DILTAJ - FILOZOFSKO STANOVITE Z a n je g a s e v e z u ju r a z l i i t e k v a l i f i ka c i je k o j e d e l u ju h e t e r o g e n o i nepovezano da je zastupnik istorizma, a govori se o njemu kao o zastupniku f i l o z o f i je i v o t a . A o v a 2 g l e d i t a d e l u ju t e k o s p o ji v a ( f i l o z o f i ja i v o t a d e l u je naturalistiki).

tiki).D i l t a je v a i n t e r p r e t a c i ja d u h o v n e n a u k e je t a k v a d a o n s m a t r a d a j e istorizam neodvojiv od pokuaja utemeljenja duhovnih nauka. Njegova osnovna p r e t e n z i j a j e p o k u a j zasnivanja duhovnih nauka. One imaju znaajnes p e c i f i n o s t i i t r e b a u t e m e l j i t i m e t o d u d u h o v n i h n a u k a . Z a t o j e HERMENEUTIKI PRISTUP znaajan, jer je specifian za ne -prirodne nauke, jar se u duhovnim naukama ne moemo baviti objanjenjem. DILTAJEV ODNOS PREMA FILOZOFSKOJ TRADICIJI I NJENA KRITIKA On je kritiar racionalistike filozofije, prosvetiteljske tradicije i nemakogklasinog idealizma. Njegovo stanovite je iracionalistiko, on promovie naeloi v o t a k a o d u b l je i k o m p l e x n i je n e e l o i n a s t o ji d a i z v r i k o r e k c i ju u n a i n u razmiljanja nakon Hegela. Posthegelovska situacija je takva da filozofi afirmiuiracionalne alegorine moi ljudskog bia, pa se za Diltaja moe rai da kree nekim drugim putem. UTICAJI 1) Kant 2) Fihte 3) Hegel 4) Nie 5) Huserl1) Kantov uticaj Poziva se dosta na Kanta i svoju filozofiju ivota razvi ja k a o transcendentalnu (TSD) filozofiju ivota kritika istorijskog uma. Prihvata KantovTSD idealizam i tei da ga proiri u sferu duhovnih nauka. On slino Kantu polazio d u v i d a d a i s t o r i js k e n a u k e p o s t o je i p i t a s e k a k o s u o n e m o g u e , k a k o j e mogue saznanje u istorijskim naukama.Postoje 2 faze u Diltajevom razvoju: PSIHOLOKA HERMENEUTIKAOn eli da sagleda itav prostor duhovnih nauka i primenjuje jedan od modelat r a d i c i o n a l n e p s i h o l o g i je h e r m e n e u t i k a je n e o d v o ji v a o d p s i h o l o g i je . D i l t a j istrajava na poziciji koja se moe initi kontradiktornom. To je pokuaj da se ivotdovede u vezu sa neim transcendentalnim, da se od ivota napravi jedna TSDkategorija tu je razl ika u odnosu na Kanta. Diltaj eli da ono to je empirijsko uini TSD principom. Zato ga mnogi kritikuju da nije uspeo da utemelji duhovnenauke. 2 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 2) Fihteov uticaj Diltaj naglaava praktini momenat subjekta kao reenje odnosa subjekta i objekta (S i O), s obzirom na delotvornost ivota i jedinstvo sadraja. U ivotuse mogu prevazii dihotomije izmeu pojave i stvari po sebi, izmeu teorijskog ipraktikog uma. Smatrajui S kao aktivitet, Diltaj pokuava da prevazie

neka o g r a n i e n j a i v o t , a n e T S D a p e r c e p c i j a j e o n o t o p r e d s t a v l j a j e d i n s t v o iskustva. Diltaj ivot shvata kao samodelatnost. 3) Hegelov uticaj Ono to je predmet duhovnih nauka su objektivizacije duha i to omoguujeobjektivnost u sferi duhovnih nauka. To je nezavisno od subjekta. Ovaj momenat je naglaen u poznijim momentima Diltajeve misli. On iracionalizam shvata na s p e c i f i a n n a i n r a z l i k u je s e u o d n o s u n a N i e a i o p e n h a u e r a . P o j m o v n o m i l je n je j e je d n o o d i v o t n i h m a n i f e s t a c i ja . O n n e v i d i p o j m o v n i p r o b l e m u i v o t n i m m a n i f e s t a c i ja m a ( d a s a m o m e t a f o r a m o e d a i z r a z i i v o t ) . i v o t je neodvojiv od (samo)reflexije. U kom smislu moemo govoriti o iracionalizmu? A k o n e p o s t o j i j a z i z m e u i v o t a i m i l e n j a ? O n p o t e n c i r a i r i s m i s a o subjektivnosti u odnosu na saznanje i racionalnost. Iracionalizam nije u negiranjus p o s o b n i s t i mi l je n j a , v e u i r e m s a g l e d a v a n ju d u h o v n i h p r o c e s a ( e mo t i v n i , v o l i t i v n i i k o g n i t i v n i p r o c e s i ) . U s v i m d u h o v n i m t v o r e v i n a ma s e m a n i f e s t u je i emotivni stav i voljno htenje. 4) Nieov uticaj Decentriranje racionalnosti saznanje nije ono primarno. Doivljaji imajut e l e o l o k u strukt uru. Svi pr ocesi su v oeni odreeni m ci je vi ma , s ve t o saznajemo je predmet nae volje. Kod Niea je naglaena volja za mo, a kodDiltaja volja za interpretacijom. Svaki vid saznanja ima interpretativni karakter.Ne postoje druge granice osim granica volje. 5) Huserlov uticaj Uvianje ogranienosti psihologizma kritika psihologizma kao naturalizma. ODREENJE DILTAJEVOG FILOZOFSKOG STANOVITA A) IRACIONALIZAMB) ISTORIZAM Ak o ga uporedimo sa Nieom, Diltaj istorizuje pojam ivota kategorijaivota je shvaena na jedan temporalan nain. Kod Niea je naglaeno venovraanje istog njegova filozofija ima naturalistike atribute. Diltaj ne govori o n a g o n i ma i u l i ma n a n a i n n a k o ji N i e g o v o r i . D i l t a j j e b i o n a s t a n o v i t u d a postoji ljudska priroda SUPSTANCIJALISTIKI ANTROPOLOKI MODEL.Ljudska priroda se tie sklopa doivljaja koji ima taj tok da se od saznanja prelazin a v r e d n o v a n j e i p o s t a v l j a n j e c i l j e v a . P o j a m i v o t a s e d o v o d i u v e z u s a temporalnou ivot je izvor istorije, on je temeljniji pojam od istorije. Ta crta i s t o r i z ma k o d D i l t a ja ja n e t o i z v e d e n o . O n s v o j u f i l o z o f i ju i v o t a r a z v i ja k a o filozofiju istorije, on ne pravi bitnu razliku izmeu ivota i istorije. Filozofija ivota je filozofija ljudskog ivota. On ima na umu duhovni ivot ivot svesnog bia. 3 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 C) PSIHOLOGIZAM T i e s e r a z u me v e n ja i s t o r i js k o g p r o c e s a k a o p s i h i k o g p r o c e s a . Psihologija je temeljna duhovna nauka i ostale duhovne nauke proizilaze iz nje. N a z i v d u h o v n e n a u k e u p u u j e n a d u e v n i i v o t k o j i s e t i e i p o j e d i n c a i z a je d n i c e . D r u t v e n i k o n t e x t

o b j e k t i v a c i je p o je d i n a n o g d u h a . I s t o r i ja je o b j e k t i v a c i ja p s i h i k o g i v o t a . P o t e n c i r a n je s i n g u l a r n o s t i , m n o t v a r a z l i i t i h interpretacija ne postoji jedna, ve mnotvo isti na nema prave interpretacije.Ali, sa druge strane, on eli da utemelji duhovne nauke kao objektivne nauke e l i d a p o k a e kako one mogu obezbediti optost vaenja i pronalazi je u objektivacijama koje se osamostaljuju od individue i mogu da se prouavaj u kao odreeni tipovi. Moe se govoriti o vie interpretativnih modela karakteristinih zavie tipova linosti vie pogleda na svet. To sve podrazumeva ivotni sklop. KRITIKA SAZNAJNOG OBJEKTIVIZMA Neobjektivistiki model saznanja razumevanje saznanja na osnovuinteresa koji su iza. Ne postoji objektivnost koja bi bila nezavisna od subjekta. Uduhovnim naukama se ne mogu utvrditi nepobitne injenice. Svet nezavisno od Jastva je jedna obina apstrakcija nema objektivne stvarnosti, sveta koji ovekn a n e u t r a l a n n a i n s a z n a je . N e m a v r e d n o s n e n e u t r a l n o s t i , u v e k s u i n t e r e s i ugraeni u saznanje. Pretendovati na neko objektivno saznanje je neutemeljeno.Diltaj naglaava da se injenice ne mogu odvojiti od ini telja. Objektivna stanja s t v a r i s u n e o d v o j i v a o d f a k t o r a . S v e t j e u v e k o b r a e n o d s t r a n e J a s t v a , a saznanje sveta je uvek posledica dinamike koja postoji izmeu nagona i otpora n a k o j i o n n a i l a z i u s t v a r n o s t i . S t v a r n o s t j e granica nae moi, ono to nemoemo da transformiemo. O n o j e z a v i s n o o d s a m o g s u b j e k t a . G r a n i c e stvarnosti su pomerljive.V i d i s e o p e n h a u e r o v u t i c a j s v e t je i z r a z n a e v o l je o n o t o mi smatramo svetom je ono to smo mi uspeli da stvorimo od tog sveta. Sutina Diltajeve filozofske pozicije je u kritici idolatrije injenica objektivistikog modelas a z n a n ja . M i l je n je s e m o e o b ja n ja v a t i i v o t o m, a s v i a s p e k t i i v o t a s e n e mogu iscrpeti miljenjem. Neki aspekti ivota uvek izmiu pojmovnoj artikulaciji.Postoji neto iracionalno u ivotu, net o nedokuivo. ivot se moe saznati, aline u potpunosti. Diltajev pojam ivota se moe uporediti sa pojmom egzistencije- k a o t o s e z a p o j a m e g z i s t e n c i j e m o e r e i d a j e p o j a m k o j i o b u h v a t a i subjektivno i objektivno. To su pojmovi koji podrazumevaju celinu jestva i sveta.Diferencijacija S i O je uvek posledica dinamike nagona i otpore na koje nagoninailaze. S i O se uzajamno formiraju; to kakav je S zavisi od O , i obrnuto. Svi ti pojmovi su izvedeni iz pojma ivota. On se moe odrediti kao mo sjedinjavanjasuprotnosti. Tako se moe dovesti u vezu sa Hegelovim razmatranjima potrebaza filozofijom se objanjava gubitkom ivotne moi, kada sm ivot ne uspe da i z m i r i s u p r o t n o s t i , onda to pokuava filozofi ja ona je fihteovska Ideja i podrazumeva temeljno, izvorno jedinstvo iskustva. 4 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 Momenat svesti ivot je sainjen od doivljaja, a svaki doivljaj je uvek svestan samogsebe. U svakom razumevanju ima neeg racionalnog. Svest je funkcija ivota. Diltaj govori o duhovnom ivotu i tome da duhovni ivot uvek ukljuuje reflexiju.Posebnu panju posveuje autobiografskoj naraciji

AUTOINTERPRETACIJA. ivot uvek sam sebe tumai, uvek ima tendenciju integrisanja u ire celine, uveks e a r t i k u l i e , u v e k p o d r a z u m e v a n a r a c i ju s t a l n o o r g a n i z o v a n j e i s k u s t v a u vremenskoj dimenziji. Iskustvo se organizuje po nekom sledu. Diltaj naglaava toda je stvarnost uvek prisutna u sadanjosti, a to ukljuuje i naa seanja i naa nadanja. ivot je ne samo ono to trenutno jeste, ve i sve ono to je bilo i to ebiti. Karakteristika ljudskog ivota je graenje tih koherentnih pria.Selektivnost izostavljanje nekih nevanih sekvenci, epizoda i memorisanje i povezivanje samo onog to prati glavnu liniju naeg ivota. Momenat autorizacije ivot je uvek moj ivot, on se stalno svesno obrauje, on je predmet reflexije ilisamoreflexije. Svi se bavimo samoreflexijom i vodimo neku vrstu unutranjegm o n o l o g a . T a j e z i k a o b r a d a v l a s t i t o g i s k u s t v a j e naraci ja. Doivljaji suselektivne o brade dogaaja. Dogaaj je s i r o v , b e z z n a e n j a , n e o b r a e n . Doivljaj je osmiljena celina, obuhvata razliite sadraje koji imaju isto znaenje.Doivljaj je uvek protumeen.Tri su bitne komponente ivota:1. doivljaj2. izraz3. razumevenje N a o v o j o s n o v i D i l t a j r a z v i j a s v o j u m e t o d u r a z u m e v e n j a . R a z u m e v a n j e j e mogue jer je sastavni deo ivota. On je zasnovan na samorazumevanju. Svi s m o m i iskusni u tom domenu. Razumevenje je ponaanje prema i v o t u . Ponaanje podrazumeva odnos prema sebi samom ali i prema drugima. ivot jeunutranja dinamika koja se nuno manifestuje, izraava. Izraz ili artikulacijaivota je ono to nam omoguuje da razumemo ivot i sami sebe. Izraavanje jeneophodno za mogunost razumevenja ivota. Izraz je most izmeu doivljaja i r a z u me v e n ja . M o g u n o s t r a z u m e v e n j a d r u g i h p o d r a z u me v a d a p r e k o i z r a z a ( o b j e k t i v a c i ja , m a n i f e s t a c i ja ) t u i h d o i v l ja ja d o e m o d o d o i v l j a ja d r u g o g o v e k a . U s l u a j u t u m a e n j a t u e g p o n a a n j a , m i o d i z r a z a d o l a z i m o d o doivljaja, i to podrazumeva naknadno doivljavanje uiv ljavanje u situacijudrugog oveka.U duhovnim naukama smo u situaciji da ivot razumeva sm ivot neodvojivost S i O. Razlika duhovnih i prirodnih nauka se ne tie same metode, n i t i p r e d m e t a , v e je r e o o d n o s u i z me u S i O . K o d d u h o v n i h n a u k a i ma m o posla sa duhovnim tvorevinama koje sami stvaramo. Duh moe razumeti samoono to je sam stvorio. Potencira se taj kreativan momenat. Duhovne nauke nesamo da konstatuju ve i izgrauju kreativna pozicija ponovnog doivljavanja, upuenost na vlastito unutranje iskustvo. 5 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 - HERMENEUTIKA METODA S v e a s p e k t e s t v a r n o s t i o b ja n j a v a n a o s n o v u i v o t a . i v o t j e o n o sveobuhvatno. Diltaj razumevenje izvodi iz ivota. Razumevenje je omoguenoexpresivnou ljudskog bia. Nai pojedinani doivljaji bivaju izraeni u ulnommaterijalumanifestacija dinaminosti ivota, ivotne moi. To oitavanje ivotnemoi je predmet razumevanja.Dilt ajevo shvatanje hermeneutike kao postupka razumevenja ima dubokufilozofsku osnovu. Diltaj je bio na stanovitu supstancijalistike antropologije;njegova filozofija je filozofija ljudskog ivota.

To podrazumeva tezu o postojanjuuniverzalne i nepromenljive l judske prirode. To moe delovati zbunjujue, jer je D i l t a j r a z r a d i o f i l o z o f i j u i s t o r i j e , p a j e z a o e k i v a t i d a j e b l i z a k s t a n o v i t u sartrovskog t i p a ( n e g a t i v n e i l i k r i t i k e a n t r o p o l o g i je ) d a s e l ju d s k o b i e m o e transformisati kroz istoriju. Diltaj nasuprot t oj tezi o varijabilnosti ljudske prirode s ma t r a d a je r a z u m e v a n je m o g u e je r je s u b j e k a t r a z u me v a n ja u v e k i s t i i d e n t i t e t l ju d s k e p r i r o d e . S v a k i p o j e d i n a c r e p r e z e n t u je u n i v e r z a l n u l ju d s k u p r i r o d u . R a z u m e v e n j e d u h o v n i h t v o r e v i n a i l i t r a g o v a p r o l o s t i j e m o g u e zahvaljujui tome to smo svi isti, jer ne postoje radikalne promene u istorijskomp r o c e s u . O n i s t o r i j u n e shvata kao proces menjanja koji bi podrazumevao r a d i k a l n e promene, ve kao ispoljavanje ivota. Istorijsko je ono t o j e obje kti vi sano do stup no drugi ma. Is tori ja je sfera o p t o s t i z a h v a l j u j u i o b je k t i v a c i ja m a . N a j e e i n a jb o l je s e i v o t i z r a a v a u p i s a n i m z n a c i m a u JEZIKU. Jezik je najbolji izraz duhovnog ivota. Trajne fixacije doivljaja u formi jezika su najbolja artikulacija doivljaja. Za Diltaja istoriju predstavljaju znaenjakoja su dostupna drugima. Gadamer ga kritikuje zbog neadekvatnog shvatanja istorije, jer Diltajprivatizuje istoriju pojedinac kao merilo istine biva onaj koji zahvata is toriju, a ne onaj koji je zahvaen. Njegova opta teorija metode razumevanja zasnovana je na shvatanju ivota ali i oveka i istorije oveka kao univerzalnog bia, kojeima univerzalnu prirodu. ODNOS IZMEU PRIRODNIH I DUHOVNIH NAUKA Nastoji da zasnuje duhovne nauke i da izvri kritiku istorijskog uma, da u k a e n a g r a n i c e m o g u e g i s k u s t v a , t j. I s t o r i js k o g u m a . B i t n a r a z l i k a i z me u predmeta prirodnih i duhovnih nauka je to je u duhovnim naukama saznanjen e o d v o j i v o o d d e l o v a n j a . S a z n a n j e u d u h o v n i m n a u k a m a i m a s m i s a o v r e d n o v a n ja , k r i t i k e , s a z n a n je je i z g r a i v a n je . R a z u m e v e n je j e je d a n a k t i v a n proces. Specifinost duhovnih nauka je da mi moemo da saznamo znaenje tako to moemo ponovo da ga izgradimo, izvedemo. Mi uvek stvaramo ono to s a z n a j e m o , i t o stvaranje je stvaranje ili rekonstrukci ja znaenja. Mi u v e k m o r a m o c e l i n u s mi s l a d a p r o d u k u je m o d a b i s m o s a z n a l i o d r e e n e i s t o r i js k e d o g a a j e . U d o m e n u d u h o v n i h n a u k a s u b j e k a t s a z n a n j a j e u v e k i o b j e k a t s a z n a n ja . i v o t s a z n a je m o p o mo u i v o t a . M i u d u h o v n i m n a u k a ma p o n o v o stvaramo znaenje, smisao.Viko duh moe saznati samo ono to je sam stvorio 6 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 a) Razlika u PREDMETU: Bitna razlika izmeu prirodnih i duhovnih nauka je to u predmetu prirodnihnauka postoji odreena zakonomernost, postoje uzrono - posledini odnosi koji imaju formu zakona. Prirodne nauke su takve da utvruju zakone koji definiuodnose izmeu uzroka i posledice i te relacije saznajemo u formi zakona.U sferi duhovnih nauka ne postoji prirodna nauna uzronost. Njeni procesi sutakvi da ne postoji nunost izmeu uzroka i posledice. Tu je re o

delovanju itrpljenju ili akciji i reakciji (a ne o relaciji uzroka i posledice). Nita nije unapred d e t e r mi n i s a n o , v e je s v e r e z u l t a n t a i v o t n e m o i , s n a g e , v o l je , u n u t r a n je g delatnog principa. Od intenziteta te ivotne moi zavisi realnost koja je predmetprouavanja. S i O se uvek uzajamno formiraju i odreuju to kakva je realnostzavisi od snage ivota i obrnuto. Stvarnost prua otpor stvari pruaju otpor n a e m h t e n j u . O d i n t e n z i t e t a d e l o v a n ja z a v i s i i n t e n z i t e t t r p l j e n ja . T a k o n a s oblikuje spoljanja stvarnost. Kod duhovnih nauka imamo posla sa singularnim ipojedinanim. Odsustvo determinizma prirodno-naunog kauzaliteta pokazuje daimamo posla sa jednokratnim aktima. Delanje i trpljenje su uvek individuirani. To je uve k neto jedinstveno i neponovljivo.Diltaj je eleo da doe do optosti u sferi duhovnih nauka, ali on ovaj projekatn i je d o v r i o . P o s t o ji n a p e t o s t i z m e u s i n g u l a r n o g k a r a k t e r a i o p t o s t i u s f e r i duhovnih nauka. Predmeti duhovnih nauka su jedinstveni fenomeni koji se nemogu sumirati i podvesti pod prirodne zakone. Zapisi duhovnih sadraja i ideja s u j e d i n s t v e n i i i n k o m p a t i b i l n i . M i i m n e m o e m o p r i s t u p i t i n a i s t i n a i n i kvantifikovati ih kao one u prirodnim naukama. Kvalitativni sadraj se ne moe redukovati na nivo kvantiteta jer je re o neemu jedinstvenom i neponovljivom. b) Razlika u METODI: Metoda prirodnih nauka je metoda OBJANJENJAMetoda duhovnih nauka ja metoda RAZUMEVANJA- Objanjenje podrazumeva mogunost da se iz nekog zakona dedukuje nekap o s l e d i c a . O b j a s n i t i n e t o z n a i p o d v e s t i p o d n e k i o p t i p r i n c i p . O v o podrazumeva dedukciju, postupak zasnovan na logikog opstupnosti.- R a z u me v a n je - t u n i je m o g u a d e d u k c i ja , j e r u d u h o v n i m n a u k a m a i m a m o posla sa zakljuivanjem po analogiji i indukcijom u jednom spec ifinom smislu.D i l t a j n a g l a a v a iracionalni momenat u razumevanju, da tu ima n e e g a l e g o r i n o g . Z a t o f e n o me n i m a d u h o v n i h n a u k a n e m o e m o p r i s t u p a t i n a i s t i nain kao fenomenima prirodnih nauka.Ovde je re o nesigurnom terenu gde nema zakona i jasnih principa , i ne moese doi do izvesnosti. Ali, vrednost duhovnih nauka proizilazi iz identinosti S i O s a z n a n ja . U v e k s e b a v i mo s a mi s o b o m , v l a s t i t i m d u h o m i i v o t o m. Z a t o je saznanje u duhovnim naukama mogue jer se moemo uveriti u smisao preko unutranjeg iskustva. Ono to nam omoguuje objektivnost je:- postojanje univerzalne ljudske prirode- mogunost naknadnog doivljavanja duhovnih tvorevina iz prolostiMoemo se osvedoiti o uviverzalni sadraj zbog te istovetnosti S i O. 7 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 RAZUMEVANJE Diltaj iznosi odredbe razumevanja, i daje vie formulacija:1. Razumevanje kao ponaanje prema ivotu (prema ljudskom ivotu)B e r g s o n p r a v i r a z l i k u i z me u i n t e l i g e n c i je i i n t u i c i je . I n t e l i g e n c i ja s e o d l i k u je prirodnim nerazumevanjem ivota. Jedino intuicija moe da sagleda ivot doivljavanje, empatija saznanje ivota u njegovoj dinaminosti.Kada Diltaj kae da je razumevanje tip ponaanja primeren ivotu, to se slae sa B e r g s o n o v i m

s h v a t a n je m . M i s e n i k a d p r e m a o n o m e t o je i v o n e m o e m o odnositi kao prema stvari. Diltaj govori o uivljavanju.2. Razumevanje kao pronalaanje svoga Ja u nekom TiO v o p r o i zi l a z i i z t e z e o p o s t o ja n ju l ju d s k e p r i r o d e m o g u n o s t u i v l ja v a n ja u d r u g o g a i m o g u n o s t p r o n a l a e n ja s v o g a J a u n e k o m T i i z me u J a i T i n e potoje neke sutinske razlike.3. Razumevanje je neodvojivo od znaenja, od znaenjske struktureOno je mogue jer postoje istovetne znaenjske strukture, neto to proizilazi izpripadanja celini. Znaenje je stvar sklopa, strukturne celine. Razumevanje je uvek povezivanje dela sa celinom.H o l i z a m t u m a e n j a - mi mo e m o r a z u m e t i n e k u d u h o v n u t v o r e v i n u t a k o t o emo rekonstruisati celu ivotnu situacij u njenog autora rekonstrukcija celine smisla.Vazna je temporalizacija - autobiografska naracija, jer mi uvek sklapamo celine v l a s t i t i h d o g a a ja d o v o d e i u v e z u p r o l o s t s a s a d a n j o u i b u d u n o u - ciljevima, oekivanjima, nadanjima. (slinost sa Hajdegerom i Sartrom)Bitna kategorija je kategorija ZNAAJA. Znaaj je presudno uslovljen delatnim sklopom ili sklopom delovanja - to je ono to definie smer naeg htenja. Znaajz a v i s i o d o n o g a t o mi h o e m o . M i b a v e i s e n e k o m d u h o v n o m t v o r e v i n o m m o r a m o i ma t i u v i d u i z n a e n je s m i s l a , a l i i s p o l ja n ji z n a a j t e t v o r e v i n e u kontextu ciljeva koje je autor imao. Samo na pozadini naeg cilja situacija ima ovaj ili onaj smisao.Sm Diltaj ne potencira razliku izmeu razumevanja i objanjenja, negde akistie da postoji samo kvantitativna razlika izmeu njih.On razlikuje vie oblika razumevanja:1. samorazumevanje2. razumevanje drugih linosti i duhovnih tvorevina1 . S v i s m o i s k u s n i u p o g l e d u r a z u m e v a n j a u s v a k o d n e v n o m i v o t u - saznavanjem samih sebe - to je primaran vid razumevanja. Mi ne moemo seberazumeti pre nego to se izrazimo, pre nego to se na doivljaj manifestuje. Mi s mo s e b i n e p r o z i r n i p r e i z r a z a . i n p i s a n ja i g o v o r n i je p u k i i z r a z n e e g t o z n a m o d a j e u n u t r a n j i s a d r a j s a z n a n j a k a d g a i z r a z i m o . T o j e n e t o konstitutivno za razumevanje. Tu je vana expresivnost i artikulacija vlastitog 8 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 d o i v l ja ja - u n u t r a n ji d i j a l o g k o ji je u v e k p r i s u t a n . U v e k o b r a u j e m o vlastitai s k u s t v a . I z r a z j e n e t o p r e t h o d n o r a z u m e v a n j u . D i l t a j p o s e b a n z n a a j z a n a s t a n a k h e r m e n e u t i k e p r i d a je l a j m a h e r u i i d e ji d a je s t v a r a n je n e s v e s t a n proces, to je neto ega autor nije u potpunosti svestan. Svako stvara vie od onoga to je nameravao. Samorazumevanje nikad nije dovoljno dobro.2. Zato je odnos sa drugima nain da neto od obilja vlastitog ivota saznamo. - elemetarni oblici razumevenja Razumevanje u svakodnevnom ivotu, koje se tie drugih i n a e n e o p h o d n o s t i d a z b o g p r a k t i n i h r a z l o g a r a z u me v a m o t u e gestove - to jer a z u m e v a n j e d r u g i h l j u d i k o j i s u n a i s a v r e m e n i c i i p a r t n e r i u i v o t n i m situacijama. Postupci su predmet tumaenja kao i gestovi.- vii oblici razumevanja -D i ja h r o n i js k o r a z u m e v a n j e r a z u me v a n je t r a j n o f i xi r a n i h o b je k t i v a c i ja d o i v l ja ja - o n i h p a r t n e r a k o ji s u n a m u n e k o m s mi s l u d a l e k o . O v a j o b l i k j e zahtevniji jer zahteva

veu vetinu. Upravo zahtevi tih viih oblika razumevanjasu razlog postojanja hermeneutike - vetine tumaenja. Postoji razlika, nijanse i z me u r a z u me v a n ja t u m a e n ja i h e r m e n e u t i k e k o ja je n e t o v i e o d m e t o d e razumevanja.Tumaenje je vetina razumevanja koja do lazi do izraaja u ovim viim oblicimarazumevanja - odgonetanje nekih trajno fixiranih doivljaja pre svega u pisanojformi. Ta vetina je neto to podrazumeva neku vrstu genijalnosti. esto smo s k l o n i d a p o s a o t u ma e n j a s h v a t a m o k a o n e t o t o s e n e m o e u p o r e d i t i s a stvaralatvom. Ali i tumaenje podrazumeva genijalnost, jer da bismo na pravi nain protumaili neto genijalno, moramo imati tu klicu u sebi - vraanje na tezuo univerzalnosti ljudskog duha - isti je S na delu i zahteva istu ivotnu energiju. Hermeneutika - proistekla je iz potrebe da se ovlada vetinom tumaenja nastojanje da se i onima koji nisu obdareni prue neka uputstva, pravila kakotumaiti. Za Diltaja je hermeneutika vie od nauke o tumaenju, ve je sastavnideo filozofije ivota - teorij a o expresivnosti ljudskog bia. ivot ima tendencijum a n i f e s t o v a n j a - f i l o z o f s k a k o n c e p c i j a h e r m e n e u t k e p o k u a j o n t o l o k o g zasnivanja.Istorijski je hermeneutika imala tri kljune pojavne forme pre nastanka opteteorije.a) U spisu Nastanak hermeneutike s kree panju da je vetina tumaenjab i l a r a z v i ja n a v e k o d s t a r i h G r k a t u ma e n j e H o m e r a . Z a t o je p r v o b i t n i v i d hermeneutike filozofska hermeneutika, povezana je sa jezikim analizama i Diltajpotencira ovaj momenat.b) Naredni pojavni vid je Biblijska (teol oka) hermeneutika - tumaenje Svetogpisma, jer se pojavila potreba da se Novi Zavet usklauje sa Starim.c) Juristika hermeneutika se tie pravila tumaenja smisla zakona jer u sudskoj praxi postoje specifini sluajevi.P r a v i n a s t a n a k h e r me n e u t i k e D i l t a j v i d i k o d l a j m a h e r a k a o r a z v i ja n j e o p t e h e r m e n e u t i k e k o j a n i j e v e z a n a n i z a j e d a n specifian ogranak. Znaaj 9 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 hermeneuikog kruga je u tome to je tumaenje zapravo utvrivanje znaenjakoje je uvek povezivenje delova sa celinom. To povezivanje dela sa celinom je n e t o t o p o d r a z u m e v a n e k u v r s t u v r e n j a u k r u g . l a j m a h e r p r a v i r a z l i k u izmeu:- subjektivnog hermeneutikog krugaT o je o p u s a u t o r a , p o v e z i v a n je p o je d i n a n i h d e l o v a je d n o g t e x t a k n ji g e s a celinom, pa i same knjige sa opusom autora- objektivnog hermeneutikog krugaTo je knjievni rod kom autor pripada kao i skup vie autora koji su delovali u odreenom vremenuD i l t a j k r a j n j i s m i s a o h e r m e n e u t i k o g p o s t u p k a v i d i u d o l a e n j u d o t i p o v a doivljaja (zajednikih struktura) koje razliite pojedinanosti reprezentuju. Mirazumemo pojedinano delo samo ako ga sagledamo u kontextu najire celine - t i p a d o i v l ja ja - k o ji s e m a n i f e s t u je u t o m d e l u . P o s t o ji u n i v e r z a l n a t i p o l o g i ja d u h o v n i h t v o r e v i n a i t o o mo g u u j e o b j e k t i v n o s t . T u ma e n je n i je p r o i z v o l jn o , p o s t o j e u n i v e r z a l n e s t r u k t u r e . C i l j i n t e r p r e t a c i je je n je g o v o s a g l e d a v a n j e u najirem istorijskom kontextu. Tumaenje je neodvojivo od KRITIKE. Tumaenje je postupak kojim pokuavamo da doemo do pravog

razumevanja. Nasuprot p o je d n o s t a v l je n o m s h v a t a n ju d a je k r i t i k a n e t o s p o l ja n j e t u m a e n j u , D i l t a j s m a t r a d a p r v o t r e b a interpretirati neije shvatanje pa onda k r i t i k o v a t i . Tumaenje ne bi bilo mogue kad bi nam neka duhovna tvorevina bila potpuno s t r a n a . T u m a e n j e n i j e p o t r e b n o a k o n e p o s t o j i m o m e n a t s t r a n o g i t u e g . Tumaenje zahteva i stranost i udaljenost, ali ne preteranu stranost i udaljenost. 10 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 GADAMER - SHVATANJE HERMENEUTIKOG KRUGA Sutina problema hermeneutikog kruga je u tome to da bismo razumelic e l i n u t e k s t a mo r a m o r a z u m e t i d e l o v e t e c e l i n e , a d a b i s mo r a z u me l i d e l o v e teksta, moramo razumeti ceo tekst. Svako razumevanje tumaenja se zasniva naprednacrtima, na oekivanju celine teksta - moramo da anticipiramo celinu smisla(progresivno-regresivno razumevanje).lajermaher je pokuao da rei problem hermeneutikog kruga tako to smatra da se radi o dva naina itanja:1. dijagonalno itanje = povrno itanje, ono koje ima za cilj da se sagleda celinai da se detektuju problemi2. detaljnije itanje = itan je drugog nivoa, upoznavanje sa detaljima, mogunostda se rei problem hermeneutikog kruga u dokazivanju D a l i s e h e r me n e u t i k i k r u g m o e s v e s t i n a l o g i k i k r u g ? G a d a me r u I s t i n i i me t o d i t v d i d a j e r e o o n t o l o k o m k r u g u . G a d a m e r je p o d v e l i k i m u t i c a je m Hajdegera. Osnovna ideja je da se istina mora odvojiti od metode. Istina je dubljao d s a m e m e t o d i k e z a s n o v a s n o s t i - b a v l j e n j e s a m i m s t v a r i m a , o n o t o j e temeljno, izvorno mesto istine nije u sudu. Istina je neskrivenost (Hajdeger). Nijep r e s u d n o d a l i me t o d i k i mo e m o z a s n o v a t i t v r d n je . T e m e l jn a G a d a m e r o v a ideja: RAZUMEVENJE nije metod, postupak subjekta u odnosu na ono to je p r e d me t t u m a e n ja , v e je t o o n t o l o k i d o g a a j. T o je p r o d o r u d o g a a n je p o v e s t i . R a z u m e v a n je k a o u s k l a i v a n je k r e t a n j a t r a d i c i je s a i n t e r p r e t a t o r o m(kretanje jednog i drugog). U razumevanju je prisutna povesnost i ona nije samopredmet duhovnih nauka, ve i karakter samog razumevanja. Cilj je uzdizanje povesnog razumevanja u hermeneutiki princip (povest / istorija). GADAMER VS. DILTAJ Kod Diltaja je mogunost razumevanja duhovnih tvorevina u samorazumevanju -znaaj autobiografska naracije. Po Gadameru je pogreno to reprivatizovanje istorije, Diltaj sa zato po njemu nije uzdigao na povesno shvatanje hermeneutike, ve je ostao na istorizmu. I storizam podrazumeva odnos prema prolosti, kao nepovratnim, neponovljivim, jedinstvenim, unikatnim sentencama, sagledavanje dogaaja u nekom vremenskom nizu, hronoloki. Ali, u pitanju je hronoloki tokbez uvianja povesnosti, ne uvia se povesnost, ni ukljuenost interpretatora u istorijske procese. Interpretator je deo tradicije. Povesna hermeneutika tradicija je neodvojiva od interpretatora. Tradicija je uvek iva, prolost nije samo prolo v r e me , v e je a k t u a l n o i s a d a n je . D i l t a j je p r e v i d e o d a s e mi p r e m a i s t o r i ji o d n o s i m o i z v l a s t i t e h e r m e n e u t i k e s i t u a c i j e , d a j e

prolost posredovanas a d a n j o u . S u t i n a h e r me n e u t i k e j e u s t a p a n j u h o r i z o n a t a , p o v e s n o podrazumeva totalitet i k o e g z i s t e n c i j u p r o l o s t i , s a d a n j o s t i i b u d u n o s t i . Istorizam prolost vidi samo kao prolost, deli ih na trenutke.P o G a d a me r u n a e r a z u me v a n je p r o l o s t i je p o s r e d o v a n o n a i m c i l je v i ma u b u d u n o s t i . Zato je Diltajev pristup po Gadameru antipovesan i okree s e Hajdegeru, pronalaei dublje shvatanje temporelnosti, odnosno povesnosti. 11 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 Filozofija egzistencije: bitna je razlika izmeu vulgarnog - hronolokog (istorijsko= nazad-napred) i egzistencijalnog - izvornog, povesnog (napred-nazad). T u je vana dimenzija budunosti, sagledano je sve kao tot alitet.N e ma u n i v e r z a l n e l ju d s k e p r i r o d e k a o k o d D i l t a ja , v e k o n k r e t i z a c i je k o je s e o t k r i v a ju k r o z p r o je k t e p o je d i n a c a , n a p r e d l o g i k o m n i v o u r a z u m e v a n j e i ma k a r a k t e r i s t i k u t u b i v s t v o v a n j a . K o d G a d a m e r a i m a m o z a j e d n i c u k a o s k u p pojedinaca - vana je ontoloka povesnost, jer je razumevanje uvek zasnovanona predrazumevanju, ono je predstruktura razumevanja. Povesnost pojedinca ili tubivstvovanja je konkretizacija svetskoistorijskog sveta, odnosno bivstvovanja.H a jd e g e r i D i l t a j n a g l a a v a ju k o n a n o s t , k o ja n e m a u n i v e r z a l n i k a r a k t e r , v e p r o i z i l a z i i z povesnosti kao baenosti u svet. Tu se vidi teza o v a r i ja b i l n o s t i oveka, da nema nieg supstancijalnog, to bi bilo nepromenljivo (egzistencija p r e t h o d i e s e n c i ji ) . o v e k je u v e k u p o z i c i ji r a z u me v a n ja i l i p r e d r a z u m e v a n ja . Hermeneutiki krug zavisi od egzistencijalne situacije u kojoj se ovek nalazi. Zato se istina ne moe redukovati na metodu jer mi ve jesmo u poziciji da uvekv e t u m a i m o svet. Osvetljavanje tog predraz umevanja je s u t i n a hermeneutikog kruga. Osvetljavanje znai podizanje na vii reflexivni nivo.Pojam hermeneutike situacije - o njoj ne moemo imati predmetno znanje. A toz n a i d a s mo M I u v e k u s i t u a c i ji . U v e k s m o o b u h v a e n i s i t u a c i jo m i n i s mo u p o z i c i j i d a v l a d a m o h e r m e n e u t i k o m s i t u a c i j o m . P r e d m e t n o z n a n j e u v e k podrazumeva kontrolu. Hermeneutiko znanje je zapravo moralno znanje, a ne tehniko. Hermeneutike situacije su uvek situacije delovanja - ukljueni smo kaoa k t e r i i u v e k mo r a m o d a s e b a v i mo c i l je v i ma . T e h n i k o z n a n je je n e u t r a l n o u odnosu na ciljeve i moralnost. Hermeneutike situacije manifestuju ono to je Gadamer rekao: nemamo mi povest, nego povest ima nas. U pitanju je delatno -povesna svest - razumevanje je neodvojivo od delovanja. Razumevanje je uvekp r i me n ji v a n j e u k o n k r e t n o j s i t u a c i ji , u k o jo j p o s t o ji j e d i n s t v o i z m e u t e o r i je i praxe.P o s t u p a k r a z u me v a n ja je d e t e r mi n i s a n o d r e e n i m h o r i z o n t o m ( p r e d r a s u d e prisutne u tradiciji kojoj pripadamo). Naunost ili objektivnost neke teme - ne nan e k i a p s t r a k t a n n a i n - t e ma k o j a ja o d u v e k b i l a p r o b l e m k o ji m s e b a v i m o . Kretanje u krugu je najvea poast miljenja mi zapravo u krugu pokazujemolegitimnost miljenja (teme, problema). Nema napretka u smislu dolaenja dor e e n ja , a l i je c i l j d o i d o v i e g

r e f l e xi v n o g mi l je n ja i l i r e f l e xi v n o g s t e p e n a u p o s t a v l j a n j u p i t a n j a . J a s n i j e a r t i k u l i s a n j e p i t a n j a p r e d s t a v l j a n a p r e d a k u istraivanju kretanje na viem stepenu reflexije. GADAMER VS. PROSVETITELJSTVO Gadamer smatra da istorizam predstavlja izdanak prosvetiteljske tradicije i da suosnovi istorizma objektivnost, nepristrasnost, oslobaanje od autoriteta i tradicije. G a d a m e r smatra da je prosvetitel jstvo kri vo za situaci ju u kojoj se nalazed u h o v n e n a u k e ( p r e d r a s u d a p r o t i v s a mi h p r e d r a s u d a ) . T r e b a p r e v a z i i predrasude i treba ih rehabilitovati od pogrenih razumevanja. Prevazii ne znaiisto to i odbaciti ih. 12 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 Kant: sutina prosvetiteljstva je da se izae iz samoskrivene nezr elosti koja se sastoji u preputanju idolima. Sutina saznanja je u prevazilaenju predrasuda.Racionalistika tradicija sve autoritete podvre sudu vlastitog uma. Momenatindividualnog racionalizma podrazumeva afirmaciju pojedinca kao autonomnogpojedinca. Pr osveivanje je proces demitologizacije. Prosvetiteljska filozofijapodrazumeva ideju prirodnog poretka, prirodnog stanja do koga moemo doi prirodnom svetlou uma. U osnovi je optimistiko vienje oveka. Podrazumevase ljudska priroda, koja je deformisana, ali joj se moemo vratiti.Gadamer smatra da ne postoji neto iskonsko - iskrivljeno praznoverjem, ve jeovek uvek oblikovan navikama, pa se ne moemo vratiti neem iskonskom bezodreenih uticaja. Mi se ne moemo osloboditi predrasuda. Gadamer eli da rehabilituje predrasude. Tradicija i autoritet su nezaobilazni i ne moemo iveti uvakuumu tradicije i opozicije prema svim autoritetima. K a o r e a k c i ja n a p r o s v e t i t e l js t v o ja v l ja s e r o m a n t i z a m, k o ji o d l a z i u s u p r o t n u krajnost. Ovekoveena je krajnja suprotnost izmeu UMA i MITA. Romantizam jes v e s t a n p o v r a t a k u n e s v e s n o . Z a t o j e t o d r u g a k r a j n o s t , t o j e d o m i n a n t a n predlogiki, mitski odnos prema svetu. GADAMEROVA POVESNA HERMENEUTIKA Gadamer tei da prevazie jednostranosti prosvetiteljstva i romantizma. Nisu svepredraude podjednako dobre i vane. On vri podelu na legitimne i nelegitimne p r e r a s u d e . l a j m a h e r s m a t r a d a p r e d r a s u d e p r o i s t i u i z p r e v e l i k e u r b e , u s v a ja m o p r e d r a s u d e o d s t r a n e a u t o r i t e t a i t r a d i c i je . P r o s v e t i t e l j s k a k r i t i k a autoriteta deluje naivno.Tri vrste izvora predrasuda:1. ishitrenost, brzopletost2. autoritet3. tradicijaI ma m o p r a v i a u t o r i t e t t o je r a c i o n a l n i a u t o r i t e t , k o mp e t e n t a n je je r n a j b o l je poznaje stvari; i lani autoritet - nametanje silom, ne proistie iz kompetencije T r e b a d a postanemo svesni pozitivnog smisla predrasuda. Ne moemo s e osloboditi predrasuda u potpunosti. Civilizacija je zasnovana na autoritetu znanja- to se ne moe u potpunosti odbaciti. Ne moemo sve podrediti sumnji i u sferimorala ne moemo u sve sumnjati. Moramo biti svsni vlastitih predrasuda dabismo bilje razumeli druge, a to u smislu da i drugi imaju predrasude. A to vodi stapanju horizonata - uzajamno priznavanje uz ouvanje

vlastitog individualiteta( n e u s m i s l u p o j e d i n a n o g , v e k u l t u r n o g m o d e l a ) , u s m i s l u t r a d i c i j e k o j o j pripadamo. Proirivanje horizonta razumevanja ukljuuje sve vie aspekata u tajproces. Objektivnost je shvaena kao intersubjektivnost. Ono predstavlja viistepen razumevanja . Predrasude nikad nisu stvar pojedinca, one su povesna s t v a r n o s t p o j e d i n c a . P r e d r a s u d e t r e b a u i n i t i l e g i t i m n i m ( d a j e t o o e m u govorimo ukorenjeno u tradiciji). Privatne predrasude su nelegitimne i svoj izvor nalaze u naoj brzopletosti, u urbi ka strast i ma. Vremensko o d s t o j a n j e i istorijska distanca donosi nam vii stepen samosvesti o predrasudama, ono ima 13 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 p o s e b a n z n a a j u d u h o v n i m n a u k a m a . V r e m e n s k o o d s t o ja n je o mo g u u j e d a ustanovimo legitimne predrasude. GADAMEROVO SHVATANJE DUHOVNIH NAUKA Veza izmeu hermeneutike i duhovnih nauka proizilazi iz r a z u m e v a n j a hermeneutike. Krug izmeu prolosti i sadanjosi se manifestuje kroz tradicijukoja je uvek iva, nikada se je ne moemo osloboditi. Predrasude su povesna stvarnost njenog bia. Cilj hermeneutikog postupka je dolaenje do same stvari.U interpretativnom postupku nas ne zanima ta je autor hteo da kae, ve smastvar, tako to osveujemo vlestiti horizont razumevanja i horizont autora kogai n t e r p r e t i r a m o . D o l a z i m o d o n e n a s i l n o g s p o r a z u m a o k o s a m e s t v a r i . Hermeneutiki krug je kruenje izmeu sadanjosti i prolosti; ne samo da nemoemo da izaemo iz tog kruga, ve je to ansa za te duhovne nauke. Ovo jekritika onih koncepcija koje smatraju da duhobne nauke treba da preu duhovnikrug, i da budu istorijske nauke jer bi se jasno razgr aniile vremenske dimenzijeduhovnih nauka.Nasuprot istorijskom shvatanju duhovnih nauka, kod Gadamera imamo povesnos h v a t a n j e d u h o v n i h n a u k a . N e m o e m o s e o s l o b o d i t i t r a d i c i j e , t r e b a d a j e reflektujemo. Um je uvek realno-povesni um. Smisao ne postoji, ne postoji netoto je prirodni um. Ne postoji neto poput prirodno-istorijskog procesa ve samorealno-povesni um - relativan, situaciona promenljivost, transformacija razliitihepohalnih vidova. Ne postoji vanvremenski um. Ova kritika je uperena s jedne s t r a n e p r o t i v p r o s v e t i t e l js t v a , a s a d r u g e p r o t i v H e g e l a i n je g o v o g s h v a t a n ja apsolutnog uma, i istorijskog naina sagledavanja stvarnosti i sveta. Sve se vedogodilo, zato zavrenost istorije podrazumeva da je mogue potpuno zavreno znanje. Kod Gadamera je u pitanju nezavreno znanje i iskustvo je otvoreno.D u h o v n e n a u k e s u s i t u a c i o n o o d r e e n e , o n e z a s v o j u z o r t r e b a d a i m a j u juristiku hermeneutiku, a ne prirodne nauke. Teiti objektivnosti u duhovnimnaukama je besmisleno. One moraju da poivaju na drugaijem model u koji je prisutan ve kod Diltaja. Za Gadamera je Diltaj ostao na pola puta, jer je njegovai d e j a d a j e s a z n a n j e s a m o j e d a n d e o i v o t a , a z a r a z u m e v a n j e n i j e n u n o saznanje. Kod Gadamera je razumevanje oblik delovanja. On kritikuje koncept duhovnih nauka koji je

podrazumevao istorijski pristup, a zanemarivao praktini.Jedna od bitnih karakteristika duhovnih nauka je praktiki karakter.Aristotel o hermeneutici: domen teorije uvek podrazumeva neto isto, dok domenpraxe podrazumeva uvek neto drugaije.Duhovne nauke se moraju shvatiti kao neodvojive od aktuaknih situacija u kojimap r o u a v a m o d u h o v n e t v o r e v i n e . V a n a j e r a z l i k a i z m e u m o r a l n o g i i n s t r u me n t a l n o g , je r d u h o v n e n a u k e n e m a j u s mi s a o t e h n i k o g s a z n a n ja . Z a p r i r o d n e n a u k e je k a r a k t e r i s t i n a i n s t r u me n t a l n a r a c i o n a l n o s t - o v l a d a v a n je o d r e e n i m p r o c e s i ma . T u d o mi n i r a i d e ja o p r a v o j i l i v r e d n o s n o j n e u t r a l n o s t i p r i r o d n i h n a u k a . S mi s a o i l i s v r h o v i t o s t d u h o v n i h n a u k a je u n e o d v o ji v o s t i i upitanosti o ciljevima kojima slue. Vaan je razultat anganmana za ciljeve ivredn osti. Hermeneutika situacija uvek pretpostavlja involviranost istraivaa i ona je prepostavka saznanja u duhovnim naukama. 14 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 G a d a me r g o v o r i o i n t e r p r e t a c i ji n e s a mo u k o n t e xt u i t a n ja , v e i u k o n t e xt u izvoakih umetnosti. Nagl aava neophodnost konkretizacije, dovravanja ilievociranja smisla (u muzici, textu). Umetnika dela su nedovrena, dovravajuse u svesti auditorijuma. Isto vai i za predmet duhovnih nauka - on je nedovreni tek interpretator evocira smisao onoga to je naznaeno duhovnim tvorevinama.Bitan je aktivitet saznajnog subjekta koji jedini moe razaznati smisao duhovnihnauka.Imamo Aristotelovu ideju vodilju o pravoj meri - ona se moe odrediti samo usituacijama, i ne postoji unapred odreena ideja o pravom trenutku.D u h o v n o - p o v e s n o z n a n j e z a v i s i o d p o g o d n o g trenutka. Bitna karakteristika d u h o v n i h n a u k a j e d i j a l o k i k a r a k t e r - f o r m a r a z g o v o r a i l i d i j a l o g a . L o g i k a duhovnih nauka je logika pitanja i odgovora. Polazi se od pitanja - hermeneutikop r v e n s t v o p i t a n ja - p i t a n je j e o n o o d e g a t r e b a u v e k p o l a z i t i . P o d r a z u me v a o t v o r e n o s t , spremnost za komunikaci ju. Smo tumaenje teksta je v r s t a razgovora. Dijalog podrazumeva oivljavanje smisla ili izvorne situacije ivograzgovora. Nepisano uenje je najvanije - favorizovanje ive rei (Platon). U t u ma e n ju p r e v a z i l a z i mo s a mo o t u e n o s t i v e r e i u p i s a n o j. S v a k a d u h o v n a tvorevina je izraz nekog unutranjeg dijaloga. U duhovnim naukama tradicija jekomunikacioni partner.P r a v o r a z u m e v a n j e nije isto to i psiholoko razumevanje. Ne treb a da s e uivljavamo u duu autora, ve treba da nas interesuje sma stvar. Smo onoto je neko hteo da kae je nedovoljno. Psiholoka pozadina je u tome ta nekomisli. Vano je izlaenje iz vlastitog okvira u vii nivo optosti (horizont vlastitihprevazilaenja). Zajednika stvar je neto to se pitamo i mi i tvorac duhovniht v o r e v i n a . K o n c e p t d u h o v n i h n a u k a p o d r a z u m e v a i n t e r a k c i j u i z m e u interpretatora i autora. N i j e b i t n o t a j e a u t o r h t e o d a k a e , j e r n e p o s t o j i privilegovana hermeneutika pozicija. Smisao hermeneutikog postupka je uveku prevazilaenju jednokratnog znaenja - ireg sporazumevanja koje ukljuuje o b je k t i v n o s t u s mi s l u i n t e r s u b j e k t i v n o s t i . U h e r m e n e u t i k o m p o s t u p k u

t r e b a r a z l i k o v a t i p r a v e o d r e t o r i k i h p i t a n ja . P r a v a o t v a r a ju n o v e h o r i z o n t e , a l i s u istovremeno ukorenjena u tradiciji.Pojam iskustva u empiristikoj tradiciji je redukovan na potkrepljivanje hipoteza; iskustvo je shematizovano - iskustvo kao neto ponovljivoPojam iskustva u duhovnim naukama ima karakter neponovljivosti - ono je izrazu n u t r a n j e povesnosti iskustva. Potencira se crta konanosti i s k u s t v a . Hermeneutiko iskustvo je produbljivanje svesti o vlastitoj konanosti. Samo krozuvaavanje konanosti moe se teiti ka samoj stvari.Protivrenost kod Gadamera: potencira individualno, ne ponovljivo, konano, a sadruge strane univerzalno, zajedniko - cirkularnost u povesnome, ali ne u smisluvraanja istog. 15 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 LEVI-STROS - FILOZOFSKO STANOVITE Sam Levi-Stros je izbegavao da sebe vidi kao filozofa, vie se de klarisaokao etnolog ili antropolog. Svoj posao vidi kao posao empirijskog istraivaa koji o p i s u j e i klasifikuje injenice (poput botaniara ili zoologa). Zato teko d a moemo govoriti o nekoj filozofiji. Ali, njegovo stanovite ima znaajne filozofskekarakteristike.Dosta se bavi tzv. primitivnom milju, karakteristikama magijskog i mitskog miljenja i kategorijom srodstva. 1. Strukturalizam N je g o v o s t a n o v i t e s e m o e o k a r a k t e r i s a t i k a o s t r u k t u r a l i s t i k o i s p i t i v a n je struktura ima primat u odnosu na ispitivanje njihove geneze; prvo sagledavamos t r u k t u r e , p a s e o n d a b a v i m o p i t a n ji ma n ji h o v o g n a s t a n k a . P i j a e i s t i e d a psihogenetski razvoj pretpostavlja odreene strukture - geneza je prelazak od je d n e n a d r u g u s t r u k t u r u . N a g l a a v a s e p r i ma t s t r u k t u r e - m o r a m o s a g l e d a t i sistem. Levi-Stros strukturu shvata kao neto slino formi. Ona podrazumeva o d n o s e i z m e u e l e me n a t a . A l i o n s e p r o t i v i p o i s t o ve i v a n ju s t r u k t u r a l i ma i formalizma. Struktura nije prazna, apstraktna forma. Struktu ra je neto to je p r i s u t n o u s a mo m s a d r a ju . P o s t o je o b l i c i p o n a a n ja k o ji j e s u i o n i k o ji n i s u strukturalni. Misli se da strukture ne moemo pronalaziti svugde, iako postojes u p r o t n a m e s t a u n j e g o v i m s p i s i m a g d e s e s m a t r a d a j e i t a v a s t v a r n o s t s t r u k t u i r a n a . B i t n o z a p o ja m s t r u k t u r e je s u o d n o s i k o ji p o v e z u ju e l e m e n t e , e n t i t e t e , a t i o d n o s i s u r e l a c i je i k o r e l a c i je m e u e l e m e n t i ma . S t r u k t u r a l i z a mp o d r a z u me v a i k o r e l a c o i n i z a m i n e o p h o d n o s t s a g l e d a v a n j a s v i h f e n o me n a u irem kontextu. Naglasak je uvek na prouavanj u konkretnih celina. Stran mu je prazan formalizam bilo kog tipa. Njegov pristup je empirijski. 2. Scijentizam Levi-Strosov strukturalizam ima crtu scijentizma, jer on smatra da ne postoji bitnarazlika izmeu humanistikih i prirodnih nauka. U humanistikim naukama semoe ostvariti isti stepan egzaktnosti kao i u prirodnim. Svest istraivaa uvekutie na ono to je istraivano. Po Levi -Strosu to ne mora da bude tako. Sutina strukturalnog postupka je da se obezbedi neutralnost i

nepristrasnost. Potvrda dah u ma n i s t i k e n a u k e mo g u b i t i e g z a k t n e je p r i mr e r l i n g v i s t i k e . O n a s e b a v i s t r u k t u r a ma k o je s u d u b l je , k o je s u izvan ili ispod nivoa svesti. U jezikomp o n a a n j u n i s m o s v e s n i s i n t a k s i n i h i m o r f o l o k i h s t r u k t u r a i z a k o n a . T e strukture deluju u ravni nesvesnog. Ako preemo sa ispitivanja svesnih na nivo n e s v e s n i h i n f r a s t r u k t u r a , t a d a o m o g u u j e m o o b je k t i v n o s t i d o l a z a k d o s a me s t v a r i . J e z i k je p o L e v i - S t r o s u p r i me r s a m e s t v a r i k o ja i ma s v o je r a z l o g e k o j e ljudski razum ne poznaje. ovek kao reflexivno bie nije vladar je zika, jezik jesma stvar. Cilj komunikacije ili hermeneutikog postupka kao dijaloga je ind o l a e n ja d o s a mo g s e b e . I z a s t r u k t u r a l i z a m L e v i - S t r o s a j e k a r a k t e r i s t i a n je z i k i o b r t i s t a v l ja n je u c e n t a r i s t r a i v a n ja je z i k a ; t i m p u t e m s e o s l o b a a mo raznih zabluda karakteristinih za subjektivnu svest. Jezik Levi - Stros odreuje 16 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 kao nereflektovani um. Cilj strukturalizma je poniranje do nereflektovanog uma i struktura koje ukljuuju totalizaciju stvaranja celine koja je nereflexivna. 3. Esencijalizam Podrazumeva da postoji neka dublja sutina ili osnova same stvarnosti. Postojibitna razlika izmeu pojavne i su tinske ravni, prave i prividne stvarnosti. Iza s p o l ja n je p o j a v e L e v i - S t r o s u v e k p r o n a l a z i n e k i r e d i n e k u n u n o s t . P o s t o ji velika raznovrsnost elemenata (fenomena), ali i mali broj odnosa izmeu njih.Esencijalizam podrazumeva neku vrstu racionalizma ili ak logicizma. Ono to jed u b l ja p r i r o d a i l i p r a v a s t v a r n o s t s u l o g i k e r e l a c i je k o je s e k r i ju i z a p o j a v n o g haosa. U logike relacije spadaju:- binarne opozicijekorelacijeitavo iskustvo je ovako organizovano. Ista ova struktura se javlja i u jednom je z i k u i u k u l t u r i - o s n o v n e m a t r i c e s u b i n a r n e s u p r o t n o s t i i k o r e l a c i je k o j e s e uspostavljaju izmeu razliitih elemenata iskustva. Levi Strosov esencijalizampodrazumeva da je nesvesno ta prava, dublja stvarnost. Njegov racionalizam je, p a r a d o x a l n o l o c i r a n u s f e r i n e s v e s n o g . M i s m o s k l o n i d a s v e s n o i s k u s t v o karakterizujemo kao racionalno, a nesvesno kao iracionalno. Kod Levi -Strosanije tako.Lakan: jezik nije realitet do kog se dolazi naknadno, ve na bazinom nivou stvarifunkcioniu jeziki.L e v i - S t r o s : i ma v e l i k e s i m p a t i j e p r e ma p s i h o a n a l i z i - F r o jd m u je b i o o mi l je n i mislilac. Teza o postojanju gramatike nesvesnog racionalnosti nesvesnog koje je bolji sudija od svesnog i zato strukturalna analiza nastoji da razotkrije strukturekoje deluju u toj ravni. 4. Holizam Cij strukturalizma je da nae mostove izmeu ulnog i inteligibilnog. Levi -Stros jena istovetan nain shvatio i funkcionisanje ula kao i funkcionisanje intelektualnihstruktura. Te osnovne logike relacije i operacije su prisutne i u domenu ulnogiskustva. On govori o jedinstvu izmeu kulture i prirode nastoji da prevazieexplanatorni jaz i nemogunost fizikalistikog objanjenja kulturnih procesa. ZaLevi -Strosa je celokupna stvarnost jednoobrazna i priroda je logiki ustrojena ( u t i c a j P a r m e n i d a - t e z a

o p o s t o j a n j u p r a v e s t v a r n o s t i ) . J e d i n s t v o b i a p o d r a z u me v a je d i n s t v o n a u k e ; n e ma k v a l i t a t i v n e r a z l i k e i z me u p r i r o d n i h i humanistikih nauka. 5. Antisubjektivizam Zbog nastojanja da se ostvari ideal objektivnosti uvek se insistira na samoj stvari,n a o b j e k t u , g d e s e t e i p r e v a z i i s f e r a i s k u s t v a g d e s e d o g a a ju u v e k s a mo obmane. Subjektivno iskustvo nije nauno relevantno. Treba da se spustimo donivoa nesvesnog i otkrijemo strukture koje su bazinije. Sva svesna objanjenja p o d r a z u m e v a j u v r s t u d e f o r m a c i j e i s a m o o b m a n e . A n t i s u b j e k t i v i z a m podrazumeva nastojanje d a s e p r e v a z i e j e d n a h u m a n i s t i k a s k l o n o s t u miljenju koja visoko uvaava dostojanstvo ljudskog bia. 17 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 I d e ja s t r u k t u r e je u s u p r o t n o s t i s a i d e j o m s u b je k t a - s a g l e d a v a n j e s u b je k t a u relacijama, u strukturi. Subjekat ne moe biti sam po sebi merilo. Subjekat je j e d i n s t v e n i n e u p o r e d i v s a d r u g i m s u b j e k t i m a . T o s t v a r a p r o i z v o l j n o s t i n e moemo doi do izvesnosti - prevazilaenje haotinosti. Nesvesno je ono to p o v e z u je s u b je k t e , t o s a d r i u n i v e r z a l n e s a d r a j e . G o v o r i o u n i v e r z a l n o m ljudskom duhu, a ovo deluje antropocentriki. Aktivnost ljudskog duha je prisutna n a n e s v e s n o j r a v n i , s v i d o me n i k u l t u r e p o i v a ju n a t o j a k t i v n o s t i d u h a . O v o apriorno je nesvesno, ono nije prisutno na svesnom planu. U domenu nesvesnogse prevazilazi nedovoljnost i tu je mogue povezivanje subjekata, struktura je ta koja omoguuje objektivnost i prevazilaenje subjektivne nedovoljnosti. 6. Aistorinost D o l a z i d o i z r a a ja u s h v a t a n j u d a n e p o s t o ji b i t n a r a z l i k a i z me u p r i mi t i v n e i s a v r e m e n e m i s l i . P r i m i t i v n a m i s a o j e d i v l j a , p r e l o g i k a , o d l i k u j e j e m i t s k o miljenje. Za Levi -Strosa ne postoji rez izmeu primitivne i ljudske savremenemisli, nema kvalitativne promene. Magijsko miljenje je po svojoj strukturi istokao i nauno miljenje. Levi -Stros je razapet izmeu empirijske i spekulativne tendencije. SLINOSTI I RAZLIKE SA DRUGIM STANOVITIMA a) Dijalektiko stanovite Sueljava se sa dijalektikim stanovitem, tanije, s a d i j a l e k t i k o m racionalnou.Zajednicka osobina je ideja totaliteta. Kod Levi-Strosa imamo nereflektovanu totalizaciju. Istina se trai u celini. Kod Hegela je istina celina. S obzirom na Levi-S t r o s o v o o g r a n i a v a n je o d f o r ma l i z ma , o v d e s e m o e g o v o r i t i o k o n k r e t n o m totalitetu. Celina se imanentno konstituie, formira se iz samog ma terijala.Razlike: pitanje razvoja, radikalnost promena. Negacija - negativitet - sutinadijalektikog miljenja je sadrana u ideji radikalnih promena, nastajanja neegnovog. Za Levi -Strosa je najdublja stvarnost nepromenljiva, strukture su uvek iste. b) Hermeneutika i strukturalizam Slinost: Totalitet - i za hermeneutiki postupak je karakteristino to da se deo s a g l e d a v a u k o n t e x t u , s m i s a o d e l a s e t u m a i u o d n o s u n a

c e l i n u . U v e k s e bavimo odnosima i konkretnom celinom, entitete sagledavamo u relacijama.Razl ike: U hermeneutici imamo jaz izmeu prirodnih i duhovnih nauka; ideju o n e je d i n s t v u n a u n o g s a z n a n ja . L e v i - S t r o s z a s t u p a i d e ju o je d i n s t v u n a u n o g saznanja, o globalnoj koncepciji naunog saznanja i mogunosti nepristrasnosti iobjektivnosti.S t r u k t u r a l i s t i k o s h v a t a n je je d a s e n a j d u b l je i s t i n e k r i ju u s f e r i n e r e f l e x i v n e t o t a l i z a c i je . S mi s a o h e r me n e u t i k o g p o s t u p k a j e z a d o b i j a n j e v i e g s t e p e n a reflexije, gde smo naisto sa vlastitim predrasudama. 18 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 c) Pozitivizam i strukturalizam Slinost: Scijentizam - shvatanje da je mogue ostvariti o b j e k t i v n o s t i n e p r i s t r a s n o s t i d a je mo g u e s u o i t i s e s a s a mi m s t v a r i ma , i n je n i c a m a . Dominira ideal egzaktnosti, vana je uzronost prirodnih nauka, i duhovne naukese ugledaju na prirodne.Razlika: sadrana je u samom pojmu strukture, naglaava se znaaj teorije kojasagledava injenice (pozitivizam). Za Levi- Strosa je re o strukturama koje suimanentne samoj stvarnosti, pa su injenice sagledane u kontextu irih celina, struktura. Za pozitivizam se injenice mogu razdvojiti od interpretacije. Levi-Strossmatra da akcenat nije na injenicama, nego na relacijama, na strukturama u k o j i m a s e i n j e n i c e j a v l j a j u . T o g a n e m a u p o z i t i v i z m u . T o j e j e d n a c r t a hermeneutike naglaavanje znaaja kontexta. d) Egzistencijalizam i strukturalizam Ideja intencionalnosti koja je bitna za egzistenci jalizam, a p r e u z e t a j e i z f e n o m e n o l o g i je , u s t r u k t u r a l i z mu n e m a n i k a k v o g s mi s l a . E g z i s t e n c i ja l i z a m naglaava subjektivno iskustvo - samooevidnost koja je u nama samima, koja jeu naoj svesti. Strukturalizam insistir a na prevazilaenju subjektivnog iskustva idolaenje do samih stvari koje su nezavisne od subjekta, koje su nesvesne. D o l a z i d o v e l i k o g r a z i l a e n ja u o d n o s u p r e m a o b je k t i v n o s t i i s u b je k t i v n o s t i . Sutina egzistencijalizma je kritika objektivizma - razumevenja oveka kao stvarii shvatanja da postoje izvesnosti, vrste injenice u ljudskom iskustvu. Kod Levi-Strosa za prava stvarnost i ta crta esencijalizma je suprotna antiesencijalizmu egzistencijalizma. Levi -Stros insistira na univerzalnosti ljudskog duha, a ova teza je neprihvatljiva za egzistencijalizam. Sartr smatra da nema univerzalne ljudske p r i r o d e k o j a b i p r e t h o d i l a i d e t e r m i n i s a l a e g z i s t e n c i j u . N j e g o v o s t a n o v i t e karakterie humanizam - autonomija linosti - subjektivitet - sloboda izbora ukontextu stru kturalizma bi znaila samo obmanu, privid, ponavljanje, matricu.Strukturalizam ima tu potrebu za osloboenjem od teorijskog humanizma, eles e e l i mi n i s a t i s u b je k t i v n i f a k t o r i k o ji s e t i u p o s e b n o s t i l ju d s k o g b i a t o n e iskljuuje mogunost praktine humanos ti. Ako elimo da pomognemo ljudima,moramo eliminisati humanizam u nauci. Dolazi do izraaja tenja da se teorija razdvoji od praxe.S a r t r n e g i r a m o g u n o s t s a m o o b m a n j i v a n j a i n e g i r a

n e s v e s n o . L e v i - S t r o s , naprotiv, smatra da je sutina svesti u samoobmanjivanju - najdublje istine su sadrane u nesvesnom. 19 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 - STRUKTURALNA ANALIZA Holizam podrazumeva i tezu o nepostojanju radikalne razlike izmeu prirodnih i drutvenih nauka, zato je ovo suprotno hermeneutici. Diltaj: hermeneutika podrazumeva to da ne postoje opti i nuni odnosi u sferi drutvenih nauka, oni su jednokratni.Levi- Stros pretpostavlja postojanje nunih odnosa i u humanistikim naukama. S m i s a o s t r u k t u r a l n e a n a l i z e je u n a s t o j a n ju d a s e p r e v a z i e k o n t i n g e n c i ja . U h u m a n i s t i k i m n a u k a m a s e m o e o s t v a r i t i i s t i s t e p e n e g z a k t n o s t i k a o u prirodnim. Pretpostavlja da ne postoji poseban uticaj ispitivaa na ispitivano u drutvenim naukama. To je teza o postojanju predmeta istraivanja u drutvenimnaukama koji nije pod uticajem svesti istraivaa - pretpostavka o strukturama udrutvenim naukama koje su infrastrukture, u ravni nesvesne misli, zato nema uticaja svesti na predmet istraivanja. STRUKTURALNA ANALIZA Levi -Stro s u zi ma kao pri mer sl u a j l i ngvi sti ke. Dru t ve na n a u k a m o e b i t i egzaktna poput prirodne. On ima u vidu novu , a ne staru lingvistiku, ima u vidu fonologiju koja je razradila postupke koji omoguuju egzaktno saznanje.S t a r a l i n g v i s t i k a je i ma l a i s t o r i js k i p r i s t u p , p o d r a z u m e v a l a je h e r me n e u t i k i p r i s t u p , t r e t i r a n j e j e z i k i h f e n o m e n a u d i j a h r o n i j s k o j r a v n i , s o b z i r o m n a transformacije u toku istorije razvoja.N o v a l i n g v i s t i k a s e o d l i k u je s t r u k t u r a l i z mo m i u n i v e r z a l i z mo m . F o n o l o g i ja je uspela da doe do univerzalnih zakonomernosti i zato Levi Stros eli da pri meni me t o d o l o k a d o s t i g n u a i z l i n g v i s t i k e . O n s e o s v r e n a T r u b e c k o ja i n je g o v e kljune principe strukturalne analize. Radi se o 4 osnovna principa strukturalneanalize:1. postupak zadiranja u nesvesnu infrastrukturu - sa svesnih fenomena prelazi sena nesvesnu strukturu tih fenomena; imamo tezu o racionalnosti nesvesnog u ijem domenu postoje racionalne korelacije. Cilj je da se zadre u samu stvar i to omoguuje objektivnost fonologiji. Mi dok govorimo ne mislimo o sintetikim imorfolokim zakonima. Postoje pravila kombinovanja u nesvesnom - nesvesnestrukture koje treba da analizira strukturalna analiza.2 . p o d r a z u m e v a b a v l je n je r e l a c i ja m a , a n e i z d v o je n i m k v a l i t e t i ma . B i t n i s u o d n o s i , k o m b i n a c i j e , a n e i z o l o v a n i f e n o m e n i . Z a s t r u k t u r a l n u a n a l i z u j e karakteristino bavljenje onim izmeu, to se razmenjuje i uzajamno konstituie unutar relacije izmeu elemenata. Bavi se interakcijom fenomena koje prouava. J e d i n o u t o j interakci ji se mogu odrediti znaenja onog to se istrauje bavljenje relacijama i utvrivanje ne supstancionih ve relacionih svojstava.Treba se osloboditi subjekta i baviti se strukturama koje dovode u vezu subjekte.O v o d o v o d i u v e z u s u b je k t e . O v o d o v o d i u v e z u o v a d v a p r i n c i p a . T i o d n o s i funkcioniu na nesvesnom planu.L a ka n : e l ja je u v e k e l ja d r u g o g . M i n e m o e m o i z v a n r e l a c i je ( d i ja l e k t i k e ) , interakcije, odnosa sa drugima

razumeti ni vlastitu elju. Istina je uvek u onomizmeu za strukturaliste. Odnosi izmeu subjekata su nesvesni i postoji veza izmeu ova dva principa. 20 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 3. princip zahteva explikaciju konkretnih struktura u kojima se ob iavaju odnosi.S t r u k t u r a l n a a n a l i z a s e b a v i o d n o s i ma , a l i u v e k u k o n k r e t n o m e mp i r i js k o m materijalu, u odnosu na konkretne celine, strukture. Naglasak je na strukturalnimrelacijama. Ta celina je sistem ili struktura koja ima svoja pravila kombinovanja.4. pri ncip utvrivanja nunih odnosa - kroz explikaciju konkretnih strukturalnih c e l i n a d o l a zi m o d o n e e g a t o je n u a n o d n o s , zakono mernost. Ti odnosi sunesve s no konstituisani. Zato se 1. i 4. p r i n c i p mo g u d o v e s t i u v e z u . S m i s a o naeg povratka u nesvesno je da utvrdimo nune odnose koji su logike relacije. T o je p o z i c i ja n e s v e s n o g r a c i o n a l i z ma - t e z a o p o s t o j a n ju l o g i k i h r e l a ci ja u n e s v e s n o m . Levi-Strosov cilj je transponovanje ovih principa iz d o m e n a lingvistike u domen etnolokih istraivanja. Ali, zbog specifinosti i razliitosti ovihdomena nije lako izvriti tu transpoziciju. PRIRODA SRODNIKIH STRUKTURA I USTANOVA UJATVA Tu se ve manifestuju razlike u nivoima i nemogunost preslikavanja postupka s t r u k t u r a l n e l i n g v i s t i k e u d o m e n s r o d s t v a . J e r t e i l i b i s m o d a s e b a v i m o odnosima termina srodstva, a ne oblicima ponaanja. Znaajna je razlika izmeup r a v i l a k o j a v a e u d o m e n u n o m e n k l a t u r e s r o d n i k i h o d n o s a i u d o m e n u p o n a a n ja p o j e d i n i h v i d o v a s r o d s t v a . Z a t o s u s r o d n i k i o d n o s i b i t n a t e ma e t n o l o g i j e ? J e r u srodstvu postoji neto to je prir odna supstanca k r v n o srodstvo koje je stvar biologije; ali postoje i pravila ponanja koja su kulturolokifenomen i stvar su obiaja. Zato je srodstvo prelazni fenomen izmeu biologije i k u l t u r o l o g i e . L e v i - S t r o s z a k l j u u j e d a j e s r o d s t v o s i m b i l o k a i n j e n i c a , n e naturalistika. Svi oblici srodstva, kao i svi oblici miljenja podrazumevaju istestrukture koje su izvor nesvesne aktivnosti ljudskog duha. U toj strukturi se vri odreena struktura razmene, odnosa.P o s t a v l j a s e p i t a n j e z a t o j e v a n a t e m a u j a k a , ujatva? Postoje raznaobjanjenja vanosti ujaka u r a z n i m d r u t v i m a - v a a n j e k a o o s t a t a k ma t r i l i n e a r n o g p o r e t k a . U j a k k a o m a j i n b r a t je u p o z i c i ji d a u v a o d r e e n e v i d o v e o d n o s a k a r a k t e r i s t i n i h z a m a t e r i ja r h a t . L e v i - S t r o s s m a t r a d a o n o top o d r a z u m e v a u j a k n i j e p r e s u d n o o d r e e n o m a t r i l i n e a r n i m s i s t e m o m i l i patri l i nearni m. U o ba si st e ma u j a k i m a 2 a n t i t e t i k a t i p a p o n a a n j a . T u s e pokazuje neophodnost strukturalne analize i bavljenja ne pojedinanim terminimaujaka, ve odnosima izmeu vie elemenata strukture srodstva.Dva tipa:1. autoritarno ponaanje (odnos strahopotovanja)2. familijarno (drugarsko) ponaanje U nekim kulturama je ujak vei autoritet od oca, a u nekim pak muka majka. L e v i - S t r o s p o k a z u j e t o d a o v o n e m a v e z e s a m a t r i l i n e a r n i m i p a t r i l i n e a r n i mu s t r o js t v o m d r u t v a . V a n o j e s a g l e d a v a n je e l e m e n t a r n e s t r u k t u r e

s r o d s t v a . Postoje razliite kombinacije i odnosi izmeu bitnih elemenata srodstva od kojih je ujak samo jedan. Ti elementi su sledei - ako govorimo o ujaku iz perspektived e t e t a : o t a c , m a j k a , u ja k i ja . T a 4 e l e me n t a s u o s n o v n i e l e me n t i s r o d s t v a i l i 21 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 atom srodstva. N i je u j a k i l i ma j k a i l i o t a c p o je d i n a n i e n t i t e t , v e s u o d n o s i izmeu ova 4 elementa vani. Ovaj etvorougao podrazumeva 3 bitne relacije: - krvno srodstvo : odnos izmeu brata i sestre (majka i ujak) - brani odnos (majka i otac)- srodniki odnos ili ono to se tie nasledstva (dete - roditelj, dete - ujak)L e v i - S t r o s d o l a z i d o t o g a d a u s v a k o j g e n e r a c i ji p o s t o je d v a p a r a o p o z i c i o n i h r e l a c i ja . A k o je o d n o s i z me u e n e i mu a f a mi l i ja r a n , b l i z a k , o n d a je o d n o s m a j k e i ujaka autoritaran i uzdran. Odnos izmeu razliitih g e n e r a c i j a (naslednika i predaka) je takav da ako je odnos sa ocem blizak, onda je odnos saujakom autoritaran i obrnuto. Postoji jedna pravilnost u kombinacijama i tipovimaodnosa. Ta zakonomernost nema veze sa razliitim konkretnim situacijama, aliuvek imamo po sredi dva para opozicija i to je ono univerzalno u elementarnojstrukturi srodstva. Zahvaljujui strukturalnoj analizi Levi- Stros dolazi do novihsaznanja. Pozadina ove prie je zabrana incesta; ena se moe dobiti samo od d v a m u k a r c a - u r a k a i l i o c a ; u j a k j e o n a j k o j i i m a k o n s t i t u t i v n u u l o g u u f o r mi r a n j u b r a n i h z a je d n i c a . T o je o n a j m u k a r a c b e z i je s a g l a s n o s t i n i je mogue formiranje porodice. Proizilazi to da ujak ne mora nuno biti ta vana figura , on moe biti i marginalizovana, ali je tada bitna uloga tasta, oca devojke, o d k o g a prosi mo ml adu. Levi -Stros govori o zabrani incesta kao j e d n o j u n i v e r z a l n o j i n s t i t u c i ji k o ja o m o g u u j e e g z o g a m i ju - r a z m e n u e n a . U s f e r i e t n o l o k i h i s t r a i v a n ja e n e s u s a m e s t v a r i , o b je k t i . U l o g a u ja k a p r o i z l a z i i z n e o p h o d n o s t i r a z me n ji v a n ja e n a i z v l a s t i t e porodice sa ena ma i z drugihp o r o d i c a . L e v i - S t r o s n a g l a a v a d a t u p o s t o j i j e d n a c i r k u l a c i j a , j e d n a v r s t a obostranosti - postoji pravilo protiv davanja - to to mukarac (otac, brat) dajeenu drugoj porodici, to je samo u jednom koraku jednostrano, ali je u iroj slici praeno protivdavanjem i elementarna struktura srodstva ukljuuje ciklus davanja i p r o t i v d a v a n j a . N a nesvesnom planu postoji zabrana incesta i to ja t a infrastruktura do koje treba doi u ovim istraivanjima. Zabrana incesta je netoz a t a n e p o s t o j e r a c i o n a l n i r a z l o z i , o n a j e u d o m e n u n e s v e s n e m i s l i . Strukturalna analiza treba da dopre do te nesvesne pozadine. Nuni odnosi suopozicije, ne mogu postojati afirmativni odnosi u istoj generaciji sa obe strane,nuna je polarizacija - to Levi-Stros pronalazi u jeziku i instit ucija srodstva imaistu logiku strukturu kao i jezik. Mogue je primenjivati postupak strukturalne a n a l i z e je r je r e o je d n o j u n i v e r z a l n o j a k t i v n o s t i k o j a je p r i s u t n a u r a z l i i t i m domenima. Vano je napraviti razliku u nivoima i izbei pojednostavljivanje - da se ide sa previe povrnom analogijom.

 POJAM RAZMENE L e v i - S t r o s s v e b i t n e d o m e n e d r u t v e n o g i v o t a o b ja n j a v a p r e k o r a z me n e . G o v o r i o d o m e n u e k o n o m i j e , l i n g v i s t i k e , e t n o l o g i j e . O n o t o j e s v o j s t v e n o ekonomiji je razmena dobara, predmet lingvistike je razmena rei, a etnologijerazmena ena. Razmena uvek podrazumeva cirkulaciju. Struktura je ono to se p o n a v l j a , t o s u m o d e l i k o j i s e s t a l n o v r a a j u , c i r k u l i u . T u i j e s t e r e o jednoobraznim relacijama koje imaju jasnu strukturu i formu.Egzogamika artikulacija ena podrazumeva davanje i protivdavanje, cirkulaciju e n a i z m e u r a z l i i t i h porodica. Levi -Stros tu uoava odreenu pravilnost. 22 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 Princip, struktura ostaje ista, menjaju se samo uloge. Postoji mnotvo razliitihpojedinanih elemenata, ali i jednostavna struktura u pozadini.Razlika izmeu uzajamnosti i obostranosti:1 ) r a z me n a m o e i ma t i f o r mu u z a ja m n o s t i , i t o je je d n a d i r e k t n a r a z m e n a , podrazumeva bliskost i brzo uzvraanje na davanje. Tu se koristi i re ljubav - to je razmena koja je neposredna.2) obostranost podrazumeva prekide, cikluse, to da se u duem vremenskom razmaku ostvaruje krug. Na davanje se ne odgovara odmah protivdavanjem, ve s a n e k o m z a d r k o m , u v e k je l o g i k a r a z m e n e p o k r e t l ji v o s t i t o d a s e m e n ja j u uloge.Bitno za pojam razmene je to da se znaenje konstituie imanentno u razmeni. N e m o e s e i z o l o v a n o o d r e d i t i t a je t o u j a k . O n u v e k i ma o d r e e n u u l o g u u procesu razmene koja je uvek interakcija i podrazumeva uvek relaciona svojstva- neko je ujak samo u odnosu na neaka. Strukturalna analiza naglaava jednu d u b l ju s l i n o s t je z i k a i d r u t v a u c e l i n i . U o b a s l u a ja je r e o k o m u n i k a c i ji . S u t i n a r a z m e n e j e komunikacija. Svi odnosi sa drugima su neka v r s t a izazivanja, navoenja drugog na odgovor. Razmena uvek podrazumava i neko odgovaranje na izazove. To odgovaranje je nuno. Kroz tu dinamiku razmene seuspostavljaju strukture.N p r . U l ju b a v i p o s t o j e , p o n a v l ja j u s e n e k a o p t a m e s t a - s t r u k t u r e - o b r a s c i ponaanja koji se konstituiu u logici uzajamnih odnosa.Levi-St ros istie da ena nije samo u poziciji objekta za razmenu, niti su to rei.O n e s u u v e k i j e d n a v r e d n o s t . e n a j e n e s a m o z n a k v e i p r o i z v o d i t e l j k a znakova i znaenja. Rei, ne govor, ve onaj ko ih izgovara im daje znaenje ukomunikaciji. Razmena ene je sloeniji vid razmene jer tu imamo i proizvodnju znaenja - ovde se moe afirmisati uloga ena. Uloga objekta razmene je i ulogavrednosti, onog to ima izuzetna svojstva. Davanje i protivdavanje predstavlja i vrstu rtvovanja, a protivdavanje ili primanje je rtvovanje sa druge strane. Ako jeena objekt razmene, objekt koji se rtvuje, onda je ona to oko ega se sve vrti - negativno odreenje je transformie u neto sakralno.Smo znaenje se konstituie u razmeni; od vrste odgovora na izazove zavisi i z n a e n j e o b j e k t a . O n o t o j e z a j e d n i k o s u f o r m e , s t r u k t u r e u k o j i m a s e cirkulacija sprovodi. ODNOS STRUKTURALIZMA I POSTSTRUKTURALIZMA

Levi-Stros zastupa tezu o identini m strukturama koje i maju u n i v e r z a l n o znaenje. U poststrukturalizmu imamo fragmentarizam i pluralizaciju struktura.T o je s t r u k t u r a l i z a m b e z s t r u k t u r e - o d s u s t v o velike, univerzalne strukture, a i m a m o m n o t v o m a l i h s t r u k t u r a . T a o p t a s t r u k t u r a k o d L e v i - S t r o s a j e neodreena - to je univerzalni ljudski duh koji funkcionie po principu binarnihopozicija.Fuko - on govori o smeni pojedinanih struktura, i govori o epistemama, slinimK u n o v o m p o j m u n a u n e p a r a d i g me , k o je i ma j u je d n o k r a t n o z n a e n je . O v o shvatanje vodi do odbacivanja neke velike strukture i pojave malih struktura. 23 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 FUKO - ODNOS PREMA STRUKTURALIZMU Sutina pomaka od strkturalizma ka poststrukturalizmu je odbacivanje ideje o nekoj univerzalnoj strukturi. Ono to obeleeva poststrukturalizam je neka v r s t a p l u r a l i z a c i je s t r u k t u r a . T a t e n d e n c i j a s e m o e u o i t i k o d F u k o a - o n je upravo pomak u pravcu pluralizma i prevazilaenja holistikog shvatanja sveta.Presudne su RELACIJE, a ne entiteti. To je jedna misao koju su poststrukturalistiradikalizovali jer su odustali od koncepta o postojanju neke nepromenljive sutines vi h s t v a r i ( s u p s t a n c i ja l i s t i k a c r t a L e v i - S t r o s o v o g f i l o z o f s k o g s t a n o v i t a ) . Poststrukturalistiki nain razmiljanja donosi sa sobom desupstancijalizaciju.Kod Levi -Strosa imamo momenat totaliteta, jer on ne pravi bitnu razliku izmeu primitivne i logike misli. Percepcija je ustrojena kao misao, isti su zakoni prisutnii u prirodi i u ljudskom duhu - jednostavnost zakona o ljudskom duhu i prirodi. Zap o s t s t r u k t u r a l i za m je k a r a k t e r i s t i n a d e s u p s t a n c i ja l i z a c i ja f r a g m e t a r i z a c i je - dinamika koja postoji unutar malih struktura.Lakan: znaajan je strukturalni kauzalitet koji se tie razmene entiteta koji su u r e l a ci ji . U p s i h o a n a l i t i k o m p o l ju n e m a m o s t r u k t u r e k o je b i b i l e mo n o l i t n e n a nain na koji Levi-Stros to potencira.Fuko jeste predstavnik strukturalizma bez strukture - modifikovani strukturalizam.On se odreuje kao poststrukturalista, ali je sam Fuko izbegavao da koristi re struktura. On sebe nije smatrao strukturalistom. Razlozi se tiu nekih promena ul ju d s k o j k u l t u r i k o ji u k l ju u ju k a t e g o r i ju d i s k o n t i n u i t e t a i l i n o v u ma . U o i o je nemogunost svoenja razliitih modela na jedinstvenu strukturu osveuje sep r o b l e m g e n e z e , r a z v o j a , s k o k o v i t i h p r o me n a ( n a u n e r e v o l u c i je ) - e p i s t e m a ( F u k o ) , i l i n a u n i h p a r a d i g mi ( K u n ) . P r e l a z s a je d n e p a r a d i g me n a d r u g u s e deava munjevito, preko noi, a tako je i sa promenom jedne episteme ka drugoj. Tu ne postoji mogunost praenja nekog kontinuiranog procesa. Te promene deluju haotino. Ali, prisutna je neka vrsta koherencije unutar jedne episteme. Tajstrukturalistiki momenat se sastoji u jednoj razlici koju Fuko pravi kad govori o epitemema, a to je razlika izmeu:d o k s o l o k e r a v n i - ( p o ja v n i p l a n ) t o je r a v a n t e o r i js k i h p o z i c i ja k o je d e l u ju meusobno nepovezane- a r h e o l o k e r a v n i - ( d u b i n s k i p l a n ) t o j e r a v a n k o j a p o v e z u j e p o v r i n s k i suprotstavljene teorije u jednu

strukturu - episteme kao strukture. On govori o s i s t e mu , c e l i n i z n a n j a . N a o v o m a r h e o l o k o m n i v o u p o s t o ji k o h e r e n c i ja o n i h elemenata koji deluju nepomirljivo. Dijametralno suprotne pozicije pripadaju istojepistemi. Unutar malih struktura - epistema postoji princip poretka koji stalno a f i r m i e L e v i Stros. Razlika izmeu njega i Fukoa je u tome to dolazi doumnogostruavanja poredaka ili struktura. Postoji n e s a m e r l j i v o s t i z m e u pojedinih struktura, ali i njihova unutranja koherentnost, ureenost ima jo jedan momenat - momenat principa razmene ili imanencije i podrazumeva unutranje k o n s t i t u i s a n j e c e l i n e z n a n j a . I m a n e n t n a a n a l i z a p o d r a z u m e v a k o r e l a t i v n o konstituisanje elemenata nekog sistema. 24 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 KLASICISTIKA EPISTEMA Fuko kae da se klasicistika epistema moe odrediti kao naa predistorija - onoto prethodi sadanjoj (modernoj, savremenoj) epistemi. Ono to Fuko nazivamodernom epistemom drugi bi nazvali postmodernom. Fuko stvari vidi drugaijeo d d r u g i h f i l o z o f a . O n n e n a g l a a v a d u b o k j a z i z m e u p o s t m o d e r n o g i modernog, ve izmeu modernog i k lasicistikog. Kljuna promena u strukturiznanja se desila poetkom 19. veka sa raspadom klasicistike episteme. U tomkontrastu naspram klasicistike episteme se moe bolje ocrtati naa epistema. Racionalizam je jedna od karakteristika klasicistike episteme. Epistemolokip r e l a z p o e t k o m 1 9 . v e k a i d e u p r a v c u i r a c i o n a l i z ma - j e d n o g r a s t r z a n o g diskursa k o ji v i e n i je p r e c i z a n i s i s t e m a t i a n . S a g l e d a v a n je s t v a r i u f o r mi s i s t e m a j e s v o j s t v e n o k l a s i c i s t i k o m p o g l e d u n a s v e t . Fuko istie da je zaklasicistiku epist emu karakteristina s k l o n o s t k a p r a v l j e n j u t a b e l a - t o j e p r e g l e d n o mi l je n j e . D o mi n a n t n o j e p r o s t o r n o p r e d s t a v l ja n je i p o s t o ji i d e ja o sistemu prirode. Podrazumeva statinost - zatvorenu ontologiju - jedan nainmiljenja - dubinsku identinost sveta samome sebi - vrstu ureenost i jasnustrukturu.Fuko istie da je Dekart olienje klasicistike episteme. Za Fukoa je ono posle D e k a r t a m o d e r n o , a p o s t m o d e r n o o n o t o p r e v a z i l a z i o k v i r e r a c i o n a l i s t i k e tradicije.Fuko istie 3 domena ili sektora znanja tj. iskustva:1. istorija prirode (biologija)2. analiza bogatstva (ekonomija)3. reflexija o jeziku (filologija)Ovo je slino Levi -Strosovoj podeli :1. etnologija2. ekonomija3. lingvistika1. Fuko ne koristi ovu sintagmu istorija prirode, ve govori o biologiji. Celokupnoz n a n je s e f o k u s i r a n a t e l o i p r i r o d u , t i e s e f i z i k o g s v e t a , p r i r o d e . F u k o s e usredsreuje na problem oveka, pa insistira na biologiji i razumevanju ovekakao telesnog bia.2. Ova sfera se tie naih potreba ili proizvodnje dobara. ovek kao bie praxe -bie rada.3. Ovaj domen je domen gde nije samo re o biu jezika, ve o biu kulture, ako je jezik stoer kulture. 25 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08

Cela arhitektonika znanja se moe razvrstati u ova 3 domena. Prirodne nauke sesvrstavaju u domen biolo gije. Istorija ukljuuje civilizaciju ali i ljudske potrebe i e l je - s f e r a r a z m e n e d o b a r a i p r o i v o e n ja je s f e r a p o t r o n je - f o r mi r a ju s e potrebe a i ljudska priroda u istoriji. Sfera jezika karakteristino za klasicistikuepistemu je jedna integrativna f unkcija koju ima govor u celokupnom sistemu z n a n ja . T o je d i s k u r z i v n a r a c i o n a l n o s t k o ja u s p o s t a v l ja p o r e d a k k r o z g o v o r . K l a s i c i s t i k o j e p i s t e m i j e s v o j s t v e n o o b j e d i n j a v a n j e r e i , s t v a r i i l j u d s k i h predstava kroz g o v o r , je z i k , u k r t a n je r e i i p r e d s t a v a , d o k p o s t k l a s i c i s t i k u epistemu karakterie osamostaljivanje od rei i slika. Rei i stvari - u naslovu n e d o s t a je m o m e n a t p r e d s t a v e . K l a s i c i s t i k u e p i s t e mu k a r a k t e r i e me t a f i z i k a p r e d s t a v e . O v o o d r e e n je je s l i n o H a jd e g e r o v o m o d r e e n j u o d o b u s l i k e sveta; re j e o reprezentativnom govoru, nainu razmiljanja gde se poredak sveta uspostavlja preko poretka ideja. ovek i kraljevska pozicija Spinoza: red i veza ideja je identian redu i vezi stvari ovo je karakteristinoza klasifikatorsku crtu klasicistike episte me. Za nju je svojstvena direktna vezaizmeu Ja mislim i Ja jesam - cogito i sum. Predstava direktno upuuje na bie i postoji jedan paralelizam izmeu sukcesije u naem toku misli i ureenosti stvariu s p o l ja n je m s v e t u . J e z i k je p r i v i l e g o v a n a s f e r a l ju d s k o g i s k u s t v a . i t a v a ureenost sveta poiva na reprezentativnom govoru. Jezik je izgubio jedinstvo n e k o n r a s p a d a klasicistike episteme, ali dobit je to pribliavanje s a m i m s t v a r i ma . K l a s i c i s t i k a e p i s t e m a p o d r a z u m e v a m e t a f i z i k u v i z i ju s v a t a ; n i je mogue misliti oveka u klasicistikoj epistemi, jer to jedinstvo izmeu rei i stvariputem misli, putem predstave potpuno isputa iz vida oveka. ovek je tu samo p r o v o d n i k . G o v o r o s v e s t i i s a mo s v e s t i n i k a d n i je u k l a s i c i s t i k o j e p i s t e mi psiholoki govor; samosvest nije lini identitet, ve se sistematski previa ovek.Kraljevo mesto - ono koje zauzima ovek , ali je to mesto onoga kome se svep r e d s t a v l j a , a k o j i s a m n i k a d n i j e p r e d m e t v i e n j a . o v e k n e m o e b i t i tematizovan. ovek je izbaen iz vidnog polja, on je vien samo kao deo prirode, k a o l j u d s k a p r i r o d a . Postoji koherenci ja izmeu prirode i ljudske prirode ureenost sistema prirode pretpostavl ja oveka u smislu u k o m s e m o e zauzimati kraljevska ili humanistika pozicija - privilegovano mesto koje je ujednoi prazno mesto. ovek je sa jedne strane centar sveta, a sa druge je samo jedano d e l e me n a t a . S a r a s p a d o m k l a s i c i s t i k e e p i s t e me p o s t a je mogua nauka o o v e k u i p o s t a j u m o g u e h u m a n i s t i k e n a u k e . T o j e k r a h r a c i o n a l i s t i k o g , metafizikog i statinog posmatranja stvari. ovek je samo neka vrsta ogledala,odraza spoljanje prirode. 26 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 POSTKLASICISTIKA EPISTEMA a) Parcijalizacija domena - o n e n i s u z a s e b n i , n e m a ju s v o j d o m e n . P o s l e d n ji domeni se formiraju sa rapadom klasicistike episteme. U klasicistikoj epistemi je p r e d s t a v a i l i l ju d s k a

mi s a o p r i n c i p i l i k o r e n s v i h s a z n a n j a . S p e k u l a c i ja je izvorite sistematizovanja svih posebnih domena iskustva, jer nemamo posebnediscipline.F u k o p r a v i r a z l i k u i z m e u g o v o r a i j e z i k a . J e z i k k o j i j e p r i s u t a n u postklasicistikoj epistemi nije reprezentativni govor, on takoe zadobija svojvlastiti domen. Svaka posebna disciplina podrazumeva neki poseban objeka t. Fuko naglaava jednu razliku izmeu jezika i drugih domena, jer sfere biologije iekonomije bivaju u postklasicistikoj epistemi integrisane imanentno, zadobijajuunutranju koherenciju. Jezik biva dezintegrisan, postaje samo jedan od objekataistraivanja. Taj smisao jezika koji je nestao je reprezentativni govor. b) Temporalizacija - sagledavanje stvari u horizontu vremena - to ide s a p o s t k l a s i c i s t i k i m n a i n o m m i l je n ja . U v e z i je s a o t v o r e n o u s a v r e me n e o n t o l o g i j e , j e r o n a u k l j u u j e p r o c e s u a l n o s t ; p o d r a z u m e v a s e i n a g o v e t a j prevazilaenja oveka - govori se o smrti oveka - tumai Nieovu ideju o smrti b o g a i p o d r a z u m e v a s e p r e v a z i l a e n j e o n o g t o j e t e k p o s t a l o p r e d m e t prouavanja i to je paradoxalno.P o s t k l a s i c i s t i k i n a i n mi l je n j a je a n t i me t a f i z i k i n a i n mi l je n j a . U m e s t o m e t a f i z i k e p r e d s t a v e F u k o k o n s t a t u j e p o k u a je d a s e a r t i k u l i e me t a f i z i k a i v o t a , r a d a , je z i k a , a l i s u t i p o k u a ji p r o p a l i . P o s v o m u s t r o j s t v u s a v r e m e n a e p i s t e m a p o d r a z u m e v a a n a l i t i k u k o n a n o s t i . M o e m o g o v o r i t i o postmetafizikom nainu miljenja gde tek postaje mogue govoriti o oveku kaok o n a n o m b i u - i d e j a a p s u r d n o s t i p o s t o j a n j a o b e l e a v a s a v r e m e n i n a i n miljenja.F u k o g o v o r i o a n t e r i o r n o s t i s t v a r i u o d n o s u n a o v e k a . U p o s t m e t a f i z i k o j e r i ovek je marginalizovan. Dominira jedan materijalizam koji podrazumeva primatstvari u odnosu na ideju, misao. Ono je empiristiki orijentisano. Antimetafiziki, pozitivistiki nain miljenja proizilazi iz okolnosti da ovek nema onu ulogu koju j e i m a o u prethodnoj epistemi. Vide se oscilacije izmeu empirijskog itranscendentnog. Moe se govoriti o novoj v r s t i m e t a f i z i k e - m e t a f i z i c i subjektivnosti - postoje uslovi saznanja naeg iskustva, ne postoje vie apsolutniprincipi. Imamo opoziciju izmeu cogita i nemiljenog.N e mi l je n o s e m o e p o i s t o v e t i t i s a n e s v e s n i m. o v e k i n je g o v i d v o jn i c i - nesvesno, nemiljeno je ona sfera u kojoj se javljaju nai dvojnici. Kad ovekpostane produkt naunog saznanja, onda se javljaju i njegovi dvojnici. ovek postaje predmet jer se izlazi iz okvira reflexivnog iskustva, i jer se suoavamo segranicama nae svesti, saznanja i to doputa pristup toj sferi iskustva kao objekusvoje vrste. Nemiljeno se tie naih odnosa sa drugima. Nesvesno kao ono to je izmeu subjekata (Levi -Stros) i zato moe biti predmet objektivnog saznanja. 27 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 K o d F u k o a i ma m o s l i n u t e z u - n a g l a a v a s e t o d a s e mi o v e k o m m o e m o baviti na objektivan nain ako imamo u vidu splet njegovih odnosa sa

drugima.Sartr govori o:- predreflexivnom cogitu (ono nemiljeno, koje izmie reflexivnom miljenju) i - reflexivnom cogitu Fuko ukazuje da se bitno menja razumevanje neeg iskonskog u savremenojepistemi. Tu je prisutan govor o uzmicanju iskona i njegovom vraanju na druginain. U savremenoj epistemi ne postoji nita iskonsko. Prava priroda zapravo n e p o s t o ji , s v e j e v e t a k o i t o j e i d e ja k o ja s e ja v l ja k o d mn o g i h t e o r e t i a r a ( L a k a n ) . e l ja je u v e k e l ja d r u g o g a . N e p o s t o ji n i t a i s k o n s k o , s v e j e s t v a r dijalektike, sve se konstituie u meusobnim relacijama. Dominira ideja o tome d a je p r a v a p r i r o d a o v e k a o n o v e t a k o . Z a t o s e m o e g o v o r i t i o p o v r a t k u iskona - iskon postaje dijalektikom, iskonsko je ono isposredovano. Dolazi do bitnih promena u nainu miljenja i strukturi znanja karakteristinih za savremenuepistemu, nazvali je mi postmodernom ili modernom. Generalna karakteristika s a vr e me n o g n a i n a mi l je n j a je a n t r o p o l o k a k o n f i g u r a c i ja . T e ma t i z o v a n je oveka je neto to zbog prirode stvari nuno upuuje na prevazilaenje i neto t o j e p r i v r e m e n o . S a v r e m e n a m i s a o j e u s n u l a a n t r o p o l o k i m s n o m . F u k o prieljkuje prevazilaanje te karakteristike savremenog naina miljenja. On pravirazliku izmeu nauke o oveku i humanizma. Ali poto mi bitno saznanje stiemopreko ovekovih dvojnika, ono to on postavlja kao pitanje bez odgovora je da li je mogue objediniti nauku o oveku i nauku o jeziku. U zapadnoj kulturi oveknikada nije mogao da misli na oveka i na jezik. Nagovetava se mogunost da se ostvari ta sinteza. Jezik ima tendenciju da stekne primat u odnosu na oveka.S a m e rei govore - ovo je stanovite karakteristino za postklasicistikue p i s t e m u , d o k j e u k l a s i c i s t i k o j e p i s t e m i o v e k b i o t a j k o j i g o v o r i . U postklasicistikoj epistemi ovek biva podreen jeziku, i govor je sm jezik, jezik j e s m a u t o r , a n e o v e k . o v e k s e t r e t i r a k a o o b j e k a t , a n e k a o s u b j e k a t . Sumnja se u vanost i vrednost ideje subjekta. 28 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 DERIDA - FILOZOFSKO STANOVITE Postoji unutranja veza izmeu Lakanovih i Deridinih ideja. L a k a n l a n a c o z n a i t e l ja s h v a t a k a o je d n u s f e r u k o ja a u t o n o m n o f u n k c i o n i e . N i je d a n o d lanova lanca nije nosilac znaenja (pismo, text). K o d Deride ne postoji nita izvan texta. Oznaitel j funkcionie po z a k o n u zatvorenog reda - autoreferentnost oznaitelja. To znai da oznaitelj nema nekus p o l j a n j u r e f e r e n t n u t a k u - z n a e n j e n e t r e b a t r a i t i u n e e m u i z v a n oznaitelja. Znaenje se ranije shvatalo kao ono na ta se odnose oznake. Ovo je jedna radikalna promena u razumevanju sveta i oveka.Zavoenje - ljubavni govor koji podrazumeva to da je udvaranje uvek neka vrstasimulacije, jer iza njega n e postoji nikakvo oseanje. elja ne oznaava nikakvup o t v r d u . L ju b a v n i g o v o r je n e t o t o n e r e f e r i r a n a n e k u p r e t h o d n o p o s t o je u p o t v r d u . K a d a z a v o d i mo , mi k o n s t r u i e mo e mo c i je , u v e k s e p i t a mo k o l i k o je iskren onaj koji se udvara. Ljubavne izjave ne

referiraju neku supstancu, ljubavneoseaje, smo stanje je uinak, a ne neto to prethodi. To je jedan autonomni entitet koji u ljubavnom govoru proizvodi estetsko zadovoljstvo. Uinak ljubavnoggovora je lepota izraza ili forma oznaitelja koji koristimo, relacija koje na nas ostavljaju utisak. U zavoenju smo nuno neiskreni, a samim tokom zavodnikoggovora proizvodimo jedno stanje koje je uvek u nekoj vrsti rakoraka sa samom s t v a r n o u . U v e k je v i e l ju b a v i p r i s u t n o u i z ja v i n e g o u s a m o m s r c u . S t a n j e zaljubljenosti se javlja kod objekta zavoenja, ali i zavodnik se sm uivljava u tuulogu.Lakan: Ljubav je dati neto to nema nekome koga ne zna.O n g o v o r i o p r e p o t i s k i v a n j u - m i s m o u v e k p o s r e d o v a n i . O v d e j e d i n a m i k a ljubavne elje neto vie to se autonomno konstitu ie, to se autogenerie us a m o m o z n a a v a n j u . T u j e n u n o u k l j u e n o u s k r a i v a n j e , n u n o j e r e o sublimaciji ili kompenzaciji - nadomestku. Uvek se radi o jednoj dinamici koja nijeprirodna dinamika.Derida je u jo veoj meri predstavnik poststrukturalizma. T o naravno ne znaida je antistrukturalista, on pokuava da modifikuje strukturalni pristup i uini gavitalnijim. Derida kritikuje strukturalni holizam, totalitarizam, i podravanje ideje vrste, stabilne strukture.J e d n a o d odrednica poststrukturalizma jeste fragmentarizam p o s t o j a n j e mnotva malih struktura. Bitna je revizija ideje o radikalnim razmeima izmeu s t r u k t u r a . U v e k o s t a j u t r a g o v i p r e t h o d n i h s t r u k t u r a u n o v i m s t r u k t u r a m a . Pokuava se uskladiti ideja razvoja istorije sa idejom strukture. 29 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 Fuko - promena bez razvoja, naglih obrta epistema n e s a m e r l j i v o s t s a prethodnim epistemamaD e r i d a - i d e ja o t a l o e n ju mi p r e u z i ma m o t r a g o v e i z p r e t h o d n i h e p i s t e ma ; postoji kontinuitetU textu Struktura, znak, igra u diskurzu humanistikih nauka ukazuje na razlike k o j e p o s t o j e o k o s t r u k t u r a l i s t i k o g d i s k u r s a i k o j e s u o s n o v a z a p o s t s r t u k t u r a l i z a m. P o e n t a t e xt a j e u t o me d a k l a s i n i s t r u k t u r a l i z a m n u n o o p e r i e s a i d e jo m sredinje strukture. S v a k a s t r u k t u r a j e o d r e e n s i s t e m elemenata i uvek postoji centar, sredite oko kog se sama struktura organizuje.Na periferiji strukture su mogue zamene elemenata, ali ne i u samom sreditu.Tu postoji neto to je identino.Postrstrukturalizam a samim tim i Deridino stanovite karakterie shvatanje da jes t r u k t u r a l i z a m s a m o jo je d a n o b l i k me t a f i z i k e p r i s u t n o s t i l o g o c e n t r i z ma . Strukturalizam je deo jedne strukture miljenja (metafizikog) koje nuno ima tajkarakter centriranosti (onto- teoloka centriranost). Klasini strukturalizam nijed o v o l j n o r a d i k a l a n u n a s t o j a n j u d a s e p r e v a z i e j e d a n m e t a f i z i k i n a i n miljenja.Za poststrukturalizam je znaajan pojam igra struktura, gde mi imamo ideju o d e c e n t r i r a n ju , p r e v a z i l a e n ju m o d e l a mi l je n j a k o j e u v a k p o i v a n a i d e ji o postojanju centra. Igra podrazumeva odsustvo centra - prazno mesto - inerakcijuizmeu prisustva i odsustva. To je dinamika koja ukljuuje nedostatak, prazninu. U

poststrukturalistikom modelu miljenja se ne operie sa idejom identinogb i a , s u p s t a n c e s t v a r i , v e s e r a d i k a l i z u j e i d e j a r a z l i k e , d i f e r e n c i j a c i j e . Poststrukturalizam je zaokret u samom subjektu. Naglaava se znaaj relacija.U k l a s i n o m s t r u k t u r a l i z m u i p a k p o s t o j i n e t o t o j e p r i v i l e g o v a n a s f e r a trenscendentalno oznaenog - neki elementi su nadreeni u odnosu na druge, a u centru je ono to je najvanije.Igra strukture poinje kad se svi elementi relativizuju, kad svi imaju isti status; v a n a j e d e h i j e r a r h i z a c i j a , k a d a c e n t a r g u b i p o v l a e n o m e s t o . P o s t s t r u k t u r a l i z a m j e p o d s t i c a j d a s e m i s l i n a j e d a n r a d i k a l n o nesupstancijalistiki nain. Desupstancijalizacija je sadrana u pojmu strukture -i d e j a r e l a c i j e j e n e t o t o v e p r e d s t a v l j a k o r a k u p r a v c u d a s e e n t i t e t i n e razumevaju iz njih samih, oni su u potpunosti odreeni svojim mestom u strukturi.Derida govori o zamenljivosti svih elemenata, gde ne postoji neko povlaeno mesto u strukturi. On kao svoje duhovne pretke istie Niea, Frojda i Hajdegera, je r u n ji h o v i m f i l o z o f i ja m a v i d i p r i s u t n u t u i d e ju i g r e , d e s u p s t a n c i ja l i z a c i je . Strukturalizam se zahvata u jednom irem kontextu logocentrizma, u vidu kritikemetafizikog logocentrizma. 30 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 KRITIKA METAFIZIKOG LOGOCENTRIZMA Derida govori o onto- teolokom ustrojstvu metafizikog miljenja (to je preuzeood Hajdegera) gde se sma tra da postoji neka samoidentina supstanca (Bog, U m , L o g o s , B i e , o v e k ) k o j a i m a s t a b i l n u s t r u k t u r u . Z a m e t a f i z i k i n a i n razmiljanja je svojstvena ta ideja o postojanju neeg povlaenog, identinog, nepromenljivog. I metafiziari i kritiari metafizike (Nie) se mogu odrediti kao predstavnici metafizikog miljenja. Ali ovo bi se moglo pripisati i samom Deridi.On sutinu metafizikog naina miljenja vidi u logocentrizmu.ta je za njega logocentrizam? To je miljenje da postoje vene istine, sutine, s u p s t a n c e , s m i s a o k o j i j e n e r a z o r i v i p o l a z e i o d k o g a s e s v e o s t a l o m o e objanjavati. Logocentrizam je jedna sklonost da se svet tumai kao racionalnoustrojeni sistem koji ima racionalno sredite i sva filozofska uenja referiraju nat o s r e d i t e . F i l o z o f s k o mi l je n je o z n a a v a t o t r a n s c e n d e n t a l n o o z n a e n o . T u i ma m o s i s t e m a t s k o z a n e m a r i v a n j e je z i k a k a o p u k o g s r e d s t v a p r e k o k o g s e dolazi do sutine stvari.Derida eli pismo (sferu oznaitelja) da istakne kao neto to se ne moe tretiratik a o p u k o s r e d s t v o d o l a e n ja d o i s t i n e . K r i t i k u je H u s e r l o v u t e o r i j u z n a e n j a - odnos izraza i znaenja u kom je izraz marginalan, a znaenje ono do ega trebad o i u p o s t u p k u i z r a a v a n j a . D e r i d a s m a t r a d a t u o n d a i m a m o m e t a f i z i k u prisutnosti - postoji samoevidentnost koju Huserl naglaava u fenomenolokom p o s t u p k u . M i m o e m o n e p o s r e d n o d o i d o i d e ja , o n e s u t o o z n a e n o . H u s e r l preko intencionalnosti razvija tezu da postoje idealna znaenja, pa svaki izraz ima saznajnu funkciju, a ne funkciju razumevanja. Zanemarena je komunikativnafunkcija jezika (uvia se slinost sa Platonom). Postoje neke sutine do kojih umdolazi, koje su

veite, stabilne, koje su centar stvarnosti jer su stalno aktuelne. U postupku fenomenoloke redukcije dolazimo do sam oevidentnosti - sutine su uvek pristne u naem umu.D e r i d a s m a t r a o v a k a v n a i n mi l je n ja p o g r e n i m. O n a f i r mi e n e t o t o n i j e prisutnost, a to oznaava pojmom differance - da bi napravio otklon od tradicije.T o b i s e m o g l o p r e v e s t i s a r a z l u k a - n e s v o d i v a r a z l i k a , k o ja j e r a d i k a l n a , u k a z u je d a n e p o s t o ji n e k a u v e k p r i s u t n a s u t i n a s t v a r i . P o s t o j e n e s v o d i v e razlike koje ukljuuju odsustvo, odgaanje. On temporalizuje istinu/sutinu, jer jeprisutnost jedan modus sadanjosti - sagledavanje sveta kao uvek prezentnog usamo jednom vidu. Samo bivstvovanje ne treba da se vie sagledava u jednojd i me n z i ji ( s a d a n jo s t i ) , v e s e u z i ma ju u o b z i r p r o l o s t i b u d u n o s t - o v o je dinamika koja podrazumeva vremensko premetanje. Nije u pitanju, dakle, samo dislokacija koja p odrazumeva prostorno razmetanje, ve Deridin pojam razlike ukazuje i na vremensku dislokaciju (sinhronijska i dijahronijska ravan) - dinamikaprisustva i odsustva. U sreditu nije neto to je uvek isto, ve neto to se uvekmenja, to povremeno jeste, a povremeno nije tu.Derida zastupa dekonstruktivistiko stanovite. Cilj je da se izmesti iz totaliteta logocentriko miljenje, da dostigne taku eksteriornosti, da se kree na rubu tognaina miljenja koje ima karakteristiku holizma. Ve ono to je Nie uradi o sak r i t i k o m m e t a f i z i k e je s t e n e k a v r s t a d e k o n s t r u k c i je . I a k o je t o s a m o o b r t a n je principa, ipak je to jedna vrsta iskoraka. Deridina dekonstrukcija je jedan pojam koji je sporan za mnoge autore, jer samo Derida tvrdi da postoji srodnost izmeu 31 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 k r i t i k e i p r e d me t a k r i t i k e . Z a t o je d e k o n s t r u k c i ja je d a n i ma n e n t n i postupaku s m e r a n n a d e s t a b i l i z a c u i j u mi l j e n j a . K o d D e r i d e s e s v o d i n a n e k u v r s t u prevrata, menjanja liste prioriteta, hijerarhijskog poretka. Dehijerarhizacija jen e k a v r s t a s t v a r a n ja n e r e d a . N je n s mi s a o s e n a jb o l je u o a v a a k o s e u z m e u obzir odnos izmeu govora i pisma.U metafizici prisutnost i govor je pr ivilegovan u odnosu na p i s m o . Z a t o j e logocentrizam udruen sa fonocentrizmom. Podrazumeva se i fizika prisutnostgovornika - govornik je uvek kao svedok istine - ima mogunost neposrednogsagledavanja istine. Pismo je materijalizovano kao tema filozofskog miljenja. M a l o s e p i s a l o o p i s mu u f i l o z o f s k o j t r a d i c i ji , a mn o g o s e p i s a l o o i v o j r e i - znaaj Platonovog nepisanog uenja zapisivanjem se gubi dosta od izvornogznaenja. Funkcija jezika se shvata kao primerena, ona koja se najbolje moe o s t v a r i t i u f o r m i g o v o r a , a n e t e k s t a . G o v o r j e j e d a n n e p o s r e d n i j i n a i n saoptavanja istine.Derida obre ovaj odnos tako to i kod de Sosira pronalazi mesta gde se smisao je z i k a v e z u je z a p i s m o , g d e s e o b ja n je n je j e z i k a r u k o v o d i o d n o s i m a i z m e u s l o v a i r e i . U p r a v o p i s mo p r e d s t a v l j a a n s u z a d e k o n s t r u k c i ju m e t a f i z i k e t r a d i c i j e . O n s e o d n o s o m i z m e u g o v o r a i p i s m a b a v i i n a p r i m e r u R u s o a i njegovih razmiljanja o pismu kao opasnoj nadopuni ive rei ili prisustva. Dolazido toga da je pismo ono to je

izvornije od samog govora. Zapis je uvek netosekundarno u odnosu na ivu re. Ako je iva re izraz misli, onda je pisana rezapis ive rei, znai jo jedan dalji stepen indirektnosti, udaljavanja od same misli. Pismo Ruso dovodi u vezu sa kvarenjem (dovodi ga u veu sa civilizacijom);to je neto to kvari izvornu ljudsku prirodu. Pismo je shvaeno kao jedan proceskoji dovodi do tog kvarenja. Derida se slae da je pismo jedna vrsta kompenzacije, dodatka, dopune. Pismo j e jedna zna a jn a razl i ka u odno su na ne ki pretho dni s mi sao d o l a z i d o izmetanja znaenja i zato se ono moe shvatiti kao neto suvino, izvetaeno,kao neki suvini dodatak. Ali postoji i drugi smisao nadopune u pismu i tie se nedostatka u samoj prirodi - nedostatak pisma je i izraz odsustva, nedostatka koji je prisutan u samoj prirodi. Pismo onda od neeg sekundarnog i izvetaenogp o s t a j e n e t o i s k o n s k o i p r i m a r n o . P i s m o n i j e v e t a k i d o d a t a k , v e i z r a z nedostatka u samoj stvarnosti. Pismo bolje izraava sutinu jezika od ive rei.Gramatologija - nauka o pismuPrimat pisma u odnosu na govor podrazumeva poziciju antisubjektivizma - tekstuvek prevazilazi svog autora. Tekst ima karakter testamenta, on uvek nadivljuje s v o g autora. Tekst i pismo stalno proiruju horizonte, kontekste u n a i m interpretacijama. Sutina dekonstrukcije je u irenju razliitosti interpretacija.Uvek se dolazi do novih znaenja, dekonstruie se staro znaenje i prevazilazi logocentrizam i fonocentrizam.1) Ideja o nesvodivosti razlikeDerida uvodi pojam razluka - nemogunost podvoenja opozicija pod zajednikii me n i t e l j. T o j e t e z a o n e r a z r e i v o s t i s u p r o t n o s t i . N e moe mo nikad do i do s i n t e z e - i d e s e p r o t i v h e g e l i j a n s k o g t i p a . U p o s t s t r u k t u r a l i s t i k o m n a i n u miljenja nema izmirenja, nema harmonije.1) Ideja o nepostojanju metainstance 32 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 Proizilazi iz njegove gramatologije - bavljenje tekstom koji je uslovljen kontextom.Ne postoji konani kontext na koga bismo se pozvali da definiemo znaenje togtexta. Odsustvo neutralnog nivoa razmatranja. - ULOGA OZNAITELJSKE PRAXE U EPOHI LOGOCENTRIZMA LOGOCENTRIZAM I DERIDINA KRITIKA Logocentrizam je Deridina oznaka za zapadnoevropsku c i v i l i z a c i j u i b i t n e k a r a k t e r i s t i k e n j e n o g n a i n a mi l je n ja . T o j e i s t o t o i me t a f i z i k a p r i s u t n o s t i . S u t i n a l o g o c e n t r i z m a k a o m e t a f i z i k e p r i s u t n o s t i j e s t e u s t a n o v i t u , t e z i , ubeenju da postoji samoidentina supstancija, logos koji je uvek prisutan. Ta p r i s u t n o s t l o g o s a s e t i e s v e p r i s u t n o s t i l o g o s a u s v e s t i z a p a d n o e v r o p s k o g oveka. Logocentrizam podrazumeva eternalizam - shvatanje da da postoji netov e n o , n e r a z o r n o t o je i s a ma s u t i n a i l i i s t i n a k o ja je o k a r a k t e r i s a n a k a o prisutnost. Istina je uvek na delu, istin ito je ono to je nepromenljivo, to uvek jeste.Sam jezik se svata kao puko sredstvo dolaenja do istine, kao neto to nunoupuuje na nepromenljivo znaenje. U tradiciji logocentrizma znak je shvaensamo kao neto spoljanje. Oznaitelj je shvaen kao ne to sporedno. Epohu l o g o c e n t r i z m a k a r a k t e r i e s l a b l j e n j e o z n a i t e l j a

- p r o p o r c i o n a l n o z n a a j u oznaiteljske praxe - taj nipodatavajui odnos prema znacima, naroito pisanim.Logocentrizam je udruen sa fonocentrizmom, sa dominacijom glasa i fonetskogpisma.Derida zastupa tezu da je pismo starije od fonetskog pisma. Moe se postavitipitanje o ulozi oznaiteljske praxe u epohi logocentrizma i pozabaviti se dubljim znaenjem potiskivanja oznaitelja. Derida to ini bavei se Rusoovim radovimao p i s m u . U v i a p r o t i v r e n o s t i - R u s o k a e d a p i s m o n i j e d o s t o j n a t e m a filozofskog razmatranja, a sa druge strane Derida imanentnom interpretacijom t e xt o v a d o l a z i d o o t k r i a d a je R u s o p i s mo s h v a t a o k a o o p a s a n n a d o me s t a k , s r e d s t v o . M o g u s e n a i b r o j n a m e s t a k o j a g o v o r e d a j e p i s m o m o n o , a k opasno sredstvo. Tu uvia protivrenost kod samog Rusoa. Ovde ima elemenataza nipodatavanje pisma ali i za prevazilaenje toga - dekonstrukcija se pokazujek a o iznalaenje skrivenog smera miljenja; ono to je latentno, tu se kri juznaajni uvidi koji podrazumevaju razliite naine i t a n j a ) . S a m p o s t u p a k dekonstrukcije podrazumeva pronalaenje simptoma potisnutog toka miljenja i pronalaenje tragova alternativnih mogunosti.L o g o c e n t r i z a m m o e i m a t i f o r m u k o s m o c e n t r i z m a a l i i a n t r o p o c e n t r i z m a (subjektocentrizma), pa je logos bitan kao neto ime se i ovek odlikuje, ali i kaon e t o t o je u t e m e l je n o u s a mo m b i u , p o r e t k o m k o s mo s a . T a d v a z n a e n j a logocentrizma se odnose na staru i novu metafiziku. Tradicionalna metafizika jemetafizika kosmosa, dok je mod erna metafizika metafizika subjektivnosti, kojapoinje sa Dekartom i racionalizmom - istie se znaaj miljenja i razuma. Ovajmoderni smisao logocentrizma je neodvojiv od fonocentrizma, jer je prisutnost -prisutnost racionalnog subjekta koja se manifestuje preko prisutnosti govornika. 33 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 RAZMATRANJE RUSOOVIH IDEJA O JEZIKU Rusoovi textovi koje Derida razmatra su: Ogled o poreklu jezika Ispovesti Emil Sanjarije usamljenog etaaK o d R u s o a i m a mo o d r e e n j e p o k o m e je u l o g a r e i u t o me d a p r e d s t a v l ja ju misao - iva re je izraz misli. Smisao rei je neodvojiv od misli. Izgovorena re jesamo sredstvo misli, dok je pismo predstava rei, govo ra, predstava predstave, znak znaka.Izgovorena re - znak misliPisana re - znak znaka misli - oznaitelj misli - udaljavanje od onog izvornog, prisutnogPojam i deja u logocentrizmu je ono primarno to sadri znaenje, dok su pisanerei samo odraz misli. Pisana re je udaljenija od izgovorene. Fonocentrizampodrazumeva jednu vrstu iluzije, obmane prisustva, iluziju punine, ive glasner e i k o j a s e u m e s t o k a o p r e d s t a v a s t v a r i s t a l n o s h v a t a k a o s a m a s t v a r . K a r a k t e r i s t i a n je j e d a n s i s t e ma t s k i p r e v i d d a mi n i k a d n e m a mo s a m u s t v a r prisutnu; sama stvar se izraava u jeziku koji je samo predstava same stvari. Svi zapleti logocentrizma proizlaze iz tog previda i predstava o stabilnosti poretka usvetu poiva na tom prividu. Kod pisane rei se ta distanca u odnosu na samu stvar lake uoava, pa Derida vidi ansu za prevazilaenje logocentrizma upravo u b a v l j e n j u pi s mo m. Pi s ana re na s di rekt no suo ava sa sazna n je m da

jeoznaitel j uvek u poziciji razliitosti u odnosu na ono na ta m i s l i m o k a d a g o v o r i mo i l i p i e mo . P i s mo j e u v e k n e d o s t a t a k r e i . K o d R u s o a i ma m o o v o o d r e e n je p i s m a - p o k u a j d a s e o i v i o n o t o v i e n i je p r i s u t n o . D r u t v e n u f u n k c i j u i n a s t a n a k p i s ma D e r i d a v i d i n e u p o v e z i v a n ju l ju d i , v e u n ji h o v o m u d a l ja v a n j u . T o u d a l ja v a n j e p o d r a z u me v a d a n a m d r u g i o v e k v i e n i j e n i u vidnom polju ni u dometu naeg glasa. Ispovesti Suoavanje sa neim to je odsutno, to je prolo, ali i pokuaj da se povrati ono t o j e p r o l o . S m i s a o i s p o v e s t i j e p o k u a j o b e z b e i v a n j a l a n o g p r i s u s t v a v l a s t i t o g t u - b i a . T o je j e d n a v r s t a f a l s i f i k o v a n ja p r i s u t n o s t i , n a s t o j a n je d a s e doara neto to je odsutno, od ega smo mi vremenski i prostorno udaljeni.Kontext odnosa prirode i kulture Derida pismo vidi kao opasan nedostatak. Preko pisma se objanjava sutina kulture. Kultura je kod Rusoa shvaena kao neto to podrazumeva dekadenciju, k v a r e n je p r i r o d e o v e k a , i z v e t a e n o s t , n a r u a v a n je p r i r o d n o g p o r e t k a k o ji podrazumeva logocentrizam - postojanje neeg stabilnog. to smo dalji prirodi, t o s e v i e g u b i t a s t a b i l n o s t . P i s m o j e z a m e n a z a p r i r o d n o p r i s u s t v o ( l o a zamena koja donosi dekadenciju). Pismo kvari oveka, udaljuje ga od prirode, 34 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 ukljuuje neku vrstu suvika, nepotrebnog dodatka. Ono je neto bez ega se moe, bez ega bi bilo bolje iveti.Derida u svojoj interpretaciji Rusoa daje 2 znaenja nadomestka:- o v o j e d n i m d e l o m p o d r a z u m e v a t a j v e t a k i d o d a t a k , n e t o s u v i n o i izvetaeno- dublji smisao na kom Derida insistira je taj da se nadomestak uvek odnosi n a n e t o t o j e odsutno; nadomeuje se samo ono to je odsutno, on u v e k podrazumeva popunjavanje neke praznine, nedostatka.O n , d a k l e , n i je s a mo d e g e n e r a c i ja , u d a l ji v a n je o d p r i r o d n o g p o r e t k a , v e s u pismo i kultura neka vrsta korekcije prirodnog nedostatka. Sam Ruso ponegde k a e d a u s a m o j p r i r o d i p o s t o je p r a z n i n e . N i p r i r o d a n p o r e d a k n i je s a v r e n poredak - uoava se potreba za vaspitanjem i jedna karakteristika deteta kao o v e k o v o g m l a d u n c a k o j e j e n e d o v r e n o . S a m a p o t r e b a z a o b r a z o v a n j e m proizlazi iz toga to se ovek ne raa kao veliki nego kao mali - nemono biekoje mora da ui i razvija svoje sposobnosti - to su nedostaci detinjstva ili detetak o j e s e m o r a v a s p i t a v a t i i t i m e j e u p u e n o n a d r u g e . O v e v e z e s e t i u i autocentrizma koji ukljuuje i ovu duhovnu kom ponentu. Sama spekulacija ilipisanje podrazumeva neku vrstu uivanja u samom sebi i neku vrstu distance uodnosu na tzv. objekt-nivoe. Neka vrsta prekida odnosa sa objektima i bavljenje s a m o o n i m t o je u v e z i s a s a mi m s o b o m je n e t o t o je k a r a k t e r i s t i n o z a o z n a i t e l j s k u p r a x u i v i d i s e d i n a mi k a n e s h v a t l ji v a z a r a z u m . T o o m o g u u j e prevazilaenje logocentrizma. Ta praxa nas oslobaa fixiranosti na ista i stabilnaznaenja i omoguuje prevazilaenje tiranije smisla. Ruso na kraju dolazi do saznanja da ta praxa ko ja deluje poraavajue kad se susretne kod drugog oveka - to je vid prestupa koji se ne moe odnositi kao zlo - to je zlo

samog subjekta - ono ne kodi nikom drugom. Ta oznaiteljska praxa s e n e moe odr editi jednoznano ni kao prestup ni kao kazna. Tu i m a m o prestup koji potvruje zabranu, a koji je nikada ne suspenduje u potpunosti, vesamo privremeno. Imamo neku vrstu savrenog zloina, koji nije zloin i prestup,v e s e m o e v i e s m i s l e n o t u m a i t i , t o j e t a j v i a k s mi sl a. Par ado xal no st o z n a i t e l j s k e p r a x e j e t o t u n i j e r e n i o p r i s u s t v u , n i o o d s u s t v u , n i o uzdravanju, ni o uivanju, ve imamo viak smisla koji se moe na razne nainet u ma i t i - i ma m o p r e k o r a e n je g r a n i c a s mi s l a . S m o p i s a n je j e p r e k o r a e n j e granica smisla i to je ono to je paradoxalno i izmi e logocentrizmu.Bataj - smatra da nasilje nadmauje razum. Svaki prestup je neka vrsta nasilja i razum ne moe da prati dinamiku nasilja. Kod Bataja ima odreenje da je nasiljed u a e r o t i z m a i s k u s t v o e r o t i z m a n a d i l a z i m o g u n o s t r a z u m e v a n j a . T a mogunost da se jednolinijski odredi sklonost kao porok je sadrana u tome da je t a v r s t a p r a x e n e k i o d b r a mb e n i me h a n i z a m. P r e m e t a n je s a j e d n o g n a drugio b je k a t e l je j e n e t o t o i m a i p o z i t i v n u s t r a n u u e m u D e r i d a v i d i j e d a n m o m e n a t e k o n o m i n o s t i - o d n o s i z me u a u t o i h e t e r o e r o t i z ma - t u je s a m o ekonomska razlika. Ova pria o masturbatorskoj praxi je neto to je povezano s a o p t e n j e m s a drugom osobom, ta crta erotizma se ne zavrava s a s a mo n a d r a i v a n je m , n i t i s e o n o o k o n a v a s a z a v r e t k o m o d n o s a s a d r u g o m osobom. Ne postoje otre granice i stvari se ne mogu precizno odreivati, postoji 35 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 v i e s mi s l e n o s t v e z a n a z a o z n a i t e l j s k u p r a xu k o j a je p r o i z v o d n ja u i v a n ja . Uivanja ne bi bilo bez oznaiteljske praxe. Smo uivanje je uvek vezano za neko povezivanje, premetanje, nikad nema pravog objekta uivanja. Uivanje jez a s n o v a n o n a s a m o n a d r a i v a n j u - p r e m e t a n j e p a n j e s a j e d n o g n a d r u g i objekat - sm oznaitelj postaje ono oznaeno.U epohi logocentrizma oznaiteljska praxa predstavlja neto subverzivno, kolikogod da se ona shvatala kao neto sporedno, ona je ono najvanije, to uspeva d a p r o i z v e d e u i v a n je . U i v a n j e je n e t o t o i z mi e r a c i o n a l n o s t i i u k l ju u j e v i e s m i s l e n o s t . D e r i d a g o v o r i o l a n c u n a d o m e s t a k a ; t a b e s k o n a n o s t podrazumeva da nema ni poetka ni kraja - u osnovi svega je ne prisutnost veodsutnost. Sve to je fascinantno u uivanju je u onom ega nema. Naslada je neodvojiva od frustracije. - SHVATANJE DEKOSNTRUKCIJE Derida ukazuje da ko d Rusoa postoji sklonost da se smo pismo odreuje kao opasno sredstvo, nadomestak. Za Deridu pismo uopte nije nedostatak, u smislun e k o g s e k u n d a r n o g , i z v e t a e n o g , v e j e p i s mo o n o i z v o r n o tako dolazi doo b r t a u D e r i d i n o j i n t e r p r e t a c i j i R u s o a . T o j e m a n i r d e k o n s t r u k c i j e g d e s e pronalaze elementi za jedno drugaije itanje u odnosu na samorazumevanje. D e r i d a s e b a v i p i t a n je m m e t o d e i

i s t i e d a je j e d n a o d k l ju n i h k a r a k t e r i s t i k a njegovog bavljenja Rusoom u preteranosti - potencira se neto to sm filozof koga interpretiramo nije smatrao nunim. Preterivanje je bitno za dekonstrukciju,neobaziranje na filozofski text koji se tumai. Tu odliku dekonstrukcije shvatamo k a o n e k u v r s t u t e n d e n c i o z n o g , n e o b je k t i v n o g i t a n j a . T o je k o d D e r i d e je d a n nereflektovan stav - tendencioznost za koju ima osnova u samom textu. itatidekonstruktivistiki znai demontirati taj menifestni sloj znaenja i potencirati onoto je skriveno, to je na marginama neke filozofske koncepcije. Sm postupak d e k o n s t r u k c i j e s e n e m o e o d r e d i t i k a o n e k a s t r o g a m e t o d a ; t o j e j e d n a neozbiljna metoda, postupak koji ukljuuje igru, nedoslednost. Ona je bitna jer je d i n o a k o s m o n e d o s l e d n i , mo e m o d a s e o s l o b o d i mo l o g o c e n t r i z ma . B i t i dosledan znai vriti nasilje u odnosu na druga znaenja.Derida i ne pomi lja da formulie pravila neke dosledne metode. To se moeiniti neozbiljnim, ali u kontextu njegove filozofije taj postupak se moe definisatikao neka vrsta psihoanalize filozofskog miljenja. Sam Derida nije sklon da sepotpuno sloi sa ovim razumevanjem dekonstrukcije. Ali, Derida je inspirativan jer prua filozofskom itaocu neku vrstu dubinskog osveivanja.Mnogi su pisali o gluposti pametnog razmiljanja (Adorno, Horkhajmer) i to se o n d a d o v o d i u v e z u s a f a i z m o m - v r h u n a c f o r m a l n e r a c i o n a l n o s t i j e u b e st i ja l n o s t i , je r a k o s e o n a p o t p u n o a p s t r a h u j e o d e m o c i ja , m o e s l u i t i b i l o k o j i m s v r h a m a , pa se sutina racionalnosti svodi na efikasnost. S a m a racionalnost je izdanak logocentrizma. Ako se ima u vidu ishod strogog logikogmiljenja i konsekvence onog ko se dri logikih principa, onda je razumljivije zato Derida govori o nedoslednosti i kae da je re o preteranom ili pogrenom i t a n ju . K o d D e r i d e je r e o t o me d a s e i s p i t a ju m o g u n o s t i p o s t f i l o z o f s k o g miljenja, da se filozofi oslobode tih fixacija, fix-ideja. 36 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 TRAG D e r i d i n a k o n c e p c i ja d e k o n s t r u k c i je j e p o v e z a n a s a n je g o v i m r a z u me v a n je m traga. Trag podrazumeva neto to je povezano sa osnovnim odlikama psihikogivota, a to je memorija, pamenje. Trag je ono to se urezuje u nae bie. Jedana s p e k t D e r i d i n e p r i e o t r a g u s e o d n o s i n a m o d a n e t r a g o v e k o je o s t a v l ja ju iskustva koja smo doiveli. Naglaava da je isk ustvo bola vano kao trag, ono i me s e u v e k n a k n a d n o b a v i m o , t o t r a jn o o b e l e a v a n a e i s k u s t v o s v e t a . N a jv a n i ja i s k u s t v a o s v e t u mi s t i e mo p r e k o b o l a . B o l je t a j n a jv a n i ji t r a g u naem iskustvu.T a k o i sve to se deava u procesu pisanja ima tog prikrivan ja t r a g o v a t r a u ma t i n i h i s k u s t a v a . S m o p i s a n je j e s e k u n d a r n a o b r a d a t i h t r a u ma t s k i h iskustava, stalno nastojanje da se prevaziu prvi tragovi koje moemo dovesti uvezu sa majkom (poreklo metafizikog govora je vezano za odnos prema majci,z a i s k u s t v o o d s u s t v a m a jk e u v i d n o m p o l ju d e t e t a ) . P o r e k l o je z i k a s e v i d i u pokuaju da se to odsustvo prevazie. Logika jezika i pisanja je takva da imamoostavljanje tragova u prikrivanju tragova.

Podrazumeva neku vrstu naknadnosti,kanjenja. Trag je neto to je neodvojivo od razluke, koju moramo odvojiti od razlike koja stoji u opoziciji prema identitetu. Trag ili razluka je stalno prisutna upismu u nekom pozadinskom planu. Sutina dekonstrukcije je da se to potisnutoz n a e n j e i z v e d e n a p o v r i n u , d a s e p r e v a z i e l o g i k a s t a l n o g o d l a g a n j a , prikrivanja tragova otvaranje polja vieznanosti, metaforikih znaenja. Smisaodekonstrukcije treba razumeti u odnosu na pojmove i metafore.Derida govori o prvobitnosti metafore metaforiko izraavanje je izvorno, dok je p o j m o v n i j e z i k n e t o i z v e d e n o , s e k u n d a r n o . N a s l i a n n a i n N i e g o v o r i o pojmovima kao izlizanim metaforama - svi pojmovi su nekad bili metafore. Tokoma k u m u l i r a n o g i s k u s t v a , s a h l a e n je m e mo c i ja , d o l a z i d o p o j m o v a s a k o ji m a m o e m o operisati kao sa sredstvima, ali je uvek p risutno nasilje p r e m a razlikama. Derida ukazuje na postojanje naizgled paradoxalne situacije iji jes mi s a o d a k a d a r a z mi l ja m o o m e t a f o r a m a , s k l o n i s mo d a i h s h v a t a m o k a o prenosno znaenje - to bi znailo da prvo moramo imati osnovno znaenje, paga onda premetati. Moemo se pitati kako je onda metafora neto prvobitno,izvorno. Derida ovaj paradox objanjava time to se prvobitnost metafore tie expresivne funkcije jezika i ona se tie oseanja.Lakan: Funkcija oznaitelja nije predstavljanje stvari, ve je metaforika funkcija.Kod Deride imamo isto - verno izraavanje oseanja preko jezika. Jezik primarnoi ma e xp r e s i v n u f u n k c i ju k o ja s e u s p e n o o s t v a r u je a k o o z n a i t e l j a d e k v a t n o izraava doivljaj a ne stanje stvari u svetu. Metafore treba razumeti u kontextuemotivnog ivota. Sa napretkom civilizacije jezik postaje sve precizniji, hladniji, s a s v e m a n j e e m o c i j a , p o s t a j e i n s t r u m e n t a l a n , i t a k o s e z a n e m a r u j e o v a p r v o b i t n a e xp r e s i v n a f u n k c i ja je z i k a . P o l a z e i o d f i xi r a n i h z n a e n ja m o e s e napraviti ova inverzija koja metaforu tretira kao neto naknadno. Logika pisma jetakva da uvek postoje ti pratragovi emocije.D e k o n s t r u k c i j a s e m o e o d r e d i t i k a o je d a n postupak da se preko tih odgoda,sekundarne obrade, doe do p r i ma r n i h z n a e n j a k o j a s e u v e k s k r i v a ju i s p o d 37

DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 sekundarnih. Derida se, kao i Lakan, bavi Frojdovim tumaenjem snova koji sup a r c i j a l n a p i s m a , g d e o n o t o j e n a p o v r i n i j e s t e u v e k z a p r a v o m a s k a z a skriveno znaenje. Sama dekonstrukcija je postupak dolaenja do primitivnihz n a e n j a p r e k o s e k u n d a r n i h - d a s e o s l o b o d i m o k o n s t r u k c i j a s e k u n d a r n i h pojmova - da se prevazie to iskonstruisano, vetako, sekundarno , neto tosamo delimino, redukovano izraava nae iskustvo. Smisao dekonstrukcije jeukazivanje na tu vieznanost, haotinost, traumatinost onog to je primarnoiskustvo. To suoavanje je lekovito. Postupak dekonstrukcije se moe odrediti k a o si mpto mal no i tan je - r azu me va n je na pi sanog ne u dosl ovn o m v e u prenesenom smislu. Uspostavlja se direktna veza izmeu metafore i

simptoma koji se prikriva i preruava. Zato je dekonstrukcija deifrovanje zagonetnog pismakoje je san u smislu Frojdove analize, ali i filozofskog texta.Kod Jaspersa imamo tezu o tome da su svi filozofski textovi ifrovana pisma biaili sveobuhvatnog - moramo ih razumeti u prenosnom znaenju. I dekonstrukcija je jedan postupak dubinskog samoosveivanja onih koji se bave filozofijom. R o r t i p o t e n c i r a o v u psihoanalizu filozofi je i istie da je Derida jedan o d predstavnika jednog oblika filozofije Erosa koji je izvoran - ljubav prema mudrostiz a r a z l i k u o d d r u g o g o b l i k a - l ju b a v i p r e ma a r g u m e n t a c i ji . D e r i d a je bitan zap r o d o r e u p r a v c u m u d r o s t i . K o d n j e g a i ma m o j e d n u v r s t u p r o d u b l j i v a n j a filozofske samosvesti koja se moe dovesti u vezu sa porivom da se doe ne doizvesnosti i optevaeih istina, ve do jedne unutranje koherencije. Sutinadekonstrukcije je u stvaranju pretpostavki za to bolje ukla panje svih delova u je d n u c e l i n u . D e k o n s t r u k c i ja s e m o e d o v e s t i u v e z u s a t e o r i j o m i s t i n e k a o koherencije. Karakteristino je to demontiranje teorije korenspodencije, te tenje z a a r g u m e n t a c i j o m i b i t n a j e m o g u n o s t j e d n e a u t o k o h e r e n c i j e . T o n a m o m o g u u je d a b o l je v l a d a mo s o b o m , d a a r t i k u l i e mo v l a s t i t o i s k u s t v o p u t e m dekonstrukcije. Autodeskripcija je od velikog znaaja za ljubav prema mudrosti,to filozofiju pribliava knjievnosti. Sutina filozofije je u samoexpresivnosti i samoizraavanju. Filozofski text nije neto to sadri neke istine, ve jedna vrsta T R N J A p r e k o k o g m o e m o p r o k r i t i p u t e v e z a s e b e s a m e . S v a k i t r a g j e posledica proboja. Ako se bavimo filozofskim textom kao teorijama tih krenja p u t e v a , o n d a b o l je k o m u n i c i r a mo s a s o b o m, a l i i s a d r u g i ma . N a j v a n i ja je unutranja koherencija i usaglaenost, najvanije je napraviti jednu koherentnu p r i u o d s a m o g sebe i vlastitog ivota. Mi smo uvek posredovani n e k i m textovima. Filozofski zadatak je uklapanje razliitih textova i ispitivanje razliitihmogunosti. Ne postoji pravo znaenje texta koje mi treba da odgonetnemo - otud ta reflektirajua pozicija. Cilj je stvaranje uslova za vii stepen unutranjegsklada u zajednici u kojoj ivimo. 38 DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 BODRIJAR - DEKONSTRUKCIJA LOGIKOG IDENTITETA P o d p o j m o m l o g i k o g i d e n t i t e t a s e mi s l i n a s u t i n u l o g o c e n t r i z ma k o ji D e r i d a kritikuje. Ona se sastoji u metafizikoj pretpostavci da postoje stabilna znaenja ipojmovi, i da je sutina filozofskog miljenja u dolaenju do nekih venih istina,do onoga to je identino i stoji kao sutina iza svih promena. Podrazumeva see s e n c i ja l i z a m - p o s t o ja n j e p r i r o d n e r e f e r e n c e , p r i r o d n o g s u p s t a n c i ja l i t e t a . P o s t s t r u k t u r a l i z a m z a g o v a r a p o s t u p a k d e k o n s t r u k c i j e - r a z o t k r i v a n j e nedeterminisanosti, odsustva neke izvorne reference, prirodnog supstancijaliteta.Osnovna poenta dekonstrukcije kao kritike logocentrizma je teza o tome da je uosnovi svega neto haotino, amorfno, da je u pitan ju viesmislenost. (Nie -privid je

sutina) U osnovi svega nije neko stabilno znaenje, vena istina, veigra, arbitrarnost, proizvoljnost, amorfnost koju filozofi pokuavaju da oblikuju. F i l o z o f i p o k u a v a ju d a u n e s u r e d u n e t o t o je z a t r p a n o p r o b l e mi m a i t o ukljuije viak znaenja i smislova. Ono to odreujemo kao besmisleno i prividmoe imati razliita znaenja. Dekonstrukcija logikog identiteta je razotkrivanjeviesmislenosti stvarnosti. Bodrijar sprovodi postupak unitavanja ostataka i d e n t i n o g z n a e n ja . S u t i n a je u p o n i t a v a n ju v r e d n o s t i k o ja p o d r a z u m e v a akumulaciju identinog znaenja. SIMBOLIKA RAZMENA I SMRT A) Simbolika razmena Ona se ne moe strogo razlikovati od simulacije, ali se simbolika razmena ne iscrpljuje simulacijom. Simbolika razmena je vieznana, ona je jedan drugaijinain doivljavanja sveta. Reenje je u tome da je simbolika razmena jedan iri,vieznani pojam koji obuhvata i simulaciju, ali se ne moe redukovati na nju. Sa je d n e s t r a n e i ma m o o t k r i v a n je s i m u l a c i je , a s a d r u g e d e k o n s t r u k c i ju s m e t e simulacije. Dekonstrukcija logikog identiteta podrazumeva afirmaciju simboliker a z m e n e . S m i s a o d e k o n s t r u k c i j e n i j e s a m o u razotkrivanju lanosti svakefilozofske teori je, nego i u jednom d r u g a i j e m n a i n u r a z mi l j a n j a k o j i s e pribliava poetskom i s k u s t v u . P o e t s k o p o d r a z u m e v a t o u n i t a v a n je o s t a t k a , afirmaciju ambivalentnosti. Ta afirmacija ja smisao Bodrijarove dekonstrukcije, ao n a s e najbol je ostvaruje kr oz poetsko i skustvo. Vieznanost s i m b o l i k e razmene je jedan od moguih primer a za vieznanost pojmova do kojih dolaziBodrijar. B) Smrt Smrt je dobar primer jer ima vie znaenja. Postoji jedna osnovna razlika kod Bodrijara izmeu:- lagane smrti (usporene) koja podrazumeva odlaganje umiranja i jedan nainivota koji je zasnovan na odlaganju smrti - n a s i l n e s mr t i ( s i mb o l i k e ) k o ja p r e d s t a v l ja i z a z o v , k o ja s e n e o d l a e v e s e manifestuje kao spremnost da se to dogodi sad i ovde. 39

DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 Beanje od smrti, odlaganje smrti priozvodi odreen tip ponaanja i nain ivota,dok prihvatanje rizika smrti predstavlja drugaiju vrstu dranja. Bodrijar kritikuje jednu, a afirmie drugu vrstu smrti. C) Ne/determinisanost O v a j p o ja m i m a v i e z n a e n ja . G e n e r a l n o b i s e m o g l o r e i d a je n a e v r e m e vreme simulacije zasnovano na nedeterminisanosti koja se tie odsustva neke referentne take, sistema koji bi bio garant izvesnosti, koji bi podrazumevao nekuu r e e n o s t s v e t a . Z a p o s t s t r u k t u r a l i z a m s v e t j e h a o t i a n , n e u r e e n . I u e r i simulacije postoji determinisanost koda, to je era specifine determinisanosti. RAZLIITI TEORIJSKI MODELI KAO SIMULACIONI MODELI S v a k a t e o r i ja j e je d n a v r s t a s i mu l a c i je . F i l o z o f s k e n a u k e u k a z u ju n a z n a a j interpretativnog modela. injenice su uvek viene iz odreene perspektiv e. Ovdeimamo pomak ka simulacionom modelu. Svaka teorija simulira svoj predmet,stanovite. To simuliranje stvarnosti je i konstruisanje stvarnosti. Svaka teorijaostvaruje performativnu funkciju (proizvoenje odreenog stanja stvari). Sutina teorijskog modela nije u funkciji konstativa (konstataciji), ve performativa. 1. Psihoanaliza Bodri jar govori o psihoanalizi kao o jednoj teori ji koja p r o i z v o d i o d r e e n e fenomene. Ona govori o neemu to je vezano za odreeno istorijsko vreme.Markuze govori o zastarevanj u psihoanalize. Edipov komplex vie nema takovelik znaaj kao ranije. Danas mediji i ira zajednica utiu vie na psihu, i samodnos deteta i oca nema vie toliki uticaj. Ali sama pria o Edipovom komplexu p r o u z r o k u j e t u v r s t u i s k u s t v a . i n j e n i c a d a j e t o p o s t a l o t e m a f i l m o v a , knjievnosti je autoindukovala do takvih pojava. Poenta je u autosugestiji. Svakiteorijski model ima i tu autosugestivnu mo. (primer demonske posednutosti u r a n i j i m vremenima). Poenta Bodrijarove teze o razliitim t e o r i j a m a k a o si mu l a c i o n i m m o d e l i ma j e d a t e o r i je g e n e r i u o d r e e n e mo d e l e mi l je n j a i p o n a a n ja - g e n e r i s a n je p u t e m m o d e l a . E r a s i mu l a c i je s e z a s n i v a n a t o m generisanju puta modela - mi na odreeni nain organizujemo nae ponaanje i iskustvo, a ne samo teoriju.

2. Marxistiki teorijski model Mnogi pojmovi iz ovog modela odraavaju samo puke konstrukcije - npr. pojamr e v o l u c i o n a r n o g s u b je k t a . O v a B o d r i ja r o v a t e z a o s i mu l a c i js k i m m o d e l i ma predstavlja jednu vrstu teorije. Kad je re o revolucionarnom subjektu, tu se na jedan vetaki nain indukuju odreena oekivanja od odreene grupacije, ili segeneralno trai subjekat svih drutvenih procesa, i onda kada njega nema, ondase dovodi u vezu sa teorijom zavere - da postoji neki okultni subjekat istorijskihp r o c e s a . Z a p r a v o , t o g s u b j e k t a p o B o d r i ja r u n e ma - t o je j e d n a k o n s t r u k c i ja . Stvari ili dogaaji u savremenom svetu funkcioniu bez plana, bez racionalnog subjekta koji bi bio izvan sistema i smiljeno radio na neemu. Stvari funkcioniulogikom koda gde ne postoji bitna razlika izmeu onoga ko manipulie i onogan a d k i m s e m e n i p u l i e . S v i s u m a n i p u l i s a n i K O D O M . N e k e k l ju n e p o j m o v e 40

DILTAJ MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08 politike ekonomije (kapital, rad) Bodrijar shvata kao konstrukte koji su istorijski prevazieni i na jedan vetaki nain se odravaju. SIMULACIJA To je kljuna karakteristika naeg vremena. To je jedan vid simbolike razmene, ali jedan redukovan, izopaen vid simbolike razmene. Simulacija se odreujekao sveopta zamenljivost pojmova, odsustvo supstancijalnih razlika i zato je s i m u l a c i j a n e t o t o p r e d s t a v l j a p o z a d i n u l o g i k e i d e n t i t e t a . M i s i m u l i r a m o s u p s t a n c i ja l n e r a z l i k e i i d e n t i n o s t s a mi ma s e b i - t u o s n o v u r a z l i k o v a n j a u odnosu na druge. Simuliranje samoidentinosti je i simuliranje razliitosti, dok n a m s v a k o d n e v n o i s k u s t v o g o v o r i d a n e p o s t o ji n e k a s u p s t a n c i ja l n a r a z l i k a i z me u l e p o g / r u n o g , mu k o g / e n s k o g , l e v i c e / d e s n i c e S v e t e r a z l i k e s u iskonstruisane.Sutina simulacije je u odsustvu izvorne reference na osnovu koje bi se mogla odravati prava razlika i onda je sve stvar modela i diferencija koje se konstruiuu n u t a r mo d e l a . N e p o s t o ji s p o l ja n j a r e f e r e n t n a t a k a . M i i v i mo u v r e m e n u r e f e r e n d u m a , j e r n e d o s t a j e r e f e r e n c a ( s p o l j a n j a , i z v o r n a ) . S v e j e s t v a r dogovora, odluivanja, izjanjavanja, slobodne volje.A s a d r u g e s t r a n e p o s t o j i n e k a v r s t a p r i n u d e k o j a j e s t v a r r e l a c i j a i z m e u elemenata u sistemu, arbitrarnost u odnosu na spoljanji referentni sistem, ali i poredak meu elementima autoreferentnog sistema - kodiranost.Simulaciju Bodrijara dovodi u vezu sa hiperrealnou (hiperrealizmom). Postojivelika razlika izmeu nadrealizma i hiperrealizma. - N a d r e a l i z a m je j o u v e k b l i z a k r e a l i z mu . T o j e s h v a t a n j e d a p o s t o ji n e k a nesumnjiva realnost. Nadrealna iskustva su iskustva posebnih stanja svesti, ali jesadrana ta razlika izmeu mate i stvarnosti, jave i sna.- H i p e r r e a l i z a m - t u o v a r a z l i k a v i e n a p o s t o ji . I m a m o h a l u c i n a n t n u s l i n o s t s t v a r i n j i m a s a m i m a postoji viak stvari koje deluju nestvarno, jer

s u umnogostruene.Npr. Erotska fotografija dve bliznakinje - vizuelna identinost deluje nestvarno ism do ivljaj biva modifikovan zbog tog vika stvarnosti. Deava se likvidacija razlike izmeu realnog i irealnog.U sluaju simulacije ovaj jaz se prelazi na specifian nain koji podrazumeva neambivalenciju, razmenu ivota i smrti, ve jedno halucinantno iskustvo u kome senamee hiperrealno kao posebna kategorija u odnosu na realno, simboliko iimaginarno.Bodrijar razmatra genezu simulacije i razlikuje tri osnovna reda simulakruma: 1) PODRAAVANJE Prvi model (nivo si mulakruma) se deava u renesansi, sve do i n d u s t r i j s k e revolucije. Zasniva se na prirodnom principu vrednosti, vrednost kao neto toproistie iz prirode. Dovodi se u vezu sa logocentrizmom, logikom identiteta, tu jo uvek postoji iluzija o referenci. Podrazumeva podraavanje, imitaciju prirode,pretpostavku o postojanju originala koji se imitira. U vremenu kad proizvodnja nije bila merilo vrednosti, vrednost se shvata kao neto to se izvodi - ili boijom 41