Pedagoki fakultet Matematika i informatika

akademska godina 2011/2012.

Seminarski rad
iz raunarskih mrea i operativnih sistema Tema: Linux operativni sistem

Profesor Doc.dr. Samir Leme Student Terzi Jasmin

REZIME
U daljem tekstu prvo u objasniti kljune rijei vezane za Linux . Teme koje u obraivati su Linuxa, historija nastanka i dananja pozicija Linuxa u svijetu i distribucijama Linuxa. Kao literaturu, koristio sam internet, koji sadri bosanski i engleski jezik, koja je problematika bila Linux operativni sistem-

KLJUNE RIJEI Linus Torvalds roen u Helsinkiju, 28. decembra. 1969 godine, finski znanstvenik i
kreator Linux jezgra ili kernela.

Jezgra ili kernel je sr svakog operativnog sistema i najnii sloj koji je izveden
programski. Za jezgro ili krenel se moe rei da je most koji povezuje progame koji se izvode ili procesi i svega u njihovoj okolini, za meusobnu komunikaciju izmeu procesora,ostatka raunara ili vanjskog svijeta.

Operativni sistem je skup osnovnih sistemskih programa koji upravljaju raunarom radi
izvrenja osnovnih funcija raunara kao to su : ulaz, memorisanje, obrada i izlaz podataka.

Izvorni kod je pojam koji oznaava simboliki program, za razliku od izvrnog koda.
Izvorni kod je dostupan svima.

Slobodan softver je softver koji se moe koristiti, prouavati i mijenjati bez ogranienja,
presnimavati i distribuirati bez ogranienja, odnosno da se i ostalim korisnicima osiguraju ista prava.

GPL licence ( General Public licence ) je najira i najpoznatija koritena licenca za slobodan softver, koju je kreirao Richard Stallaman za projekat GNU. Gnu je Unixu slian raunarski operativni sistem koji se potpuno sastoji od slobodnog
softbera i ne sadri Unixov kod. GNU je rekuzivna kartica za GNU nije Unix .

GNOME je grafiko radno okruenje sainjeno od slobodnog softvera, a koristi se na

operativnim sistemima slinim Unixu ili Linuxu.

Linux operatini sistem koji je kreirao vedski znansvenik Linus Torvalds. Raunarski program je skup uputa raunaru ta treba uraditi i kako treba uraditi. Haker su osobe koje odlino poznaju raunare, softvere i hardvere.

UVOD
Linux je ime raunarskog operativnog sistema koje je ime dobio po izvornom autoru Linusu Torvaldsu. Linus Torvalds je napravio svoje jezgro operativnog sistema koristei SunOS, danas pod nazivom Solaris. Nakon izvjesnog vremena nakon to je Torvalds koristio jezgro svog operativnog sistema, Torvalds je 1991. godine objavio svoj izvorni kod na internetu sa jednim razlogom : da ljudi iz itavog svijeta uestvuju u razvoju operativnog sistema. Razlika Linuxa u odnosu na ostale raunarske operatvne sisteme je to to je Linux slobodan softver, to jest izvorni kod je dostupan svima. Za njegov brzi razvoj zasluni su razvoj globalne komunikacijske mree i GPL licenca za njegovo koritenje.

Tux maskota Linuxa [1]

Linus Trovalds kreator jezge Linuxa [2]

LINUX HISTORIJA NASTANKA I POZICIJA U SVIJETU

Linux je nastao 05. oktobra. 1991 godine. U prvim danima Linux se koristio kao eksperimentalni operativni sistem, a koristili su ga studenti, hakeri, programeri i ljudi koji su orjentirani sa rad sa raunarom. Nastankom Apache Web Server, Linux je u par godina istisnuo druge operativne sisteme sline Unixu. Linux, operativni sistem, se slabo pojavljuje na kunim i uredskim raunarima iz razloga to napredovanje desktopa na Linuxu slabo napreduje. Jo jedan razlog zbog ega se Linux ne pojavlju na kuim i uredskim raunarima je to to se igre ne prave za ovaj operativni sistem, a i nedostaje jo programa za ovaj operativni sistem. Jo jedan problem Linuxa su programi ili drajveri koje tvrtke rijetko izdaju ili korsnici odnijaju da ih koriste. to se tie sigurnosti Linuxa, danas postoje mnogo virusa, spayware-a i adware-a koji rade na Linuxu.

LINUX DISTRIBUCIJE
Linux je nastao 05. oktobra. 1991 godine. Linux distribucija je operativni sistem koji je sastavljen od Linux jezgre ( sa pogonskim programima ), GNU sistemskih i aplikacijskih programa, Xorg grafikog servera i grafikog okruenja. Razliite distribucije Linuxa, pored navedenih osnovnih dijelova, sadre i vei ili manji broj korisnikih programa specifine namjene. Distribucije se mogu podijeliti u tri osnovne grupe sa obzirom kako se dati softver distributira uz distribuciju. Softver se moe distribuirati : u izvornom kodu, u predvienim paketima kao izvrni programi koji sami instaliraju softver.

Ubunti Linux desktop [3]

LINUX ISTAKNUTE DISTRIBUCIJE

Najpoznatije istaknute Linux distribucije su : Slackware, Debian, Ubuntu, Linux Mint, Fedora Core, Open SuSE, Gentoo, Knoppix, Red Hat.

Ostale Linux distribucije su : Arch Linux, Puppy Linux.

Slackware
Slackware je najstarija Lunux disribucija, a ujedno je i najpopularnija distribucija Linuxa. Slackware je osnovana krajem 1992. godine. Osnovao ju je Patrick Volkerding. Namjenjena je naprednijim korisnicima i korisnicima koji ele nauiti puno o Linuxu. Po emu je Slackware toliko poseban je jednostavnost. Slacware koristi konzervativan razvojni model s naglaskom na stabilnost paketa, naspram novih paketa. Karakteristino za distribuciju Slackware je to ima jednostavan paketni mehanizam koji prua samo neke najosnovnije mogunosti: instalacija, nadogradnja i brisanje.

Slackware distrbucija desktop [4]

Debian
Debian je ime dobrovoljne organizacija posveene razvoju i promicanju ideala slobodnog softvera, te naziv njihovog GNU-baziranog operativnog sistema. Debian je zapoet 1993. godine, gdje je Ian Murdock poslao otvoreni poziv softverskim programerima da doprinesu kompletnoj distribuciji baziranoj na Linux jezgri i GNU sistemskim programima.Danas, osim Linuxa, Debian podrava i druge jezgre, poput jezgre BSD operativnih sistema i HURDa orginalne GNU jezgre koja je razvijala sofversku fondaciju.

Debian distrbucija desktop [5]

Ubuntu
Ubuntu je jedan od raunarskih operativnih sistema koji je nastao od operativnog sistema Debian Gnu i Linux, koji temeljne podatke i programe preuzima iz projekta GNU i koristi Linux kao jezgro ili kernel operativnog sistema. Ubuntu je graen iz mnogo djelova koji se nazivaju softverski paketi. Ubuntu, operativni sistem, najvie panje posveuje lakoi instaliranja i koritenja operativnog sitema.

Ubuntu distrbucija desktop [6]

Linux Mint
Linux Mint je raunarski operativni sistem koji se bazira na Ubuntu Linux distribuciji, koji je ipak bazira na Debianu. Linux Mint nudi stabilan operativni sistem za prosjenog korisnika. Linux Mint je se sastoji od mnogo programskih paketa, koja se veina distribuira kao softver sa slobodnom distribucijom. Glavna karakteristika ovog operativnog sistema je ta to korisnici mogu: slobodno pokretati programe, kopirati, distribuirati, mijenjati, razvijati i poboljavati softver.

Linux Mint distrbucija desktop [7]

Fedora Core
Fedora Core je jedna od najpopularnijih Linux distribucija Linuxa. Fedora Core je novi proizvod, nita manje stabilan od predhodnika, sa vrlo velikom korisnikom bazom, pa je savreno namijenjen za kune korisnike i posluitelje. Fedora Core ima tri razloga za naglu promjenu poslovnog modela, a to su : 1. poveanje kvalitete usluge velikim poslovnim korisnicima, 2. dinaminiji razvoj i kvalitetnija testiranja svojih tehnologija kroz distribuciju Fedora, 3. ovde mjeru zatitu od sudskih tubi ( zakoni o softberskim pravima ).

Fedora Core distrbucija desktop [8]

Red Hat
Red Hat je Linux distribucija koju je lagano instalirati. Ova Linux distribucija se za sve korisnike koji ele da se upoznaju sa Linux operativnim sistemom na to jednostavniji nain. Red Hat je bio dugo vremena bila jedna od najpopularnijih Linux distribucija u svijetu. Iz ove Linux distribucije je nastala jo jedna distribucija, a to je Fedora Core. Red Hat distribucija je nastala 1994. godine.

Red Hat distrbucija desktop [9]

LITERATURA :
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. http://hr.wikipedia.org/wiki/Linux http://hr.wikipedia.org/wiki/Slackware http://hr.wikipedia.org/wiki/Debian http://hr.wikipedia.org/wiki/Ubuntu http://hr.wikipedia.org/wiki/Linux_Mint http://hr.wikipedia.org/wiki/Fedora http://hr.wikipedia.org/wiki/Red_Hat

Slike :
[1] Tux maskota Linuxa http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/35/Tux.svg/220px-Tux.svg.png [2] Linus Trovalds http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/69/Linus_Torvalds.jpeg/220pxLinus_Torvalds.jpeg [3] Ubunti Linux desktop http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f5/Ubuntu_9.04_Jaunty_Jackalope. png/220px-Ubuntu_9.04_Jaunty_Jackalope.png [4] - Slackware distrbucija desktop http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bf/Slackware.png/250pxSlackware.png [5] - Debian distrbucija desktop http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b2/DebianLenny.png/300pxDebianLenny.png [6] - Ubuntu distrbucija desktop http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e1/Ubuntu_11.10_Final.png/300pxUbuntu_11.10_Final.png [7] Linux Mint distrbucija desktop http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/62/Linux_Mint_Katya.png/300pxLinux_Mint_Katya.png [8] Fedora Core distrbucija desktop http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bb/Fedora_15_Gnome_Shell.png/3 00px-Fedora_15_Gnome_Shell.png [9] Red Hat distrbucija desktop http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/52/Red_hat.png/220pxRed_hat.png