Pesma nad pesmama se tradicionalno svrstava u mudrosnu knjievnost zajedno sa Knjigom o Jovu, Priama Solomonovim i Knjigom propovednikovom.

Sauvana je u hebrejskoj Bibliji i Starom zavetu i stavlja se meu Spise. itala se za vreme Pashe. Bila je povod brojnih prouavanja i tumaenja kroz vekove. Pesma nad pesmama ili Pesma Solomonova predstavlja zbirku ljubavnih pesama. Postoji mogunost da je na poetku bila i zbirka verenikih ili svatovskih pesama. Autorstvo Iako se na samom poetku, u prvom stihu prve glave, Pesma nad pesmama dovodi u vezu sa Solomonom, kraljem Izraela ( 968. p.n.e. - 928. p.n.e.), on nije njen autor. Odlike hebrejskog jezika, sa uticajima aramejskog, datiraju Pesmu izmeu 4. i 3. veka p.n.e. Pripisivanje njenog autorstva Solomonu danas ima samo simbolian znaaj, budui da je jevrejski kralj bio poznat ne samo po svom neimarstvu nego i brojnim brakovima i raskonom ljubavnom ivotu. Prema hebrejskim uenjacima ime Solomon, na hebrejskom elomo, (Sulejman na arapskom) u Pesmi nad pesmama je sveto, jer nije to ime kralja Solomona, ve se ono odnosi na boanstvenog kralja koji poseduje mir. Na taj nain izvedena je teoloka igra rei izmeu alom, to znai mir, i imena alome, to znai Miroljubiv. Struktura Najvei deo Pesme nad pesmama je u formi dijaloga izmeu dvoje ljubavnika, mladoenje i neveste, pri emu keri jerusalimske slue kao pogodan literarni okvir. Osam pesama povezano je u jedinstvenu celinu koju ine:

Naslov i prolog (1,1 4)

Prva pesma (1,5 2,7) Druga pesma (2,8 3,5) Trea pesma (3,6 5,1) etvrta pesma (5,2 6,3) Peta pesma (6,4 8,5) Epilog: Himna ljubavi (8,6 7) Dodaci (8,8 14)

Na osnovu jezika, stila i kompozicije moe se zakljuiti da je sve pesme, osim kasnijih dodataka (8,8 14 i moda 8,6 7) napisao jedan autor. Osnovni ton je ljubavni, erotski. U Pesmi se upotrebljavaju takvi izrazi koji se mogu odnositi na seksualnu ljubav. Mukarac i ena, koji izgovaraju vei deo ljubavnih poruka, istiu svoju uzajamnu ljubav, udnju i divljenje. Oboje dosta detaljno opisuju drai svoje voljene osobe. Fiziki opis koji naizmenino daju dvoje ljubavnika dolazi do smelih pojedinosti. esta upotreba izraza nevesta navodi na pomisao da se ova poezija mogla recitovati prilikom venanja. Pesma nad pesmama ima najvie slinosti sa ljubavnom poezijom starog Egipta iz 13. i 12. veka p.n.e, sa pesmama koje su opisivale fiziku privlanost ljubavnika, pesmama ljubavne udnje, divljenja i hvaljenja. Slinost se ogleda u ulnim slikama koje nisu bogate samo vizuelnim detaljima ve i zvukovima, dodirima i aromatinim mirisima. Pored toga u Pesmi nailazimo na upotrebu imenica sestro i brate koji su ustaljeni termini egipatskih ljubavnih pesama. Zajednike su im i teme odsutnost voljene osobe i biti bolestan od ljubavi. Tumaenja Postavlja se pitanje kako je Pesma nad pesmama mogla nai mesto u zbirci svetih knjiga. Od najstarijih vremena o tome se raspravljalo meu hebrejskim uenjacima. Izgleda da se rasprava o tome povela izmeu ondanje dve kole amaje i Hilela; rasprava se protegla do drugog veka nove ere kada je rabin Akviba (135.

p.n.e.) izjavio: Svi su spisi Staroga zaveta sveti, ali je Pesma nad pesmama presveta. (Mishna, Jadaim, III, 5). Na saboru u Javneu 90. n.e. bilo je izvesnog suprotstavljanja nameri da se ova knjiga kanonizuje. No i pored toga, ona je prihvaena i postala delom hebrejske Biblije (heb. TANAH). U hrianski kanon je primljena bez otpora budui da je postojala u hebrejskoj Bibliji i Septuaginti. Ovo delo je tokom vekova razliito tumaeno. Tumaenja se mogu svesti na dva:

Alegorijsko tumaenje. Oznaava ljubav Boga prema narodu Izraela. Doslovno tumaenje. Pohvala ljudskoj ljubavi.

U hebrejizmu je preovladala istorijsko-teoloka alegorija po kojoj Pesma opisuje ljubav, ili zavet, izmeu Boga i izabranog naroda Izraela, pri emu se Izrael predstavlja kao boanska nevesta. Ovaj nain tumaenja bio je prikupljen u posebni Midrah o Pesmi, i u aramejskoj parafrazi koja nije slobodan prevod knjige, ve predstavlja jedno opirno alegorijsko tumaenje. Bilo je i tumaenja po kojima Pesma simbolizuje idealnu ljubav Solomona sa Mudrou. U hrianskom tumaenju Pesma nad pesmama simbolizuje spoj i mistino venanje Isusa Hrista sa Crkvom. Kasnije se ona tumaila kao slika odnosa izmeu Hrista i pojedine due ili Svetoga Duha i Marije. Meutim, nita u ovim pesmama ne odaje utisak da je namera autora bila da alegorijski govori o ljubavi. Kada upotrebljavaju alegoriju, biblijski pisci je nikada je ne ostavljaju nerazreenom. Nju obavezno prate objanjenja. Biblijski pisci nas nikada ne ostavljaju u nedoumici i uvek se trude da do kraja objasne sliku koju su upotrebili kao alegoriju. Kada upotrebljavaju sliku braka da prikau odnos izmeu Boga i njegovog izabranog naroda uvek je jasno da se radi o alegoriji. Zatim, kada i koriste sliku braka oni

su suzdrani u svom govoru. I pored duge tradicije alegorijsko tumaenje nije odrivo. U doslovnom tumaenju na Pesmu se gleda kao na ljubavnu pesmu, odnosno zbirku ljubavnih pesama koje slave ljubav izmeu mukarca i ene. Po svemu sudei da nije bilo alegorijskog tumaenja teologa, Pesma nad pesmama nestala bi netragom.