Metodoloka terminologija slui da se definiu pristupi u radu na graditeljskom nasleu i da se jasno naznae naela kojih se sluba pridrava Tehnoloka

terminologija slui da se obrazloe tehniki postupci i drugi oblici aktivnosti kojima se deluje na graditeljsko naslee u cilju zatite, prezentacije i revitalizacije NA POSTOJEI GRAEVINSKI FOND PRIMENJUJESE: 1. ADAPTACIJA Prilagoavanje ili podeavanje jednog ili vie delova graevine kako bi se ona u celosti mogla uklopiti i zadovoljiti aktuelne potrebe korisnika. Podrazumeva izmene u smislu uklanjanja ili dodavanja pojedinih graevinskih elemenata kao to su zidovi, vrata, stepenice, uvonenje novih instalacija i sl. 2. ASANACIJA Osmiljen rad na popravljanju I podizanju opteg stanja granevina u cilju higijenskog boravka u njima; u irem smislu podizanje optih higijenskih uslova nekog urbanog bloka, ienje od zaraze, isuivanje movarnih mesta; ponekad se pogreno zamenjuje terminom sanacija; ANALIZA (analitika metoda) Ralanjavanje, razlaganje celine granevine na njene delove u cilju utvrnivanja razvojnih etapa. Kao posledica analitike metode esto sledi konzervacija otkrivenih ANASTILOZA vraanje originalnih delova na svoje mesto na kome su i bili, te davanje iste funkcije koju su imali. Za primenu anastiloze moraju se odlino poznavati stilovi I tehnike gradnje u prolosti.detalja. KONSOLIDACIJA utvrivanje, uvrivanje elemenata I delova objekata u cilju odravanja njihove tehnike stabilnosti; KONZERVACIJA tehniki proces zatite graditeljskog naslea. Prirodno se oslanja na kontinuitet prethodnog graenja, ali je esto primorana na ustupke i kompromise u cilju da se odreena vrednost ouva za budunost. MODERNIZACIJA osavremenjavanje, pre svega stambenih graevina. Tokom procesa ne menja se namena kao ni konstrukcijski sklop, vesu promene prostorne organizacije i infrastrukture znaajnije. Obino se klasifikuje prema obimu radova na: A. Modernizaciju I stepena B. Modernizaciju II stepena i C. Modernizaciju III stepena

ODRAVANJE najjednostavniji postupak uvanja graevine u stanju u kojem se nalazi.Konstrukcija, prostorni sklop, oprema I odnos prema okruenju se uvaju i potrebno je da se takvo stanje to due sauva. REANIMACIJA oivljavanje idejnog znaenja, uloge I izvornog reenja spomenika kulture REGENERACIJA obnova spomenikih oblika koji su bili izgubljeni, uz novu interpretaciju odnosa prostora unutar objekta. REHABILITACIJA celokupan postupak kojim se granevina vraa u prvobitno stanje sa obnovom funkcije kako bi se omoguili normalni uslovi boravka u njoj. REMISIJA vraanje i korienje pojedinih delova nestalog objekta na neki drugi u cilju reminiscencije (opominjanja I seanja) na izgubljenu granevinu. REKONSTRUKCIJA postupak kojim se spomeniku culture mogu izmeniti prostorni i konstrukcijski elementi ili delovi, priemu se menjaju tehniki parametri u cilju potpune ili to priblinije slinosti sa izvornim oblicima. Savremena podela je na: 1. Tanu (egzaktnu) rekonstrukciju na bazi dokumentacije o granevini 2. Analognu rekonstrukciju na bazi uporenivanja I odrenivanja slinosti sa nekim drugim primerom 3. Hipotetiku rekonstrukciju na bazi pretpostavke o obliku elemenata i delova granevine koje vie nema, a koja e se ponovo izgraditi. RENOVACIJA obnova i opremanje granevine kao celine kojoj su propali pojedini delovi (trakt, sekcija, konstrukcija i sl.) novim, nearhainim reenjima kojima se vraa udobnost ivota i higijenski kvalitet. esto je izbor prilikom rada na istorijskim objektima koji su pretrpeli stilske promene ( na primer, barokizacija gotikih ili renesansnih objekata). Kompleksna renovacija spomenika kulture moe obuhvatiti vie tehnikih metoda kao to su rekonstrukcija, restauracija, supstitucija...) RESTAURACIJA dodavanje elemenata ili delova u onom obliku koji su na granevini imali u cilju uvanja ili otkrivanja spomenikih vrednosti koje su bile nepoznate, vraanje estetskih vrednosti koje su na spomeniku kulture bile oteene, umanjene ili unitene.

RESTITUCIJA uspostavljanje oblika vraanjem pojedinih unitenih ili izgubljenih elemenata i delova. Restitutio in integrum je uspostavljanje prvobitnih oblika vraanjem elemenata ili delova koji su vremenom uniteni. U praksi se, ponekad, i granevinama za koje se ne zna da li su imale neke delove ili elemente oni dodaju po vizuelnoj slinosti sa drugim objektima. REVITALIZACIJA celovita obnova, oivljavanje ukupnog kompleksa materijalnih i duhovnih vrednosti spomenika kulture ili prostornih kulturno-istorijskih celina. Kompleksna metoda koja moe obuhvatiti skoro sve tehnike postupke kao i promenu funkcije granevine iliceline, primereno spomenikoj vrednosti. SANACIJA skupni naziv za tehnike mere kojima se odstranjuju tehniki, higijenski, estetski i drugi nedostaci na spomenicima kulture. Najee se podrazuma otklanjanje konstrukcijskih nedostataka i stabilizacija. SUPSTITUCIJA zamena delova ili elemenata granevine drugim. Najee se odnosi na elemente i delove konstrukcije koji se zamenjuju novim, drugim materijalima ili se originalni delovi skulptura, plastike zamenjuju tehnoloki drugim materijalima. SINTEZA (Sintetiki metod) postupak u kojem je primarna ideja estetske celine, bez obzira na razliitost konstrukcijskih, stilskih i drugih oblika. Ti delovi se povezuju, a odstranjuju se samo oni delovi koji tu celinu naruavaju i oni se mogu dopuniti prema karakteru celine. NADGLEDANJE (monitoring) praenje ivotnog veka spomenika kulture, osmatranje stanja konstrukcije, stilskih elemenata i upotrebe prostora. UPRAVLJANJE strategija zatite, prezentacije i korienja ukupnog kulturnog naslea Kulturno naslee je skup resursa naslenenih iz prolosti, koje ljudi identifikuju nezavisno odvlasnitva nad njima, kao odraz i izraz neprekidno evoluirajuih vrednosti, uverenja, znanja I tradicija. Ono obuhvata sve vidove ivotne sredine, nastale interakcijom oveka i prostora tokom vremena. Zatita kulturnog naslea je disciplina koja se bavi identifikacijom, prouavanjem, valorizacijom, zatitom, konzervacijom, prezentacijom I prenoenjem kulturnog naslena buduim generacijama.

Kulturna dobra su stvari i tvorevine materijalne I duhovne kulture od opteg interesa koje uivaju posebnu zatitu utvrenu Zakonom o kulturnim dobrima. U zavisnosti od fizikih, umetnikih, kulturnih I istorijskih svojstava, dele se na nepokretna i pokretna kulturna dobra. Nepokretna kulturna dobra obuhvataju spomenike kulture, prostorne kulturno-istorijske celine, arheoloka nalazita i znamenita mesta. Kulturno podruje oznaava odreneni prostor saveom koncentracijom nepokretnih kulturnih dobara koja su u teritorijalnom, istorijskom, kulturnom, stilskom pogledu povezani i ine vizuelni i duhovni identitet tog prostora. Kulturni pejza oznaava odreneno podruje, onako kako ga ljudi vide i doivljavaju, iji je karakter rezultat delovanja i interakcije prirodnih i/ili ljudskih faktora. Nastaje u menusobnom odnosu kulture i prirode,i prikazuje evoluciju ljudskog drutva i naseljatokom vremena, pod dejstvom fizikihogranienja i/ili mogunosti koje prua prirodnasredina, kao i sukcesivnih drutvenih,ekonomskih i kulturnih snaga. Prezentacija oznaava nain predstavljanjakulturnog dobra javnosti kroz briljivo odabranuplaniranu komunikaciju izmenu sadrajakulturnog dobra i posmatraa. Valorizacija oznaava multidisciplinarni postupak kojiima za cilj utvrnivanje vrednosti i znaaja kulturnog naslea na osnovu utvrenih kriterijuma ili standard kojima se prepoznaju svojstva od kulturnog, itorijskog,umetnikog i drutvenog znaaja za odrenenu sredinu. Autentinost je sutinski kvalitativni faktor u odnosu naverodostojnost raspoloivih izvora informacija(materijalni, pisani, usmeni i likovni izvori) kojiomoguavaju upoznavanje prirode, karakteristika,znaenja i istorije kulturnog naslena. Integrativna konzervacija je pristup urbanoj i prostornojkonzervaciji koji predstavlja mirenje zahteva zaouvanjem naslena i ciljeva urbanistikog planiranja. Integrativno planiranje podrazumeva uspostavljanjestrategija koje omoguavaju da se integriu, nalokalnom nivou, proces valorizacije kulturnih resursasa drugim pogodnostima i drutveno-ekonomskomstrukturom teritorije, poboljavajui kvalitet okruenja,proizvoda i usluga teritorije. Menadment plan za kulturno naslene je specifianplan upravljanja nasleem koji definie fundamentalnestrateke ciljeve koji treba da obezbedeodgovarajuuravnoteu izmenu konzervacije,odrivosti i razvoja na takav nain da naslene moe da bude zatieno i ouvano za budunost. Odrivi razvoj je sposobnost oveanstva da obezbedizadovoljavanje potreba sadanjeg trenutka nekompromitujui sposobnost buduih generacija dazadovolje sopstvene potrebe

Odrivi razvoj nijeutvrneno stanje harmonije, ve pre proces promene ukome su eksploatacija resursa, usmeravanje investicija,orijentacija tehnolokog razvoja i institucionalnepromene u skladu kako sa buduim, tako i sa sadanjim potrebama. Odrivo korienje podrazumeva promiljenokorienje kulturnog naslena kao resursa odrivograzvoja i kvaliteta ivota u savremenom drutvu koje seneprekidno razvija. Kulturni turizam je specifini oblik turizma kojiobuhvata posete turista izvan njihovog stalnog mestaboravka, motivisan interesom za kulturom, pre svegaistorijom, umetnou, naslenem ili stilom ivota ljudi unekoj regiji. Ovaj oblik turizma da bi zadovoljio sopstvene ciljeveima veoma pozitivan efekat na naslene jer doprinosinjegovom odravanju i zatiti. Kao vaan deo nacionalnih i regionalnih ekonomija imaznaajnu ulogu u razvoju teritorije i predstavlja bitanizvor finansiranja za odravanje i intervencije nanaslenu, kao i u edukaciji zajednice. TEHNOLOKA TERMINOLOGIJA Fizika briga za graditeljsko naslee obuhvata nekoliko faza rada. Prvo se moraju uoiti I definisati faktori koji imaju negativan uticaj na opstanak graevine. Faktori su raznovrsni I mogu se podeliti u nekoliko uticajnih grupa: 1. DEJSTVA IZ PRIRODNOG OKRUENJA: a. Atmosferske padavine (kia, sneg, grad) b.Temperaturne pojave (mraz, vlaga) Posledice ove dve pojave su, najee, natapanje zidova, ispiranje spojnica i krunjenje materijala c. Erozija vodena: morska odnoenje materijala rena razaranje promenom toka I spiranjem Erozija eolska zasipanje i krunjenje materijala d. Vegetacija razara temelje, usisava vlagu, odlubljuje delove graevine e. Vulkansko, zemljotresno, poarno, poplavno dejstvo posledice su uglavnom katastrofalne f. Delovanje ivotinja, ptica, insekata zagaivanje i razaranje materijala 2. DRUTVENE POJAVE: a.Ratovi i revolucije ruenje, odnoenje materijala i namerne tete b. Ideoloke borbe unitavanje i razaranje graevine zbog iskljuivosti c. Raznoenje materijala sa spomenika i pogrena upotreba spomenika ugradnja u okolne objekte, poploavanje nadgrobnim ploama, unitavanje fresaka i drugih oblika zidnih povrina paljenjem svea

d. Praznoverje oteenja nastala pipanjem delova graevine ili skulptura, isceliteljska mo oiju svetaca, urezivanje ili obijanje tekstova e. Novi pronalasci u ratnoj tehnici potpuna destrukcija graevina f. Prirodni razvoj civilizacija I njihovih smena 3. EKSPLOTACIJA PRIRODNIH BOGATSTAVA a. Otvaranje rudokopa, kamenoloma, naftnih nalazita zagaenost, promena pejsaa, sleganje tla, rastreenost konstrukcije usled vibracija,promena reima podzemnih voda b. Poljoprivreda najee unitavanje arheolokih nalaza 4. SAVREMENA INDUSTRIJALIZACIJA a. Izgradnja velikih industrijskihpostrojenja b. Hidrogradnja i irigacioni sistemi c. Izgradnja telekomunikacionih I elektrinih postrojenja U svim sluajevima naruavanje okruenja, rastreenost konstrukcija I opta degradacija naslea 5. SAVREMENA URBANIZACIJA a. Poguavanje objekata b. Ruenje starih objekata c. Urbanizacija sela d. Ruralizacija grada 6. UZORCI PROPADANJA KOJI SE NALAZE U SAMIM SPOMENICIMA a. Vrsta i performance materijala od kojeg je graevina napravljena b. Tehnika graenja izbor konstruktivnog sistema, izbor temelja, izbor I obrada materijala FIZIKI ASPEKT GRADITELJSKOG NASLEDJA GRADJEVINE I DRUGI OBLICI SPOMENIKA KULTURE MOGU BITI U RAZLIITOM FIZIKOM STANJU: U izvornom stanju..................... neoteeni-aktivni U izmenjenom stanju ............... neoteeni-aktivni U izvornom stanju ......................... oteeni-aktivni U izmenjenom stanju .....................oteeni-aktivni Naputeni ...... uglavnom razliiti stepeni oteenja KLASIFIKACIJA KULTURNIH DOBARA PREMA VRSTI I OUVANOSTI Arheoloka nalazita: Po definiciji se nalaze ispod razliitog sloja zemlje

Kulturni sloj onaj u kojem se nalaze materijalni ostaci ivota Sterilni sloj onaj u kojem nemamaterijalnih ostataka ivota Prema vrsti nalaza dele se na: - Praistorijska - Klasina - Ranosrednjovekovna - Srednjovekovna Praistorijska nalazita esto se vizuelno prepoznaju po obliku humke-tumula. Materijalni ostaci su, po pravilu, veoma oteeni; ukoliko su od zemlje ili drveta, tada se obino konstatuju samo otisci ili tragovi. Svi nalazi, a naroito oni od drveta moraju se odmah po otkrivanju zatiti, jer se u dodiru sa vazduhom raspadaju. Klasina I srednjovekovna nalazita mogu biti: - ispod izgraenih celina - van izgraenih celina Mogu biti u obliku ostataka: - gradova i naselja - pojedinanih graevina Nalazi su obino graevine poruene do temelja ili sa malim ostacima zidova, Mogu biti ouvani podovi (mozaici, zemljani pod), Najei materijali su kameni opeka. Materijalni ostaci mogu se otkopati: - in situ na mestu na kojem se nalazio prilikom ruenja - razneen (razvuen)- udaljen od mesta ugradnje Materijal zidova moe biti samalterom koji je istrulio, a i sam materijal moe biti truo. Prilikom otkopavanja raspadanje je rapidno, naroito kod gornjih slojeva koji gube vlagu koju su imali pod zemljom. Zatitne mere se rade odmah po otkopavanju. Utvreni gradovi i utvreni zamkovi mogu biti: a. za borbu hladnim orujem Nalaze se obino izolovani, na teko pristupanim mestima, imaju visoke kule I debele zidove od lomljenog ili pritesanog kamena (izmeu ispuna od trpanca) Stanje ouvanosti:

Od potpuno poruenih do sauvanih sa oteenjima samo u gornjim zonama; zidna lica opala i velike pukotine idu u dubinu zida, kule poruene i nagnute, zatrpane naslagama uta, sve obraslo vegetacijom. Kada su pojedini burgovi prerasli u utvrenja feudalnih zamkova onda u njima postoje monumentalne graevine u kojima se stanovalo. Takvi primeri su esto ouvani, jer su bili dugo nastanjeni b. za borbu vatrenim orujem zauzimaju velike povrine,imaju debele zemljane bedemesa spoljanjom i unutranjomoblogom od kamena ili opeke. Najee su poruene ilioteene unutranje graevine,razvuena obloga, dubokaoteenja od vegetacije. Utvrena naselja (antika, srednjovekovna i poznija naselja opasana utvrenjem od bedema i kula); u nas ih ima najvie na Primorju; velika zgusnutost graevina unutar zidina naselja (Stari Bar, Ulcinj Dubrovnik,..) Polunaputena naselja:stare stilske zgrade se adaptiraju naprimitivan nain Izumrla naselja: zgrade poruene, zidovi bez meuspratne konstrukcije

c. slojeviti ili kombinovani

Monumentalni spomenici sakralne i profane arhitekture Graevine kvalitetno zidane specijalnim tehnikama zidanja I sa dobrom obradom gradiva. este svodne konstrukcije, kod veine prvo propada krovni pokriva, pa se uruavaju svodovi i zidovi, najee su do dve treine poruene. Obino su ih okruivale ekonomske I druge graevine od loijeg materijala, koje su vremenom nestale. Mostovi, akvadukti Poseduju vie svojstava, ukljuujui i ambijentalne vrednosti. Najee su raeni od kamena, mnogi i danas slue svojoj nameni, antiki I turski period najzastupljeniji u nas. Najee su oteeni podlokavanjem stubova koji se rue. Mnogi su, zbog promene toka reke, ostali na suvom, a nekima u naseljima novom regulacijom su zatrpane donje zone. Seoska arhitektura i ruralne sredine

Preteno je graena slabim, tronim materijalima, pa su propali delovi zamenjivani izvornim materijalima i u izvornom obliku, alii novim materijalima i u neizvornom obliku. Uz njih se esto grade nove zgrade koje naruavaju ambijentalnu vrednost.

Memorijalne graevine iznamenita mesta Graevine mogu biti bez stilskih i arhitektonskih vrednosti, ali imaju istorijsku vrednost. Obino su im bitno izmenjena stilska svojstva adaptacijama. Povremeno serue, pa se ponovo obnavljaju. Stara groblja, steci I spomenici Mogu biti i kao arheoloka nalazita. Srednjovekovna groblja imaju grobnice sa ravnim ploama ili sa stecima u bogatoj plastici. Krajputai su kenotafi onoga koji je umro u tuini. Najvie stradaju urbanizacijom ili naputanjem naselja.