Veba 1

Alati i osnovne funkcije

1.1 KAKO POETI RAD U MATLAB U MATLAB se distribuira u komprimovanom formatu na CDovima. Instalacijom, datoteke sa ovih CD-ova premetaju se na disk, dekomprimuju se i instaliraju u Windows-ovom okruenju. Kada je pozvan MATLAB, pojavljuje se MATLAB - ov komandni prozor.

Prvi red predstavlja liniju menija (Menu bar). Ako se na ekranu odmah ne pojavi prozor sa slike 1, dobiemo ga ako izaberemo View-Desktop Layout-Default. Linija menija sadri uobiajene komande. Na ekranu mogu se videti manji prozori: Command window Command History window. Launch Pad window

Postoje takoe dugmad za dva nova prozora, Workspace window Current Directory window. Command window je glavni deo MATLAB-vog interaktivnog sistema. Iz tog prozora pristupamo MATLAB-ovim komandama i funkcijama. U radnom prostoru pojavljuje se znak >> , koji se naziva prompt, pored koga se nalazi kursor, vertikalna trepua linija, koja predstavlja spremnost raunara da primi naredbu. Kada se u radnom delu otkuca naredba i pritisne taster Enter, naredba se odmah izvrava. Command History window uva predhodne naredbe koje su bile koriene u Command window. Launch Pad window je drugi nain a se pristupi MATLAB u. Treba kliknuti na ikonu na vrhu prozora.i otvorie se osnovni program ili toolbox-ovi, prema elji korisnika. Workspace window pokazuje promenljive koje su koriene tokom rada, odnosno njihovu veliinu i vrstu. Ove informacije mogu biti od velike koristi kasnije u radu. Current Directory window pokazuje koriene fajlove. 1.2 OPERATORI ZA POMO U RADU Naredbom help obezbeena je pomo i informacije tokom rada. To je velika pogodnost za korisnike jer je teko memorisati veliki broj funkcija koje su definisane. Postoji nekoliko verzija ove naredbe. Ako otkucamo help i pritisnemo taster <Enter> na ekranu dobijamo spisak oblasti i uputstva za rad. Na ekranu e se pojaviti spisak svih opcija koje poseduje MATLAB. > help HELP topics: matlab\general matlab\ops matlab\lang - General purpose commands. - Operators and special characters. - Programming language constructs.

Da bi se dobilo uputstvo za neku posebnu oblast, operator, funkciju itd. potrebno je uneti naredbu: >> help oblast Otkucati naredbe help i videti ta se dobija na ekranu. >> help * >> help i >> help sqrt Za ilustrovanje mogunosti MATLAB - a, prireeni su uzorci raznih programa, koji se mogu pozvati naredbama demo i expo. Aktiviranjem ovih naredbi otvara se grafiki prozor koji pokazuje meni demonstracionih datoteka. Poetnik u radu moe da koristi i uvodni program intro. 1.3 UNOENJE PODATAKA BROJEVI I ARITMETIKI IZRAZI Osnovni objekat nad kojim se vre operacije u MATLAB u je polje brojeva. Ovo polje brojeva moe da se tumai kao matrica u uobiajenom smislu, ali zavisno od komande, moe se tumaiti i kao tabela podataka koje treba obraditi. Pod skalarom se podrazumeva matrica tipa 1x1. Vektori predstavljaju matrice jedne vrste ili jedne kolone. MATLAB je jezik izraza. Oni su sainjeni od konstanti, promenljivih, operatora, specijalnih znakova i funkcija. Operacije i izrazi u MATLAB u se piu na uobiajen nain, slino kao to piemo na papiru. Rezultat izvrenja izraza je matrica. MATLAB operie sa realnim i kompleksnim brojevima. Koristi se uobiajena decimalna notacija sa znakom i decimalnom takom. MATLAB moe da se koristi za izraunavanje jednostavnih matematikih izraza. Tada on radi slino kalkulatoru. Napomena: MATLAB je veoma strog prema definisanoj sintaksi jezika. Napr; izostavljena zagrada ili zarez mogu da utiu da ceo program ne funkcionie. Meutim, velika olakica u radu je to se na ekranu ispisuje vrsta greke . >> y=sin(x ??? y=sin(x | Error: ")" expected, "end of line" found.

MATLAB promenljive mogu imati numerike ili znakovne vrednosti.( string). Znakovni tip podataka sastoji se iz niza ASCII znakova. i unose se pod jednostrukim apostrofima 'x'. 1. PRIMER: Napisati re student. > rec='student' rec = student Ovako napisana re student je znakovna promenljiva. >> rec='student' rec = student U ovom primeru koriena je naredba size, koja izraunava dimenziju unete promenljive. Napomena: (Odgovor 1 7 oznaava polje brojeva u jednom redu 7 elementa1x7) Imena promenljivih ili funkcija, moraju poeti slovom, iza koga moe slediti prizvoljan niz simbola, ali se samo prvih 31 karaktera iz imena pamti. MATLAB razlikuje velika i mala slova, tj. x i X su dve razliite promenljive. Imena matrica obino se piu velikim slovima, dok imena skalara i vektora malim slovima. Imena funkcija moraju se pisati malim slovima. 1.4 ARITMETIKI OPERATORI Aritmetiki izrazi se prave aritmerikih operacija (tabela 1). korienjem uobiajenih

+ * / ^

sabiranje oduzimanje mnoenje deljenje stepenovanje

2. PRIMER: Izraunati vrednost izraza: >> 2+4-6 ans = 0 Iz ovog primera vidimo da MATLAB sam kreira veliinu pod imenom ans (answer-odgovor) ukoliko mi nismo dodelili ime promenljivoj ili vrednosti izraza. 3. PRIMER: Izraunati x = 2 + 2 4 . >> x=2+(2*4-1/pi) x= 9.6817 Broj je definisan kao stalna veliina MATLAB-a i dovoljno je uneti samo pi ( a ne 3.14) 4. PRIMER: Izraunati vrednost izraza: >> x=3^2; >> y=3*x y= 27 Napomena: Ako ne elimo da se rezultat odmah prikae na ekranu, na kraju naredbe unese se znak ; . Ovo se esto koristi u radu kada nas meurezultati ne interesuju. Na ovaj nain se ubrzava rad na raunaru, jer se eliminie ispisivanje velikog broja, esto nepotrebnih meurezultata. 1.5 RELACISKI OPERATORI Relaciski operatori su binarni operatori i koriste se za poreenje izraza. Rezultat poreenja je je tano ( true ) u oznaci 1 ili netano ( false ) u oznaci 0 .
1

<
== :=

>

Manje od Manje ili jednako od Vee od Vee ili jednako od Jednako Nejednako

5. PRIMER: Izraunati vrednost izraza: >> 5<3 ans = 0 Napomena::esto se grei tako to se operator = = esto se pogreno zamenjuje sa =. 6. PRIMER: Izraunati vrednost izraza: >> 5<(7==8) ans = 0 >> 5<(7=8) ??? 5<(7=8) | Error: ")" expected, "=" found. U prvom primeru 7 = = 8 ima istinutosnu vrednost pogreno, tj 0 i zato je 5 < 0 , to daje kao rezulta 0. U drugom primeru greka se javlja zato to = predstavlja samo operaciju pridruivanja, a ne raunanja vrednosti koja ima neku istinitosnu vrednost. 1.6 LOGIKI OPERATORI

&
| :

Logiko i Logiko ili Logiko ne Tablica vrednosti za logike operacije

A 1 1 0 0

B 1 0 1 0

: A 0 0 1 1

A&V 1 0 0 0

A|B 1 1 1 0

Napomena: MATLAB tretira svaki ne nulti broj kao taan i nulu kao netaan. >> ~4 ans = 0

1.7 KOMPLEKSNI BROJEVI Imaginarna jedinica je definisana kao stalna veliina. Koristi se uobiajena definicija i = 1 ili j = 1 . >> i=sqrt(-1) i= 0 + 1.0000i Kompleksni brojevi se mogu, kao i u matematici definisati na dva naina: z = x + iy algebarski oblik, gde je x realni deo, a y imaginarni deo kompleksnog broja. eksponencijalni oblik, gde je r moduo, a argument kompleksnog broja. 7. PRIMER: Napisati broj z = 2 + 3i . >> z=2+3*i z= 2.0000 + 3.0000i 8. PRIMER: Napisati broj w = 2e 6 . >> w=2*exp(i*pi/6) w= 1.7321 + 1.0000i Moduo, argument, realni i imaginarni deo i konjugovano kompleksni broj dobijaju se korienjem naredbi abs, angle, real, imag, conj. 1.8 OSNOVNE FUNKCIJE Funkcije se pozivaju tako to se iza imena funkcije u maloj zagradi navede argument funkcije. Elementarne funkcije ugraene u MATLAB su sin, log, log10, sqrt, .... Kao to smo ve napomenuli funkcije se navode malim slovima, a argumente navodimo u zagradama.
i

w = re i

abs apsolutn a vrednost

sqrt kore n

sin sinu s

cos kosinu s

tan cot tangen kotangen s s

exp eksponencijal na funkcija osnove e .

log logarita m osnove e

log10 Logarita m osnove 10

9. PRIMER: Izraunati sin >> sin(pi/4) ans = 0.7071

Napomena:Argumente funkcija navodimo u zagradama 10. PRIMER: Za z = ln y + x . > x=5; >> y=sqrt(59); >> y=59; >> z=log(y)+sqrt(x) Primetimo da vrednosti promenljivih x i y nisu prikazane na ekranu, jer se iza promenljivih nalazio znak ; . 11. PRIMER: Izraunati vrednost izraza predhodno unete vrednosti x = 5 i y = 59 . z = log x + y , za
x=5

y = 59 izraunati vrednost izraza

>> % x i y su vrednosti promenljivih iz predhodnog primera >> z=log10(x)+abs(y) z= 59.6990 Napomena: Treba imati u vidu da MATLAB pamti predhodno unete veliine pa ih nije potrebno ponovo definisati ako nam kasnije trebaju u radu. Napomena: Oznaka % koristi se za pisanje komentara. 1.9 OSNOVNE KONSTANTE U MATLAB - U ans i,j pi Vrednost izraza kada nije pridruen promenljivoj Imaginarna jedinica, 1 =3.14159265..... 8

Inf NaN

Nije broj, ili rezultat 0/0 (Not a Number) Prednost rada u MATLAB - u je to deljenje nulom ne dovodi do prekida programa ili greke. Ispisuje se poruka upozorenja i specijalna veliina se ponaa korektno u kasnijim izraunavanjima.

, ili rezultat 1/0 (infinity)

1.10

IZLAZNI FORMAT Izlazni oblik prikazivanja rezultata moe se kontrolisati naredbom format. Ova komanda utie samo na prikaz na ekranu, a ne na to kako se ta izraunava ili smeta u memoriju. Postoje razliiti izlazni formati: format long, format long e, format short e, format rat. Ako nije definisan neki drugi format automatski se koristi format short, standardni format sa 5 znaajnih cifara. 12. PRIMER: Broj primer: >> format short, pi ans = 3.1416

napisati

korienjem naredbi format, na

13. PRIMER: Broj

prikazati koristei sve prethodne komande.

% napomene % format short ima 4 decimalna mesta >> format short, pi ans = 3.1416 >> format long, pi ans = 3.14159265358979 >> format long e, pi

ans = 3.141592653589793e+00 0 >> format short e, pi ans = 3.1416e+000 >> format rat, pi ans = 355/113 Napomena: Sledei broj sa kojim budemo radili bie u poslednjem formatu kji smo koristili. Da bi se vratili u uobiajeni format short, dovoljno je otkucati samo format. VEBA: Videti kako izgleda prikaz na ekranu broja izlaznih formata. 2 korienjem razliitih

1.11 Naredba clear clear x save save ime quit, exit. load VEBA:

BRISANJE I UVANJE PODATAKA Opis Brie podatke iz radne memorije Brie se promenljiva x uva podatke u fajlu na disku za kasniju upotrebu Pamti sve veliine iz radnog prostora pod zadatim imenom Ostvaruje se prekid programa Predstvlja obrnutu naredbu od save

1. Utvrditi ta je vee e ili e ? 2. Izraunati

z

100 ( 1 + i) , ako je z = . (1 i ) 96 i(1 + i ) 98

10

3. Za x = 0 , izraunati 4. Izraunati x =

5 . x

0 . 0 5. Kao znakovnu promeljivu uneti svoje ime i prezime pa odrediti broj slova u njemu.

11