IZOMERIJA NIZA

IZOMERIJA NIZA

STRUCTURNA IZOMERIJA ISOMERIJA STRUKTURNA

IZOMERIJA POLOAJA

IZOMERIJA POLOAJA

Ista molekulska formula ali razliita strukturna

STEREOHEMIJA I BIOLO BIOLOKA AKTIVNOST (DELOVANJE) LEKOVA

IZOMERIJA FUNKCIONALNE GRUPE GEOMETRIJSKA IZOMERIJA Nastaje zbog ograniene rotacije oko C=C dvostruke veze (CIS and TRANS)

STEREOIZOMERIJA STEREOIZOMERIJA

Ista molekulska formula ali razliit poloaj u prostoru

OPTIKA IZOMERIJA Javlja se kada postoji hiralan centar (predmet i lik u ogledalu).

KONFORMACIONA IZOMERIJA

STRUK STRUKTURN TURNA IZ IZOMERIJA OMERIJA

Ista molekulska formula ali razliita strukturna
NIZA
razliito organizovan skelet ugljenikovih atoma sline hemijske osobine mala razlika u fizikim osobinama (gustina, Tk) razgranatiji niz = nia temperatura kljuanja

POLOAJA

isti skelet ugljenika ista funkcionalna grupa funkcionalne grupe su u razliitom poloaju sline hemijske osobine i malo razliite fizike

1 2

PENT-1-EN

1 2

PENT-2-EN

2 1

BUTAN

2-METILPROPAN
1-HLORBUTAN

2
2-HLORBUTAN

ALI !
NIJE
3-HLORBUTAN

C4H10
- 0.5C - 11.7C
1,2-DIHLORBENZEN orto dihlorbenzen 1,4-DIHLORBENZEN 1,3-DIHLORBENZEN para dihlorbenzen meta dihlorbenzen

FUNKCIONALNE GRUPE

ista molekulska formula razliite funkcionalne grupe razliite hemijske osobine razliite fizike osobine

STEREOIZ STEREOIZOMERIJA OMERIJA

MOLEKULI IMAJU ISTU MOLEKULSKU FORMULU - ALI RAZLIITI PROSTORNI RASPORED

ALKOHOLI I ETRI

Postoje 3 tipa...

ALDEHIDI I KETONI

KONFORMACIONA IZOMERIJA

GEOMETRIJSKA IZOMERIJA
KISELINE I ESTRI

OPTIKA IZOMERIJA

Alkoholi- polarni, hidrofilni, reaktivni; etri- nepolarni, lipofilni, slabo reaktivni Aldehidi i ketoni-sline hemijske osobine, aldehidi su reaktivniji Kiseline-polarne, kisele; neutralni, nepolarni

KONFORMACIONA IZOMERIJA
Nastaje zbog slobodne rotacije atoma oko hemijskih veza. Mala energetska barijera. Znaajno za vezivanje za receptor.

Sve ove strukture su iste zbog slobodne rotacije C-C veze

GEOMETRIJSKA JA GEOMETRIJSKA IZOMERI IZOMERIJA

zbog ograniene rotacije oko C=C veze postoji kod nekih ali ne svih alkena postoji u dva oblika: cis i trans

Rotameri butana

CIS

TRANS

Ograniena rotacija oko C=C veze

stolica

kolevka

twist
Izomeri - imaju razliite fizike osobine (Tk , gustina) - imaju sline hemijske osobine - ne vezuju se za iste receptore

OPTI OPTIKA IZ IZOMERIJA OMERIJA

H C COOH

HOOC C

Maleinska kis, cis

C H COOH

Fumarna kis, trans

C H COOH

oblik stereoizomerije IZOMERI dva razliita oblika koja se odnose kao predmet i lik u ogledalu zovu se ENANTIOMERI javlja se kod molekula koji imju hiralan centar hiralan centar sadri asimetrini ugljenikov atom asimetrini C atom ima etriri razliita atoma (grupe) koji ine tetraedar

trans

cis

Dekalin Ne postoji dvostruka veza, postoji geometrijska izomerija! Asimetrian C atom 2-hlorbutan Optiki aktivan

cis/trans; Z/E; syn/anti

Neki predmeti:
RAZLIKA U PROSTORNOJ ORIJENTACIJI DVA IZOMERA

izomeri postoje u dva oblika koji se meusobno odnose kao predmet i lik u ogledalu i ne mogu se preklopiti razliito okreu ravan polarizovane svetlosti suprotno od kazaljki na satu - levorotatorni L (-), u pravcu kazaljki na satu - desnorotatorni D (+) L, D (prema gliceraldehidu), + i se odnosi na ravan polarizovane svetlosti R, S

-se odnose kao predmet i lik u ogledalu ali se mogu preklopiti (npr. kaike) -se mogu preklopiti ali se ne odnose kao predmet i lik u ogledalu (npr. knjige) -se odnose kao predmet i lik u ogledalu ali se ne mogu preklopiti (npr. ake)
NB OPTIKI IZOMERI MORAJU ZADOVOLJITI OBA USLOVA: MORAJU BITI PREDMET I LIK U OGLEDALU KOJI SE NE PREKLAPAJU !

Konfiguracija: apsolutna i relativna

Konfiguracija je prostorni raspored atoma ili grupa na hiralnom C-atomu ili na poloajima oko fiksiranog dela molekula. Optika aktivnost, (+) ili (-), ne definie prostorni raspored supstituenata na hiralnom C-atomu !! Relativna konfiguracija - raspored atoma zasnovan na hemijskoj interkonverziji iz ili u jedinjenje predloene konfiguracije Apsolutna konfiguracija taan raspored supstituenata na hiralnom C-atomu. Obino se odreuje kristalografskom analizom, mada moe i hemijskim transformacijama u odnosu na jedinjenje ija je apsolutna konfiguracija poznata. Potrebno je znati i taan raspored atoma na hiralnom C-atomu i smer skretanja ravni polarizovanog svetla. (primer:(R)-(+) )

DIASTEREOIZIMERI

Dijastereoizomeri-razlikuju se po konfiguraciji na bar jednom stereocentru, uz uslov da je u jedinjenju prisutno vie od jednog stereocentra

RACEMATI
-smesa ekvimolarnih koliina (+) i (-) enantiomera. Racemat ne skree ravan polarizovanog svetla. Obeleava se sa dl ili ( + )
CHO CHO

Fiziko-hemijska karakterizacija lekova

1.Kiselo-bazne osobine lekova 2.Lipofilnost lekova 3.Rastvorljivost lekova

OH CH2 OH

(+)

HO

H CH2 OH

Racemat - smea 50 % enantiomera Enantiomer koji ima vei afinitet za receptor - EUTOMER, manji afinitet - DISTOMER Distomer: neeljeni efekat, poveava farmakoloku aktivnost eutomera, inaktivan, toksini metaboliti Razdvajanje enantiomera - ekonomska opravdanost

KONCENTRACIJA LEKA NA CILJNOM MESTU

ta moe da smanji koncentraciju leka na putu ka aktivnom mestu? RESORPCIJA: uglavnom rastvoreni i neutralni lekovi prolaze kroz lipidne barijere KONCENTRACIJA SLOBODNOG LEKA U PLAZMI: lekovi u anjonskom obliku mogu da se vezuju za proteine plazme lekovi u katjonskom obliku mogu da se veu za nukleinske kiseline DEPONOVANJE LEKA: veoma lipofilni lekovi mogu biti deponovani u masnom tkivu ELIMINACIJA LEKA polarni lekovi se lako izluuju preko bubrega

FIZIKO-HEMIJSKA KARAKTERIZACIJA LEKOVA

ta je, pored aktivnosti, od znaaja za lek? RASTVORLJIVOST u vodi
(lek treba da bude rastvoren u gastrointestinalnom traktu (GIT-u) i krvnoj plazmi)

LIPOFILNOST (lek treba da prolazi kroz lipidne barijere) STEPEN JONIZACIJE

(nejonizovani oblik leka prolazi kroz elijsku membranu)

HEMIJSKA I METABOLIKA STABILNOST

(otpornost na degradaciju leka usled niske pH u stomaku i prisustva enzima)

1. KISEL O-BAZNE OSOBINE LEKOVA KISELO

TEORIJE ZA TUMAENJE POJMOVA KISELINE I BAZE
Arenijusova teorija Kiseline su neutralna jedinjenja koja pri rastvaranju u vodi jonizuju dajui H+ jone i odgovarajue negativne jone /danas se smatra da H+ joni mogu postojati u vodi samo kao H3O+, hidronijum joni Baze su neutralna jedinjenja koja disocijacijom ili jonizacijom vodi daju OH- /hidroksidne/ jone i pozitivne jone Bronted-Lorijeva teorija
KISELINE SU SUPSTANCE (MOLEKULI ILI JONI) KOJE DAJU PROTON, A BAZE SU SUPSTANCE KOJE PRIMAJU PROTON. Luisova teorija Kiseline su supstance koje mogu da prime elektronski par, a baze su supstance koje daju elektronski par.

Kiselo-bazne osobine lekova

Bronsted-Lowry (H2O amfoterna)

CH3COOH + H2O CH3COO- + H2O

H3O+ + CH3COOCH3COOH + OH-

HA + H2O
kis. baza

H3O+ + Akonj. kis konj. baza u dil rastvorima const. (55,5)

BH+ + H2O
kis. baza

H3O+ + B
konj. kis konj. baza

Keq= [H3O+] [A-] / [HA] [H2O]

pH = pKa + log [B]/[BH+] = pKa + log [konj.baza]/[kis] Henderson-Hasselbach

Ka = Keq [H2O]= [H3O+] [A-] / [HA]= [konj.kis] [konj. baza] / [kis] pKa = -log Ka, pH=-log [H3O+] pH=pKa + log [A-] / [HA]= pKa + log [konj. baza] / [kis] Henderson-Hasselbach

VANO !!! pKa BAZE = pKa KONJ. KIS (PROTONOVANE BAZE)

pKa<2: jaka kis, nema baznih osobina u vodi pKa=4 -6: slaba kis, veoma slaba konjugovana baza pKa=4pKa=8 -10: veoma slaba kis, slaba konjugovana baza pKa=8pKa>12: nema osobine kiseline u vodi, jaka konjugovana baza

pKa
pKa vrednost predstavlja jainu kiselina na osnovu pKa vrednosti ne moe se zakljuiti da li je jedinjenje kiselina ili baza na osnovu poznate pKa vrednosti moe se izraunati pH vodenog rastvora kiseline ili baze

Uticaj elektrostatikih/induktivnih efekata na pKa

Akceptori elektrona poveavaju jainu kiselina i smanjuju jainu baza. Grupe koje su akceptori elektrona: NR3, NO2, SO2R, CN, F, Cl, Br, I, CF3, COX (X=OH, NH2, OR), COR, OR, SR, NH2, C6H5,
O

-I

pH = pKa + log
za kiseline

[AH ]

[A ]

pH = pKa + log
za baze

[BH ]
+

[B ]

pK a = pH + log

[HA]

[A ]

pK a = pH + log

[BH ]
+

H3C
F F

OH

pKa = 4.54 na 25C i 0.15M I (jonske jaine)

[B ]

OH

jednaina za kiseline

jednaina za baze

pKa = 0.32 na 25 C i 0.15M I

F O

Uticaj induktivnog efekta na pKa vrednosti

Grupe koje su donori elektrona smanjuju jainu kiselina i poveavaju jainu baza. Grupe koje su donori elektrona: COO-, O-, NH-, alkil

+I +I
H COOH CH3
O

pKa 3.75 4.75 4.87

-I
CH3CH2CH2 COOH CH2CH2CH2 COOH Cl CH3 CH CH2 Cl CH3CH2 CH COOH Cl COOH

pKa 4.8 4.5 4.0 2.9

COOH COOH

CH3CH2
OH

H3C

pKa = 4.54 na 25C i 0.15M I

CH3CH2CH2 CH3

COOH 4.81

O H3C OH H3C CH3

CH3
pKa = 4.83 na 25C i 0.15M I

C COOH 5.02 CH3

veliina radikala

kada je Cl atom udaljeniji od karboksilne grupe, kiselost se smanjuje

rastojanje

POREENJE JAINA KISELINA

Uticaj mezomernog efekta na pKa

Grupe koje ispoljavaju negativni mezomerni efekat poveavaju jainu kiselina i smanjuju jainu baza.

1. pKa (CH3COOH) = 4.7 2. pKa (ClCH2COOH) = 2.7

Koja kiselina je jaa? Koliko puta?

Grupe :: Grupe sa sa - mezomernim mezomernim efektom efektom

OH

+ -+ NO 2 NO
2

+ -+ CN CN

+ -+ COR COR

+ -+ SO R 22 SO R

pKa(2) pKa (1) = 2.7 - 4.7 = -2 pKa = -logKa, antilog 2 = 100

Kiselina 2 je 100 puta jaa od kiseline 1
O

OH

pKa = 9.80 na 25C i 0.15M I

pKa = 6.97 na 25C i 0.15M I

-

mezomerni efekat: dvostruke veze u konjugaciji sa jonizujuim centrom

Uticaj temperature i jonske jaine na pKa

pKa (T,I)
Uticaj temperature na pKa vrednosti pKa vrednosti baza smanjuju se sa poveanjem temperature, npr., pKa vrednost amina smanjuje se za ~0.03 za svako poveanje temperature od 1C. Promena temperature ima manje uticaja na kiseline Uticaj jonske jaine na pKa vrednosti pKa vrednosti kiselina smanjuju se sa poveanjem jonske jaine, npr. pKa benzoeve kiseline = 4.20 za I=0, dok je pka = 3.99 za I=0.15M pKa vrednosti baza poveavaju se sa poveanjem jonske jaine ali ovaj efekat nije tako jako izraen kao kod kiselina, npr., pKa piridina=5.23 za I=0, i pKa=5.31 za I=0.5M

Odreivanje pKa vrednosti

-potenciometrijski -UV spektrofotometrijski -kapilarnom elektroforezom -predvianje pKa vrednosti korienjem kompjuterskih programa

Ka Hlorovodonina kiselina Dihidrogen fosfat Amonijak Siretna kiselina Fenobarbiton Saharin Indometacin Efedrin (kao hidrohloridna so) 1,26 x 106 6,31 x 10-8 5,01 x 10-10 1,58 x 10-5 3,16 x 10-8 2,51 x 10-2 3,16 x 10-5

pKa 6,1 7,2 9,3 4,8 7,5 1,6 4,5 9,6

Jedinjenje
Kiseline Aspirin Paracetamol Fenobarbiton Baze Kokain Diazepam Difenilhidramin Amfoliti Morfin Adrenalin

pKa vrednost
3.5 9.5 7.4

8.6 3.3 9.0

2,51 x 10-10

8.0 (amin) i 9.9 (fenol) 8.7 (amin) i 10.2 i 12.0 (fenol)

alkohol

fenol

PRIMER : Sledea jedinjenja poreajte po rastuoj kiselosti.

cikloheksanol

pKa vrednosti nekih supstituisanih fenola

OH

OH

OH

OH

OH

A
OH

B
H3C CH3

C
H3C Cl

D
Cl NH2

E
NO2

7,2

NO2

OH

OH O2N NO2

OH O2N

OH NO2

POREDAK PO RASTUOJ KISELOSTI

OH

10

9,3

NO2

NO2

D
pKa vrednosti nitrofenola

4,0 7,3 NO 2

0,4

COOH

PRIMER : Poreajte funkcionalne grupe (oznaene brojevima) u datom jedinjenju po opadajuoj kiselosti.

jaka organska kis.

2
smanjenje kiselosti
COOH F COOH F COOH

2
F COOH

COOH

F COOH F

HO

HO

slaba organska kis.

COOH
HO

3 > 4 > 2 > 1

COOH

jaa kiselina od alkil kis.

PRIMENA pKa VREDNOSTI

predvianje APSORPCIJE, DISTRIBUCIJE i ELIMINACIJE lekova REGULISANJE reapsorpcije ili izluivanja leka iz organizma
podeavanje pH urina (5.7 5.8), npr. oralnim dozama NH4Cl ili NaHCO3) da bi se: -postigla reapsorpcija nejonizovane molekule za terapeutske svrhe -olakalo izluivanje jonizovanog oblika molekula u sluajevima intoksikacije (slabe kiseline se izluuju u alkalnom urinu, slabe baze se izluuju u kiselom urinu)

JONIZACIJA LEKOVA
- VEINA LEKOVA SU SLABE KISELINE ILI SLABE BAZE - RAVNOTEA JONIZOVANOG I NEJONIZOVANOG OBLIKA SLABIH KISELINA I BAZA U VODENIM RASTVORIMA
LEKOVI - SLABE KISELINE: LEKOVI - SLABE BAZE:

HA

H+ + A-

B + H+

BH+

HA - nejonizovani oblik leka (kiseline) A- - jonizovani oblik leka (kiseline)

B - nejonizovani oblik leka (baze) BH+ - jonizovani oblik leka (baze)

maksimiziranje proizvoda reakcije ili proizvoda sinteze

STEPEN JONIZACIJE LEKA U F-JI pH RASTVORA

10

pH U GIT-U
pH (pun)
5.0 (0.1 h)

pH (prazan)
1.7 (1.4 -2.1h) eludac 0.1 m2 Dvanaestopalano crevo 0.1 m2 jejunum 60 m2 ileum 60 m2 Debelo crevo 0.3 m2

HA

% jonizovanog leka =

100 1 + 10(pKa - pH) 100 1 + 10(pH - pKa)

BH+ % jonizovanog leka =

4.6 (2.4 - 6.8) 4.5 - 5.5 (1 h) 4.7 (2 h) 6.1 (5.8 - 6.2) 6.5 (6.0 - 7.0)

pH=pKa (50 % jonizacija)

6.5

8.0 5.0 - 8.0

3-4 sata prolaska kroz tanko crevo

SLABE KISELINE
H3C

Monoprotonske baze
H3C NH2+ HO H3C NH HO H3C

pH = pKa (oko 50% molekula je jonizovano) pH pH pH pH > > > > pKa (oko pKa (oko pKa (oko pKa (oko 90% molekula je jonizovano) 99% molekula je jonizovano) 99.9% molekula je jonizovano) 99.99% molekula je jonizovano) +1 +2 +3 +4

BH+
O

OHB

H+

SLABE BAZE
pH pH pH pH pH = pKa > pKa > pKa > pKa > pKa (oko 50% molekula je jonizovano) (oko 90% molekula je nejonizovano) (oko 99% molekula je nejonizovano) (oko 99.9% molekula je nejonizovan (oko 99.99% molekula je nejonizovano) +1 +2 +3 +4

Propranolol hidrohlorid (konjugovana kiselina) pKa = 9.53

www.sirius-analytical.com

Raspodela jonizovanog i nejonizovanog oblika propranolola

11

Monoprotonske kiseline
HA
F O N CH3 H O O

XH+
CH 3 CH 3 CO O H N H

XH
C H3 S N C H3 CO O H

XCH 3 S N CH 3 CO O -

Cviterjoni

A-

OS

OHH+

F O N CH3
O

H H NH

O N H3
+

H NH O N H 3+

H NH NH2 O

Flumehin (kiselina) pKa = 6.27

XH+ XH X-

Ampicilin (cviterjon) pKa = 2,55; 7,14

www.sirius-analytical.com

Raspodela jonizovanog i nejonizovanog oblika flumehina

Primer: aminokiseline

www.sirius-analytical.com

Raspodela jonizovanih oblika ampicilina

Amfoliti
HO

Kisele grupe koje jonizuju

O
-

XH2+

HO

Jedinjenje
Karboksilne kiseline, RCOOH Fenoli, ArOH
N CH3

XH0

pKa
3-5 10 8-10 8-10 4-6 8-10 8-10 7-10 > 14 <0

O NH
+

H N
3

Hidroksilamini, RNHOH Triazoli Tetrazoli

X-

CH HO

CH

HO

HO

XH2+ XH0

Purini Sulfonamidi, RSO2NH2 Tioli, RSH Alkoholi, ROH Sulfonska kis. RSO3H

Morfin (amfolit) pKa = 8,17; 9,26

www.sirius-analytical.com

Raspodela jonizovanih i nejonizovanog oblika morfina

12

Bazne grupe koje jonizuju

CH2COOH CH3 + H2O

CH2COOCH3 N O=CCl + H3O+

Jedinjenje
Amini, RNH2 Amidini, RC(=NH)NH2 Gvanidini, RNHC (=NH)NH2 Anilini Aminopiridini Hinolini Triazoli Piridini Aminopiridini Imidazoli Purini

pKa
7-11 11-13 12-14 2-6 6-7 4-5 1-2 2-6 3-4 5-7 2-3

N O=CCl

Indometacin, pKa=4,5

Nejonizovan

Jonizovan

Poveanje pH za 1 (5,5) - 90,9 % jonizovan ! Poveanje pH za 2 (6,5) - 99,9 % jonizovan !

CH CH NH2 OH CH3 CH3

+ H 2O

CH CH NH OH CH3 CH3

+ H 3O

pKa3 = 9,6

O
Efedrin hidrohlorid, pKa=9,6 Jonizovan Nejonizovan

HO NH3
pKa2 = 7,4

H N O N

CH3 CH3 O

Poveanje pH za 1 (10,6) - 90,9 % nejonizovan ! Poveanje pH za 2 (11,6) - 99,9 % nejonizovan !

Amoksicilin
pKa1 = 2,4

13

JONIZACIJA HINOLONA U ZAVISNOSTI OD pH SREDINE

hinoloni- amfoterna jedinjenja

O F N N R

O C O
cviter jon najmanja rastvorljivost (neutralni pH)

PRIMER: ASPIRIN U GIT-U

Aspirin

+ N H

H O F N + H N H
kiseli rastvori (pH 2-5) katjonski oblik, dobro rastvorni

O C O

O F N H N N R

O C O
Salicilna kiselina

pKa 3.5
COOH COO+ O-CO-CH3 nejonizovan jonizovan O-CO-CH3
eludani sok tanko crevo

N R

H+

H O F N H N N R O C O

bazni rastvori (pH 9) anjonski oblik, dobro rastvorni

debelo crevo

neutralan molekul graenje intramolekulske H-veze /umanjuje se protonacija molekula/

PRIMER: PENTOBARBITON
Izraunati procenat jonizacije pentobarbitona (pKa 8) u plazmi, pH 7,4

PRIMER: FENILPROPANOLAMIN
Izraunati procenat jonizacije fenilpropanolamina (pKa 9,4) u plazmi, pH 7,4

OH
O HN O O O NH HN N HN N O O O O O

OH NH2 NH3 CH3

za kiseline
100 1 + anti log( pKa pH )

CH3
baza

za baze
100 pKa) 1 + anti log( pH pKa pH )

% jonizovanog .oblika =

konjugovana kiselina % jonizovano g .oblika = pKa 9,4

kiselina

konjugovana baza

% jonizovanog oblika = 100/ (1 + antilog 8,0 7,4) % jonizovanog oblika = 100/ (1 + antilog 0,6) % jonizovanog oblika = 100/ (1 + 3,98) % jonizovanog oblika = 100/ 4,98 = 20,08% (konjugovane baze) 100 20,08 = 79,9% nejonizovanog oblika (kiseline)

% jonizovanog oblika = 100/ (1 + antilog 7,4 9,4) % jonizovanog oblika = 100/ (1 + antilog -2) % jonizovanog oblika = 100/ (1 + 0,01) % jonizovanog oblika = 100/ 1,01 = 99,01% (konjugovane kiseline) = % jonizacije 100 99,01 = 0,99% nejonizovanog oblika (baze)

14

Fiziko-hemijska karakterizacija lekova

1.Kiselo-bazne osobine lekova 2.Lipofilnost lekova 3.Rastvorljivost lekova

2. LIPOFILNOST LEKOVA
Lipofilnost lekova predstavlja znaajan faktor za: a) prolazak leka kroz elijske membrane b) koncentraciju leka na ciljnom mestu dejstva leka c) interakcije leka sa receptorom

ORGANSKA FAZA
raspodela

VODENA FAZA
Raspodela supstanci izmeu dva rastvaraa, koja se ne meaju Organski rastvara simuliranje hidrofobnog dela membrane Voda ili vodeni pufer simuliranje unutranjosti kompartmenta punjenih vodenim sadrajem

P i D
Particioni koeficijent P (koeficijent raspodele, intrinsic lipophilicity) opisuje lipofilnost neutralnog oblika molekula, tj. skupa funkcionalnih grupa i ugljenikovog skeleta koji ine strukturu molekula ne ukljuujui disocijaciju ili jonizaciju. U zavisnosti od pH vrednosti, molekule koje jonizuju nalaze se u ravnotei svog nejonizovanog i jonizovanog oblika. Smatra se da e se jonizovani i nejonizovani oblik nai u vodenoj, a nejonizovani oblik molekula u organskoj fazi (tradicionalni pristup). Koeficijent distribucije D opisuje lipofilnost svih oblika molekule pri datoj pH vrednosti. U nekim sluajevima, u zavisnosti od okoline jonizujueg centra molekula i raspodele naelektrisanja koje stabilizuje molekulu, ak i jonizovana molekula moe da penetrira u organsku fazu. Na ovaj nain objanjava se prolazak nekih jonizovanih lekova u CNS

PARAMETRI LIPOFILNOSTI Log P i log D

P = koeficijent raspodele, const.

P=

[nejonizovani oblik ] oktanol [nejonizovani oblik ] voda

D = koeficijent distribucije (f-ja pH)

D=

[jonizovani + nejonizovani oblik ] oktanol [jonizovani+ nejonizovani oblik ] voda

15

log P
log P > 1 (lipofilno jedinjenje) log P <-1 (hidrofilno jedinjenje) log P > 5 (toksino jedinjenje) logP logP = =0 0
jednako jednako rastvorljiv rastvorljiv u u vodi vodi ii organskoj organskoj fazi fazi
5 ) puta 100,000 100,000 (10 (105 ) puta rastvorljivije rastvorljivije u u organskoj organskoj fazi fazi

log D
o lipofilnost molekule pri datoj pH vrednosti uzimajui u obzir lipofilnost neutralnog oblika P i stepen jonizacije pKa. o D za monoprotonsku kiselinu: log D = log P - log (1+ 10pKa-pH) o za monoprotonsku bazu: log D = log P - log (1+ 10pH-pKa)

logP logP = =5 5

logP logP = = -2 -2

100 100 puta puta rastvorljiviji rastvorljiviji u u vodi vodi

Jednaine su komplikovanije za diprotonske molekule

Primena logD na predvianje farmakokinetikih osobina leka

ZNAAJ ODREDJIVANJA LIPOFILNOSTI LEKA

Predvidjanje apsorpcije:
Optimalna penetracija u CNS (log P = 20,7) Optimalna oralna apsorpcija (log P=1,8)

Log D (pH 7.4) <0 0 do 1 1 do 3 3 do 5 >5

Zakljuak problem propustljivosti u crevima i CNS-u renalni klirens ravnotea izmeu rastvorljivosti i propustljivosti problem za CNS optimalne vrednosti za CNS i ne CNS oralne lekove dobra CNS penetracija, spor metabolizam smanjuje se rastvorljivost, bri metabolizam slaba rastvorljivost, brz metabolizam, veliki Vd

Optimalna intestinalna apsorpcija (log P=1,35) Optimalna apsorpcija u debelom crevu (log P=1,32) Optimalna sublingvalna apsorpcija (log P=5,5) Optimalna perkutana apsorpcija (log P=2,6, mala MW)

Predvidjanje farmakokinetikih osobina i toksinosti:

Visoka vrednost log P (toksini lekovi)-deponovanje u masnom tkivu Metabolizam u f-ji log D (renalni i metaboliki klirens, P450)

Predvidjanje aktivnosti leka sa receptorom

Hidrofobne reakcije sa receptorom

Izbor doziranog oblika

Niska vrednost log P (<0) injekcioni rastvori Srednja vrednost log P (0-3) oralni preparati Visoka vrednost log P (3-4) transdermalni preparati

16

Odreivanje lipofilnosti
Eksperimentalni model

Izraunavanje Log P
Veina programa koristi aditivni pristup. Mogu se koristiti i komplikovaniji algoritmi koji ukljuuju i faktore kao to su dipolni momenat, veliina molekula itd.

log P = log Pparent + fi + Fij Polazno compound jedinjenje

i =1 i <j

Ogranienja: nije dovoljno precizna metoda za logP > 3.5, supstanca mora da bude ista.

Supstituenti (fragmenti), fi Faktor interakcije, Fi

P vs
P oznaava hidrofobnost jedinjenja u celini i mera je transporta leka. predstavlja hidrofobnost specifinog regiona -mera hidrofobnih interakcija sa receptorom. Konstanta hidrofobnosti supstituenta, . Mogue je izraunati konstantu hidrofobnosti supstituenta (). Meri se hidrofobnost u odnosu na H. Eksperimentalno se odredi P standardnog jedinjenje sa i bez supstituenta (X). x = log Px - log PH logP=2.27 logP=2.13

F = log Px - log PH F = 2,27-2,13=0,15 Pozitivan = supstituent hidrofobniji od H Negativan = manje hidrofoban od H

17

grupa Alifati ni supstituenti Aromati ni supstituenti

CH3 0.50 0.52

t-Bu 1.68 1.68

OH -1.16 -0.67

OCH3 0.47 -0.02

CF3 1.07 1.16

Cl 0.39 0.71

Br 0.60 0.86

CONH2 -1.49 -1.49

F -0.17 0.14

Primena parametara lipofilnosti

Predvianje ponaanja leka u organizmu: -Predvidjanje aktivnosti lekova (ukoliko je lipofilnost od znaaja za dejstvo, QSAR) -Apsorpcija, distribucija, eliminacija: % apsorbovanog leka, permeabilnost kroz membrane, vezivanje za proteine plazme, toksinou leka (ADMET)

Cl

Cl
Benzen logP=2,13 Hlorbenzen logP=2,84 Benzamid logP=0,64

CONH2

CONH2
m-hlorbenzamid

logPhlorbenzamid = logPbenzen+Cl+amid=2,13 + 0,71 + ( -1,49)=1,35 logPexp=1,51 Veina QSAR jednaina ukljuuje ili P ili ili obe vrednosti.

a) Korelacija lipofilnosti i bioloke aktivnosti

Promena log P utie na bioloku aktivost.

Korelacija lipofilnosti i bioloke aktivnosti

Grafiki prikazati log 1/C vs. log P U malom opsegu log P, npr. 1-4, zavisnost je linearna:

Log(1/C)

log(1/C)=k1logP + k2
aktivan aktivan

log P

Bioloka aktivnost se obino izraava kao 1/C, gde je C = [lek] koja postie odgovarajui nivo bioloke aktivnosti. Aktivniji lekovi zahtevaju niu koncentraciju.

Poveanjem hidrofobnosti poveava se bioloka aktivnost leka (in vivo): a) ili zbog lakeg prolaska kroz elijske membrane b) ili zbog interakcije sa receptorom ili enzimom koji ima hidrofobno vezivno mesto

18

Visoka vrednost log P-parabolina kriva. Razlog: Slaba rastvorljivost u vodenoj sredini Deponovanje u masnom tkivu Intenzivniji metabolizam Kod malog broja jedinjenja aktivnost zavisi samo od log P . Vai samo za jedinjenja sline strukture. Npr: anestetici- samo etri (deluju na nivou membranskih struktura, ne postoji specifian elijski receptor) etar 0.98 hloroform 1.97 halotan 2.3

Log (1/C)

(anestetika aktivnost raste)

Log P b) Predvidjanje prmeabilnosti kroz membranu log(1/C) = -k1(logP)2 + k2logP + k3

Lekovi sa Log P oko 2 prolaze HEB (npr barbiturati) Lekovi koji ne prolaze HEB trebalo da imaju niu vrednost log P.

c) Apsorpcija i log P Poveanje lipofilnosti

Particioni koeficijenti i % apsorpcije barbiturata Barbiturat
Barbiton Apobarbiton Fenobarbiton Alilbarbiton Butetal Ciklobarbiton Pentobarbiton Sekobarbiton Heksetal
F Cl

P
0.7 4.9 4.8 10.5 11.7 13.9 28.0 50.7 >100

% Apsorpcije
12 17 20 23 24 24 30 40 44
F Cl

Flukonazol

Hlorni derivat flukonazola

logP = 0.99

logP = 1.79

Fenobarbiton - heksetal (zamena fenil radikala sa n-heksil radikalom)

19

HO

HO

Smanjenje lipofilnosti (poveanje polarnosti molekule): -dodavanje polarnih funkcionalnih grupa

H NH
N

H NCH3

Cl S N H C O Cl N N N OH C O Cl N N N

HO

HO

poveala se povecala se polarnost polarnost

Morfin logP = 0.90

O O H 3C O O

Normorfin
O

logP = -0.17

CH 3

Cl

Cl

Tikonazol Tiokonazol
H

Flukonazol Flukonazol

N H

Diacetilmorfin

logP = 1.59

LIPINSKI RULE OF 5"

4 DESKRIPTORA PO LIPINSKOM NA OSNOVU KOJIH SE MOE PREDVIDETI DA LI E BUDUI LEK ISPOLJITI ODGOVARAJUU APSORPCIJU I PERMEABILNOST

HIDROFILNO HIDROFILNO-HIDROFOBNA RAVNOTEA

- veoma polarni lekovi brzo se eliminiu preko bubrega i teko prolaze lipidne barijere elijske membrane, mogu jakim vezama da se veu za receptor. - veoma lipofilni lekovi, - brzo prolaze kroz elijske membrane, vezuju se slabim vezama za receptor, pokazuju slabu rastvorljivost i slabo se apsorbuju iz GIT-a.

LOA APSORPCIJA I PERMEABILNOST LEKA UKOLIKO:

MW logP Donori H veza Akceptori H veza

MOLEKULSKA MASA >500 log P > 5 VIE OD 5 DONORA H VEZA (izraeno kao zbir OH i NH) VIE OD 10 AKCEPTORA VODONINIH VEZA (izraenih kao suma N i O)

Najbolji lekovi predstavljaju kompromis hidrofobnih (lipofilnih) i hidrofilnih karakteristika.

20

Optimizacija polarnosti molekule:

Smanjivanje polarnosti molekule (poveanje lipofilnosti): o maskiranje polarnih funkcionalnih grupe: alkohol ili fenol etar ili estar karboksilna grupa estar ili amid primarni ili sekundarni amini amidi ili sek. i terc.amini o dodavanje ekstra hidrofobne alkil grupe Poveanje polarnosti molekule (smanjivanje lipofilnosti): zamena veih alkil grupa sa manjim ili uklanjanje alkil grupa o dodavanje polarnih funkcionalnih grupa
o

Fiziko-hemijska karakterizacija lekova

1.Kiselo-bazne osobine lekova 2.Lipofilnost lekova 3.Rastvorljivost lekova

Rastvorljivost lekova
-

PRAVILA RASTVORLJIVOSTI
RASTVORLJIVOST SE MENJA SA PROMENOM TEMPERATURE I pH

Rastvorljivost (Solubility) predstavlja koncentraciju leka u zasienom rastvoru gde je prisutan viak vrste supstance.

- SLINO SE U SLINOM RASTVARA

ZBOG EGA? RASTVOR I RASTVORENA SUPSTANCA INTEREAGUJU ISTIM INTERMOLEKULSKIM

Rastvor vrsta faza

SILAMA PRE I POSLE MEANJA POLARNE I JONSKE SUPSTANCE SE RASTVARAJU U POLARNIM RASTVARAIMA; NEPOLARNA JEDINJENJA SE RASTVARAJU U NEPOLARNIM RASTVARAIMA;

UKOLIKO JE VEI ODNOS O/N:C VEA JE RASTVORLJIVOST U

HA(s) HA

B(s) B

POLARNIM RASTVARAIMA;

21

Rastvorljivost

Kinetika rastvorljivost (Kinetic solubility): -predstavlja rastvorljivost leka (koncentraciju leka u rastvoru) u trenutku kada se talog prvi put pojavi u rastvoru

o Kinetika rastvorljivost o Ravnotena rastvorljivost o Intrinzika rastvorljivost (rastvorljivost neutralnog oblika)

in vitro.
Ravnotena rastvorljivost (Equilibrium solubility): -predstavlja rastvorljivost leka (koncentraciju leka u rastvoru) gde su rastvor i vrsta faza u ravnotei. -predstavlja stvarnu rastvorljivost molekula. -merenja ravnotene rastvorljivosti su veoma precizna ali spora (shake-flask metoda)

Disolucija
Intrinzika rastvorljivost (Intrinsic solubility): -predstavlja rastvorljivost neutralne kiseline ili baze (slobodnog oblika) -poznavanjem intrinzike rastvorljivosti i pKa moe se odrediti rastvorljivost na odreenoj pH vrednosti -intrinzika rastvorljivost se koristi kao ekperimentalna vrednost pri treniranju programa za predvianje rastvorljivosti jonizujuih lekova
Nije isto to i rastvorljivost leka ! Definie se kao stepen poveanja koliine rastvorene supstance tokom rastvaranja. Disolucija zavisi od: rastvorljivosti, povrine vrste supstance izloene rastvarau, zapremine rastvaraa, stepena meanja, pH rastvora.

dm/dt = kA (S-C)
m (masa komponente), t (vreme), A (povrina supstance izloena rastvarau), S (rastvorljivost), C (koncentracija supstance)

22

Faktori koji utiu na rastvorljivost

Veliina molekula Lipofilnost Intramolekulske H-veze

Uticaj hemijske strukture na rastvorljivost leka

Polarne grupe:
-ROH, RNH2, RCHO (formiraju vodonine veze sa molekulama vode)

Jonizujui centri
(grupe koje mogu da formiraju hidrate sa molekulima vode)

Ugljovodonini lanci ( to je vei odnos broja C atoma u odnosu na

polarne grupe, rastvorljivost se smanjuje)

Oblik molekula

Jonizacija

Intermolekulske H-veze (kristalna struktura)

Aromatine grupe (smanjuju polarnost jedinjenja)

Poveanje rastvorljivosti
formiranje soli uvoenje grupa koje imaju sposobnost rastvaranja upotreba specijalnih doziranih oblika

OPTIMIZACIJA RASTVORLJIVOSTI LEKA

SOLI KISELINA
DIKLOFENAK
OH

DIKLOFENAK-NATRIJUM
O
-

Cl

Cl

Smanjenje rastvorljivosti
maskiranje polarnih funkcionalnih grupa

AH
SLABO RASTVORLJIV

HN

HN

Na+
Cl

RASTVORLJIV

Cl

SOLI BAZA
HO OH H

+N

H R1

X: -tartarat -hlorid
RASTVORLJIV

*mora se voditi rauna da li su polarne grupe koje se maskiraju uslov za dejstvo

derivat feniletil amina: NERASTVORLJIV

23

Odreivanje rastvorljivosti

Merenje koncentracije zasienih rastvora

Merenje koncentracije zasienih rastvora shake-flask" metoda (UV, LC ili LC MS detekcija) pH-metrijska metoda
shake-flask metoda nakon 24 asa rastvaranja uz meanje, koncentracija rastvorene supstance odreuje se UV, HPLC/MS metodama za dobijanje profila pH - rastvorljivosti, vri se nekoliko merenje korienjem razliitih pufera metoda je precizna ali dugotrajna koristi se kao standardna metoda

POTENCIJAL RASTVARANJA
POTENCIJAL ZA GRAENJE H-VEZA NAJEE PRISUTNIH FUNKCIONALNIH GRUPA U MOLEKULIMA LEKOVA FUNKCIONALNA GRUPA ALKOHOLI ALDEHIDI PRIM. AMINI SEK. AMINI TERC. AMINI ESTRI BROJ MOGUIH H-VEZA 3 2 3 2 1 2 POTENCIJAL RASTVARANJA U VODI NAJEE PRISUTNIH FUNKCIONALNIH GRUPA U MOLEKULIMA LEKOVA MONO- I POLIFUNKCIONALNI MOLEKULI 5-6 6-7 4-5 4-5 5-6 6-7 5-6 6 6 3-4 3-4 2 2 2 3 3 3 2-3 2

POTENCIJAL RASTVARANJA: PRIMER 1

Fenol Phenol

30 Alcohol Alkohol
OH C CH2 CH2 CH2CH3 N CH2CH3

FUNKCIONALNA GRUPA ALKOHOLI FENOLI ETRI ALDEHIDI KETONI AMINI KARBOKSILNE KIS ESTRI AMIDI UREA, KARBONAT, KARBAMAT

HO

Amin 3 Amine
Funkcionalne grupe Fenol Alkohol Amin Potencijal rastvaranja 34 C 34 C 3 C broj grupa Ukupan potencijal rastvaranja 1 1 1 34 C 34 C 3C

Empirijska formula: C19H31NO2 Potencijal rastvaranja 9 C atoma, ukupno 19 C atoma:

Nerastvorljiv u vodi, rastvorljiv u obliku soli hidrohlorida i Na-soli

24

POTENCIJAL RASTVARANJA: PRIMER 2

Amin 30 Amine
N CH3 H
HO

POTENCIJAL RASTVARANJA: PRIMER 3

CH2-CH -CO O H

HO

CH2-CH -CO O -

Cwitter jon !
HCl/H2O

NH2

NH3
NaOH/H2O

Tirozin (9 C atoma)
Rastvorljivost 0,5%
-

Phenol Fenol
HO O
0 Alkohol H OH 2 Alcohol

CH2-CH -CO O -

HO

CH2-CH -CO O H

NH2

NH3

Etar Ether
Funkcionalne grupe Fenol Amin Alkohol Etar Potencijal rastvaranja 34 C 3 C 34 C 2 C broj grupa Ukupan potencijal rastvaranja 1 1 1 1 34 C 3C 34 C 2C Funkcionalne grupe Potencijal rastvaranja

Veoma rastvorljivi
broj grupa Ukupan potencijal rastvaranja

Fenol 34 C 1 34 C Amin 3 C 1 3C Karboksilna 3C 1 3C ______________________________________________________

Ukupno

C17H20NO3

1113 C

Ukupno

910 C

Nerastvorljiv u vodi, rastvorljiv u obliku Na-soli i hidrohlorida

Intramolekulsko vezivanje u polifunkcionalnim molekulama smanjuje potencijal rastvaranja.

Uvod u QSAR
Quantitative Structure Activity RelationshipsQSAR Quantitative Structure Property RelationshipsQSPR
Postoji korelacija izmedju strukture i hemijske i bioloke aktivnosti. SAR -tradicionalni pristup, sline molekule pokazuju slinu aktivnost ! Jedna od prvih primena QSAR: predvidjanje temperature kljuanja alkana.

25

y= f (x)
Zavisnost dobijena metodom najmanjih kvadrata QSAR-korelacija izmedju osobina molekula (izraenih numeriki) i bioloke aktivnosti. Bioloka aktivnost se kvantitativno iskazuje kao koncentracija koja daje odredjeni bioloki odgovor. aktivnost

const

y= a x + b
osobina molekule

Fiziko hemijske osobine leka mogu se iskazati numeriki. Pronai set koeficijenata a i b koja minimizuju odstupanje x od jednaine.

Prednost QSAR:
o Kvantifikovanjem odnosa SAR obezbedjuje se razumevanje uticaja strukture na aktivnost. o Mogue je predvideti puteve sinteze novih analoga. o Rezltati mogu biti korieni za bolje razumevanje interakcija funkcionalnih grupa. o Kada se ustanovi QSAR mogue je predvideti bioloku aktivnost srodnih jedinjenja i utedeti vreme potrebno za sloena bioloka ispitivanja.

Nedostatak QSAR:
Pogrene korelacije koje mogu nastati zbog biolokih podataka koji su uzrok eksperimentalne greke. Ako broj ispitivanih jedinjenja nije dovoljno veliki prikupljeni podaci ne odraavaju osobine cele grupe. Posledino, QSAR se ne moe koristiti za pouzdano predvidjanje jedinjenja najbolje aktivnosti. 3D struktura liganda koja se vezuje za receptor nije uvek poznata pa se istraivanje najee izvodi sa najjednostavnijom strukturom koja ne mora biti adekvatan reprezent.

Iako postoji veliki broj uspenih predvidjanja ne treba oekivati da su QSAR studije uvek tane.

26

QSAR postupak
Izdvojiti set molekula koji reaguju sa istim receptorom i izazivaju poznati efekat. Odrediti parametre ispitivanja. Podeliti izabrana jedinjenja u dve podgrupe: jednu za trening, drugu za ispitivanje. Napraviti model: pronai korelaciju izmedju aktivnosti i osobina jedinjenja (regresiona analiza, statistiki model). Testirati dobijeni model. Ako pretpostavljeni model ne fituje modifikuje se jednaina

Osobine jedinjenja koje se koriste u QSAR

QSAR studije se zasnivaju na poznavanju merljivih fizikih osobina (deskriptora) kao to su: gustina Energija jonizacije Molekulska masa Dipolni momenat Temperatura kljuanja Refraktivni indeks Redukcioni potencijal pKa Parametri lipofilnosti

QSAR Metodologija
Druge osobine molekula (deskriptori) koji su ukljueni u QSAR studije (ukljuujui i veliine koje se izraunavaju) polarizabilnost Volumen molekula vdW povrina Molarna refraktivnost Energija hidratacije Taftov sterni parametarr Pronai deskriptore koji medjusobno koreliu (npr molekulska masa i temperatura kljuanja kod serije homologih jedinjenja). Statistika analiza kojom se odredjuju varijable koje najbolje opisuju (koreliu) sa posmatranim biolokim efektom. Konani QSAR ukljuuje najvie 3-5 deskriptora (izuzimajui ukrtenu interakciju).

27

QSAR analiza

Ogranienje broja deskriptora

Broj ispitivanih jedinjenja treba da bude 5 puta vei od broja posmatranih deskriptora Razlog: mali broj jedinjenja u odnosu na broj deskriptora moe dati pogrenu korelaciju 2 ispitivanja tano definiu liniju 3 tano definiu ravan Vei broj ispitivanja daje taniju korelaciju

molekulska struktura

korelacija strukture i dejstva

Statistika analiza podataka

Sofisticirani (i skupi) softverski paketi (multipla linearna regresiona analiza) Jeftiniji statististiki programi Metoda najmanjih kvadrata ili odredjivanje glavne komponente-za odredjivanje deskriptora koji pokazuju najvei stepen korelacije

deskriptori

matematiki model

QSAR kvantifikacija:

Elektonski efekti: Hametova konstanta

Pozitivni i negativni induktivni i mezomerni efekti utiu na konstantu disocijacije (jonizacije) aromatinih jedinjenja.

Parametri koji definiu rastvorljivost Elektronski parametri Sterni parametri

Louis Hammett (1894-1987) -mera elektronskih efekata supstituenata Odredjivanje se vri u poredjenju sa benzoevom kiselinom.

28

Supstituenti pokazuju kvantitativni efekat na konstantu disocijacije.

NO2 u p-poloaju: vei uticaj !

Mezomerni efekat !

Induktivni efekat !

?
Stabilizuje anjon Stabilizuje anjon

m poloaj-samo induktivni efekat ! p poloaj-induktivni i mezomerni efekat !

Vrednost

zavisi da li je supstituent u m ili p poloaju.

Hametova jednaina uzima u obzir i rezonancioni i induktivni efekat supstituenata.

Orto poloaj se ne odredjuje (sterne smetnje).

29

COOH Cl -5 Ka = 6.25x10 ben

COOH

supstituent CH3

meta -0.07 -0.16 0.56 0.71 0.12

para -0.13 -0.66 0.66 0.78 -0.27

-5 Ka = 10.0x10 x

x = log (Kx/Kbenzoeva kiselina)

NH2 CN NO2 OCH3

-5 10.0x10 = 0.204 = p for Cl Log -5 6.25x10

x = log Kx log Kbenz. Kis; e biti pozitivna vrednost.

Ako je Kx > Kbenz. kis i

O u p poloaju- mezomerni ED efekat O u m poloaju- induktivni EA efekat

(+) -supstituenti akceptori elektrona, (-) supstituenti donori elektrona

(+) supstituenti akceptori elektrona, (-) supstituenti donori elektrona

Craig-ov grafik
-vizuelizacija relativnih osobina ( i ) razliitih supstituenata EA, lipofilan

Craig-ov grafik

-supstituenti koji imaju pozitivne - negativne ili samo pozitivne vrednosti i -supstituenti koji imaju sline vrednosti (mogu se meusobno menjati) -supstituenti koji imaju sline vrednosti -izbor supstituenata za QSAR analizu

Craig-ov grafik za para-aromatine supstituente

30

Primena Craig-ovog grafika

Primer 1: Uvodjenjem CH3 supstituenta u hipotetiku molekulu A dobijeno je jedinjenje sa poveanom aktivnou. Ako je zamenom CH3 grupe sa terc. butilom grupom dolo do znatnog smanjenja aktivnosti od znaaja za dejstvo su : a) Elektronski efekti b) Efekti lipofilnosti Korienjem Carig-ovog grafika predloite uvodjenje sledeeg supstituenta koji e uticati na dalje poveanje aktivnosti hipotetike molekule.

Primena Craig-ovog grafika

Primer 2: Uvodjenjem OH supstituenta u hipotetiku molekulu A dobijeno je jedinjenje sa poveanom aktivnou. Ako je zamenom OH grupe sa COOCH3 grupom dolo do daljeg poveanja aktivnosti od znaaja za dejstvo su : a) Elektronski efekti b) Efekti lipofilnosti Korienjem Carig-ovog grafika predloite uvodjenje sledeeg supstituenta koji euticati na dalje poveanje aktivnosti hipotetike molekule.

linearni odnos log(K/K0) derivata benzoeve i fenilsiretne kiselinu -zavisi od osnovne strukture kiseline (benzoeva kiselina, fenilsiretna kiselina)
Log(K/K0)
fenil-siretna kiselina

K0 Benzoeva kis.
R NO2 Et H K 37,05x10-5 4,4x10-5 6,2x10-5

0,776 -0,15 0

K0 Fenilsiretna kis.
R NO2 Et H K 14,1x10 -5 4,2x10-5 5,2x10-5 Log(K/K0) 0,43 -0,09 0

Neka kiselina Log (K/K0)

Log(K/K0)

benzoeva kiselina Log(K/K0)

Benzoeva kiselina

Log (K/K0)=

Log (Kx/K0)=

31

vee rastojanje izmeu supstituenta i protona smanjenje

Primena Hammetove jednaine: predvianje pKa derivata benzoeve kiseline

referenca

pKkis=pK0(kis)-(kis) supstituenata

O2N H3C O2N COOH

supstituent CH3 NH2 CN NO2 OCH3

meta -0.07 -0.16 0.56 0.71 0.12

para -0.13 -0.66 0.66 0.78 -0.27

Zadatak: Predvideti pK vrednost prikazanog jedinjenja (=0,21)

CN H3CO H3C CH2CH2COOH

supstituent CH3 NH2 CN NO2 OCH3

meta -0.07 -0.16 0.56 0.71 0.12

para -0.13 -0.66 0.66 0.78 -0.27

pKkis=pK0(kis)-(kis) supstituenata
Benzoeva kiselina: pK0=-log (6,2x10-5)=4,2

=1

pKkis=pK0 (kis) -(kis) supstituenata

kis

32

Sterni parametri
Vezivanje leka za receptor zavisi od: voluminoznosti veliine oblika U kvantifikaciji sternih parametara primenjuju se tri pristupa: Molarna refraktivnost Verloopov sterni parametar Taftov parametar-Es

Molarna refraktivnost
Mera zapremine prostora koji okupira neki atom ili grupa atoma MR = (n2 - 1) x MW (n2 +2) d n = indeks refrakcije MW= molekulska masa d = gustina MW/d definie zapreminu (n2 - 1)/ (n2 +2) korekcioni faktor

Verloop-ov sterni parametar

Kompjuterski program izraunava sterne parametre za sve mogue konformacije iz: Van der Waalsovog radijusa Duine veza Uglova koje grade veze

Van der Waalsov radijus Element Vodonik Ugljenik Azot Kiseonik Fluor Fosfor Sumpor Hlor Bakar radius () 1.20 1.70 1.55 1.52 1.47 1.80 1.80 1.75 1.4

33

ES (Taft-ov deskriptor)
ES-eksperimentalni deskriptor -mera sternih efekata supstituenata (ES-) vei supstituent, poveanje negativne vrednosti ES

Pored Taftovog sternog parametra Es, definisani su i drugi sterni parametri nezavisno od kinetikih podataka. Charton: V-vrednost, dobijena iz VdW radijusa. Definie zapreminu supstituenta koji se nalazi 0,3 nm od reakcionog centra.

QSAR model
Graenje QSAR modela:

Ispitivani set
Kongeneriki set molekula
-set molekula slinih hemijskih struktura (analoga)
OMe

1. Trenirani (ispitivani) set molekula

-veliki broj struktura -strukturno razliite molekule
H3C CH3

OMe

OH

OMe

CH3 H3C

OMe
H3C

CH3

OH

NCH3

NH

NMe

2. Deskriptori
-znaajni za ispitivanu osobinu ili aktivnost

Nekongeneriki set molekula

-set molekula razliitih hemijskih struktura
HO
NH2 CH3O CH3O N N N N O O

3. Matematiki model
(jednaina) koji izraava odnos izmeu osobine (aktivnosti) i deskriptora

O CH3 N

F N F F

CH3-O

N O-CH3 OH

4. Validacija matematikog modela

N
O

34

Selekcija deskriptora

Selekcija eliminacijom deskriptora (Backward selekcija)

-poinje se sa QSAR modelom koji sadri sve deskriptore -eliminiu se deskriptori ije odsustvo ne smanjuje preciznost modela -uspostavljanje korelacije sa znaajnim deskriptorima

-izraunat je veliki broj deskriptora za QSAR analizu

-dobar model sadri mali broj dobro izabranih deskriptora -veliki broj deskriptora moe da dovede do greaka u predvianju Selekcija deskriptora: -manuelno (ukoliko poznajemo mehanizam dejstva lekova) -automatski (pomou statistikih metoda, upotreba programa)

Primer korelisanih deskriptora

-za seriju alkana -dva visoko korelisana deskriptora: MW i broj C atoma

Tabela podataka
-prvi korak je sumiranje molekula i molekulskih karakteristika

Osobina koja se prati

Struktura C atomi Jedinjenje Aktivnost

Deskriptori

C atomi

MW bira se deskriptor koji sadri potpuniju informaciju

35

Grafika analiza
-preliminarne interpretacije -ispitivanja zakonitosti

Matematiki modeli
-uspostavljanje odgovarajuih korelacija -interpretacija modela

osobina

osobina

Linearne metode
Multilinearna regresija (Multilinear Regression Analysis, MLR), Metoda najmanjih kvadrata (Partial Least Squares, PLS)
Deskriptor y

Deskriptor x

Nelinearne metode
Metoda glavnih komponenata (Principal Component Analysis, PCA)

osobina

osobina

Vetake neuronske mree (Artifical Neural Network, ANN

Deskriptor z

Deskriptor k

Matematiki modeli

Multipla linearna regresija

-korelacija sa vie deskriptora

linearna regresija
Aktivnost Aktivnost

model parabole

-uticaji razliitih faktora -linearnost za svaki pojedinani deskriptor Koeficijenti

Deskriptor

Deskriptor

Aktivnost= a (deskriptor 1) + b multipla linearna regresija

Aktivnost= a (deskriptor 1)2 + b Aktivnost=

Aktivnost= a(deskriptor 1) + b(deskriptor 2 ) + c(deskriptor 3) + d ...

Deskriptori

36

Multipla linearna regresija

-antikonvulzivi -biloka aktivnost je rezultat kombinovanog dejstva lipofilnih, sternih i elektronskih efekata
lo model dobar model Izmerena aktivnost

Koeficijent korelacije r2
-stepen korelacije izmeu eksperimentalnih i izraunatih vrednosti za aktivnost -od 0 do 1

Izmerena aktivnost

Dobra korelacija

Loa korelacija

Izraunata aktivnost

Izraunata aktivnost

Validacija modela
-standardna devijacija -r2 poreenje razliitih modela -t i F (mera reproduktivnosti modela za podatke koji su korieni za konstruisanje modela)

1. Konformaciona izomerija se javlja:

a) zbog ograniene rotacije oko dvostruke veze b) zbog slobodne rotacije oko dvostruke veze c) zbog ograniene rotacije oko proste (jednostruke) veze d) zbog slobodne rotacije oko proste (jednostruke) 2. Ako je log P=1 (jedinjenje A) i log P=-1 (jedinjenje B), koje jedinjenje je lipofilnije? 3. Definiite pojam log P i napite kako se izraunava. 4. Izomeriju polo aja karakterie: a) Ista molekulska formula i ista strukturna b) Razliita molekulska formula i razliita strukturna c) Ista molekulska formula i razliita strukturna d) Razliita molekulska formula i ista strukturna

37

5. Koja vrsta izomerije se javlja kod butana i 2-metilpropana (zaokruiti taan iskaz): a) izomerija niza b) izomerija poloaja c) izomerija funkcionalne grupe d) konformaciona izomerija e) optika izomerija f) geometrijska izomerija 6. Zaokru ite reakciju(e) koje dovode do poveanja polarnosti i rastvorljivosti leka u vodi? a) metilovanje fenolne funkcionalne grupe b) uvoenje dodatnih alkil grupa c) uvoenje amino grupe d) zamena aromatinog prstena heterociklusom sa azotom(ima) e) zamena alkilgrupe nekom veom alkil grupom f) uvoenje atoma fluora g) uvoenje karboksilne grupe

7. Koja vrsta izomerije je prikazana na slici (zaokruiti taan iskaz): a) izomerija niza b) izomerija poloaja c) izomerija funkcionalne grupe d) konformaciona izomerija e) optika izomerija f) geometrijska izomerija 8. Na slici je prikazana struktura adrenalina i noradrenalina. Zaokru ite jedinjenje koje je po vaem miljenju lipofilnije.

Adrenalin

Noradrenalin

9. Koje funkcionalne grupe poveavaju polarnost jedinjenja:

a) etarska b) estarska c) hidroksilna

d) amidska e) alkil radikal f) aromatian prsten

g) karboksilna

10. Na slici je prikazan nesteroidni antiinflamatorni lek sulindac koji ima pKa = 4,22. Ako je pH eluca 2,2 u kom obliku (jonizovanom/nejonizovanom) i u kom procentu e biti prisutan sulindac (napisati bez izraunavanja).
COOH F CH3

H H3 C S O

38