STRATEGIJSKI MENADMENT

DEO II: PROCES MENADMENTA

GLAVA 5: KONTROLA

KONTROLA

SISTEM KONTROLE KONTROLA POMOU OSNOVNIH RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA KONTROLA POMOU MERILA PERFORMANSI KONTROLA POMOU BUDETA

SISTEM KONTROLE: Elementi

Kontrola je faza menadmenta u kojoj se poredi ostvareno sa planiranim Sutina:

1. 2.

Poreenje ostvarenog sa planiranim i Otklanjanje odstupanja pre zavretka sekvence planiranih aktivnosti

Evolucija kontrole Konvencionalni vs. Strategijski menadment Kontrola se vri na bazi informacija (kvalitet, tajming, kvantitet i relevantnost) Osnovni elementi sistema kontrole (prema definiciji Mokler-a)
1. 2. 3.

4.

sistematian napor da planski ciljevi postanu standardi kontrole, da se definie povratna sprega, da se porede stvarni rezultati a prethodno definisanim standardima, da se utvrdi veliina i znaaj odstupanja, kao i da se preduzmu odgovarajue akcije.....

SISTEM KONTROLE: Elementi

Definisanje standarda i metoda merenja rezultata

Merenje rezultata

Da li rezultati odgovaraju standardim a ?

Ne

Preduzimaju se korektivne akcije

Da

Nita se ne poreduzima

Vrste kontrole

Kontrola po nainu i vremenu izvoenja: 1. Ex ante (pretkontrola) - budet 2. Kibernetska (kontrola unapred) povratna sprega 3. Binarna kontrola (da-ne kontrola) kod sloenih i skupih projekata 4. Ex post na bazi finansijskih izvetaja Prema kriterijumu poslovne funkcije: 1. finansijska kontrola (finansijski izvetaji, merila performansi) 2. kontrola proizvodnje (metod, plan proizvodnje) 3. kontrola kvaliteta (proizvod i proces) Jedan dobar sistem kontrole sadri sve vidove kotrole

Vrste kontrole
Kibernetska kontrola Da / Ne kontrola

Inputi

Obrada

Outputi

Ex ante kontrola

Ex post kontrola

Informacije Korektivne akcije

SISTEM KONTROLE: Principi

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Dobar sistem kontrole treba da bude efektivan i efikasan To podrazumeva potovanje sledeih principa: Obavalja se na bazi pouzdanih informacija Timing je kritian Objektivna i sveobuhvatna Fokus na elementima od strategijskog znaaja Ekonomski opravdana Usklaena sa karakteristikama organizacije Usklaena sa poslovnim tokom Fleksibilna Primenljiva Prihvaena od strane lanova organizacije


1.
2. 3.

FINANSIJSKA KONTROLA
Pomou finansijskih izvetaja Pomou merila performansi Pomou budeta

KONTROLA POMOU RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA: Izrada

Raunovodstvo je srce informacionog sistema preduzea (finansijsko, upravljako, poresko raunovodstvo, ali i raunovodstvo novanih tokova)

Donoenje odluka iz domena investiranja i kreditiranja Za finansijsku kontrolu

Korisnici raunovodstvenih izvetaja:

Menaderski tim Investitori i kreditori Investicione banke Poreski organ

Subjekti koji utiu na izradu raunovodstvenih izvetaja:

1. 2. 3. 4.

Preduzee (ili ovlaeni knjigovoa) Savet za raunovodstvene standarde Nezavisni revizor Savet za revizorske standarde

KONTROLA POMOU RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA: Subjekti koji utiu, raunovodstveni izvetaji i korisnici: odnos

Savez za finansijske standarde

GAAP

Sastavljai finansijskih izvetaja Revizori finansijskih izvetaja

Finansijski izvetaji Korisnici Izvetaj revizora

Savet za revizorske standarde

GAAS

KONTROLA POMOU RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA: Raunovodstveni proces

Raunovodstveni ciklus obuhvata: 1. analizu ekonomskih dogaaja i beleenje njihovih efekata na raunima 2. klasifikovanje i sumiranje zabeleenih efekata u finansijskim izvetajima Ekonomski dogaaji obuhvataju: poslovne transakcije na primer, kupovina robe druge (interne) dogaaje na primer, amortizacija

KONTROLA POMOU RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA: Raunovodstveni proces

Ekonomski dogadjaji

Poslovne promene Analiza ekonomskih dogadjaja i evide ncija njihov ih efekata Drugi (interni) dogadjaji Klasifikov anje i sumiranje zabeleenih efe kata Raunovodstve ni izvetaji

KONTROLA POMOU RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA: Elementi raunovodstvenog sistema

Elementi raunovodstvenog sistema su: rauni (konta), dnevnik, glavna knjiga, radna tabela i raunovodstveni izvetaji Na raunima se identifikuju poveanja/smanjenja pozicija koje utiu na bilans stanja i bilans uspeha Oblik slova T (leva strana duguje, desna potrauje) Promene se evidentiraju po sistemu dvojnog knjigovodstva
Principi:

svaka promena evidentira se na najmanje dva rauna iznos potraivanja je jednak iznosu dugovanja

Konvencije:

aktiva ima dugovni saldo (rast aktive evidentira se na levoj strani rauna) obaveze i kapital imaju potrani saldo (rast obaveza i kapitala evidentira se na desnoj strani rauna)

KONTROLA POMOU RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA: Evidencija poslovnih transakcija

Transakcije
Evidentiranje

Dnevnik
Knjienje

Glavna knjiga

KONTROLA POMOU RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA: Raunovodstveni ciklus

PERIODINA EVIDENCIJA Transakcije 1. evidentiranje Dne v nik 2. knjienje Glav na knjiga

AKTIVNOSTI PRE ZAKLJUIVANJA

3. pripreme probnog bilansa (zakljuni list)

4. kompletiranje radne tabele 6. priprema finansijskih izvetaja

5. korigovanje rauna glavne knjige Transakcije evidentiranje Dne v nik knjienje Glav na knjiga

Gotovinski tok Bilans stanja Bilans uspeha

7. zatvaranje privremenih rauna Stav ov i za evidentiranje zav rna knjie nja Dne v nik knjienje Glav na knjiga 8. bilans otvaranja

KONTROLA POMOU RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA: Osnovni raunovodstveni izvetaji

Bilans stanja: klasifikovana forma jednaine bilansne ravnotee Aktiva = Obaveze + Kapital

Pozicije AKTIVE poreane prema stepenu likvidnosti (angloameriki standard kriterijum opadajue likvidnosti, kontinentalni standard kriterijum rastue likvidnosti) Pozicije OBAVEZA I KAPITALA poreane prema stepenu dospelosti

Knjigovodstvena vrednost (neto vrednost) preduzea u odreenom trenutku (31.12.) Raun dobitka i gubitka (Bilans uspeha): pokazuje generisan profit odnosi se za period (1.01. 31.12.) Izvetaj o gotovinskim tokovima neto gotovinski tok iz poslovnih aktivnosti, finansijskih aktivnosti i investicionih aktivnosti

Bilans stanja
INVESTIRANJE
AKTIVA
Kratkorona aktiva Gotovina Hartije od vrednosti Kupci Zalihe Dugorona aktiva

FINANSIRANJE
OBAVEZE I KAPITAL
Kratkorone obaveze Dobavljai Kratkoroni krediti Dugorone obaveze Dugoroni krediti Obraunati porezi

Zemljite
Gradjevinski objekti Oprema Nematerijalna aktiva Patenti

Lizing
Nematerijalne obaveze Trokovi marketinga Kontrola kvaliteta Sopstveni kapital

Licence
Sistem distribucije

Uplaeni kapital
Nerasporedjena dobit Naknadno uplaeni kapital

Informacioni znaaj Bilansa stanja

Osnovna svrha: Uvid u neto vrednost preduzea

Vano za vlasnike (da li se uveava sopstveni kapital) Vano za kreditore (kolateral, hipoteka)

Uvid u likvidnost Odnos kratkorone aktive i kratkoronih obaveza Razuenost likvidnih i nelikvidnih pozicija Profitabilnost (profitni potencijal) Uvid u raun Sopstveni kapital Pozicija Neraspodeljeni dobitak Pozicija Naknadno uplaeni kapital Pozicija Otkupljene sopstvene akcije

Bilans stanja: informacije za kontrolu likvidnosti odnos izmeu kratkorone aktive i kratkoronih obaveza
Gotovina Konvertibilne HOV Tekua sredstva Kupci Gotovi proizvodi Zemljite Gradjevinski objekti Oprema Investicije Goodwill Trajna sredstva Dobavljai Kratkoroni krediti Tekue obaveze

Neto obrtni fond

Obaveze po osnovu obveznica Dugorone obaveze

Druge dugorone obaveze Obraunati a neplaeni porezi Uplaeni kapital (opte akcije) Druga sredstva

Sopstveni kapital Nerasporedjena dobit

INVESTICIJE

FINANSIRANJE

Bilans stanja: klasifikovana forma

ABC" Preduzee
BILANS STANJA Na dan 31.12.1998. godine

AKTIVA
Tekua aktiva: Novana sredstva Potraivanja od kupaca Zalihe robe za prodaju AVR Ukupno tekua aktiva Osnovna sredstva Kancelarijska oprema - bruto Manje Ispravka vrednosti Oprema u prodavnicama - bruto Manje Ispravka vrednosti Ukupno osnovna sredstva 8.200 11.200 21.000 600 41.000

4.400 1.300 29.100 5.500

3.100 23.600 26.700 67.700

Ukupno aktiva PASIVA

Tekue obaveze: Obaveze prema dobavljaima Obaveze za porez na dobit Ukupno obaveze KAPITAL Obine akcije, 5$ po akciji, 10.000 izdatih i uplaenih akcija Zadrana dobit Ukupno kapital 3.600 100

3.700

50.000 14.000 64.000 67.700

Ukupno pasiva

Bilans uspeha: klasifikovana forma

"ABC" Preduzee
BILANS USPEHA Za godinu koja se zavrava na dan 31.12.1998.

Prihodi od prodaje:
Bruto prihodi od prodaje Manje: Povraaji od prodaje i ispravka vrednosti Odobredni popusti Neto prihodi od prodaje 306.200 1.900 4.300 6.200 300.000

Nabavna vrednost realizovane robe:

Realizovane zalihe na dan 31.12.1997. Nove nabavke Manje: Povraaji nabavljene robe i ispravke vrednosti Dobijeni popusti Neto nabavke Zavisni trokovi nabavke Vrednost nabavljene robe Roba za prodaju Realizovane zalihe na dan 31.12.1998. Nabavna vrednost realizovane robe 19.000 235.800 1.200 4.100 5.300 230.500 1.500 232.000 251.000 21.000 230.000 70.000

Bruto dobit od prodaje

Trokovi poslovanja: Trokovi prodaje: Amortizacija opreme u prodavnicama Zarade prodavaca Trokovi zakupa prodavnica Potroni materijal prodavnica Trokovi reklame Ukupno trokovi prodaje Opti i administrativni trokovi: Amortizacija kancelarijske opreme Zarade administracije Trokovi osiguranja Trokovi zakupa kancelarijskog prostora Potroni materijal kancelarija Ukupno opti i administrativni trokovi

3.000 18.500 8.100 400 700 30.700

700 25.800 600 900 200 28.200 58.900 11.100 1.700 9.400

Ukupno trokovi poslovanja

Dobit pre oporezivanja Porez na dobit

Neto dobit

Informacioni znaaj Rauna dobitka/gubitka

Osnovna svrha: Uvid u profitabilnost preduzea Dopunske informacije : Uvid u razliite pozicije prihoda, trokova i dobitka

Novani tok: krvotok preduzea

Finansijsko trite
Prodaja akcija
Kratkoroni krediti Dugoroni krediti Nerasporedjena dobit

Porezi Kamate Dividende

Poslovna aktiva

Prihodi od industrijske svojine Dividende zavisnih preduzea

Investicije u objekte i opremu Investicije u zemljite

Prihodi od prodaje na kredit Prihodi od finansiranja

Poslovni prihodi
Komercijalno trite

Cena kotanja

Izvetaj o novanim tokovima

Poslovne aktivnosti + Prilivi - Odlivi

Gotovina plus ekvivalenti gotovine Saldo gotovine na poetku perioda

Investicione aktivnosti + Prilivi - Odlivi

Gotovina plus ekvivalenti gotovine Saldo gotovine na kraju perioda

Finansijske aktivnosti + Prilivi - Odlivi

Informacioni znaaj Izvetaja o novanim tokovima

Osnovna svrha: Uvid u likvidnost preduzea Dopunske informacije : Uvid u finansijsko zdravlja preko odnosa poslovnog, finansijskog i investicionog neto novanog toka

Kod zdravih preduzea

Poslovni neto novani tok mora biti pozitivan Investicioni neto novani tok bi trebao da bude negativan Finansijski neto novani tok treba da balansira poslovni i investicioni (moe i pozitivan i negativan)

Izvetaj o novanim tokovima

Kompanija ABC Izvetaj o tokovima gotovine Za poslovnu godinu koja se zavrava na dan 31. 12. 1998. Novani tok iz poslovnih aktivnosti: Gotovina primljena od kupaca Plaena nabavljena trgovaka roba Isplaene plate i ostali poslovni rashodi Plaene kamate Plaen porez Priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti Novani tok iz investicionih aktivnosti: Gotovina od prodaje osnovnih sredstava Izdaci za kupovinu osnovnih sredstava Priliv gotovine iz investicionih aktivnosti Novani tok iz aktivnosti finansiranja: Gotovina od izdatih i uplaenih deonica Otplata kratkoronog kredita Isplaene dividende Neto gotovina iz aktivnosti finansiranja Neto poveanje gotovine Saldo gotovine na poetku 1998. god. Saldo gotovine na kraju 1998. god.

570,000 (319,000) (218,000) (8,000) (5,000) 20,000 12,000 (10,000) 2,000 15,000 (18,000) (14,000) (17,000) 5,000 12,000 17,000

KONTROLA POMOU RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA: Parametri koji se kontroliu

1.

Likvidnost sposobnost preduzea da plaa svoje obaveze na vreme konverzijom aktive u gotovinu

Izvetaji za kontrolu likvidnosti: bilans stanja i izvetaj o novanim tokovima

2.

Rentabilitet sposobnost stvaranja profita kroz poslovne operacije

Izvetaj za kontrolu rentabiliteta: bilans uspeha

3.

Sposobnost privlaenja kapitala zavisi od kreditne zaduenosti (odnos izmeu duga i kapitala) i rentabiliteta (trenutnog i budueg)

Izvetaji za kontrolu sposobnosti privlaenja kapitala: bilans stanja i bilans uspeha

KONTROLA POMOU RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA: Ogranienja

1. 2.

Ex post dokumenta Direktno ne valorizuju efekat inflacije (pitanje baze poreenja)

Ipak, kvartalni i meseni izvetaji daju korisne informacije za potrebe kontrole

KONTROLA POMOU RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA: Revizija

Analiza raunovodstvenih izvetaja (eksterna, interna, superrevizija) Eksterna (obavljaju ovlaeni revizori)
1.

2.

Izvetaj revizora miljenje bez rezerve (unqualified opinion) miljenje sa rezervom (qualified opinion) uzdravanje od miljenja (disclaimor) suprotno miljenje (adverse opinion) Predlog menaderskom timu (za otklanjanje nepravilnosti)

Interna (obavlja kontrolor) cilj je da se utvrdi da li se racionalno upravljalo aktivom i da li su finansijski rezultati realno prikazani radi po istim principima kao i eksterna revizija integralni softver eliminie potrebu za internom revizijom