LiBRE 14 Lat

i B R E !
L
14
broj
Jun
2013.
asopis o slobod slobodnom softveru a sopi s o n om softveru
Linux Mint 15
1 9. jun 95% od top 500 superkompjutera na svetu pokree Linux.
1 9. jun
FreeBSD proslavio dvadeseti roendan.
Jun 2013.
Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima.
Re urednika
LiBRE! na vaem godinjem odmoru
oela je sezona godinjih odmora; idealna prilika za odmor bez raunara. Ova injenica e se definitivno odraziti i na statistiku asopisa. Prole godine, godinji odmori su skoro prepolovili broj preuzimanja asopisa, bar tako kae statistika. Ova statistika se popravila tek u septembru, kada su itaoci nadoknadili sav zaostatak u broju preuzimanja letnjih brojeva. Ove godine e posebno biti zanimljivo pratiti statistiku preuzimanja. Nismo vie nov projekat na kojeg je lako zaboraviti na odmoru. Statistika e ove godine pokazati da li smo napredovali u popularnosti u odnosu na prolu godinu. Pokazae koliko naih redovnih italaca ide na godinji odmor bez mobilnih ureaja, i da li je alternativno ePUB izdanje praktino da odmeni PDF kada vam desktop raunar nije dostupan. Vreme je da se pakuju koferi; nekima od vas e i tablet raunar biti sastavni deo opreme za godinji odmor. Neki imaju potrebu za tabletom da bi bili u stalnom kontaktu iz profesionalnih razloga, drugi ga pak nose sa sobom kao gadget za prekraivanje dugog putovanja. injenica da ovim ureajima raste prodaja ba pred turistiku sezonu je i nas inspirisala da napiemo lanak o tablet raunarima. Za razliku od mobilnih ureaja, kao to su tableti, pametni telefoni i fotoaparati, koji belee rast prodaje u
letnjim mesecima, raunari i raunarska oprema u tom periodu belee pad prodaje. Prodavci jedva ekaju da doe septembar i da se kupci vrate sa odmora. Septembar je dobar za nabavku raunara i opreme, i zbog popusta koji e tada biti na te proizvode sa ciljem rasprodaje starih modela, jer ve u oktobru i novembru stiu jo noviji modeli (priprema za Boinu kupovnu groznicu). Za one koji planiraju nabavku novog raunara, leto je pravo vreme da se raspitaju ta je novo u ponudi. Ako vam je slobodni softver u srcu, onda pogotovo, treba dobro da razmislite ta da kupite u septembru. Proitajte na serijal Firmware i secure boot, FUD ili pretnja?. U par nastavaka emo vas uputiti na t treba obratiti panju prilikom kupovine novih raunara, kako bi va ljubimac dobro radio i sa slobodnim operativnim sistemima. Tema broja 1 4 je najpopularnija Linux distribucija, Linux Mint u novom izdanju 1 5. Ovog puta imali smo ta i da predstavimo, obzirom na brojne promene u ovom izdanju. Pored prostog predstavljanja nove verzije, pozabavili smo se i analizom zato je ba Linux Mint trenutno najpopularnija Linux distribucija. Logian nastavak ovog lanka je i predstavljanje Cinnamon okruenja radne povri, poto je i to projekat Linux Mint zajednice. Time smo dali nau preporuku za sve Linux poetnike, koji mogu ovo slobodno vreme da iskoriste i za isprobavanje
LiBRE!
asopis o slobodnom softveru
broj 14
novog Linux Mint operativnog sistema. Za sve one koji imaju vika slobodnog vremena, preporuujemo i lanak BuddyPress Napravite svoju drutvenu mreu. Evo prilike da sami lako napravite svoju privatnu drutvenu mreu i poveete se sa svojim prijateljima koji su ve otputovali na odmor, ili e tek otputovati; i Facebook ima alternativu. Kad smo ve kod Facebooka i Twittera, napokon smo odluili ta emo sa naim fun page-om i Twitter nalogom. Posluie nam za prenoenje vesti iz FLOSS sveta. Jo samo da nam se jave zainteresovani saradnici koji bi to mogli da rade. Sa postojeim brojem ljudi to jo nismo u stanju da sprovedemo u delo, pa ovom prilikom pozivamo sve zainteresovane da nam se jave i tako doprinesu daljem unapreenju naeg zajednikog projekta. Autori i drugi zainteresovani budui saradnici mogu i dalje da nam se javljaju na nau ve poznatu adresu elektronske pote libre@lugons.org. Do itanja! LiBRE! tim
Broj: 1 4 Periodika izlaenja: mesenik Glavni i odgovorni urednik: Nikola Hardi Izvrni urednik: Aleksandar Stanisavljevi Lektura: Jelena Munan Aleksandra Ristovi Aleksandar Boinovi Aleksandar Stanisavljevi Redakcija: eljko ari eljko Popivoda Mihajlo Bogdanovi Bojan Bogdanovi Ivan Bulatovi Goran Meki Gavrilo Prodanovi Stefan Noini Saradnici: Nenad Mijatovi Nikola Nenadi Grafika obrada: Dejan Maglov Silvija Silai Dizajn: Zoran Lojpur Mladen eki Kontakt: IRC: #floss-magazin na irc.freenode.org E-pota: libre@lugons.org http://libre.lugons.org Vladimir Cicovi Aleksandar Brkovi Milovan Krivokapi Dalibor Bogdanovi Dejan ugalj Zlatan Vasovi Darko Stanti Aleksandar Vesi Tamara orevi
Mo slobodnog softvera
Jun 2013.
LiBRE! sadraj
LiBRE! vesti
str. 6
Kako da?
Mala kola:
str. 25
str. 25
Vesti
Puls slobode
Predstavljanje zajednica
Sigil 0.7.2 (2. deo)
str. 8
str. 8
Ubuntu - Crna Gora
Oslobaanje
Uslikajte ekran na Windowsu
str. 31
str. 31
Internet mree i komunikacije Predstavljamo

Calculate Linux 13.4 KDE Linux Mint 15 cinnamon
str. 34
str. 34
str. 1 1
str. 1 1 str. 1 4
Apache Lucene Korak do Googlea (3. deo)
Server
Cinnamon okruenje radne povri GlusterFS
str. 21
str. 39
str. 39
LiBRE!
broj 14
Sam svoj majstor
Git 6. deo Konfiguracija BuddyPress
str. 42
str. 42 str. 45
LiBRE! prijatelji
Mobilni kutak
Tablet Mini raunar ili samo prenosni ureaj?
str. 48
str. 48
Hardver
Arduino kontroler (6. deo)
str. 50
str. 50
Firmware i secure boot, FUD ili pretnja? (1 . deo)
str. 52
Jun 2013.
LiBRE! vesti
LiMux 28. maj
Gradska uprava Minhena zavrila je prelazak na Linux, uz utedu od 1 0 miliona evra. Grad Minhen sada koristi unifikovan sistem za desktop raunare nazvan LiMux, koji je baziran na Ubuntu Linuxu i OSS aplikacijama. Koristan link: http://j.mp/1 32rUyV
Microsoft open source konferencija 5. jun

Microsoft Hrvatska je organizirao prvu Microsoft open source konferenciju, u suradnji sa Sveuilitem u Zagrebu.
Koristan link: http://bit.ly/1 1 FJ949
Peticija za Google Drive Client 7. jun

Korisnici Linuxa su pokrenuli peticiju sa ciljem da motiviu Google da napravi Linux aplikaciju za Google Drive. Koristan link: http://bit.ly/1 293IsE
Firefox OS u Beogradu 28. maj

Firefox OS za mobilne ureaje predstavljen je na konferenciji Mobile Monday u KC Grad.
Koristan link: http://j.mp/1 aJVxaa
FreeBSD 8.4 8. jun

Objavljen je FreeBSD 8 u verziji 4, koji donosi ispravke i poboljanja u odnosu na prethodnu verziju. Koristan link: http://bit.ly/1 1 FJeor
Gaming on Linux jun

Najavljeno je da stiu na Linux: Football Manager 2013, Football Manager 2014, Serious Sam 4, Painkiller Hell & Damnation i Garrys Mod. Korisni linkovi: http://bit.ly/1 9eOKa4 http://bit.ly/1 1 V2Rc2 http://bit.ly/1 2V6Jik http://bit.ly/1 2hN8m9
Software freedom day 1 6. jun

Otvorena je registracija timova za obeleavanje Dana slobode softvera koji ove godine pada u subotu, 21 . septembra.
LiBRE!
broj 14
Koristan link: http://bit.ly/1 aD9si6 Koristan link: http://bit.ly/1 1 T7nXt
Ubuntu Carrier Advisory Group 1 8. jun

Canonical je pokrenuo Ubuntu Carrier Advisory Group.
Prevod Zvaninog prirunika za Linux Mint 15 26. jun

lanovi Montenegro Open Source i Ubuntu LoCo timova su preveli Zvanini prirunik za korisnike (Official User Guide), za Linux Mint 15 MATE. Koristan link: http://j.mp/1 2BzhvC
Koristan link: http://bit.ly/1 7uDJ3Q
Predavanje u Osijeku 1 9. jun

Elektrotehniki fakultet i IEEE studentski ogranak Osijek, organizirali su predavanje: to, kako i zato open source?. Koristan link: http://bit.ly/1 32n9GV
Fedora 19 2. jul
Objavljena je Fedora 19. Meu najzanimljivijim novostima su podrka za 3D tampu, prelazak na MariaDB kao i mnoga poboljanja u drugim delovima operativnog sistema. Koristan link: http://j.mp/1 6g6b31
LiBRE! prijatelji
SuperkompjuteriiLinux 1 9. jun
95% od top 500 superkompjutera na svetu pokree Linux. Koristan link: http://bit.ly/1 9qQhXi
Srean roendan FreeBSD 1 9. jun

FreeBSD proslavlja dvadeseti roendan.
Jun 2013.
Puls slobode
Predstavljanje zajednica:
Ubuntu - Crna Gora
Autor: Ubuntu Crna Gora tim

NU/Linux i Ubuntu zajednica u Crnoj Gori aktivno postoje ve niz godina. U poslednjih par godina aktivnosti su se malo konsolidovale, to je rezultiralo i zvaninim priznanjem zajednice od strane firme Canonical. Ubuntu LoCo Montenegro je od 1 7. januara 201 2. godine i zvanini LoCo (engl. Local Community) tim.
od oko godinu dana okupila stotinak lanova. U aprilu 2009. godine je odrana prezentacija u Baru i to sinhronizovano sa globalnim Ubuntu 9.04 Release dogaajem. Par godina veina aktivnosti i komunikacije je koordinirano putem grupe na Facebook-u.
Kako je sve poelo?
Konsolidovanje aktivnosti i sajt
Od dokumentovane istorije, konkretno vezano za Ubuntu zajednicu Crne Gore, moemo otii unazad do maja 2008. godine, kada je uz pomo Ubuntu tima iz Srbije organizovana Ubuntu prezentacija u Podgorici. U martu 2009. godine registrovana je grupa na Facebook-u, koja je za period
U leto 201 1 . godine dolo je do interesantnog spoja starijih i novih lanova, ljubitelja open source softvera i GNU/Linux-a, tako da smo se zajednikim snagama fokusirali da napravimo sajt koji po sastavu i dizajnu parira sajtovima ostalih LoCo timova. Izabrali smo domen, postavili sajt koristei WordPress, koji je i sam vrlo popularan open source program.
LiBRE!
Ubuntu - Crna Gora

Takoe, osposobili smo wiki, forum i IRC kanal. Tu je i stranica planeta, u kojoj radimo agregaciju lanaka objavljenih na blogovima u Crnoj Gori i regionu. Sajt je zvanino puten u rad 1 7. septembra 201 1 . godine na Dan slobode softvera. Ovom prilikom se zahvaljujemo LoCo timovima u regionu, a posebno srpskom i rumunskom timu koji su nam pomogli i pruili podrku tokom pravljenja sajta. Zahvaljujui volonterskom radu lokalnih grafikih dizajnera, dobili smo i novi logo u martu 201 2. Donja Gorica. Osim u Podgorici, organizovali smo prezentacije i Ubuntu hour okupljanja u Baru, Nikiu, Pljevljima i drugim mjestima. Nakon zvaninog priznavanja, Canonical nam redovno alje instalacione diskove koje organizovano djelimo na prezentacijama i ostalim okupljanjima. Ostvarili smo i kontakt sa firmom System76, jednom od najpopularnijih ponuaa kompjutera koji dolaze sa preinstaliranim Ubuntu sistemom. Oni su nam poslali powered by Ubuntu naljepnice koje smo podjelili lanovima zajednice. Uspjenu saradnju smo napravili i sa dnevnim novinama Vijesti, online magazinom BIT, asopisom LiBRE! i odreenim brojem lokalnih i regionalnih blogova. Od interesantih dogaaja izdvajamo Install Day u Podgorici i uee Ubuntu zajednice na strunom skupu Informacione tehnologije na abljaku.
Prezentacije i deavanja
Nakon putanja sajta u rad, dobar deo aktivnosti i djelovanja tima se preselio na forum i wiki, mada je i Facebook grupa jo uvek aktivna i broji blizu 400 lanova. Organizovali smo skoro redovna okupljanja i prezentacije prilikom izlaska svake nove verzije Ubuntu distribucije. Ostvarili smo odlinu saradnju sa Centrom informacionog sistema na Univerzitetu Crne Gore, koji je est domain deavanja i okupljanja Ubuntu zajednice. Ostvarili smo kontakte i saradnju sa Elektrotehnikim i Prirodno-matematikim fakultetima na Univerzitetu Crne Gore, ali i sa privatnim, kao to su Fakultet informacionih tehnologija na Univerzitetu Mediteran i Fakultet za informacione sisteme i tehnologije na Univerzitetu
Planovi i razmiljanja
Od posebnog interesa su nam dobra volja na Elektrotehnikom i Prirodnomatematikom fakultetu koji su ve uvrstili GNU/Linux u laboratorijske
Jun 2013.
Puls slobode
vjebe i nastavu. Nadamo se da emo uspjeti da zainteresujemo i srednje i osnovne kole da ukljue softver otvorenog kda u svoje aktivnosti. Od sestrinskih projekata, aktivno uestvujemo i u aktivnostima vezanim za optu informisanost o IT tehnologijama i softveru otvorenog kda. Primjeri su Montenegro Open Source (MOS) i Zajednica programera Crne Gore, kao i tekstovi u lokalnim medijima. MOS ima za cilj da prenosi interesantne, kratke i edukativne vijesti iz Crne Gore i svijeta vezane za besplatni i slobodni softver. Programerski sajt za sada ima forum na kome pokuavamo da okupimo kako hobiste tako i profesionalne programere iz zemlje. Ostvarili smo i prve kontakte sa Ministarstvom za informaciono drutvo i telekomunikacije Crne Gore, koje je takoe u procesu definisanja i implementacije Strategije korienja open source tehnologija. Ukoliko ste u Crnoj Gori, zemljama regiona, ali i ire, otvoreno vas pozivamo da nam se pridruite, da saraujemo i da razgovaramo o predlozima i konstruktivnim kritikama. Korisni linkovi: [1 ] http://www.ubuntu-me.org [2] http://www.opensource-me.org [3] http://www.programeri.me
10
LiBRE!
Predstavljamo
Calculate Linux 13.4 KDE
Autor: Aleksandar Brkovi

alculate Linux zasniva se na Gentoo projektu, ali za razliku od njega, obuhvata i brojne unapred podeene funkcije. Rolling-Release distribucija, novo izdanje dostupno je svakih est meseci. Poetno izdanje nastalo je 6. juna 2007. godine. Zasniva se na binarnim paketima, za razliku od Gentoo distribucije, ali postoji i mogunost kompajliranja programa iz izvornog kda. Distribuira se u nekoliko verzija:
Calculate Linux Desktop Desktop
Slika 1 Calculate Desktop
izdanje ovog projekta ima nekoliko ukusa: GNOME, KDE i Xfce. Svaki od ukusa dostupan je u 32-bitnim i 64bitnim verzijama. Od verzije 1 3.4, za 64-bitnu arhitekturu dodata je podrka za UEFI Secure Boot. deluje kao kontroler domena, ima mogunost konfiguracije Samba-e, Maila i XMPP-a, kao i proxy usluge.
Calculate Directory Server
Live mode
optimizovan je za skladitenje i reprodukciju multimedijalnih sadraja.

Calculate Media Center
- namenjen je za administratore i korisnike koji ele da imaju svoju Linux distribuciju, optimizovanu za konkretnu namenu.
Calculate Linux Scratch
Prilikom pokretanja sistema, pojavie se izbornik menija koji e ponuditi nekoliko opcija za pokretanje sistema. Izmeu ostalog, mogue je izabrati uitavanje itavog operativnog sistema u RAM, pre pokretanja Live Desktop sesije. Dostupna je i opcija pokretanja tekstualnog reima, odnosno konzole. Za razliku od veine KDE distribucija, Calculate Linux svoj panel podrazumevano postavlja na vrh ekrana. Na radnoj povrini se nalazi nekoliko ikonica za pokretanje sistema, program za instaliranje sistema (engl. installer) i pristup dokumentaciji. Podrazumevana pozadina je ljubiasta, sa dva pingvina na ledenom ostrvu.
Jun 2013.
11
Predstavljamo
okviru koje e se napraviti potrebne particije. Druga mogunost je runo pravljenje particija, u kome se odabira sistem datoteka kakav elimo, taka montiranja particija, kao i mogunost izbora prostora za swap particiju. Program za instaliranje sistema takoe nudi opciju pravljenja particione tabele, uz mogunost izbora DOS ili GPT formata. Slika 2 Izbornik sesije
Slika 4 Calculate Linux 13.4 KDE installer Slika 3 Tekstualni reim
Instalacioni proces
Pored KDE desktopa koji je neobinog izgleda, i instalacioni proces poseduje jedinstveni stil, za razliku od ostalih distribucija. Instalacioni proces zapoinje uobiajeno, odabirom eljenog jezika i lokalne vremenske zone. Potom e program za instaliranje sistema pokuati da automatski pronae dostupan izvor paketa za instalaciju. Sledei korak je takoe neobian, pripremanje particija za instalaciju. Dostupna je automatska instalacija, u
12
Za razliku od ostalih distribucija, za Calculate Linux je potrebno izdvojiti vie prostora na tvrdom disku (hard disk), minimalno 20 [GB]. U sledeem koraku instalacionog procesa se potvruju zadati parametri, potom dolazi deo u kome se podeava ime domaina na raunaru i vri se potvrda korienja NTP servera za vremensku sinhronizaciju. Sledei korak je kreiranje korisnikog naloga i postavljanje lozinke na root nalog, izbor zvune kartice za sistem, odabir video drivera sa liste, podeavanje rezolucije ekrana, to je ujedno i poslednji korak pripreme instalacionog procesa. Ostaje
LiBRE!
Calculate Linux13.4 KDE

jo samo da se potvrde uneti parametri i postavke, i instalacioni proces moe da otpone. kolekciju multimedijalnih komponenti - codecs and flash. Kernel - dolazi u verziji 3.8.
Softver i programi
KDE okruenje radne povri ponaa se veoma fleksibilno, osim panela postavljenog uz gornju ivicu ekrana, to e za veinu korisnika, izgledati neobino, budui da sve KDE distribucije svoj panel podrazumevano postavljaju uz donju ivicu ekrana. Desktop je prilino prazan, kako nita ne bi odvlailo panju korisnika.
Glavni alat za rukovanje softverskim paketima, upravljanje sistemom i njegovu konfiguraciju je komandna linija Terminal. Alat omoguava korisnicima da rade sa unapred izgraenim binarnim paketima, ili da kompajliraju softver iz izvornog kda. Proces administracije tee veoma glatko, bez greke, uz neto sporije reavanje zavisnosti u odnosu na APT i YUM Calculate Linux KDE dolazi sa kolekci- upravljake programe. Manje iskusni jom korisnog softvera. Predinstalirani korisnici e staviti primedbu na injesu sledei programi: nicu da Calculate Linux, moderna distribucija, nema grafiki front-end za Internet - Chromium i Konqueror web upravljanje paketima, nekome e biti browsers, KMail i Skype, Kopete chat udnovat nain rune promene konficlient, Choqok micro-blogging guracionih datoteka. No, ne zaboravisoftware. mo da je ova distribucija fork Gentoo Office - paket LibreOffice i Okular Linuxa, te da je, logino, implemendocument viewer. tirala neke od njegovih osobenosti. Za razliku od Gentoo distribucije, Calculate Linux omoguava korisnicima da ponu sa unapred izgraenim paketima i grafikim installerom, da bi u kasnijoj fazi prilagodili sistem sopstvenim eljama. Nije namenjen poetnicima, koji tek ulaze u svet GNU/ Linuxa, namenjen je onima koji hoe da naprave uvod i pripreme se za instalaciju najbreg od svih pingvina Gentoo pingvina. Slika 5 LibreOffice
Multimedia Amarok, k3b disc burn-
Upravljanje i konfiguracija sistema
ing software, SMPlayer, uz kompletnu
Korisni linkovi: [1 ] http://www.calculate-linux.org/ [2] http://distrowatch.com/weekly. php?issue=201 3051 3#feature
Jun 2013.
13
Predstavljamo
L i n u x M i n t 1 5 Olivia
Autor: Dejan Maglov esto se kae da je tee ispraviti tu e greke na neemu nego to isto napraviti od poetka. Da li je ta filodistribucije (prvo mesto na rang listi Distrowatcha).
Linux Mint je Ubuntu derivat i potpuno je baziran na paketima aktuelne verzije Ubuntua. Sa Linux Mintom se druimo od 2006. godine. Prva verzija je bila zasnovana na Ubuntuu 6.06 Dapper Drake LTS. Od samog starta, motiv za razvoj Linux Minta je tromost
zofija tana mogu samo da vam kau programeri u Linux Mint zajednici. Oni su se opredelili za ispravljanje tuih greaka. Koliko su uspeni u tome potvruje i popularnost ove GNU/Linux
14
LiBRE!
LinuxMint15cinnamon
Canonicala da reaguje na elje korisnika. U poetku je to bila tvrdoglavost Canonicala da ukljui u instalaciju vlasnike codece, drivere, flash plug-in i druge sitne vlasnike dodatke koji olakavaju korisniku ivot. Sa tim dodacima i novom minkom, nastao je prvi Linux Mint.
ni Linux Debiana. Pratei elje korisnika, Mint dolazi u vie razliitih ukusa: Cinnamon, MATE, KDE, Fluxbox, Xfce, LXDE kao i ve pomenuto Debian izdanje (LMDE). Glavno Mint izdanje je izdanje bazirano na Ubuntuu sa MATE ili Cinnamon okruenjem radne povri. Ovo izdanje Mint zajednica prvo objavljuje, a ostala izdanja se objavljuju naknadno.
Sama filozofija Canonicala tokom godina sve vie daje materijala Linux Mintu i opravdava njegovo postojanje. Canonical sve vie prihvata filozofiju pokojnog Stiva Dobsa (bivi menader Apple-a), koja se bazira na tome da korisnici zapravo ne znaju ta im treba, i da onaj ko eli da proizvodi nove inovativne proizvode mora da zanemari elje korisnika koje su po pravilu konzervativne i koe dalji razvoj.
Canonical usmerava svoj operativni sistem ka novom hardveru zanemarujui desktop koji belei pad udela u prodaji raunarske opreme. Bez obzira na tendencije, veina korisnika je i dalje na desktopu i ne svia im se ovaj prelazak na tehnologije koje su prevashodno prilagoene ekranima osetljivim na dodir.
Linux Mint 15 Olivia
Pratei aktuelne verzije Ubuntua, 29.05.201 3. objavljena je nova, petnaesta verzija Linux Minta sa Cinnamon i MATE okruenjem radne povri, zasnovana na Ubuntu 13.04 distribuciji. Kao i Ubuntu 13.04, ovo nije verzija sa dugoronom podrkom. Njen vek trajanja od ove verzije je ogranien na samo devet meseci, tanije do januara 201 4. Ve u uvodu smo spomenuli da je Linux Mint prvenstveno usmeren ka desktop korisnicima, tako da nova verzija dolazi kao slika za ivi DVD (oko 980 [MB], zavisno od verzije) sa Cinnamon ili sa MATE okruenjem radne povri za i386/amd64 platformu. Korisnici jo mogu da biraju verzije sa ili bez ukljuenih vlasnikih dodataka. Bez obzira da li korisnici izaberu MATE ili Cinnamon okruenje radne povri, dobie punokrvno desktop okruenje sa manje ili vie vizuelnih efekata.
Sve ovo je dalo Linux Mint zajednici dosta materijala za razvoj svoje distribucije koja se sve vie udaljava o Ubuntua. Za sada, Linux Mint zajednica uspeva da prati promene u Ubuntuu i prilagoava ih eljama korisnika. Obzirom na sve vei raskorak izmeu elja korisnika i smera razvoja Ubuntua, u Linux Mintu su spremni i za plan B. Linux Mint zajednica je razvila i novi Mint zasnovan direktno na testing gra-
Instalacija Linux Minta 15
Linux Mint je prvenstveno distribucija
Jun 2013.
15
Predstavljamo
za manje iskusne korisnike i to ne samo Linuxa nego i raunara uopte. To se na svakom koraku moe uoiti. Sve to se od korisnika oekuje je maksimalno pojednostavljeno i predstavljeno je u grafikom okruenju. To je razlog to se Linux Mint uvek isporuuje kao slika za ivi disk. Ovo osigurava da korisnik prvo proveri funkcionisanje hardvera sa Linux Mintom, a zatim na jedan klik pokrene grafiki installer sistema. Instalacija je jednostavna, u par jednostavnih koraka i bez veih mogunosti da korisnik svojom akcijom zabrlja. njenu standardnu kolekciju programa predvienu za GNOME okruenje radne povri.
U Linux Mint 15 kolekciji programa dolazi: Sistem: kernel 3.8.0 Cinnamon 1.8.6 ili MATE 1.4 Xorg 1:7.7 Alati: Disk Usage Analyzer (baobab 3.6.4) File Roller 3.6.3 gedit 2.30.4 gnome-calculator 1:3.8.1 gnome-disk-utility 3.6.1 gnome-font-viewer 3.7.5 gnome-screenshot 3.6.1 gnome-terminal 3.6.1 mint-flashplugin mintstick 1.0.6 Nemo 1.8.2 openjdk-7-jre SANE 1.0.23 Synaptic 0.80 Tomboy 1.12.0 Zvuk i video: Banshee 2.6.0 Brasero 3.6.1
LiBRE!
Prvi pogled na Linux Mint 15
Nakon petnaestak minuta instaliranja i prvog restarta maine, tradicionalno, korisnici Minta mogu oekivati operativni sistem koji radi besprekorno bez dodatnih podeavanja. Osim potpuno funkcionalnog operativnog sistema, korisnik instalacijom Minta dobija i veliki broj programa koji pokrivaju skoro sve oblasti korienja desktopa. I Cinnamon i MATE predstavljaju fork GNOME okruenja radne povri, to znai da ete uz sistem dobiti dopu-
16
LinuxMint15cinnamon
Totem 3.6.3 VLC2.0.6
Grafika: Eye ofGNOME 3.6.2 GIMP 2.8.4 gThumb 3:3.0.2 Kancelarija: LibreOffice 1 :4.0.2 Evince 3.6.1 Internet: Firefox 21 mint-flashplugin11 11.2 Pidgin 1:2.10.7 Thunderbird 17.0.6 Transmission-gtk 2.77 XChat 2.8.8 *U MATE okruenju radne povri umesto gedita, prilagoen je fork tom okruenju pod imenom Pluma ** Nemo, fork Nautilusa prilagoen je za Cinnamon okruenje radne povri (MATE koristi fork pod nazivom Caja)
kontrola ovog okruenja kako bi se korisniku pojednostavilo prilagoavanje okruenja linim navikama. Omogueno je pravljenje linih preica na desktopu i panelu, kao i prilagoavanje izgleda i funkcija panela. Izbornik programa nije preko celog ekrana kao kod GNOME 3 okruenja, ve na malom pop-up prozoru koji se poziva klikom na dugme izbornika. Sve je u cilju manjeg pomeranja kursora mia, to dovodi do vee efikasnosti. I sam izbornik programa je mogue prilagoditi linim potrebama. Vie o samom Cinnamon okruenju moete proitati u posebnom lanku o ovom okruenju, u ovom broju asopisa.
Olivia dolazi sa verzijom 1 .8 Cinnamon okruenja. Za sada, Cinnamon najbolje radi na Linux Mintu. To je logino, jer je on projekat Mint zajednice.
Cinnamon
Ovog puta emo obratiti veu panju na novu verziju Linux Minta 15 sa Cinnamon okruenjem radne povri.
Cinnamon, kao fork GNOME 3 okruenja, pravljen je da zadovolji desktop korisnika. To podrazumeva prilagoavanje GNOME 3 okruenja lakom kontrolisanju uz pomo mia. Da bi to bilo zadovoljeno, ikonice su morale biti smanjene i grupisane na manji prostor, kako korisnik ne bi morao mnogo da vitla miem da bi obavio neku funkciju. Kao drugo, programeri su morali da dodaju vie grafikih
Unapreenja
Prvi utisak posle podizanja Olivia-je je da Linux Mint nikada nije bio lepi i upeglaniji. Vidi se da su u Mint zajednici vrlo ambiciozno krenuli u razvoj Minta 15. Mint 15 je dobio mnogo novih funkcija, ali idemo redom.
Jun 2013.
17
Predstavljamo
Ekran za prijavljivanje na sistem. 1 . Dobio je novi alat za ureivanje tema. 2. Pripremljeno je mnogo novih tema. 3. Zahvaljujui HTML5 integraciji, podrane su animirane i interaktivne teme. Program Softverski izvori (engl. Software Sources) je razvijen od nule. On zamenjuje dosadanji Software Properties i savreno je prilagoen upravljanju softverskim izvorima za
Cinnamon 1.8 posle 7 meseci razvoja, osim velikog broja ispravki bugova, dobio je i brojna poboljanja.
Linux Mint.
Driver Manager je jo jedan alat razvijen od nule. 1 . On je sad samostalni alat u odnosu na Softverske izvore (ranije je bio u sastavu Software Properties, kao i Softverski izvori). 2. Izgleda bolje nego ranije. 3. Ureaji poznatijih brendova su ilustrovani odgovarajuim ikonicama.
18
1 . File Manager Nemo. Njegov korisniki interfejs je znaajno izmenjen a njegovo ponaanje prilagoeno da se bolje integrie u Cinnamon okruenje. 2. Desklets. Cinnamon je dobio deskletse po ugledu na KDE plasmoids. Za sada, sa sistemom se isporuuju 3 deskletsa (sat, pokreta programa i okvir za sliku), ali je mogue naknadno dodati mnoge druge koji su ve pripremljeni od strane zajednice. 3. Screensaver. Cinnamon sada ima svog uvara ekrana. Jedna od zanimljivih funkcija ovog Screensavera
LiBRE!
LinuxMint15cinnamon
je ostavljanje poruka za gosta pre zakljuavanja ekrana. Posetilac e na zakljuanom ekranu moi da proita vau poruku dok ste vi odsutni. vie nema GNOME sesiju kao rezervnu. Ranije se deavalo da rezervna GNOME sesija pravi problem da se podigne Cinnamon sesija. Ovo je sad reeno tako to, ako grafika ne podrava 3D akceleraciju ovu funkciju preuzima softverski rendering. Ovo rastereuje grafiku karticu, ali optereuje procesor, to usporava sistem. 2. Novi prozor obavetenja, koji se ukljuuje ako se iz bilo kog razloga (lo driver za grafiku kartu ili slaba grafika karta), ukljui softverski rendering efekata.
4. Kontrolni centar. Cinnamon sada ima svoj Cinnamon Settings i vie nee koristiti GNOME Control Center
Dodatna poboljanja: 1 . Bolja i laka konfiguracija vruih uglova 2. Unapreen nain maksimiziranja prozora 3. Promenjena je podrazumevana kolekcija desktop tapeta 4. Poboljana je Plymouth tema Ovo nisu sve izmene i poboljanja u 1 5-oj verziji Minta. To su samo izmene u vidljivom delu.
5. Cinnamon sada ima alat za upravljanje appletima, deskletsima, ekstenzijama, temama i ostalim zainima. Poboljanje sistema donosi: 1 . Novu rezervnu sesiju. Cinnamon
Jun 2013.
19
Na utisak
Predstavljamo
Canonicala. U FLOSS-u, sukobi su vetaki izazvani raspravom korisnika na temu ija je distribucija bolja. Takva dilema ne postoji. arenilo distribucija omoguava svakome da izabere ono to njemu lino najvie odgovara. Neke distribucije su lake, druge su opet brze, a tree tedljive. Otvoreni kd, takoe, omoguava svakome da, ako mu nita od ponuenog ne odgovara, napravi neto potpuno novo. Niko ne radi sve iz poetka, nego za osnovu uzima neki projekat koji priblino odgovara njegovim potrebama, pa onda prilagoava osnovu svojim potrebama. Tako je Ubuntu za osnovu uzeo Debian projekat, a Mint za osnovu Ubuntu projekat. Novi projekat je dobar samo ako je osnova dobra, tako da nema govora da Ubuntu ne valja, a da je Mint dobar. Bez dobrog Ubuntua nema dobrog Minta, a ni jednog ni drugog nema bez dobrog Debiana.
Linux Mint nikada nije bila distribucija koja je obarala rekorde u brzini, tedljivosti resursa i slino. Njegova uloga u Linux svetu jeste da bude:
najjednostavnija distribucija za poetnike da prati elje korisnika da bude lep i potpuno funkcionalan.
Olivia je ove zahteve u potpunosti ispunila, a da pri tom ne bude potpuna rasipnica. Za sebe trai hardver sa minimalno x86 procesorom od 600 [MHz], 500 [MB] RAM-a, 5 [GB] slobodnog prostora na tvrdom disku i grafiku kartu sa minimalnom rezolucijom 800600 pixela. Naravno, na ovakvoj maini bi bilo uasno teko bilo ta raditi na Mintu. Preporuena konfiguracija je ipak procesor x86 od 1 [GHz], 1 [GB] RAM-a, 1 0 [GB] slobodnog prostora na tvrdom disku i grafika sa minimalnom rezolucijom 1 024768 pixela. Instaliran Mint 15 troi razumnih 200 [MB] RAM-a za svoje prosto funkcionisanje.
Sve u svemu, jedina mana Olivia-je je njen kratak ivotni vek samo 9 meseci podrke, tanije do januara 201 4. Ovo nije odluka Mint zajednice, nego Canonicala, koji e podravati Ubuntu 13.04 samo do januara 201 4.
Korisni linkovi: [1 ] http://www.linuxmint.com/ download.php [2] http://www.linuxmint.com/rel_ olivia_whatsnew.php#cinnamon [3] http://blog.linuxmint.com/?p=2366 [4] http://en.wikipedia.org/wiki/ Linux_Mint
Za kraj
Kroz itav ovaj tekst provejava kritika Canonicala. Nemogue je objasniti Mint filozofiju bez pominjanja
20
LiBRE!
Cinnamon okruenje radne povri
Cinnamon
o kru e n j e ra d n e p o vr i
Autor: Aleksandar Brkovi akon viegodinje vladavine GNOME 2 okruenja radne povri, GUI developeri odluili su da naprave korak napred nastao je GNOME 3. Mogue da je dolo do smene generacija koja donosi nove ideje i nove koncepte. Doneta je odluka da se odustane od starog i kvalitetnog GNOME 2 okruenja u korist savremenog i inovativnog reenja. Uprkos poetnom protivljenju, novonastali proizvodi uspeli su vremenom da steknu svoje pristalice. Glavna izdanja, bazirana na GTK+ 3 kompletu alata Unity, GNOME Shell i Cinnamon ulaze ravnopravno u trku za sticanje naklonosti i poverenja korisnika.
ovo grafiko okruenje naslanja se na novi kd, onaj od GNOME 3 okruenja, ali na nain da stvari postavlja na pravo mesto. Developeri su se potrudili da pri prelasku na novonastali proizvod zadre neto od starog proverenog koncepta. Re je o kompilaciji novog i starog, pa je istovremeno mogue koristiti i jedno i drugo. Cinnamon ima i 2D varijantu za raunare sa neto slabijim performansama. U pitanju je Cinnamon sa iskljuenim desktop efektima, a to se moe uraditi kroz program Cinnamon settings.
Karakteristike
Cinnamon, novo okruenje radne povri, izgraeno je na osnovu GNOME 3 biblioteka. Idejni tvorci novog okruenja su lanovi razvojnog tima Linux Mint distribucije. Finalno izdanje je puteno u maju mesecu 201 2. godine, sa verzijom Linux Mint 13. Vrlo brzo, i druge Linux distribucije u svoju ponudu dodae ovo radno okruenje, uz mogunost dodatne instalacije po elji korisnika. Cinnamon je specifino koncipiran:
Slika 1 Cinnamon Desktop
Komponente
Cinnamon Panel Poput starog
Jun 2013.
21
Predstavljamo
okruenja, korisnik na dnu radne povri ima dostupan panel. U levom uglu panela ima launcher, ekvivalent Menu dugmetu. Pored njega se mogu dodati ikonice aplikacija koje se najee koriste, zatim dolazi deo koji prikazuje spisak otvorenih prozora pri radu na raunaru, dok desni ugao zauzima system tray, koji prikazuje ikonice pokrenutih programa. Konzervativan izgled panela nama je dobro poznat i prilino predvidiv jo iz GNOME 2 okruenja radne povri. Ovaj klasian izgled korisnikog panela prua korisnicima lak pregled svih instaliranih aplikacija i postojeih datoteka, bilo preko menija ili preko polja za pretragu. Ali, sve se to moe izmeniti ili prilagoditi sopstvenim potrebama. Takoe, mogue je po elji pozicionirati panel, bilo pri vrhu ekrana ili, podrazumevano, na dnu ekrana. Menu ploa Dodir novog i starog vidi se otvaranjem launchera, kada korisnik dobije na izbor splet novih i starih stvari: traka launchera, Unity okruenja radne povri i ovde je prisutna, ali kao mala i skromna traka u levom uglu ploe, koja se otvori klikom na launcher, a ne kao ogromna debela traka du cele leve ivice radne povri, kao to je sluaj u Unity izvedbi; do nje je neto to izgleda kao klasini izbornik softvera sloenog po kategorijama takoe vrlo konzervativno i univerzalno prepoznatljivo; no, na vrhu ploe je dodatak iz GNOME 3 okruenja traka za automatsko pretraivanje u koju moete upisati naziv aplikacije, a Cinnamon e polako suavati izbor ponuenih aplikacija to vi vie karaktera unesete. Tako e i korisnici starog i korisnici novog u krajnjem sluaju doi na svoje. Cinnamon settings Cinnamon ima novu konfiguracionu alatku pod istoimenim nazivom. Sa njom moete da promenite teme, primenite desktop efekte, dodate programe na radnu povrinu, i izvrite niz drugih podeavanja na sistemu. Hot Corner dobio je dodatnu mogunost da koristi ili izbor radne povri (kao Compiz Expo) ili selekciju prozora (kao Compiz Scale). U Expo reimu moete da vidite sve dostupne radne prostore, da ih dodate ili uklonite, dok u Scale reimu moete da vidite sve otvorene programe u okviru jednog radnog prostora. Povlaenjem mia u gornji levi ugao dobija se prikaz svih otvorenih prozora, odnosno aktivira se pregled radnog prostora, kao i svih trenutno pokrenutih aplikacija, to je veoma korisna opcija.
Slika 2 Hot corner

LiBRE!
22
Cinnamon okruenje radne povri

Nemo upravnik datoteka. Bilo je samo pitanje vremena kada e Cinnamon dobiti sopstveni upravnik datoteka. Nemo je fork Nautilus 3.4 upravnika datoteka, nastao sa ciljem da se pobolja korisniko iskustvo i olaka upravljanje datotekama. Jedan od razloga nastanka navedenog programa jeste taj to je Nautilus u verziji 3.6 bio prilino loe odraen. Developeri Linux Mint distribucije su odluili da naprave i plasiraju proizvod koji e biti usko vezan za Cinnamon okruenje radne povri. Tako je nastao Nemo. Glavne karakteristike su : Poseduje sve funkcije koje je imao Nautilus 3.4, a koje nedostaju u verziji Nautilus 3.6.
Slika 3 Nemo upravnik datoteka
Aplikacije
Poseduje opciju Open in terminal (otvori u terminalu).

Napraviemo pregled nekoliko aplikacija koje se nalaze u ponudi Cinnamon okruenja. Deo su iroke palete dostupnih programa pravljenih za GNOME okruenje radne povri. Brasero program za narezivanje CD/DVD diskova napravljen za Unix sisteme standardna aplikacija u GNOME okruenju radne povri. Licenciran pod uslovima GNU GPL licence. Njegovi tvorci su dvojica programera: Philippe Rouquier i Luis Medinas. To je jednostavno reenje sa prijatnim korisnikim interfejsom, intuitivan i razumljiv. Datoteke za obradu dodaju se prostim prevlaenjem i otputanjem iz dostupnog pregledaa datoteka ili oznaavanjem odreene datoteke kroz ugraenu komponentu za pretragu datoteka. Na dnu korisnikog interfejsa postoji traka koja e pokazati koliko prostora zauzima datoteka pripremljena za narezivanje, odnosno, koliko je slobodnog prostora ostalo od ukupnog kapaciteta
Poseduje opciju Open as root (otvori kao administrator). Pri kopiranju ili pomeranju datoteka vidi se procenat napretka i informacije o samoj operaciji u naslovu prozora, kao i u listi prozora. U Nemo upravnik datoteka ugraeno je mnogo vie opcija za konfigurisanje.
Vizuelno, Nemo je veoma slian Nautilusu: razlikuju se samo traka sa alatima i Sidebar. Sadraj prozora je isti u oba upravnika datoteka. U Cinnamon okruenju radne povri mogue je napraviti izbor i instalirati bilo koji od ova dva upravnika datoteka.
Jun 2013.
23
Predstavljamo
diska. Ovo je koristan program sa bogatim skupom opcija. Evolution veoma fleksibilan i moan e-mail klijent, kalendar i adresar u isto vreme. Program je stvoren za Linux, sa namerom da bude isto to je Outlook za Windows. Mogunosti su velike: PGP/GnuPG integracija, S/MIME podrka za sigurno slanje poruka, HTML podrka sa lepim ablonima i junk mail filtriranje uz pomo efikasnog SpamAssasina. Postoji zatita od takozvane veb-bube (engl. Web-bugs), skrivene u slici koja pristie u e-mail poruci, koja ugroava vau privatnost. Tu SpamAssasin stupa u akciju i upozorava da ne preuzimate daljinski sadraj. Glavne karakteristike ovog programa jesu: Povezivanje programa sa POP i IMAP protokolima i prenos maila sa SMTP.

kombinaciju novog i savremenog doivljaja uz postojanje starih i proverenih reenja. Korisni linkovi: [1 ] http://en.wikipedia.org/wiki/ Cinnamon_%28user_interface%29 [2] http://cinnamon.linuxmint.com/ [3] http://www.linuxbsdos.com/201 2/ 09/26/cinnamon-1 -6-review/
Mrena veza se ifruje sa SSL, TLS i STARTTLS sigurnosnom zatitom. Kalendar ima podrku za iCalendar format, WebDAV i CalDAV, kao i za Google Calendar. Adresar moe da se koristi kao izvor podataka u LibreOffice programu.
Sa pregledom par aplikacija karakteristinih za Cinnamon okruenje radne povri zavravamo ovaj prikaz. Ukoliko elite da isprobate neko od novonastalih, savremenih okruenja, neka to za poetak bude Cinnamon, upravo iz razloga to u sebi, u isto vreme, sadri
24
LiBRE!
Kako da?
Mala kola: Sigil 0.7.2 (2. deo)
I n terfej s
Autor: Dejan Maglov
prolom broju smo upoznali itaoce sa ePUB ebook formatom i Korisnici Ubuntua, Ubuntu derivata i zapoeli smo priu o Sigil ePUB Linux Minta, mogu da instaliraju Sigil editoru. Za nastavak male kole nam 0.7.2 dodavanjem riznice: je potrebno da instaliramo Sigil na raunar. Neto o instalaciji smo ve sudo add-apt-repository pomenuli, ali poto je bitno, ppa:sunab/sigil-git/ppa ponoviemo ono to je najvanije. Sigilu 0.7.2 su neophodne Qt5 biblioteke. Ukoliko koristite starije verzije Instalacija Sigila Ubuntua (1 2.04, 1 2.1 0), morate dodati i riznicu: Da ponovimo:
- Sigil je slobodan i softver otvorenog kda pod licencom GPLv3 - Multiplatformski softver koji radi pod Windows, MACOS X i Linux operativnim sistemom - Za Windows i MACOS X su ve pripremljeni binarni paketi za instalaciju na zvaninim web stranicama projekta, http://code.google.com/p/sigil/downl oads/list - Za instalaciju na Linux operativni sistem predvien je izvorni kd koji moe svako da kompajlira na svom sistemu - Mnoge Linux distribucije pripremile su i binarne pakete Sigila u svom zvaninom skladitu programskih paketa ili u posebnim skladitima.
sudo add-apt-repository ppa:canonical-qt5-edgers/qt5proper/ppa
Binarni paketi za glavne Linux distribucije
Tek nakon toga je mogue instalirati Sigil. (Nemojte zaboraviti da obnovite definicije izvora posle dodavanja skladita programskog paketa). Korisnici ArchLinuxa imaju pripremljeni binarni paket Sigila 0.7.2 za svoju distribuciju. Instalacija je standardna:
sudo pacman -Syu sigil
Slackware je pripremio 0.6.0 verziju, a OpenSUSE verziju 0.6.2 Sigila.
Sve ovo uzmite sa rezervom, jer od pripreme ovog teksta do trenutka kad
Jun 2013.
25
Kako da?
ga vi budete itali u Linux svetu se sve obezbeujemo aktuelnost teksta bar i svata moe izmeniti, i neko je ve za neko vreme. mogao da pripremi najnovije binarne Prozor Sigila ima uglavnom standardni pakete Sigila za vau distribuciju. raspored menija, alata i radnog prostora.
Interfejs Sigila
1 . Padajui meni sadri sve naredbe i
Padajui meniji Alati
Table ofContents BookBrowser Preview
Clips
Validation Results Radni prostor

alate Sigila. Standardno se nalazi na vrhu prozora Sigila. Moete videti devet padajuih menija, redom: File, Edit, Insert, Format, Search, Tools, View, Window i Help. Alati su logino smeteni po tim kategorijama, pa se trenutno neemo zadravati na njima.
LiBRE!
Odluili smo da vam predstavimo najnoviju verziju Sigila 0.7.2 koja je jo uvek na testiranju i moe se desiti da jo uvek ima neki bug. Ranije verzije se malo razlikuju, ali razlike nisu drastine. Predstavljanjem najnovije verzije,
26
Mala kola: Sigil

2. Ispod padajuih menija moete videti dva reda dugmia sa najee korienim alatima. U prvom redu alata su standardni alati tipa: New, Open, Add, Save, Undo, Redo, Copy, Cut, Paste, ali i dva dugmia za promenu pogleda na dokument. Prvi pogled je Book View, a drugi Code View. Ova dva dugmia emo vrlo esto koristiti prilikom rada u editoru. U nastavku ovog reda je alat za prelom dokumenta koji e od jedne dugake stranice napraviti automatski dve HTML stranice. Nadalje su dugmii za uvoz slika, specijalnih znakova, sidra, linka i metapodataka o dokumentu. Na kraju su alat za automatsko pravljenje sadraja i dugmii za kontrolu pravopisa, kao i alat za kontrolu itave strukture ePUB-a (FlightCrew). klasini tekst procesor ili kao HTML/ XML/CSS kd editor.
U podrazumevanoj postavci radne povri sa leve strane je pregleda elemenata ebooka (Book Browser), a sa desne strane sadraj (Table ofContents).
Osim ove standardne postavke radne povrine, po potrebi moe da se otvo3. U drugom redu dugmia sa alatima re jo 3 nova potprozora (Clips, Presu standardni alati tekst editora: h view i Validation Results). dugmii se odnose na razne vrste naslova, posle toga ide dekoracija Glavni deo radne povrine (Editor) fonta (bold, italic, underline, ), zatim alati za poravnanje teksta, alati za indeksirane i neindeksirane liste, kao i dugmii za nivo liste. Na kraju su dugmii za promenu vrste slova (velika, mala, prvo veliko). 4. Radni prostor ini ostatak prozora ispod linije sa alatima. Editor je najvaniji deo programa. Projektovan je da bude fleksibilan i prilagoen zahtevima kreiranja ePUBa. Poto je ePUB sloeni dokument koji se sastoji iz vie HTML stranica, CSS stilova, slika, XML stranica, editor je morao dobiti mogunost obrade vie elemenata istovremeno. Ovo je reeno tako to je mogue u ovom delu
Radni prostor
Najvei deo interfejsa Sigila zauzima radni prostor. Podrazumevano je podeljen na 3 dela po vertikali. Glavni, sredinji deo, jeste editor i moe da radi u dva modaliteta kao
Jun 2013.
27
Kako da?
Sigilovog interfejsa otvoriti vie kar- nata. tica sa razliitim elementima ePUB-a.
Drugo vano svojstvo editora je mogunost kreiranja ePUB stranice kao u tekst procesoru i kao u editoru HTML kda. Za izbor jednog od ova dva moda editora, zadueni su dugmii na prvoj liniji alata. Svaka izmena napravljena u svakom od ova dva moda odraava se na izgled u drugom. Sam prelazak iz jednog u drugi mod ukljuuje proveru ispravnosti kda. U sluaju neispravnog kda, dizajner e biti upozoren i bie mu ponuena automatska ili runa ispravka, sa naznakom u emu je problem.
Table ofContents
Sve je podreeno to lakem kreiranju sadraja uz stalnu kontrolu ispravnosti kda. Obzirom na sloenost ePUB-a kao formata bez stalne kontrole, postojala bi opasnost da se nagomilaju greke koje je naknadno teko pronai i ispraviti.
Book Browser
Bez pregledaa sadraja koji je uvek dostupan, vrlo bi teko bilo kontrolisati sve delove ePUB-a. Zadatak Book Browsera nije samo prikazivanje svih elemenata dokumenta, ve i upravljanje njima. Upravo na tom mestu se kreiraju novi elementi, briu nepotrebni i pokree editovanje svih eleme-
Svako ime HTML stranice i naslov u njima belei se automatski kao linkovani sadraj. Table of Contents gomila sve te linkove i ima ulogu navigacije kroz ePUB. Kao i u Book Browseru mogue je otvoriti editovanje dokumenta klikom na neki od tih linkova. Sadraj Table of Contents se moe ureivati i odrediti ta e biti, a ta ne linkovano od sadraja. Od Table of Contents moe se automatski generisati HTML linkovani sadraj ePUB-a. Bez obzira da li e dizajner ukljuiti HTML linkovani sadraj u ePUB ili ne, veina ePUB itaa prepoznaje Table of Contents i prikazuje ga kao pomono sredstvo za navigaciju kroz ePUB.
LiBRE!
28
Mala kola: Sigil

kd runo.
Preview
Clips
Ovo je nova funkcija u Sigilu 0.7.2. Kada se omogui, u padajuem meniju View otvara se prozor sa leve strane ispod Book Browsera. Njegova uloga je da sadri veinu najeih HTML kdova koji mogu da se ubace u dokument samo jednim klikom. Ovo pomae manje iskusnim dizajnerima jer ne moraju da pamte kdove, a i iskusnijim dizajnerima jer im poveava produktivnost, pa ne moraju da kucaju
Jo jedan novitet u Sigilu 0.7.2. Kad se omogui, ovaj prozor se kai desno ispod Table of Contents. Ovo je podeljen pogled na sadraj HTML stranice. U gornjem delu tog prozora se vidi Book View stranice, a u donjem delu prozora Code View stranice. U ranijim verzijama ova funkcija je bila vezana za glavni prozor kao jedan od pogleda editora. Sada je Preview razdvojen od editora.
Validation Results
Poslednji potprozor radnog prostora je Validation Results. I on je opcioni prozor. Pojavljuje se na dnu kad upo-
Jun 2013.
29
Kako da?
trebimo Validate Width FlightCrew. FlightCrew proverava sve delove ePUB-a. Ako nae greke, rezultati e biti prikazani u ovom prozoru. Proverie da li ima neupotrebljenih slika, fontova, i tako dalje, proverie sve linkove i prijaviti one koji ne vode nikud, proverie da li negde nedostaje slika, zvuna ili video datoteka i ostale greke koje na drugi nain nije lako uoiti. Pregled popularnosti GNU/Linux/ BSD distribucija za mesec jun
Distrowatch
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 Mint Debian Ubuntu Fedora PCLinuxOS Mageia openSUSE Manjaro Arch Zorin Puppy CentOS Peppermint ROSA Lite FreeBSD CrunchBang Snowlinux Bodhi antiX OS4 AV Linux Lubuntu Kubuntu Slackware 31 44< 1 846< 1 589> 1 429> 1 337> 1 1 87> 1 1 64> 946< 931 < 823< 736< 673> 658> 648> 622< 597> 568> 555< 555> 545< 529> 479> 472> 470> 467>
Za kraj epizode
U ovoj epizodi smo instalirali Sigil i bacili smo prvi pogled na njegov inter-
fejs. Od naredne epizode poeemo sa konkretnim kreiranjem ePUB-a. Koristan link: [1 ] http://code.google.com/p/sigil/ Nastavie se
Pad < Porast > Isti rejting = (Korieni podaci sa Distrowatcha)
30
LiBRE!
Oslobaanje
U s l i ka j t e e kra n n a Windowsu slo b o d n o

Autor: Aleksandar Stanisavljevi esto se kae da slika govori vie od hiljadu rei. Verovatno ste nekada doli u situaciju da elite nekome (ko vee dugme slui da uslika ekran, a preostala tri slue za opcije: sakrivanje prozora programa i zatvaranje programa. nije pored vas), da objasnite ta trenutno vidite na ekranu svoga raunara. Ma koliko se vi trudili da sagovorniku reima opiete ta trenutno vidite na ekranu, uvek je postojala mogunost da vas on nee lepo razumeti. Ovakve situacije su este prilikom reavanja nekog problema na internet forumima posveenim slobodnom softveru. Zato je najjednostavnije reenje da sagovorniku jednostavno poaljete sliku ekrana i onda e on videti isto to i vi. Podrazumevani programi na Windowsu koji slue da uslikaju ekran nisu ba okrenuti prosenom korisniku raunara, ve zahtevaju malo vie napora za izvravanje ovakvog zadatka. Zato vam predstavljamo nekoliko slobodnih alternativa koje ovaj posao obavljaju veoma lako.
Slika 1 Lightscreen Ovaj program vam prua mogunost da uslikate ceo ekran, sadraj jednog prozora ili proizvoljnu oblast na ekranu. Pri korienju opcije uslikavanja sadraja jednog prozora, program e uslikati onaj prozor koji je poslednji bio aktivan. U sluaju uslikavanja proizvoljne oblasti na ekranu, program omoguuje uveliavanje oblasti oko konturnih taaka koje je potrebno da definiete kako biste otvorili i zatvorili pravougaonu konturu.
Lightscreen
Jun 2013.
Lightscreen je program krajnje minimalistikog dizajna. Prozor ovog programa sadri samo 4 dugmeta. Naj-
31
Oslobaanje
slobodnom rukom.
Slika 3 QuickScreenShots Slika 2 Uslikavanje proizvoljne pravougaone konture uz pomo Lightscreena Ovaj program poseduje mogunost odloenog uslikavanja ekrana, pri emu definiete vreme zadrke (u sekundama), od trenutka kada pokrenete komandu za uslikavanje ekrana do trenutka kada program uslika ekran. Preice sa tastature za izvravanje nekog od zadataka uslikavanja ekrana su takoe podrane. Trenutak uslikavanja ekrana moe da se ozvanii i zvunom animacijom fotoaparata. Prilikom uslikavanja proizvoljne pravougaone oblasti na ekranu, u jednom od uglova ekrana e biti prikazana uveliana oblast oko konturne take, ali tako da vam ne smeta prilikom odabira poetne i krajnje konturne take. Meutim, za razliku od programa Lightscreen, ovde neete imati uvid u stvarnu veliinu budue slike (u pikselima) dok iscrtavate pravougaonu konturu.
QuickScreenShots
Pored svih onih standardnih mogunosti koje poseduje Lightscreen, QuickScreenShots poseduje i mogunost ureivanja slika dobijenih uslikavanjem ekrana. Mogue je na brzinu urediti sliku kako biste na njoj oznaili neke detalje koje treba odmah da uoi neko kome aljete snimak ekrana. Od opcija ureivanja slike nedostaje opcija pisanja teksta po slici, pa se za ove svrhe mora koristiti povlaenje linije
Slika 4 Uslikavanje proizvoljne pravougaone konture uz pomo QuickScreenShotsa
32
LiBRE!
Uslikajte ekran na Windowsu slobodno

Greenshot
Slino programu Lightscreen, i Greenshot poseduje mogunost dinamikog prikaza uveliane oblasti oko konturne take prilikom uslikavanja proizvoljne oblasti na ekranu. praktino znai da, ako na primer, pogreite prilikom iscrtavanja neke konture oko teksta koji ste napisali, ne morate sve da radite ponovo, ve moete obrisati samo zadnju konturu. U programu QuickScreenShots biste morali sve da obriete i ponete ureivanje slike praktino od nule. Ukoliko vam je potreban jednostavan program, koji e vam sluiti samo za uslikavanje ekrana, onda vam preporuujemo Lightscreen. Meutim, ukoliko imate potrebu i da ureujete uslikan ekran, onda je Greenshot odlian izbor. Korisni linkovi: Slika 5 Uslikavanje proizvoljne pravougaone konture uz pomo Greenshota Nakon uslikavanja ekrana, program nudi vie opcija za dalji rad sa slikom. Tako sliku moete automatski da snimite (koristei podrazumevana podeavanja izlazne datoteke), zatim runo da je snimite (pri emu morate da definiete podeavanja izlazne datoteke, da je otvorite u ureivau slika, odtampate ili pak samo sauvate u privremenu memoriju (engl. clipboard), itd. Ugraeni ureiva slika je veoma funkcionalan. Za razliku od ureivaa slika koji postoji u programu QuickScreenShots, ovde moete da ureujete i tekst sa sve oblikovanjima (podebljan, iskoen, obojen i sl.). Takoe, opcija koja ovaj program izdvaja i ini boljim od QuickScreenShotsa je mogunost parcijalnog ureivanja slike. To [1 ] http://lightscreen.sourceforge. net/ [2] https://code.google.com/p/ quickscreenshots/ [3] http://getgreenshot.org/
Jun 2013.
33
Internet mree i komunikacije

Apache
Korak do Google (3. deo)
Autor: Dejan ugalj ogunosti Lucene biblioteke su ogromne, a na cilj je desktop aplikacija koja pretrauje PDF datoteke na lokalnom tvrdom disku i naravno, to bolje upoznavanje sa istom. Pretraga e ii duboko, poevi od metapodataka, poput naziva autora, naslova, broja stranica pa sve do samog teksta unutar PDF datoteke. Podseamo, da bi cilj bio izvodljiv, potrebno je preduzeti nekoliko koraka pre nego to PDF datoteka bude spremna za Lucene i za njeno indeksiranje. Da bismo stvorili jasniju sliku projekta, predstaviemo ukratko studiju sluaja (engl. Case studies) kojom emo se voditi do kraja serijala, a samim tim i do kraja samog projekta.
tvrdom disku i nazvaemo tu fasciklu Biblioteka, za sada. Izbegavanja komplikovanijih delova kda su neophodna zbog programerski manje iskusnih itaoca LiBRE! asopisa. Pokuaemo da celu aplikaciju napiemo iz razdvojenih i nezavisnih modula . (Moduli u naem sluaju bi trebalo da su ekvivalentni programskim paketima u Java programskom jeziku). Module emo na kraju sinhronizovati u celinu, tako da e svi potrebni koraci do krajnjeg indeksiranja biti, takorei, programii sami za sebe, potpuno funkcionalni u pogledu svog postojanja, nezavisni od celine (prim. aut).
Modularna Java aplikacija je takoe korisna jer njen sam izlaz ne mora da bude desktop aplikacija koju mi trenutno implementiramo, ve moe da bude JavaEE (WEB), Android, neko e rei to je samo OSGi (OSGi framework, Studija sluaja http://www.osgi.org/), ali o tome e Desktop aplikacija za pretragu PDF mo nekom drugom prilikom. To su datoteka na lokalnom tvrdom disku neke od najveih prednosti Java pisanih aplikacija. 1 . Zbog razumljivosti kda i izbegavanja komplikovanih delova, pretpo- 2. Priprema PDF datoteka za Lucene staviemo da se sve PDF datoteke podrazumeva ekstrakciju svih neopnalaze u jednoj fascikli na lokalnom hodnih podataka, poevi sa metapo-
34
LiBRE!
Apache Lucene
dacima pa sve do samog teksta koji se nalazi u datoteci. Ovo je deo u kojem koristimo TIKA biblioteku koju smo ukratko spomenuli u prolom broju. Obeali smo da emo se bolje upoznati sa njom u ovom, ali zbog ogranienog prostora i obimnosti same teme, ipak ostavljamo za sledei broj.
3. Implementacija i upotreba Lucene

biblioteke. Posle, nadamo se, uspene ekstrakcije podataka u TXT format, potrebnih za indeksiranje, prelazi se u prosleivanje istih ekstraktovanih podataka Lucene biblioteci. Osvrt na sve neophodne korake i sutine koja e nas odvesti do cilja, deo je koji e verovatno biti najzanimljiviji naim itaocima.
4. Prikaz rezultata za zadati upit

(Query) koji je korisnik prosledio aplikaciji. Ovaj deo je samo ulepavanje prikaza rezultata dobijenih za korisnikov upit ili krae reeno, prikaz preko grafikog interfejsa. Iako ovo izgleda banalno, ovo je jedan od najbitnijih delova, jer logino, ako korisnik nema dobar prikaz rezultata, ne vredi nam ni najbolje napisan programski kd. Detaljniji prikaz svih modula se vidi na dijagramu sa slike.
Ovako bi izgledao na poetni Case Studies. Tok realizacije modula e ii odozdo navie. Elementi obojeni narandastom bojom su oni koje emo mi morati da implementiramo, dok elementi zelene boje su oni koje nam Lucene daje. Pokuaemo da objasnimo i opiemo to bolje svaki element
Jun 2013.
35

studije sluaja, praen dijagramom sa slike. Izmene i odstupanja su tokom implementacije neminovne, skoro neizbene. Nadam se da e vam ova vonja prijati makar samo deo onog koliko prija i meni piui ove tekstove (prim. aut). Ceo kd bie napisan u Java programskom jeziku, a rezultate onih modula koje smo spomenuli ranije, emo prikazati, za sada, u konzolnom ispisu (Integrated Development Environment IDE) okruenja vama omiljenom ili onom koji vama najvie odgovara. Moj omiljeni IDE je Eclipse (koristan link http://www.eclipse.org), a ponekad koristim i NetBeans (koristan link https://netbeans.org). Moja malenkost u ovom projektu e koristiti Eclipse IDE (prim. aut). imenom i da je sauvamo na lako dostupnoj lokaciji vaeg tvrdog diska. Za poetak kopirajte u tu fasciklu nekoliko PDF-ova koje naete, a bilo bi poeljno da nisu preveliki, to znai da bi optimalna veliina trebalo da bude oko 1 -2 [MB] (npr. sva izdanja LiBRE! asopisa).
2. Pronalazak svih PDF datoteka u fasciklama
Implementacija studije sluaja

1 . RAW datoteke
U analizu ovog dela kda se neemo uputati jer trenutno nije tema koja nas zanima. Ukratko, konstruktoru klase RawDokumenta prosleujemo kao parametar putanju do fascikle gde se nalaze PDF datoteke ili samo naziv jedne datoteke koju uitavamo u neku strukturu podataka, koja e nam omoguiti dalji rad sa podacima u njoj. Struktura podataka koju smo odabrali je ArrayList, ali to je samo na izbor, razlog je onaj koji se spominje u taki jedan studije sluaja, va izbor moe da bude bilo koji.
36
U taki jedan studije sluaja smo naveli da pretpostavljamo i da je potrebno da sve nae PDF datoteke budu u fascikli koju smo naelno nazvali Biblioteka, pa bi u ovom momentu trebalo da napravimo fasciklu sa prethodno navedenim
LiBRE!
Apache Lucene
package org.lugons.libre.lucene.rawfajlovi; import java.io.*; import java.util.ArrayList; public class RawDokumenta { private ArrayList<File> listaFajlova = new ArrayList<File>(); public RawDokumenta(String putanja) { pronadjiFajlove(new File(putanja)); } public ArrayList<File> getListaFajlova() { return listaFajlova; } private void pronadjiFajlove(File file) { // if (!file.exists()) { System.out.println(file + " ne postoji."); } // - Recursion if (file.isDirectory()) { for (File f : file.listFiles()) { pronadjiFajlove(f); } } else { String imeFajla = file.getName().toLowerCase(); // =================================================== // Samo pronai PDF datoteke // =================================================== if (imeFajla.endsWith(".pdf")) { // System.out.println("Naen fajl: " + file.getName()); getListaFajlova().add(file); } else { // System.out.println("Preskoeno " + filename); } } } public static void main(String[] args) throws IOException { System.out.println("Unesite putanju do direktorijuma ili fajla: (npr. /tmp/Biblioteka ili c:\\temp\\Biblioteka)"); BufferedReader br = new BufferedReader(new InputStreamReader(System.in)); String unosKorisnika = br.readLine(); RawDokumenta raw = new RawDokumenta(unosKorisnika);
Jun 2013.
37

System.out.println("Pronaeni fajlovi: raw.getListaFajlova()); } } " +
:
public static void main(String[] args) { RawDokumenta raw = new RawDokumenta("/tmp/Biblioteka"); for(File file : raw.getListaFajlova()){ System.out.println("Naen fajl: " + file.getName()); } }
Klasa RawDokumenta nema veze sa Lucene, trenutno, ali e nam koristiti prilikom pretrage PDF datoteka i ako pokrenete ovaj modul, ispisae vam u konzoli IDE okruenja koji koristite, sve PDF datoteke u fascikli koju ste prosledili kao argument konstruktoru. Svim itaocima naeg asopisa koji nisu skloni programiranju - kraj serijala i sama aplikacija koju emo napisati, donee kao rezultate pretragu svih preuzetih izdanja LiBRE! asopisa i detaljno uputstvo kako to da urade. Ovim zavravamo prva dva modula i naravno, ako ne budemo zadovoljni njima tj. klasom RawDokumenta, moraemo da je izmenimo. U sledeem broju LiBRE! asopisa predstaviemo paketnu strukturu projekta i TIKA biblioteku kao premijeru treeg modula pod nazivom TIKA ekstrakcija.
38
LiBRE!
Server
GlusterFS
Autor: Vladimir Cicovi
mreni filesystem
Uvod
amislite da imate zadatak da u svojoj firmi napravite skladite podataka od 1 [PB] (petabajt). Oito da vidimo ogranienja SMB i NFS. Pri tome, imamo itanje datoteka od 1 2 [GB/s] (ili vie) za 1 00.000 konekcija, sa stalnim rastom. Takoe, moramo kombinovati NFS/SMB/CIFS, obine raunare i storage (NAS - ureaji za skladitenje velike koliine podataka). Odgovor na ovakav veliki izazov je GlusterFS, open source rijeenje koje omoguava malim firmama da postanu velike zahvaljujui mogunosti skaliranja velike koliine podataka. Ako ste se ikad zapitali kako je mogue imati do 72 brontobajta podataka, ili tek nekoliko petabajtova - GlusterFS je odgovor. Postoje slina rijeenja Ceph, Lustre, FhGFS i sl. To ostavljamo itaocima da pogledaju, uporede i da vide uopte kako funkcioniu klasterski filesystemi.
projekta (www.gluster.org) u julu 2005. Prvi commit potie iz jula 2006. godine. Prvi izlazak GlusterFS-a bio je u septembru 2006, gdje su pokazani ciljevi i ideologija za kojom ide ovaj projekat. Stabilna verzija GlusterFS 1.2.3 je u februaru 2007. pokazala dosta dobre performanse, ali nije uspjela da ostvari oekivane rezultate. Kasnija verzija 1 .3 je unapredila rapidno performanse projekta, tako da su svi iz open source zajednice zapazili projekat. Takoe, ovo je dovelo do analize raznih eksperata gdje je ocijenjeno da je projekat dovoljno dobar za komercijalnu upotrebu. GlusterFS je POSIX kompatibilan, tako da je dostupan na svim POSIX-like sistemima.
Terminologija i specifikacije
Istorija
Jun 2013.
Prije nego krenemo sa instalacijom GlusterFS-a pod Debian 7.0, treba da pojasnimo nekoliko termina.
GlusterFS je zapoet kao dio Gluster
brick - brick je skladite koje je dodijeljeno volume-u
39
Server
client - maina koja je mountovala volume
server - maina na kojoj se nalazio subvolume - brick koji je obraen od
filesystem, na kojem e podaci biti sauvani
strane makar jednog translatora volume-a
volume - finalni dijeljeni podaci, nakon to proe sve translatore
Striped - ako jednu datoteku podijelimo na vie dijelova i te dijelove postavimo na razne subvolume-e
translator - povezuje jedan ili vie

subvolume-a i radi sa njima odreene operacije na odreeni nain
Vrste volume-a
Distributivni - Ako se kompletna
datoteka postavi na jedan, sljedea na drugi subvolume, onda se takav volume zove distributivni. Mana ovoga jeste to ako otkae jedan subvolume, onda sistem ostaje bez jednog dijela datoteka.
Kombinacija svih navedenih volume-a je mogua. Savjetujemo itaocima da pogledaju GlusterFS korisniko uputstvo.
Instalacija i konfigurisanje GlusterFS-a
Savjetujemo da instalirate najnoviji Debian 7.0 na tri maine pod VirtualBoxom. Postupak instalacije na Debianu je sljedei:
Replikacija - Kopiranje kompletnog

subvolume-a na drugi subvolume
apt-get install glusterfs-server
Ovo emo uraditi na tri maine (VirtualBox maine moraju biti povezane u LAN ili pod VirtualBoxom). Na
LiBRE!
40
GlusterFS
svakoj virtualnoj maini u /etc/hosts staviemo:
192.168.1.100 server1 192.168.1.102 server2 192.168.1.103 client1 Bricks: Brick1: server1:/exp1 Brick2: server2:/exp1 Options Reconfigured: auth.allow: 192.168.1.*
Na client1 maini uradiemo sljedee komande:

gluster peer probe server1 gluster peer probe server2
I konano, moramo povezati dati sistem (mkdir /mnt/testvolume - ako ne postoji):

mount -t glusterfs localhost:/test-volume /L/testvolume/
Zatim emo kreirati na server1 i server2 fasciklu /exp. Poslije toga na client1 maini:
gluster volume create test-volume transport tcp server1:/exp server2:/exp
U finalu, da bismo vidjeli koliko imamo prostora , uradiemo:

df -h ...neke informacije... localhost:/test-volume 9.4G 3.7G 5.3G 42% /mnt/testvolume
Na server1 i server2:
gluster volume set test-volume auth.allow 192.168.1.*
U datom primjeru imamo 5,3 [GB] slobodnog prostora. Ovime smo uradili klasian distributivni volume. Ako napravite datoteku t1.txt i datoteku t2.txt- one e biti postavljene na razliitim serverima tj. subvolume-ima. Pored distributivnog volume-a postoje jo replicated, strip, kao i njihova kombinacija. Ako elite postati ozbiljan system administrator, vrijeme je onda da proitate korisniko uputstvo za GlusterFS http://gluster.org/community/document ation/index.php/Gluster_3.2_Filesystem_ Administration_Guide.
Na Client1 maini:
gluster volume start test-volume
Da bismo potvrdili da sistem radi i da je volume montiran:

gluster volume info test-volume
Gdje je print:
Volume Name: test-volume Type: Distribute Status: Started Number of Bricks: 2 Transport-type: tcp
Jun 2013.
41
Sam svoj majstor

Git (6. d eo)
Ko n fi g u ra ci j a
Autor: Zlatan Vasovi eto to predstavlja veoma bitnu stavku za Git je konfiguracija. Predstaviemo neka od najbitnijih podeavanja. Lako je podesiti neto osnovno e-mail i ime.
$ git config --global user.name "ZDroid" $ git config --global user.email ja@mail.com
Svako skladite programskih paketa takoe ima podeavanja nalaze se u .git/config datoteci.
Osnovna podeavanja
core.editor
Opcija core.editor slui za podeavanje glavnog tekst editora. Vrednost (ime editora) mora odgovarati komandi kojom pokreemo editor.
$ git config --global core.editor gedit
Gitconfig
Gitconfig je datoteka u kojoj se nalaze podeavanja Gita. To je plain text datoteka.
core.pager
Moemo podesiti rasporeiva stranica (engl. pager) koji najee koristimo. On slui za rasporeivanje velikih ispisa komandi po stranicama. Primer moemo videti u izlazu git diff komande. Podrazumevani pager je less.
Sistemska podeavanja se nalaze u /etc/gitconfig datoteci. U nju se upisuju podaci kada koristite --system opciju uz git config komandu. Podeavanja za svakog korisnika se nalaze u ~/.gitconfig datoteci. Nepotrebno je dodavati sistemska podeavanja u podeavanja korisnika, jer sistemska podeavanja vae za sve korisnike.
core.excludesfile
Ova opcija je dodatak gitignore-u. Ukoliko ne elimo da ponavljamo isti kd u vie gitignore-ova, onda moemo tu vrednost dodati u core.excludesfile .
42
LiBRE!
Git
commit.template
Opcija commit.template slui za podeavanje podrazumevane poruke koja se koristi za commite. Primer (~/gitmsg.txt):
Naslov Sta se promenilo [issue: #n]
Boje
Mnogima se svia mogunost prikaza boja u izlazu komandi. Git takoe ima tu mogunost. Opcijom color.ui moemo podesiti boje za komande branch , diff, interactive i status. Mogue opcije su false , true i always. Opcija color.ui = true slui za prikaz boja u veini sluajeva, dok color.ui = always prikazuje boje uvek. Alternativa svemu ovome moe biti korienje opcije --color dok izvravamo Git komande. Ukoliko elimo da je stalno koristimo, napraviemo alias:
$ alias git = git --color
Podeavanje je jednostavno:
$ git config --global commit.template ~/.gitmsg.txt
help.autocorrect
Kada pogreimo pri kucanju Git komande, pojavie se neto ovako:
$ git test git: 'test' is not a gitcommand. See 'git --help'. Did you mean this? reset
Naravno, moemo posebno podesiti prikaz boja za svaku od gore nabrojanih komandi uz opciju color.<komanda> . Mogue je i podesiti poseban prikaz boja za specifian deo, na primer meta informacije za diff (color.diff.meta ). Ovde je mogue podesiti ak i debljinu slova, pozadinu i boju. Te vrednosti idu u sledeem redosledu <boja-slova> <boja-pozadine> <debljina-slova>.
$ git config --global color.diff.meta "blue white bold"
Ukoliko omoguimo help.autocorrect, Git e sam ispravljati greke ako postoji samo jedan predlog.
user.signingkey
Ukoliko elimo da podesimo GPG klju kojim emo stalno potpisivati Git oznake, moemo koristiti ovu opciju.
$ git config --global user.signingkey <gpg-id>
Formatiranje i razmaci
core.autocrlf
Ukoliko razvijamo projekat na Linuxu ili OS X-u i pritom imamo saradnike na Windowsu ili obrnuto, imaemo probleme sa zavravanjem linija. Problem je u standardima, jer Windows koristi
Jun 2013.
43
Sam svoj majstor

carriage-return i linefeed to daje CRLF. Unix-like sistemi koriste samo linefeed (LF).
Ovo
core.autocrlf. Za menjanje iz LF u CRLF koristiemo core.autocrlf true .

$ git config --global core.autocrlf true
je
mogue
reiti
opcijom
moemo podesiti upisivanjem eljenih opcija, razdvojenih zarezima. Opcije koje se tu ne nalaze su iskljuene. Moemo iskljuiti opcije i dodavanjem prefiksa - ispred opcije. Podeavanje izgleda ovako:
$ git config --global core.whitespace \ trailing-space,indent-with-nontab
Za menjanje iz CRLF u LF koristiemo core.autocrlf input.

$ git config --global core.autocrlf input
Ukoliko elimo da obeleimo greke u nekoj zakrpi koristiemo:

$ git apply --whitespace=error <zakrpa>
Ukoliko elimo da sve ovo ponitimo, koristiemo core.autocrlf false .

$ git config --global core.autocrlf false
Greke moemo ispraviti korienjem -whitespace=fix-a.

$ git apply --whitespace=fix <zakrpa>
core.whitespace
Git ima i opciju za upravljanje razmacima. Raspolae sa 4 opcije 2 su podrazumevano ukljuene, a 2 podrazumevano iskljuene. Mogu da istaknu ili isprave greke.
Nastavie se
Opcije koje su podrazumevano omoguene su trailing-space koji trai razmake na kraju linija i space-before-tab koji trai razmake pre tabulatora na poetku linije. Dve koje su podrazumevano onemoguene su indent-with-non-tab koji trai linije koje poinju sa 8 ili vie razmaka umesto tabulatora i cr-at-eol koji proverava da li su carriage returnovi u redu.
44
Koja opcija e biti iskljuena, a koja ne,

LiBRE!
BuddyPress
Napravite svoju drutvenu mreu
Autor: Tamara orevi ojavio se novi dodatak za popularni Wordpress; njegovo ime je BuddyPress i omoguava nam da od naeg sajta napravimo drutvenu mreu. Dodatak je prilino jednostavan za korienje i sadri sve to je potrebno da bi drutvena mrea funkcionisala: zahteve za prijateljstva, razmenu poruka, grupe, statuse, komentare Za one koji ne znaju, Wordpress je trenutno najjai CMS za izradu sajtova. Ono to ga razlikuje od ostalih jeste to to je lak za korienje, a Google ga naprosto oboava. Va sajt u Wordpressu nai e se na boljoj poziciji u Google pretraivau nego neki sajtovi koji imaju duplo vie pregleda od vaeg sajta.
Instalacija i osnovno podeavanje Wordpress-a
Ako nemate svoj domen i hosting, a elite besplatno da postavite svoj sajt na internet, bitno je da obratite panju da je u va hosting paket ukljuena baza podataka i PhpMyAdmin. Bez ovoga, va Wordpress nee moi da se instalira. Preporuujemo vam Byethost, gde moete besplatno dobiti hosting za va sajt, kao i domen. Byethost je na adresi http://byethost.com/. Ako niste nikada instalirali Wordpress, preporuujemo vam sledee uputstvo http://bs.wordpress.org/instalacijawordpressa/. U ovom uputstvu preporuuje se Wordpress koji je na bosanskom jeziku, ali vi uvek moete preuzeti englesku ili srpsku verziju sa sajta http://wordpress.org. Postoji i mogunost da napravite blog direktno na stranici http://wordpress.com, meutim ako napravite blog preko ovog sajta, neete moi da instalirate sve dodatke, izmeu ostalog ni BuddyPress. Ako va hosting ima Fantastico ili neku slinu biblioteku skripti, Wordpress moete instalirati direktno na hosting. Uputstvo kako da instalirate Word-
Jun 2013.
45
Sam svoj majstor

press na Fantastico-u ili neemu slinom, moete pronai ovde http://www.cloudwebdizajn.com/blog/6 1 -CMS/21 0-wordpress-instalacija.html? showall=1 . BuddyPress i sve to treba da uradite jeste da pritisnete dugme Install Now. BuddyPress ne podrava linkove koji su unapred odreeni na Wordpressu i potrebno je jo izabrati u admin panelu u Settings/Permalinks bilo koje podeavanje osim onog koje je unapred postavio Wordpress.
Sada imate sve to vam je potrebno za instalaciju Wordpressa.

Wordpress ima mnogo mogunosti i ako ste tek poetnik, u ovom CMS-u postoji odlian sajt na srpskom jeziku na kome imate uputstva za sve to vam je potrebno. Sajt se nalazi na adresi http://izradabloga.wordpress.com/.
Na ovaj nain, BuddyPress je instaliran i sada ga samo treba podesiti prema svojim potrebama.
Podeavanje
BuddyPress
BuddyPress je dodatak za Wordpress. Pomou njega vi samo dodajete nove mogunosti na svoj sajt. Wordpress sam po sebi ima korisnike. Oni mogu da dodaju sadraj na va sajt ili ne u zavisnosti kako vi to odredite, ali ne mogu da alju jedni drugima poruke i zahteve za prijateljstva. Sa ovim dodatkom to sve postaje mogue i va sajt dobija potpuno novu funkcionalnost.
Kada zavrite sa instalacijom, u admin panelu u delu Settings pojavie vam se novi link pod nazivom Buddypress. U ovom delu moete podesiti BuddyPress kako vam odgovara. Postoji nekoliko opcija koje moete ukljuiti ili iskljuiti i mi emo objasniti svaku od njih.
Extended Profiles
Ovu stavku dozvolite ako elite da dopustite korisnicima drutvene mree da piu neto o sebi.
Na ovaj nain moete napraviti sajt posveen vaem hobiju koji moe ujedno postati drutvena mrea svih ljudi koji imaju isti hobi kao vi.
Account Settings
Ovde dozvoljavate korisnicima da menjaju podeavanja za svoj profil.
Instaliranje BuddyPress-a
Instalacija je poprilino jednostavna. Sve to treba da uradite jeste da na svom admin panelu izaberete dugme Plugins, zatim izaberete stavku Add new i u polje za pretragu ukucate buddypress. Odmah e vam se pojaviti
Friend Connection
Dozvolite ovu stavku ako elite da dozvolite korisnicima da dodaju prijatelje odnosno da se povezuju sa ostalim korisnicima.
LiBRE!
46
BuddyPress
Private Messaging
Dozvolite privatne poruke izmeu korisnika. ujemo vam da traite temu za BuddyPress. Instalacija teme slina je kao i instalacija nekog dodatka. Izaberite stavku Appearance/Themes u admin panelu, idite na Install Themes i unesite u polje za pretragu buddypress. Kada pronaete eljenu temu, izaberite Install Now. Moda ete morati nakon toga da je aktivirate u delu Manage Themes.
Activity Streams
Dozvolite korisnicima da postavljaju statuse koji su vidljivi svima, samo njihovim prijateljima ili lanovima odreene grupe. Takoe, ovim ete im dozvoliti i da komentariu tue statuse i uestvuju u diskusijama.
User Groups
Omoguite grupe i dozvolite korisnicima da budu lanovi grupa.
Site Tracking
Ovu stavku izaberite ako elite da pamtite broj novih postova, komentara, kao i ostale informacije vezane za vau drutvenu mreu. Za one malo strunije koji znaju da dodaju temu u fasciklu sajta, preporuujemo linkove na kojima se moe nai veliki broj tema koje su napravljene iskljuivo za BuddyPress:
Izaberite temu
http://www.tmdhosting.com/templates/ free-buddypress-themes.html http://wordpress.org/themes/tags/budd ypress Sada je samo potrebno da dodate svoj sadraj i vaa drutvena mrea je gotova.
Postoji mnogo besplatnih tema za Wordpress, ali ne podravaju sve one BuddyPress. Moe se desiti da naete savrenu temu, ali vaa drutvena mrea ne funkcionie. To se deava jer tema jednostavno nije prilagoena BuddyPressu. Iz ovih razloga preporu-
Jun 2013.
47
Mobilni kutak
Tablet M i n i ra u n a r i l i s a m o p re n o s n i u re a j ?
Autor: Aleksandar Boinovi d izuma telefona, niko nije pomislio da e taj ureaj nekada dobiti noge i postati potpuno prenosiv. Kada se to ostvarilo, prvi prenosni telefoni bili su pozamanih dimenzija. Postepeno se veliina telefona smanjivala, a veliina ekrana uveavala. Tako su nastali telefoni s ekranom osetljivim na dodir. Ako su nekada male stvari bile u modi, vie nisu, pa je ekran postao toliko veliki, da je nastao nov ureaj - tablet. Svojim hardverskim karakteristikama, ovi prenosni ureaji ve odavno nadmauju nae starije raunare. Mnogi se umesto za kupovinu novog raunara radi zamene za stari, odluuju ba za tablet. Na naem tritu su dostupni tableti uglavnom sa Android operativnim sistemom (u daljem tekstu OS), koji moe da zadovolji veinu, ako ne i sve potrebe jednog obinog korisnika. Za koje svrhe je tablet koristan, a na kom polju je ogranien?
postalo je mogue uz ispijanje kafe na terasi ili balkonu, ali se umesto tampanih listova papira koristi ekran veliine ake - tablet. Najmanje triput je debljina tableta manja od debljine jedne prosene knjige.
Duga putovanja
Pregled multimedija
48
Tablet je vrlo korisna sprava. Sedenje ispred raunara ume da bude zamorno, a nije preporuljivo provoditi due vremena u tom poloaju. Stoga nam tablet koristi za pregled slika i filmova ili sluanje muzike, a pritom nas ne vezuje za kompjuterski sto. itanje novina
Davno je prolo vreme kada smo kupovali ukrtene rei, magazin i utu tampu, da bismo lake podneli put. Tetris je bio pravo otkrie, i roditelji su ga obavezno pakovali deci u ruksak za put na zimovanje. Sve to zamenjuje jedan pametni ureaj. Samo je potrebno prebaciti neki dobar film sa raunara na microSD karticu i instalirati neku igricu, svako po svom ukusu. Eto kako najlake prekratiti vreme. Velika mana ovih ureaja je kratak vek baterije, to zavisi od proizvoaa, zatim arhitekture samog ureaja kao i naina na koji ga korisnik upotrebljava. Manje se baterije troi kada se npr. itaju vesti, nego kada se igraju igrice. U pomo dolaze solarni
LiBRE!
Tablet Mini raunar ili samo prenosni ureaj?

punja i rezervna spoljanja baterija. Jasno je da je za solarni punja potrebno sunano vreme, dok se rezervna spoljanja baterija napuni kod kue, a kada zatreba, jednostavno se prikai na telefon, odnosno tablet i tako ga puni. napajanje. Tako opremljen tablet podsea na netbook.
Navigacija tokom vonje
Obrada teksta
Tablet karakterie odsustvo fizike tastature, jer je zamiljeno da se tekst unosi dodirom po ekranu, odnosno po softverskoj tastaturi. Za Android OS postoji velika ponuda aplikacija tastatura. Mnoge od njih sadre korisniki renik, to olakava unos pojedinanih rei. Malo je tee kucati due tekstove na tabletu, ukoliko se to radi pipanjem ekrana. Zato se preporuuje beina ili pak USB tastatura (sve zavisi od toga, poseduje li va tablet USB ulaz-izlaz). Time je problem kucanja reen. Meutim, za obradu teksta je neophodan mi podvlaenje teksta prstom ili tano navoenje kursora na odreeno mesto takoe prstom, nikada nije precizno. Ne bi bilo loe da se u komplet ubaci i jedan beian mi. Jedno efikasno reenje bila bi nabavka futrole sa ugraenom tastaturom. Tablet se ubaci u okvire predviene za to, podesi se odreeni ugao koji zaklapa sa tastaturom ispred sebe i na kraju se s njom povee preko USB-a (pritom je OTG kabal posrednik). Ako elite uz to i mi da poveete, onda vam preporuujemo kupovinu USB HUBa za Android ureaje. Poeljno je da obratite panju prilikom kupovine, ima li USB HUB sopstveno napajanje ili ne. Ukoliko nema, podrka se suava na male flash memorije i na spoljanje tvrde diskove koji imaju sopstveno
Seamo se kako su navigacije za kola, uprkos svojoj ceni, lako nale put do svojih kupaca. Za uzvrat, navigacija trai odreen poloaj, odreuje trenutni poloaj automobila, rauna razdaljinu i usmerava vozaa glasom. Sve to sada moe raditi i jedan tablet koji poseduje GPS. Pritom ne postoji briga o potronji baterije, jer se tablet moe napuniti preko adaptera za vozilo.
Napredniji rad na tabletu
Mogunosti Android OS-a svakako ograniavaju ozbiljniji rad na tabletu. Kao OS za mobilni telefon on je solidan, ali prosto, rad na tabletu ne prua oseaj rada na raunaru. To je ve pitanje OS-a, a ne same plastike. Kada god treba uraditi neku konverziju medija u drugi format, korisnik je prinuen da to uradi na raunaru. Tako se stie utisak da je raunar kuhinja, a tablet trpezarijski sto na njemu je ono to se spremi u kuhinji. Ukoliko se pojavi greka da je microSD kartica oteena, ne postoji nain da problem reite na tabletu, a da ne formatirate karticu. Taj problem se u veini sluajeva vrlo lako reava na raunaru, uz pomo malo naprednijih alatki kao to je fsck. Zakljuak je da tablet jo treba da sazri, a mogue i da promeni odelo, pa e jednog dana postati potpuno samostalan.
Jun 2013.
49
Hardver
Arduino ko n tro le r
(5 . deo)
Autor: Stefan Noini prethodnim brojevima smo saznali ta je to PWM, kako se koriste tasteri i jo mnogo toga. U ovom broju emo da uradimo jedan mali projekat koji je samo kombinacija ve nauenog. Kao to smo ve i do sada radili, izradu projekta emo podeliti u 2 faze: hardverski i softverski deo. Prvo emo povezati sve to je potrebno od elektronike, pa emo onda prei na programiranje.
Kada poveete taster, to bi trebalo da izgleda kao na slici. Sledei deo jeste vezivanje LED diode na Arduino. Na pin 7 prvo veite otpornik od 200 [] a zatim na drugi kraj veite anodu; katodu veite na GND. To bi bilo to to se tie hardverskog dela, sada je vreme da preemo na softverski deo, odnosno programiranje.
Hardverski deo
Softverski deo
Prvo emo povezati taster na Arduino kao to smo to radili proli put. Za poetak poveite 5 [V] pin sa tasterom koji povezujete na pin 7 i pull-up otpornikom. Takoe je potrebno drugi kraj otpornika da veete na GND.
Pre nego to ponemo sa programiranjem, potrebno je da objasnimo algoritam koji elimo da implementiramo. Dakle, cilj nam je da se na svaki pritisak dugmeta osvetljenost diode povea. Kada dioda dostigne svoj maksimum osvetljenosti, na sledei pritisak osvetljenost treba da se smanji. Ovo moemo uraditi tako to emo napraviti jednu globalnu promenljivu koja e uvati trenutnu vrednost osvetljenosti diode (0 255), i jo jednu promenljivu koja e signalizirati da li se osvetljenost pri sledeem
50
LiBRE!
Arduino kontroler
pritisku smanjuje ili poveava.
Arduino ne sme da bude povezan sa elektronikom, pa emo izvui ice koje su povezane na GND i na 5 [V]. Sada je vreme da implementiramo nau ideju. Pokrenite Arduino radno okruenje i ponite novi projekat.
Napomena: Pre nego to ponemo,
} if (brightness increment = 1; if (brightness increment = 0;
>= 255) <= 0)
analogWrite(ledPin, brightness); }
Kd programa:
const int ledPin = 3; const int buttonPin = 7; char brightness; // Promenljiva koja pokazuje osvetljenost diode char increment; void setup() { // Inicijalizacija svih pinova pinMode(ledPin, OUTPUT); pinMode(buttonPin, INPUT); // Inicijalizacija potrebnih promenljivih brightness = 0; increment = 0; } void loop() { // Provera da li je taster pritisnut if (digitalRead(buttonPin) == HIGH) { if (increment == 0) brightness++; else brightness--;
Sada je samo potrebno da ponovo poveete elektroniku na protoboardu sa Arduino-om, i da program prebacite na Arduino. Trebalo bi da pri svakom pritisku tastera LED dioda bude to svetlija, a kad doe do svog maksimuma, polako postaje tamnija. U ovom broju smo uradili jedan zanimljiv projekat korienjem relativno dostupne opreme i znanja koje smo stekli. U narednom broju emo vas uvesti u serijsku komunikaciju izmeu Arduino-a i raunara.
Jun 2013.
51
Hardver
Firmware i secure boot, FUD i li p re t n j a ?

(1 . deo)
Autor: Ivan Bulatovi ekada davno, u veoma, veoma udaljenoj galaksiji, kada je dialup konekcija preko bakarne parice bez PCM-a bila privilegija, Linux korisnici su mnogo vie cenili hardver koji je bio isporuivan u FoC (engl. Firmware on Chip) varijanti. Moda se priseate tzv. Win modema, koji su se od hardverskih razlikovali po tome to je DSP (Digital Signal Processor) bio implementiran softverski. To je rezultiralo troenjem CPU ciklusa i usporavanjem raunara kada ste bili na mrei, ali je pogodovalo kompanijama poput US Robotics, Motorola, Lucent i ostalima, jer je PCB (Printed Circuit Board) bio do tri puta manji nego kod hardverskih modema, a gomila ipova i prateih komponenti je moglo biti uklonjeno, ime je njihova proizvodnja pojeftinila. Sa raslojavanjem se ovde nije stalo, pa je postalo teko razlikovati hardverske i Win modeme samo po veliini. Primera radi, Conexant HSF je ist softverski modem dok je Conexant HCF manje procesiranja radio softverski. Prvi nije radio na Linuxu, dok je drugi mogao biti nateran na to kompajliranjem OEM drivera i skrnavljenjem kernela. TV kartice imaju slinu istoriju; glomazne kartice,
veina sa BT878 ipom, su bile kompatibilne sa Linuxom, dok su kartice, koje su po specifikaciji traile poslednji vrisak moderne PC tehnologije i bile malo vee od vozake dozvole, imale nulte anse da prorade pod, omiljenim nam, Linux distribucijama.
Dakle, hardver i firmware na njemu (dok god je programibilan) je na prijatelj? Danas, ova konstatacija ne moe biti dalja od istine .
Linux korisnici su se izborili za pravo da kupe hardver bez preinstaliranog mainstream desktop operativnog sistema, ali pobeda je donekle Pirova, jer u procesu proizvodnje tog istog hardvera, instalacija i korienje druLiBRE!
52
Firmware i secure boot, FUD ili pretnja?

gih operativnih sistema moe predstavljati bolno iskustvo. Sve se svodi na minimizaciju trokova u proizvodnji, diferencijaciji i ograniavanju funkcija hardvera koje bi on inae mogao da obavlja, a koje je proizvoa sa namerom onemoguio kroz firmware, da bi kupce naterao da pazare skuplji proizvod sa mogunostima koje im moda nikada nee zatrebati. Primer za ovo je Intel, koji je H67 chipset osakatio tako da je VT-d podrka izostala iako se kroz BIOS mogla omoguiti. Ako ste planirali da svoj desktop raunar koristite za virtuelizaciju, kupili Intelov procesor koji podrava VT-d instrukcije, kupili matinu plou sa chipsetom koji po specifikacijama podrava VT-d, ekalo vas je neprijatno iznenaenje u vidu OEM proizvoaa koji su po smernicama iz Intela onemoguili VT-d u BIOS-u, a to u trenutku izlaska matine ploe na trite nije bilo jasno naznaeno. Sa druge strane, proizvoai GPU ipova koriste firmware da neispravne komponente ipa iskljue, a da proizvod ostane potpuno funkcionalan sa umanjenim performansama, to je apsolutno korisno za kupce koji grafike kartice mogu kupiti po jeftinijoj ceni, a sa svim mogunostima koje skuplje i bre kartice imaju; mada su ti isti proizvoai pribegavali istoj taktici kao i Intel, pa su korisnici hakovanjem firmware-a sa jeftinijim karticama dostizali performanse brih (AMD HD6950 -> HD6970). Dakle, firmware moe biti koristan i kupcima i proizvoaima, ali se moe i zloupotrebiti, tako da, inae ispravan hardver ogranie zarad manipulacije tritem dok god su sva ogranienja jasno naznaena na proizvodu, a esto nisu, to i ne predstavlja neki problem za kupca.
Najpoznatija implementacija firmware-a se ogleda kroz BIOS/UEFI. To je interfejs kojim moete upravljati osnovnim postavkama raunara i njegovih komponenti. Radi unifikacije, osmiljeno je nekoliko standarda i specifikacija od kojih je najbitnija ACPI. ACPI je otvorena specifikacija koja je, makar na papiru, platformski agnostina i koja kontrolu nad konfiguracijom i stanjem hardverskih komponenti prebacuje na operativni sistem koji podrava ACPI. To konkretno znai da korisnik, ili operativni sistem, moe da regulie podrazumevanu brzinu ventilatora ili takt procesora itd. Zvui dobro, u mogunosti
Jun 2013.
53
Hardver
smo da u odreenoj meri kontroliemo rad hardvera koji smo platili.
ACPI definie odreen broj tabela koje slue kao interfejs izmeu operativnog sistema i samog firmware-a. OEM proizvoai definiu ove tabele sa AML izvornim kdom, koji se zatim pomou Microsoft ili Intel compilera pretvara u binarni oblik koji je dostupan, tj. vidljiv u kernel prostoru. Kako se generacije matinih ploa zajedno sa ostatkom komponenti koji ine modernu PC platformu smenjuju svake godine, vrlo je kratak vremenski period koji se moe posvetiti podrci proizvodu koji je aktuelan na tritu. Primera radi, auriranja BIOS-a se po pravilu izbacuju tokom prve dve godine od kako se proizvod naao na tritu, a zatim se svaki vid firmware podrke za takve proizvode ukida. Svaka generacija novih matinih ploa je dostupna u vidu 1 5 razliitih modela istog OEM-a, od kojih je za svaki neophodno odravati BIOS, za t je potreban dovoljan broj programera, to sve, naravno, kota. Zato se vreme, za koje traje ovaj vid podrke, neprestano smanjuje, pa se dogaa da sa raunarom koji je vremean svega godinu dana i pored oiglednih problema nemate drugu opciju osim, da sa problemima nauite da funkcioniete ili da probate da hakujete sam BIOS. Moete kupiti i nov model to je i cilj proizvoaa. Pomenete li Linux proizvoau, velika je verovatnoa da e vam rei da ne odgovaraju za funkcionalnost ureaja na tom operativnom sistemu.
54
Postupak hakovanja BIOS-a se ogleda
u kopiranju binarnih ACPI tabela iz zatienog memorijskog prostora, njihovim pretvaranjem u izvorni AML kd, prilagoavanjem tog kda, njegovim kompajliranjem a zatim uitavanjem pomou definisanih kernel parametara. U veini sluajeva, AML je kompajliran sa Microsoft kompajlerom od strane OEM proizvoaa, pa u sluaju da ak i ne modifikujete AML ve samo pokuate da ga kompajlirate sa Intel kompajlerom, u velikom broju sluajeva Intel kompajler e izvriti brojne optimizacije, prijaviti upozorenja pa ak i greke, to dovodi do zakljuka da se ACPI specifikacija i ne primenjuje dosledno, ve se BIOS programeri odluuju za trikove koji su dovoljni da hardver radi ispravno na mainstream operativnom sistemu, ime se efektivno ponitava platformski agnostina aspiracija ACPI specifikacije.
LiBRE!
Firmware i secure boot, FUD ili pretnja?

Ako zaboravimo BIOS na momenat, firmware moe da sadri patentom zatienu intelektualnu svojinu koja umnogome moe da otea razvoj otvorenih drivera za hardver koji ga implementira. Veliki broj Linux korisnika koji su bili, ili i dalje su, ponosni vlasnici netbook prenosnih raunara sa Atom procesorima i GMA500 (Poulsbo) IGP-om, znaju ta znai muka, gde se stabilnost i performanse pod Linuxom mogu opisati u rasponu od patetinog do jadnog. Nekoliko saveta kojih bi trebali da se pridravate prilikom kupovine novog hardvera: Nemojte biti early adopter; saekajte par meseci pre kupovine najnovijih komponenti koje su tek izale na trite. Posebnu panju obratite na matinu plou. Pretraite kakva su iskustva Linux korisnika sa eljenim hardverom. Kernel bugzilla je odlino mesto gde moete da ponete; na raspolaganju su vam i internet forumi. Dobro se informiite o specifikacijama ureaja, vitalnim komponentama na kojima je baziran, proverite da li se driver za taj ureaj aktivno razvija unutar kernel stabla da biste izbegli zavisnost od OEM-a i njegove podrke za Linux. Proitajte korisniko uputstvo svakog ureaja kojeg nameravate da kupite, pre nego to za njega date novac. Poeljno je da je na ambalai opreme koju kupujete naznaena podrka za Linux. Postoje nekoliko projekata koji za cilj imaju firmware otvorenog kda ili makar olakavaju dizajniranje istog, kao to su: Coreboot, Intel FSP, OpenBoot i OpenWRT. Meutim, istina je da nijedan nije dobio podrku od strane veine OEM proizvoaa, te se ovakvi projekti retko gde mogu videti primenjeni u praksi. U sledeem broju LiBRE! asopisa opisaemo UEFI i Secure boot i njihov uticaj na korisnike Linux baziranih operativnih sistema.
Jun 2013.
55
56
LiBRE!

LiBRE 14 Lat

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

LiBRE 14 Lat

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

i B R E !

asopis o slobod slobodnom softveru a sopi s o n om softveru

1 9. jun 95% od top 500 superkompjutera na svetu pokree Linux.

Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima.

asopis o slobodnom softveru

Sigil 0.7.2 (2. deo)

Ubuntu - Crna Gora

Internet mree i komunikacije Predstavljamo

Apache Lucene Korak do Googlea (3. deo)

asopis o slobodnom softveru

Firmware i secure boot, FUD ili pretnja? (1 . deo)

Microsoft open source konferencija 5. jun

Koristan link: http://bit.ly/1 1 FJ949

Peticija za Google Drive Client 7. jun

Firefox OS u Beogradu 28. maj

Koristan link: http://j.mp/1 aJVxaa

FreeBSD 8.4 8. jun

Gaming on Linux jun

Software freedom day 1 6. jun

asopis o slobodnom softveru

Ubuntu Carrier Advisory Group 1 8. jun

Prevod Zvaninog prirunika za Linux Mint 15 26. jun

Koristan link: http://bit.ly/1 7uDJ3Q

Predavanje u Osijeku 1 9. jun

Srean roendan FreeBSD 1 9. jun

Ubuntu - Crna Gora

Autor: Ubuntu Crna Gora tim

Kako je sve poelo?

Konsolidovanje aktivnosti i sajt

asopis o slobodnom softveru

Ubuntu - Crna Gora

asopis o slobodnom softveru

Calculate Linux 13.4 KDE

Autor: Aleksandar Brkovi

Slika 1 Calculate Desktop

optimizovan je za skladitenje i reprodukciju multimedijalnih sadraja.

Slika 4 Calculate Linux 13.4 KDE installer Slika 3 Tekstualni reim

asopis o slobodnom softveru

Calculate Linux13.4 KDE

Upravljanje i konfiguracija sistema

ing software, SMPlayer, uz kompletnu

Korisni linkovi: [1 ] http://www.calculate-linux.org/ [2] http://distrowatch.com/weekly. php?issue=201 3051 3#feature

asopis o slobodnom softveru

Linux Mint 15 Olivia

Instalacija Linux Minta 15

Linux Mint je prvenstveno distribucija

Prvi pogled na Linux Mint 15

asopis o slobodnom softveru

asopis o slobodnom softveru

asopis o slobodnom softveru

Cinnamon okruenje radne povri

Slika 1 Cinnamon Desktop

Cinnamon Panel Poput starog

Slika 2 Hot corner

asopis o slobodnom softveru

Cinnamon okruenje radne povri

Slika 3 Nemo upravnik datoteka

Poseduje opciju Open in terminal (otvori u terminalu).

asopis o slobodnom softveru

Autor: Dejan Maglov

Binarni paketi za glavne Linux distribucije

Slackware je pripremio 0.6.0 verziju, a OpenSUSE verziju 0.6.2 Sigila.

1 . Padajui meni sadri sve naredbe i