SREDNJA TEHNIKA KOLA - SOMBOR

SEMINARSKI RAD
IZ FILOZOFIJE

TEMA:

TOMA AKVINSKI O SUTINI I BIU

Profesor: Milo Rastovi

Sombor, Mart 2007.

Uenik: Ivica Doanin

-2-

O TOMINOM IVOTU
Toma Akvinski je roen 1225. godine u imunoj porodici u junoj Italiji. Bio je najmlai sin i kako je tada bio obiaj da najmlaa deca plemia odu u svetu slubu, tako je morao i on. Tada su oevi slali decu u svetu slubu jer su u srednjem veku sveenici, biskupi i pape imali veliki uticaj na kraljeve i vladare, a neki su bili i moniji od samih kraljeva. Tomini roditelji su hteli da ode u red benediktanaca koji je bio poznat po tome to uenici tog reda postaju biskupi, nadbiskupi, pa ak i same pape. Toma je zato ve kao petogodinjak iao u Monte Cassino - benediktansku kolu. Tada je ve pokazao tenju za znanjem i to dubokoumnim pitanjem kojim e se tokom ivota dosta baviti: TA JE TO BOG?. kolovanje je nastavio u Napulju i tada se hteo prikljuiti Dominikanskom redu, ali je naiao na otpor roditelja jer je to bio siromani red i nije pruao napredak ka titulama. Bio je godinu dana zatoen od roditelja i brae da bi tada ponovo mogao da se vrati u Dominikanski red. Dominikanski poglavari, videvi Tominu odlunost kod roditelja, poslali su ga na kolovanje u Keln kod Alberta Velikog. Toma je bio utljiv i zato su ga na sveuilitu u Kelnu zvali muklim volom. Ali, Albert nakon jedne ustre rasprave rekao je da e Toma (mukli vol) tako zamukati da e ga ceo svet uti to mi danas svedoimo da je istina. Toma je ubrzo postao veliki teolog i filozof. Ve je sa 23 godine poeo da predaje u Parizu. Predavao je u Rimu i Napulju. Iako je bio veoma uen i svestan toga ostao je ponizan. Dao je veliki doprinos teologiji, ali i srednjevekovnoj filozofiji. Pored toga, pisao je i pesme od kojih se neke i danas pevaju na crkvenim obredima. Najznaajnija je svakako poema HVALI SION SPASITELJA. Imao je 49 godina kada je preminuo -1274. Kao crkveni nauitelj proglaen je 1567. Sem toga to je crkveni nauitelj Toma Akvinski je svetac - Sveti Toma Akvinski (treba ga razlikovati sa sv. Tomom apostolom), a u katolikoj crkvi se slavi 28. januara. Za ivota napisao je brojna dela, a razmatrao je brojne probleme koje su postavili filozofi pre njega, pa i on sam. Problemi nisu bili samo teoloki: postoji li Bog, o spoznaji Bojih osoba, o nevernicima, o stranom sudu, njegovom vremenu i mestu nego i opti filozofski: ta je logika, filozofija, istina, etika, politika i problem koji u probati to bolje objasniti, a to je problem BIA I BITI (SUTINE).

-2-

-3-

O BIU I BITI (SUTINI)

Toma se oslanjao na Avicenino uenje to jest na Aristotelovu METAFIZIKU. Jedan od glavnih, temeljnih filozofskih problema mu je bio pre svega shvatiti, ali i posebno objasniti pojmove BIE i SUTINA. Smatrao je da su bie, stvar i nunost pojmovi koji su utisnuti u ljudski duh, te se ne izvode iz pojmova koji su od njih jasniji. Po njemu bie i sutina su prvobitni pojmovi, skoro jednaki po vanosti, ali je ipak bie apsolutno polazite svakog ljudskog i filozofskog miljenja i to kako u konkretnom znaenju tako i u svemu to na bilo koji nain postoji. U narednom tekstu pokuau da objasnim ta znae pojmovi bie i sutina, kako su prisutni u raznim biima i kakav im je odnos prema logikim pojmovima: rodu, vrsti i razlici. Da bi mogli objasniti znaenje biti tj. sutine mi moramo odrediti znaenje bia. Toma to objanjava kao upoznavanje jednostavnih pojmova pomou sloenih, izgovorom da je tako lake shvatiti.

-3-

-4-

TA SE UOPTE OZNAAVA IZRAZIMA BIA I SUTINE?

Bie se u ljudskom govoru upotrebljava u dva znaenja: prvo je ono koje se razvrstava u deset kategorija, a drugo oznaava istinitost izriaja smatra Toma. Razlika u ova dva znaenja je ta to se na drugi nain moe nazvati sve ono o emu se moe iskazati potvdan izriaj, ak i kad to bie ne postoji kao stvar. Na primer ako kaemo senka je dola mi govorimo neku situaciju koja predstavlja odsutnost svetla jer senka nije stvar kao sunce nego samo zavisi od njega. Meutim, tom reenicom smo mi na slikovit nain dola je predstavili istinitost dogaanja, ali ne i sam dogaaj jer senka nije stvar i ne moe doi. Toma na osnovu toga kae da su poricanje i nedostaci neka bia tj. njihovo postoje, ali ne kao stvari nego neka tvrdnja, dokaz. Bie u pravom smislu oznaava ono to stvarno postoji. Dosledno tome izraz sutina ne oznaava bie u drugom smislu, kao neki izriaj, nego oznaava konkretna bia. Bie u pravom smislu oznaava sutinu stvari. Poto se konkretno bie razvrstava u deset stvari (kategorija), sutina mora da oznaava neto zajedniko tim stvarima po kojima se bia svrstavaju u rodove i vrste. Kriterijum po kojem neka stvar ulazi u odreen rod ili vrstu daje se definicijom koja otkriva ta je dotina stvar. Definicija za izraz sutine je ono to bijae biti ono poseduje sutinu na nain tote. Bit (sutina) se naziva jo i forma (oblik, odrednica, ono to oblikuje) ako odreuje oblik bilo koje stvari. Bit se naziva jo i narav, a podrazumeva sve ono to ovekov um moe shvatiti. Avicena tvrdi da je svako bie neka narav jer su neke stvari shvatljive samo po definiciji i sutini. Narav oznaava sutinu stvari ukoliko je usmerena prema vlastitom delovanju te stvari, to znai da sutina nije statiki element nego dinamiki. tota vue poreklo iz onog to se daje definicijom, dok sa sutinom elimo da kaemo da neko bie po i u definiciji sadri sutinu.

KAKO JE SUTINA PRISUTNA U SLOENIM BIIMA I NA TA CILJA IZRAZ SUTINA U NJIMA? Bie u pravom znaenju iskazuje samostalna bia (substantiis), a u izvedenom smislu pripadne osobine (accidentibus). Iz toga sledi da je sutina u punom i pravom znaenju prisutna u samostalnim biima, a u pripadnim osobinama prisutna je na poseban nain i u odreenom smislu. Neka su samostalna bia prosta (jednostavna), neka sloena, a oba imaju sutinu. Jednostavna bia su odlinija pa samim tim je i njihova sutina odlinija. Bog je iskonsko i jednostavno samostalno bie i kao takvo je uzrok sloenim biima. To znai da sloena bia proizilaze iz jednostavnih. Meutim, sutina jednostavnih bia je zagonetna i zato treba poeti od sutine sloenih bia polazei od onoga to sam na poetku napisao - tako je lake shvatiti.
-4-

-5-

Sloena bia, kao to je na primer ovek koji ima duu i telo, imaju neku odrednicu (formu, oblik) i materiju. Mi ne moemo samo po jednoj od to dvoje da zakljuimo sutinu nekog bia. Materija, samostalno, ne predstavlja sutinu jer je stvar spoznatljiva po svojoj sutini te se po njoj razvrstava u neki rod ili vrstu. Ona nije ni poelo spoznaje, a nije dovoljna ni za razvrstavanje nego se to obavlja po neemu to istinskije postoji. Meutim, ni za odrednicu ne moemo da kaemo da predstavlja sutinu. Sutina se predstavlja definicijom stvari iz koje sledi da sutina predstavlja sloenicu materije i odrednice i nalazi se u toj sloenici, a ne neki odnos izmeu odrednice i materije. Sama odrednica definie neke pripadne osobine dok materija predstavlja nosioca tih osobina. Materija postaje pravo odreeno bie zahvaljujui odrednici koja kako Toma kae predstavlja zbiljnost materije. Sutina je ono na osnovu ega mi kaemo da neka stvar postoji kao bie kae Toma. Konkretna (signata) materija je izvor individualnosti smatra Toma, a iz toga sledi da je sutina pojedinana, a ne opta odnosno optost se ne moe definisati. Svaki ovek kao pojedinac ima sopstvenu konkretnu sutinu (Sokrat nije nita drugo nego jedinstvo ivota i razumnosti u emu se sastoji njegova sutina kae Avicena) dok je sutina oveka kao uoptenog bia neodreena kao i on sam. Tako Toma razlikuje sutinu roda i vrste. Kao to se jedinka odreuje spram vrste tako se i vrsta konkretizuje spram roda svojom sastavnom razlikom koja vue poreklo od odrednice. Vrsta se ne razlikuje od roda po tome to ona ima neto to rod ne nego po onome to ona ima konkretno, a rod neodreeno. Toma je za objanjenje uzeo kao primer izraz telo. Sa njim je napravio razliku izmeu ontikih elemenata nekog bia i pojmovnih elemenata njegovog razumevanja. U prvom sluaju taj izraz oznaava trodimenzionalnost (neto omeano sa tri dimenzije), a u drugom obuhvata sve ono to je sadrano razgovetno i nerazgovetno unutar tri dimenzije. Takoe, Toma je istim dokazom dokazao da ivo bie predstavlja sastavnicu tela i due. Toma kae: Telo je ono ija odrednica omoguava ukazivanje na njegove tri dimenzije i tada podrazumeva bilo koju odrednicu pa i duu. Prema tome, odrednica ivog bia ukljuno je sadrana u odrednici tela, ukoliko telo oznaava rod prema ivom biu na kraju zakljuuje Toma. Rod oznaava celinu u smislu nekog proirenog znaenja koje odreuje materijalni element ne odreujui njenu vlastitu odrednicu. Rod nije materija, ali ima poreklo odatle. Razlika ima neko proireno znaenje koje vue poreklo od vlastite odrednice, ali tako da u njen pojam nije neposredno ukljuena odreena materija. Avicena kae da se rod u razlici ne uzima u smislu sastavnog dela njene sutine. Na slian nain se odnosi i nosioc prema svojim osobinama. Definicijom se obuhvata materija koju oznaava izraz rod i vlastita odrednica koju oznaava izraz razlika. Toma zakljuuje da se stvar koja je sloena od svojih elemenata ne moe izjednaiti sa njima, pa tako se ni sloeni pojam ne moe izjednaiti sa svojim sastavnicama. Definiciju, odnosno vrstu po Tomi, ine dva pojma: razlika i rod, a ne samo jedan od njih. Takoe, tvrdi da razum odreuje vlastitu odrednicu. Iako rod oznaava celu sutinu vrste, nije nuno da razliite vrste koje imaju isti rod imaju i istu sutinu jer iz jedinstva roda proizlilazi neodreenost odnosno neopredeljenost. Rod oznaava i odrednicu, ali ne iskljuivo ovu ili onu. To iskljuivo oznaava razlika, ali ta odrednica nije razliita od one koju rod oznaava neodreeno nego je ista. Ako se rodu doda razlika time uklanjamo neodreenost koja je
-5-

-6-

uzrok njegove jedinstvenosti i tako ostaju vrste koje su po sutini razliite. Vrsta je neodreena spram jedinke, a rod neodreen spram vrste. Meutim, kad se rod dodaje vrsti oznaava sve to je bitno sadrano u njoj, a tako i vrsta kad se dodaje jedinki. Ako se narav vrste oznaava tako da se iz nje iskljuuje konkretna materija koja je poelo individualnosti tada se vrsta ponaa kao deo sutine. Ali, Avicena kae: Sutina sloenog bia nije istovetna sa tim sloenim biem, iako je i sama sutina sloena, a Toma je saglasan sa njim. Vrsta se konkretizuje spram roda odrednicom dok se jedinka konkretizuje spram vrste pomou materije. Zbog toga izraz koji svojim znaenjem usmerava na element po kojem narav roda vue poreklo, ali tako da ostavlja vlastitu odrednicu koja ozbiljuje vrstu, mora oznaavati materijalni deo celine. Isto tako sa druge strane, izraz koji svojim znaenjem usmerava na element od kog narav vrste vue svoje poreklo tako da ostavlja po strani konkretnu materiju oznaava odredbeni deo. Toma na kraju zakljuuje da sutina pojedinca nije isto to i pojedinac (Sutina Sokrata nije isto to i Sokrat).

KAKO SE ODNOSI SUTINA SPRAM POJMA RODA, VRSTE I RAZLIKE? Nemogue je da se opti pojam, roda ili vrste ukoliko je nosilac deliminog znaenja, podudara sa sutinom. Takoe, ne moe se rei da pojam roda ili vrste odgovara sutini ako ona oznaava neto to je odvojeno od konkretne stvari kako su tvrdili platoniari srednjeg veka. U tom sluaju se rod i vrsta ne bi mogli prepisati pojedinanom biu, a to bi bilo besmisleno i ne bi moglo pomoi u spoznaji pojedinanih bia. Stoga, Toma je zakljuio da pojam roda ili vrste odgovara sutini ukoliko su nosioci celovitog znaenja. Toma je uzeo narav (sutinu) u tom smislu i promatrao je sa dva gledita. Prvo ju je posmatarao tako da ima vlastiti pojam, a tako gledano istinitim joj se pripisuje samo ono to joj kao takvoj i pripada. S drugog gledita, uzeo je u obzir njeno istinsko prebivanje u odreenim jedinkama i zakljuio da se naravi nuzgredno pripisuje neko svojstvo zbog nosioca u kom prebiva. No, narav postoji na dva naina: prvo u pojedinanim stvarima i drugo u ljudskom duhu. U oba naina pojavljuju se pripadna svojstva, ali ipak, samoj naravi, promatranoj sa svoga bezuvetnog stajalita, nijedan od tih naina postojanja ne pripada nuno. Toma je dokazao da je narav oveka po sebi neopredeljena za bilo koji nain postojanja, ali ne tako da ih iskljuuje. Ta se narav uzeta u spomenutom smislu prepisuje konkretnim biima. Ne moe se rei da naravi u ovom smislu odgovara pojam optosti, ali ne moe se kazati da je pojam roda ili vrste prisutan u ljudskoj naravi na nain koji je svojstven jedinkama. U jedinkama nema jednovite ljudske naravi koja bi prebivala u svim jedinkama to je zahtev opteg pojma. Stoga, Toma zakljuuje da pojam vrste pripada ljudskoj naravi, ali na nain koji je svojstven njenom postojanju u ljudskom umu bez konkretnih obeleja, pa zato i ima jednoliko znaenje. Narav, pojam oveka ostavljajui po strani, ne iskljuuje osebujna obeleja pojedinaca, sabire njihove zajednike osobine te tako predstavlja slinost svih po emu omoguava da upoznamo ono po emu su ljudi upravo ljudi. No ako ljudska narav, ukoliko je pojmovno odreena, nosi obeleje optosti kad se usporedi sa
-6-

-7-

biima to prebivaju izvan ljudskog duha, ona je izraz svih jedinki. Taj pojam je pojedinaan ako je prisutan u umu ovog ili onog oveka. Toma je, zatim, uvideo da je Avicena napravio greku s kojom se on nije saglasio i koju je otro napadao. Greka se temeljila na tvrdnji Avicene o jednom istom umu svih ljudi to bi po Tomi poricalo ljudsku osobnost. Toma je ovu tvrdnju napadao u obema Sumama. Toma je svoje miljenje obrazloio u tekstu primerom kipa koji, iako, predstavlja ljude ima svoju konretno i vlastito postojanje jer je od odreene materije. Ljudska narav, uzeta apsolutno moe se pripisata pojedincu, dok mu se pojam vrste ne moe pripisati na taj nain nego samo po pripadnim osobinama prema njihovom postojanju u umu. Meutim, ono to pripada svim ljudima pripada i pojedincu to je i karakteristika roda ve data definicijom. Pripisivanje je radnja koju izvodi um to spaja i razlae (razluuje) pojmove koja se temelji na istinskom jedinstvu onih elemenata koji se meusobno pripisuju. Zato pojam roda, koji nastaje kao rezultat umske radnje, moe obuhvatiti i pojam pripisivanja, ali ne znai da su istovetni. Iz toga se razbire kako se bit odnosno narav odnosi spram pojma vrste. Dakle, pojam vrste se ne odnosi na ono to pripada sutini kad se uzme u apsolutnom smislu niti se odnosi na pripadne osobine koje su popratne pojave njena naina prebivanja van ljudskog duha (kao boje bela ili crna) nego se odnosi na pripadne osobine koje su popratna pojava njenom nainu prebivanja u umu. Na ovaj nain joj odgovara pojam roda odnosno razlike.

NA KOJI JE NAIN SUTINA PRISUTNA U ISTO DUHOVNIM BIIMA?

Ovo se odnosi na koji je nain prisutna sutina u dui i u umnim biima (intelligentis) i u iskonskom uzroku. Toma tvdi da je iskonski uzrok jednostavan, a duhovna i umska bia se ne sastoje od odrednice i materije odnosno da su sva misaona bia zasebna jer ona ne pripadaju materijalnom svetu. Umska i duhovna bia nisu sloena od materije i odrednice nego od odrednice i bitka tvrdi Toma. To znai da su sloena samo od BITI (to) i postojanja (jest), premda im bit nije sloena od materije i odrednice iz ega sledi da ona ne postoje nuno i uvek. Toma se u ovoj tezi oslanjao na devetu tezu iz Knjige o uzrocima gde se iznosi da umsko bie ima odrednicu i bitak; a odrednica se samo uzima u smislu biti (sutine), odnosno jednostavne stvari. Odrednica poto ozbiljuje materiju moe da postoji bez materije smatra Toma. Ali postoje odrednice koje su nuno sjedinjene s materijom, a razlog je to su udaljene od iskonskog poela, ali one koje su u blizini iskonskog poela su nezavisne od materije. Sutina (bit) odnosno tota (quadditas) umskih bia nije nita drugo doli sama odrednica. Razlika izmeu sloenih i jednostavnih bia je u tome to bit sloenih bia ini i odrednica i materija, a jednostavnih samo odrednica. Prva razlika koja proizilazi iz glavne razlike jeste ta to bit sloenih bia se moe oznaiti kao celina ili deo zbog materija koje se konkretiziraju. Avicena tvrdi da je bit jednostavnih bia sama jednostavnost jer u njemu (jednostavnom biu) nema nita s im bi se sjedinio. Iz toga se zakljuuje da je jednostavno bie celovito. Druga je razlika ta da biti sloenih bia
-7-

-8-

ako su sjedinjene sa konkretnom materijom tee za brojnou koja se prilagoava diobama materije pa se deava da su neka bia po vrsti ista, a brojem razliita. Avicena izriito tvrdi da kod jednostavnih bia postoji onoliko vrsta koliko i jedinki odnosno nema mnotva jedinki u vrsti. Ova teza je bila veoma (temeljno) znaajna Tomi za njegova uenja o ontikom trojstvu isto duhovnog sveta (avola i anjela), a doprinosi i razumevanju njegove antropoloke i socioloke misli. Budui da svi ljudi, unato razlikama, spadaju u jednu te istu ljudsku vrstu, oni su po prirodi jednaki dok su aneli i avoli razliiti jer svaki pojedinac predstavljaja zasebnu ontiku vrstu. Premda se jednostavna bia sastoje samo o odrednice bez materije, ipak nisu sasvim jednostavna poput iste zbiljnosti nego u njihov sastav ulazi mogunost. Toma je smatrao da je sav stvoreni svet obeleen mogunou daljeg ostvarivanja. Bog je ista zbiljnost, a iskonska materija je ista mogunost. Izmeu ta dva apsolutna pola nalaze se razni stupnjevi sloenosti izmeu mogunosti i zbiljnosti: elementi, biljke, sloena tela, ivotinje, ljudi i isto duhvna bia. Zato je svet napeto zbivanje. Toma kae da sve to ne spada u pojam biti (tote) ini izvanjski dodatak i stvara sloenicu s sutinom. Ali, svaka sutina se moe pojmiti bez znanja o njenom postojanju to znai da je postojanje razliito od tote. Izuzetak predstavlja nuno i iskonsko bie ija je sutina povezana sa postojanjem. U svim ostalim biima jedna je stvar njihovo bivstvovanje (esse), a drugo je tota (quidditas) ili narav, odnosno odrednica tvrdi Toma. Stoga, nuno je da se u umskim biima razlikuju bivstvovanje i odrednica. Umsko bie sloeno je od odrednice i bivstvovanja zakljuuje Toma. No svaka osobina koja pripada nekom biu ili je posledica koja proizilazi iz izvorita njene naravi ili pak potie od nekog izvanjskog izvorita. Toma je smatrao da stvar ne moe da bude uzrok samoj sebi (causa sui), a ovaj dokazni postupak e koristit kao drugi put u Sumi teologije za dokaz postojanja Boga. Takoe, Toma ovaj pojam causa sui odbacuje kao protivrean. Toma kae da postoji bie koje je uzrok svim ostalim biima zbog toga to je ono isti bitak. Inae bi uzroci bili beskonani jer svaka stvar koja nije isti bitak prima postojanje od nekog uzroka. Ovako je Toma uspeo da dokae postojanje Boga: svako umsko bie mora biti sloeno od odrednice i postojanja, a njihovo postojanje proizilazi od iskonskog bia koje je isti bitak, a to je iskonski uzrok Bog. Svako bie koje prima neku osobinu od drugog nalazi se u stanju mogunosti, a osobina koju prima oznauje njegovo stanje zbiljnosti. Stoga, nuno je da bit odnosno odrednica, koja je umsko bie, bude u stanju mogunosti spram postojanja koje prima od Boga. To primljeno postojanje oznaava njezino stanje zbiljnosti. Tako je, dakle, u umskim biima prisutna mogunost i zbiljnost, ali ne i odrednica i materija osim u posve raznoznanom smislu. Umska bia se meusobno razlikuju prema razliitom stupnju mogunosti i zbiljnosti tako da se na viem stupnju nalazi bie blie iskonskom biu, pa sadri vie zbiljnosti, a manje mogunosti. To stepenovanje zakljuuje ljudska dua koja se nalazi na najniem stepenu umskih bia smatra Toma. Stoga, njen primalaki um se odnosi spram odredica koje eli shvatiti kao to se prvobitna materija odnosi spram odrednice sveta. Zato on uporeuje ljudsku duu s praznom ploom na kojoj nije nita napisano. A budui da je ljudska dua izmeu svih umskih bia najvie optereena mogunou ona je tako bliska materijalnom svetu da ga privlai k sebi kako bi sudelovao u njenom biu, pa iz due i tela nastaje jedno bie u jedinstvenoj sloenici. Ljudska dua je takva da po
-8-

-9-

svom ustrojstvu svoju slobodu.

privlai

materiju,

sjedinjuje se s njom i u njoj ostvaruje

KAKO JE SUTINA NA RAZLIITE NAINE PRISUTNA U RAZLIITIM BIIMA?

Toma kae: Sutina je na tri naina prisutna u samostalnim biima. Bog je bie ija je sutina istovremena sa njegovim postojanjem zbog ega su neki filozofi tvrdili da Bog i nema sutinu jer njegova sutina nije nita drugo nego postajanje. Poto Bog, dakle, nema razliitu sutinu od postojanja on se ne svrstava ni u kakav rod. Iako je Bog isti bitak on ipak ima i ostala savrenstva (ili odlike). On poseduje sva savrenstva kojima su obdareni ostali rodovi bia zbog ega Toma kae da je savren u punom smislu rei. Ali, Bog poseduje ta savrenstva na odliniji nain nego sva ostala bia jer u njemu su sjedinjena, a u ostalim biima nepovezana. U toj nepovezanosti i neusklaenosti odlika u svetu, a posebno u oveku Toma vidi osnovicu njegove traginosti. Tako npr. ovek razvija tehniku, a zanemaruje etike vrednosti. Inae, ljudsko nezadovoljstvo proizilazi i iz toga to je neko pametan, ali zao, drugi dobar, ali glup... Prema Tomi na drugi nain je prisutna sutina u stvorenim umskim biima u kojima se postoje razlikuje od njihove sutine premda ta sutina nije povezana sa materijom. Umska bia su ograniena u svom postojanju koje primaju od vieg bia, odnosno prema gore, ali nisu ograniena prema dole jer njihove odrednice ne ograniava prihvatna mogunost materije s kojom bi bile sjedinjene. Zato kod njih ne postoji vie jedinki u jednoj vrsti osim u sluaju ljudske due to je posledica njenog sjedinjena s telom. Poto kod umskih bia sutina nije istovetna s postojanjem na njih moemo primeniti kategorije i dosledno tome moemo razabrati u njima rod, vrstu i razliku, premda su nam njihove osebujne razlike skrivene tvrdi Toma. Pojmovi roda i razlike se razlikuje izmeu oseajnih i duhovnih bia. Sutina duhovnih bia je jednostavna i zato poreklo razlike ne moe biti neki deo njihove sutine nego samo cela sutina. Kod duhovnih bia cela sutina je poreklo roda, ali na poseban nain kae Toma. Na trei nain prisutna je sutina u stvarima koje su sloene od materije i odrednice kod kojih je bivstvovanje zavisno i ogranieno jer ga primaju od drugog bia. Ali, njihova narav (bit) zavisi i od konkretne materije. Zbog razlike konkretnih materija u jednoj vrsti moe biti vie jedinki. KAKO JE SUTINA PRISUTNA U PRIPADNIM OSOBINAMA? Bit je ono to oznaavamo definicijom. Stoga, nain prisutnosti sutine u pripadnim osobinama mora odgovarati nainu definisanja. Taj nain definisanja je nepotpun jer mora biti naveden i nosioc tih osobina odnosno ne moemo govoriti o pripadnim osobinama, a da ne govorimo o njihovom nosiocu. Toma kae: Pripadne
-9-

- 10 -

osobine ne postoje samostalno i nezavisno od svog nosioca. Nosilac kojemu pridolazi pripadna osobina u sebi je celovito bie. Ono postoji samostalno u svom bivstvu i po prirodi prethodi pripadnoj osobini koja na dolazi na nju smatra Toma. Spoj nosioca i pripadne osobine ne stvara nuno jedinstvo nego pripadno. Zato iz njihovog spoja ne nastaje neka sutina kao iz spoja materije i odrednice. Pripadna osobina je bie u odreenom smislu pa je i bit prisutna u njoj na izvestan nain, na kraju dodaje Toma. Toma kae da neke pripadne osobine oznaavaju odrednicu, a neke materiju, a da odrednica moe da postoji bez materije dok materija postoji samo posredovanjem odrednice. Iz toga proizilazi da meu pripadnim osobinama koje obeleavaju odrednicu ima nekih koje nisu povezane s materijom, npr. razumevanje nije radnja nekog telesnog organa. Druge su opet povezane s materijom (oseanje). Ali, postoji neka razlika i kod pripadnih osobina koje obeleavaju materiju. Za primer Toma uzima mukarca i enu. Razlika izmeu mukog i enskog ne proizilazi iz same sutine neke vrste ivih bia, kao da bi npr. mukarac bio vie ovek nego ena. Ta razlika izvire iz telesnog elementa njihovih bia, stoga pripada samo odreenim jedinkama. Spolnost je duboko ukorenjena u iva bia: muko ili ensko proima itavo bie neke jedinke. Zato Toma kae da je spolnost pripadna osobina koja obeleava materiju u odnosu spram odrednice vrste tj. ona prodire do sutine. Sporedne pripadne osobine, kao npr. boja koe, po Tomi obeleavaju materiju u odnosu spram odredince roda tj. osobine koje pripadaju i drugim ivim biima. Toma smatra da postoje i neke pripadne osobine koje obeleavaju razumnu narav kao npr. smeh to Toma tumai kao posledicu svojevrsnog zapaanja ljudskog duha. Treba napomenuti da pripadne osobine ponekad proizilaze iz izvorita sutine u stanju pune zbiljnosti, kao npr. toplina u vatri koja je svagda istinski topla. No ponekad proizilaze samo u stanju neke mogunosti, a ozbiljuje ih neki vanjski inilac. Toma razlikuje tri vrste osobina vlastite (smeh), nedeljive (spolnost ivih bia) i deljive (hodanje). Toma kae: Moramo imati na umu da pojmovi rod, vrsta i razlika imaju drugaije znaenje kod pripadnih osobina, a drugaije kod njihovih samostalnih podloga jer iz pripadne osobine i njihova nosioca ne nastaje neko zasebno jedinstveno bie. Budui da pripadne osobine nisu sloene od odrednice i materije, u njima rod ne vue svoje poreklo od materije, ni razlika od odrednice, kao to je u sluaju sloenih bia nego se rod mora razabrati iz njihovih naina postojanja. Razlike kod pripadnih osobina vuku poreklo od razliitih izvora koji ih uzrokuju, a razlike se ponekad odreuju i pomou uinaka pripadnih osobina. Na kraju rasprave Toma daje konaan zakljuak: Iskonsko bie je beskrajno jednostavno i na njega ne moemo primeniti pojam roda ili vrste, pa ni definiciju, a sve to zbog njegove jednostavnosti.

LITERATURA:
Toma Akvinski Summa Theologica
- 10 -