1.

Realizam u hrvatskoj i slovenakoj knjievnosti

Sredinom XIX stolea veinu zapadnoevropskih knjievnosti zahvata gibanje protivno vladajuem romantizmu, poznato kasnije pod imenom realizam. Za knjievnost u to doba najvanije je da staro ustupa mesto novome. Realistiki pisac se vratio prirodi ali bez kulta prirode. Isto onako kao to je materijalni svet postao za naunika objekat prouavanja, ovek i drutvo za pisca su postali predmet analize. ovek se oslobodio zanosa i vratio svetu onakvom kakav on jeste. Zadatak umetnosti nije u tome da ulepa ivot kako bi nam omoguavala da vidimo ono to elimo da vidimo, ve je direktno pozvana da postavlja i reava one probleme koji interesuju drutvo i vreme. Umetnost je u odnosu na neposrednu ulnu stvarnost izvedena kategorija, ona je samo surogat te stvarnosti i nuno predstavlja umanjenu projekciju ivota. Pisci ne trae pravo da reprodukuju stvarnost, oni trae pravo da izmiljaju i zapaaju prema svom linom umetnikom shvatanju.1 Svi likovi realista su upeatljive i reljefne likovne figure. Portret je vrlo esto prvo poznanstvo sa likom. Sve crte lika moraju biti u skladu sa njegovim unutarnjim sadrajem. Pisac detaljno opisuje odeu, manire, nain hodanja, karakteristine pokrete, izraz lica, pogled. Osnovna fabila je uvek jasno uoljiva i ona je osnovni izvor dinamiziranja romanesknog procesa. Dominantu toga procesa predstavlja konflikt junaka sa sredinom, klasom ili drutvom u celini posle ega sledi razreenje konflikta. Skoro po pravilu to razreenje ima naglaenu traginu boju, ono oznaava poraz akcionog junaka i sugerie misao o zavrenosti svih ivotnih tokova u delu.2 Novija se hrvatska knjievnost raa, preporaa, kao afirmacija svojih prethodnih razdoblja. Ve to upozorava da su drutveno-istorijske determinante u hrvatskoj knjievnosti od presudne vanosti. Zakoni drutvenog razvitka nisu u njoj samo neizbena pozadina, bez koje je bilo kakvo istorijsko kretanje nezamislivo; nego i knjievnost ima ambiciju da na te zakone utie: istorija i umetnost vezane su povratnim delovanjem. Realizam u hrvatskoj knjievnosti nije mogao biti apstraktno ist. Poivajui na skromnoj drutvanoj podlozi nagodbenjake Hrvatske, realizam se vrlo brzo, uprkos enoinim tanim zapaanjima, morao vratiti romantizmu, odnosno, kako se to tada zvalo, idealizmu. Realista se osvre na svet, predmete svojoj umetnosti uzima iz ivota, zato im u ivotu primera ima.3 Dva su kriterijuma za odreivanje vremena realizma: a) od enoine smrti , kada se s 1880.g. pojavljuje i nova knjievna generacija, nova
1 2

Zola, E., O romanu (O realizmu), Kultura, Beograd, str.100 u Peni, S., Realizam, Obod, Cetinje, 1967. Peni, S., Realizam, Obod, Cetinje, 1967., str. 5-36. 3 ivanevi, M., Frange, I., Ilirizam/Realizam, Povijest hrvatske knjievnosti, knj. IV, Liber-Mladost, Zagreb 1975., str. 219-244.

imena, b) po stilskom kriterijumu realizam poinje i ranije , u 60-im godinama XIX veka kad pripovedai uvode realnu seosku i graansku sredinu, pogotovo enoa svojim pripovetkama i programatskim lancima. Da ta podela nije imala svojih argumenata, ne bi se odrala tako rei do u nae dane. Pa ipak su i oni koji su je prihvatali morali priznati da je na prvi teoretiar realizma bio enoa i da bi takozvani realizam, koliko god bio duan i drugim uticajima, spoljanjim i unutranjim, bio zapravo nemogu bez teoretskog i praktinog doprinosa Augusta enoe.4 enoine postavke o tematici i nainu pisanja su: socijalna tematika, stvarnost, psihologija likova, izbegavanje neverovatnosti i romantike obogaene su elementima ruske i francuske teorije realizma aktuelna situacija, socijalna sredina, tipine pojave i likovi, napredne ideje (likovi su nosioci), istinito i nauno utemeljeno. itava druga polovina XIX veka u okviru slovenake knjievnosti nosi jo uvek snane elemente prosvetiteljskih, sentimentalistikih, predromantiarskih, romantiarskih i poznoromantiarskih tendencija. Pojedini istoriari knjievnosti zato to razdoblje oznaavaju prelaznom odradnicom: Izmeu romantizma i realizma (Janko Kos). Od stvarnog i doslednog realizma ovaj period se najvie udaljava snanim prisustvom prosvetiteljskih tenji: knjievnost se i nadalje koristi za irenje moralnih, nacionalnih i budnikih ideja. Njen osnovni cilj je da zabavi i poui. 5 Slovanaku prozu iz vremena realizma i njene pripovedne forme graene su pre svega na tradiciji ranoromantiarskih proznih oblika. Zbog blizine i meusobne isprepletenosti realistikih i romantiarskih naina pripovedanja, u slovenakoj istoriji knjievnosti postoje oprena miljenja ne samo o nazivu razdoblja od kraja pedesetih do sredine devedesetih godina, nego i o podeli ovoga perioda na manje segmente. Realizam odrie subjektivnosti njenu supstancijalnost i sagledava je u zavisnosti od spoljanjeg sveta. Ima trenutaka kada joj priznaje bitnu ulogu, ali ova se zbog sveopte krhkosti i protivurenosti unutranjeg sveta svakog pojedinca pretvara u nebitnu, ponekad ak i praznu umiljenost. Ono to je sa realistikog vidika doista trajno, to se neminovno i bezuslovno pojavljuje, to je stvarnost sa mehanizmom svojih zakonitosti i sluajnosti. Ipak, za itavu drugu polovinu XIX veka karakteristian je eksplicitan otklon od romantiarske tradicije i svest o novom vremenu koje rauna na vrednost injenice, na znaaj drutvene stvarnosti koja okruuje jedinku. Visoko se ceni stvarni opis i prikaz drutvenog stanja.6

ivanevi, M., Frange, I., Ilirizam/Realizam, Povijest hrvatske knjievnosti, knj. IV, Liber-Mladost, Zagreb 1975., str.219-245. 5 Mitrovi, M., Pregled slovenake knjievnosti, Sremski Karlovci Novi Sad, 1995., str. 108. 6 Isto, str. 109-110.

Razdoblje realizma neguje dakako pre svega prozu. Najvii umetniki domet postignut je u kraim priama, tzv. karakternim novelama. U sreditu karakterne novele je pojedinac i njegova lina problematika (njegov karakter). Seoska pripovetka je takoe negovana, ali je ona s obzirom da se svodila pre svega na ljubavnu priu smetenu u seoski ambijent nosila mnogo manje obeleja ovog stilsko-idejnog razdoblja. Veoma esto prozna dela nosila su oznaku povest: to su zapravo due pripovetke, obino jednostavne kompozicije i gotovo po pravilu sa moralnom (ili nacionalnom, socijalnom, praktinom) poukom.7 U realizmu nauka se postavlja kao temelj ljudskog ivota i odbacuje se mistika i religija. Knjievnici se kritiki odnose na drutvo iznosei u svojim delima sve aspekte tadanjeg drutva. Afirmiu roman kao knjievnu vrstu i stvaraju tzv. tipove junaka koji nose osobine odreene skupine ljudi. Glavne teme su: - odnos sela i grada - kolovanje nadarenog seoskog deteta u gradskoj sredini - tragika hrvatskog intelektualca - prikaz drutva druge polovice XIX veka.

Mitrovi, M., Pregled slovenake knjievnosti, Sremski Karlovci Novi Sad, 1995. str. 114.