1.

UVOD

Proizvodnja predstavlja usmjerenu aktivnost a kojoj je cilj dobiti proizvod koristan za drutvenu upotrebu. Kako po kvaliteti kao i trokovima i koliini. U samom proizvodnom procesu tvrtke pretvaraju faktore proizvodnje (rad i kapital) tj. inpute u konaan proizvod (out put). Input se moe podjeliti u tri kategorije: rad, sirovine i kapital. Radni inputi sastoje se od kvalificiranih radnika (inenjeri, tehniari) nekvalificiranih (poljoprivrednici) te od menadera i poduzetnika. U neke od sirovina spadaju hmelj, slad, voda i struja a sam kapital ukljuuje zgrade i druge komplekse te same strojeve koji su potrebni u proizvodnom procesu. Proizvodnoj tehnologiji je cilj da kao cjelina daju bolji rezultat proizvodnje nego to bi ih dali njegovi dijelovi samostalno. Teko je napraviti neku podjelu u proizvodnji i tehnologiji jer se sastoje od sistema i pod sistema ali su istovremeno i dio nekog veeg sistema koji su u konanici uvezani u cjelinu. Proizvodna tehnologija obuhvata skup tehnolokih sistema kao i drugih tehnikih, informacionih i energetskih struktura koje na odreen nain obezbjeuju izvravanje unaprijed postavljenih ciljeva proizvodnog procesa.

2. PROCES PROIZVODNJE

Proizvodnja predstavlja osnovno podruje ljudske djelatnosti. Za upravljanje proizvodnjom moe se rei da predstavlja upravljanje promenama u sistemu koje se odvijaju primjenom odreene tehnologije, kojima se ulazne veliine pretvaraju u izlazne veliinerezultate procesa (proizvodi i usluge). U ulazne veliine spadaju: enrgija, materijal, rad, kapital1 i informacije i odreene su vrstom proizvodnje.

(tehnoloki proces)
U sistemskom pristupu upravljanja organizacijom, odgovornost menadera proizvodnje jeste
1

se koristi povratnom vezom informacija kako bi se pravovremeno

U ekonomskoj teoriji pod pojmom kapitala podrazumijevaju se dvije razliite ekonomske kategorije: jednom se time oznaava fiziki kapital koji podrazumijeva koliinu novca koja je uloena u nek i oblik imovine (zemlja, zgrade, maine) s ciljem da se tom imovinom obavlja neka ekonomska aktinvost; drugo shvatanje kapitala je sadranou pojmu finansijski kapital koji ima oblik novca i vrijednosnih papira.

prilagodile ulazne veliine i primenjena tehnologija sa krajnjim ciljem ostvarenje planiranog tj. eljenih izlaznih veliina (proizvoda i usluga. Pri tom ne sme se zanemariti uticaj okruenja koje se uslovno moe razdvojiti na: unutranje i spoljanje. Ostale poslovne funkcije izvan proizvodnje ine unutranje okruenje i mogu imati znaajan uticaj na poslovnu politiku, potrebne resurse, prognozu potranje, postavljene ciljeve proizvodnje, ili uvaavana ogranienja. Iz tog razloga od menadera odgovornih za proizvodnju se trai uvaavanje novo nastalih promena u unutranjem okruenju. Ne samo da nastaju este promene unutar organizacije, ve se preduzee mora suoiti sa uestalim promenama koje se deavaju na makro planu i koje ine spoljnje okruenje poslovanja jedne organizacije. Okolina izvan organizacije moe se menjati u ime pravnih, politikih, drutvenih ili privrednih uslova, prouzrokujui odgovarajue promene u proizvodnim ulazima, izlazima i procesima, te stalne promene u okruenju predstavljaju pravilo, a ne izuzetak. Upravljanje proizvodnjom podrazumijeva stalnu kontrolu proizvodnog sistema i njegove okoline. Znaajne promijene u okolini mogu izazvati menadment da mijenja: ulazne veliine, planirane izlaze (rezultate procesa), sistem kontrole ili samu proizvodnju (procese transformacije-primijenjenu tehnologiju). Na primjer promjene u ekonomskim uslovima poslovanja mogu izazvati menadere proizvodnje da izmjene svoje prognoze o potranji, tj. planirane veliine serija, pa da se zbog toga angauju na zapoljavanju jo ljudi i proirenje kapaciteta, kako bi se odgovorilo novoj potranji. na suprot poveanoj potranji za proizvodima ili uslugama, promjene u unutranjem okruenju u smislu nemogunosti ostvarenja zahtijevanog kvaliteta rezultata procesa treba da utie na menadere proizvodnje da ponovo ispitaju svoje postupke obezbjeenja kvaliteta, kako bi proizvodnju doveli u red.

2.1. PROIZVODNA STRATEGIJA Proizvodna funkcija u okviru organizacije nikad nema neutralnu ulogu. Ona je ili konkurentno oruje ili kamen spoticanja za organizaciju. Osnovni zadatak proizvodne funkcije je da omogui realizaciju proizvodnih procesa, odnosno proizvodnju roba i usluga u skladu sa zahtevima kupaca. Od ispunjenja ovog zadatka direktno e zavisiti konkurentnost organizacije na tritu. to znai da se u sadanjim uslovima pojaane konkurencije i globalizacije trita na proizvodnju i proizvodne procese ne
2

moe vie gledati kao na mesto u poslovnom sistemu gde se samo stvaraju rezultati procesa (roba i usluga) ve kao na mesto gde se stie konkurentna mo za poslovanje. Postizanje konkurentne prednosti kroz poboljanje karakteristika procesa proizvodnje i prizvoda i usluga, u sadanjim uslovima treba da bude pravi strateki odgovor proizvodne funkcije na: poveanu konkurenciju proizvoaa roba i usluga na tritu na potrebu za poveanjem produktivnosti rada kako bi se zadovoljila poveanu potranju kupaca i zadovoljenje poveanih oekivanja kupaca u pogledu zahteva kavaliteta.

Poslovnom strategijom odreuje se kako e pojedini posao biti konkurentan na tritu. S obzirom da najvei broj organizacija obavlja grupu povezanih poslova, podrazumeva se da svaka od njih predstavlja jednu strateku jedinicu. To znai da menadment za svaki posao treba da pronae sopstvenu osnovu za konkurentnost u zavisnosti od pojedinih marketinkih segmenata i proizvoda sa kojima se nastupa na tritu. Porter je 1980. godine je indentifikovao tri opte poslovne strategije koje koriste organizacije kako bi postigle konkurentnu poziciju na tritu. To su: proizvodnja bazirana na niskim trokovima proizvodnja sa diferencijacijom proiizvoda i proizvodnja usmerena na trite

Svaka od ovih poslovnih strategija implicira odgovarajuu proizvodnu strategiju. Meutim u tekuem poslovanju sposobnost konkretne proizvodnje moe uticati na izbor poslovne strategije te se proces proizvodnje moe iskoristiti za stvaranje vitalne poslovne strategije.

2.2. PROIZVODNI CILJEVI Izabrana proizvodna strategija i definisana misija, kao i razmatranje specifinih prednosti organizacije predstavljaju potreban, ali nedovoljan element za voenje konkretnih akcija na upravljanju proizvodnjom, pa je kao trei element formulisanja proizvodne stategije potrebno definisati proizvodne ciljeve

Cilj predstavlja uoavanje eljenih rezultata koje treba ostvariti u odreenom vremenu. Proizvodni ciljevi organizacije treba da budu jasno definisani za kljune elemente proizvodnog sistema i daju se za odreeni vremenski period. Pri nastupu na trite kako bi obezbedila stabilnu poziciju na tritu organizacija moe se odluiti za etri sledea proizvodna cilja: minimizacija trokova visok nivo kvaliteta krai rok isporuke velika fleksibilnost Ciljevi proizvodnje se moraju iskazati kvantitativnim pokazateljima i odnose se na rezultat koji treba ostavariti u kratkoronom i dugoronom periodu.Ciljevi predstavljaju razradu misija u kvantitativnom smislu. Organizacija pravilnim utvrivanjem dugoronih (stratekih) i taktikih ciljeva postavlja temelje detaljnom planiranju rada (izrada godinjih planova) i stvara uslove za njihovu operacionalizaciju.

3. PROIZVODNJA PIVA
Pivo je osvijeavajue pie sa malim sadrajem etil alkohola, zasien ugljen dioksidom, karekteristinog ukusa sa blagom gorinom hmelja i specifinog mirisa. Osnovne sirovine za proizvodnju piva su pivarski slad, pivarski kvasac, hmelj i voda. Voda je glavni dio svih napitaka. Ona slui kao rastvara. Slad daje pivu sastojke ekstrata od koga zavisi punoa okusa i koncetracija osnovnog ekstrata piva. Hmelj konzervira pivo i daje mu ugodan miris i gorak ukus, dok pivski kvasac izaziva alkoholno vrenje u kome eer prelazi u alkohol i ugljen dioksid. Proizvodnja piva se dijeli na tehnologiju slada i tehnologiju piva. Tehnologiju slada obuhvata: ienje i sortiranje jema, moenje jema, suenje zelenog slada, oslobaanje slada od klice i poliranje. Tehnologija piva obuhvata: proizvodnju sladovine, glavno i naknadno vrenje, bistrenje i punjenje piva. Proizvodnja piva se sastoji od dvije osnovne faze: od pripremanja sladovine i vrijenja. Pripremanje sladovine obuhvata niz operacija: usitnjavanje drobljenje pivarskog slada;
4

ukomljavanje drobljenog slada; kuvanje komine; cijeenje sladovine; ohmeljavanje sladovine; cijeenje ohmeljene sladovine; hlaenje ohmeljene sladovine; bistrenje sladovine. Vrijenje je glavno i naknadno.

Pripremanjem sladovine dobija se ekstrakt pivarskog slada, a od njegovog sastava zavisi vrsta piva. Kako pivarski slad sadri samo 10 15% materijala rastvorljivih u vodi (eeri, dio bjelanevina i proizvodi njihove razgradnje), to se ukomljavanjem drobljenog pivarskog slada, ako su uslovi za djelovanje nezima prisutni u sladu optimalni, mijenjaju nerastvorljive materije slada, uglavnom skrob. Pod dejstvom enzima amilaze slada, skrob se prevodi u maltozu i dekstrine, a pod dejstvom proteolitinih enzima razlau se bijelanevine. Time se nerastvorljive materije prevode u eere i druge organske materije koje se rastvaraju u vodi, odnosno postie se maksimalna ekstrakcija pivarskog slada. Sastav sladovine zavisi od vrste slada, te od naine na koji se izvode pojedine faze i od uslova pod kojima se one odvijaju, a posebno od postupka ekstrakcije. Drobljenje slada je veoma vana operacija. Od kvaliteta mliva, to jeste od stepena drobljenja slada zavise brzina oeerenja, iskoriavanje ekstrakta, kao i brzina i efekat filtracije sladovine. Slad se drobi u mlinovima na valjke, razliitih konstrukcija (sa 2, 3, 4, 5 ili 6 valjaka, koji mogu biti ravni ili lebljeni). Bolji efekat postie se ako je slad sitno drobljen, uz uslov da plevin omota ostane nerazdrobljen.

U uslunim organizacijama prizvodna i marketinka (prodajna) funkcija tee bliskoj povezanosti. To je neophodno jer se usluge koriste u isto vreme i na istom mestu na kojem su proizvedene. Tako da se moe rei da su uslune organizacije i marketinki i proizvodni entiteti. Za razliku od uslune delatnosti kod koje je neophodna bliska saradnja funkcija marketinga (prodaje) i proizvodnje, u industrijskoj proizvodnji marketing i proizvodnja su zasebne funkcije i proizvodnja i prodaja vre se odvojeno. Objedinjavanjem aktivnosti koje vre funkcije marketinga i proizvodnje znaajno bi se unapredila industrijska proizvodnja i bolje odgovorilo na potranju za proizvodima i u sadanjim uslovima globalizacije trita i otre konkurencije predstavlja vaan i teak zadatak vieg menadmenta.

4. PROIZVODNJA PIVA U FABRICI CARLSBERG

4.1. Vizija i ciljevi Vizija fabrike Carlsberg jeste da postane vodea u proizvodnji i prodaji vie vrsta piva, pritom zadovoljavajui visok nivo kontrole i kvaliteta. Da bi se ovo postiglo potrebno je maksimalno automatizovati sve segmente proizvodnje i pakovanja. 4.2. Model ciljeva Cilj fabrike Carlsberg jeste prelazak sa 5. na 2. mesto po koliini proizvodnje piva. Ovo je mogue postii visokim stepenom automatizacije, zatim kontrole i, naravno, poveanom koliinom proizvodnje. Da bi kontrola bila uspena potrebne su savremene laboratorije, kao i kvalifikovani kontrolori. Savremena automatizacija podrazumeva savremene tehnologije i dobru organizaciju u procesu proizvodnje. Ova pivara ima cilj da u roku od dve godine povea godinju proizvodnju piva sa 90 na 120 Mhl (miliona hektolitara). Na to e naravno prevashodno uticati poveanje broja kupaca, marketing (tj. reklamiranje) i naravno povoljna cena. Jasno je da na poveanje broja kupaca sem navedenog u mmnogome utie i kvalitet piva kao jedna od najbitnijih odlika ove vrste proizvoda. Ovde se moe uvesti i promotivna ponuda za nove kupce.

Jo jedan od bitnijih uslova za postizanje vodee pozicije jeste da kupci budu zadovoljni, odnosno da proizvod zadovolji njihova oekivanja. Naravno, bitno je i da se roba isporuuje u dovoljnim koliinama i na vreme. Cilj fabrike Carlsberg je prikazan Dijagramom 1. Ovaj model cilja slui kao poetna taka za predstavljanje implementirane vizije, u ovom sluaju za postavljanje navedene fabrike u jednog od vodeih proizvoaa piva.

Vodeca pozicija : Kvantitativni cilj Ciljna_vrednost = 2 Trenutna_vrednost = 5 Merna_jedinica = redno mesto po proizvodnji piva (kompletno)

<<Cilj>> Kvantitativni cilj Opis_cilja : String Ciljna vrednost : String Trenutna_vrednost : String Jedinica_mere : String <<Cilj>> Kvalitativni cilj

Automatizacija : Kvantitativni cilj (nekompletno) (nekompletno)

Kontrola : Kvalitativni cilj

Zadovoljni kupci : Kvantitativni cilj (nekompletno)

Opis_cilja : String

Savremena tehnologija : Kvantitativni cilj

Dobra organizacija : Kvalitativni cilj

Kvalifikovani kontrolori : Kvalitativni cilj

Kvalifikovani kontrolori : Kvalitativni cilj

Proizvod zadovoljava ocekivanja kupca : Kvantitativni cilj

Isporuka dovoljne kolicine proizvoda na vreme : Kvantitativni cilj

<<problem>> Veca kontrola usporava i smanjuje proizvodnju

Kolicina proizvodnje : Kvantitativni cilj Ciljna_vrednost = 120 Trenutna_vrednost = 90 Merna_jedinica = Mhl godisnje

(nekompletno)

Cena : Kvantitativni cilj

Reklama : Kvalitativni cilj

Puno kupaca : Kvantitativni cilj

Promotivna ponuda za nove kupce : Kvantitativni cilj

Dijagram 1: Model ciljeva

4.3. Konceptualni model

Konceptualni model koji upotpunjuje model cilja fabrike Carsberg je prikazan na Dijagramu 2. Poslovni plan je najbitniji za uspeh i postizanje datog cilja. Poslovni plan podrazumeva dobar marketinki plan, odlinu strategiju proizvodnje i naravno ukljuuje poslovne ideje koje su motivisane od strane vizije i ciljnog modela. Dobro razvijen i osmiljen poslovni plan treba da rezultira poveanjem proizvodnje i poveanjem kvaliteta. Marketinki plan, koji je zasnovan na analizi trita, i poveanje proizvodnje vode ka vodeoj
7

poziciji. Broj narudbina voki ka poveanju proizvodnje, a analiza trita se zasniva na zahtevima za kupovinu. Strategija proizvodnje je jedna od kljunih koncepata kompanije. Ona se bazira na analizi trita, a sastoji se iz automatizacije i kontrole, koji utiu na kvalitet i proizvodnju piva.
treba da rezultira Povecanje proizvodnje i kvaliteta

Vodeca pozicija vodi ka

treba da vodi

Marketinski plan

sastoji se od

Poslovni plan

Poslovne ideje utice na Vizija

* Povecanje
proizvodnje sastoji se iz

Analiza trzista bazira se na Strategija proizvodnje rezultuje u razvija Proizvodnja proizvodi sastoji se iz

utice na Ciljni model

*
Kontrola utice na

* *

Kvalitet

utice na

Proizvod (pivo) 0..1

utice na

Automatizacija

vodi ka

rezultuje 0..1 0..1 proizvodnjom i isporukom Narudzbina

dostavlja 0..1 Isporuka u vezi sa

* daje
Kupac zasniva se na

ima

Zahtev

Dijagram 2: Konceptualni model

4.4. Procesi poslovanja

Procesi poslovanja se odnose na vizije i ciljeve koji su prethodno opisani. Dijagram 3 prikazuje proces poslovanja fabrike Carlsberg. Svaki proces je predstavljen ciljem koji se treba ostvariti. Takoe, to su i koraci koji su neophodni za ostvarenje poslovanja, tj. proizvodnje ili za podrku celokupnom sistemu.

Proces razvoja marketinga odnosi se na rangiranje brendova na tritu kao ulaza i ekspanziju marketinkog plana kao izlaza i ima za cilj postizanje vodee pozicije. Marketinki plan kao deo celokupnog plana poslovanja kontrolie proces razvoja poslovanja, iji je osnovni cilj postizanje poveanog kvaliteta i proizvodnje. Poslovni plan kontrolie procese razvoja proizvoda i razvoja proizvodnje. Proces razvoja proizvoda ima za cilj zadovoljenje kupca i kao izlaz konaan proizvod. Proces razvoja proizvodnje ima za cilj efikasnu proizvodnju, a kao izlaz mogunost proizvodnje. Proces isporuke za ulaze ima proizvod i mogunost proizvodnje, kao i narudbinu, a za izlaz pivo koje se isporuuje. Glavni cilj ovog procesa je isporuka dovoljne koliine na vreme.
<<postize>> <<resurs>> Rangiranje brendova na trzistu <<proces>> Razvoj marketinga <<cilj>> Vodeca pozicija

<<resurs>> Marketinski plan <<cilj>> Povecan kvalitet i proizvodnja <<postize>> <<resurs>> Narudzbina <<resurs>> Poslovni plan <<postize>> <<resurs>> Proizvod <<proces>> Isporuka <<fizicki>> Pivo <<cilj>> Isporuka dovoljne kolicine na vreme

<<kontrolise>>

<<postize>>

<<proces>> Razvoj poslovanja

<<cilj>> Zadovoljenje kupca

<<kontrolise>>

<<kontrolise>> <<proces>>

Razvoj proizvoda

<<proces>> Razvoj proizvodnje

<<resurs>> Mogucnost proizvodnje

<<postize>>

<<cilj>> Efikasna proizvodnja

Dijagram 3: Procesi poslovanja

4.5. Model resursa

Na Dijagramu 4 prikazan je model resursa fabrike Carlsberg. Svako pivo je okarakterisano serijskim brojem i tipom, kao i vrstom ambalae. Serije piva se koriste pri organizaciji i grupisanju. Etiketa piva na sebi mora da sadri tane informacije o sastojcima i

rok upotrebe. Svaka narudbina, kojom se naruuje pivo, mora da ima datum, a isporuka treba da ima datum i mesto isporuke. To su neka od ogranienja koja moraju biti zadovoljena.

Specifikacija veze piva Opis: Tekst Rok upotrebe: Datum Brendovi mogu biti: - Carlsberg - Tuborg - Holsten - Lav Pivo moze biti: - u stak. boci - u PET amb. - u buretu

*
Pravila tipa piva

Opis odnosi se na rezultira proizvodnjom i isporukom

Opis osnova za

*
Kupac ima Datum

0..1

0..1

*
za 1..

Narudzbina

Pivo u ambalazi Serijski broj

* *
koristi se za Narudzbina za pivo u staklenim bocama Narudzbina za pivo u PET ambalazi Narudzbina za pivo u buradima Odeljenje za proizvodnju koristi se za

*
dobija isporucuje na Magacin Odeljenje za pakovanje

Dijagram 4: Model resursa

4.6. Organizaciono modelovanje

Organizaciona struktura je prevashodno bitna za predstavljanje odgovornosti svake organizacione jedinice. Dijagram 5 ilustruje strukturu organizacionih jedinica u fabrici piva Carlsberg. Te jedinice su: Odeljenje za kontrolu, Odeljenje za proizvodnju, Odeljenje za pakovanje, Odeljenje za odravanje,
10

* *

* *

*
Tip piva opisan sa

Pivo

Veza piva

Mesto isporuke Datum i mesto isporuke

 Odeljenje za razvoj i istraivanje, Odeljenje za marketing, pri emu je Odeljenje za pakovanje podeljeno na tri pododeljenja, i to na: Odeljenje za pakovanje u staklenu ambalau Odeljenje za pakovanje u PET ambalau Odeljenje za pakovanje u burad.
Fabrika piva Carlsberg

Odeljenje za kontrolu

Odeljenje za proizvodnju

Odeljenje za pakovanje

Odeljenje za odrzavanje

Odeljenje za razvoj i istrazivanje

Odeljenje za marketing

Odeljenje za pakovanje u staklenu ambalazu

Odeljenje za pakovanje u PET ambalazu

Odeljenje za pakovanje u burad

Dijagram 5: Organizaciono modelovanje

4.7. Sistemi podrke

Dijagram 6 predstavlja sisteme podrke, koji upotpunjavaju proizvodnju i pakovanje piva.

11

Sistem za razvoj i istrazivanje

Sistem za kontrolu

Automatizacija

Sistem za odrzavanje

Baza podataka proizvodnje

Dijagram 6: Sistemi podrke

Sistem za kontrolu je sistem koji obuhvata kontrolisanje sirovina, ispravnosti ambalae, procesa automatizacije u svim takama proizvodnje i pakovanja. Ovo podrazumeva zajedniki rad kvalifikovanih kontrolora i inteligentnih maina za nadgledanje i kontrolisanje. Sistem za razvoj i istraivanje se sastoji iz hemijske, mikrobioloke i elektronske laboratorije, iji je cilj unapreenje celokupnog procesa proizvodnje, stavljajui akcenat na kvalitet proizvoda. Baza podataka proizvodnje je aplikaciona baza podataka koja sadri informacije o svakoj taki procesa proizvodnje i pakovanja. Automatizacija predstavlja kontinualni tok proizvodnje upravljan mainama i raunarima koji se podhranjuju podacima iz pomenute baze podataka. Ovaj proces nadgledaju kvalifikovani radnici. Automatizacija obuhvata i servisne aktivnosti koje izvodi mainsko i elektro odravanje. Sistem za odravanje obuhvata servisne aktivnosti koje izvodi mainsko i elektro odravanje i odnosi se na odravanje automatizacije i sistema za kontrolu. Sistem za razvoj i istraivanje je uzajamno povezan sa sistemom za kontrolu. Sistem za kontrolu je dalje povezan sa automatizacijom i uzajamno povezan sa bazom podataka
12

proizvodnje. Baza podataka i automatizacija su, takoe, uzajamno povezani. Sistem za odravanje je usko povezan sa automatizacijom. Potrebno je svaki od ovih sistema stalno unapreivati i razvijati.

4.8. Funkcionalni zahtjevi

Zahtjevi koji funkcionalno moraju da zadovolje prethodno opisani problem jesu: a) zadovoljenje kvaliteta proizvoda b) zadovoljenje HCCP zahtjeva c) kontrola sirovina d) kontrola automatizacije e) kontrola procesa proizvodnje f) kontrola procesa pakovanja g) proces menadmenta h) razvoj marketinga i) razvoj proizvodnje j) razvoj proizvoda k) usavravanje radnih lica...

4.9. Nefunkcionalni zahtjevi Nefunkcionalni zahtevi mogu biti: a) izgled ambalae b) starost potroaa c) lokacija naruioca d) prijevozno sredstvo za dostavu Ostala pitanja koja se mogu razmatrati su tonost informacija, performanse, pouzdanost i slino.

13

ZAKLJUAK
Proizvodni proces predstavlja ukupan proces rada proizvodnog sistema to znai da podrazumijeva sve aktivnosti tokom pretvorbe ulaznih vrijednosti (inputa) u projektovane izlazne veliine (outpute) proizvodnog sistema na putu stvaranja nove vrijednosti. Proizvodni proces vri se na tehnolokim i obradnim sistemima. Proizvodnja predstavlja svrsishodnu djelatnost usmjerenu na dobijanje upotrebnih vrijednosti i prisvajanje prirodnih resursa za ljudske potrebe to znai da predstavlja opti uslov za razmjenu materije izmeu ovjeka i prirode odnosno vjeiti prirodni uslov za ivot ljudi pa je stoga jednako svojstvena svim oblicima ljudskog drutva. Proizvodnja predstavlja usmjerenu aktivnost koja ima za cilj dobijanje proizvoda korisnih za drutvo ija struktura varira u irokim granicama kako po vrsti tako i po kvalitetu i koliini. Proizvodnja piva se dijeli na tehnologiju slada i tehnologiju piva. Tehnologiju slada obuhvaca: ciscenje i sortiranje jecma, mocenje jecma, klijanje jecma, susenje zelenog slada, oslobadjanje slada od klice i poliranje. Tehnologija piva obuhvaca: 1. Proizvodnja sladovine 2. Glavno i naknadno vrenje 3. Bistrenje i punjenje piva

14

LITERATURA

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/10642.html http://free-st.htnet.hr/jim/tehnolog.html Uvod u ekonomiju, Dr. Fahrudin ebi, Sarajevo 2004

15

SADRAJ

1. UVOD.........................................................................................1 2. PROCES PROIZVODNJE......................................................2

2.1. PROIZVODNA STRATEGIJA...........................................................3 2.2. Proizvodni ciljevi...................................................................................4

3. PROIZVODNJA PIVA.............................................................5 4. PROIZVODNJA PIVA U FABRICI CARLSBERG.............7

4.1. Vizija i ciljevi........................................................................................7 4.2. Model ciljeva........................................................................................7 4.3. Konceptualni model.............................................................................8 4.4. Procesi poslovanja................................................................................9 4.5. Model resursa.......................................................................................10 4.6. Organizaciono modelovanje.................................................................11 4.7. Sistemi podrke....................................................................................12 4.8. Funkcionalni zahtjevi...........................................................................14 4.9. Nefunkcionalni zahtjevi.......................................................................14 ZAKLJUCAK...........................................................................................15

LITERATURA..........................................................................16

16