SADRAJ

UVOD.... INTERNET BANKARSTVO. KARAKTERISTIKE ELEKTRONSKOG PLAANJA..... RIZICI I UPRAVLJANJE RIZICIMA U ELEKTRONSKOM BANKARSTVU DISTRIBUTIVNA MREA ELEKTRONSKOG BANKARSTVA ZAKLJUAK... LITERATURA..

2 3 5 7 11 14 15

UVOD

Internet bankarstvo poinje 1980. godine , a vei broj korisnika slui sa internet bankarstvom od 1995, godine, kada je banka ,,WeIls Fargo" izradila prvi WEB bankarski program za obavljanje poslovanja na internetu. Pored toga, 1996. godine je osnovana prva specijalizovana intemet banka na svetu u SAD pod nazivom ,,Security First Network Bank". Krajem prolog veka broj korisnika internet bankarstva prelazi broj od 10 miliona korisnika.

I INTERNET BANKARSTVO

Razlozi korienja internet bankarstva odnose se na sledee injenice : (1.) poslovanje preko interneta stvara imid inovativne banke, (2.) omoguava se pokrivanje znatno veeg geografskog prostora (bez otvaranja novih filijala i ekspozitura), (3.) internet predstavlja efikasan i jeftin distributivni kanal (redukuju se trokovi poslovanja), (4.) poveava se interaktivna mogunost komuniciranja (neprekidno komuniciranje izmedu banke i klijenata), (5.) novo sredstvo informisanja i komuniciranja (banka se obraa irem krugu klijenata), (6.) poveanje zadovoljstva baninih klijenata (klijenti ne odlaze u banku i ne ekaju ispred aitera), (7.) omoguava se servis klijentima 24 asa dnevno, punih 7 dana u nedelji, ili 365 dana u godini. Internet bankarstvo nudi klijentima opipljive i neopipljive elektronske proizvode. Opipljivi proizvodi se isporuuju putem off line, odnosno putem tradicionalne fizike distribucije (prodaja knjiga, raunara i sl.). Neopipljivi elektronski proizvodi se nude i isporuuju putem on line veze. U elektronske proizvode se mogu ubrojiti: softveri, video igrice, digitalni multimediji (filmovi, muzika), elektronske knjige i sl. Elektronske usluge su sline elektronskim proizvodima, sem to svaka isporuka digitalnog sadraja podrazumeva odreenu radnju. Danas se kao elektronske usluge pojavljuju pored elektronskog platnog prometa i usluge osiguranja, konsalting usluge, pravne usluge, usluge u posredovanju sa nekretninama, usluge obrazovanja i sl. Intemet bankarstvo predstavlja najrasprostranjeniji oblik elektronskog bankarstva koji je usmeren na pribavljanje bankarskih informacija i realizaciju bankarskih usluga preko interneta. Rastua popularnost interneta i on line transakcija stvorili su okruenje u kome on line bankarstvo postaje proizvod za masovnu potronju. Kod ovog oblika bankarstva, komunikacija se uspostavlja preko otvorene komunikacione mree, odnosno interneta. Internet bankarstvo omoguava pristup raunaru putem pretraivaa tako da pri upotrebi interneta nisu potrebni nikakvi specijalni softveri. Internet bankarstvo predstavlja oblik interaktivnog elektronskog bankar stva, koje se temelji na korienju raunarske mree interneta. Korienjem internet bankarstva prua se mogunost klijentima banke da preko personalnih raunara (bez odlaska u banku), komuniciraju sa svojim tekuim raunom. U praksi se ovaj vid bankarstva naziva virtual banking", odnosno ,,on line banking". Intemet se za sada najvie koristi kao sredstvo promocije, jer se preko njega plasiraju multimedijalne propagandne poruke. Trenutno je preko 1000 banaka prikljueno na internet, a u svetu ima vie od 8 miliona pristalica internet bankarstva. Dosadanja iskustva ukazuju, da korisnici internet bankarstva mogu: a) da provere stanje na svim tekuim raunima, b) da plate raune, c) da izvre pregled elektronskih transakcija, d) da podnesu zahteve za kredite, e) da podnesu zahteve za kreditne kartice, f) da realizuju on line trgovinu sa hartijama od vrednosti, g) da realizuju devizne transakcije,

h) da kreiraju svoj valutni portfolio, i) da dobiju opte informacije o banci, godinjem izvetaju banke, e-mail, kontakt telefone i sl. Pristalice internet bankarstva istiu niz prednosti ovog oblika virtualnog bankarstva" nad klasinim tradicionalnim" oblikom bankarstva. Prednosti internet bankarstva su: (1.) nii trokovi, (2.) vii prihodi (u internet bankarstvu rashodi uestvuju sa 15,20% u prihodima, dok je taj odnos ak 60% u klasinom bankarstvu), (3.) iskorienje radnog vremena (internet bankarstvo je neprekidno na usluzi klijentu 24 asa dnevno tokom 365 dana u godini), (4.) realizacija transakcija putem personalnog raunara (nema administrativne formalnosti i ne odlazi se u banku), (5.) pristup elektronskoj banci sa bilo kog raunara u svetu (ukoliko je raunar sa modemom prikljuen na internet), (6.) odravanje zatite internet sistema preko banke uz obavljanje on line bankarskih transakcija. Nedostaci internet bankarstva se odnose na neadekvatnu zakonsku regulativu u ovoj oblasti (razliita je od drave do drave) i u nepostojanju savrenog sistema zatite i sigurnosti u elektronskom poslovanju. Najvea prepreka masovne primene internet bankarstva je neizgraeno poverenje izmeu korisnika elektronske usluge i raunara. Poverenje se moe brzo izgraditi izmeu klijenta i banke, ukoliko se klijent uveri u sigurnost svojih finansijskih transakcija primenom internet bankarstva. Kod klijenata su jo uvek prisutne dileme kako spreiti zloupotrebu informacija primenom internet bankarstva i kako zatiti internet bankarstvo od mogue pljake.

II KARAKTERISTIKE ELEKTRONSKOG BANKARSTVA

Razvoj elektronske trgovine i bankarskih usluga preko elektronskog bankarstva, stvorio je uslove primene ireg spektra novih bankarskih proizvoda, dostupnih svim klijentima savremene banke 1. U uslovima sve veih institucionalnih, organizacionih i funkcionalnih promena u bankarstvu, sve vie su izraene potrebe, za korienjem informacionih sistema u bankama, za informatikom integracijom bankarskih sistema i za informatikom integracijom finansijskih trita. Institucionalne promene su prisutne u pravcu usklaivanja domicilnog bankarskog sistema sa bankarskim sistemima razvijenih zemalja (zemalja Evropske unije). Razvoj domicilne strukture finansijskih institucija sve vie je usmeren ka poslovnom bankarstvu i finansijskom tritu. Znaajni faktori koji su izazvali strukturne promene u bankarskoj delanosti odnose se na: a) novu tehnologiju, b) cenovnu konkurenciju, c) rast profitabilnosti, d) promene u zahtevima klijenata, e) promene u meunarodnoj regulativi i sl. Primenom nove informacione tehnologije u bankarstvu: smanjuju se operativni trokovi banaka i kamatna mara (zbog uticaja konkurencije), poboljava se kvalitet bankarskih usluga, stvaraju se novi bankarski proizvodi i usluge i efikacije se upravlja sa rizicima u bankama. Za razvijene finansijske sisteme je karakteristino, da se od 60-tih godina prolog veka sve vie zamenjuje kreditno-depozitna funkcija banaka sa bankarskom industrijom, odnosno proizvodnjom i prodajom bankarskih proizvoda konkurentno snanim nacionalnim i internacionalnim finansijskim tritima. Razvo jem trita kapitala, u sve veem obimu je prisutno emitovanje hartija od vrednosti, ne samo od banaka, ve i od proizvodnih i trgovinskih kompanija (koje je potisnulo bankarske kredite u drugi plan). Proces inovacija, koji se odnosi na razvoj bankarskih proizvoda i usluga, dobija sve vie na znaaju sa deregulacijom finansijskih sislema i prisustvom sve vee konkurencije na finansijskim tritima. Iskustva razvijenih zemalja ukazuju, da banke u razvijenim finansijskim sistemima sve vie nude klijentima integrisane pakete finansijskih usluga. irenje konkurencije na meunarodnom fmansijskom tritu, kao i brim razvojem informacione tehnologije pojavljuje se kao krajnji rezultat globalizacija bankarstva i globalizacija finansijskih trita (finansijske transakcije se obavljaju od kue, iz kancelarije, iz automobila i sl.). Ulaskom u XXI vek, savremene banke sve vie nude klijentima trino segmentiran bankarski proces, to znai da banke mogu ponuditi pakete usluga koji se odnose na pojedine segmente fmanijskih trista. Dakle, banke su sve vie prisutne sa trino segmentiranim bankarskim procesom na: a) novanom tritu (u okviru njega se nalazi kreditno, eskontno, lombardno, iralno trite i trite kratkoronih hartija od vrednosti), b) deviznom tristu (u okviru njega se obavljaju transakcije na deviznovalutnom tritu i tritu deviznih hartija od vrednosti),
1

dr Nenad Vunjak Bankarstvo, Subotica 2006, str. 264

c) tritu kapitla (u okviru njega se nalazi investiciono trite i hipotekarno trite), d) terminskom tritu (u okviru njega se nalazi fjuers trite, trite opcija i trite svop poslova). Da bi banka bila u stanju da ponudi segmentirane bankarske procese na finansijskom tritu, neophodno je da moe u kratkom vrernenu izvriti prestruktuiranje bilansnih pozicija i to u skladu sa trinim zahtevima. Ovakva poslovna orijentacija banke (inenjering banka) podrazumeva da postoji visok nivo upravljanja sa bilansnorn strukturom banke. Postoje sluajevi bankarskog reinenjeringa, koji podrazumevaju ovladavanje i upravljanje sa celokupnom bankarskom aktivnou i to ne samo putem komunikacija u banci, ve putem komunikacije iz kue (kuno bankarstvo). Poetak uspostavljanja globalnog bankarstva i globalnog fmansijskog trita nastaje sa pojavom bankarskog inenjeringa i reinenjeringa. Automatizacija procesa bankarskog poslovanja je od sutinske vanosti za primenu bankarskog inenjeringa i reinenjeringa. Za bankarski inenjering su karakteristine bankarske aktivnosti koje se odnose na primenu bankomata, personalnih raunara, automatskih bankarskih altera i sl. Za bankarski reinenjering su karakteristine aktivnosti koje se odnose na kuno bankarstvo, odnosno daljinsko upravljanje sa bankom. Razvojem informacione tehnologije i komunikacione tehnologije u bankarstvu, stvoreni su uslovi za razvoj elektronskog bankarstva. Elektronsko bankarstvo najvie se odnosi na tehnologiju platnog prometa i transfer novanih sredstava. Bez obzira to na razvoj elektronskog bankarstva utie vie faktora, najvie su prisutni sledei faktori: (1.) visok stepen informacione tehnologije i postojanje visoko strunih kadrova, (2.) raznovrsna fmansijska struktura, sa veim brojem finansijskih institucija i visoko frekventnim finansijskim tokovima, (3.) deregulacija bankarskih i fmansijskih trita, uz znaajno prisustvo konkurencije i sl. Elektronski transfer sredstava (Electronic Funds Transfer - EFT) direktno utie na promenu finansijskih instrumenata i na promenu tehnologije bankarskog poslovanja. Elektronskim bankarstvom se sredstva mogu prenositi na velike udaljenosti bez tradicionalne pripreme naloga i pratee dokumentacije. Umesto fizikog prenosa kreditnih poruka na papirnim nosiocima podataka (izmeu poslovnih banaka), one se prenose transferom elektronskih poruka i raunarskom obradom poruka. Na ovaj nain se putem elektronskog prenosa sredstava: (1.) eliminie klasina tehnologija rada i korienja papirnate dokumentacije, (2.) poveava se broj finansijskih transakcija izmeu klijenata banaka, (3.) znaajno se smanjuju trokovi poslovanja platnog prometa. Primenom EFT sistema transfera sredstava za nekoliko sekundi se plaa sa rauna dunika na raun poverioca. Takoe se eliminiu plaanja putem ekova i drugih oblika bez gotovinskog plaanja. Obzirom da su pojedinani trokovi EFT sistema prilino visoki (zbog raunarske tehnologije), neophodno je ukljuiti to vei broj transakcija koje se odnose na transfer sredstava. Analiza trokova EFT sistema ukazuje, da se najvei deo trokova odnosi na inicijalne trokove koji su fiksnog karaktera (odnosi se na raunarsku opremu i komunikacionu mreu). Fiksnog karaktera su i operativni trokovi, a oni se odnose na odravanje i amortizaciju EFT sistema. EFT sistem se prvi put pojavljuje u praksi 70-tih godina prolog veka u SAD. Za elektronsko bankarstvo se kae da je postalo imperativ savremenog bankarstva, zbog ubrzanog tempa ivota i potrebe baninih klijenata da bilo kad i bilo gde, brzo i diskretno dobiju tane informacije o stanju i promenama na njihovim tekuim raunima2.

dr Nenad Vunjak Bankarstvo, Subotica, 2006. str. 270

III RIZICI I UPRAVLJANJE RIZICIMA U ELEKTRONSKOM BANKARSTVU

Razvoj elektronske trgovine i bankarskih usluga preko elektronskog bankarstva (uvodenjem u sistem plaanja elektronskog digitalnog novca) stvorio je uslove primene ireg spektra novih bankarskih proizvoda, dostupnih svim kli-jentima savremenog bankarstva. Brz razvoj operativnih mogunosti pruanja usluga elektronskog bankarstva imao je uticaja i na pojavu rizika koji su pratili bankarstvo. Saglasno dokumentima Bazelskog komiteta za bankarsku superviziju, mogu se navesti sledee vrste rizika u elektronskom bankarstvu: (1.) operativni rizik, (2.) reputacioni rizik, (3.) pravni rizik, (4.) rizik internacionalnog poslovanja, (5.) ostali rizici (kreditni, trini, kamatni, valutni, politiki, zakonski, rizik likvidnosti, rizik solventnosti i rizik kapitala banke). Svaki od navedenih rizika ima direktnog uticaja na primenu elektronskog bankarstva. Operativni rizik nastaje na osnovu potencijalnog gubitka usled nedostataka koji su prisutni u integritetu informacionog sistema i pouzdanosti samog sistema. Ovaj rizik moe nastati i zbog neispravnosti informacionog sis- tetna, sistema za izvetavanje i neadekvatnog monitoringa (upravljanja) rizikom. Prema Bazelskom sporazumu (januar 2001. godine) operativni rizik se definie kao: direktni i indirektni rizik koji nastaje kao rezultat neadekvatnih ili neuspenih unutranjih procesa, ljudi i sistema ili spoljanjih sluajeva. Operativni rizik se moe pojaviti zbog zloupotrebe od strane klijenata banke ili zbog neadekvatno implementiranog elektronskog bankarstva, U praksi se esto operativni rizik izjednaava sa rizikom sluaja". Operativni rizik se moe pojaviti u obliku: (1.) rizika sigurnosti (pouzdanosti) i integriteta informacionog sistema banke, (2.) rizika dizajniranja implementacije i odravanja informacionog sistema banke, (3.) rizika zloupotrebe bankarskih proizvoda ili usluga od strane klijenata banke. Rizik sigurnosti se odnosi na kontrolu raunovodstvenog informacionog sistema u banci radi efikasnijeg transfera elektronskog novca i spreavanja pronevere i falsifikata u poslovanju banke. Zanemarivanje rizika sigurnosti imalo bi za posledicu odsustvo kontrole i mogunost ubacivanja virusa u raunovodstveni informacioni sistem banke, kao i moguu zloupotrebu sistema od strane zaposlenih u banci. Rizik dizajniranja implementacije i odravanja informacionog sistema u banci moe imati direktnog uticaja na razvoj sistema elektronskog bankarstva i elektronskog novca. Ukljuivanjem spoljnih provajdera (eksperata) u razvoj e-bankinga (bez njihove dovoljne upuenosti u poslovanje banke) moe imati dalekosene negativne posledice i na implementaciju elektronskog bankarstva i na njegov dalji razvoj. Rizik zloupotrebe bankarskih proizvoda i usluga od strane klijenata je prisutan, ukoliko postoji neadekvatna edukacija kli-jenata u odnosu na primenu elektronskog bankarstva. U tim sluajevima personalne informacije klijenata banke (broj kreditne kartice i sl.) esto su nezatiene prilikom transakcija elektronskog bankarstva.

Operativni rizik se moe pojaviti i na razliitim nivoima poslovanja banke. Najee je prisutan sledei operativni rizik u banci: a) rizik kadrova, b) rizik procesa, c) rizik tehnike, (tehnike podrke), d), rizik informacione tehnologije. Opti princip merenja operativnog rizika se odnosi na procenu uestalosti i visinu trokova nastalih usled pojave nepovoljnih sluajeva za banku. Izvori podataka operativnih rizika su raunovodstvene evidencije i razne procene strunjaka, odnosno menadera banke u vezi nastalih rizika. Reputacioni rizik se odnosi na negativan imid poslovanja banke koji je stvoren od strane javnog mnjenja. Zbog ovog rizika je u elektronskom bankarstvu prisutan znaajan odliv sredstava ili odliv klijenata iz banke. Ovaj rizik moe imati trajni karakter. Naruavanje imida banke moe nastati kao posledica loih komunikacionih mrea, kada klijentima nisu dostupne informacije o stanju sredstava na poslovnim raunima. Poveani reputacioni rizik moe biti posledica poveane izloenosti banke drugim oblicima rizika. Reputacioni rizik moe nastati u uslovima kada banka pruanjem usluga ne zadovoljava oekivanje svojih klijenata. Reputacioni rizik moe nastati i u sluajevima zloupotrebe i prevare od strane treih lica, te izazivanja sumnje u sigurnost poslovanja banke (upad u sajt banke na internetu preko hakera i irenje netanih informacija o banci). Ovaj rizik ne mora biti izraen samo u odnosu na pojedinanu banku, ve moe biti izraen u odnosu na ceo bankarski sistem jedne drave. Pravni rizik nastaje usled nepotovanja zakona, pravila ili propisane prakse. Pravni rizik moe nastati i u sluajevima kada zakonska prava i obaveze uesnika u transakcijama elektronskog bankarstva nisu pravno regulisane. Posebno je vano pravno regulisati spreavanje pranja novca", jer mogunosti elektronskog bankarstva mogu biti veoma atraktivne za ovaj vid zloupotrebe. Da bi se spreila zloupotreba pranja novca" neophodno je zakonom regulisati pravila u vezi njegovog suzbijanja, zato to se elektronsko bankarstvo moe obavljati sa velike udaljenosti a da se ne mogu efikasno primeniti tradicionalne metode za otkrivanje i spreavanje navedenih kriminalnih aktivnosti. Da bi se umanjio pravni rizik, neophodno je u poslovanju sa elektronskim novcem, posvetiti posebnu panju identifikaciji klijenata i zatiti njihove privatnosti. U nekim dravama postoji neadekvatna zatita privatnosti klijenata, jer njena zloupotreba nije zakonom do-voljno sankcionisana. Data je mogunost da klijent pokrene pamicu protiv banke, ukoliko klijent nije bio adekvatno informisan o svojim pravima i obavezama po osnovu zatite privatnosti. Dinamian razvoj etektronskog bankarstva sve vie je imao uticaja na banke da preuzimu ulogu organa za izdavanje digitalnih certifikata, u cilju garantovanja da odreeni digitalni potpisi potiu od njihovih vlasnika. Preuzimanjem ove uloge, banke se sve vie potencijalno izlau pravnom riziku, jer mogu biti odgovorae za gubitke nastale po osnovu digitalnih certifikata. Rizik internacionalnog poslovanja poiva na tehnologiji koja ne poznaje geografske barijere jedne regije ili jedne drave. Sve vea primena elektronskog bankarstva u meunarodnim plaanjima stavlja u prvi plan i ovaj oblik elektronskog rizika. Rizici internacionalnog poslovanja esto mogu biti vie naglaeni nego to su to rizici domicilnog bankarstva. Sa internacionalnim rizicima su usko povezani pravni i kreditni rizici (razliiti pristupi spreavanju pranja novca" i oceni kreditne sposobnosti traioca kredita). Ostali rizici elektronskog bankarstva odnose se na: a) odobravanje kredita, b) plaanje kamata, c) promenu deviznog kursa, d) trinu promenu cena,

e) odravanje likvidnosti i solventnosti, f) kao i na politike rizike (rizik drave) i sl. Opredeljenje sve veeg broja banaka i fmansijskih institucija da koriste usluge elektronskog bankarstva, proiruje listu potencijalnih rizika vezanih za elektronsko poslovanje. S toga je neophodno potencijalne rizike identifikovati, proceniti, analizirati i sa njima upravljati. Dosadanja iskustva ukazuju, da je mogue upravljati rizicima ukoliko se odredi njihova gornja granica uvoenjem performansi banaka koje se najbolje prilagoavaju tim rizicima. Obzirom da su rizici nevidljivi (ne mogu se materijalizovati) i da mogu izazvati gubitke u poslovanju, upravljanje njima predstavlja sastavni deo poslovne politike svake savremene banke. Obzirom da je svaki rizik razliit (od jedne do druge fmansijske institucije), u elektronskom poslovanju, nemogue je primeniti pristup upravljanja rizikom po principu istog arina". Dakle, za svaki rizik je neophodno primeniti posebnu strategiju upravljanja, jer se rizici neprestano menjaju i po prirodi i po svom intenzitetu. Metodologija upravljanja rizicima podrazumeva prepoznavanje i definisanje strategije upravljanja rizicima. Prepoznavanje rizika podrazumeva definisanje vrste rizika i stepena izloenosti banke riziku. Strategija upravljanja rizicima podrazumeva definisanje taktike i instrumenata upravljanja rizicima banke. Taktika upravljanja rizicima moe biti trojaka: a) prihvatanje rizika, b) izbegavanje rizika, c) zatita od potencijalnog rizika. Nakon procene rizika i mogueg okvira njegove tolerancije, menadment banke je u obavezi da preduzme mere upravljanja rizikom kao kontrolu nad rizikom. Upravljaki tim (top menadment) kontrolom rizika je odgo-voran za donosenje odluka: da li banke ili finansijske institucije treba da strateke odluke stavljaju na raspolaganje preko elektronskih usluga. U njihovoj nadlenosti je razvoj i odravanje infrastrukturne kontrole bezbednosti elektronskih sistema. Proces kontrole rizika treba da ukljui itavu bankarsku hijerarhiju (od vrha do dna) radi minimiziranja rizika u elektronskom poslovanju. Zatita od rizika se temelji na razvoju i inplementaciji adekvatnih sigurnosnih mehanizama i mera internih procesa u banci i komunikacije izmeu banke i eksternih finansijskih sistema. Sigumosne mere predstavljaju kombinovanu upotrebu hardverskih i softverskih alata. U praksi su najee prisutne sledee sigurnosne mere: a) kriptovanje podataka, b) digitalni certifikat, c) instalacija zatitnih zidova, d) antivirusna kontrola, e) korienje PIN broja i sl. Kriptovanjem podataka uspeno se reava otvoreno pitanje tajnosti prenosa podataka putem raunarske komunikacione mree. Kriptovanje podataka predstavlja proces transformacije podataka (informacija) u ifrovane sadraje. Primaocu poruke su razumljivi ifrovani sadraji. Kod kriptovanja podataka postoje klju-evi za enkripciju i dekripciju podataka. Poiljalac poruke ifrira sadraj sa kljuem za enkripciju, a primalac poruke deifruje poruke sa kljuem za dekripcijr Digitalni certifikat (DC) predstavlja elektronsku poruku putem koje se potvruje veza izmeu elektronskog potpisa i identitet korisnika potpisa. Zbog znaaja, digitalni certifikat mogu izdavati samo certifikacione institucije. Zatitni zid (firewall) predstavlja kombinaciju upotrebe hardvera i softvera preko koga se

ograniava eksterni pristup internom sistemu, kao to je to interaet. Elektronske poruke koje dolaze iz eksternog okruenja preko zatitnog zida nisu uvek zatiene od virusno zaraenih programa (isti dolaze preko intemeta). Stoga se u cilju zatite od zaraenih virusa koriste antivirusni programi. Antivirusni programi imaju zadatak da preduprede unoenje raunarskih virusa koji mogu izazvati tetu korisniku raunara prisustvom raznih poruka, brisanjem datoteke i diskova. Dosadanja iskustva ukazuju, da se raunarski virusi najee prenose putem internet poruka, disketa i CD-a. Najpoznatiji antivirusni programi su: IBM antivirus, Kospersky, Norton i sl. PIN broj je ifrirani broj koji se koristi radi prevencije od neautorizovanog pristupa podacima banke. Od izuzetnog je znaaja drati u tajnosti PIN broj, kako hakeri ne bi mogli izvriti upad u raunarski sistem banke ili neke druge fmansijske institucije. Stoga je PIN broj dostupan samo malom broju rukovodeeg menadmenta u banci. On se po isteku odreenog vremenskog perioda menja i predstavlja novu ifru za ulazak u raunarski sistem banke. Upravljanje rizikom elektronskih transakcija podrazumeva edukaciju zaposlenih u bankama i edukaciju korisnika njihovih usluga. Stoga je neophodno uspostaviti komunikaciju izmeu menaderske strukture koja upravlja rizicima elektronskog poslovanja i zaposlenih radnika u banci, koji su zadueni za funkcionisanje elektronskog bankarstva (informaciona tehnologija u banci). Upravlja-nje rizikom elektronskog poslovanja zahteva permanentan monitoring, koji je mogue ostvariti testiranjem operacija informiacionog sistema, kao i eksternom i internom revizijom pri pruanju usluga putem elektronskog bankarstva. Uloga revizora jeste, da se uveri da li su razvijeni odgovarajui standardi kao i procedure i da li ih se banka konzistentno pridrava. Primer zloupotrebe platnig sistema imamo u Americi, gde su u poslednjih godinu i po dana hakerskim napadima bili izloeni ameriki platni sistemi RBS WorldPay i Heartland Payment System, kao i jedna od najveih amerikih banaka, Siti grupa, kada su hakeri, posle jednog upada, ukrali line podatke vie od 360 000 korisnika, uz ukupne gubitke od 2,7 miliona dolara.3

IV
3

Internet lanak Vea internet zaitita banaka u SAD, yyyy=2011&mm=07&dd=04&nav_id=523027

(http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?

10

DISTRIBUTIVNA MREA ELEKTRONSKOG BANKARSTVA

P 0S T E R M IN A L I

Pos sistem (Point of sale) se odnosi na razvoj raunarske mree i bru rea-lizaciju finansijskih usluga u trgovakoj uslunoj mrei korienjem elektronskog bankarstva. Putem Pos sistema vre se povezuje klijent sa bankom i efikasnije se odvija bezgotovinski nain plaanja. U poslednje vreme sve vie se koristi Eft Pos sistem (Electronic funds transfer Point of sale) omoguava elektronski transfer novanih sredstava na mestu prodaje. Preko ovog sistema se direktno prenose novana sredstva sa rauna kupca na raun prodavca. Da bi se to realizovalo, neophodno je direktno povezati elektronske registar kase (terminale) sa informatikom mreom u bankama. Eft Pos terminali omoguavaju, da se podaci sa kartice u okviru mree koja povezuje trgovce irom sveta sa centrom za obradu platnih kartica i emitentima kartica provere za 10-tak sekundi. Eft Pos sistem proverava ispravnost platne kartice, vri direktno zaduenje racuna kupca, smanjuje promet novane dokumentacije, stabilizuje depozitni potencijal banke i poveava promet bezgotovinskog naina plaanja (provizije i naknade). Klijentu se preko ovog sistema omoguava: bra bezgotovinska naplata, smanjenje trokova platnog prometa, potpuna kontrola finansijskih trokova i sl. Sistem se primenjuje provlaenjem platne kartice kroz terminal koji oitava magnetnu traku platne kartice, tako da se unoenjem iznosa finansijske transakcije proverava na licu mesta stanje na tekuem racunu vlasnika kartice. Na osnovu proverenog stanja alje se Pos terminalu povratna informacija, na osnovu koje se tampa raun i to po pravilu u duplikatu. Jedan primerak rauna ostaje davaocu usluge (taj primerak potpisuje korisnik usluge), dok drugi primerak ostaje korisniku platne kartice. U poslednje vreme se kao standardni ureaj Pos terminala (pored itaa kar-tice) ugmuje i optiki ita BAR cod (po sistemu Evropske numeracije artikala) sa kojim se oitavaju ipkasti kodovi utisnuti na ambalai robe. Rezultat primene BAR coda ukazuje da se ostvaruje bri promet preko blagajni (vei protok kupaca) i aurnija evidencija robe na skladitu. Najnovija dostignua ukazuju na primenu beinog terminala (Pos sistema) koji radi na principu terminala povezanog sa matinom bazom provajdera preko GMS sistema (Global System for Mobile Communication). U praksi se ovaj sistem distribucije bankarskih usluga naziva mobilnim Pos terminalom i najvie je primenljiv u uslunim delatnostim (taksi slube, restorani, pote i sl.)- Prednosti Eft Pos sistema su znaajne, jer prodavci ne moraju da brinu da li klijenti imaju novana sredstva na tekuim raunima (provera se vri on line vezom), a kupci ne moraju da izdavaju ekove i da nose sa sobom ke novac.
TELEFONSKO (KUNO) BANKARSTVO

Telefonsko bankarstvo (banking by phone) predstavlja direktno korienje bankarskih usluga od kue jer se omoguava neposredan transfer novanih sredstava, informacija i naloga putem telefonske mree. U literaturi se ovakav oblik distribucione mree elektronskog bankarstva naziva kunim bankarstvom (home banking sistem). Primenom ovog sistema klijent se liava potrebe odlaska na alter banke (ili pote), kao i potrebe pismenog komuniciranja. Tehnologija kunog (telefonskog) bankarstva zasniva se na pozivnim centrima" kojima se pristupa preko odreenih ifri otkucanih preko tastature. Pomou tokena (hardverska i softverska sredstva za generisanje jednokratnih lozinki) i unoenjem PIN broja (line kreirane lozinke) ostvaruje se pristup operateru telefonskog servisa. Pozivom na telefonski brj pristupa se telefonskom servisu (na raspolaganju je 24 asa dnevno), te se nakon identifikacije (putem tokena) otvara meni koji preko govor-

11

nog automata usmerava korisnika telefonskog bankarstva do eljene usluge. Govorna tehnologija predstavlja tehniko reenje za: a) raspoznavanje govora, b) vetako produkovanje govora, c) kodiranje govornog signala. Da bi se mogla primeniti govorna tehnologija neophodno je da se telefonski aparat povee sa hardverskim dodatkom (preko telefonske mree) kako bi se numeriki podaci mogli pretvoriti u govorni signal (raunar govori") Govorna tehnologija se moe primeniti i na drugi nain, tako da se raspoznaju govorne komande ili da se deblokira jedan broj izolovanih rei ili izraza. Govorna tehnologija se najvie primenju-je u Engleskom govornom podruju. Dosadanja praktina iskustva pokazuju, da telefonsko bankarstvo omoguava jednostavno, sigumo i brzo korienje bankarskih usluga. Najvie se koriste sledee bankarske usluge: (1.) provera stanja i promena na tekuim i deviznim raunima, (2.) plaanja unutar banke preko naloga za prenos (prenos sa jednog na dru-gi tekui raun), (3.) otplata dela kredita (kreditne rate), (4.) pregled izvrenih platnih naloga, (5.) porudbina platnih kartica, (6.) prodaja, kupovina deviza i konvertovanje deviza, (7.) pregled kursne lste i sl, (8.) plaanje rauna komunalnih usluga, ptt usluga i rauna elektrodistribucije. Sva plaanja koja su obavljena preko telefonskog servisa belee se na izvo-du tekueg rauna. Izvodi sadre podatke o obavljenim plaanjima i nainu plaanja i slue kao dokaz o izvrenim plaanjima. Korisnik telefonskog bankarstva moe izvode primati elektronskim putem, dostavom putem pote ili klasicnim podizanjem izvoda na alteru banke.
SMS BANKARSTVO, MOBILNO BANKARSTVO I WEB TV BANKARSTVO

Za elektronsko bankarstvo se kae da je postalo imperativ savremenog bankarstva, zbog ubrzanog tempa ivota i potrebe baninih klijenata da bilo kada i bilo gde brzo i diskretno, dobiju tane informacije o stanju i promenama na njihovim tekuim raunima. Stoga se u okviru elektronskog bankarstva pojavljuje i SMS bankarstvo koje poiva na korienju mobilnog telefona u funkciji izvravanja bankarskih transakcija. Uslov da bi se koristilo SMS bankarstvo jeste da korisnik bankarskih usluga popuni posebnu pristupnicu, u kojoj navodi podatke o tekuem raunu i broju mobilnog telefona sa koga e se izvravati transakcije. Posle odobravanja pristupa, klijent dobija automatizmom pozdravnu poruku na svoj mobilni telefon. Putem poruke banka obavetava klijenta da je postao akti van korisnik ove bankarske usluge. Da bi klijent mogao koristiti bankarske usluge neophodno je da na broj servisnog centra poalje SMS poruku koja e sadrati ifru vezanu za upit. Korisnik SMS bankarstva moe u svakom momentu, u vremenu od 24 asa da: a) vri proveru stanja na tekuem raunu (dnevno ili po promenama), b) ima uvida u podatke o poslednjim bankarskim transakcijama, c) obavlja platne transakcije. Traeni podaci o stanju tekueg rauna dobijaju se najdue u roku od 1 minuta (zavisno od stepena optereenosti mobilne mree). Sistem sigurnosti SMS bankarstva zasnovan je na povezanosti broja mobilnog telefona i transakcionog rauna, kao i navedenih brojeva tekuih rauna u korist kojih se moe

12

izvriti plaanje. Mobilno ili pokretno bankarstvo omoguava bankarske transakcije preko prenosnog rauna (laptop), mobilnog telefona koji je opremljen specijalnim softverom za mobilni pristup intemetu. Upotreba mobilne tehnologije za mobilna plaanja belei iz godine u godinu dinamian rast (u 2005 godini iznosila je 800 miliona USD). Mobilna plaanja obuhvataju sva elektronska plaanja koja se obavljaju upotrebom mobilnog telefona ili lap topa i spadaju u grupu plaanja na malo. Uesnici mobilnog bankarstva su: mobilni operateri, banke, druge finansijske organizacije, trgovci i potroai. U poetku su se mobilna plaanja obavljala razmenjivanjem SMS poruka izmeu klijenata i banke. Razvojem WAP standarda, sa kojim je omoguen pristup internetu putem mobilnog telefona, prisutna je ekspanzija mobilnog bankarstva. Primera radi, u Evropi je 2002. godine, 2 miliona klijenata koristilo beino plaanje, a u 2004 godini broj klijenata se poveao na 31 milion. Da bi se moglo koristiti WAP bankarstvo, neophodno je da mobilni telefoni imaju u sebi ugraene WAP uredaje. U mobilnom bankarstvu banka ne naplauje WAP usluge, jer korisnik bankarske usuge plaa utroene impulse operateru mobilne telefonije. Prednosti korienja mobilnog bankarstva su: a) relativno malo ulaganje, b) jednostavan ureaj (jednostavan za upotrebu), c) vei komfor u korienju bankarskih usluga. Nedostaci korienja mobilnog bankarstva su: a) nesigurnost klijenta da alje podatke preko mobilne mree, b) neizgraenost jedinstvenih standarda u mobilnom poslovanju i sl. WEB Tv bankarstvo se odnosi na povezivanje televizije i interneta u jedinstvenu celinu. Obino ovaj oblik elektronskog bankarstva koriste korisnici koji nemaju raunar, a ele da koriste intemet servis. Putem WEB Tv sistema, korisnici elektronskog bankarstva povezuju svoje Tv aparate standardnom telefonskom linijom na WEB Tv mreu. Upravljanje sa WEB Tv bankarstvom vri se pomou daljinskog upravljaa sa beinim tasterom. Prednost ovakvog oblika elektronskog bankarstva jeste, da korisnik ne mora imati raunar. Nedostatak se odnosi na ogranien broj korienja bankarskih transakcija. Ovaj oblik korienja elektronskog bankarstva omoguava korisniku da moe pratiti televizijski program, vriti kupovinu od kue (home shoping), plaati raune od kue (bill paymments). Da bi se mogle obavljati bankarske transakcije o kue, neophodno je da se uz WEB Tv instalira i ita smart kartice.

ZAKLJUAK

13

Razvoj Internet tehnologija je svuda u svetu, pa i u naoj zemlji doveo do mogunosti da se poslovanje obavlja elektronskim putem. To je kompleksan zahvat koji zahteva angaovanje strunjaka razliitih oblasti i znatne novane investicije. Privredni i finansijski subjekti u Srbiji su zainteresovani za elektronsko poslovanje radi lakeg komuniciranja sa domaim i inostranim partnerima i komercijalnih prednosti na tritu. Internet bankarstvo je fenomen novijeg datuma, koji se odvija, brim ili sporijim tempom, poslednjih tridesetak godina. Bankarska industrija je prilino inertna i sklona tradicionalnim i proverenim metodama pa prava revolucija u oblasti bankarstva, tek predstoji.

LITERATURA

14

1. Bil Gejts, Poslovanje brzinom misli, Prometej, Novi Sad, 2001. 2. dr Nenad Vunjak, Bankarstvo, Subotica, 2006. 3. dr Vojkan Vaskovi, Sistemi plaanja u elektronskom poslovanju, FON, 2007. 4. Internet lanak Vea internet zaitita banaka u SAD, ( http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2011&mm=07&dd=04&nav_id=523027 ) 5. Internet lanak Elektronsko plaanje smanjuje raun, ( http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=04&dd=25&nav_id=508297 )

15