Uvod

Poziciju Srbije kao centra biodiverziteta u Evropi znaajno odreuje geomorfologija, klimatski uslovi i injenica da je Srbija predstavljala utoite za veliki broj vrsta tokom ledenog doba. Iz tog razloga, Balkansko poluostrvo i Panonska nizija predstavljaju skrovite za ogroman broj endeminih reliktnih vrsta koje vode poreklo iz prethodnih geolokih doba. Podaci o endeminim vrstama koji su izneti u knjizi ''Biodiverzitet Srbije'' nisu aurirani iako se podaci o odreenim taksonima mogu pronai u objavljenoj literaturi, rukopisima i bazi podataka Vlade Republike Srbije [1]. Srbija nudi sklonite za mnoge nomadske vrste ukljuujui i one koje su ugroene. Ukupan broj svih vrsta koje ive u Srbiji ini 43,3% od svih postojeih vrsta u Evropi.

1. Endemine vrste na Balkanskom poluostrvu

Prema nedavnom istraivanju, na Balkanskom poluostrvu postoji 2600 endeminih biljnih vrsta. 287 vrsta i podvrsta endeminih taksona Balkanskog poluostrva, koji predstavljaju 8,06% flore Srbije, su zabeleeni na teritoriji Srbije, a lokalne endemine vrste ine 1,5% ili 59 endeminih vrsta. Broj endeminih taksona na Balkanskom poluostrvu se poveava od Panonske nizije Vojvodine prema oblastima sa visokim planinama. Centri diverziteta endemine flore su uglavnom visoke planine, kao to su ar planina, Prokletije, Koritnik, Patrik, Kopaonik, Stara planina i Suva planina. Dok u nizijama Srbije (Vojvodina) dominiraju poljoprivredni pejzai, ostatak prirodnih panjaka predstavlja stanita za endemine vrste panonske biogeografske regije.

Prikaz 1.1. Broj endeminih taksona (vrsta i podvrsta) u UTM mrei (50x50) na Balkanskom poluostrvu.

1.1. Biodiverzitet flore i faune u Srbiji Srbiju karakterie ogromna raznovrsnost biljnih i ivotinjskih vrsta. Brdske i planinske oblasti Srbije, kao deo Balkanskog poluostrva, predstavljaju jedan od est podcentara biodiverziteta. Broj vrsta u Evropi Sisari Ptice Reptili Amfibijski organizmi Ribe Beskimenjaci Gljive Alge Liaji Briofiti Spermatofiti and Pteridofiti 250 700 150 70 500 90000 8000 ~16000 1500 1687 Broj vrsta u Srbiji (uklj. podvrste) 100 360 25 23 110 12000 625 1000 586 400 3662

Tabela 1.1. Broj registrovanih vrsta u Evropi i Srbiji (izvor ''Biodiverzitet Jugoslavije'' Stevanovi i Vasi, 1995 i SEPA)

Na osnovu raspoloivih podataka, oko 44,200 taksona (vrsta i podvrsta) su zvanino zabeleene u Srbiji. Uzimajui u obzir da mnoge grupe organizama nisu adekvatno istrae ne, strunjaci pretpostavljaju da u Srbiji postoji oko 60,000 taksona. 1.2. Biospeleoloka istraivanja na Balkanskom poluostrvu Biospeleoloka istraivanja kavernikolnih (peinskih) organizama na Balkanskom poluostrvu su poela pre dva veka. Objavljen je obiman nauni materijal u asopisima tako da se javila potreba za objedinjavanjem materijala [2]. Napori koji se odnose na prezentaciju i sistematizaciju biospeleolokog istraivanja su poeli sa Hamanovim radovima (Hamann, 1896), a doprinos im je dao Wolf (Wolf, 1934-1937). Ovi napori su nastavljeni, a nedavno su dopunjenim Lebretonovim (Lebreton, 1998, 1999) radovima. Potreba za integralnom biospeleolokom bibliografijom je viestruka. Pre svega, ona treba da poslui kao kamen temeljac biospelolozima za pravljenje liste peinskih organizama na Balkanskom poluostrvu, koja e se kasnije primenjivati u brojnim istraivanjima u biologiji. Projekat ,,Evropska fauna'' je pokazao da u Evropi ima u opsegu 200000 vrsta. Biospeleoloka istraivanja pokazuju da veliki broj peina sadri jednu ili vie endeminih vrsta, a u peinama koje su najpoznatije i najvie istraivane ima i do 40 endeminih vrsta. Poto je procenjeno da na Balkanskom poluostrvu postoji izmeu 30000 i 50000 speleolokih mesta, sigurno je da na tim mestima postoji i nekoliko hiljada vrsta. Biospeleoloka istraivanja treba da daju jasan doprinos projektu ''Evropska fauna''.

Balkansko poluostrvo je nastalo kao posledica niza geodinaminih dogaaja. Savremena geoloko-tekstonska razmatranja uvek ukljuuju poreklo i genezu ivog sveta na odreenoj teritoriji. Stoga, poreklo i geneza Balkanskog poluostrva, ak i same Evrope, se n ajbolje mogu protumaiti kroz analizu kavernikolnih organizama. Ova bibliografija na indirektan nain treba da doprinese novoj biogeografskoj hipotezi koja se kritiki odnosi na ustanovljenu klasifikaciju koju je izneo Gueorguiev (1977). Prirodni resursi su uvek bili osnov ekonomskog prosperiteta odreene regije. Resursi kao to su krhki i nedovoljno poznati peinski organizmi, zasluuju posebnu panju u okviru drutveno-ekonomskih razvojnih planova. Takoe, politika ouvanja biodiverziteta je zastupljena na globalnom nivou. 1.3. Coleoptera: Carabidae: Trechinae Truljci mogu biti male do srednje veliine i ive u veoma vlanim stanitima. Mnoge vrste koje su se prilagodile ivotu u peinama imaju redukovane oi ili su ih potpunosti izgubile. Pravi stanovnici peina su svetlo braon boje, izgubili su svoju karakteristinu tamnu pigmentaciju koju imaju drugi truljci. Vrste koje ne ive u peinama ive u vlanim stanitima iznad zemlje kao to su mesta pored umskih potoka.

Prikaz 1.2. Trehini

Najvanija karakteristika trehina su lebovi na glavi koji se u obliku vijuge sputaju oko oiju (ili okularne oblasti, ukoliko nemaju oi). Oni esto imaju lebove u delu vrata zbog ega im glava deluje iroko. Takoe, imaju karakteristian raspored dlaka oko ivice elitre. Postoji oko 2500 vrsta trehina irom sveta. Veina trehina se moe pronai u regijama sa umerenom klimom ili u tropskim oblastima. Oni su iroko rasprostranjeni na severnoj hemisferi, posebno u Evropi, Severnoj Americi, Kini i Japanu.

1.4. Coleoptera Carabidae Truljci pripadaju porodici Carabidae, koja sadri vie od 40 000 opisanih vrsta i najvea je porodica podreda Adephaga. Od svog pojavljivanja u tercijarnom periodu, naselili su sva stanita osim pustinja [4]. Nae znanje o karabidama je usmereno na vrste koje ive u severnim regijama sa umerenom klimom. Veina karabida su grabljivci, jedu razliite vrste hrane i esto se suoavaju sa nedostatatkom hrane u oblasti u kojoj ive. Najznaajniji uzroci mortaliteta su abiotiki faktori i grabljivci. Patogeni i paraziti mogu biti vani u nekim razvojnim fazama. Karabide se u velikoj meri nalaze u poljoprivrednim poljima irom sveta i mogu biti vani prirodni neprijatelji poljoprivrednih tetoina.

2. Javorella, novi rod endeminih truljaka iz zapadne i jugozapadne Srbije

Novi rod i vrsta kavernikolnih truljaka (Javorella javorensis n. gen., n.sp) opisan je iz peine pod Kapilijama, selo Trudovo blizu Nove Varoi, Javor, jugozapadna Srbija [5]. Tipska vrsta roda Javorella n. gen. je J. Javorensis n. sp. Pomenuti rod ukljuuje i vrstu J. Suvoboresis opisanu iz peine u Brezacima, selo Brezaci, Rajac, Suvobor, okolina Valjeva, zapadna Srbija [6]. Dve vrste novog roda se jasno razlikuju po mnogim vanim svojstvima. Novi rod i njegovi predstavnici pripadaju staroj i zasebnoj filetikoj liniji, razliitoj od svih postojeih. Ove forme predstavljaju relikte i endemite peina Srbije, pa tako i Balkanskog poluostrva i jugoistone Evrope.

2.1. Taksonomski status Trenutni taksonomski status mnogih vrsta i podvrsta trehina je potpuno nejasan i zbunjujui. Jeannel (1928) navodi da rod Duvalius Delarouzee naseljava ''centralnu Aziju, Kavkaz, Egejsko more, Jadransko more i Tirensko more. Istovremeno, Jeannel iskazuje nedoslednost kada je u pitanju mesto porekla ''Duvalius'' vrsta [5]. Ovo je posledica njegove povrne analize, kako evolutivnih tako i filogenetskih odnosa izmeu razliitih grupa trehina i unutar samih grupa. Trenutno, anelove ''de Duvalius'' vrste se smatraju posebnim vrstama. Stoga, poreklo primordijalne populacije roda Duvalius Delarouzee je ogranieno samo na zapadni Mediteran [7]. tavie, grupe ili podgrupe ''Duvaliusa'' koje naseljavaju Balkansko poluostrvo su posebni, dobro diferencirani i razliiti rodovi. Pored toga, ak i neki lanovi ovih vrsta zasluuju da budu kompletna generika vrsta.

U malom uzorku trehinskih truljaka, koji je sakupljen iz Peine pod Kapilijama, selu Trudovu, na planini Javor blizu Nove Varoi u jugozapadnoj Srbiji, tokom 2002 i 2003. godine, na osnovu prouavanja jednog mujaka i est enki, dijagnostifikovani su i ustanovljeni novi rod i nova vrsta Javorella javorensis n.gen., n. sp. Primeri ove vrste (holotip mujak, alotip enke i pet paratipova enki) su sada izloeni u zbirci Centra za Biospeleologiju, Institut za Zoologiju, Bioloki fakultet, Univerziteta u Beogradu [5]. 2.2. Biodiverzitet novih oblika, Javorella Sinonim Duvalius Tip vrsta Javorella javorensis n. sp. Druge vrste - Javorella suvoborensis Etimologija Dobila je ime po planini javor i njenom tipinom tlu. Dijagnoza Ova nova vrsta se jasno razlikuje od drugih rodova koji su slini Duvalius vrstama i podvrstama po nefunkcionalnim spljotenim i smanjenim (redukovanim) oima, prisustvu 10-14 depigmentisanih omatidija, prisustvu pigmentisane ovalne granice oka, prisustvu dubokih i kompletnih frontalnih brazdi koje su plitke i slabije izraene u zadnjoj treini, prisustvu potpuno glatkih obraza, prednjih tibija sa jasnim uzdunim brazdama, posedovanju prvog lanka protarzusa mujaka koji je neto dui nego iri, prisustvu dve elitralne diskalne sete, specifinom poloaju humeralnih seta, kao i po jedinstvenom obliku kopulatornog dela [5]. Opis - Srednje su veliine. Ukupna duina tela (bez donje vilice) je 4,33-5,50 mm. Telo je izdueno i glatko. Boja njihovog tela varira od crvene do smee (Prikaz 1). Glava im je velika, zaobljena, neto dua nego to je ira. Prednje brazde su duboke, potpune i u obliku svoda, ali neto plie i manje vidljive u zadnjoj treini. Obrazi (genae) su im ispupeni i potpuno glatki. Oi su im smanjene, u obliku elipse, blede, spljotene i sastoje se od 10 do 14 depigmentisanih omatidija i oiviene su blago pigmentisanim ovalnim ivicama. Na glavi se nalaze dva para onih seta. Imaju dlakave pipke, umereno izduene koji doseu bar do polovine elitre (Prikaz 1.3 i 1.4.). Pronotum je mali, vee je irine nego duine, u obliku srca, neto je iri nego glava i suava se prema svojoj osnovi. Prednja prenotalna ivica je pomalo udubljena. Prednji uglovi su istaknuti i tupi. Bone prenotalne ivice su u prednjem delu zaobljene i najire na treini. Zadnji uglovi su istaknuti, jako zailjeni. Zadnja prenotalna ivica nije potpuno prava. Pronotum ima dva para seta. Pronotalni disk ima sredinju brazdu i ne poseduje mikrovirilnost. Ivine brazde su umerene irine i plitke su. Bazalne fosete (jamice) su iroke i duboke.

Prikaz. 1.3. Javorella javorensis n. sp. iz peine pod Kapilijama, selo Trudovo, Nova Varo, planina Javor.

Elitra je izduena, ovalna, blago utisnuta u prvoj treini (sa bonih strana) bez mikro virilnosti. Ramena su jasno izraena, pod tupim uglom. Strane elitre su u vidu luka. Ivine brazde su umerene irine i plitke su. Strije su duboke i veoma isprekidane. Prve etiri unutranje strije su dobro razvijene. Spoljanje strije ine redove plitkih rupica. Prostor izmeu strija je blago naglaen. Elitra ima dve diskalne sete na treoj striji svakog elitrona. Prvi par diskalnih seta se nalazi na istoj udaljenosti od tree i etvrte humeralne sete. Drugi par diskalnih seta se nalazi ispod srednjeg nivoa elitre. Svaki humerus ima etiri sete sa proredima koje imaju specifian poloaj. Prva i druga seta se nalaze na unutranjoj ivici ivine brazde (prva seta je na ramenu); trea i etvrta seta se nalaze malo izvan brazdi. Prva seta je najblia ivici elitre; druga seta je smetena malo dalje od ivice; trea i etvrta seta su vie odmaknute od elitralne ivice i na jednakoj udaljenosti od pomenute ivice. Humeralne sete nisu na jednakoj razdaljini: udaljenost izmeu prve i druge sete je najdua, a razmak izmeu tree i etvrte sete je najmanji. Noge su umereno izduene i tanke. Tibije sa uzdunim rascepom se nalaze celom duinom nogu. Prvi lanak protarse je vee duine nego irine kod oba pola. Kod mujaka postoje prva dva protarsomera. Edeagus je umereno izduen i normalno savijen u obliku luka. Srednji reanj je savijen na levu stranu (pogled sa lea). Trbuni deo apikalnog edeagusa je normalno savijen. Postoje paramere od kojih svaka ima po etiri sete. Kopulatorni deo je ujedinjen, ima oblik leba sa tupim vrhom. Bone strane kopulatornog dela su postavljene paralelno jedna ispod druge i imaju vie hitina od srednjeg dela (slike 3 i 4 na prikazu 1.4.).

2.3. Javorella Javorensis nove vrste Tip lokaliteta. Peina pod Kapilijama, selo Trudovo, blizu Nove Varoi, planina Javor, jugozapadna Srbija, 20 Avgust 2003. godina, holotip mujaka i etiri paratipa enki. Etimologija. Dobila je ime po planini Javor i njenom tipinom tlu. Dijagnoza- Ova nova vrsta se lako razlikuje od vrste Javorella suvoborensis (Pavievi & Popovi) po tome to je manje veliine, ima drugaiji oblik tela, ima ispupene obraze, manje redukovane oi, veliki broj omatidija. Glava im je snana, drugaiji im je oblik protonuma; drugaiji im je oblik elitre. Razlikuje se i po duem i jaem edeagusu i po obliku kopulatornog dela (slike1-4 na prikazu 1.4.) [6].

Prikaz 1.4. Javorela javorensis novi rod endeminih truljaka iz peine pod Kapilijama. 2- alotip enke, glava (pogled sa strane); 3- holotip mujaka, edeagus sa kopulatornim delom (pogled sa strane); 4 - holotip mujaka, edeagus sa kopulatornim delom (pogled sa donje strane iz predela trbuha); 5- holoptip mujaka, urit; 6- alotip enka, enske genitalije.

Opis- Srednje je veliine. Ukupna duina tela bez donje vilice je 4,33 -5,02 mm. Telo im je izdueno, crvenkaste do smee boje. Glava i protonum imaju poligonalnu mikroskulpturu. Glava im je jaka, neto dua nego to je ira. Prednje brazde su duboke, potpune i u obliku luka. Brazde su manje vidljive na zadnjoj treini [5].

Obrazi su im ispupeni, glatki i bez dlaka. Na glavi se nalaze smanjene (redukovane) oi ovalnog oblika koje se sastoje od 10-14 depigmentisanih omatidija; oi prenika od oko 0,07 mm imaju zatamnjene ivice. Prisutna je savijena predokularna brazda i bifidni mentum zub. Pipci su dlakavi i proteu su celom duinom elitre. Pronotum je mali, iri je nego dui, u obliku srca je; najiri je u prednjoj treini i smanjuje se prema osnovi. Prednja pronotalna ivica je udubljena, cik-cak oblika. Prednji pronotalni uglovi su tupi. Zadnji pronotalni uglovi su istaknuti i otri. Pronotum ima dva para seta. Prvi par pronotalnih seta je smeten malo ispred etvrtine pronotalne duine. Drugi par ovih seta je smeten na zadnjim pronotalnim uglovima. Pronotalni disk je ispupen. Ivine brazde su umerene irine i plitke su. Bazalne fosete (rupice) su iroke i duboke. Elitra je izduena, ovalnog oblika, blago pritisnuta na treini (sa bonih strana) i najira je odmah ispod sredinjeg nivoa elitre. Disk elitre je blago ispupen. Humerus je jasno obeleen, pod tupim je uglom, sa otrom ivicom. Vrh elitre je tup. Ivine brazde su umerene irine i plitke su. etiri unutranje strije su vidno utisnute. Spoljanje strije deluju kao redovi taki. Prvi par diskalnih seta je na jednakoj udaljenosti od tree i etvrte humeralne sete. Drugi par diskalnih seta je smeten ispod sredinjeg nivoa elitre. Raspored humeralnih seta je istovetan kao i kod opisa nove vrste. Noge su umereno izduene i tanke. Edeagus je umerene duine i u obliku luka. Bazalna bulbusa je zaobljena. Srednji reanj je zakrivljen bono na levu stranu, asimetrian je, sa zaobljenim vrhom (pogled sa lea). Edeagus je subapikalan i jako proiren na leima. Edeagus se suava iz lenog proirenja prema vrhu. Trbuna strana apikalnog dela edeagusa se normalno savija. Paramere su umerene irine i svaka ima 4 sete. Kopulatorni deo je u obliku leba, unifidan, sa tupim vrhom. Bone strane kopulatornog dela su paralelne, imaju vie hitina nego sredinji deo. Urit je veliki, trougaonog oblika i dui je od edeagusa (slika 5 na prikazu 1.4.). Pregled enskih genitalija je dat na slici 6 (Prikaz 1.4.) Gonokoksiti IX su zadebljani, zakrivljeni, delimino zailjeni sa ogromnim gonosubkoksitima IX u osnovi. Kod enki se nalaze u paru i struktura genitalnog dela je odvojena. 2.4. Javorella Suvoborensis Sinonim Duvalius (Duvalius) suvoborensis [6, str. 25-32]. Lokalitet na kome se mogu pronai - Peina u Brezacima, selo Brezaci, Rajac, planina Suvobor, blizu Valjeva, zapadna Srbija. Opis - Srednje su veliine. Ukupna duina tela: 4,50-5,50 mm [6]. Telo im je due od tela vrste J. Javorensis n. sp. Glava im je velika; prednje brazde su duboke i dovrene, ali su plitke i jedva vidljive u svojoj zadnjoj treini [5]. Obrazi su im manje ispupeni nego kod J. javorensis n. sp. Razmak izmeu oiju je 0,18 mm (0,07 mm je razmak kod vrste J. javorensis n. sp.).
8

Svako oko se sastoji od oko 10 beliastih omatidija (kod vrste J.javorensis n. sp. postoji10-14 omatidija). Pipci doseu do skoro polovine sredinjeg dela elitre. Pronotum je srcolikog oblika, iri je nego dui. Prednja pronotalna ivica je blago udubljena (vie je udubljena nego kod vrste J.javorensis n.sp.); zadnji deo pronotalne ivice je skoro prav (blago udubljen i cikcak oblika kod vrste J. javorensis n.sp.). Zadnji pronotalni uglovi su istaknutiji nego kod vrste J. javorensis n. sp. Elitra je izduena, ovalnog oblika, najira je u sredinjem delu ili odmah ispod nivoa elitre (kod J. javorensis n. sp. elitra je najira ispod ove take). Ramena su istaknuta i pod tupim uglom (ramena nisu istaknuta kod vrste J. javorensis n. sp.). Vrh elitre je vie izduen nego kod vrste J. javorensis n.sp. etiri unutranje strije su duboko utisnute i jako izraene [5]. Edeagus je umerene veliine, zakrivljen i atipino se suava; ima skoro ravan vrh (kod vrste J. javorensis n. sp., edeagus je dui, obimniji, sa jaim dorsalnim subapikalnim proirenjem). Bazalna bulbusa je izduena (nasuprot zaobljenoj bulbusi koja je prisutna kod J. javorensis n. sp.). Kopulatorni deo je u obliku leba, unifidan, sa tupim vrhom (razliita struktura istog tipa je prisutna kod vrste J. javorensis n. sp.). Sa dorsalne strane, primetan je edeagus bez imalo hitina na vrhu (sa subglobularnom hitinskom strukturom kod vrste J. javorensis n. sp.). Paramere su iroke i svaka ima po 4 sete. 2.5. Razmatranja Intenzivne studije koje je sproveo Jeannel (1928) su bacile novo svetlo na mnoge nereene probleme taksonomije karabida. Meutim, njegove zablude i neshvatanja nekih evolutivnih injenica dovele su do prilino velikog broja greaka, posebno kada se uzmu u obzir poreklo i geneza nekih grupa koleoptera. Jeannel (1928) je istakao da su vrste ''roda'' Duvalius prisutne na prostranoj teritoriji, od zapadne Evrope do severne Afrike. Ovaj isti autor smatra da su evropski i azijski predstavnici ove vrste prilino razliiti i pokazuju znaajnu promenljivost. Jeannel (1928) ak tvrdi da su neke zapadnoevropske Duvalius vrste bliske nekom drugom rodu. Pored toga, nije stvarno mogue da kopulatorni delovi razliitih Duvalius ''vrsta'' mogu biti unifidni, bifidni, trifidni ili mogu biti odsutni. Ovo je vrst dokaz jasnih razlika unutar roda, ali ne i razlika izmeu vrsta. Taksonomski status nekih zapadnoevropskih vrsta koje nastanjuju Balkansko poluostrvo je veoma diskutabilan jer je ak i Jeannel (1928) tvrdio da neke Duvalius grupe tirenskih, apeninskih i balkanskih vrsta zasluuju da budu poseban rod. Zato on nije opisao i dijagnostifikovao ove nove rodove? On je takoe pomogao da se odre potpuno razliiti i nepovezani taksoni u okviru istog roda. Jeannel (1928) je takoe tvrdio da je promenljivost nekih dijagnostikih odlika spreila takonomiste (ukljuujui i njega) da kategoriki definiu prirodne rodove. Ono to je poznato je injenica da jedini Duvalius koji trenutno pripada ovom rodu je D. Raymondi Delarouzee (tip Duvalius). Svi drugi taksoni koji se odnose na oblike koji su slini ''Duvalius'' oblicima treba da se ponovo razmotre i ispitaju poto oni predstavljaju novi vii takson.
9

Po nekim svojim karakteristikama, Javorella n. gen. je bliska rodu Duvalius Delarouzee (mesto i broj diskalnih seta elitre, prisustvo potpunih frontalnih brazdi, glatki obrazi, bifidni mentum, odnos duine/irine protarsomera mujaka). Bliska je i rodu Serboduvalius (slino mesto humeralnih seta, prisustvo bifidnog mentuma, prisustvo uzdunih rascepa na prednjim tibijama, prisustvo dubokih i dovrenih prednjih brazdi i glatkih obraza) i Rascioduvaliusu (prisustvo dubokih i dovrenih prednjih brazdi, prisustvo bifidnog mentuma, odnos duia/irina protarsomera mujaka I, prisustvo uzdunih rascepa na prednjim tibijama, mesto i broj diskalnih seta elitre, slina mesta humeralnih seta). Meutim, postoji mnogo vanih razlika izmeu rodova Javorella n. gen i Duvalius (mesto humeralnih seta, prisustvo/odsustvo uzdunih rascepa na prednjim tibijama, oblik tela, oblik ramena, razlike u strukturi genitalija). Razlike postoje izmeu rodova Javorella n. gen i Serboduvalius (odnos duina/irina protarsomera I kod mujaka, broj diskalnih seta elitre, mesto humeralnih seta, razlike u strukturi genitalija). Razlike postoje i izmeu rodova Javorella n. gen. i roda Racioduvalius (setacija obraza, mesto humeralnih seta, razlike u strukturi genitalija). Pored toga, rod Javorella n. gen. se jasno razlikuje od ostalih fenetiki slinih oblika trehina po spljotenim i smanjenim (redukovanim) oima, prisustvu nepigmentisane ivice oka, dubokim i dovrenim frontalnim brazdama (koje su plitke i manje vidljive u svojoj zadnjoj treini), glatkim obrazima, prisustvu prednjih tibija koje imaju uzduni rascep, injenici da je protarsomera I kod mujaka neto dua nego ira. Razlikuje se i po prisustvu dve diskalne sete elitre, po specifinom mestu humeralnih seta i po obliku edeagusa i kopulatornog dela. Moe se zakljuiti da Javorella n. gen. trenutno obuhvata dve vrste: J. javorensis n. sp. i J. suvoborensis. Vrsta J. suvoborensis je sve do sada bila ukljuena u rod Duvalius, ali je nakon temeljne analize zakljueno da ona pripada rodu Javorella. ak i Pavievi i Popovi (2001) misle da J. suvoborensis ima odvojeno mesto u podvrsti Duvalius i ne moe se povezati sa bilo kojom od postojeih ,,vrsti'' [6]. Razlike izmeu J. javorensis n. sp. i J. suvoborensis su prethodno opisane. Moe se zakljuiti da Javorella n.gen. i njeni predstavnici pripadaju staroj i odvojenoj filetikoj liniji, koja se razlikuje od svih drugih postojeih rodova trehina. Pored toga, ovi oblici su reliktni i endemini, kako za zapadnu i jugozapadnu Srbiju, tako i za Balkansko poluostrvo [5]. 2.6. Ostale vrste sa istog lokaliteta Lokalitet na kome se mogu pronai J. javorensis n. sp. je naseljen i velikim brojem drugih taksona triglofila i triglobita: batiscina Magdalainella bozidarcurcici, truljak Stomis rostratus Sturm, diplopode Brachydesmus herzegowinensis Verhoeff i Polidesmus (Polydesmus) complanatus (Linnaeus), stonoge Harpolithobius tridentatus Matic, Lithobius forficatus (Linnaeus), Strigamia accuminata (Lunica) i Cryptops anomalans Newport, kao i pseudokorpija Roncus pantici.

10

LITERATURA
1. Serbia. Convention on Biological Diversity. Stevanovi V., Vasi V. (eds.) 1995. Biodiversity in Yugoslavia - with view of international significance species. Faculty of Biology, Ecolibri. Belgrade. Dostupno sa http://cbd.int/doc(world/rs/rs-pr-04.en.doc/, pristupljeno 02/06/2013. 2. Jaki, P. Biospeleological Bibliography of the Balkan Peninsula. Dostupno sa http://www.eds.org.rs/AES/Vol9-10/01.pdf/ , pristupljeno 03/06/2013. 3. Trehini. Dostupno sa http://www.landcareresearch.co.nz/, pristupljeno 03/06/2013. 4. Lovei, L. G., Sunderland, D.K., Ecology and behavior of ground beetles (Coleoptera: carabidae). Dostupno sa http://www.annualreviews.org/doi/abs/101146/annu-rev.en41.010196001311/ , pristupljeno 04/06/2013. 5. uri, S.B., Brajkovi, M.M, Miti, M.B., Javorella, a new genus of endemic ground beetles (Trechini, Carabidae, Coleoptera) from West and Southwest Serbia, dostupno sa http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0354.../ , pristupljeno 04/06/2013. 6. Pavievi, D., Popovi, M., (2001). A new species of the subgenus Duvalius from western Serbia, with remarks on other species in Serbia (Coleoptera, Carabidae, Trechinae). Acta ent. Ser., 2003, 6 (1-2), 25-32, Belgrade. 7. Jeannel, R. (1928). Monographie des Trechinae. Morphologie compare et distribution geographique d-un groupe de Collepteres (Troisieme Livraison). LAbeille 35, Paris, 379-381.

11