ta poneti na put biciklom tekst: Jone Iako postoje stvari koje je neophodno poneti na turu (alat, rezervna guma,

vrea za spavanje, ator, prasence), sklonosti, potrebe i mogunosti su razliite pa stoga postoji hiljadu "najboljih" spiskova opreme. Praksa je nezamenljiva u ovoj stvari i potrebno je dosta vremena i procenjivanja pre, tokom i posle svakog putovanja da bi se dolo do zadovoljavajueg sopstvenog kompromisa izmeu teine i onoga to jeste, ili moe biti potrebno. Tada pakovanje prestaje da bude izvor frustracije i sa sati se skrauje na minute. U donjem spisku je dato ono to bi moglo da doe u obzir za noenje na put. Neke stavke mogu da se izbace ako se putuje "pitomijim" predelima, sa estim naseljenim mestima u kojima ima prodavnica delova za bicikle ili servisa; neke stavke su stvar linog ukusa i potreba. Orijentacije radi, moj izbor je u spisku oznaen zvezdicama: *** - ono to uvek nosim, ak i na vonju do Ade ** - ono to nosim na dua putovanja Kad spakujem sve to smatram da mi je potrebno za vikend-turu i dodam neto hrane, teina bisaga je 10-15kg, zavisno od toga da li je leto ili hladnije doba godine. Kad spakujem sve to nosim na putovanje od nekoliko dana teina je 20-25kg, a za putovanja dua od nedelju dana bude i neto vea. Ovde vredi istai sledee: - ove teine nisu toliko strane koliko mogu izgledati, i provereno nee pokvariti zadovoljstvo putovanja. Na turi treba zaboraviti na teinu i ne treba je se plaiti. Takmiarima je nekoliko stotina grama vie ili manje zaista bitno, ali kad se ide na putovanje biciklom (pa ak i na rekreativnu vonju) ne treba potpasti pod "lake, lake" psihozu. Ne treba gledati na to da li e na biciklu biti kilogram vie ili manje - treba procenjivati iskljuivo korisnost onoga to razmiljamo da ponesemo. Ako neku deonicu ili uzbrdicu moemo da preemo na neoptereenom biciklu, moi emo da je preemo i sa natovarenim biciklom, samo za neto due vreme. Bisage nisu to to e spreiti da se savlada neko brdo, jer jednostavno ne ine vonju toliko teom - ako se ne uspe, skoro je sigurno da se ne bi uspelo ni bez njih. - oni koji imaju iskustva u planinarenju znaju da je bolje navii se da se sa sobom uvek nosi sve to moe zatrebati, nego stalno lupati glavu oko toga ta izbaciti i procenjivati anse da li e neto ba ovog puta nedostajati. U donjem spisku ima stvari koje nam na turama moda nee biti potrebne godinama (npr. pribor za prvu pomo, alat za rastavljanje lanca, sajla za konicu, itd.) ali kada doe trenutak da neka od njih zatreba voleemo sebe zato to smo je poneli. Treba zaboraviti na veite traume tipa "da li da nosim ili ne?". I poneti. - bitno je da se sve spakuje u bisage jer e na taj nain teina biti rasporeena nisko i manje e se oseati u vonji. Ako nemamo bisage stvari se mogu staviti u ranac ili u neku pogodnu

torbu, i privrstiti na gepek bicikla. (A bisage treba kupiti to pre, jer je sve drugo daleko iza njih po kapacitetu, udobnosti, bezbednosti i upotrebljivosti). Ono to nikada, nikada ne treba uraditi jeste da se velika teina nosi u rancu na leima - to je ist mazohizam. - kada na putovanje ide vie biciklista nije potrebno da svi nose sve: treba se dogovoriti i ne duplirati alat, prasence i druge stvari koje bez problema mogu biti zajednike. -*Velika pomo pri pakovanju je spisak opreme, recimo u vidu Excel tabele. Tokom pakovanja se odmah ekira ono to se stavi u prtljag, i tako sigurno nee biti zaboravljena neka vana sitnica. (Nita gore nego kad se posle pedeset kilometara neobino napornog putovanja primeti da smo poneli bisage, a da je bicikl ostao kod kue.) Ako imate neto da dodate ili komentariete, izvolite. Vredni saveti, a isto tako i zanimljiva drugaija miljenja, bie dodati u ovaj tekst. 1. Rezervni delovi i alat 2. Oprema za kampovanje 3. Odea i obua 4. Ostalo 5. Ekspedicije, duga putovanja tokom kojih e servisi i prodavnice biti daleko 6. Luksuz, bubice, kerefeke 7. Stvar ukusa... 8. Najvanije na kraju 9. ta su drugi imali da dodaju...

1. Rezervni delovi i alat

Unutranja guma. *** Za putovanja dua od par dana i za putovanja van asfalta, vrlo je razumno poneti dve. Druga rezervna guma predstavlja zanemarljivu dodatnu teinu, a moe utedeti krpljenje po mraku ili kii. Pribor za krpljenje guma i plastine polugice sa skidanje spoljanje gume. *** Ako je lepak star, kupiti novi. Treba imati i rezervnu unutranju gumu i pribor za krpljenje. Na primer, oteenje gume oko stopice ventila je praktino nemogue popraviti na terenu (a teko i kod vulkanizera) pa ako nema rezervne gume, eto problema. Spoljanja rezervna guma sa kevlarskom niti u obodu. Za razliku od klasine gume koja u obodu ima icu, ova moe da se savije i sloi u prilino mali zamotuljak, tako da se moe poneti sa sobom. Ako ne ovo gore, onda dvadesetak santimetara dug komad stare spoljanje gume sa obodom iz koga je uklonjena ica.

Dobro e doi ako se raspara ili oteti spoljanja guma. Komad se ubaci u spoljanju gumu na pocepano mesto i itav taj deo se omota kanapom ili najlonom (zajedno sa felnom), tako da dri unutranju gumu dok se ne domognemo nove. Kljuevi za (skoro) sve vijke i navrtke na biciklu. *** Treba paljivo pregledati bicikl i utvrditi koje su sve dimenzije potrebne. Najee se radi o 3-4 razliite dimenzije i o dve vrste kljueva (viljukasti i imbus). Umesto nekoliko viljukastih kljueva zgodno je nositi mali francuski klju (onaj kod koga otvor moe da se podeava). Klju za skidanje zadnjeg pogona. ** Ako pukne bica na desnoj, pogonskoj strani zadnjeg toka (a to se uglavnom i deava ba na toj strani jer je tu optereenje i uvijanje vee), potrebno je skinuti zadnje zupanike da bi mogla da se postavi nova bica. (*) (*) Mogua su jo tri druga reenja za ovo, mada skidanje zadnjeg pogona odgovarajuim kljuem ipak izgleda kao najjednostavnija dostupna mogunost:

1. Postoje savitljive kevlarske bice koje slue specijalno za ovakve situacije, i njima se problem elegantno reava (poto su savitljive, mogu da se proguraju pored zupanika zadnjeg pogona). Ali kod nas ih je teko nai. 2. Od obine bice, due za oko 5mm nego to su bice koje imamo na toku, moe se odsecanjem glave i savijanjem tog kraja u obliku slova "S" napraviti bica koju je mogue provui i montirati bez skidanja zupanika. Ravni deo ove "s-bice" treba posle prepravke prikazane na slici desno da ima istu duinu kao i ostale bice na toku. S-bica se montira tako to se savijeni deo uz malo okretanja i akanja progura kroz odgovarajuu rupu na flanni nable; kada se bica potom iskrene i namesti na felnu, skrivina e je spreavati da se izvue iz rupe na flanni. Ovakva bica se koristi samo dok se ne doe u priliku da se stavi regularna. 3. Demontiranje zadnje osovine (prilog sa FreeBiking liste, autor Misa_T): "Kad vam se desi da pukne ica u vonji i potrebno je da skinete zadnji pogon a radi se o Shimanu: skinite zadnji toak, izvucite zadnju osovinu pazei da ne pogubite kuglice, a onda jednostavno imbus kljuem 10mm odvrnite auru koja se nalazi u otvoru kasete i skinite kasetu. Kad zavrite posao oko zamene ica, vratite kasetu na uljebljeni deo nable i privrstite je zavrtanjem aure istim imbus kljuem."

Sredstvo za podmazivanje lanca. ** Ako je u pitanju viednevna tura, nije dovoljno podmazati lanac pre polaska: jaa kia ili duga vonja po makadamu dovoljni su da lanac pone da guna. Sajle za menjae i za konice. ** Treba nositi jednu sajlu za zadnji menja i jednu za zadnju konicu - sajle prednjeg menjaa i prednje konice su krae, i ako se prekinu mogu se zameniti skraenom sajlom zadnjeg menjaa, odn. zadnje konice. Alat za rastavljanje lanca. ** Jedan lanak lanca. ** rafciger. *** Mala kolekcija vijaka, matica i podloki. *** Klju za bice. ** Rezervne bice i niple (navrtke za bice), nekoliko komada. *** Ako je putovanje ba dugo a servisi i prodavnice e biti daleko, ni desetak nije previe. Pri kupovini treba proveriti da li je duina bica odgovarajua.

Za noenje bica koristim sistem prikazan na slici: kroz zapua od plute koji ima takve dimenzije da moe vrsto da se zaglavi u cev (ticnu) sedita proguram bice, i na njihove krajeve zavrnem niple. Zapua zajedno sa bicama uguram u ticnu koju potom vratim u ram bicikla.

Zaboravim na ove bice sve dok ne zatrebaju nikad ih i ne vadim iz bicikla, stalno su tamo. na sadraj

2. Oprema za kampovanje Poto ovaj svet nije savren, pravilo je: - to se vie opreme nosi, kampovanje je udobnije - to se manje opreme nosi, vonja je udobnija ;) Treba odluiti ta je vanije i nai sreni kompromis. Odluka u korist lakoe vonje nije tako izvesna kao to bi se na prvi pogled moglo zakljuiti - ako ne moemo dobro da se naspavamo i odmorimo, naredni dan e biti teak.

ator. ** Zapamtiti koliko ima koia - pomae da ih sauvamo tokom bunovnih pakovanja kampa. Vrea za spavanje. ** Moderne vree su punjene materijalima koji uvaju toplotu i kad su vlani, ali za perjanu vreu treba imati i posebnu nepromoivu navlaku ili najlonsku kesu, kako bi uvek ostala suva. Jer ako se pokvasi, jao... Podmeta za vreu. ** Uloak za vreu. ** Moe se napraviti od arafa ili neeg slinog, a spreava da se vrea isprlja iznutra. Ubaci se u vreu, pa se onda legne u njega. U toplim noima se umesto u vrei moe spavati samo u ovom "daku". Mali katanac za zakljuavanje rasjferlusa na atoru. (Borislav Boinovi-Bole) Primus i jedna rezervna kartua sa gasom. ** Pribor za jelo i/ili kuvanje. ** Jedna aluminijumska erpica i jedan plitki tanjir (moe biti i od termotporne plastike) uz eventualni dodatak jedne plastine zdele sa poklopcem, uglavnom e zadovoljiti veinu potreba. So u maloj plastinoj kutijici. Manja krpa (kuhinjska "Vileda") ili suner. ** Posluie za ienje i brisanje blata sa svega i svaega te za generalno uljuivanje pred dolazak u civilizaciju, na voz, u autobus... Krpom ili sunerom se moe pokupiti i

jutarnja rosa sa atora - ostatak vlage e nestati dok spakujemo druge stvari. (Krpa/suner se posle okai na vrh bisaga, da se sui tokom vonje.) 3. Odea i obua Makar bilo leto, na putovanju treba imati jedan set toplije odee i odee za kiu. ak i usred toplog dana nije prijatno nai se posle uspona na vetrovitom prevoju sa mokrom majicom. Pa onda, noi i jutra na visini su svei, a uvek moe iznenada naii i talas hladnijeg vremena. Donji i gornji deo trenerke i jakna za kiu ili kabanica su minimum za letnje vreme. Bolje je imati tanju odeu koju moemo oblaiti i skidati u slojevima, nego debelu odeu.

Majice, arape, kupae gae... ** Ko je spreman da usput vie pere, moe da ponese manje. Kaket ili kapa. ** "Kapa, ali to bolja, poeljno ona u safari stilu, ili za bebe, jer sunce je ovih godina stvarno ubitano. Na takvu kapu ove godine planiram da priijem iak-traku na koju e se kaiti fes koji e mi tititi i vrat a i spreavati refleksiju sa strane." (Borislav Boinovi-Bole) Kapa ili balaklava od polara za hladno vreme. ** (U tom sluaju podrazumevaju se i duge gae i podgae, rukavice...). Druge patike ili planinarske gojzerice. ** Papue za hodanje po kampu ili domu, za plau, za tu... ** Male su teine a pruaju zaista oaravajue olakanje posle napornog dana. Ako nema rezevnih patika, u sluaju nekog peha u papuama se moe voziti do prve prodavnice italijanskih cipela. Borislav Bozinovi-Bole: "Za one koji ne pate od hi-tech look-a na bajku: ja svake godine pazarim u second-handu neku koulju sa dugim rukavima za marku-dve, moda iskrzanu i sa ponekom flekom, ali od prvoklasnog materijala, savrene izrade i kroja (onakvu kakva bi nova kotala $100). Onda nju nosim u toku vonje (prethodno je naravno par puta dobro operem i iskuvam). Dugaki rukavi me tite od sunca, materijal prua fantastian oseaj prijatnosti, a usput se moe koristiti za sve mogue vrste "svinjenja". Na zastancima moe se iskoristiti za glancanje bicikla, da se bar on sija... Look se moe upotpuniti second-hand kravatom :) "

4. Ostalo

Pribor za prvu pomo. ** Alkohol, kompresioni zavoj, gaza, flaster, kompilacija "The best of Hanzaplast", aspirini, Ibuprofen... Proireni izbor za one koji to vole temeljno da rade: diploma ubrzanog kursa prve pomoi, stetoskop, periskop, boca sa azotom i jo jedna sa kiseonikom, komplet skalpela, laki biciklistiki rentgen-aparat, deurna sestra u prahu.

Neki mazalin sa kou (ili kozu, zavisi da li koristite naa slova ili ne ;) sa velikim zatitnim faktorom. ** Krema za ruke ili slino. ** Krema dobro doe da umanji ili otkloni eventualno uljanje na mestima koja su u kontaktu sa seditem. Treba je naneti i pre poetka vonje ako se oseti da je prethodni dan ostavio tragove. Ko mnogo gura bicikl uzbrdo treba da namae i ake ;) Ranije sam koristio "Niveu" ili neto slino ali u poslednje vreme nosim Pavlovievu mast - ona se moe koristiti i za leenje ojeda i ogrebotina. "Ako je toplo bolje je koristiti istu glicerinsku mast jer je koa nee upiti." (Bojan Dulejan - Dulejko) "Za ojede su dobri Pavlovieva mast i Baby puder." (Pea Blagojevi) Pribor za higijenu i sapun. ** Sapun svakako nositi u uobiajenoj plastinoj kutijici - sve drugo je muenje. Sapun za pranje vea. ** Obavezan za dua putovanja. Za one koji to vole da rade beskompromisno, ovaj sapun moe sluiti i za linu higijenu. Uostalom i Ajntajn je jednom izjavio da za brijanje i umivanje koristi isti sapun: "Jedan za umivanje a drugi za brijanje? Previe komplikovano za mene..." Mapa puta. ** Kompas. ** Olovka, bloki. ** Telefonski imenik ** ak i ako ako ne nosite mobilni, vane telefone treba imati zapisane na papiru - npr. telefone ljudi sa kojima treba da se sretnete na putu i slino. Navlaka za bisage od nepromoivog materijala. ** Lako se saije a potedee stvari u bisagama od kvaenja po kii. ak i ako su bisage zaista vodonepropusne, navlaka e ih sauvati od blata ili od praine na nekom makadamu. Sajla za zakljuavanje bicikla. ** Foto-aparat (video kamera) i filmovi (video trake). ** Nepromoiva vrea ili kesa za foto ili video opremu. ** vedski noi (budimo iskreni, kineski). ** Izolir-traka. ** Posluie za mnogo toga, bolja nego selotejp. epii za ui. Korisni su ako posle napornog dana treba spavati u atoru sa nekim ko hre, o zajednikim sobama u planinarskim domovima da i ne govorimo. epii su stvar koju sistematski zaboravljam da kupim ve godinama, inae bi imali dve zvezdice pored. Autan, saputnik koji ima slatku krv, ili neko drugo sredstvo protiv komaraca. ** Dablvi-si pejpr. ** Vece papir, na srpskom. Moe da slui za hvatanje vanih beleaka, za zapisivanje utisaka, kao salveta, papirnata maramica ili priruna vizit-karta, a ak i za brisanje guze. Ukoliko se koristi za sve navedeno, strogo paziti na redosled. Igla i konac. ** Obina jaa igla za one koji ele da se obezbede od pocepaniih bisaga, kaieva, sandala,

majica. trikaa igla za one koji posle estokih off-road lomatanja vole da se oputaju pletui neto iz "Burde". Za one koji vole da heklaju, zna se. Nekoliko metara pecaroke najlonske niti. Njome moe da se zaije/proije/zakrpi/privee svata. Pocepani ator, pokidani atorski kanap, pocepana spoljanja guma ili bisaga... Na kraju krajeva, moe da poslui i za pecanje :) Zip-traice. Na buvljaku se prodaju u svenjevima. Pomou njih mnogo toga moe da se popravi, pritegne jedno uz drugo ili prikai za ram bicikla. Priljubie kai neposlune bisage uz gepek, fiksirae nosa bidona ako je vijak ispao, zadavie komarca koga smo pred jutro konano uhvatili, itd. iak traka. Takoe ima milion primena. 30-50cm e biti dovoljno za veinu potreba. Zihernadla. *** Mali (ili vei) karabiner. ** Dobro doe kad treba proturiti to tu i povezati sa ovim ovde, eventualno i okaiti na ono tamo. Najlon kese i gumice. ** Uvek treba imati nekoliko sa sobom, razliitih veliina. o Ako bisage nisu vodonepropusne a ne koristimo ni navlaku za bisage, odea i druga oprema koja se ne sme nakvasiti treba da bude u kesama. o U sluaju pljuska dve kese mogu da se navuku preko patika i da se gumicama stegnu oko cevanica. (Ne ulaziti tako u eminentne hotele, bazene za plivanje, kole plesa, muzeje i na koncerte klasine muzike.) o Mala providna najonska kesa se za vreme pljuska navue preko brzinomera i njegovog postolja i fiksira gumicom. Ne znam za Sigme i druge, ali CatEye brzinomeri imaju obiaj da pobrljave kada se kontakti ovlae, a to se na ovaj nain spreava. o Za hladno i vlano vreme arape i obua od Goreteksa su odlini (zato to "diu" a zadravaju vlagu koja dolazi od spolja) ali su i skupi. Ako se koristi jeftinija vodonepropusna obua koja ne die, noge e ipak biti mokre - od znoja. Zato je u takvoj situaciji dobro napraviti takozvanu parnu branu: stopalo - tanka arapa - kesa - debela arapa - kesa - patika ili planinarska cipela. Tanka arapa e brzo biti mokra ali e ostati topla, a onda je lake podneti vlagu. Osim toga, debela arapa e izmeu dve kese ostati suva, a ako nemamo drugih suvih arapa to moe znaiti razliku izmeu patnje i udobnosti. Minijaturni pekiri. ** Takav da moe da stane u dep na majici ili u zadnji dep orca. Posle hladnog soka iz bidona valjda najarobniji sitni luksuz koji se sebi moe priutiti na biciklu jeste mogunost da se u vrelom danu na nekoj uzbrdici izvadi iz depa to pekire i sa ela i lica ukloni znoj koji se sliva u oi. Da ne pominjem konani izlazak na prevoj i ritualno brisanje. Apsolutna preporuka. Jednom brisan - uvek brisan. Komad tanje polivinilske cerade. ** Moe da se kupi na buvljaku. Treba je jo odneti nekom od majstora u Balkanskoj da uz ivice stavi ringlice (metalna okca za provlaenje kanapa). Takva cerada moe da se podmetne pod ator kako bi se zatitilo njegovo dno od cepanja, ili moe da poslui kao

prva pomo u sluaju da ator pone da proputa. Njom se moe prekriti bicikl kada mora da ostane napolju u vlanim i kinim noima, moe da poslui kao "stolnjak" za neki ruak na livadi, kao prostirka za lekarenje, itd. Ako su dimenzije dovoljne, cerada se moe prebaciti preko malog atora za jednu osobu tako da igra ulogu dodatnog sloja: bicikl se postavi uz sam atori, pa se preko njih nategne cerada, ali tako da ne dodiruje ator. Na ovaj nain bicikl slui kao "jarbol" za ceradu a za uzvrat je zatien od kie; bisage ne moraju da se skidaju sa bicikla i unose u ator, a sam ator postaje "dvoslojan" (tj. neki stari ator ija je otpornost na letnji pljusak krajnje sumnjiva, ponovo postaje bezbedno sklonite). Borislav Boinovi-Bole: "U inostranstvu se takva stvarica zove 'ground sheet', kota obino ispod $5 i izraena je od malo kvalitetnijeg najlona. Ljudi je obino koriste kao dodatnu zatitu ispod atora. Moja omiljena primena je za dorukovanje na travi u rimskom stilu (savaumanovievskom stilu). Znai hrana i oprema se razbaca po dotinoj muemi i onda leeci uiva u pogledu, cvrkutu ptica, knjizi... a moe i u hrani, ko voli ;) " Elastini gumeni gajtani razliitih duina. ** Apsolutno nezamenljivi, imaju hiljadu primena. Od privrivanja dodatnog prtljaga ili treptalice na vrh bisaga, do uloge konopaca za suenje vea u kampu. Jedan kratki gajtan se moe provui ukrug kroz alkice na vrhu bisaga (skoro sve bisage imaju takve alkice) ime se dobije veliko etvorougaono okce za brzo odlaganje kaketa, tek kupljene kese sa voem ili prasenceta. To je i mesto na kome se tokom vonje mogu suiti majica ili pekir vlani od znoja, kie, jutarnje toalete... Treba samo staviti pekir/majicu/prasence ispod gajtana i pustiti da ih on pritisne uz bisage. U vozu se gajtan moe upotrebiti da se bicikli priveu uz vrata na prolazu izmeu vagona (naravno, za ovo treba biti u poslednjem vagonu) kako ne bi leteli po platformi. Dugaki gajtan se u kampu moe koristiti kao nosa za romantinu petrolejsku lampu koja se pozajmi od domorodaca i postavi pred ator. Ili se preko njega prebaci cerada, i eto zaklona od sunca ili garae za bicikl. Ogledalce za bicikl. ** Pored osnovne namene, koristi se i za samogled posle izlaska iz satora, a i za brijanje, ko to upranjava. (Borislav Boinovi-Bole) Fotokopije line karte i/ili pasoa. Koriste se u sluaju da se poplae originali. (Borislav Boinovi-Bole) Lampa za na glavu.** Ona to je Ukrajinci prodaju na buvljacima, plastina, sa trakom oko glave, unutra idu 4 male baterije, neverovatno korisna jer su ruke uvek slobodne - koristi se i za itanje u atoru. (Borislav Boinovi-Bole) Vlane papirnate maramice u kutiji. Videti u radnji pod opremom za bebe. (Borislav Boinovi-Bole) Dve pitaljke. Za dozivanje ako na put ide dvoje ili vie... (Borislav Boinovi-Bole) Borislav Boinovi-Bole: Ne nositi:

Viljuke - kamperi ih ne nose jer se teko peru (briu o rukav ;) Farmerke - jer su suvie teke, posebno kad se navlae (a i tesne ;)

5. Ekspedicije, duga putovanja tokom kojih e servisi i prodavnice biti daleko Trebalo bi imati i ove delove (jedan komplet za ekipu od recimo 4-5 lanova):

lanac prednji i zadnji menja zadnji pogon alat za skidanje prednjeg pogona leaj prednjeg pogona dve rezervne spoljanje gume sa kevlarom "quick release" igla za fiksiranje tokova mekane, savitljive meine za vodu zapremine nekoliko litara. Kada su prazne lako se spakuju. Odline pravi firma Ortlieb (http//www.ortlieb.de) - u njihovim se moe drati i vrela voda. (Ovo je vano u krajevima gde se voda mora prokuvavati pre upotrebe za pie: ako se od lokalaca dobije vrela voda, treba imati neto u ta e se sipati.) filteri za vodu ili tablete za dezinfekciju vode. Filteri - sa keramikim jezgrom, tako da mogu da se peru (npr. Katadyne). Bolji su nego tablete za dezinfekciju vode koje nije preporuljivo koristiti due od mesec dana ako su na bazi joda. cevica za fiksiranje polomljenih ipki atora.

Kod putovanja u druge zemlje dobro je pre polaska proveriti i kakve ventile imaju unutranje gume koje se mogu kupiti na licu mesta. Ako su na biciklu Presta ventili (uzani, tzv. "trkaki") i rupa za ventil na felni je uska, bez njenog proirivanja nee biti mogue korienje guma sa Schraeder ventilom (iroki, "automobilski" ventil).

6. Luksuz, bubice, kerefeke:

Mala prazna jastunica. ** Zauzima vrlo malo mesta u bisagama, a kad se na jednom mestu ostaje par dana moe se napuniti sveom travom uz dodatak majine duice, vranilovke ili drugih mirisnih trava i tako dobiti bajan oslonac za snove. U nju se na povratku mogu staviti nabrani ajevi ili neto drugo. Crevo duine 3 m za tuiranje na esmi, sa navrtkom za stari i novi tip esmi ;) (Borislav Boinovi-Bole) Packalica za muve i komarci (jer ti gadovi znaju gadno da zagoraju boravak u atoru). (Borislav Boinovi-Bole)

7. Stvar ukusa...

pliani meda; ram za sliku 15x20 sa ugraviranim natpisom "Uspomena iz Vrnjake banje"; album sa samolepivim sliicama "EP u fudbalu 1988." ; rezervni lepak za samolepive sliice "EP u fudbalu 1988." (Marfijev zakon te strefi kad se najmanje nada) mali model venecijanske gondole sa sijaliicama (na struju ali i na baterije, radi vee sigurnosti).

8. Najvanije na kraju - lista naj-najneizostavnijih i apsolutno naj-najneophodnih delova opreme:

dobra volja optimizam radoznalost elja za otkrivanjem novog oseaj za meraenje kafena kaiica "nek' bude ta bude" fatalizma

Ovaj pribor treba drati u nepromoivim kesama, da ga prva kia ne bi pokvasila i uinila neupotrebljivim. -*Sreno trpanje, guranje, nabijanje, gaenje i presovanje!

ta su drugi imali da dodaju...

Slobodan Radeta (slobodan_radeta@yahoo.com): Rezervni delovi i alat

Komad buira Najbolje je imati najdui deo (videti savet o sajlama), ali i mali deo za zadnji menja smanjie nervozu neoekivanih promena brzine. Hm, moda nije loe razmisliti o kompletnoj promeni buira nakon zimske (slane i ledene) sezone (vie to nije skupo,

preporuka je kupiti najkvalitetnije).

Par paknova za konice Naravno odgovarajuih. Naravno sa pripadajuim navrtkama i podlokama. Neobino, ali mi se desilo da gdin. Marfi deura na velikim nizbrdicama i eka me (sram ga bilo :-)

Oprema za kampovanje

Svea Obina, parafinska. Moe da uini udo u vezi svetla (nestalo baterija, ispraznili se akumulatori) ali i da zagreje atmosferu u malom atoru. Panja: atori su obino lako zapaljivi; moda treba nositi i prirunu bocu za gaenje poara ili penu za gaenje poara, naravno u prahu za razmutiti (videti savet za medicinsku sestru :-) ibica i (poteni) upalja Nije zbog konzumacije cigareta Neobino je lake upaliti vatru, plin itd. bez oblutaka ili mukotrpnog okretanja drvca.

Ostalo

Posle uboda komaraca (after-bite) Po meni apsolutno neophodno. Sada ima raspoloivih raznih tenosti na bazi amonijaka (malo tuku), ali je i krema Fenergan vrlo dobra. udno, ali manje svrbi! Zihernadle Dopuna: vie komada (zaista dobro dou u raznim situacijama). Valjda nee opteretiti ukupnu teinu opreme. Body dry pekiri Ah, ti novi materijali, za one koji se puno znoje (poput mene), toplo (i hladno) preporuujem. Koriste ga najee plivai (npr. marke Arena) posle izlaska iz bazena. Malko kota, ali zaista ini posao.

Kadenca i stepen prenosa tekst: Jone Izvui maksimum iz bicikla u cikloturingu znai pre svega voziti efikasno. Voziti efikasno znai prei neko rastojanje sa to manje uloene energije i to manje zamora. I evo nas odmah kod bitnog parametra efikasne vonje, a to je kadenca. Kadenca je brzina kojom obremo pedale (odnosno poluge kojima su pedale povezane sa osovinom prednjeg pogona bicikla), izraena brojem obrtaja u minuti. To je vrlo vaan

parametar, od koga zavisi mnogo toga. Koliki treba da bude taj broj da bismo vozili efikasno, i da bismo odreeno rastojanje preli tako da se to manje umorimo? Ako se bicikl koristi za krae i lagane vonje, za obavljanje svakodnevnih poslova, za prevoz do bazena ili reke, za vonju po nekom gradskom zelenilu - kadenca i nije toliko bitna: recimo da kod poetnika i kod ljudi koji bicikl koriste samo u pomenute svrhe, ona iznosi ezdesetak obrtaja u minuti. To je kadenca pri kojoj leti lagano klizimo pored oznojene gomile koja eka prevoz na autobuskoj stanici pa se onda elegantno naginjemo u krivini i nestajemo iz njenog vidokruga. To je kadenca pri kojoj razgovaramo o nekoj filozofskoj temi sa nekim ko se vozi pored nas. Ili ona pri kojoj zamiljeno posmatramo drugu obalu reke. Tom brzinom pedale obru pecaroi kad se vraaju sa pecanja, pri toj brzini se momci udvaraju devojkama, a damama u romantinim puloverima i belim suknjama se pri toj brzini elegantno vijore trake na eirima dok voze svoje "holandeze" sa pudlicama u pletenim korpama. Na kraju krajeva, to je maksimalna kadenca kojom se kroz prostor-vreme kreu metani Kovaice :) (Za "Kovaica" pogledati u Turoteku.) Ako imamo nameru da vozimo ozbiljnije i prelazimo vea rastojanja, treba da poveamo brzinu pedaliranja. Smatra se da, eto tako, s obzirom na grau i kinetiku ljudskog tela, s obzirom na rad srca i plua, s obzirom na otpore u zglobovima i potronju energije, najpogodnija kadenca iznosi 80 ili neto vie obrtaja u minutu. Cifra moe da varira od osobe do osobe, ali je ovo neki prosek pri kome nae telo na biciklu najefikasnije finkcionie (to ima veze sa ritmom rada srca i plua, otporom u zglobovima, itd.) i zato je to i pravi reim za due i "jae" vonje. Gornja granica takoe zavisi od osobe i utreniranosti, i moe biti 90, 100, 120... Uobiajeni opseg bi ipak bio 80-90, pogotovo za cikloturing. Osamdeset obrtaja u minuti je visoka kadenca za nekoga ko tek poinje da vozi bicikl. Kod takvih osoba ve na sedamdeset obrtaja filozofski razgovor biva praen neugodnim dahtanjem, pudlice postaju uznemirene, privlai se panja Kovaiana. Osamdeset podrazumeva jo dramatinije obrtanje pedala, sa filozofije se prelazi na politiku, upecanim ribama preti opasnost da ispadnu iz kese, Kovaiani poinju da upuuju podozrive ili ve otvoreno prekorne poglede. Kada se prvi put pokua vonja sa ovom kadencom, teko je poverovati da nam to moe biti trajna brzina pedaliranja. Ali itekako moe, samo na tome treba poraditi. Potrebno je vreme da se sa 60 stigne na 80, ali se to isplati. A koja je naa uobiajena kadenca? To je ona sa kojom vozimo onda kada ne razmiljamo o kadenci. Kada se tokom vonje iznenada setimo ovoga, treba da izmerimo broj obrtaja vodei rauna da ne menjamo tempo - rezultat je brojka na koju su nae noge navikle i koju automatski odravaju kada zaboravimo na njih. Kako izmeriti broj obrtaja? Postoje brzinomeri za bicikl koji mogu da to rade direktno i da konstantno prikazuju kadencu, ali posao mogu da zavre i obian brzinomer ili runi asovnik sa sekundarom. Ako je u pitanju brzinomer, podesimo ga da pokazuje topericu, i u nekom intervalu izbrojimo koliko puta smo okrenuli pedale. Ako interval u kome smo brojali iznosi 15 sekundi, pomnoimo broj obrtaja sa etiri i dobiemo broj obrtaja u minuti. (Eto zgodnog

naina da se ubije vreme na nekoj dosadnoj deonici :) Vremenom se razvije oseaj za brzinu pedalanja pa se ona i bez merenja moe proceniti, skoro u obrtaj tano. Primer: - vreme merenja: 15 sekundi = etvrtina minuta - izbrojano obrtaja: 20 - kadenca: 20 * 4 = 80 Kako poveati kadencu? Na tome obino treba svesno raditi. Odabere se neka ravna deonica, eventualno sa ponekom blagom uzbrdicom, da okretanje pedala ne bi bilo naporno i da bismo due odrali poveani broj obrtaja. Koncentriemo se na to da taj broj bude znatno iznad uobiajenog. Vozimo tako koliko moemo (kada se vozi bez optereenja a sa veom kadencom, plua a ne noge su ono to prvo posustane). Zatim se vratimo na uobiajeni reim. Posle odmora, kada se izduvamo, ponavljamo istu stvar, itd. Tokom vremena e intervali u kojima moemo da vozimo pri veoj kadenci biti sve dui, i noge e se navii da rade bre a da pri tome previe ne uznemiravaju plua. Jo jednom: podizanje kadence je dui proces i trai strpljenje. Da je neka poviena kadenca trajno osvojena i da je postala naa "radna" kadenca, znaemo kada se tokom vonje budemo opet setili da izmerimo brzinu pedaliranja - ako je dobijeni rezultat vei od ranijeg, osvojili smo jedan stepenik. Napomena: osim kada se radi na poveanju kadence, ne treba se navikavati - bar ne ako hoemo da steknemo dobru kondiciju - da pedale ba uvek okreemo sa to manje napora. To treba sauvati jo samo za teke deonice tokom putovanja, a inae je u pitanju greka u koju je posebno lako upasti na mauntin bajku, gde su nam na raspolaganju jaki stepeni prenosa. Odreeni napor treba da postoji kako bi se noge, plua i srce navikli da ne zabuavaju, inae nikada nee biti stvarnog napretka u pogledu kondicije, i oboleemo od "sindroma mauntin bajka": spore vonje uz brzo verglanje na svakoj jaoj uzbrdici. To jeste efikasno, ali i naa putna brzina treba tokom godina da napreduje, zar ne? Izbor stepena prenosa S obirom na prethodno reeno, sutina bi bila u sledeem: stepen prenosa treba birati tako da nau uobiajenu kadencu (a koja je, je l' te, optimalno bar 80 - no ako nije tolika, onda kolika ve jeste) zadrimo konstantnom koliko god je to mogue, jer tada vozimo maksimalno efikasno i najmanje se umaramo. To znai da se pri promeni uslova na putu ne treba truditi da se odri brzina - nego kadenca. (Jo jednom: govorimo o turingu, sportska vonja je neto drugo.) A kadencu emo odrati izborom odgovarajueg stepena prenosa. Kad naiemo na uzbrdicu treba prebacivati u nie stepene prenosa sve dok ponovo ne uspostavimo ravnoteu, odnosno dok ne doemo do

prenosnog odnosa pri kome uz isti napor moemo da odrimo nau uobiajenu brzinu obrtanja pedala. (Za sluaj da ne snalazite: nii stepen prenosa je onaj u kome se pedale lake okreu a bicikl ide sporije; vii stepen prenosa je onaj u kome se pedale tee okreu a bicikl ide bre).

Brzina bicikla e pri tome naravno pasti, ali zato troimo manje snage i odravamo ritam, to je vano. Naravno, na svakoj otrijoj ili duoj uzbrdici emo pre ili kasnije doi do take na kojoj ni u prvoj brzini (tj. u najniem stepenu prenosa) neemo moi dalje da se drimo ovakve taktike. No to je via sila, i tada nema druge nego da se zapne - kadenca e pasti, poee obilnije znojenje. (Orijentacije radi: ako je naa kadenca po ravnom 80, na otrijim uzbrdicama bi trebalo da ipak moemo da odrimo 50-60.) Kako onda najlake savladati uzbrdicu?

lagano hvatamo zalet kad smo nadomak poetka uzbrdice; kad nanemo uzbrdicu koristimo zalet, a koncentriemo se na kadencu: im osetimo da ne moemo da je odrimo bez ulaganja veeg napora, menjamo stepen prenosa nanie (posledica: idemo sve sporije) ovo po potrebi ponavljamo sve dok imamo raspoloivih stepeni prenosa, tj. dok ne stignemo do prve brzine. Ako je kraj uzbrdice jo daleko, posle toga nam sledi dahtanje, ali ako je uzbrdica bila kraa sasvim je verovatno da smo je na ovaj nain ve savladali, glatko i bez veeg napora.

Jo neka razmatranja

dvojica bicikista sa potpuno istim biciklima voze na nekom usponu. prvi vozi u viem stepenu prenosa i sa kadencom od recimo 60; drugi biciklista moe da izabere jedan ili ak dva stepena nii prenos, a da to nadoknadi kadencom od recimo 80 - i vozie istom brzinom kao i prvi, ali uz manji napor i utroak energije.

I nije u pitanju samo manji napor. Mnogi rekreativci vole da voze u visokom stepenu prenosa i sa malom kadencom (da "melju", kako se to kae u argonu) jer im to deluje ozbiljnije i "sportskije". No injenica je da je ovo najbolji nain da se unite kolena - samo mali broj ljudi ima dovoljno jake ligamente i meniskuse da moe godinama ovako da vozi bez posledica. Zato je takav nain vonje bolje prepustiti aktivnim trkaima (ni kod njih nije previe est) a brzinu "isterivati" poveanom kadencom. Napravite eksperiment: ako imate drumski bicikl sa klasinim prednjim pogonom 52-42 a vozite sa ekipom koja po ravnom dri prosek od oko 30km, prebacite lanac napred na manji zupanik (42) a nazad na zupanik sa 15 zuba (ako imate prosean rekreativni zadnji pogon, verovatno je to "etvorka") i videete da bez problema moete da pratite tempo sa kadencom od oko 90, a da pri tome oseate minimalan napor na pedalama. A sa mehanike strane... Pri izboru stepena prenosa treba izbegavati sledee kombinacije: a) veliki-veliki (napred najvei zupanik, nazad najvei zupanik ili onaj do njega) b) mali-mali (napred najmanji zupanik, nazad najmanji zupanik ili onaj do njega). Razlog je to to pri navedenim kombinacijama lanac ide ukoso a tada dolazi do veeg trenja i habanja i lanca i zupanika. Za kraj Za vonju koja je efikasna u smislu potronje nergije i zamora nije najbitnija brzina kojom se kreemo, nego kadenca. Zato stepene prenosa treba birati tako da kadencu to due odrimo konstantnom i bliskom optimalnoj vrednosti. Naravno, neemo uvek eleti da tedimo energiju - esto emo tokom vonje poeleti da malo forsiramo i oprobamo snagu i kondiciju. Tada prelazimo u reim sportske vonje, a tu je pravilo najee ovo: ako gore plua - menjaj navie, ako gore noge - menjaj nanie. (Ako gori i jedno i drugo: treniraj vie ;) Kako sa psima? Prva Srpska Biciklistika Psetonapadno-antiprotivna Internet Strana tekst: Jone

Evo najpre ta na ovu temu ima da kae Lexiann E. Grant-Snider - biciklista ali i profesionalni dreser i pisac brojnih lanaka o ivotu i ponaanju pasa (tekst je svojevremeno pokupljen negde na Internetu, izvor naalost zaboravljen): Moete oekivati nekoliko razliitih tipova ponaanja i akcija pasa, zavisno od toga koje su rase, koliko ih je itd. Zato najpre "proitajte" psa da biste utvrdili ta da radite. Da, imate vremena za to. Najpre najgori sluaj: opor divljih pasa. Ovo je nevolja - gladni su i love. Ako moete da ih izbegnete pre nego to odlue da ste dovoljno interesanatni za poteru, lagano se udaljite od njih. Ako nemate nikakav drugi izbor osim da proete kroz grupe kao to je ova, najtoplija preporuka je da nosite specijalni sprej na bazi ljute paprike. Upotrebite ga najpre na alfa-psu, voi opora. Alfa je uvek mujak i moe se prepoznati po hladnokrvnijim, kontrolisanijim i direktnijim akcijama. Ako morate da poprskate i nekog drugog psa, izaberite enku alfa mujaka. Juri vas opor kunih ljubimaca. Panja: svaki vlasnik koji dozvoljava psima da se tako ponaaju nije odgovorna osoba i ponaanje pasa moe biti nepredvidivo. Grupa pasa je uvek vie zainteresovana za poteru za biciklom nego jedan usamljeni pas. Odbrana se uglavnom zasniva na istom principu kao u prethodnom sluaju. Meutim, pogledajte i koja je vrsta pasa u pitanju. Ako su to psi ovarskog porekla, onda su oni uglavnom zainteresovani samo da vas povedu sa pae i da vas usmere tamo gde oni ele da idete. Neki od njih mogu pokuati da vas gricnu za pete (to ipak nije pravi ujed, mada je neprijatno). Silaenje sa bicikla je odlina ideja. Lagano odlaenje e uiniti da izgube interes za vas. Otar povik "STANI!", "NE!" ili "IBE! e takoe pomoi. (Jone: za nae pse, od roenja navikle na jae vibracije naeg jezika, najverovatnije e biti potrebno da se koristi malo efikasnija varijanta: "IBE, P**** TI MATERINA!") Drugi psi o kojima treba da brinete su radni psi (rotvajleri, doge, bokseri, itd.) bez trenutnog zaposlenja. Ovi psi, kad nisu dresirani (a 99% onih koji lunjaju okolo nisu), traie posao jurenje za nekim je ono to e najverovatnije izabrati. Verovatnoa da ugrizu je vea nego kod prethodnih grupa. Udaljavajte se od njih pokuavajui da odrite postojan tempo, ni prebrz ni prespor. Ne dozvolite ni za trenutak da pomisle ili namiriu da ste uplaeni. Vi ste ovek, vi ste alfa - ne oni. BEZ gledanja u oi (to za njih inae predstavlja krupan teritorijalni izazov), drite glavu oborenu, ramena lagano povijena unapred i izvijena navie, ostatak tela postavite vrsto i jako. Ova poza govori da ste shvatili da ste na njihovoj teritoriji, i mada ne izazivate njihov alfastatus na toj teritoriji, stavljate do znanja da ste i vi alfa. Glasnim, vrstim, dubokim glasom (vrlo je vano da ton ne bude visok ili vritei) recite: "NE! STANI SAD! KUI! DOBAR

PAS! NE!" Ako pas nastavlja da juri za vama ili eli da vas izazove na borbu, koristite ljuti sprej ili postanite jo vei alfa i pozom tela mu stavite do znanja da ste glavni ker u gradu i da ete dobiti borbu. Uinite to dranjem svoje teritorije (bicikl stoji izmeu vas i psa), krivljenjem usana i intenzivnim zurenjem u njega. Recite :"NE! IDI KUI!". Meutim, pazite da ne napravite bilo kakav pretei pokret kao to je mahanje rukama, lupanje nogom i slino. Mirnoa i vrstina su ono to pali. Takoe (iako lino ne verujem u povreivanje pasa), moete da uzmete kamen ili tap. Bacite kamen u pravcu psa (ne ciljajte ba u njega ako niste u pravoj opasnosti) ili lupnite tapom o dlan ili po vaem biciklu i onda ga drite u visini struka tako da ga pas vidi. Opet recite:"NE!" Veina pasa e se povui posle ovih akcija. Njihova sutina je da se psu pokae da vi niste plen nego grabljivac kao i on, neko koga on fiziki ne moe - i nee mu biti doputeno - da izazove/obori. Ako se najgore desi (ne moete da uplaite psa i da odete, dolazi do napada psa/pasa i do viestrukih ujeda): bacite se na zemlju i sklupajte se u poloaj fetusa. ake ukrstite i stavite ih preko lica, ramena podignite do uiju, kolena vrsto pritisnite o grudi, stopala ukrstite, legnite na lea. Ostanite mirni i tihi. ekajte da prestane napad psa, da on izgubi interesovanje za vas ili da vam stigne pomo. Zapamtite da veina pasa, ak i najmanji, mogu da tre brzinom od 35-55km/h, tako da verovatno ne moete da im pobegnete. (*) Rezime: 1. ignoriite pse; 2. odmiite se lagano, ali postojano; 3. ostanite hladnokrvni i delujte bez straha; 4. recite psu "NE!" ili "STANI!" 5. branite se ako je potrebno; 6. mislite kao pas; uvek budite alfa. (*) Jone: sigurno postoje psi koji mogu da tre preko 50km/h - hrtovi na primer - ali ipak sumnjam da se takvi mogu sresti "na terenu". Moda u tom tamo razvijenom svetu po ulicama skitaju psi koji mogu da tre 55 na sat, ali u naoj siromanoj, sankcijama i tranzicijom iscrpljenoj zemlji, kuii tre u okviru naih skromnih mogunosti. Zato jo nisam naiao na psa koji nije zaostao i odustao od potere ako se stotinak metara vozi brzinom malo iznad 30km/h. A kad standard bude skoio pa naa gospoda ponu na ulicu da izbacuju i trkake hrtove i druge skupe pse... e onda emo i mi ve uveliko imati superlagane i superbrze bicikle :)

Jo malo razmatranja iz domae perspektive... Zato nas jure? Zato to smo im zanimljivi, zato to su im nae patike koje se kreu gore-dole neodoljiv mamac, zato to su gladni i besni na ceo svet, zato to su agresivni kao i gazda, zato to hoe da se igraju i smatraju da smo i mi raspoloeni za igru (da nismo, ne bismo mahali patikama gore-dole), zato to su u oporu i treba da ostave dobar utisak na vou... Pa ta emo? Treba se truditi da predvidimo ponaanje psa. Dok se pribliavamo, na osnovu njegovog izgleda skoro uvek moemo da zakljuimo da li se sprema da pojuri za nama, ili nije zainteresovan: 'Oe Ako smo sa dovoljne daljine utvrdili da se pas sprema za napad, i elimo da zbriemo: a) moemo da okrenemo bicikl i da odmaglimo u suprotnom pravcu. Pas e tada skoro sigurno pojuriti za nama ak i ako to prethodno nije imao nameru da uini, ali prednost koju smo stekli e biti dovoljna da umaknemo. b) napredni teaj (za pribrane i sigurne u sebe): ako smo utvrdili da se pas sprema za napad a ne elimo da zbriemo nego da nastavimo kuda smo naumili, treba da znamo da su nam anse dobre :) U najveem broju sluajeva (pogotovo ako se radi o goljavim skitnicama ili prosenim avlijanerima) pas nema nameru da ugrize i nee stvarno doi u kontakt ni sa biciklistom ni sa biciklom. Nee epati gumu, trenerku ili pedalu, jo manje e se zaplesti u tokove. Zadovoljie se tranjem uz bicikl i zato emo skoro uvek (ma koliko ovo izgledalo kao slabo primenjiv savet) imati dovoljno vremena da procenimo njegovo dalje ponaanje.

Ali: pre nego to stignemo do psa treba da proverimo put ispred i iza sebe i da se uverimo da imamo dovoljno prostora za izbegavanje kada krene na nas. Dok prilazimo treba lagano da obezbedimo maksimalno mogue bono rastojanje od njega. Na primer, ako pas stoji na trotoaru, posle pregleda kolovoza ispred i iza sebe treba se pomeriti ulevo koliko je mogue. Ako je situacija takva da nema prostora za manevrisanje (uzan kolovoz, gust saobraaj) treba sii sa bicikla i proi pored psa drei bicikl izmeu sebe i njega. c) Ako nas je pas iznenadio iskaui iza nekog buna, ograde, ugla zgrade i slino, u prvom trenutku je najvanije ostati pribran i zadrati pravac kretanja. Nikako se ne sme reagovati naglim skretanjem ka sredini kolovoza, jer to moe loe da se zavri u sluaju da neko vozilo nailazi od pozadi - bolje je rizikovati i ujed nego pad pod tokove. U ovakvoj situaciji nema pristojnih izgleda da se moe umai, i treba prihvatiti izazov - sasvim usporiti bicikl ili ga, ako imamo vremena, potpuno zaustaviti i sii sa njega. Bicikl treba postaviti izmeu sebe i psa. Ako nemamo vremena za silazak: povici i pretei stav na biciklu e biti dovoljni da zbune prosenu skitnicu ili proseno raspoloenog avlijanera, i da ga nateraju da odstupi. Ako smo naleteli na agresivnijeg psa, treba koiti i istovremeno preneti svu teinu na pedalu sa suprotne strane bicikla. Na taj nain, ako procenimo da postoji mogunost da pas ujede, tokom koenja (tj. pre nego to smo uspeli da zaustavimo bicikl) moemo nogu na strani sa koje dolazi pas da podignemo visoko i unazad, da je oslonimo na sedite, pa i da je sasvim prebacimo na sigurnu stranu ako bude potrebno. Gornji deo tela treba u odgovarajuem stepenu nagnuti na stranu psa, da bismo odrali ravnoteu. (Ovo moe izgledati kao akrobatska vetina, ali se u sutini radi o poloaju koji je svako sigurno bar jednom koristio kada ga je mrzelo da sedne na bicikl. I deca esto na slian nain voze bicikle iji su ramovi suvie veliki da bi mogla da ih uzjau, a u Vojvodini verovatno ne postoji niko ko nije u stanju da vozi ovako :) Nee Ako smo procenili da pas nije agresivan, dok prolazimo pored njega treba ga ipak drati na oku. I kad proemo dobro je osvrnuti se jo jednom (ili pogledati u retrovizor koji i ovde dobro doe): psi ponekad upravo tada odlue da smo dobar medijum za zahebanciju, ili upravo tada odlue da sa nama krenu u jednu sasvim prijateljsku etnju. No i ta prijateljska etnja se svejedno moe loe zavriti ako nas iznenadi i uplai iznenadna pojava dlakavog klupeta (pas u ovom sluaju ne laje, i iznenaenje moe biti potpuno). Ako smo bili lenji i nismo pogledali unazad a zaujemo iza lea povike: "Fifi (Pepi, Mazo, Cuco...), vraaj se ovamo!", eto upozorenja da za nama tri neka kuca. Ako je ime "Reks", "Cezar", "Vuko" i slino, onda se ve treba zabrinuti. "Ubico, fuj to!" ve znai da smo u dubokom abru.

Sredstva ABH zatite

 ako ste sili sa bicikla, saginjanje i pokret kojim kao da uzimate kamen u ruku, naterae veinu pasa da odstupe; prskanje vodom iz bidona je stari trik biciklista, i mada moe izgledati neubedljivo vrlo je efikasan - na partijski drug Pea Supurovi preporuuje ga od sveg srca; u inostranstvu mogu da se nabave posebne pitaljke koje daju za oveka neujan, ali za pse toliko neprijatan i frustrirajui zvuk da se smatraju vrlo efikasnom odbranom (u izvetajima o primeni se najee kae da je pas "ostao zablenut i paralisan".) ljuti sprej koji deluje na oi i tako onesposobljuje psa. Loe osobine - da li e biti vremena da ga izvuete kada zatreba? (Neki sprejovi se prodaju sa specijalnim nosaem za volan bicikla, tako da uvek budu pri ruci). Zatim, kada je pas dovoljno blizu da bi sprej mogao da se upotrebi, pitanje je da li je jo uvek dovoljno daleko da bi sprej stigao da deluje. I na kraju, posle upotrebe spreja pas trpi jake bolove, i ako se desi da u panici upotrebite sprej bez pravog razloga a u blizini se zadesi i vlasnik, to moe da ispadne gore nego bliski susret sa psom. i na kraju, dobra preventiva u kraju kojim esto prolazite jeste da se upoznate sa lokalnom bandom, i da pokuate da od neprijatelja napravite prijatelje. Ako se pak ne radi o lutalicama nego o agresivnim psima ije vlasnike poznajete, utoliko bolje: dajte vlasniku neki kola, poeite ga iza uha i pomazite po glavi i vratu. Iskustva... Duan Starevi - Stara: Video sam u Rose katalogu (jedan od najveih nemakih distributera biciklova i opreme) posebne sprejeve verovatno na bazi bibera, ili nekih oblika suzavaca, poput onih koje nose dame u tanicama protiv nasrtljivaca i koji dolaze u paketu sa iak trakom kojom se privruju za ram bicikla. Takoe postoje i sirenice specijalno napravljene za teranje pasa i cena im je verovali ili ne 30 Evra... Jedna od tih spravica se zove Dogchaser, i evo prenosim reklamu za njega - ova spravica je malih dimenzija tako da staje u dep: "The Ultrasonic Dogchaser is the most humane and safe way to deter the unfriendly dogs. It can also function as a dog training devise by pressing the power button and directing via verbal or hand commands. The Ultrasonic Dogchaser emits frequency ranged from 20,000 Hz to 25,000 Hz. in intervals which are hardly audible by humans but can be heard by dogs or cats. Ultrasonic Dogchaser may harmlessly deter the approach of a dog or cat while properly used. The frequency emitted will discomfort the dogs and make them get away from the source. Effective range is within 20 feet(6,5m). Comes complete with operating instructions and a 9 volt battery."

Ali ostaje pitanje... ta sa gluvim psima??? * Sara (Izrael): Kerovi ne jure ni bicikl ni biciklistu. Oni jure samo pokret. Dakle ako se priblie isuvie, stanite i oni e polako otii. Ukoliko su extra agresivni vodite rauna da ste uvek okrenuti ka njima dok stojite. Samo e dobro dresiran ker napasti oveka spreda. Ne treba vam ni voda ni pljuvanje. Jednostavno e ih nesto drugo zainteresovati i oni e otii. * > Kerovi ne jure ni bicikl ni biciklistu.Oni jure samo pokret. > Dakle ako se priblie isuvie, stanite i oni e polako otii. Ovo je dobra taktika. Mada, jednom sam imao prilike da "voa" kerova naleti pravo na moj prednji toak, te sam, izgubivi ravnoteu vrlo brzo pao, i taj pad ih je prestravio tako da su svi do jednog pobegli... A valjda se i voa povredio pa je ovima svojima dao znak da susret sa biciklom - boli ... :-) Danil Maljokovi * > Kerovi ne jure ni bicikl ni biciklistu.Oni jure samo pokret. > Dakle ako se priblie isuvie, stanite i oni e polako otii. Pa da, tako sam i ja mislila sve dok mi se jednog dana nije nala na putu jedna simpatina kuca (u sred bela dana i gomile ljudi), ja usporila malo da proe, skoro da sam stala, a ona CAP! za nogu 2 puta. Sva srea pa su stradale samo nogavice... Jadranka Ili * Ne slaem se sa procenom da avlijaneri ne maltretiraju bicikliste iz zabave - oni to iskljuivo zbog toga i rade. SashaV * Mislim da je cela fora ustvari to to psi mrze toak, tu avolju tvorevinu koja se neprestano okree. Poto jure za svaim to ima toak, bilo biciklista ili automobil. Mada mislim da ima

fore i u tome da ako ih se osoba vie plai, ili pone bre da pedalira, oni vie pojaavaju 'napad'. Ali, ima leka i za to! Ne trebaju vam nikakvi ureaji ili slino. Jednostavno se okrenite za 180 stepeni i ponite kontranapad na dotinog, odnosno pojurite vi njega biciklom. Meni ovo uvek upali, kada im pokaete da ste superiorniji oni uhvate dadu! Onda vas za trenutak premeravaju sa bezbedne distance, i samo najtvrdoglaviji i najdrniji od njih pokuavaju ponovo kada im okrenete lea i nastavite da pedalirate, ali ponovite stvar jo jednom i garantovano odustaju! Igor Rali * Mislim da postoji cca 0,5 do 1% ludih pasa (kao i ljudi), kod kojih pravila ne vae. Sreom takve nisam esto sretao, a i one koje sam sreo nije interesovalo ujedanje. Iako ih je malo, treba biti svestan i ove mogunosti kada se procenjuje agresivnost psa. Ostali saveti su uglavnom dobri, i vecinu sam uspesno primenio, tako da jo nijednom nisam ujeden. Mirno ponaanje, autoritativan glas i pogled u stranu su u 99% susreta reili problem. Ali onaj savet, beanje od psa, nije dobar. Mozda uspeva kada je u pitanju avlijaner, pa izaete iz podrucja koje on smatra za svoju teritoriju, ali kod lutalica koje love nemate ansi. Evo ga i moj dozivljaj, u kome sam besplatno odmerio brzinu sa psima. Vozio sam mirno bicikl po ravnom i irokom trotoaru, na Novom Beogradu, kada sam naiao na taksi koji je iz nekog razloga stajao uz ivinjak. Okruila su ga etiri psa i besno lajala. Psi divljaci ne vole automobile? Pretpostavio sam ta e da se dogodi, pa sam pritisao na pedale iz sve snage, e da probam koliko su psi brzi. Isterao sam oko 35 km/h, najmanje, kada je pored mene projurio taksi praen psima. Psi su trali bar 50 km/h. Taksi je poveao brzinu i otiao, psi su stali a ja sam otiao svojim putem. Srea pa nisu jurili mene . Osim agresivnih pasa, ulicama Beograda, a pretpostavljam i drugih gradova, kree se mnogo vie agresivnih vozaa. Ako bi se pogledale neke statistike, mislim da bi se nalo da je od automobila nastradalo mnogo vie biciklista nego od pasa. Postoje li i za ovu opasnost neka pravila ponaanja? Kako smiriti besnog vozaa? Moda ima neki sprej? Kako mu skrenuti paznju da ste i vi ivo bice, a ne vazduh... itd. Moda bi koristilo da se otvori strana sa lepim i runim dozivljajima sa vozaima, pa onda tu stranu povremeno da objave neke novine, pa da je vozae sramota ili da se ponose to im je ime (registracija) izalo u novinama. Branko

Vozovi, autobusi, automobili, avioni... Kako transportovati bicikl od take A do take B? tekst: Jone mart 2007. Okreni-obrni, pre ili kasnije se svako od nas nae u situaciji da svoj bicikl to zbog daljine i ogranienog vremena, to zbog nedostatka volje da vozi neke dosadne deonice, mora da ubaci u neko sredstvo prevoza. Kakva su ta sredstva, kako da spremimo bicikl za transport, kako da ga smestimo u prostor gde treba da uti dok ga ponovo ne iznesemo na put, kakve su anse da transport uopte uspe, kakvu taktiku da primenimo za podmiivanje konduktera...

Javni prevoz o Vozovi o Autobusi o Avioni o Torba/kofer za bicikl Privatni prevoz - automobil

Javni prevoz Malo filozofije Zlatno pravilo br. 1: nikada, nikada ne treba odustati od neke ture koja treba da pone na udaljenoj taki samo zato to nemamo privatni prevoz do tamo. Nikada ne treba odlagati konani poetak ciklonautske "karijere" zato to ekamo da se u naim ivotima pojavi neko sa dovoljno velikim automobilom i dovoljno velikim nosaem za bicikle. Neizmerno je bolje otii, nego ne otii zbog toga to smo dozvolili da nam entuzijazam ugasi potreba za konforom ili strepnja da nee sve ii kako treba. Ii e, do starta emo stii i javnim prevozom, obino malo lake nego to smo oekivali. Ima tu jo neto... Navika da se uvek prevozimo iskljuivo privatnim vozilom stvara zavisnost i podstie odreenu vrstu lenjosti koja se kasnije moe proiriti i na neke druge aspekte pedalanja. Zato javni prevoz treba s vremena na vreme koristiti makar samo zato da ne "zaramo", da sauvamo bodrost volje i spremnost da se hvatamo u kotac sa problemima: to veliko putovanje na koje sanjamo da se otisnemo jednog dana, poiva i na ovakvim "sitnicama" za koje je ustvari podjednako vano "trenirati" i biti "u formi" kao i za samu vonju bicikla. Ako se sve shvati kao igra u kojoj najpre strpljenjem kontroliemo svet kroz koji se kreemo (a svi dobro znamo da bi najbolje bilo kroz njega kliziti mirno, umesto s nervozom i munim besom), rezultat upranjavanja "zena javnog prevoza" je vie sigurnosti u sebe i vie odvanosti za sledee putovanje.

I jo: ako nam je previe mrsko da kilometre u kloparalu podelimo sa zemljacima koji kloparajui u tom kloparalu klopaju, seckaju, srkuu, i u slast mezete sa masnih papira ili arenih cicanih krpa, smemo li da tvrdimo da poznajemo svoju zemlju? Putovanje poinje pre nego to sednemo na bicikl, njegov deo su jo kako i prie i anegdote iz voza ili autobusa. Ta naa istinska zemlja nisu uglancani ljudi koji na televizijama priaju o politici, modi i biznisu, nego svet sa cicanim krpama na kolenima koji se kotrlja prugama i drumovima, idui za svojim eljama i brigama, radostima i tugama, i priajui nam usput pomalo o njima. A u vezi sa onim sanjanim delekim putovanjima: ako nam je previe mrsko da sebe i bicikle uguramo u neko ovdanje kloparalo, zbogom egzotini krajevi sveta, u bilo kojoj verziji - tamo se samo tako i prevozi. I, zar nam nisu opisi iskuenja na podu nekog natrpanog vagona, ili na tvrdim i neudobnim leima neke kamile, ili na truckavom sanduku nekog kamiona koji poskakuje po tvrdoglavim putevima Anda, Indije, Avganistana... mnogo puta izmamili zadivljeni uzdah? A zar onda kotrljanje kroz srce divljeg Balkana, meu ivopisnim ljudima u nekoj kripavoj kutiji punoj siktavih peroreza to duicu vade slaninicama, paradajsiima, svinjskim butkicama i mladom lukcu, zar susret u mranom hodniku sa brkatim i od duvana zadimljenim udovitem nad udovitima, legendarnim biem ije se ime - Kondukter!bojaljivo apue dok se deci u dugim zimskim noima priaju jezovite prie, zar izazov junakog nadmudrivanja sa tim biem koje greku, kao Golum, kanjava smru ili jo gore, izbacivanjem na prvoj stanici - zar nije sve to, u tim dakle najstranijim dubinama stranog Balkana, avantura za koju bi svaki pravi putnik dao uteevinu, stalni posao, karijeru, guzu...? Jata da jeste, samo ako mi tako hoemo. ivimo u jednom od malo preostalih epicentara egzotike u glatko obrijanoj, oeljanoj i namirisanoj Evropi, ali nismo uvek svesni toga. U svemu postoji romantika, samo je treba i videti u svemu... Zlatno pravilo br. 2: neke ture se mogu bolje organizovati i izvesti ako koristimo javni prevoz. Privatni prevoz je dobar za ture koje poinju i zavravaju se na istom mestu ili ako imamo rtvu koja ne mari da bude pratnja i vozi na etiri toka dok svi ostali uivaju na dva. Ali za potpunu slobodu je dobro kad ne moramo da razmiljamo o tome gde je ostao auto i kako emo se vratiti do njega. A kad uopte ne razmiljamo o tome da se vraamo, brzo emo videti kako nam se na karti otvaraju mnoge lepe, daleke i zanimljive linije: prilikom planiranja putovanja ne treba robovati navici, nego iskoristiti onu vrstu prevoza koja nam omoguava da ga izvedemo na najlepi nain. Ako je to automobil - fino, ali ako nije, treba bez oklevanja posegnuti za vozom ili autobusom. * S obzirom na to da ivimo u dravi u kojoj ni neke osnovne ljudske potrebe (posao, hrana, krov nad glavom) nisu reene za veinu stanovnika, ne treba posebno pominjati da nema svrhe oekivati od nje da misli na minorni deo populacije koji se zabavlja drndanjem unaokolo na dva toka dok te daleko vanije stvari (posao hrana, krov nad glavom) ekaju da budu reene. Jednog dana. Zato se u javnom prevozu moramo osloniti na sebe, na svoje instinkte, maje reflekse, hrabrost, dobru zvezdu i... I to ipak funkcionie, esto iznenaujue glatko. Glatko? Neki kau da nije ba tako i da stvar zavisi i od sree, strpljenja, raspoloenja za pregovore, dovitljivosti, obavetenosti... Posle dosta godina tokom kojih su voz ili autobus

mnogo puta predstavljali nain da se stigne do udaljenih taaka sa kojih smo se onda otiskivali na dva toka, moje iskustvo je ipak povoljno. U vozovima je esto bilo pregovaranja sa kondukterima ali je uvek sve bilo (raz)reavano kako treba, a u autobusima je bilo jo bolje. Zato ne mogu da zakljuim nita drugo osim da javni prevoz prihvatljivo funkcionie u ovom smislu i da je na taj nain mogue bez prevelike muke prebaciti na neko odredite i bicikl. Naravno da smo na ovom planu daleko iza ne samo zapadnoevropskih zemalja, nego i nekih komija iz biveg istonog bloka (Maari npr. ve dosta dugo imaju posebne vagone za prevoz bicikala) ali - moe se i ovde. Potrebno je samo malo strpljenja i dobre volje za ukrcavanje i iskrcavanje, kad zatreba i za rasklapanje i sklapanje bicikla. Pa da krenemo onda...

Vozovi Treba se truditi da se putuje u vreme kada je putnika najmanje: petkom popodne i uvee je u vozovima iz Beograda ka unutranjosti sigurno mnogo vie putnika, a nedeljom popodne i uvee u suprotnom smeru. Treba nabaviti red vonje eleznice - ta knjiica je od velike je pomoi kad se planira prevoz. Nekad moe da se kupi na stanici u Beogradu, nekad je nema. Ako je nema, moe se pozajmiti ili oteti od nekog elezniara. Iako se svake godine tampa novi red vonje, obino su izmene prilino male. Zato, ako imamo stariji red vonje, moemo napraviti plan prema njemu a onda pozvati obavetenja stanice da proverimo da li vozovi koje smo planirali da koristimo i dalje saobraaju u naznaenim vremenima. Na sajtu eleznica Srbije postoji traljavo uraen red vonje za putnike vozove i Beovoz moda e vam ipak posluiti...

Klasini putniki vozovi, bez potanskog ili teretnog vagona Ulazak Bicikl pre ukrcavanja u voz treba uvek oistiti tako da izgleda bar pristojno - blatnjavi tokovi definitivno nisu zgodan nain za uspostavljanje dobrih odnosa sa kondukterima. Ako kreemo sa poetne stanice dobro je biti na peronu ve kada se voz postavlja na kolosek tako moemo da se ukrcamo pre nego to se hodnici i platforme napune. Osim toga tako emo se najverovatnije ukrcati i pre nego to stignu kondukteri. Sve treba obaviti brzo i diskretno: to poveava anse da prvi susret sa kondukterom bude tek tokom vonje, a to opet smanjuje anse da neto krene loe po nas.

Bisage sa bicikala obavezno treba skinuti jo na peronu. Dobro je skinuti i ono to se inae lako skida: svetla, pumpe, bidone i slino, i sve to staviti u bisage (ili raneve, ako u njima nosimo stvari) kako bismo kasnije imali manje sitnica o kojima treba brinuti. Ako se putuje u drutvu treba se tano dogovoriti ta ko radi. Dobra taktika za dvolanu druinu: jedan ue u vagon nosei sa sobom onoliko prtljaga koliko moe i potrai mesto u kupeu to bliem platformi na kojoj e biti bicikli. Onda se vrati se do ulaznih vrata, da prihvati i smesti bicikle koje dodaje kompanjon. Kad su oba bicikla unutra ulazi i kompanjon, nosei (ili dodajui) ostatak stvari. Pravilo PPPV Treba se ukrcati na poslednju platformu poslednjeg vagona (PPPV). Tu bicikl(i) najmanje smetaju jer nema prelaenja iz vagona u vagon. Na platformu mogu da se smeste dva bicikla a da ostane dovoljno mesta za ulaz/izlaz i za prolaz do WC-a. Ako smo dobri u slaganju, uspeemo da uguramo i trei ali e jedna ulazna vrata verovatno biti blokirana i ostae malo prostora za ulazak i izlazak putnika. etiri bicikla bi ve zakrila platformu. Dva bicikla bi dakle trebalo smatrati za razuman broj u PPPV emi. Dodue, tokom jednog puta po Rumuniji na platformu smo stavili dva bicikla, trei smo uspravili i nagurali u umivaonik (bio je odvojen od WC-a, i u naim vozovima ima takvih vagona) a etvrti smo rasklopljen (volan, tokovi) drali u hodniku ispred kupea gde nije preterano smetao. No ovo je ipak kombinacija sa neizvesnim ishodom i ne bi se mogla preporuiti iako smo se mi prevezli bez problema. Bicikle treba okrenuti naizmenino: volan jednog uz sedite drugog. Ako su u pitanju mauntin bajkovi koji imaju iroke volane, obino jo i sa rogovima, dobro je zaokrenuti volane u pravcu ramova tako da manje smetaju i da bicikli mogu bolje da se sloe jedan uz drugi. To je mali posao a znatno e poveati prostor koji ostaje pored bicikala te time i raspoloenje onih koji prolaze platformom. Osim toga, ako su bicikli uredno spakovani i osigurani, osvojiemo poen kod konduktera.

PPPV: bicikle je zgodno okrenuti na suprotne strane. Ako se volani zaokrenu u ravan ramova, dva bicikla e zauzeti zaista malo mesta. Ruke vrata mogu odlino da poslue za fiksiranje bicikala gumenim gajtanima, a i za zakljuavanje sajlom. Ako rogovi smetaju, treba ih skinuti ili olabaviti i zaokrenuti - po izlasku iz voza mogu se vratiti na svoje mesto za minut.

Pokretna podna ploa vrata nije blokirana tokovima i moe da se podigne prilikom otvaranja. Za dodatno fiksiranje bicikala uvek postoji neka mogunost, samo treba paljivo pogledati: u ovom sluaju rog volana je zakaen za vertikalni rukohvat. Dobro spakovani i osigurani bicikli = manje brige + bolje raspoloeni kondukteri .

Da se bicikli tokom vonje ne bi pomerali ili padali, treba ih gumenim gajtanima vezati meusobno kao i za ruice vrata koja vode u sledei vagon (koga je l' te, nema ako smo na poslednjoj platformi poslednjeg vagona). Ako kupe u kome emo sedeti nije blizu platforme, dobro je bicikle i zakljuati za ruice pomenutih vrata. Ako bicikli pak slobodno stoje, pametno je da neko iz ekipe na svakoj stanici na kojoj ima prometa ode do platforme i proveri kako se stvari odvijaju tokom ulaska ili izlaska putnika - ne bi bilo zgodno da neko oteti ili da "grekom" uz svoj prtljag iznese i na bicikl. ak i ako su bicikli vezani, dobra navika je da se kroz prozor kupea baci pogled na putnike koji izlaze iz voza: ako neko od njih nosi toak, moda ga je upravo... kupio? Ako je u vozu guva, nema smisla da se bunimo ako neko stavi svoje stvari na na bicikl. I drugi moraju da putuju pa se treba meusobno pomagati kako bi to bolje prolo. Osim toga, dedica ili bakica koji su zamolili da stave cegere i korpe na na bicikl priuvae po prirodi stvari i sam bicikl, to znai da moemo vie vremena da provedemo u kupeu.

Izlazak Ponovo treba biti brz, osim ako nije u pitanju krajnje stanica. Na usputnim stanicama vozovi se zadravaju samo koliko je potrebno da putnici izau i uu, pa je opet potrebno blagovremeno isplanirati ko e ta raditi kad se voz zaustavi. Opet primer za dvolanu ekipu: jedan lan e izai na peron nosei onoliko prtljaga koliko mu je zgodno da ponese, i zatim prihvatiti bicikle i ostatak stvari koje mu odozgo dodaje drugi lan. Pregovori sa kondukterima Procedura najee izgleda ovako: - gipkim i elegatnim korakom make-grabljivice stie kondukter - dolazi do Drastinog Izbeivanja Konduktera (tzv. DIK sindrom) usled zaprepaenja pred prizorom Bicikla U Putnikom Vagonu (BUPV) - stvar se zavrava malo kasnije uz doplatu odreene koliine NRD a ponekad i bez doplate. U teim sluajevima kondukter e odluiti da se dri pravila slube pa e, uz izdavanje priznanice,naplatiti zvaninu tarifu za dodatni prtljag, to e kotati vie nego da smo platili u NRD. (Napomena: kondukteri su se tokom vremena ipak u odreenoj meri navikli na BUPV, tako da su simptomi DIK-a manje izraeni nego u prolosti.) Nikad se do sada nije desilo da nas ne prime u voz, a znam za samo jedno takvo tue iskustvo. Ako do nekog problema i doe vano je biti strpljiv i prijateljski usmeravati stvar ka eljenom ishodu. Treba znati i da u pravilu slube eleznice (koje kondukteri treba da imaju uz sebe) postoji odredba o dodatnom prtljagu u kojoj se bicikl i direktno pominje, to znai da on u putnikom vagonu putuje sasvim legalno, pa se u krajnjem sluaju treba pozvati na to. (Malo je verovatno da e ovako neto biti NRD - Nigde Registrovani Dinari, tradicionalna valuta plaanja na ranije Jugoslovenskim, a sada Srpskim eleznicama: novac koji damo kondukteru kad niko nije u blizini, i koji zavri u njegovom depu. Primer NRD transakcije:

Po zvaninom kursu 1din=1NRD. Meutim ako menjamo na crno (to jest, kod konduktera), za 1din emo dobiti 4 do 5 NRD. to je naravno povoljno. Za bicikl koji se transportuje u putnikom vagonu prema pravilima Srpskih eleznica treba platiti doplatnu kartu od recimo 200 dinara (cifra se menja pa se treba blagovremeno obavestiti koliko trenutno iznosi). Pretvorimo to u NRD kurs: 200/4=50 din

potrebno.) Ali standardna NRD tarifa je uvek nia od zvanine pa eto jo jednog dobrog razloga za prijateljski razgovor sa kondukterom u stilu "eto mi entuzijasti krenuli malo na vazduh, u prirodu, pa emo na visoku planinu gde ima opasnih divljih ivotinja, uzbrdo po ovom jakom suncu, sa sve ovim tekim stvarima..." Mlai svet svakako moe da pomene i lo standard a u poverenju i injenicu da se u posetu bolesnoj devojci koja ivi u udaljenom mestu krenulo nosei bicikl zato to se za povratnu kartu nema para.

Da bi smo dobili krajnji iznos, gornju vrednost jo moramo da pomnoimo faktorom TamoVamo. Faktor Tamo-Vamo ima plivajue-dinamiku kohezionu vrednost koja zavisi od trenutne finansijsko-psiholoke situacije na kondukterskom tritu i ne moe se unapred savim tano odrediti, ali se moe smatrati da se kree u granicama od 1 do 1,485. Uzmimo da za na primer Tamo-Vamo iznosi 1,25 - tako dobijamo da je konana cena: 50*1.25=62,50 din.

Spavaa i kuet kola

Prema datom modelu uvek lako moemo izraunati cenu transporta bicikla u putnikom vagonu.

Rizinija kombinacija jer se tu vie pazi na red i obino se (u Baru recimo) ulazi tek kad kondukter otkljua vrata, a onda treba proi pored njega. (Kad se jednom smestimo i spakujemo bicikl pa kondukter naie, to je ve druga pria). Bolja kombinacija su spavaa kola jer se tu u jednom kupeu nalaze samo tri kreveta postavljena na jedan zid, dok je suprotni slobodan. Dakle ve trolana druina moe da zauzme itav kupe, a uz onaj slobodni zid ima dovoljno mesta za tri minimalno rasklopljena bicikla. U kuet kolima u jednom kupeu obino ima est kreveta, po tri na svakom zidu. U kupeu se ipak moe nai mesto za dva bicikla, na sledei nain: - skinuti tokove, izvui volane - ramove sa volanima staviti ispod dva najnia kreveta - tokovi se mogu staviti u bunker za prtljag iznad ulaza (neto to lii na orman koji se protee iznad hodnika).

Slobodno se moemo opkladiti sa kondukterom da e dva bicikla spakovana na nain opisan levo, biti praktino neprimetna i da nikome nee smetati. Primer: dijaog dva starija putnika Crnogorca iz voza Beograd-Bar koji su, nakon to su se u Podgorici smestili na donje krevete i spremili za spavanje, vodili ovakav razgovor: (apatom) C1: - Vlado! C2: - A? C1: - O'e ima neko biciklo!? C2: - Kako biciklo? C1: - Pa biciklo! C2: - e biciklo? C1: - Tu ispod! (pauza) C2: - I oe ima neko biciklo. C1: - e? C2: - Tu ispod.

C1: - I tu biciklo? C2: - Jes'. C1: - ... C2: - ... C1: - Ajd' onda, laku no... C2: - Laku no...

Vozovi sa potanskim ili teretnim vagonom Koliko e kotati ovakav transport prilino zavisi od raporeda zveda ali troak je uvek vei od NRD trokova: treba raunati na 50, ponekad i vie procenata od cene vozne karte. injenica da u kompoziciji postoji teretni vagon ne mora uvek da znai da su nai problemi oko prevoza bicikla reeni. Npr. ako iz Beograda putujemo barskim vozom a elimo da se iskrcamo u Poegi ili Kolainu, dobiemo odgovor da je to nemogue jer se vagon zapeauje u Beogradu a otvara tek u Podgorici, pa je to prvo mesto ne kome moemo da dobijemo bicikl. (Ako naemo vezu u teretnom depou ili ako izvesni ef Mika-Pera-Laza stoji iza nas, vagon nee biti ba tako jako zapeaen. Provereno u praksi.) Na stanicu treba doi pola sata (manje stanice) do dva sata ranije (Beograd) kako bi se obavile formalnosti u teretnom magacinu: popunjavanje formulara, ponekad i merenje, potvrde, peati, plaanje. Postupak za Beogradsku stanicu: bajk treba predati u teretni depo, koji se nalazi u blizini ambulante i esme. Do njega se kroz stanicu dolazi "sokakom" koji poinje kod esme i ambulante, odnosno iza najudaljenijeg perona, a moe se doi i od strane tramvajskog mosta preko Save, bonom ulicom. Plati se, dobije se priznanica, na krajnjoj stanici se preuzme bajk, i to je to. Utovaru moemo da prisustvujete ili ak da sami unesemo bicikl, to bi trebalo iskoristiti - sigurno emo biti paljiviji nego radnici. Za sve to je vezano za potanski vagon treba se lino raspitati u teretnom magacinu a ne preko telefona za informacije eleznike stanice - tamo o ovoj temi ne znaju skoro nita, ta god rekli. Po dolasku na cilj do bicikala se obino brzo dolazi ako je u pitanju manja stanica (otvore vagon, damo papire, uzmemo bicikl) ali u Beogradu e za to biti potrebno 45 minuta do sat vremena. Posmatraemo kako naeg metalnog ljubimca iznose iz teretnog ili potanskog vagona i ubacuju ga u stanini transporter, ali bicikl je od naih ruku i zadnjice udaljen kao da je na Mesecu: moraemo da saekamo da stigne u teretni magacin, a onda sledi papirologija. Zbog svega navedenog ispada da postojanje teretnog ili potanskog vagona u kompoziciji i nije razlog za neko veliko oduevljenje. To je neosporna prednost samo u sluaju da vozom putuje brojnija druina koja se u putnikim vagonima nikako ne bi mogla smestiti zajedno sa biciklima.

Beovoz (kompozicije sa automatskim vratima) Mada u ovim vozovima ima manje okova za smetanje bicikala, u neku ruku su zgodniji od klasinih putnikih vozova. Nije zabranjeno da se bicikli unose u njih i to se poslednjih godina deava dovoljno esto da DIK sindroma nema te prevoz nije problem, pod uslovom da nema velike guve. A kompozicije su obino skoro prazne, osim one za Panevo - tu treba izbegavati jutarnje i popodnevne piceve. Za bicikl najee treba platiti odreenu doplatu za prekomerni (ili pijani) prtljag, mada to i ovde zavisi od diplomatske vetine. Najbolje mesto za ulazak je na irokim dvostrukim vratima ali je najzgodnije mesto za smetanje bicikla iza uzanih, jednostrukih vrata: desno ili levo od njih postoji zgodna nia u koju se moe vrlo lepo smestiti jedan bicikl, ako se uspravi i ako se skine prednji toak. I ovde je bolje ui u poslednji vagon: ako bicikl(e) i ne smestimo u pomenute nie, moemo da ih stavimo na sam kraj prolaza koji vodi kroz vagon. Tamo postoji samo jednostruko sedite, to daje dovoljan prostor da se smeste dva bicikla. Za osiguranje su i ovde vrlo korisni gumeni gajtani. Jo jedna korisna stvar: prolaz je irok taman koliko da njime proe bicikl. Zato je mnogo zgodnije i lake da bicikl uspravimo na zadnji toak i tako ga guramo ispred sebe, koristei po potrebi zadnju konicu (naravno, sve ovo pod uslovom da u vagonu ima malo putnika, kao to je uglavnom sluaj). Kompozicije koje se koriste kod Beovoz-a kriju i mogunost koja, ako se ostvari, predstavlja najbolji i najudobniji nain prevoza bicikala u svim naim sredstvima javnog transporta: ispred upravljakih kabina na oba kraja voza postoji (obino prazan) prostor u koji se moe komotno smestiti nekoliko bicikala sa namontiranim bisagama. Na duoj relaciji (a ovakvi vozovi idu i do Poarevca) treba zamoliti konduktera da otvori taj prostor na zadnjem kraju kompozicije: s obzirom da se radi o zadnjem kraju, do upravljake kabine niko ne mora da prolazi. Na cilju onda samo skinemo bicikle zajedno sa bisagama, sednemo i odvezemo se. Red vonje Beovoza se takoe moe nai na web-u, na istom mestu gde i red vonje eleznica Srbije, i takoe je aljkavo uraen - nekad radi, nekad ne... Bolje je kupiti tampanu verziju na nekoj od beovoz-stanica (mali, jeftin komad papira). Generalno, postoji zimski red vonje sa redukovanim brojem polazaka, i letnji red vonje sa veim brojem polazaka. "Vee" ovde ne znai naroito mnogo, ali se sa Beovozom uvek mogu napraviti neke veoma dobre kombinacije za izlete u iroj okolini Beograda.

Autobusi I pored neosporne legendarnosti, mitoznosti i ilijadnine odisejnosti voza, ako nosimo bicikil bolje je putovati autobusom: - poveanje cena na eleznici tokom poslednjih godina umanjilo je skoro jedino preimustvo zaralih kloparala nad zaralim gumaralima. Osim toga, nai autobusi su ipak sve bolji a vozovi sve

loiji bar za sada. - autobusi su bri (mnogi ih smatraju i udobnijim), odmah se zna kako stoji stvar sa biciklima (moe-ne moe; a po mom iskustvu uvek je moglo), doplata za bicikle je obino manja nego u vozu i obino je na "nema-lai-nema-prevare-lepim-ti-markicu" principu (to znai i da se plaa u zvaninoj valuti umesto u NRD) - polazaka na autobuskim linijama je vie pa ako se ba i desi da nema mesta u jednom autobusu, na drugu ansu obino ne treba preterano dugo ekati - kad jednom smetimo bicikle u bunker autobusa, nije potrebno da naroito pazimo na njih. A ukoliko smo ba zabrinuti za svog ljubimca, kroz prozor je lako nadzirati kako se stvari odvijaju na usputnim stanicama. Ulazak Bicikl pre ukrcavanja u autobus treba uvek oistiti tako da izgleda bar pristojno - blatnjavi tokovi meu prtljagom drugih putnika definitivno nisu zgodan nain za uspostavljanje dobrih odnosa sa osobljem. Ako nema guve i autobus ima velike bunkere za prtljag (kao to je obino sluaj na svim linijama duim od stotinak km), bicikl e moi bez rasklapanja da se stavi unutra. Koliki je verovatni kapacitet? Skoro sigurno barem dva bicikla a za vie od toga treba proveriti unapred: treba svratiti na stanicu dan-dva ranije, i pre polaska autobusa kojim nameravamo da putujemo porazgovarati sa posadom i najaviti putovanje sa biciklima u prtljagu. Doplata za bicikl je obino oko jednog evra a za due linije (npr. do mora) moe biti 2-3 evra u svakom sluaju ne bi trebalo da predstavlja znaajnu stavku u trokovima puta. Prilikom ukrcavanja pri ruci treba imati osnovni alat za rasklapanje bicikla, ako se pokae potrebnim da se zaokrene volan, da se skinu rogovi ili retrovizor. Trebalo bi da bude dovoljan jedan imbus klju (proveriti koji odgovara za vijke na volanu) i jedan krstasti odvrta. Ako je mesta vrlo malo, najbre emo se prilagoditi tako da demontiramo prednji toak i skinemo sedite (zajedno sa ticnom, tj. ipkom sedita). Pravo je udo koliko kompaktniji postaje bicikl samo skidanjem ove dve stvari, i obino e to biti sasvim dovoljno da se rei problem. (Osim toga, sedite e biti bolje zatieno ako je skinuto.) U sluaju da ni to nije dovoljno treba skinuti zadnji toak i zaokrenuti ili sasvim izvui volan. Ako na biciklu nemamo leptir-spojnice ("quick-release") za brzo skidanje tokova i sedita, treba ih staviti - to nije veliki troak (na tokovima treba zameniti osovine, dok postojei vijak za fiksiranje ticnu sedita treba jednostavno zameniti spojnicom) a viestruko se isplati.

Ako skidamo tokove, treba voditi rauna o tome gde emo ih staviti: ako ih samo prislonimo ili zaglavimo u ram, "quick release" leptir moe da napravi ogrebotine. Najbolje je tokove staviti odvojeno i diskretno ih fiksirati prtljagom drugih putnika. Podrazumeva se da su isti (tokovi, ne tu prtljag). Ako ovo nije mogue, pomoi e komad kartona postavljen izmeu tokova i rama. Ako je problem (kao to jeste) u poslednji as nai karton na stanici, moe se umesto njega podmetnuti prasence (od koga se, jel'te, nikad ne odvajamo). Rogovi na volanu zauzimaju mnogo mesta, zapinju o sve i svata, ometaju da se bajk brzo ubaci u bunker... Ako vidimo da je autobus pun i da je bunker natrpan, razumno je skinuti ih. Dobro je skinuti i brzinomer, prednju lampu, treptalicu, bidon, retrovizor i zubnu protezu. Jo malo o seditu: i ako mu ne posvetimo posebnu panju, anse su da mu se nita nee desiti su realne. Ako ba brinemo za njegovo zdravlje, moemo ga zatititi jaom plastinom kesom. Ako ga pri tom i skinemo sa bicikla i zaglavimo negde u hrpi stvari, bie dovoljno bezbedno. Bicikl najee nije potrebno posebno osiguravati, u bunkeru nee mnogo etati. Ipak, ako elimo da budemo sigurni, moemo ga fiksirati gumenim gajtanima. Ako bicikl moramo da poloimo na pod bunkera (to je najee sluaj), treba obratiti panju da ne otetimo senzor ciklokompjutera, posebno ako smo skinuli prednji toak jer je senzor tada vrlo slabo zatien. Bicikl je zato najbolje okrenuti tako da se senzor ne nalazi uz pod. (Ovo je i pristojan razlog da ga na biciklu montiramo na istu stranu na kojoj se nalaze i menjai, koji takoe ne bi trebalo da lee na podu.) Stvar se komplikuje ako ubacujemo vie bicikala koje moramo da slaemo jedan na drugi: panja je ovde neophodna bez obzira na to ima li urbe ili ne. Ako ne moemo da obezbedimo siguran prostor za senzor, najbolje je olabaviti vijak koji ga dri i zarotirati ga tako da ue meu krakove viljuke. Ako u bunkeru ima mnogo mesta, bisage ne treba skidati ve bicikl treba ubaciti skupa sa njima - ne samo zato to emo po iskrcavanju biti odmah spremni za vonju, nego i zato to se doplata za prtljag plaa po komadu a skinute bisage e osoblje raunati kao poseban komad. (Nije dodue potpuno sigurno da emo se osloboditi plaanja za bisage ni kad su na biciklu.) U visokim bunkerima (tj. u velikim autobusima) postoji vrlo dobra ansa da bicikli mogu da se postave uspravno. Uvek treba pomisliti na ovo jer je onda ukrcavanje i iskrcavanje jo lake a bicikli zauzimaju manje mesta (zaokretanje volana u ravan rama je ovde odlina formula). Treba izbei da nam markicu za prtljag vrsto zalepe na bicikl - bez obzira koliko nas ubeivali u suprotno, one se kasnije teko skidaju i zato je bolje da budu stavljene samo ovlano. Ili to, ili da ih shvatimo kao svojevrsna "odlikovanja" odnosno suvenir sa puta, i da ih uopte ne skidamo sa bicikla (to moe da ima poseban arm). Nikada ne treba dozvoliti da osoblje utovaruje ili istovaruje bicikl: repertoar nepanje i gluposti koji su tom prilikom u stanju da ispolje je neverovatan. (*) (*) A pre svega treba biti siguran da je osoba sa kojom kontaktiramo zaista deo posade autobusa ;)

Utovar treba obaviti sabrano i ignorisati svako eventualno pourivanje sa njihove strane - kad smo se jednom nali u igri, niko se nee predomisliti i izbaciti nam bicikl iz autobusa zato to smo na njegovo smetanje potroili minut ili dva vie, a izbei emo oteenja. Sasvim je lako ponavljati "evo urim, polomih se" a istovremeno mirno pakovati bicikl :) Za one koji imaju vrlo skup bicikl ili spadaju u one koje svaka ogrebotina teko pogaa, jo par dodatnih mera:

U gradu imla (Indija), onako uurbanim i nervoznim pred ukrcavanje priao nam je uredno obuen ovek koji se tako ubedljivo ponaao (a mi k tome bili tako sreni to emo uspeti da ubacimo bicikle) da nismo ni pomislili da se radi samo o staninom grebatoru. Prihvatio se posla (grubog) utrpavanja naih bicikala u bunker, usput nam autoritativno delei uputstva kako da pomaemo pri tome. Eh, ta znai redovna veba... Bilo je potrebno da iskrivi par ica na tokovima pre nego to smo zaboravili na autoritet i zaurlali na njega, zabranivi mu da ih dalje dotie. Trenutno je promenio ponaanje i strugnuo negde, ali se potom pojavila posada autobusa i objasnila nam da je to stanini fizikalac i da treba da mu platimo za utovar ;)

- zadnji menja uviti u krpu ili ga skinuti i privrstiti na zgodno mesto u ramu - lanac (pogotovo ako je zadnji toak skinut) uviti u krpu ili novinu, da ne bi ogrebao ram ili uprljao prtljag drugih putnika - prednja viljuka je osetljiva na grebanje prilikom transporta i treba je zatititi npr. komadima kartona koji se obmotaju oko svakog kraka. Skromniji ali i praktiniji vid zatite je izolirtraka omotana na isturenim (najdebljim) delovima krakova. Traka se moe staviti kod kue i ne mora se skidati sve do povratka. Ustvari, ne mora se nikad skinuti ;) I pored svega, ako bicikle esto prevozimo autobusom, treba biti spreman na to da e se na njima vremenom pojaviti znaci takvog ivota. Ovo ustvari vai za bilo koji nain transporta, razlika je samo u brzini nakupljanja oiljaka. Zato je najbolji nain zatite mentalna priprema: treba se pomiriti sa time da e na lepotan definitivno biti izgreban ;) Minimalna panja i razmiljanje prilikom utovara smanjie to na sasvim pristojnu meru, ali se oteenja ne mogu izbei (eto jednog od razloga zbog kojih za putovanja nije zgodno koristiti skup bicikl). No ovo svakako ne treba da bude razlog da odustanemo od neke lepe ture: bicikl je ipak samo sredstvo, i pravo zadovoljstvo bi trebalo da donose vonja i okolina a ne oboavanje metalnog ata. Uostalom, ogrebotine na njemu moemo shvatiti i kao uspomenu na razna putovanja, kao medalje na grudima ratnika, ili kao zarez na koricama drage i esto itane knjige :) Pomisao na skidanje delova moe delovati odbojno, ali to ustvari nije neka naroita muka. Rutina ini svoje i sve se svakog narednog puta obavlje bre, lake i sa manje nervoze. Za

ponovnu montau svih delova ije je skidanje ovde pomenuto potrebno je pet minuta - mala cena za lepu vonju po nekom raskonom zelenilu i kroz neke daleke vidike :)

Avioni Transport bicikla avionom je lutrija u pogledu toga koliko emo doplatiti za takvo zadovoljstvo i kako treba da pripremimo bicikl. Neke komanije dozvoljavaju 30kg prtljaga, neke 20kg, na jednom aerodromu e nam progledati kroz prste za prekomernu teinu, na drugom e osoblje iste kompanije traiti da dopatimo zato to nosimo bicikl ak i ako nismo prekoraili teinski limit. Neke kompanije trae da bicikl bude spakovan u posebnu kutiju koju one obezbeuju, druge ne postavljaju nikakve posebne uslove... Pre leta se zato treba temeljno raspitati o svemu, ne samo kod aviokompanije nego ako je mogue i na aerodromu sa koga emo poleteti. Ako nam je krajnja destinacija neko manje mesto do koga treba da presedamo, obavezno treba proveriti je da li je drugi avion dovoljno veliki da primi bicikl(e). Jedan od zakona avio-transporta: na svakom aerodromu sveta na utovaru ili istovaru rade ljudi koji imaju izraenu crtu sadizma prema prtljagu putnika. Bacanje, utiranje, trpanje na gomile i skakanje po tim gomilama spadaju u njihov standardni repertoar, i zato su anse da se neto oteti na ovla spakovanom biciklu izuzetno velike. Na Internetu se mogu nai tone izvetaja o tome, a u oteenja koja sam i sm imao prilku da vidim spadaju krivljenje kuke za kaenje zadnjeg menjaa zajedno sa delom rama na kome se nalazila, krivljenje tokova i volana, cepanje sedita... Dakle bicikl treba dobro pripremiti za avanturu transporta avionom jer nije naroito lep oseaj nai se nekoliko hiljada kilometara daleko od kue sa tetom na iju popravku treba neplanirano utroiti par dana, pod uslovom da je popravka uopte mogua na mestu na kome se nalazimo. Najsigurnije reenje za trasport bicikla avionom je specijalni vrst kofer (pogledati nie) ali takvi koferi su vrlo skupi, doprinose da munjevito probijemo granicu dozvoljene teine, a treba smisliti i ta sa njima da radimo kad jednom stignemo na odredite. Zato evo neega to je mnogo realnije, jeftinije i praktinije: jedna ili dve kartonske kutije, roka lepljiva traka i arobni sastojak - jedna do dve rolne kuhinjske folije. To je sve to je potrebno da se bicikl dobro upakuje i obezbedi od iskuenja avio-prevoza. Osim toga, da se napravi ovakva "svilena buba" nije nimalo teko a potreban materijal se moe nai u skoro svakom mestu iz koga nameravamo da letimo. Postupak: - skinuti pedale i ugurati ih na neko zgodno mesto u ramu, pa ih privrstiti lepljivom trakom - zaokrenuti volan pa preko njega i sedita obmotati komad ili par komada kartona; dobijenu trubu fiksirati na par mesta trakom a onda sve obmotati folijom

- zadnji menja obavezno skinuti i zalepiti trakom na zgodno mesto u ramu - ispustiti vazduh iz guma. Ranije tovarni prostori putnikih aviona nisu blii pod pritiskom (kao kabine) pa se vazduh u gumama irio sa penjanjem na visinu, to je moglo dovesti do njihove eksplozije. Danas su i tovarni prostori pod pritiskom pa obraanje panje na gume nije potrebn0, ali emo prilikom ekiranja sebi utedeti raspravu i probleme sa nekim tvrdoglavim formalistom. (Ako smo bicikl ve upakovali i izlepili trakom, do ventila e tada biti teko doi.) - na bicikl i svaki odvojen komad prtljaga treba postaviti nalepnicu ili papir sa naim imenom, brojem mobilnog telefona, imenom ciljnog aerodroma i adresom na cilju (ako imamo takvu adresu, naravno). Ako neto od prtljaga zaluta tokom transporta, anse da ga (brzo) dobijemo su ovako vee.

Gore: ovako to izgleda kad bicikl spakuju profesionalci u "Planet bajku". Ipak treba imati u vidu da vie kartona znai i veu teinu. Desno: ovako to izgleda kad se uradi sasvim pristojno i natenane, na samom aerodromu.

Gore: ovako to izgleda kad se stvar obavi kako se moe, uz pomo par malih kartonskih kutija naenih u zgradi aerodroma. Ali i ovoliko mnogo znai. Desno: kad se pronae zgodno mesto za pedale, treba ih tamo fiksirati lepljivom trakom. Kasnije e biti pokrivene kartonom i folijom. Sedite streba spustiti do kraja. Zadnji menja treba skinuti i lepljivom trakom ga fiksirati na neko mesto na kome e ga tititi ram. Lanac se moe uz ram privrstitii lepljivom trakom ili sa par zip-traica. Prednost ovakvog naina pakovanja je to se vidi da je u pitanju bicikl a to e pomoi da bude malo paljivije tretiran, osim ako neko od aerodromskih fizikalaca nije ba reen da namerno oteti neto (malo verovatno). Mana ovakvog naina pakovanja je... to se vidi da je u pitanju bicikl. A to e pomoi da nas neke aviokompanije "oslobode" dodatne sume novca. Pravila uglavnom nema: na jednom aerodromu e osoblje bez primedbi primiti bicikl, na drugom e osoblje iste kompanije traiti da se doplati. Primer Turki erlajns-a: u Beogradu nisu pomenuli ni znatan overvejt a kamo li doplatu za bicikle; u Delhiju, gde smo bili u granicama dozvoljene teine, traili su i da ispustimo vazduh iz guma i da doplatimo 50 dolara po biciklu, uz obrazloenje da se toliko plaa za transport sportskih rekvizita. Pokuali smo da pregovaramo i ponudili im da oni doplate 50 dolara a da mi ispustimo vazduh, ili da mi naduvamo gume a da oni ne moraju da doplauju nita, i na kraju da mi ne doplaujemo nita a da oni ispuste vazduh iz nekih

guma po elji - nita nije vredelo. Uteha: objasnili su nam da bismo isto toliko platili i da smo umesto bicikala nosili palice za hokej ;) Kofer ili torba za bicikl Stvar koja skoro potpuno reava problem transporta bicikla u sredstvima javnog prevoza. U inostranstvu se mogu kupiti (skupi) hard-case ili soft-case koferi sa tokiima na dnu koji olakavaju cimanje po stanicama i aerodromima, ali se u "uradi sam" varijanti moe saiti i jednostavna torba od jaeg platna. Ona treba da je dovoljno velika da u nju stane bicikl sa skinutim tokovima, seditem i pedalama. Tako se nae proganjano pedaralo pretvara u obian komad prtljaga pa e transportna birokratija verovatno ostati mirna - anse da e neko pomenuti doplatu za jednu veliku torbu su pristojno male. Loe je to to kad se iskrcamo, kofer/torba/vrea postaje suvian teret. Naravno, ako imamo bazu u koju emo se vraati posle svake vonje ili na kraju putovanja, ovo prestaje da bude problem.

Privatni prevoz - automobil Postoje dva osnovna sistema za transport bicikala na automobilu - na krovu ili na zadnjem delu. Kaenje na krov Prednosti: - nesmetan pristup stvarima u prtljaniku automobila; - stop i poziciona svetla na zadnjoj strani automobila nee biti zaklonjena; - u sluaju nekog (ne daj boe) ukanja od pozadi stradae samo auto, ne i bicikli; - na krovni gepek se moe staviti jo poneto od prtljaga i tako u autu osloboditi vie mesta za putnike. Mane: - znatno loija aerodinamika i zbog toga ve potronja goriva; - tee manipulisanje biciklima (treba ih dizati na veu visinu)

- obino je potrebno dosta vremena za montau i demontau, kako nosaa tako i bicikala - koliko god ih stegli i utegli, bicikli se tamo gore uvek klate - krovni nosai zauzimaju vie mesta i tee ih je spakovati u auto kad nam nisu potrebni - nosai se montiraju na gepek ili na specijalne poprene nosae; ako ih nemamo prvo treba kupiti njih. Dve osnovne vrste nosaa za kaenje na krov su: a) Nosa kod koga se prednji toak bicikla skida a prednja viljuka fiksira na "quick release" iglu na nosau. Zadnji toak se na inu nosaa privrsti trakicom, tako da bicikl u vertikalnom poloaju dri samo prednja viljuka. Prednost je bolja aerodinamika a nije zgodno to to uice viljuke (mesto gde dolazi osovina toka) usled ljuljanja bicikla levo-desno trpe bone sile kakvima na biciklu nisu izloene. Nije mi poznato da su se nekome zbog toga uice polomile ili ozbiljno otetile, ali na loem putu na kome auto poskakuje na sve strane, ovo nije ba prijatna stvar. b) Nosa kod koga se bicikl postavlja kompletan, pri emu kosa cev rama nalee na posebnu "ruku" nosaa, a tokovi se na inu nosaa privruju trakicama. Bicikl se fiksira stezanjem ruke nosaa oko rama. Mana: loa aerodinamika, a mesto na ramu na koje nalee ruka uvek je u opasnosti da bude oguljeno ili izgrebano. Bez obzira na tip nosaa, bicikle treba dodatno stegnuti gumenim gajtanima. Gornje delove ramova (horizontalne cevi) i volane treba na isti nain dobro meusobno povezati, kako bismo na toj strani dobili neto priblino vrstoj vezi koja postoji na donjem delu bicikala, zahvaljujui inama nosaa. Sedita se od kie mogu zatititi kesama. Neki bicikli imaju specifine ramove ili vrlo debelu kosu cev pa ne mogu dobro da se postave na ruku nosaa. Ovo je vrlo opasno jer moe da se desi da bicikl u toku vonje sleti sa krova ako utvrdimo da stvar tako stoji, treba se odrei korienja ovakvog nosaa.

Kaenje pozadi Prednosti: - lake i bre postavljanje i skidanje bicikala; - aerodinamika je bolja (ali je pogoranje i dalje evidentno jer vazduh koji bi inae samo skliznuo preko zadnjeg dela automobila sada mora da proe kroz umu cevi i ica). Mane: - zadnja svetla automobila su poprilino zaklonjena biciklima to je vrlo nezgodno pogotovo kad su nazad okaena tri ili etiri bicikla. U inostranstvu mogu da se kupe dodatna svetla koja se postave na nosa bicikala i prikljue na instalaciju automobila, ime se ovaj problem eliminie. A postoje i nosai za bicikle za ugraenim svetlima. - ako drugi auto (ne daj boe) naleti od pozadi, stradae i bicikli - zavisno od sistema kaenja bicikala, pristup prtljaiku je otean ili nemogu - ovako okaeni bicikli su iri od automobila (deo tokova viri bono). Ovo ume da bude opasno, pogotovo ako smo jo svei u itavoj stvari. Poveane gabarite treba stalno imati na umu, posebno na mestima kao to su naplatne rampe (kad treba autom prii alteru) ili na benzinskim pumpama i slinim mestima gde se automobilom manevrie meu raznim preprekama i peacima - prilino je izvesno da e tokom vremena biti oteena boja na onim mestima karoserije na koja naleu trake kojima se privruje nosa (u sluaju nosaa koji se kae na peta vrata ili prtljanik)

Postoje dve vrste nosaa za kaenje pozadi: nosa koji se oslanja na branik i peta vrata (ili prtljanik), i nosa koji se oslanja na kuku za prikolicu. Ovaj drugi je sigurniji, mnogo bre i jednostavnije se postavlja i skida, lako se pakuje u prtljanik i tamo zauzima mnogo manje mesta. Takoe, opasnost da e boja na karoseriji biti oteena je neznatna. Nezgodno je naravno to to prvo treba ugraditi kuku. Osim toga kuka ponekad bude montirana tako nisko da se potom i bicikli montirani na nosa nalaze opasno blizu tla - vee udubljenje ili neravnina na putu, i lako se moe desiti da njihovi tokovi zakae kolovoz. Koji god sistem da koristimo, bicikle treba dodatno fiksirati gumenim gajtanima. Posebno prednji tokovi vole da "lepraju" ako se dodatno ne obezbede. S obzirom na to da se bicikli o nosa kae svojim horizontalnim cevima, njihovi donji delovi e se takoe klatiti ako ih ne poveemo i ne utegnemo. Bicikli se na nosau obino bolje spakuju ako se reaju naizmenino (volan jednog uz sedie drugog). Pri ruci treba imati imbus klju - moe se pokazati potrebnim da se volani zaokrenu u ravan ramova. Nosai za peta vrata se prave u varijantama za razne automobile - nije sigurno da svaki moe da se postavi na naeg etvorotokaa, pa to treba proveriti pre kupovine. Kapacitet nosaa za zadnji deo automobila je obino tri do etiri bicikla. Neki bicikli imaju specifine ramove, pa ako je mogue treba proveriti da li mogu bez smetnji da se postave na nosa koji nameravamo da kupimo. Takoe, bicikli se na ovakve nosae kae horizontalnim cevima pa e bicikli sa enskim ramom (tj. sa ramom koji nema horizontalnu cev) verovatno predstavljati problem. U tom sluaju reenje moe biti ili improvizacija (to je tee izvesti ako pored takvog bicikla treba okaiti jo dva druga) ili krovni nosa ili transport bicikla u autu.

Za specifine ramove i ramove bez horizontalne cevi, firma Thule nudi ovo reenje: montana spojnica koja e igrati ulogu horizontalne cevi. Eto ideje za kune majstore.

Sa nosaima bicikala nema ale: treba ih savesno i paljivo montirati a tokom vonje na svakih par sati proveriti kako biciki stoje na njima. Ako se sa nosaa (posebno krovnih) uje sumnjiva kripa, to je znak da se neto olabavilo pa treba odmah stati i proveriti o emu se radi - ne

elimo da vidimo kako bicikl skae po putu iza nas, ili jo gore, kako leti prema nekom peaku ili na oferajbnu drugog vozila. Ukoliko ih koristimo sa dunim respektom, nosai obe vrste su pouzdan nain za transport naih elinih konjia. ta je "duni respekt"? U poetku je dobro osloniti se na uputstva, sopstveni zdrav razum a svakako i na pomo nekog iskusnijeg, ako imamo takvu priliku. Tokom vremena emo izgraditi svoj uhodani i proveren sistem: ne postoje dva ljubitelja pedalanja koji na isti nain pakuju svoje bicikle na auto.

Kad se ima sluha ... Antara, novi model GM-a, ima ugraen nosa za bicikle koji se izvlai iz zadnjeg branika. Na kraju jo jedna stvar koju treba imati na umu: na kraju svake ture se onaj ko seda za volan od umornog bicikliste pretvara u umornog vozaa. Treba mu pruiti podrku - ako se jednostavno zavalimo u sedite i zadremamo, sigurno neemo uspeti da ga probudimo ako on bude zadremao... Psihologija hladnoe Don Metkalf Prevod i obrada: Jone januar 2000. Don Metkalf je MTB psiholog (e da, postoji i to :), redovni pisac lanaka za MTB magazine i strastan takmiar. Takoe je predava iz raznih oblasti sportskih nauka. Zagrevanje Svi znamo zato treba da se zagrejemo: tako smanjujemo mogunost povreda, pripremamo kardiovaskularni sistem i mentalno se pripremamo za predstojeu aktivnost. Nema nieg novog u ovome. Ali zagrevanje dodatno obezbeuje optimalnu temperaturu za hemijske procese respiracije i metabolizma, to opet ima direktan uticaj na nau sposobnost da proizvedemo

energiju. Moe zvuati kao oksimoron, ali problemi sa fizikim aktivnostima na hladnoi esto mogu biti izazvani pregrevanjem i dehidracijom. Efikasnost miia u akciji, kao i kod bilo koje druge maine, izraunava se kao procenat ulazne energije koja se pretvara u koristan mehaniki rad. U najboljem sluaju, nai miii dostiu efikasnost of 25% pri konverziji hemijske energije iz hrane u mehaniku energiju koju koristimo kada vozimo bicikl. Ostatak se gubi u vidu toplote. To i nije loe, jer omoguava regulaciju toplote u uslovima hladnoe. Problemi se pojavljuju kada smo toplo obueni i sedimo, a zatim ponemo sa fizikom aktivnou. Toplota koja se proizvede kao nusprodukt energetske konverzije ne biva odvedena u dovoljnoj meri, i poinjemo da se pregrevamo. Jo se znojite? Odgovor organizma na ovo jeste pokuaj oslobaanja vika toplote putem znojenja, to prestavlja ma sa dve otrice: suoeni smo sa moguim negativnim posledicama dehidracije, i sa problemom vlane odee u hladnoj okolini. Zato je vano masimalno iskoristiti mogunosti oblaenja u slojevima, dodajui ili uklanjajui sloj odee kako to situacija nalae. Gubitak tenosti u hladnoj okolini uveava se i zbog pojave vodene pare u respiratornom sistemu, to se pri toplom vremenu ne deava. Da bi se umanjili ovi problemi uvek se treba odenuti tako da se, kada se poinje sa vonjom, ima oseaj slabe hladnoe umesto utoplljenosti (*).Takoe je potrebno da esto uzimate tenost. (* Ovo je jedno od najee pominjanih pravila za vonju po hladnoi, a moe se formulisati i ovako: ako se oseamo prijatno kad sedamo na bicikl - pretoplo smo obueni, i brzo emo poeti da se znojimo. Ako nam je hladno toliko da oseamo da bi nam jo jedan sloj odee dobro doao, obueni smo odgovarajue - za nekoliko minuta emo postii "radnu" temperaturu i bie nam dovoljno toplo a znojenje e biti najmanje mogue za dati nivo fizike aktivnosti. Prim. Jone) Ako ste na zimskoj vonji tokom koje elite da pravite pauze za odmor, treba da budete svesni uticaja koji e to imati na vae telo. im prestanete sa fizikom aktivnou, toplota koju proizvode miii pada skoro na nivo koji odgovara stanju odmora. Bez dodatnog izvora toplote, prilino brzo ete poeti da oseate hladnou. Dranje na taki kljuanja Pre nego to nastavite vonju, potrebno je da se ponovo zagrejete i pripremite telo za ostatak vonje. Kao odgovor na hladnou, vae telo poveava proizvodnju toplote stavljajui jo jednu cepanicu na vatru. Ono to postie poveavajui metabolizam u fazi odmora. Ova poveana proizvodnja toplote ima i svoju cenu: vei raun za gorivo. Tokom zime potroiete vie kalorija tokom iste vonje, i treba to da imate na umu kada pakujete vakalice "za usput".