OSVETLJENJE 2010.

Andrej ureti, dipl.el.ing. Minel-Schreder, Beograd

ISTINE I ZABLUDE O LED TEHNOLOGIJI

LED tehnologija uzima sve vie maha i postaje ravnopravan takmac konvencionalnim HID izvorima. Od savetovanja 2007. kada sam prezentovao rad o osnovnim karakteristikama LED izvora i tehnologije, njihovo prisustvo i znaaj na tritu je u toj meri porastao da se sve vie govori i o upotrebi LED u javnom osvetljenju, to je ipak iznenaujui rezultat za ovako kratak vremenski period. LED su glavna tema u industriji osvetljenja, to se najbolje moglo videti i na ovogodinjem Frankfurtskom sajmu koji je u potpunosti bio posveen ovim izvorima. O LED se puno govori, mnogo lepih i istinitih stvari, ali i mnogo poluistina i potpunih neistina koje imaju za cilj da LE diodama to pre obezbede lidersku poziciju na tritu izvora svetlosti, i to po svaku cenu. Ovaj rad ima za cilj da ukae na neke osnovne zablude koje se mogu uti u nastupima gotovo svih trgovakih firmi i manjih proizvoaa LE dioda, ali naalost i u nastupima renomiranih svetskih kompanija. 1. LED IZVORI SU EFIKASNIJI OD OSTALIH IZVORA, OSTVARUJU SE VELIKE UTEDE ELEKTRINE ENERGIJE U JAVNOM OSVETLJENJU?

OSVETLJENJE 2010.

Da li su LED izvori zaista udotvorni kako se moe zakljuiti iz gore navedenih podataka koji se sreu u brourama mnogih proizvoaa, gde se moe videti da svetiljke sa LED izvorima odreene snage menjaju svetiljke sa natrijumovim izvorima i do 5 puta vee snage? Ukoliko se uzmu u obzir podaci iz Tabele 1 dobijeni od renomiranih svetskih proizvoaa CREE, OSRAM i PHILIPS LUMILEDS (iz marta 2009., podaci su potvreni i u aprilu 2010.), moe se zakljuiti da svetlosna iskoristivost ne prelazi 126 lm/W, i to u sluaju veoma hladne boje svetlosti (svetlosni fluks preko 139 lm, temperatura boje od 5000 do 10000K).
Tabela 1. LED izvori renomiranih proizvoaa sa najveim fluksom
Proizvoa Tip Temperatura boje Fluks (350mA) Maks. struja

CREE CREE CREE CREE CREE CREE OSRAM OSRAM OSRAM OSRAM OSRAM OSRAM Lumileds Lumileds Lumileds

XP-E XP-E XP-E XP-G XP-G XP-G Golden Dragon Plus Golden Dragon Plus Golden Dragon Plus OSLON OSLON OSLON Rebel Rebel Rebel

Hladno bela (5000-10000) K Neutralno bela (3700-5000) K Toplo bela (3000-3700) K Hladno bela (5000 -10000) K Neutralno bela (3700-5000) K Toplo bela (3000-3700) K Hladno bela (5700-6500) K Neutralno bela (3700 4500) K Toplo bela (300 -3700) K Hladno bela (5700-6500) K Neutralno bela (3700-4500) K Toplo bela (3000-3700) K Hladno bela >4700 K Neutralno bela (3750-4700) K Toplo bela < 3750 K

>122 >107 >94 >139 >122 >107 >112 >82 >82 >104 >82 >76 >100 >100 >80

1000 1000 1000 1500 1500 1500 700 700 700 1000 1000 1000 100 lm/W garantovano 100 lm/W garantovano

Ovo su vrednosti fluksa date za struju od 350 mA, Tj=25 C; Tipini napon Vf : 3.2 V

Za upotrebu u javnom osvetljenju (posebno u urbanim sredinama) najprimerenije je koristiti izvore toplo ili neutralno bele boje. Ako se, npr., uzmu najzastupljeniji LED ipovi tipa XP-E proizvoaa CREE snage 1.1W koji daju svetlost neutralno bele boje (3700 do 5000K), moe se videti da svetlosni fluks ovakvog ipa iznosi 107 lm. Meutim, ovo je svetlosni fluks pri temperaturi PN spoja od 25C koja se ima iskljuivo u laboratorijskim uslovima (u praksi ove temperature idu i do 150C [1,2], obino se uzima da u realnim uslovima ova temperatura iznosi 70C). Pri ovoj temperaturi efikasnost sistema opada za 10.56 % (Slika 1 [1] - na apscisi je data vrednost temperature PN spoja (junction temperature), a na ordinati relativni svetlosni fluks).
2

OSVETLJENJE 2010.

Slika 1. Odnos izmeu svetlosnog fluksa i temperature PN spoja kod XP-E Cree dioda

Na efikasnost svetiljke sa LED izvorima ne utie samo efikasnost LE dioda, ve i efikasnost LED drajvera i efikasnost (koeficijent transmisije) soiva (kolimatora) i staklenog protektora. Ako se uzme najei (i najbolji) sluaj gde se na tampanoj ploi nalaze samo diode bez elektronskih ureaja (tzv. "passive PCB"), a svi elektronski ureaji su objedinjeni i ine "drajver", efikasnost ovakvog ureaja (napajanje + izvor konstantne struje) iznosi i preko 90%! Na slici 2 je prikazan izgled ovakvog elektrinog kola i neki od najpoznatijih drajvera koji se mogu nai na tritu.

DRAJVER

Slika 2. Elektrino kolo LED svetiljke i neki drajveri renomiranih proizvoaa

Za razliku od konvencionalnih HID izvora (natrijum visokog pritiska, metal halogeni) optiki LED sistem najee ne sadri reflektor (iako se u poslednje vreme sve vie mogu nai svetiljke kod kojih svaka dioda ima svoj zaseban reflektor jo uvek neisplativo), ve se kontrola svetla obavlja putem optikih soiva (kolimatora) i staklenog protektora. Efikasnost kolimatora obino iznosi 85- 92%, a uvrstivi i gubitke usled Fresnelove refleksije (priblino 8%) moe se uzeti da je efikasnost (stepen iskorienja) LED optikog sistema priblino 80%!

OSVETLJENJE 2010.

Kada se uvrste svi pobrojani faktori, moe se zakljuiti da stvarna svetlosna iskoristivost jedne kvalitetne LED svetiljke (kvalitetni ipovi, soiva, drajver i dobro reeno odvoenje toplote u svetiljci) iznosi:
SVETLOSNA ISKORISTIVOST SVETILJKE (lm/W) = svetlosna iskoristivost LED (lm/W) x efikasnost drajvera (%) x efikasnost optike (%) x termika efikasnost (%)

Na osnovu prethodno navedenih vrednosti prilae se tabela 2 koja daje tipinu svetlosnu iskoristivost jednog sistema sa LED izvorima (za konkretan tip dat utom bojom 64 lm/W).
Tabela 2. Svetlosna iskoristivost LED sistema

Poto se u instalacijama javnog osvetljenja najee susreu svetiljke sa natrijumovim izvorima visokog pritiska, poreenje efikasnosti ( svetlosne iskoristivosti) e se vriti sa tim izvorima. Svetlosna iskoristivost jednog kvalitetnog izvora ( tip NAV-T, proizvoa OSRAM) iznosi 94 lm/W za izvor snage 70W i 132 lm/W za izvor snage 250W. Pretpostavimo da je za stabilizaciju rada svetlosnog izvora korien elektromagnetni balast (jo uvek dominantan u JO) i da je prosena efikasnost jednog kvalitetnog ureaja preko 85%. Uzimajui da je optika efikasnost (stepen iskorienja) jednog kvalitetnog sistema preko 82% (reflektor + protektor), moe se uzeti da je priblina svetlosna iskoristivost jednog natrijumovog izvora oko 90 lm/W. Efikasnost jedne svetiljke koja se koristi za osvetljavanje saobraajnica zavisi od stepena iskorienja (optike efikasnosti), svetlosne iskoristivosti izvora i veliine onog dela svetlosnog fluksa svetiljke koji je usmeren prema kolovozu [4]. Moe se uzeti da je prosena efikasnost jedne kvalitetne svetiljke sa natrijumovim izvorom priblino 45% [4]. Ukoliko se za LED sistem uzme da je efikasnost 70% (mnogo bolja kontrola svetla, zbog prirode LED izvora svetlost se izrauje samo u donji poluprostor), ima se sledei sluaj (Slika 3).
HID
90 lm/W

LED
64 lm/W

50% korisnost

70% korisnost

Efektivno: 45 lm/W

Efektivno: 45 lm/W

Slika 3. Poreenje efikasnosti sistema sa LED i natrijumovim izvorima

OSVETLJENJE 2010.

Iako prethodna analiza nije u potpunosti precizna (izvrene su i odreene pretpostavke i aproksimacije), moe se sa sigurnou rei da LED izvori nisu osetno efikasniji od natrijumovih izvora visokog pritiska! Ukoliko i jesu efikasniji, ta razlika je toliko mala da se ne mogu ostvariti zamene svetiljki sa natrijumovim izvorima LED svetiljkama viestruko manje snage, a pogotovo se ne mogu ostvariti tako velike utede (i do 80%) elektrine energije. Ovo praktino znai da, ukoliko se ele zadrati isti fotometrijski uslovi na odreenoj saobraajnici (ista svetlotehnika klasa - nivo sjajnosti, opta i poduna ravnomernost i prag fiziolokog bljetanja TI u skladu sa relevantnim meunarodnim preporukama), zamena se moe izvriti samo u odnosu 1:1! Poslednjih godina je prisutan trend smanjivanja nivoa osvetljenosti saobraajnica (izbora niih svetlotehnikih klasa u odnosu na one koje su bile uobiajene u projektantskoj praksi), pa bi u skladu sa novim zahtevima LED izvori mogli biti adekvatno reenje - umesto fiksiranih vrednosti za natrijumove izvore visokog pritiska (70, 100, 150, 250 i 400W), sa LED izvorima se mogu kreirati svetiljke eljenih snaga u zavisnosti od broja pojedinanih ipova. Ovo se posebno odnosi na urbano osvetljenje, ali i javno osvetljenje saobraajnica manjeg znaaja (klasa M3 i nie klase). 2. VIZUELNA EFIKASNOST LED IPAK VEA OD NATRIJUMA? Ono to bi svakako mogla biti prednost su znaajno bolje vizuelne performanse LED izvora u odnosu na natrijumove izvore visokog pritiska. Zbog prirode svetla koje daje LED izvor (bela boja, vei udeo plave komponente boje), mogue je da se sa manje lumena postigne vea "vizuelna efikasnost" u zoni mezopskog vienja. Kako je to mogue? Mezopska zona (zona sumraka 0.001 cd/m2 < L< 3 cd/m2) nalazi se izmeu fotopske (sjajnost preko 3 cd/m2 aktivni samo epii, mogue samo centralno vienje u pravcu ose oka) i skotopske zone (sjajnost ispod 0.001 cd/m2 aktivni samo tapii, periferijsko vienje, osetljivost oka na levi kraj spektra (plava svetlost) se viestruko poveava). Zapravo, u mezopskoj zoni su aktivni i

Slika 4. Krive spektralne osetljivosti ljudskog oka za fotopsko i skotopsko vienje

epii i tapii, i u zavisnosti od nivoa sjajnosti i tipa izvora (njegove dominantne boje) spektralna osetljivost oka se menja. Ovaj fenomen je znaajan jer se upravo preporueni nivoi
5

OSVETLJENJE 2010.

sjajnosti za osvetljenje saobraajnica nalaze u mezopskom opsegu. Spektralna kriva reakcije oka nije konstantna kroz mezopsku zonu (jeste kroz fotopsku i skotopsku zonu), pa se spektralne mezopske krive moraju odrediti za razliite nivoe sjajnosti u mezopskoj zoni. Sva fotometrijske veliine su zasnovane upravo na fotopskim ("normalnim") lumenima. Dobar deo istraivanja u okviru teorije mezopskog vienja posveen je razvoju koncepta "ekvivalentnih lumena", koji nudi bolju procenu koliine svetlosti koju neki izvor svetlosti proizvodi pri mezopskim uslovima. Kao to se i oekivalo, ti ekvivalentni lumeni znaajno su se razlikovali od fotopskih lumena. Primera radi, Ian Lewin ("Lamp color in Outdoor lighting design", 2000.) je uporedio nono vienje pod osvetljenjem dobijenim korienjem natrijumovih izvora visokog pritiska sa vonjom u kojoj voza gleda kroz vertikalni prorez duine 1.25m, praktino bez perifernog vienja (ovo je nastavak istraivanja koje je Marc Rea sproveo 1995.). Lewin je pokazao da su pri niskim (mezopskim) nivoima sjajnosti vizuelna osetljivost i vreme reakcije vozaa znaajno gori pod natrijumovim nego pod nekim plavim svetlom, i upravo zato je predloio da se izvre odreena korekcije mnoenjem sa LEM-ovima (LEM predstavlja odnos vizuelne efikasnosti dve spektralne raspodele, tj. vizuelna efikasnost izvora svetlosti / vizuelna efikasnost natrijumovog izvora svetlosti) ne bi li se pokazala stvarna efikasnost svetlosnog izvora u zavisnosti od njegove boje i primene. Lewinov rad je predstavljao prekretnicu u izuavanju mezopskog vienja.

Slika 5. Spektar natrijumovog izvora visokog pritiska

Sa slike 5 se moe videti da je natrijumov spektar zraenja takav da se ne poklapa sa krivama spektralne osetljivosti ljudskog oka. Maksimum na skotopskoj spektralnoj krivi na slici 4 je za talasnu duinu od 500nm, dok se za talasnu duinu od 575nm ima samo 20% maksimalne vrednosti relativne spektralne iskoristivosti. Imajui u vidu da je gotovo sva svetlost koju natrijumov izvor izrai veih talasnih duina od 575nm, to znai da je natrijum visokog pritiska 5 puta manje efikasan od nekog izvora sa dominantnim talasnim duinama u plavom delu spektra. Ne postoji puno informacija u strunoj literaturi o primeni metode LEM-ova na LED izvore. Najvrednije to se moglo nai su tabelarne vrednosti do kojih je doao Ian Lewin (tvorac LEM koncepta) je vrednost LEM-a (Lumen Effectiveness Multiplier ) za nivo sjajnosti od 0.1

OSVETLJENJE 2010.

cd/m2 u mezopskoj zoni koja je iznosila 7 za LED izvor temperature boje 3900K. To znai da je LED izvor 7 puta efikasniji od odgovarajueg natrijumovog izvora temperature boje 2200K! Ovo treba uzeti sa rezervom i pritom se ne sme zaboraviti da kriterijum mezopskog vienja jo uvek nije ubaen niti u jedan meunarodni standard za osvetljenje. Jo jedan metod da se odredi stvarna efikasnost LED izvora je odnos skotopskih i fotopskih lumena "S/P" i zasnovan je na "jedinstvenom fotometrijskom sistemu" (Unified system of Photometry, Rea 2004.) koji integrie fotopske i skotopske efikasnosti u cilju kreiranja jednog jedinstvenog sistema koji se moe primeniti za sve nivoe sjajnosti u mezopskoj zoni. Sistem je jednostavan i sastoji se od sledeih koraka [5]: 1) izbor odgovarajueg nivoa sjajnosti u skladu sa odgovarajuim preporukama 2) izabrati odgovarajui izvor koji e dati eljeni nivo sjajnosti. Svaki od ovih izvora karakterie odreeni S/P odnos koji je dat tabelarno (Tabela 3) 3) Na osnovu preseka vrednosti S/P i odabranog nivoa sjajnosti (Tabela 4) odreuje se referentna vrednost sjajnosti (konkretno, za natrijumov izvor visokog pritiska snage 400W ona iznosi 0.0747 cd/m2, odnos S/P = 0.66). Na osnovu ove vrednosti, odrediti vrednosti fotopske sjajnosti za eljeni (LED) izvor) koja se dobija na osnovu preseka vrednosti S/P (2.04 ili najblia vrednost, konkretno 2.05) i vrednosti najblie referentnoj vrednosti sjajnosti (konkretno, 0.0711 cd/m2)
Tabela 3 Tabela 4.

Za ovaj konkretan sluaj dobija se da e korienjem LED izvora biti potrebna 2.4 puta manja fotopska sjajnost od one koja se ima sa natrijumovim izvorom za isti nivo referentne jedinstvene sjajnosti! Meunarodna komisija za osvetljenje CIE priprema nacrt standarda CIE TC 1/58 draft " Visual Performance in Mesopic range" koji e se vie baviti problemom mezopskog vienja.
7

OSVETLJENJE 2010.

Uvaavajui oba metoda, ali pritom imajui u vidu da nema mnogo praktinog iskustva u ovoj oblasti (koncept LEM-a i metod jedinstvenog fotometrijskog sistema), moe se zakljuiti da se na osnovu ovih metoda ne moe sa sigurnou rei koji je izvor efikasniji. Da bi se tako neto moglo rei, mora se paljivo prouiti konkretna situacija i oblast primene izvora, ali i uvrstiti kriterijume kao to su odravanje, dimovanje ili indeks reprodukcije boje.

3. PAD EFIKASNOSTI SA POVEANJEM STRUJE Poznato je da efikasnost najkvalitetnijih LED izvora na tritu ide i do 130 lm/W (Cree, Nichia), ali i da te vrednosti vae za temperaturu PN spoja od 25C i struju od 350mA koja prolazi kroz diodu. Meutim, sa poveanjem struje kroz diodu, dolazi do pada efikasnosti, tj. tzv. "droop" fenomena. Iz tog razloga treba biti veoma oprezan kada se na tritu nude svetiljke sa LED ipovima veih snaga (3W ili 5W, oprema koja najee stie iz Kine). Najpre treba proveriti da li ove svetiljke rade sa strujama veim od 350 mA (najee 500,700, 1000 ili 1500mA) ili koriste ipove koji su predvieni za nominalnu snagu veu od 1.1W (npr. novi LED izvor XP-G kompanije Cree ima povrinu ipa 2mm2 umesto dosadanjih 1 mm2 (XP-E), to mu omoguava da bez osetnijeg pada efikasnosti radi sa strujama i do 1500mA). Ukoliko se poveanje snage postie iskljuivo poveanjem struje koja protie kroz diodu, desie se ono to je plastino prikazano u sledeem primeru: Ukoliko imamo svetiljku sa 50 LED toplo bele boje koje imaju efikasnost od 75 lm/W za temperaturu PN spoja od 25C i struju od 350mA koja prolazi kroz diodu, za realnu temperaturu PN spoja od 65C svetlosni fluks opada za 8%, a efikasnost opada na 69 lm/W (Slika 6).

Slika 6. Zavisnost fluksa od temperature PN spoja

Ukoliko se, npr., u istoj svetiljci nalazi 30 dioda (otpor svetiljke se ne menja) toplo bele boje koje imaju istu efikasnost (75 lm/W) i kroz koje protie struja od 700mA, temperatura PN spoja bie 80C, a svetlosna iskoristivost izvora e opasti za 12% (Slika 6) i iznosie 66 lm/W. Prema slici 7, svetlosna iskoristivost izvora e opasti za 18% za struju od 700mA, pa e konana svetlosna iskoristivost biti 54 lm/W.

Decrease of efficacy with increasing current (current droop)

Slika 7. Zavisnost Efikasnost Struja

OSVETLJENJE 2010.

Na osnovu gore definisanih vrednosti sa Slike 8 odreuje se radni napon LED izvora za oba sluaja: 1) u prvom sluaju on iznosi 3.05V, pa je snaga svetiljke 50 x 3.03V x 0.35A = 53W, za koju se ima fluks od 53W x 69 lm/W = 3657 lm 2) u drugom sluaju on iznosi 3.24V, pa je snaga svetiljke 30 x 3.25V x 0.7A = 68W, za koju se ima fluks od 68W x 54 lm/W = 3672 lm.
Slika 8. Zavisnost Struja - Napon

Slika 9. ivotni vek izvora u zavisnosti od temperature PN spoja za razliite vrednosti struje

U prvom sluaju se sa slike 9 koja prikazuje zavisnost ivotnog veka od temperature PN spoja odreuje ivotni vek od 110000h, a u drugom od 70000h. Jasno se moe videti da se poveanjem struje (a posledino i snage) nita nije dobilo jer je fluks ostao gotovo nepromenjen za veu snagu, a ivotni vek sa smanjio za preko 35%! Moe se zakljuiti da ne postoje razlozi da se ne primenjuju vee struje/vee snage ukoliko se obezbedi kvalitetan termalni menadment. Naravno, ovo posledino vodi smanjenju efikasnosti i ivotnog veka, samo je pitanje odluke proizvoaa i njegove strategijske procene da li korist potire ili premauje oekivanu tetu vee struje vie nisu mit!

4. IVOTNI VEK DRAJVERA Kada se govori o LED svetiljkama, uglavnom se razmatra ivotni vek samih dioda. Ovaj rad se nee baviti ovom problematikom, jer je o njoj dosta ve reeno. Posle mnogo lutanja, dolo se do definicije je da je to period od 50000h za koji fluks padne na 70% svoje inicijalne vrednosti. Ovaj period je definisan za odreenu temperaturu ambijenta (obino 35C) i radnu struju diode (najee 350 mA). Zahvaljujui dobrom termalnom menadmentu (najvei uticaj na ivotni

OSVETLJENJE 2010.

vek LED izvora ima temperatura PN spoja), neki proizvoai daju u tehnikim opisima svojih svetiljki i ivotni vek od 60000h za koji svetlosni fluks padne na 80% svoje inicijalne vrednosti. Postavlja se pitanje da li su LED ipovi najslabija karika u LED sistemu, ili se moe oekivati da elektronski drajveri imaju krai ivotni vek? Svi elektronski ureaji zasnovani na prekidakoj tehnologiji (SwitchModePowerSupply) uglavnom imaju ivotni vek od 20000h, a veina proizvoaa na njih daje garanciju ne duu od 2 do 3 godine. Vano je znati sledee: drajveri e imati onoliki ivotni vek koliko je to potrebno, a jedini ograniavajui faktor bie njihova cena. Postoje dva razliita koncepta koja se esto meaju, a to su ivotni vek i pouzdanost rada drajvera. ivotni vek se odnosi na vremenski period u kome korisnik moe da oekuje da drajver pravilno radi pre nego to postane neupotrebljiv, a pouzdanost rada se bavi predvianjem stope pregorevanja grupe ovih ureaja i moe biti izraena kao kvar u vremenu (FIT Failure In Time) ili kao srednje vreme izmeu kvarova (MTBF Mean Time Between Failure). Kada se kae da je ivotni vek 50000h, to znai da se oekuje da odreeni proizvod (drajver) traje 50000h pre kvara, a MTBF od 50000h znai da se u koliini od 1000 drajvera desi kvar na svakih 50h (ukupno radno vreme (u satima) grupe drajvera podeljeno sa brojem kvarova). Oba koncepta su vana i svaki ima svoju primenu u radu sa drajverima. Najkritiniji element u jednom drajveru je (kao i kod elektronskih balasta za stabilizaciju rada konvencionalnih izvora) elektrolitiki kondenzator. Elektrolit e vremenom isparavati kao funkcija radne temperature kondenzatora koja je opet funkcija temperature kuita i struje kondenzatora. Tipian ivotni vek elektrolitikog kondenzatora dat je jednainom:

Lx = L0 2

Ts Ta 10

gde je: Lx ivotni vek, k faktor koji odreuje efektivna vrednost valovite struje kondenzatora i radnog napona; moe biti broj ili funkcija, Lo ivotni vek meren u standardnim uslovima dat u specifikaciji proizvoaa, Ts nominalna temperatura kuita i Ta radna temperatura kuita. Najpre treba izabrati kvalitetan kondenzator dugog ivotnog veka i odravati njegovu struju i napon u nominalnim granicama. Sledei zadatak za dizajnera je da smanji temperaturu kuita drajvera (na osnovu gornje jednaine se vidi da svako smanjenje temperature za 10C udvostruava ivotni vek drajvera). Temperatura kondenzatora je u tom sluaju funkcija radnog okruenja drajvera, sposobnost drajvera da provodi ili prenosi (konvekcija) toplotu u okruenje i koliina disipirane snage u samom drajveru. Za dati dizajn kuita i primenu, glavni razlog za poveanje temperature bie disipirana snaga koja je funkcija efikasnosti drajvera drugim reima, visoka efikasnost i mala termika otpornost mogu znaajno poveati ivotnio vek drajvera. Efikasnost drajvera ima znatno vei uticaj nego to se obino misli - smanjenje efikasnosti za 10% (sa 95 na 85%) poveava disipiranu toplotu sa faktorom 3.3! Drajveri sa razliitim efikasnostima imae razliite radne temperature kuita, a posledino i razliit ivotni vek na Slici 10 dat je primer zavisnosti ivotnog veka od efikasnosti 150W Slika 10. ivotni vek 150W drajvera u drajvera na temperaturi ambijenta od 45C (ivotni vek 87000h, to je bolje od veine drajvera na tritu). funkciji efikasnosti

10

OSVETLJENJE 2010.

Pouzdanost rada poluprovodnika u elektrinom kolu drajvera obino zavisi od radne temperature PN spoja. Izbor kvalitetnih komponenti doprinosi pouzdanosti rada ureaja (naponske varijacije manje od 20% za elektrolitike kondenzatore i 10% za poluprovodnike). Termiki dizajn i efikasnost imaju velikog uticaja na rad MOSFET-a, integrisanih kola (IC) i optokaplera (opto-coupler ili optiki izolator). I poslednje, za pouzdanost rada drajvera neophodno je eliminisati rane kvarove (pregorevanja) drajvera - za proizvoaa je izazov da oni drajveri za koje je procenjeno da e rano pregoreti nikada ne napuste fabriku. Ukoliko se desi da temperatura pree maksimalno dozvoljenu, moderni ("inteligentni") drajveri su opremljeni termoprekidaima (temperaturnim senzorima na tampanoj ploi sa LED izvorima) koji obaraju struju na 30% vrednosti sve dok se ureaj dovoljno ne ohladi ili nestane uzrok pregrevanja. Na ovaj nain se ureaj uva i produava mu se ivotni vek. Jedan primer drajvera (Harmer&Simmons) je dat na sledeoj slici. Temperatura kuita u naznaenoj taki Tc ne sme prei vrednost od 85C, a ivotni vek drajvera je zavistan od temperature komponenti (npr. temperatura na kondenzatoru C108 se direktno meri u cilju boljeg predvianja ivotnog veka drajvera).

Slika 11. Merna taka Tc na kuitu

Slika 12. ivotni vek drajvera u zavisnosti od Tc

Slika 13. ivotni vek drajvera u zavisnosti od temperature na konmdenzatoru C108 (poloaj u drajveru)

I na kraju, vano je napomenuti da maksimalna temperatura ambijenta ne sme prei 50C.

11

OSVETLJENJE 2010.

5. NAJNOVIJE VESTI

ANSES, francuska agencija za hranu i bezbednost (French Agency for Food, Environmental and Occupational Safety (http://www.afssa.fr/index.htm )), je izdala 25.10.2010. kritian izvetaj o efektima koje LED izvori imaju na zdravlje ljudi "Lighting systems using LEDs: health issues to be considered". ANSES identifikuje rizike vezane za korienje odreenih tipova LED lampi koje mogu izazvati zdravstvene probleme kod stanovnitva i profesionalaca u LED industriji. Problemi identifikovani od Agencije tiu se pre svega oiju zbog toksinog efekta plavog svetla ("Osnovne karakteristike ovih tipova LED su veliki udeo plave boje u emitovanom belom svetlu i veoma visoka sjajnost. Plavo svetlo koje je neizbena komponenta spektra LED izvora bele svetlosti ima toksino dejstvo na mrenjau. Deca su posebno podlona ovom tetnom uticaju jer se njihova soiva jo uvek razvijaju i nisu u mogunosti da efikasno filtriraju svetlo.) i bljetanja ("Ovi novi sistemi osvetljenja mogu proizvesti svetlost intenziteta 1000 puta veeg od tradicionalnih sistema, tako stvarajui rizik od bljetanja. Strogo usmereno svetlo koje oni proizvode kao i njegov kvalitet, takoe mogu izazvati vizuelnu nelagodnost"). . ANSES je izdao sledee preporuke: - ANSES predlae da samo oni LED izvori koji pripadaju istroj rizinoj grupi kao i tradicionalni izvori svetlosti budu dostupni u javnom osvetljenju, dok sistemi veeg rizika treba da budu rezervisani za profesionalnu upotrebu pod uslovima u kojima je mogue garantovati sigurnost radnika. - Dalje, ANSES naglaava potrebu da se smanji svetlosni intenzitet u cilju smanjenja rizika od bljetanja. - Agencija takoe predlae izbegavanje upotrebe izvora sa jakom udelom plavog svetla na mestima na kojima ima puno dece. - Poslednje, ANSES je dala razne preporuke koje se tiu informacija ka korisnicima, izmene i implementacije standarda koji su na snazi, kao i potrebe za daljim istraivanjem zdravstvenih problema koji se mogu javiti usled upotrebe vetakog svetla. Detaljan ANSES izvetaj (310 strana na francuskom, 7MB) je mogue videti na: http://www.afssa.fr/Documents/AP2008sa0408.pdf. ANSES web stranica o LED izvetaju: http://www.afsset.fr/index.php?pageid=2248&parentid=523. Vest se ve pojavila u francuskoj i belgijskoj tampi, kao npr.: http://www.lesoir.be/actualite/sciences/2010-10-25/des-eclairages-led-presentent-un-risquepour-les-yeux-800180.php http://www.lemonde.fr/planete/article/2010/10/25/certains-eclairages-a-led-presentent-unrisque-pour-les-yeux_1431149_3244.html
12

OSVETLJENJE 2010.

http://www.lefigaro.fr/sante/2010/10/25/01004-20101025ARTFIG00660-des-ampoules-a-leddangereuses-pour-les-yeux.php http://www.rtbf.be/info/societe/sante/des-eclairages-a-led-presentent-un-risque-pour-les-yeux http://sante-medecine.commentcamarche.net/news/111653-les-lampes-a-led-pourraient-etredangereuses-pour-la-vue http://www.led-fr.net/led-danger-oeil-retine-201010251020.htm http://www.24hsante.com/lampes-a-led-attention-aux-enfants Tema je takoe predstavljena na francuskoj nacionalnoj televiziji France 2 : http://info.france2.fr/sante/des-led-presenteraient-des-risques-pour-les-yeux-65564545.html Napominje sa da ELC (European Lamp Companies Federation) priprema izjavu i, ukoliko se napravi dogovor sa CELMA, ELC Izjava e biti transformisana u zajedniku ELC/CELMA Izjavu. Napominje sa takoe da e EU SCHENIR (Scientific Committee on Emerging and Newly Identified Health Risks) e izdati svoje miljenje o efektima koje na zdravlje imaju svi vetaki izvori svetlosti (ukljuujui LED) u Martu 2011.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ovo je jo jedna potvrda injenice da LED tehnologija jo uvek nije dostigla tehnoloki nivo najzastupljenijih konvencionalnih izvora (posebno u javnom osvetljenju), kao i da novim trendovima treba pristupati oprezno, bez preterane euforije ali sa posebnom panjom koju ovi moderni i inspirativni izvori zasluuju. Treba saekati da LED pria proe kroz sve deije bolesti (npr. saekati i izvetaj i miljenje koje e sva gore pomenuta tela i komisije podneti), a zatim se i prepustiti revoluciji koja e zasigurno promeniti (i ve menja) svet osvetljenja.

13

OSVETLJENJE 2010.

LITERATURA 1. www.cree.com "Cree XLamp XP-E LEDs Data Sheet" 2. www.cree.com, "Cree XLamp XP-G LEDs Data Sheet" 3. George Mao, Marshall Miles " LED driver lifetime and reliablility hold the key to success in LED lighting projects", LEDsMagazine, September/October 2010, 4. Prof. Dr. Miomir B.Kosti, "Vodi kroz svet tehnike osvetljenja", Beograd, 2000. 5. www.lrc.rpi.edu, "Outdoor Lighting: Visual Efficacy", Volume 6, Issue 2, Lighting Research Center, January 2009. 6. Prof. Dr. Miomir B.Kosti, "Osvetljenje puteva", Beograd, 2006. 7. Keppens A., Ryckaert W.R., Deconinck G., Hanselaer P., "Evaluation of current and temperature effects on high power light-emitting diode efficiencies", 2010. 8. Andrej ureti, " "Solid state" osvetljenje novi trendovi u tehnologiji osvetljenja", DOS, Savetovanje 2007. 9. AEG Power Solutions, "User Guide H&S driver", Septembar 2010. 10. www.philipslumileds.com, "White Paper:Street Lighting; LEDs: Coming soon to a street near you" 11. Ian Lewin, "Lumen Efectiveness Multipliers for Outdoor Lighting Design", IES Paper no. 50, 2000. 12. http://www.celma.org

14