ORIGINALNI NAUNI RAD

UDK: 39:005.966

Ivan Kovaevi
Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
ikovacev@f.bg.ac.rs

O antropolozima ili koliko antropologija jeste zbir intelektualnih karijera

Apstrakt: Antropolozi "internalisti" bave se sobom na dva sasvim razliita naina. Etnografi s antropolokom diplomom su preko refleksivnosti doli do autoetnografije, dok oni koji koji se bave sobom na nivou discipline piu o antropologiji tj. najee istoriju antropologije. Antropolozi "eksternalisti" se bave svetom. Neki od njih su klasini etnografi koji proizvode obine ili "guste" opise, neki pokuavaju svet da tumae, a trei, koji preko akcione stiu do militantne antropologije, pokuavaju da svet menjaju i usklade sa svojim politikim stavovima. Kljune rei: antropolozi, antropologija, etnografija, refleksivnost, autoetnografija, primenjenja antropologija, istorija antropologije, antropoloki kongresi, meunarodna saradnja, nauna birokratija Popu pop, bobu bob

Predmetno odreenje antropologije, smatra Klifod Gerc, predstavlja osnov optike varke o krizi antropologije (Gertz 1995). Ako se jasnoa pisanja shvati kao kvalitet, a nejasnoa kao mana ili skrivanje nekvalitetnog miljenja, onda su nejasnim pisanjima potrebna objanjenja da bi utvrdili ta je, ili da li je ita, mislio pisac. U ovom sluaju Gercova misao, kada bi bila jasna, govorila bi o tome da je predmetno odreenje antropologije stvorilo predstavu o njenoj krizi, ali da je ta kriza "optika varka" ukoliko se antropologija odredi na drugaiji nain. To bi znailo da je jedna greka povukla drugu, i da kada se prva ispravi, druga prestaje da postoji. Gerc smatra pogrenim manje ili vie vrsto, predmetno odreenje antropologije, i zamenjuje ga pojmom "labava zbirka intelektualnih karijera". Ukoliko se Gercovo shvatanje shvati kao etnografski opis "antropoloke populacije", zbirka antropolokih karijera, kao i svaka zbirka, zahteva klasifikaciju
lanak je nastao kao rezultat istraivanja na projektima: "Antropoloko prouavanje Srbije od kulturnog naslea do modernog drutva" (br. 177035) koje u celosti finansira Ministarstvo prosvete i nauke RS.

,. . . 7. . 1 (2012)

20

IVAN KOVAEVI

i opis svake klasifikovane grupe i utvrivanje glavnih meuodnosa. Tek je, potom, mogue opredeliti se prema osnovnom stavu o antropologiji kao labavoj zbirci intelektualnih karijera i, eventualno, izabrati deo zbirke koji se moe smatrati antropologijom, za razliku od ostalih koji nisu nita vie od zbirke intelektualnih karijera. Gercovo miljenje se mora propustiti kroz prizmu amerike etvoropoljne antropologije u kojoj se antropolozima smatraju i lingvisti i arheolozi i fiziki antropolozi, a koji svi zajedno sainjavaju najveu "asocijaciju" antropologa (AAA American Anthropological Association) od preko 12.000 lanova. Nevolja ove zbirke je u tome to sadri zajedno prouavaoce svadbenog rituala plemena Navaho, naunike koji analiziraju kosti i organe impanze, poznavaoce kamenih sekira paleolita i stvaraoce/analitiare fonozapisa dijalekata iz Kentakija i ne moe biti nita drugo do zbirka tih, veoma raznolikih, prouavalaca. Stoga je kao zbirku moemo odmah zaboraviti i koncentrisati se na njen ui deo zbirku sociokulturno-antropolokih karijera. Tu zbirku moemo odmah podeliti na dva dela tj. na dve grupe antropologa koje sainjavaju: Antropolozi "internalisti", odnosno antropolozi "okrenuti ka sebi" (Risman 1965), koji se bave sobom. Od pisanja o antropologiji do refleksivnosti, tj. od istorije antropologije do autoetnografije Antropolozi "eksternalisti" se bave svetom, oni su "okrenuti ka drugima". Neki svet opisuju, neki pokuavaju da ga menjaju, a neki da ga tumae. Ovi prvi su poznati pod nazivom etnografi, drugi imaju ishodite u militantnoj antropologiji i tek oni trei su samo antropolozi. Antropolozi okrenuti ka sebi se grupiu u Pregledoloko-Uvodoloke, Koferencijsko-komitetske i Individualne antropologe, dok se antropolozi okrenuti ka drugima mogu preopoznati kao Antropolozi etnografi, Primenjeni, Akcioni i Militantni antropolozi i Antropolozi koji stvaraju antropologiju.

Pregledoloko-Uvodoloki antropolozi (P-U)

Ova vrsta antropologa je najprisutnija na univerzitetima. Dominantan posao kojim se bave su predavanja u okviru optih antropolokih predmeta. Omiljeni su im predmeti razni Uvodi Uvod u antropologiju, Uvod u socijalnu antropologiju, (Introduction in Anthropology, Introduction in Social Anthropology), zatim Istorije antropologije u varijanti Istorija antropologije, Istorija antropolokih teorija ili Istorija antropolokih ideja (History of Anthropology, History of Anthropological Theory). Fokusirani su na pisanje udbenika, a glavni zadatak je pronai izdavaa i ubediti ga da pored postojanja 200 udbenika sa slinim naslovom objavi i dvesta prvi. Najbolje uspevaju u Americi gde ameriki univerzitetski sistem etvoropoljne antropologije svodi socio-kulturno antropoloki deo nastave na 5-6 predmeta od kojih su bar dva pregledoloka ili uvodoloka.
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 1 (2012)

O ANTROPOLOZIMA

21

Pregledoloko-Uvodoloka orijentacija ovih antropologa omoguava da se skraeno nazovu PU antropolozi, odnosno HI antropolozi (History of Anthropological Theory Introduction in Anthropology). Vrhunski domet su im udbenik i rider (reader), hrestomatija, izbor tuih tekstova i slino, koji usled neudbenike prirode antropologije mogu biti jedino korisni u smislu upoznavanja poetnika s osnovnim antropolokim vokabularom.1 Osim udbenika i ridera, PU antropolozi se po nekada javljaju i u naunoj periodici. Tekstovi su im najee o nekom antropologu, bilo da se bave njim kao istoriari antropologije, bilo da se bave kritikom ili apologijom predmetnog antropologa. Poznati su u naunoj javnosti kao strunjaci za. Malinovskog, Boasa, nekog treeg ili etvrtog. Najistaknutiji meu njima su o "svom" antropologu napisali knjigu i vei broj radova u naunoj periodici. Ima i onih koji su usled obilja pregleda istorije antropolokih ideja svoj predmet teritorijalno suzili pa su proizveli istoriju britanske ili amerike antropologije ili istoriju nekog peiroda tih antropologija. Oni se kreu od Pregleda i Uvoda do istorije antropologije i nazad. Jedino je sigurno da ne piu antropologiju.

O srednjovekovnim guslarima ili o antropolozima koji piu o antropologiji Srednjovekovne ratniko-pljakake druine su sa sobom vodile guslara koji je njihove pljakake pohode ili obraune sa kraljevim poreznicima opevao kao
Neudbeniki karakter antropologije se ogleda u vie stotina formiranih sociokulturno antropolokih subdisciplina koje ne mogu stati ni u jedan kurikulum, kao i u broju istraivakih lokacija koji je jednak s brojem naseljenih mesta na planeti. Kada se veliki broj podtema unutar svih subdisciplina pomnoi s brojem lokacija dobija se broj istraivakih tema sa desetinama nula. To rezultira velikim meusobnim odstupanjem programa antropolokih studija. Pokuaji evropskih birokrata da pod firmom tzv. Bolonjske reforme ukalupe sve studije, pa i one koje se ne daju ukalupiti, imao je smeno-tunu epizodu u propisu srpskih bolonjomanijskih akreditacionih pravila koja trae da se, akreditacije radi, pronau i priloe dva programa u Evropskoj uniji i jedan van nje, koji imaju istu strukturu kao i program koji se predstavlja Akreditacionoj komisiji. Odbijanje, a usled nemogunosti, Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu da to uradi podstaklo je tadanjeg dekana fakulteta prof. Aleksandra Kostia da pedantno proveri podudarnost struktura programa antropologije na desetak najpopularnijih svetskih univerziteta. Rezultat te provere bio je da izmeu deset programa antropologije na najpoznatijim svetskim univerzitetima ne postoji relevantna meusobna strukturna podudarnost, posle ega je odustao od zahteva koji su proizlazili iz pravila Akreditacione komisije i podrao Odeljenje za etnologiju i antropologiju u izostavljanju ove stavke akreditacionog inventara (Iz usmene komunikacije autora sa prof. Kostiem tokom 2007 i 2008. godine). . . . 7. . 1 (2012)
1

22

IVAN KOVAEVI

herojska dela. elnici pljakakih druina su guslare nagraivali po podeli plena i njihov prihod je zavisio od uspeha u krai i pljaki. U razmiljanjima o tome kako da suzbije brojne stoarsko-pljakake druine kraljev savetnik je doao na ideju da e stoarsko-pljakake druine izgubiti na podrci seljaka i da e im opasti ratniki elan ukoliko im se na neki nain ukine velianje pljake kao herojskog dela. Stoga je predloio kralju da uvede stalnu guslarsku slubu u svom dvoru i sve guslare dri na dobroj i redovnoj plati. To je razglasio po celoj kraljevini i svi guslari, zajedno sa svojim uenicima, dobili su udoban smetaj i platu na kraljevom imanju. Nisu imali nikakav posao, dok je opevanje kraljevih podviga vrio njegov lini guslar sasvim odvojen od novopridolih. U poetku guslari su se seali svojih bivih godpodara i prepriavali njihove doivljaje kao i to kako su oni, guslari, te doivljaje opevali. Vremenom i prenoenjem na uenike, koji nisu imali priliku nikoga da opevaju, priali su sve vie o sebi i o svojim nainima na koji su obavljali nekadanji posao. Jedan bi priao kako je uspeno koristio gradaciju, a drugi kako je muziki obraivao pojedine dramske elemente, dok se trei seao kako je sainjavao grozne i preuveliane opise neprijatelja. to je vreme vie prolazilo guslari, a pogotovo njihovi uenici, zaboravljali su svoje bive gospodare ali su i dalje priali o svom nekadanjem guslanju. Nisu nauili uenike da sami guslaju, jer nije bilo potrebe za tim, ali su oni veoma dobro znali kako je gusle drao neki od njihovih uitelja ili kakve je stilske figure upotrebljavao u opisu bitaka. Sainili su itavu nauku o guslanju i svoje uitelje svrstavali u kole i pravce sa jasno definisanim osobinama. Pljakaa i bitaka se vie nisu seali, ali su se delili na kole i stilove dobro opisujui i klasifikujui sve muzike i knjievne tehnike svojih uitelja. Posle tridesetak godina, kada ivih guslara vie nije bilo, uenicima, koji su znali sve o guslanju, osim da guslaju, mladi kralj je ukinuo stan, hranu i platu i oterao ih sa kraljevskog imanja.

PU antropolozi i antropolog koji pie antropologiju

ta antropolog, koji pie antropologiju, ima sa P-U antropologom? Gotovo nita. Antropolog koji pie antropologiju PU antropologa esto sree na univerzitetu. Po neki put i porazgovara s njim, ali kratko, jer antropologa, koji pie antropologiju, Boasove dogodovtine mnogo ne zanimaju, jednako kao ni njegovi socijalno-filozofski stavovi. Da li je Boasov relativizam odsudno uticao na njegovo okretanje istoriji ili obrnuto ili, ak, da li je Boas uopte bio relativista ili nije, pitanja su o kojima vrhunski PU antropolog, specijalista za Boasa, moe kompetentno i obilno da raspravlja, ali niim ne pomae antropologu koji pie antropologiju da protumai ono to tog trenutka pokuava da protumai.

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 1 (2012)

O ANTROPOLOZIMA

23

Mogue je zamisliti neku korist od Pregledoloko-uvodolokog antropologa kada velika veina njih ne bi bila usmerena na dalju ili bliu istoriju antropologije. Neki PU antropolog koji bi pasionirano pratio najnovije radove iz antropologije i sainjavao preglede, primarno s metodolokim fokusom, mogao bi biti od koristi kao neka vrsta izviaa ili lokatora koji bi locirao metu i upuivao antropologa, koji pie antropologiju, ne neku metodoloku inovaciju interpretativne prirode, s obzirom na to da antropolog koji pie antropologiju nema vremena da iitava svekoliku antropoloku tematiku van svoje ire oblasti interesovanja. Ipak, takav PU antropolog se, uglavnom, moe samo zamiljati, dok ga u stvarnom okruenju uglavnom nema.

Konferencijsko-komitetski antropolozi (K-K)

Najmanje brojna, ali dosta glasna, antropoloka vrsta su K-K ili CC-antropolozi. Oni postoje samo na konferencijama (Conference) i u komitetima (Commity). Van konferencija i komiteta su nita. Konferencije su svetske, kontinentalne, regionalne, uglavnom u organizaciji naunih asocijacija2, ali i nekih drugih organizatora poput NGO ili profesionalnih organizatora, kompanija koje se bave kreiranjem konferencija.3 lanovi su svih moguih komiteta (Executive Commities, Organisational Commities, Executive Boards itd). Ta vrsta se stoga zove K-K antropolozi, od poetnih slova rei Konferencija i Komitet. Ti antropolozi retko piu naune radove ili ih uopte ne piu. Njihove bibliografije su kratke. esto jedan te isti tekst preglednog karaktera etaju s konferencije na konferenciju i eventualno dopunjuju preglede "razvoja antropologije" u okviru regiona ili neke nacionalne antropologije. Mogue je isti ili samo malo izmenjeni tekst takvih referata pronai tokom vremena pod razliitim naslovima. Ono to ih ini antropolozima koji se bave antropologijom kao predmetom svog, dodue nevelikog, pisanja su upravo ti pregledni referati o "stanju i perspektivama" i diskusije u, obavezno prisutnoj, sekciji mnogih kongresa i simpozijuma koja treba da uini presek trenutnog stanja antropologije i zacrta pravce razvoja. Obino imaju afilijaciju na nekom univerzitetu ali su stalno na sabatikumu, razmeni, gostovanjima na drugim univerzitetima, stipendijama i slinim forma-

Jo je poetkom 1970-ih godina za sociologe koji tre s jednog na drugi meunarodni kongres ili simpozijum i sa sastanka raznih internacionalnih komiteta na nove takve sastanke bio uobiajen naziv "Jumbo Jet sociolozi" 3 I u Srbiji se pojavila takva kompanija koja se bavi kreiranjem konferencija i zove se "Danas Conference Center". . . . 7. . 1 (2012)

24

IVAN KOVAEVI

ma neuestvovanja u nastavi. Uvek su na nekom putu.4 Univerzitetima, u bolesnoj trci za prestiom zasnovanom na kvantativnom beleenju recki, angajskim i slinim listama, odgovara da u rubrike, koje donose poenie, upiu da je profesor, koji na tom univerzitetu "predaje", lan nekog Executive Commity i sl.5 U naunoj periodici i naunim knjigama, kao i u univerzitetskoj nastavi praktino ne postoje. Antropolozi se mogu podeliti i na zemaljske i vanzemaljske. Prvi se bave antropologijom u svojoj zemlji, a drugi antropolokim turnejama van zemlje. Vanzemaljski antropolozi su ponekad potrebni u meri u kojoj mogu da poslue zadovoljenju glupavih i inferiornih imperativnih zahteva za meunarodnim neim (komunikacija, koordinacija, kooperacija). To je potrebno narodima, dravama, ustanovama i ljudima kod kojih je znaajno prisutan kulturni obrazac provincijalne iskompleksiranosti.6 Prema tome, vanzemaljski antropolozi mogu da piu putopisne beleke koje se objavljuju u strunim asopisima provincijalno samoprepoznatih antropologija. To su hronike, izvetaji, prikazi skupova i svakojake druge beleke o putovanjima i uestvovanju na meunarodnim antropolokim festivalima. Svi vanzemaljski antropolozi provincijalnog porekla ne doprinose antropologiji iz koje potiu koliko jedan JSTOR i to onaj sa najmanjim brojem asopisa. Do pred kraj dvadesetog veka su nauni, pa samim tim i antropoloki, putnici bili korisni jer su mogli da donesu knjige, asopise, ideje itd., dok danas njihova putovanja ne slue niemu osim linom turistikom porivu ili njihovom privatnom bekstvu od kue ili od samog sebe. Razvoj informacione tehBogati univerziteti mogu sebi da priute praktino dupli nastavni kadar. Dok su jedni na istraivanju drugi se bave nastavom. Posle godine ili dve istraivanja ovi drugi se vraaju u nastavu, a oni prvi odlaze na istraivanja. U tako velikom broju odsutnih skoro stalno odsustvo jednog K-K antropologa ostaje neprimeeno. 5 O pogubnom uticaju toplistomanije na nauku, univerzitet i obrazovanje uopte videti knjigu austrijskog filozofa Konrada Lismana (Liessman 2008) 6 Taj obrazac se namee i kada uopte ne odgovara realnosti. Na primer periferijski poznavaoci srpske barokne umetnosti 18. veka s amerikih ili evropskih univerziteta se javljaju kao recenzenti u asopisima koji se bezuslovno boduju vie, od asopisa u kojima redakciju sainjavaju poznavaoci te materije iz samog centra. Rad iz te oblasti objavljen u asopisu gde su recenzenti povrni poznavaoci materije, npr. u sklopu opteg znanja o evropskom baroku ili slavistikog poznavanja srpske kulture 18. veka trebalo bi da bude nie bodovan i moda ak i dodatno recenziran pre nego mu se daju bilo kakvi bodovi. Ako se u nekim naukama, prvenstveno onim koje zavise od skupih isntrumenata i ogleda, centar nalazi tamo gde je koncentrisano ulaganje u istraivaka sredstva, a periferija u siromanijim zemljama, u nekim humanistikim naukama centar je tamo gde su koncentrisani i predmet istraivanja i naunici koji taj predmet istrauju, a periferija u "velikim" naunim zajednicama bez obzira to kreiraju razne angajske i rojterske liste. Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 1 (2012)
4

O ANTROPOLOZIMA

25

nologije doveo je do toga da ranija komunikacijska praksa unutar najirih naunih zajednica, u svom petrifikovanom obliku, postane u potpunosti mitska i ritualna. Nekada, a to je vreme praktino do pred sam kraj dvadesetog veka, meunarodni kontakti obavljali su se klasinim kanalima kao to su simpozijumi, kongresi, studijski boravci u inostranstvu, zajedniki projekti i istraivanja. Brzina irenja informacija je bila mala, kao i dostupnost naunih radova naunika iz drugih zemalja. Fizika udaljenost je bila prepreka za komunikaciju, a tada postojei kanali komunikacije (pota, telefon) nisu bili ni brzi ni jevtini. Istovremeno, grafika tehnnologija je bila vievekovne starosti i proizvodila je knjige koje su bile skupe7 i teke za transport. Stoga je postojao pojam dobro snabdevene biblioteke i naunici koji nisu imali sreu da ive i rade pored neke takve biblioteke, odlazili su na due boravke u centre, poput veih evropskih gradova ili univerzitetskih centara, da runo ispisuju ono to im treba iz knjiga i asopisa, to je trajalo sve do pojave prvih fotokopir maina. Sporost je odlikovala ne samo tehnologiju ve i rutinu prezentacije naunog rada tako da je od odravanja jednog naunog skupa do ire dostupnosti saoptenja sa njega, tj. do publikovanja zbornika radova, prolazilo godinu dana ili, ak, i vie godina. Stoga je odlazak na takav skup bila prilika da se dobije na vremenu i odmah upozna s novijim rezultatima kolega iz drugih zemalja. Petrifikovani stavovi, stvoreni tokom veeg dela dvadesetog veka, potpuno neprimereni novim tehnologijema, ive i, to je jo gore, vre pritiske na kreiranje propisa i propozicija naunog rada. Jedna od takvih petrifikovanih ideja je pretvorena u mitsku i sastoji se iz mita o neophodnosti meunarodne saradnje. Mitska komponenta ovog institucionalno etabliranog zahteva se nalazi u znaenjima pojma saradnja, koji je propisan kao uee na meunarodnim skupovima, uee u meunarodnim projektima i sl. U trenutku kada je takva cirkulacija ljudi izgubila svaki znaaj, a cirkulacija ideja tehnolokom revolucijom u informisanju dovedena na veoma visoki stepen, postaje jasno da insistiranje na kretanju ima pomerene funkcije. One su na ekonomskom planu u funkciji turizma, to se u turizmolokoj klasifikaciji sasvim otvoreno naziva kongresni turizam8, sa pripremom infrastrukture tj. hotela koji imaju sale pogodne za odravanje kongresa. Od uloge sredstva, kretanje po naunim skupovima i studijska putovanja po bibliotekama i univerzitetima su postala cilj po sebi. S obzirom na to da su drugi vidovi komunikacije preuzeli ulogu sredstva razmene naunih inTehnologija starog tamparstva olovnih slova, slovoslagaa i metera je bila dominantna do pred sam kraj dvadesetog veka. 8 O ponudi u oblasti kongresnog turizma vidi http://www.kongresniturizam.com. Na studijama turizmologije Kongresni turizam je jedan od predmeta/ispita, vidi npr. T. Pivac V. Dragievi, Kongresni turizam, Materijal za polaganje ispita na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Prirodno- matematikog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Takoe vidi i knjigu Sneane teti o Posebnim oblicima turizma (teti 2007). . . . 7. . 1 (2012)
7

26

IVAN KOVAEVI

formacija, razumljivo je to takva kretanja nisu vie sredstvo, ali je manje poznato kako i zato su postali cilj osim na individualnom planu gde, osim zadovoljenja propisa i pravila koja propisuju "meunarodnu saradnju" postoje i line turistike potrebe, kao i potreba za, makar privremenim, izmetanjem iz svakodnevnih situacija. Osim toga, u globalnom sistemu vrednosti kretanje dobija znaenje neeg dobrog po sebi, pa se svako kretanje od obinog turizma do kretanja studenata i naunika smatra ciljem kojem treba teiti. Sigurno je da je u uspostavljanju kretanja kao vrednosti po sebi odreenu ulogu imala injenica da moderna transportna sredstva omoguuju brzo i skoro neogranieno kretanje, i da su realizovana u industriji transportnih sredstava i transportu kao privrednoj grani koje kroz masovni transport ostvaruju egzistenciju i profit. Moderna informaciona tehnologija je uinila "meunarodnu saradnju", koja se realizuje na meunarodnim skupovima i meunarodnoj "razmeni", mitskom i ritualnom. Mitska je jer niim ne doprinosi realnoj razmeni informacija koja se moe obaviti s daleko manjim utrokom novca i energije, a ritualna je jer osim klasine ritualne repetitivnosti (godinji kongresi i sl.) postoji itav niz radnji koje, odraavajui statuse i distribuciju moi, imaju funkciju internog i eksternog overavanja neophodnosti samih manifestacija. Ipak, dravno upravljanje naukom insistira na meunarodnoj saradnji iako to kota. Postavlja se pitanje zbog ega ministarstva ili paraministartsva, koja rukovode naukama, insistiraju na meunarodnoj saradnji i troe znatna sredstva za njeno finansiranje. Sasvim je oigledno da to ine da bi opravdali svoje postojanje, s jedne strane, i, s druge strane, uvrstili jo jedan kanal nadgledanja. Naime, kada bi se meunarodna saradnja odvijala i zvanino samo na onaj nain na koji se ostvaruje u stvarnosti, a to je elektronska razmena informacija kroz periodiku i publikacije, jedini zadatak drave i njenih organa za upravljanje naukom bio bi da obezbedi nesmetani protok informacija. To bi moglo da obavlja nekoliko inovnika zaduenih za pojedine sektore komunikacije i mnoga upravljaka mesta (sektori) u dravnoj administraciji, na kojima se odluuje o tome hoe li se finansirati "bilateralna", "trilateralna" i sl. saradnja i hoe li neki naunik putovati na neki kongres, postala bi suvina, dok bi se malobrojni vrh tog organa, bez suvinih inovnika, bavio samo najoptijom naunom politikom drave.

K-K antropolog i antropolog koji pie antropologiju

ta antropolog koji pie antropologiju ima sa K-K antropologom? Ponekad, kada se prepusti turistikoj motivaciji i poeli da ode u grad koji voli ili u grad koji je oduvek eleo da poseti, a ukae mu se prilika da e mu put i boravak biti plaeni zbog uea na naunoj konferenciji u tom gradu, sree na kongresu ili konferenciji K-K antropologe. Ali e ih videti izdaleka. Uvek e biti odeljeni konferencijskim stolom, stolom predsedavajuih ili sveanim mestom na koktelu, banketu ili veeri.
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 1 (2012)

O ANTROPOLOZIMA

27

Individualni antropolozi (I-A)

Individualni antropolozi su nastali u okviru etnografske sutine amerike antropologije.9 Individualni antropolozi su vrsta antropologa koja je kroz WC teoriju etnografije stigla do poslednje odbrane svog etnografskog bitisanja u Individualnoj Antropologiji. Stoga se mogu skraeno nazvati I-A. Kroz "eksperimentisanje" s etnografijom uspeli su da od "eksternalistikih" antropologa postanu "internalistiki" pravei "knjievni zaokret" (Gorunovi 2010 b). Oni su davno prevazili pokuaje da se etnografija predstavi kao intrepretacija kroz gusti opis (Gorunovi 2010a). Sasvim ozbiljno su shvatili Marcusa & Co. i prvo proklamovali, pa prevladali proklamovane krize krizu realizma, krizu reprezentacije i krizu autoriteta, i doli do radikalnog zakljuka da je jedina istinska etnografija ona koju piu sami ljudi bez ikakve pomoi antropologa. Trenutno se bave istragom sa ciljem da saznaju gde i kako to ljudi zapisuju svoje autoetnografije ne bi li ih se dokopali i objavili u "Journal of Contemporary Ethnography", ili opisali nain kako su to uspeli u "Qualitative Research". Ipak, ako im ljudi ne daju svoje autoetnografije ili ako je proces dolaenja do tuih autoetnografija sloen i komplikovan, ostaje uvek na raspolaganju antropologova autoetnografija. Zapravo, logini kraj puta svakog individualnog antropologa je autoetnografija i on e prouavati sebe, od seanja na sopstveno detinjstvo preko uspomena sa studija do aktuelnih ivotnih situacija. Memoarsko-ispovedna tiva su njegov krajnji rezultat.

I-A i antropolog koji pie antropologiju

ta normalan antropolog koji pie antropologiju ima sa I-A antropologom? Gotovo nita. I-A su tajanstveni i njih je najtee videti i s njima razgovarati. Oni su uvek utonuti u oseaj krivice da li zato to kradu tue ivote kao autoetnografije drugih ili zato to svoje ivote plasiraju kao autoetnografije ili zato to same sebe potkradaju piui autoetnografije koje su morale ostati tajna. Malo komuniciraju jer su zamiljeni nad pitanjem da li smeju da reprezentuju drugog ili sebe i da li su sami sebe ovlastili da se reprezentuju i time prevazili krizu reprezentacije. Ili je to pak kreiranje sebe koje rezultira uutkivanjem sebe. Dodue, normalni antropolog, koji pie antropologiju, ne bi imao ni posebnog razloga za bliski susret sa I-A tako da se mimoilaze u antropolokom prostoru.

Opirnije u kritici individualne antropologije (Kovaevi 2006 a). . . . 7. . 1 (2012)

28

IVAN KOVAEVI

Ea ili Etnografi antropolozi

Etnografi su opisivai sveta s namerom da njihovi opisi poslue antropolozima. Oni esto jesu antropolozi po obrazovanju tj. diplomi, naroito u amerikom etvoropoljnom sistemu obrazovanja antropologa, ali su po svoj delatnosti i rezultatima samo etnografi. Stoga se oni sasvim uslovno mogu nazvati antropolozima. Slovo "a" u skraenici je malo i ona stoga glasi Ea. ta etnografe s antropolokom diplomom, kada se bave etnografijom, razlikuje od ostalih opisivaa sveta (novinara, raznih spisatelja, belenika, izvestilaca i dr.)? Opis etnografa antropologa je intencionalan i to s namerom da poslui antropologiji, tj. tumaenju sveta. To to je sam opis selektivan, odreen pojmovnim aparatom opisivaa to, pak, proizilazi iz neke sociokulturno antropoloke poetne vizije drutva i kulture, moe bitno uticati na sam opis. Ali to jo uvek ne znai da je u svakom opisu sadrano neko tumaenje zabeleenog. Takoe, namera da opis poslui tumaenju sveta i nastojanje da bude to je mogue vie pouzdan i korespondentan s opisivanom pojavom, minimalizira pretpostavku da je svaki opis deformisan teorijskim pretpostavkama koje se nalaze u predrasudama i ostalom idejnom prtljagu koje etnograf nosi sa sobom. To znai da to vie etnograf nastoji da mu opis bude lien "line jednaine" to e je i biti lien, pri emu ne treba uopte ni oekivati da e se jednim takvim opisom opisati ono to se eli opisati. Tek ukrtanjem nezavisnih opisa moe se opis preistiti od velikog dela onog to je kontaminirano od strane opisivaa. Tokom dvadesetog veka se kao poseban problem pokazala literarna forma etnografskih izvetaja. Uzrokovana eljom da se etnografski izvetaj objavi kao knjiga i namerom da se ostvari plasman na tritu knjiga natopljenom egzotizmom, literarna forma je prosto prizvala knjievne ktritiare i poetiare da etnografsku prozu podvrgnu svom knjievno teorijskom gledanju. Iz te vizure su se rodile prie o krizi reprezentacije, krizi realizma i ostalim krizama amerike antropologije. Etnografija inspirisana umetnou, bilo da se radi o literaturi kao inspiraciji za pisanje etnografije, bilo nekim drugim umetnikim formama (drama, performans) je loa etnografija (Ingold 2008, 89), koja je delom uzrok nerazumljivom mozganju o etnografskom projektu od strane knjievnih kritiara (Ingold 2008, 90), a delom i plod tog upada u etnografski posao. Segmentirana i klasifikovana prezentacija podataka, koji nemaju drugi ivot do ekanja da ih neki antropolog potrai u arhivu, spreava pristup literarnim kritiarima koji itaju knjige u svojim udobnim foteljama i nikada ne bi uli u velike arhive podaka sakupljenih terenskim istraivanjima (Kovaevi 2006). Moderna tehnologija moe beskonano digitalizovati sve mogue arhive, pa i etnografske, tako da se dostupnost etnografskih podataka u arhivama vie ne moe dovoditi u pitanje, ali odustvo literarne i druge umetnike forme

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 1 (2012)

O ANTROPOLOZIMA

29

usmerava njihovu upotrebu samo na one kojima su namenjeni, a to su antropolozi. Opis se lako prepoznaje kao opis, a interpretacija onoga to se prethodno opisalo kao interpretacija, to ne znai da oni moraju biti i fiziki odvojeni u tekstu, mada je preporuljivo, ve je sasvim mogue da tumaenje sledi posle nekog dela opisa i da je analiza pisana u takvom nizu. Jedino je opasno da takve interprertacije nemaju jasan metodoloki princip tumaenja, a kada se opis filuje impresionistikim objanjenjima dobija se "gusti opis" kao meavina opisa i proizvoljnog ili umetnikog doivljaja opisanog. Proglaavanje "gustog opisa" za interpretaciju, koje ide dotle da se itava Gercova antropologija naziva interpretativnom antropologijom, je samo jedan u nizu pokuaja da se deskriptivnost, kao osnovno obeleje amerike antropologije,10 otkloni i, ostajui u njemu, stekne oreol naune interpretacije.

Ea i antropolog koji pie antropologiju

ta antropolog koji pie antropologiju ima s etnografom? Klasino poimanje tog odnosa polazi od etnografije kao proizvodnje podataka koje e antropolog prouavati i tumaiti i ide do ideje da se interpretacija moe ostvariti samo ukoliko antropolog bude svoj sopstveni etnograf, jer e samo tako poznavati ispitivanu sredinu i moi da tumai pojave u njoj. Premreenost sveta etnografskim podacima nikada nee moi da bude tolika da antropolog sve to mu treba nalazi u etnografskim knjigama. Stoga se, poput istoriara, mora sluiti svim raspoloivim izvorima ukljuujui i one koje sam stvara sopstvenim etnografskim radom. U tom smislu je njegov odnos sa Ea odnos sluajnog susreta koji se dogaa samo ukoliko je neki etnograf ostavio manje ili vie detaljne beleke o onome to antropolog namerava da proui i interpretira. Dokle god se etnograf maksimalno trudi da podaci koje ostavlja za sobom budu to verodostojniji ta verodostojnost koristi i antropologu, ali mu nije prva briga jer te podatke razmatra kritiki kao i svaki drugi izvor.

Glavni podsticaj stalnom pritisku scijentifikacije na ameriku antropologiju proizlazi iz modela prirodnih nauka i dodatno je pojaan tradicionalnom i nepotrebnom objedinjenou etvoropoljne antropologije u okviru koje postoji i prirodna nauka (fizika antropologija i njene subdiscipline) kao stalni "uzor". Odatle neiskorenjenost idolatrijske tenje da se utvrde nauni zakoni i stalnog zahteva za "teorijskim uoptavanjem" ("Theorising"), bez obzira na beznaajnost ili nepogodnost prouavanog fenomena za teorijsko uoptavanje. Opravdani otpor iskazan u strateki dobro formulisanom nazivu "interpretativna antropologija" je, na alost, kontaminiran "gustim opisom" tj. njegovim proglaavanjem za interpretaciju.. . . . 7. . 1 (2012)

10

30

IVAN KOVAEVI

MA ili Militantni antropolozi

Antropoloko pisanje 11 teze o Fojerbahu ili o antropolozima koji govore/piu politiku Etnografi i ostali novinari11 svet opisuju, antropolozi ga razliito tumae, a pokuavaju da ga menjaju (na bolje ili na gore) razne vrste politikih graana od glasaa, preko graanskih inicijativa i socijalnih filozofa, do profesionalnih politiara. Antropolog koji tumai svet, moe, u slobodno vreme (kao hobi) da bude etnograf tj. da opisuje svet, a moe i da uestvuje u pokuajima njegove promene da glasa na izborima i da se amaterski bavi politikom (politiki misli) komentariui u okviru porodice vesti na TV ili razmenjujui politika ubeivanja s komijama i prijateljima. Ako, pak, hoe da se neamaterski bavi politikom mora da prestane da bude antropolog, jer je dan kratak. Izlaskom antropologije iz naunog okruenja i njenom aplikacijom u drutvu stvoreni su preduslovi za stvaranje primenjene antropologije. Primenjena antropologija, najjednostavnije odreena kao "upotreba antropolokog znanja van antropologije" (Ribi 2007, 5), ima jasno omeane granice u odnosu na antropologiju kao naunu disciplinu.12 Stoga, u najveem broju sluajeva meanje antropologije i socijalnog angaovanja ne potie iz zone primenjene antropologije. Akciona antropologija, vezana za Sola Teksa i projekt Foks (Ribi 2007, 97-118), primarno je generisana iz akademske antropologije i zone prelaska u primenjenu antropologiju. Pretee meanja antropologije i lokalne politike nalaze se kod ranih antropologa koji su se snano identifikovali s prouavanim kulturama stiui dvojni identitet poput Frenka Kainga (Pandey Trikoli 1972, 322-326) i Kurta Niumendaja (Hemming 2003, 168-176), da bi kulminirala u antropolokom uplitanju u indigenistike pokrete (Ribi 2007, 119-140). Savemeni pozivi za militantnu antropologiju (Scheper-Hughes 1995) i konstruisanje NGO-antropologije, koja predstavlja teorijski servis delovanju
"Most anthropologists fear contamination by journalism: few scholars are comfortable with articles that may read more like investigative journalism than ethnography. But thats a risk Ive been willing to take." Nancy Scheper-Hughes: Public anthropology through collaboration with journalists, http://www.antropologi.info/blog/anthropology/2009/nancy-scheper-hughes-on-public-anthropology. 12 U SAD, zemlji s najveim brojem antropologa, antropolozi koji su zaposleni kao "primenjeni antropolozi" imaju svoje strukovno udruenje (Society for Applied Anthropology) koje je potpuno odvojeno od strukovne organizacije antropologa (American Anthropological Association). Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 1 (2012)
11

O ANTROPOLOZIMA

31

nevladinih organizacija (Kovaevi 2010, 40), predstavljaju ishodita izlaska antropologije iz akademskih okvira. Takva antropologija je razapeta izmeu sauesnitva, koje nuno obuhvata drutveno i pravno nedozvoljene radnje prouavanih, i reprezentacije ljudi koji se zalau za krenje ljudskih prava (Marcus 1997), tako da njene dileme treba ostaviti njenim tvorcima. U krajnjem ishodu, uzbuenja militantne antropologije se ne razlikuju od ratnog turizma, koje u ekstremnim sluajevima podrazumeva uee u graanskim i etnikim ratovima, samo to ratni turisti zadovoljenje svojih poriva plaaju sopstvenim novcem.

MA i antropolog koji pie antropologiju

ta antropolog koji pie antropologiju ima sa MA? Ima samo tetu, jer militantni antropolog kompromituje antropologiju kao nauku.

Koje antropoloke karijere?

O emu se moe guslati Guslari, tvorci deseterake poezije, ne mogu da guslaju o svojim uiteljima i da u pesmama objanjavaju kako su oni stvarali pesme i guslali. Niko takvo guslanje ne bi sluao. Takoe ne mogu da guslaju ni o sastancima oblasnih gospodara ili voa ratnikih druina na kojima su se dvojica dogovarala kako da opljakaju treeg. Takvo guslanje bi ih skupo kotalo. Pesme o kaluerima pustinjacima, duboko zagledanim u sopstvene misli, koji uglavnom ne komuniciraju sa svetom ili, eventualno, i to veoma retko saoptavaju svoje unutranje doivljaje manastirskom bratstvu, teko da zanimaju guslarsku publiku. Stoga, svekoliki podvizi ostaju jedino o emu se moe guslati. Odgovor na pitanje postavljeno u naslovu "Koliko je antropologija zbir antropolokih karijera?" glasi: "Antropologija je zbir antropolokih karijera samo onih antropologa koji piu antropologiju". Samo oni stvaraju antropologiju iz koje svoje postojanje crpu i istoriari antropologije i primenjeni antropolozi i izvoai terenskih radova i predsednici i sekretari asocijacija. Istoriari antropologije, uz svu raznolikost stotina napisanih knjiga, potvruju naoko svima jasnu i oiglednu tezu da antropologiju stvaraju samo oni koji piu antropologiju. Bez obzira da li knjige u naslovu imaju istoriju antropologije (Ericksen and Nilsen 2001), istoriju etnologije (Voget 1975), istoriju antropolokih teorija (Harris 1972) ili razvoj antropolokih ideja (Hongmann 1976), one se odnose na antropologe koji su pisali i stvarali antropologiju. Te . . . 7. . 1 (2012)

32

IVAN KOVAEVI

ko je i zamisliti da umesto takvog pristupa istoriji antropologije ponu da dominiraju knjige koje e biti hronike konferencija13 ili opisi izbora u Izvrne komitete obavljenih na sastancima kontinentalnih i svetskih asocijacija. Takoe, istorije antropologije ne sadre, pa i na pominju istoriare, hroniare i kritiare antropologije. Na njihove radove se referie u spisku citirane literature, ali oni nisu deo antropologije ija se istorija pie, to jednako vai i za pisce Pregleda i Uvoda. Istorija etnografskih istraivanja takoe nije sadrana u velikom broju knjiga koje daju pregled razvoja antropologije, osim u sluaju da su ta istraivanja posluila teorijskom uoptavanju ili su vezana za neku inovativnu interpretaciju, kao to je sasvim uobiajeno s istraivanjem Malinovskog na Trobrijanu. Sama za sebe etnografska istraivanja mogu biti samo teritorijalno grupisana i opisana u nekim pregledima koji slue kao uvod za nove etnografije datog regiona. Istorija antropologije jo manje moe biti proizvod eksperimentalne etnografije, pozorini komad ili autoetnografija. Istorija antropologije, ni globalna ni lokalna, sigurno nee pomenuti intimne zabeleke nekog antropologa o njegovim stanjima i doivljajima relacija u toku vonje autobusom pretoene u autoetnografiju. Meutim, ono to se daleko bolje vidi iz istorijske perspektive, prilino zamagljuje uronjenost u sadanjost. Tako je u sadanjosti, usled uspostavljenih a veoma sloenih socijalnih odnosa akademske tradicije, prilino teko rei bilo kojoj od pomenutih vrsta antropologa da zapravo nisu deo antropologije, odnosno, da nisu na istom poslu s onima koji piu i stvaraju antropologiju. Uspostavljanjem distance to postaje mogue, pa se "pogledom astronoma" uoava da na veoj ili manjoj udaljenosti od antropologije, kao zvezde u nekom sistemu planeta, krue planeta pregledoloko-uvodolokih antropologa s istoriarima antropologije kao svojim satelitom, zatim planeta kongresno-komitetskih antropologa, planeta etnografa s antropolokim diplomama i planeta primenjenih antropologa s dva satelita koje ine akcioni i militantni antropolozi. Na periferiji sistema nalazi se planeta autoetnografa s problematinim statusom planete. Jedni su motivisani pekunijarno ili ostvarivanjem moi unutar akademije i asocijacija, drugi mirnim srednjoklasnim ivotom univerzitetskog predavaa istorije ideja, neto uzbudljivijim ivotom etnografskog putnika-istraivaa ili sasvim ukoloteenog zaposlenika u dravi/kompaniji kome se zadaju poslovi i zadaci, pa sve do treih, ideoloki ostraenih, fanatizovanih boraca za neku ideju. Svi zajedno nisu motivisani radoznalou koja se realizuje u tumaenju sveta u kome ive. Mo i novac, rutina i aktivizam ne zahtevaju kreativnost, matu i stalnu korespondenciju imaginacije sa injenicama, logikom i procedurom.
Retko se dogaa da neki nauni skup bude odran u vreme narastajuih inovacija u antropologiji i da svojim sastavom i sadrajem bude prekretniki u bilo kom pogledu. ee se radi o naknadnoj intervenciji istoriara discipline u nastojanju da daju svoje inovativno tumaenje istorije discipline. Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 1 (2012)
13

O ANTROPOLOZIMA

33

Levi-Stros je rekao za ivotinje da su dobre za miljenje. Svako bi rekao da su razliiti svetovi ili planete antropologa takoe dobri za miljenje, ali su, za antropologa koji pie antropologiju, uglavnom dobri za izbegavanje.

Literatura Eriksen, Thomas Hylland and Finn Sivert Nielsen. 2001. A History of Anthropology. London: Pluto Press. Geertz, Clifford.1995. Disciplines. Raritan 14 (3): 65-102. Gorunovi, Gordana. 2010 a. Antropologija Kliforda Gerca. Beograd: Srpski genealoki centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakuleteta u Beogradu. Gorunovi, Gordana. 2010 b. Knjievni zaokret i etnografsko pisanje u amerikoj kulturnoj antropolog iji. Antropologija 10 (2): 65-96. Harris, Marvin. 1972. The Rise of Anthropological Theory: A History of Theories of Culture. London: Routledge & Kegan Paul. Hemmnig, John. 2003. A Fresh Look at Amazon Indians: Karl von den Steinen and Curt Nimuedaju, Giants of Brazilian Anthropology. Tipity. Journal of the Society for the Anthropology of Lowland South America 1 (2):163-178. Honigmann, John J. 1976. The Development of Anthropological Ideas. Homewood: Dorsey Press. Ingold, Tim. 2008. Anthropology is Not Etnography. Proceedings of the British Academy 154: 69-92. Kovaevi, Ivan. 2006 a. Individualna antropologija ili antropolog kao lini guslar. Etnoantropoloki problemi 1 (1): 17-34. Kovaevi, Ivan. 2006 b. Tradicija modernog. Beograd: Srpski genealoki centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakuleteta u Beogradu. Kovaevi, Ivan. 2010. Antropologija izmeu scijentizma i disolucije. Beograd: Srpski genealoki centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakuleteta u Beogradu. Liessman, Konrad P. 2008. Teorija neobrazovanosti. Zablude drutva znanja. Zagreb: Jasenski i Turk. Marcus, Georg E. 1997. The Uses of Complicity in the Cnanging Misee-en-Scene of Anthropological Fieldwork. Representations 59 (Special Issue: The Fate of "Culture": Geertz and Beyond): 85-108. Pandey Trikoli, Nath. 1972. Anthropologists at Zuni. Proceedings of the American Philosophical Society 116 (4): 331-337. Risman, Dejvid. 1965. Usamljena gomila. Beograd: Nolit. Scheper-Hughes, Nancy. 1995. The Primacy of the Ethical: Proposition for a Militant Anthropology. Current Anthropology 36 (3): 409-420. teti, Sneana. 2007. Posebni oblici turizma. Beograd. Voget, Fred W.1975. A History of Ethnology. New York: Holt, Runehart and Winston.

. . . 7. . 1 (2012)

34

IVAN KOVAEVI

Ivan Kova evi

Department of Ethnology and Anthropology Faculty of Philosophy, Belgrade

On Anthropologists or the Extent to Which Anthropology Is A Collection of Intellectual Careers Anthropologists who can be categorized as "internalists" engage with the self in two completely different ways. Ethnographers with an anthropological diploma arrived at auto-ethnography through reflexivity, while those who deal with the self at the disciplinary level usually write about anthropology or, most often, write histories of anthropology. Anthropologists categorized as "externalist" engage with the world at large. Some of them are classic ethnographers who produce ordinary or "thick" descriptions, some of them try to interpret the world, and the third kind arrive at militant anthropology by way of activist anthropology, and try to change the world in accordance with their political opinion. Key words: anthropologists, anthropology, ethnography, reflexivity, autoethnography, applied anthropology, history of anthropology, anthropological conferences, international cooperation, scientific bureaucracy Sur les anthropologies ou quel point lanthropologie est-elle une somme des carrires intellectuelles Les anthropologues "internalistes" sintressent eux-mmes de deux manires entirement diffrentes. Les ethnographes possdant un diplme anthropologique en sont arrivs lautoethnographie en passant par la rflexivit, alors que ceux qui sintressent eux-mmes dans le cadre de la discipline crivent sur lanthropologie cest--dire sur lhistoire de lanthropologie. Les anthropologues "externalistes" sintressent au monde. Certains dentre eux sont des ethnographes classiques qui produisent des descriptions ordinaires ou "denses", dautres tentent dinterprter le monde, et les troisimes, qui par lintermdiaire de lanthropologie actionnelle en arrivent lanthropologie militante, tentent de changer le monde et de ladapter leurs positions politiques. Mots cls: anthropologues, anthropologie, ethnographie, rflexivit, autoethnographie, anthropologie applique, histoire de l'anthropologie, congrs anthropologiques, coopration internationale, bureaucratie scientifique.
Primljeno: 31.12.2011. Prihvaeno: 25.01.2012. Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 1 (2012)