Kad procveta bagrem Znate li kako mirie bagrem?

U mojoj ulici postoji taj veliki bagrem, sa tim divnim cvetovima, beliasti poput arava koje majke i bake prostiru na icu u prolee, pa su beli ali imaju sunce u sebi, nije to ista bela, kao sve druge bele,znate i sami. Divan je taj bagrem,tako mirie. Znate li taj miris? Taj miris koliko god pokuavali da prizovete u seanje nikada neete u potpunosti uspeti u tome. Toliko je jedinstven da ne elite da vam se nos navikne na njega kao i na druge mirise , i iznova i iznova pokuavate da ga naterate da zamirie jo jednom. Ali da bude isto kao i prvi put. Da vam ue u pore, i da se osetite slobodno, iako samo stojite u svojoj ulici, u potpunom mraku, i znate da ete se za nekoliko trenutaka nai u svom krevetu, sjedinjavajui se sa usnulim svetom. I dalje stojim na ulici, murei pokuavam da udahnem taj miris jo jednom,razmiljam, proi e maj, prestae da mirie. Mogu li da zadrim taj miris u sebi do sledee godine. Ne funkcionie to tako, naalost. To je poput seanja koje pokuavate da povratite. Da vratite u ivot izgubljene snove i oseanja. Taj miris je kao neto to znate da je bilo tu, neto to je inilo da se oseate ivim. Pokreta, jedinsvena sila, ivotna energija, oseaj koji obuzima vae telo i ini da se oseate kao da moete da udahnete vie vazduha, kao da moete da vidite boje lepe nego to jesu, kao da je dan topliji, i da je nada sjajnija. Kao da ste mlai, da nosite manje sarkazma na jeziku, i manje tereta na leima. Ali nekada, moramo da nauimo da neke stvari ne traju veno, nekada treba pustiti, da bi se vratilo. Bagrem ponovo procveta ako mu je sueno. Uveravam vas da ovaj u mojoj ulici ve godinama mirie, i svakog maja ili aprila, a moda i izmeu, proem ulicom i osetim taj miris, i tada ga se setim. A do tada samo stoji nepomian, uti i odmara, pripremajui se da kada doe njegovo vreme, procveta i zamirie, lepe od bilo kojeg cvetia, i jae od svih rukova koji se krkaju na penicama kraj otvorenih prozora. Lep je taj bagrem, ali sam ubeena da svakome mirie razliito. Nekome mirie na dom, na otvorenu kapiju i porodicu koja sedi okupljena na terasi. Nekome mirie na prole dane, na vojsku, na izgubljene prijatelje. Nekome mirie na putovanje, na zeleno i na ukus vina iz neke i neke godine. A nekome na otvoren prozor, i pogled u nebo, na zvezde i jednu elju, elju koju zvezda padalica jo nije ispunila, ali koju e lepi bagrem doneti opet u maju ili aprilu, a moda i negde izmeu, sledee godine.