutivnu sednicu Upravnog odbora Akademije saziva najstariji lan Upravnog odbora, u roku od 15 dana od dana imenovanja lanova Upravnog odbora Akademije. Izbor direktora Akademije lan 56 Upravni odbor Akademije donosi odluku o objavljivanju javnog konkursa za izbor direktora Akademije, u roku od 15 dana od dana odravanja konstitutivne sednice Upravnog odbora. Upravni odbor Akademije bira direktora Akademije najkasnije 30 dana od dana isteka roka za prijavljivanje na konkurs. Donoenje Statuta i podzakonskih akata lan 57 Statut se donosi u roku od 30 dana od dana konstituisanja Upravnog odbora Akademije. Drugi podzakonski akti predvieni ovim zakonom donee se u roku od 60 dana od dana konstituisanja, odnosno obrazovanja organa i tela nadlenih za njihovo donoenje, odnosno predlaganje. Obrazovanje Programskog saveta lan 58 Programski savet obrazuje se u roku od dva meseca od dana konstituisanja Upravnog odbora. Izbor vrioca dunosti direktora Akademije lan 59 Ministar nadlean za pravosue po pribavljenoj saglasnosti predsednika Visokog saveta sudstva i predsednika Dravnog vea tuilaca postavlja vrioca dunosti direktora Akademije, u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Vrilac dunosti direktora mora da ispunjava uslove za izbor direktora Akademije. Vrilac dunosti direktora obavlja funkciju direktora do izbora direktora Akademije u skladu sa ovim zakonom. Vrilac dunosti direktora donosi, u roku od 15 dana od dana postavljenja, privremeni akt o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta zaposlenih u strunoj i tehnikoj slubi Akademije. Prestanak vaenja zakona lan 60 Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o obuci sudija, javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca i sudijskih i tuilakih pomonika ("Slubeni glasnik RS", broj

46/06). Stupanje na snagu zakona lan 61 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".