LiBRE 16 Lat

i B R E !
L
16
broj
Avgust
2013.
asopis slobodnom softveru a sopi s ooslobod n om softveru
L i M u x IT e vo lu ci j a
1 7. avgust U LXDE taboru su odluili da LXDE-Qt spoje sa Razor-Qtm
22. avgust The Document Foundation objavio LibreOffice 4.0.5.
Avgust 2013.
Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima.
Re urednika
Slobodni ili vlasniki softver, pitanje je sada?

ako je LiBRE! iskljuivo asopis o slobodnom softveru, nemogue je ne uporeivati slobodna reenja i vlasnike pandane. U ovom broju idemo i korak dalje; nije nam dovoljno samo uporeivanje kvaliteta softverskih reenja, nego i odnos kvalitet/ cena. Procenjujui ovaj odnos, neki evropski gradovi su zakljuili da se isplati prei na slobodni softver. Njihova kalkulacija je da mogu bez gubitka u kvalitetu prei sa vlasnikog na slobodni softver, i plus da utede deo para poreskih obveznika. Svi se slau da ovakav poduhvat nekih gradova Evrope nije besplatan, iako se koriste besplatna slobodna softverska reenja, ali prosta raunica je dovela do procene da su trokovi prelaska na slobodni softver manji od plaanja licenci za vlasniki softver. Uteda je direktni benefit od prelaska na slobodni softver. Posredni benefit je angaovanje domaih strunjaka i lokalnih zajednica, tako da sva angaovana sredstva ostaju u zemlji. Ne postoje dokazi o direktnoj vezi izmeu stranih investicija u nau privredu i plaanja licenci za vlasniki softver. Strani investitori e uloiti novac u nau privredu samo ako imaju neke interese, tipa smanjenja trokova odravanja, ili zbog procene da nae trite (itaj, kvalitetni strunjaci) ima potencijal da donese profit investitoru. Ukoliko nemaju nikakvu konkurenciju na naem tritu, nee imati preteranog motiva da se bore za ovo trite, a samim tim investicije e biti samo tipa smanjenja trokova koje u sluaju prodaje licenci nisu velike. Minhenski projekat LiMux je veliki projekat, koji je obuhvatio oko 1 5.000 raunara. Za ilustraciju veliine ovog projekta dajemo podatak da je svojevremeno Vlada Srbije i SRJ, za potrebe raunara u dravnim organima i dravnim preduzeima u celoj zemlji, kupila 30.000 licenci. Procena grada Minhena je da je prelaskom na LiMux napravljena velika uteda. Nisu uraunati samo trokovi licenci nego i hardvera koji bi morao biti zamenjen ili nadograen prelaskom sa starijih na noviji vlasniki softver. LiMux je znatno umanjio trokove vezane za hardver, jer dobro radi i na starijim mainama koje jo nisu za bacanje. elja nam je da ovim minhenskim primerom barem pokrenemo pitanje o kojem treba dobro razmisliti. Jedan benefit od slobodnog softvera je uteda, a drugi je zarada. Kada kaemo komercijalni softver, svi pomisle odmah na vlasniki softver. Pojam komercijalni softver nije iskljuivo vezan za vlasnitvo; i slobodni softver moe biti komercijalni, ali mnogo ree nego to je to sluaj kod vlasnikog softvera. Slobodni softver se mnogo ee oslanja na donacije. Kod nas se
LiBRE!
asopis o slobodnom softveru
broj 16
doniranje u novcu pogreno tumai kao proenje. U svetu je to legitiman nain prikupljanja sredstava za pokrivanje trokova, pa i zaradu. Ljudi na zapadu su navikli da sve to koriste, a nije njihovo, i plate. Naroito oseaju obavezu da plate neto to im je donelo neki profit. Zbog toga rado doniraju novac projektima slobodnog softvera, ako ga koriste i ako im olakava ivot. Kada e i kod nas takva praksa zaiveti, ne znamo. Pokreemo i tu temu, pa emo videti ta e se desiti. I dalje vas pozivamo da se pridruite naem timu, dajete vae sugestije, kritike ili moda i pohvale; nemojte preterivati sa pohvalama. U tu svrhu koristite na forum na adresi: https://libre.lugons.org/index.php/forums/ ili nam piite na ve poznatu adresu elektronske pote libre[et]lugons[dot]org. Do itanja. LiBRE! tim
Broj: 1 6 Periodika izlaenja: mesenik Glavni i odgovorni urednik: Nikola Hardi Izvrni urednik: Aleksandar Stanisavljevi Lektura: Jelena Munan Aleksandra Ristovi Aleksandar Boinovi Aleksandar Stanisavljevi Redakcija: Goran Meki Sandrina Dimitrijevi eljko ari Aleksandar Todorovi Danilo oki Milovan Krivokapi Dejan ugalj Dalibor Bogdanovi Darko Stanti Aleksandar Brkovi Ivan Bulatovi Gavrilo Prodanovi Zlatan Vasovi Mihajlo Bogdanovi Stefan Noini Aleksandar Vesi eljko Popivoda Vladimir Cicovi Bojan Bogdanovi Saradnici: Doni Promis Nenad Mijatovi Grafika obrada: Dejan Maglov Tamara orevi Nikola Nenadi Silvija Silai
Mo slobodnog softvera
Dizajn: Zoran Lojpur Mladen eki Kontakt: IRC: #floss-magazin na irc.freenode.net E-pota: libre@lugons.org http://libre.lugons.org
Avgust 2013.
LiBRE! sadraj
LiBRE! vesti
str. 6 Ispravno kucanje
str. 23
Vesti
Puls slobode
LiMux - IT evolucija
Oslobaanje
Kako dati doprinos programima otvorenog kda iako niste programer? str. 8
str. 8
str. 27
str. 27 str. 29
Donacijama moemo da napravimo razliku
Internet mree i komunikacije

Open Wonderland Napravite va virtuelan svet
str. 32
str. 32
Predstavljamo
antiX13.1 Luddite
str. 1 2
str. 1 2
Server
oVirt Web aplikacija za upravljanje platformom za virtuelizaciju
str. 36
Tilda terminal emulator
str. 1 6
str. 36
Kako da?
Mala kola: Sigil 0.7.2 (4. deo)
str. 1 8
str. 1 8
LiBRE!
broj 16
ISPConfig hosting control panel
str. 42
LiBRE! prijatelji
Sam svoj majstor

Git (8. deo) Komande
str. 45
str. 45
Mixxx (1 . deo) Multiplatformski DJ program otvorenog kda str. 47
Hardver
Arduino kontroler (7. deo)
str. 50
str. 50
Avgust 2013.
LiBRE! vesti
VLC 2.0.8 Twoflower 4. avgust
VLC 2.0.8 Twoflower je mala nadogradnja verzije 2.0 popularnog medija plejera koja, izmeu ostalog, sa sobom donosi podrku za vei broj
Windows 3.11 i Linux 3.11 1 1 . avgust

Pre 20 godina objavljen je Windows 3.11, a danas je objavljen Linux 3.11rc5. Koristan link: http://j.mp/1 3eG0yr
formata.
Koristan link: http://j.mp/1 4a5pXV
Air Conflicts: Pacific Carrier 5. avgust

Nova igrica, simulator leta aviona, Air Conflicts: Pacific Carrier, dolee na Linux na krilima Steama. Koristan link: http://j.mp/1 5JwqkN
ZTE Firefox OS smartphone 1 2. avgust

ZTE Firefox OS smartphone globalno dostupan po ceni od 80 dolara.
Koristan link: http://j.mp/1 7KrN8g
Debian slavi roendan 1 6. avgust

Srean ti 20. roendan, Debian! Koristan link: http://j.mp/1 8zHIZu
gNewSense 3.0 na bazi Debiana 7. avgust

gNewSense je sa verzijom 3.0 poeo da koristi Debian kao osnovu, umesto Ubuntua kojeg je do sada koristio.
Koristan link: http://j.mp/1 5gcjHt
Spajaju se LXDE i Razor-Qt 1 7. avgust

U LXDE taboru su odluili da LXDE-Qt spoje sa Razor-Qtom, pri emu e resursi iz oba projekta
LiBRE!
broj 16
biti maksimalno iskorieni. Koristan link: http://j.mp/1 3sEFE4
SolydXK201308 23. avgust

Objavljen je SolydXK 201308, distribucija bazirana na Debian testingu sa Xfce i KDE okruenjem radne povri. Koristan link: http://j.mp/1 4Lr5H4
Gnumeric 1.12.5 20. avgust

Objavljen je Gnumeric 1.12.5, kancelarijski program za rad sa tablicama. Koristan link: http://j.mp/1 4XRTd5
Slackel 4.0 24. avgust

Objavljen je Slackel 4.0 Openbox izdanje, lagana Slackware bazirana distribucija. Koristan link: http://j.mp/1 577D6T
LiBRE! prijatelji
LibreOffice 4.0.5 22. avgust

Sa vie od 90 ispravljenih buba, The Document Foundation je objavio LibreOffice 4.0.5, skup kancelarijskih programa. Koristan link: http://j.mp/1 6Qf7Se
calibre 1.0 23. avgust

7 godina nakon prvog i godinu dana nakon poslednjeg, objavljeno je 1 .0 calibre izdanje sa mnogobrojnim poboljanjima. Koristan link: http://j.mp/1 5hg8Am
Avgust 2013.
Puls slobode
LiMux - IT e vo lu ci j a
Autor: Aleksandar Vesi 1 5.000 raunara na kojima rade zaposleni u Gradskoj upravi. Sam cilj projekta je da se stekne nezavisnost od proizvoaa softvera i operativnih sistema, kao i da se izbegnu preskupe licence za podrku, ime bi se postigla uteda i spreilo nepotrebno troenje novca poreskih obveznika. Sam povod za nastanak projekta bio je prestanak podrke od strane Microsofta za Windows NT4 krajem 2003. godine, tako da se Gradska uprava Minhena morala pobrinuti za neophodnu zamenu za tada korieni Windows NT. Nakon prvih glasina o mogunosti prelaska Gradske uprave na Linux, u zimu 2003. u Minhen je stigao tadanji ef Microsofta Steve Ballmer, koji je na sastanku sa visokim gradonaelnikom Minhena Christianom Ude-om pokuao da utie na to da se grad Minhen ipak odlui na nastavak saradnje; bezuspeno, bio je to poetak nastanka Pingvina iz Minhena.
e 1 0 godina je prolo od nastanka LiMuxa, obimnog projekta Gradske uprave grada Minhena, iji je cilj uspena migracija sa Microsoftovog Windowsa i MS Office-a na slobodni softver.
Projekat LiMux
1 0 godina posle
LiMux je jedan od Linux derivata koji je razvijen od strane zaposlenih u odseku za informatiku Gradske uprave grada Minhena. Sam pojam je izveden od rei Linux i Mnchen. U meuvremenu je LiMux instaliran na oko
Na ovogodinjem LinuxTagu 201 3, koji je odran u Berlinu, rukovodilac LiMux projekta Peter Hofmann, sumirao je proteklih 1 0 godina od nastanka projekta. Po njegovim navodima, projekat se privodi kraju u toku ove godine, i samim tim otpoinje redovna upotreLiBRE!
LiMux- IT evolucija
ba sistema na svim raunarima Gradske uprave. Sam LiMux je pustio svoje korene i skoro da ne postoji opcija da u budunosti doe do povratka na komercijalni softver. Grad Minhen ostaje pri svojoj studiji izvodljivosti po kojoj je Gradska uprava prelaskom na Linux utedela 1 0 miliona evra, i odbacuje navode i tvrdnje HP-a i Microsofta, kritiki navodei da njihova studija nije uraunala sve cene licenci za proizvode od Microsofta koji bi bili neophodni za neometani rad, niti je uraunato ta je sve uraeno od strane odseka za informatiku (njihovo radno vreme, izmene, dodatni moduli, prilagoavanje krajnjem korisniku, itd.). mo centralnog IT odseka, i svi zajedno rade na razvoju i poboljanju Clienta. Najvie glavobolje zadaju testovi na Base Clientu, jer zbog decentralizovane i kompleksne strukture nije mogue jednostavno ponuditi nadogradnje i zamoliti korisnike da auriraju softver. Pozitivna strana podele na meusobno nezavisne sektore i odeljenja uprave je da pojedini sektori redovno obavetavaju centralni odsek o otklonjenim smetnjama ili, na primer zahtevima korisnika koji su uspeno optimizirani, te je sa tim argumentima mogue ubediti ostale odseke da izvre auriranje. Kompleksna dinamika razvoja je zato razlog da za nekoga ko sa strane posmatra, primenjena softverska reenja deluju zastarelo. Trenutna verzija 4.0 je bazirana na Ubuntuu 10.04 Lucid Lynx, dok je okruenje radne povri KDE 3.5. Razvojni tim planira da u roku od 1 godine svi odseci preu na upotrebu Ubuntua 12.04 koji bi bio obezbeen sa podrkom do 201 7. godine. Okruenje radne povri bi pritom bilo KDE SC 4.8 koje bi izgledom podsealo na KDE 3.5, da bi zaposlenima olakali prilagoavanje. Takoe e biti izvrena migracija sa OpenOffice.org na LibreOffice, i to bi sa novom verzijom Clienta bila verzija LibreOffice 4.0. Ono to nedostaje LiMuxu je Community strategija, jer iako grad Minhen ima svoj GitHub nalog i svoju samostalno razvijenu ekstenziju za obradu formulara u OpenOffice.org-u i LibreOffice-u, nazvanu WollMux, od-
Na Open-IT Summitu 201 3, koji se paralelno odravao sa LinuxTagom, Jutta Kreyss (LiMux IT arhitekta), priala je o praktinim tekoama prilikom prelaska na LiMux. Na samom poetku su pojedinani odseci i odeljenja informatike pri razliitim sektorima Gradske uprave objavljivali svako za sebe tendere za aplikacije koje nisu bile kompatibilne sa Linuxom. U meuvremenu je saradnja poveana, i sektori sada rade koordinirano uz po-
Avgust 2013.
Puls slobode
nos prema Upstream i Community projektima nije dovoljno jasan. Informatiki odsek je uspeo da izmeni neke manje funkcije u LibreOffice-u za podrku MS Office Open XML-u, da bi olakali komunikaciju sa EU administracijom, ali to nije izvreno putem projekata ve putem postavljanja gotovih zakrpi u Bugtracker. Pored toga bi bilo jednostavno omoguiti interno spakovan softver putem sopstvenih skladita programskih paketa koliko to licenca omoguava. Tako na primer LiMux koristi Extended Support Release izdanje od Mozilla-e, koje kod Ubuntua nije na raspolaganju kao
paket.
10
Na samom kraju nam gospodin Hofmann poruuje da migracija nije zavrena u potpunosti, i da iako u oktobru 201 3. godine projekat prestaje ipak su potrebne mnoge izmene.
LiBRE!
LiMux- IT evolucija
Dodatni serveri se moraju prebaciti na LiMux i potrebno je razviti neophodne alate za rad slubenika. Da bi LiMux projekat imao uspeha, mora se formulisati jasna open source strategija i odnos sa zajednicom korisnika slobodnog softvera. primer u Amsterdamu (Open Amsterdam), u panskoj Saragosi (AZLinux), u Beu (Wienux) i slino. Nama preostaje da se nadamo da e i nai zvaninici uoiti prednosti slobodnog softvera i slinu inicijativu pokrenuti i na naim prostorima. Korisni linkovi: [1 ] http://en.wikipedia.org/wiki/LiMux [2] http://www.muenchen.de/rathaus /Stadtverwaltung/Direktorium/LiMux .html [3] http://www.wollmux.net/wiki/ Hauptseite [4] http://www.muenchen.de/ rathaus/Stadtverwaltung/Direktoriu m/LiMux/Die-Migration.html [5] http://www.h-online.com/open/ news/item/Linux-brings-over-EUR1 0million-savings-for-Munich1 755802.html
Andreas Heinrich iz IBM-a i Peter Hofmann
Ne bi bilo na odmet da pomenemo da postoje slini projekti u svetu, kao na
Avgust 2013.
11
Predstavljamo
antiX13.1 Luddite
Autor: Aleksandar Brkovi
a
12
ntiX, jo jedna distribucija namenjena prvenstveno za upotrebu na starijem hardveru, kompatibilna sa Intel-AMD sistemima. Upotrebljiva je na raunarima PII i PIII klase. Za rad na starom hardveru, potrebno je minimalno 1 28 [MB] RAM-a, za instalaciju na tvrdi disk dovoljno je 2,2 [GB] raspoloivog prostora. Moe se koristiti i u live reimu, za spasavanje podataka sa raunara.
distribucija, ISO datoteka antiX-a je teka 675 [MB], to rezultira mnotvom predinstaliranih programa i potpunom funkcionalnou pri korienju. Budui da se bazira na Debianu, nije namenjen apsolutnim poetnicima. Potrebno je izvesno predznanje da bi se iz antiX distribucije izvukao maksimum. Poslednje izdanje antiX distribucije dolazi u verziji za 32 i 64 bita, i u primeni je pokazalo pristojnu inteLiBRE!
Za razliku od ostalih malenih i laganih
antiX13.1 Luddite
graciju sa hardverom novije proizvodnje. Touchpad, rezolucija ekrana, zvune kartice i tastatura su uredno otkriveni i ne zahtevaju dodatnu intervenciju korisnika. odreenim sluajevima trai lozinku, posebno tokom konfiguracije internet konekcije. Root lozinka je root, a korisnika lozinka je demo.
Live mode
Instalacija
Prilikom pokretanja live sesije, doekae vas iceWM desktop sa plavom pozadinom, conky aplikacijom u gornjem desnom uglu, i ikonicama dostupnih programa koje se nalaze sa leve strane radne povrine. Panel se nalazi na dnu ekrana, sa menijem za programe na levoj i indikatorima na desnoj strani. Jednostavan i ispoliran interfejs koji se moe prilagoditi ili promeniti predinstaliranim temama. Promene nisu drastine, ali je broj dostupnih tema impozantan. Pored ve pomenutog iceWM upravnika prozora, dostupni su Fluxbox i JWM. Korisnicima nee biti teko da izaberu svoju podrazumevanu kombinaciju i da prilagode izgled distribucije po sopstvenom ukusu. U odnosu na ostale Linux distribucije iz ove kategorije, antiX daje sasvim pristojan i ispoliran dekstop.
Grafiki instaler je prilino pregledan i jednostavan za upotrebu. Na samom poetku procesa instalacije vri se odabir skladita programskih paketa koji e se koristiti nakon instalacije. Dostupne varijante su Wheezy, Testing i Sid. GParted e odraditi svoj deo posla oko pripreme tvrdog diska i izrade particija. Prilikom procesa instalacije, sa leve strane, u instaleru, dostupan je tekst koji uveliko olakava sam postupak, nudei objanjenja pojedinih koraka u procesu instalacije. Na samom kraju dolazi deo gde se odreuje ime sistema, vrsta tastature, vri se unos vremenske zone, lokalizacija sistema, te odreivanje korisnikog imena i lozinke.
antiX trai dve vrste lozinke, administratorsku koja je nuna za administraciju sistema i pokretanje kljunih aplikacija, i korisniku za prijavu na sistem.
Prilikom rada u live reimu, antiX u
Na kraju dolazi instalacija Grub2 programa, za pokretanje sistema. Grub2 je u stanju da detektuje ostale sisteme instalirane na raunaru. Ovo je poslednji korak u instalacionom procesu i sistem je spreman za prvo pokretanje.
Avgust 2013.
13
Aktuelno izdanje
Predstavljamo
Metapackages installer od velike pomoi ukoliko ste novi korisnik u Debian baziranim distribucijama. Pomae vam da instalacija paketa bude krajnje jednostavna. Paketi su kategorisani u logike celine odakle se vri selekcija i instalacija potrebnih paketa. Meutim, kada jednom instalirate odreeni paket, kod ponovnog pokretanja aplikacije ne postoji mogunost da se proveri da li je paket instaliran ili ne. Kada bi bio uklonjen ovaj nedostatak, program bi dodatno dobio na kvalitetu i funkcionalnosti. Synaptic Package Manager podrazumevani GUI program za preuzimanje i instalaciju aplikacija iz Debian skladita programskih paketa; najbolji alat za upravljanje paketima u smislu brzine i reavanja zavisnosti; korisnicima poznat iz drugih distribucija baziranih na Debianu.
Nakon pokretanja sistema, antiX odmah detektuje LAN konekciju i omoguava povezivanje na internet. Meutim, za one korisnike koji imaju WiFi konekciju, odnosno beino povezivanje, nastaju problemi pri pokuaju povezivanja na internet. WiFi koristi beino povezivanje preko programa Wicd, ali u konkretnom sluaju nije mogue izvriti inicijalizaciju internet konekcije. Reenje ovog problema je uspostavljanje veze preko programa Ceni, direktno iz terminala. Nakon unoenja potrebnih parametara veza se uspeno inicijalizuje. Podran je i 3G irokopojasni internet. Uspostava veze se vri preko programa GNOME-PPP ili GPRS-EDGEUMTS-Panel. Dovoljno je uneti korisnike parametre vaeg provajdera i nakon toga se povezati na internet. Za administraciju na sistemu postoji par veoma korisnih programa: antiX Control Center donosi niz funkcionalnosti i mogunosti za podeavanje sistema, poev od najjednostavnijih opcija, kao to je promena pozadine na sistemu, podeavanja WiFi mree, pa do mogunosti promene autologin opcije, i omoguavanja automatske prijave na sistem. Pogodan je za korisnike koji bi da izbegnu mukotrpan rad u terminalu, kad je podeavanje sistema u pitanju. antiX Control Center na jednom mestu integrie niz jednostavnih i sloenih podeavanja; za krajnjeg korisnika veoma korisna alatka.
Aplikacije
Uprkos tome to je lagana distribucija, antiX sadri sveobuhvatan spisak aplikacija. Postoji mnogo predinstaliranih programa, to ovu distribuciju izdvaja od ostalih, smetenih u istu klasu. Nabrojaemo neke programe koji se nalaze na sistemu odmah nakon instalacije: Office: LibreOffice 4.0.3.3 Calc, Draw, Impress, Writer, ePDFviewer, Osmo, Ted rtftext processor. Internet: Iceweasel 22.0, Dillo, elinks, Links 2, Ceni, Clawsmail, gFTP, GNOME PPP, Pidgin IM, py
LiBRE!
14
antiX13.1 Luddite
Neighborhood, Transmission. Graphics: Gcolor2, gtkam digital camera browser, Mirage, mtPaint, Presentation, screenshot, xsane scan. Multimedija: Asunder CD ripper, Gnome MPlayer, Goggles music manager, GTKYouTube viewer, guvcview webcam, Imagination, simple burn, streamtuner 2, winFF. Accessories: Archive manager, clipit, leafpad, live usb, Lucky backup, root terminal, xarchiver, gdebi package installer, Rox term.
hardver koji koriste. Napomenuemo i to da su predinstalirani i multimedijalni kodeci i Adobe flashplugin, te je mogunost gledanja filmova i video zapisa dostupna ve od live reima. Ukoliko jo uvek negde uvate va stari raunar koji trenutno nije u upotrebi, iskoristite ovu distribuciju, instalirajte je na va stari hardver i uverite se u injenicu da ne postoje granice kada je upotrebljivost Linux distribucija u pitanju. Korisni linkovi: [1 ] http://antix.mepis.org/index.php? title=Main_Page [2] http://mylinuxexplore.blogspot. com/201 3/07/antix-1 31 -ludditereview-superb.html
Lista paketa je impozantna, i pokriva najvei deo potreba korisnika. Meutim, neke od aplikacija nisu podrazumevano lagane, kao to je sluaj sa LibreOffice programom, te Iceweasel web pregledaem. Korisnicima predlaemo da izaberu neto laganija alternativna reenja ukoliko se ispostavi da su ove aplikacije preteke za
Avgust 2013.
15
Predstavljamo
ilda te rm i n a l e m u la to r
Autor: Gavrilo Prodanovi vi mi koji smo nekada ozbiljno igrali pucaine (ili ih i dalje igramo), znali smo da koristimo konzolu koja se obino otvarala na tildu. Tilda terminal emulator nam ba taj stari doivljaj donosi u nae Xorg okruenje. Kada pritisnemo hotkey, on iskoi i spreman je da mu unesemo nau komandu i da je odmah izvri. Veoma je zgodno, poto svi znamo koliko je terminal potreban u Linuxu.
Tilda emulator je pisan sa GTK+ bibliotekama, tako da e se odlino uklopiti uz GTK okruenja radne povri kao to su MATE ili Xfce. Kada prvi put pokrenemo Tilda emulator, otvorie nam se arobnjak za konfigurisanje u kojem nas eka veliki broj opcija rasporeenih u sedam jeziaka. U prvom jeziku zatiemo osnovne opcije. Tu moemo da izaberemo tip i veliinu fonta koji e biti korien, da li elimo da Tilda emulator bude prikazan na svim radnim povrima i da li da uvijek bude na vrhu, iznad svih prozora. Tu se nalazi i opcija da izaberemo poziciju jeziaka, jer Tilda emulator podrava rad sa vie jeziaka. Takoe, tu je checkbox kojim emo potvrditi da li elimo da Tilda emulator pri startovanju bude sakriven. U sledeem jeziku moemo podesiti naslov, a
takoe moemo izabrati da pokrenemo neku drugu komandu umjesto shella. Tilda emulator podrava otvaranje web linkova, pa moemo izabrati koji browser elimo da koristimo. U sledeem jeziku koji je nazvan Appearance, nalaze se podeavanja vezana za terminal. Ovde moemo promjeniti visinu i duinu terminala koju moemo zadati u pikselima ili u postocima u odnosu na veliinu ekrana. Takoe moemo promjeniti poziciju koja je podrazumjevana, da se Tilda emulator pojavljuje u gornjem lijevom uglu. Od dodatnih stvari moemo ukljuiti providnost i staviti neku sliku za podlogu umesto podrazumjevane crne boje. Takoe, moemo ukljuiti i animirano izvlaenje terminala. U sledeem jeziku nema mnogo da se izabere, a to je boja teksta i boja podloge. U Scrolling jeziku emo podesiti da li elimo da nam se scrollbar prikazuje i sa koje strane da se prikae. Tu moemo promjeniti i veliinu scrollback buffera. Compatibility jeziak emo preskoiti, jer se tu nalaze neke dosadne opcije (prim. aut.) i skoiemo do zadnjeg jezika koji se naziva Keybindings. To je i najvanija opcija od svih, jer se tu podeava binding za otvaranje terminala, koja je podrazumjevano postavljena na F1 . Takoe,
LiBRE!
16
ilda terminal emulator

tu je i dugme pomou kojeg moemo lako da ugrabimo i neku drugu kombinaciju, ako nam ne odgovara podrazumjevana. Posle podeavanja moemo napokon da se podmladimo i da ponemo da koristimo Tilda terminal emulator. Potrebno je jedno vrijeme navii se da tu postoji terminal, ako ga pokreemo pri auto startu grafikog okruenja. No, poslije toga postaje nezamjenjiv, i koristimo ga kao launcher, a ujedno prestajemo koristiti ALT+F2 kombinaciju. Ako se ikada desi da vam jedan Tilda terminal nije dovoljan, moete pokrenuti vie razliitih terminala sa razliitim preicama sa tastature.
Slika 2 Tilda terminal
Slika 1 Tilda konfiguracija
Avgust 2013.
17
Kako da?
Mala kola: Sigil 0.7.2 (4. )
Autor: Dejan Maglov
F o rm a t i ra n j e t e ks t a
U
Uvod
prolom broju smo vam preporuili da pripremite svoju publikaciju u nekom pogodnijem programu za obradu teksta. Najbolji slobodni tekst procesor za to je LibreOffice Writer, mada postoji jo mnogo slobodnih alternativa (OpenOffice Writer, Calligra Words, KOffice Kword, Abiword i slini). Prednosti pripreme u tekst procesoru: 1 . poznato okruenje, 2. komforan rad, 3. lake formatiranje i 4. postojanje renika srpskog jezika, to omoguava brzu proveru ispravnosti upisanog teksta (engl. spellchecking). Iako je mogue u ODT datoteku osim teksta postaviti i formatirati ilustracije, to u pripremi ePUB-a nemojte initi jer ih Sigil nee automatski prepoznati i uvesti iz ODT datoteke.
Sigil nema funkciju automatskog uvoza iz bilo kojeg eksternog dokumenta, kao to smo rekli u prolom broju. Bez obzira na to, odlino prepoznaje skoro sva formatiranja uraena u tekst procesoru, iako tekst ubacujemo standar-
dnom procedurom kopiraj/nalepi (copy/paste). Formatiranje nije doslovno prepisano iz tekst procesora, ali je dovoljno dobro za poetak. Ono to moe da bude problem: Enter u praznom redu u procesoru izgleda kao prored, Sigil ga prepoznaje kao prazan paragraf. To e dovesti do vika proreda. Promenu fonta u jednom dokumentu Sigil nee prepoznati. Sigil koristi samo jedan font dok ga ne nauite drugaije. Ako u tekstu imate vie nivoa indeksiranih i neindeksiranih listi, mogue da Sigil nee prepoznati te nivoe (sve e biti u istom nivou), pa ete morati ispravljati te liste. Mogue da ima jo nekih formatiranja teksta koje Sigil loe tumai, ali za sada ih nismo primetili. Do sada nismo koristili specijalne matematike karaktere (formule), pa nismo sigurni da li i njih Sigil bez posebnih podeavanja moe da prikae (autor ovog teksta sumnja u to). Ma koliko velika publikacija bila, treba je celu ubaciti u samo jednu HTML stranicu i tako u celini urediti. ak smatramo da je treba dopuniti i ilustracijama pre podele na vie odvoLiBRE!
18
Mala kola: Sigil

jenih HTML stranica. Nije poeljno da krajnja publikacija bude samo jedna ogromna HTML stranica zbog lake navigacije i uitavanja stranica. to su stranice manje, ePUB ita e lake uitavati stranice i itanje publikacije e biti bre, bez zastajkivanja. Zato, nakon kompletnog formatiranja i ilustrovanja te velike HTML stranice, predlaemo da je podelite po celinama. Najbolje da to bude podela po lancima (ako su to celine za sebe) ili po poglavljima. Za podelu koristite alat Split At Cursor (CTRL+RETURN) koji deli postojeu HTML stranicu na dve, na mestu gde se trenutno nalazio kursor. Novonastala HTML stranica ima isti <head> tag, kao i stranica od koje je podeljena, to znai da e imati ista podeavanja teksta; jedino se deli <body> tag. Zbog ovog preporuujemo deljenje velike HTML stranice na samom kraju rada na ePUB-u. Od ove podele ne zavisi sadraj publikacije koji slui i kao navigacija kroz publikaciju. Sam sadraj moe biti i siromaniji i bogatiji od broja HTML stranica, ali o tome emo priati na samom kraju ove male kole.
Sigilu da vodi rauna o formatiranju, dovodi do toga da je svo formatiranje unutar HTML stranice, a ne u posebnoj datoteci sa stilovima. Ako napravimo vie HTML stranica, u tom sluaju emo teko uspeti da obezbedimo jednoobraznost formatiranja kroz ceo dokument.
Samo centralizovano formatiranje obezbeuje jednoobraznost kroz celi dokument jer naknadne promene u formatiranju se automatski primenjuju na sve stranice. Proli put smo pomenuli osnove HTML-a, a ovog puta e biti malo rei o CSS-u (Cascading Style Sheets), centralizovanom kaskadnom stilizovanju HTML stranica.
CSS
Centralizovani stil je zato to su definicije stilova svih elemenata HTML dokumenata u jednoj datoteci, i vai za sve HTML stranice jednog dokumenta koji su sa njim u vezi. Kaskadni stilovi su zbog toga to neki stilovi vrede u celom dokumentu, ali samo dok se ne definie neki izuzetak koji vai za neki odreeni element. Na primer, ceo tekst moe biti formatiran tako da bude ispisan Arial-regular fontom tako to se definie da <body> tag bude ispisan ovim fontom. Ovo vai dok se unutar <body> taga ne pojavi tag, na primer, <i> , koji je definisan tako da menja font tog taga u Arial-italic. Nadalje, i poneki <i> tag moe da bude posebno formatiran ako ga identifikujemo
Formatiranje u Sigilu
I u ovom broju emo napraviti malu digresiju od samog programa Sigila; zapravo, ovo i nije prava digresija. Formatiranje moemo prepustiti automatici Sigila, ali onda neemo imati potpunu kontrolu. Preputanje
Avgust 2013.
19
Kako da?
atributom, na primer <i id=naslov> ili <i class=podnaslov>. Ovako identifikovani tagovi mogu imati svoje posebne osobine (drugu boju teksta, drugu veliinu slova). Razlika izmeu atributa id i class je u tome da id mora imati jedinstveno ime za itav HTML dokument, a ime class atributa moe da se ponavlja. Za vie detalja o CSS-u pregledajte dokumentaciju na stranicama http://www.w3schools.com/css/ . Tema CSS-a je preiroka da bi bila predstavljena unutar ove kole. Zbog toga se neemo ni truditi da ulazimo u detalje, ve samo objasniti: kako da prepoznate HTML stilove, kako da ih premestite u CSS datoteku i na kraju poveete sa HTML stranicom. U nekom od narednih nastavaka emo pokuati malo i da unapredimo formatiranje unoenjem promena u CSS datoteku.
Sigil, <h> tagovi nisu savreni, a najloije je unet kd.
Stilovi ugraeni u HTML datoteku (stranicu)
Zanemariemo za sada razlike i pogledaemo dokument u Code View:

<?xml version="1.0" encoding="utf-8"?> <!DOCTYPE html PUBLIC "//W3C//DTD XHTML 1.1//EN" "http://www.w3.org/TR/xhtml11/D TD/xhtml11.dtd"> <html xmlns="http://www.w3.org/1999/x html"> <head> <title></title> <style type="text/css"> .sgc-10 {font-family: FreeMono,
Iskoristiemo ve pripremljenu test stranicu Kalibracija.odt (pripremljena za kalibraciju Sribusa u maloj koli Scribusa u broju #07) i kopirati u Sigil. Ovo je dobar primer koji e ilustrovati sve nesavrenosti koje sa sobom nosi ovakav nain formatiranja teksta u LibreOffice-u i kopiranja istog u Sigil. Dekoracija teksta je dobro unesena u
20
LiBRE!
Mala kola: Sigil

monospace} span.sgc-9 {font-size: 80%} .sgc-8 {font-family: Minion Pro} span.sgc-7 {color: #FF3366} .sgc-6 {font-family: FreeMono, monospace} span.sgc-5 {text-decoration: underline} i.sgc-4 {font-weight: bold} h3.sgc-3 {font-family: Minion Pro} h2.sgc-2 {font-family: Minion Pro} h1.sgc-1 {font-family: Minion Pro} </style> </head>...
Sada moemo na tu stranicu da prekopiramo sve iz taga <style> , sa HTML stranice. Tako emo formirati nau prvu CSS datoteku.
Obratite panju na <head> tag. U okviru tog taga nai ete i <style> tag, a unutar kojeg se nalazi formatiranje teksta u toj HTML stranici. Na cilj je da te stilove premestimo u posebnu CSS datoteku, a da u <head> postavimo samo link do te datoteke.
Kreiranje CSS datoteke
U jednom dokumentu moe biti vie CSS datoteka, po potrebi. U veini sluajeva jedna CSS datoteka je dovoljna. Zbog toga moemo da preimenujemo ovu datoteku iz Style 0001 .css u Style.css desnim klikom na datoteku u Book Browseru i odabirom Rename
U Book Browseru Sigila videete da se pored fascikle Text nalaze i fascikle Styles, Image, Fonts Nas trenutno najvie zanima fascikla Styles. Desni klik na tu fasciklu otvara plutajui meni iz kog je potrebno odabrati Add Blanck Stylesheet. To e otvoriti novi jeziak u prozoru editora sa nazivom Style0001 .css .
Povezivanje HTML stranice sa CSS datotekom
Sada kad smo formirali CSS datoteku, <style> tag u <head> je nepotreban i trebalo bi ga zameniti linkom do CSS datoteke.
<link href="../Styles/Style
Avgust 2013.
21
Kako da?
.css" rel="stylesheet" type="text/css" />
Za kraj epizode
Nakon toga ne bi smelo da doe do bilo kakvih promena u izgledu stranice u Book Viewu. Moda vam sada nije jasno zato smo prebacivali stilove iz HTML stranice u CSS stranicu kad imamo samo jednu HTML stranicu. Ovo dobija smisao kad od jedne velike HTML stranice pomou Split At Cursor Nastavie se napravimo vie manjih HTML stranica. Svaka od njih e imati samo link ka CSS stilu i svaka izmena na Style.css stranici e se odnositi na sve HTML stranice koje su sa njom u vezi.
Ovo to smo ovog puta objasnili je bilo lake izvesti nego reima opisati. U principu je sve veoma jednostavno. Sada smo tek udarili temelj za ozbiljno ureivanje teksta u Sigilu. O HTML-u i CSS-u e biti jo rei u ovoj maloj koli.
22
LiBRE!
Ispravno kucanje
I s p ra vn o ku c a n j e
Autor: Aleksandar Stanisavljevi
eam se da sam kao mali pravio raspored tastature na korici sveske, kako bih nauio gde se koji taster nalazi. Nastavnik nam je tada priao da e doi vreme kada e svi morati da znaju da rade na raunaru, i bio je u pravu. Ispravnim kucanjem se moe nazvati ono kucanje pri kome se koristi svih Imajui u vidu da sam relativno kasno deset prstiju, i to bez gledanja u kupio raunar, imao sam malo vre- tastaturu prilikom kucanja. Jednostamena da nauim brzo da piem. Narav- vno, korisnik tano zna gde se koji no, tada nisam ni razmiljao o isprav- karakter nalazi i kojim se prstom nom kucanju, ve sam kucao iskljuivo odreeni karakter pritiska. U tu svrhu sa dva prsta. Eventualno bih koristio i je i izvrena unifikacija, pa tako svaka paleve za space taster. Postizao qwerty tastatura ima ispupenja na sam zavidne rezultate, meutim, znao tasterima F i J , koja slue da se ruke sam da to moe mnogo bolje. Onda postave u poetni poloaj prilikom sam video kako neki ljudi koriste svih poetka korienja tastature bez podeset prstiju dok kucaju, a da pri tome trebe da se gleda u tastaturu, tako to i ne gledaju u tastaturu ve u monitor se na tastere F i J postave kaiprst raunara. Njihovo kucanje po tastaturi leve, odnosno desne ruke, respekmi je tada izgledalo kao sviranje tivno. Ispravno kucanje se drugaije profesionalnog harmonikaa na har- zove i kucanje dodirom, jer se prilikom monici. Tada sam poeo da istraujem ovog kucanja uopte ne gleda u tu oblast i da polako vebam ispravno tastaturu ve se ona samo dodiruje kucanje. Meutim, sve do nedavno, prstima. Kod kucanja dodirom je veonisam se ozbiljnije uhvatio u kotac sa ma bitno da uvek vraamo prste u ovim problemom. Imajui u vidu da poetni poloaj u etapama izmeu rei jednom nedeljno LiBRE! tim ima ili skupa rei; na taj nain smo spremni sastanke na IRC-u i da esto ja vodim za kucanje novih rei ili skupa rei. sastanak, postalo je veoma poeljno da ovladam ispravnim kucanjem.
Napornim radom sam postigao zavidne rezultate i zato elim i vama da pomognem da ovladate tehnikom ispravnog kucanja. U nastavku lanka emo se prvo upoznati sa osnovama ispravnog kucanja, a zatim i sa nainima za njegovo uenje.
Avgust 2013.
23
Kako da?
Za ovladavanje vetinom kucanja dodirom, izmeu ostalog, postoji mnogo programa uz pomo kojih se, korak po korak, ova vetina ui. Sada emo se upoznati sa nekima od njih. Slika 1 Zone tastera za svaki prst pojedinano
GNU Typist (takoe poznat i kao Prednosti ovakvog naina kucanja su gtypist) je konzolni program za uenje mnogostruke. Dok se kod kucanja kod kucanja dodirom koji je objavljen pod koga se gleda u tastaturu obino GPLv3 licencom. koriste dva prsta, kod kucanja dodirom se koristi svih deset prstiju. Takoe, kod kucanja dodirom nema neprestanog skretanja panje sa tastature na monitor, i obrnuto, a oi se od monitora mogu na kratko odmoriti i gledanjem u neku sliku na zidu dok se kuca.
GNU Typist
Kucanje dodirom je vetina kojom svi mogu ovladati. Naravno, za ovladavanje bilo kojom vetinom, pa i vetinom kucanja dodirom, potreban je uporan rad. Kao pokazatelj vaeg napretka u ovladavanju ovom vetinom, najee se koristi broj rei u minutu koje moete da napiete. Prosena brzina pisanja je 40 rei u minutu, dok ljudi koji se bave prevashodno pisanjem (unoenje podataka kao deo posla), mogu da postignu brzinu i od 1 00 rei u minutu. No, podaci o prosenoj brzini pisanja ne treba da vas demoraliu, poto ete u poetku verovatno sporije pisati nego to to uobiajeno radite koristei se starom metodom (kucanje sa dva prsta); naprotiv, oni treba da predstavljaju cilj do kojeg trebate doi upornim radom.
Slika 2 GNU Typist Nakon svake zavrene lekcije, u uglu prozora e biti prikazana brzina koju ste ostvarili kao i procenat greaka koje ste napravili. Imajte na umu da ne moete da preete na narednu lekciju dok u tekuoj ne ostvarite manje od 3 % greaka.
Klavaro
Klavaro je, za razliku od GNU Typista, program sa grafikim korisnikim interfejsom. Poseduje neke mogunosti koje poetnicima u velikoj meri mogu da olakaju uenje kucanja dodirom. Na primer, u osnovnom kursu je mogue da ukljuite pomonika koji e vam za svaki karakter slikovito pokazati koji prst da pritisnete.
LiBRE!
24
Ispravno kucanje
metra. Za svaku lekciju postoji predvieno vreme za koje je potrebno zavriti je, brzina pisanja izraena u broju karaktera po minutu, kao i preciznost kucanja izraena u procentima.
Slika 3 Klavaro Takoe, dok ste u osnovnom kursu, u svakom trenutku moete otvoriti ceo raspored tastature i klikom na odreeno slovo vidite kojem prstu to slovo odgovara. Slika 5 Ktouch Imajui u vidu da prethodno opisani programi daju pokazatelj kvaliteta vaeg kucanja u obliku broja rei u minutu, a Ktouch u obliku broja karaktera u minutu, nemojte da vas zavara velika vrednost ovog pokazatelja Ktoucha.
TuxTyping
Slika 4 Interaktivni prikaz zona tastera za svaki prst pojedinano
Ktouch
Ktouch poseduje zanimljiv grafiki interfejs u kojem su pokazatelji vaeg napretka u uenju kucanja dodirom prikazani u obliku analognog brzino-
Ukoliko ste dete (ili se bar tako oseate), kucanje dodirom moete da vebate i igrajui se. To vam omoguava program TuxTyping iz projekta Tux4Kids. Naravno, dostupne su i klasine lekcije, ali vam ipak preporuujemo one malo zabavnije.
Avgust 2013.
25
Kako da?
kucate. Zamislite samo kako bi izgledala muzika harmonikaa koji se slui samo sa dva prsta; da li bi stigao dalje od Na kraj sela uta kua. Zato, prionite ve danas na posao. Korisni linkovi: [1 ] http://en.wikipedia.org/wiki/ Touch_typing [2] http://www.gnu.org/software/ gtypist/ [3] http://klavaro.sourceforge.net/en/ [4] http://ktouch.sourceforge.net/ [5] http://tux4kids.alioth.debian.org/ tuxtype/
Slika 6 TuxTyping Bez obzira koji program odaberete za uenje kucanja dodirom, veoma je vano da budete istrajni u vebanju. Nakon odreenog vremena i sami ete primetiti pozitivne rezultate. Takoe, veoma je bitno da se trudite da uvek ispravno kucate, a ne samo dok radite u programu u kojem uite ispravno da
26
LiBRE!
Oslobaanje
Ka ko d a t i d o p ri n o s p ro g ra m i m a o t vo re n o g k d a i a ko n i s t e p ro g ra m e r?
P
Autor: Sandrina Dimitrijevi rojekti otvorenog kda, koji su potpuno besplatni i kojima svako moe da doprinese, igraju znaajnu ulogu u razvoju informacionih tehnologija. Oni podstiu slobodan pristup informacijama, transparentnost i otvorenost, umanjuju nejednakosti izmeu grupa i pojedinaca i onemoguavaju monopol velikih kompanija. Mnogi programeri posveuju deo svog slobodnog vremena ovim projektima, zato to podravaju vrednosti zajednice, ali i zato to je to odlian nain da se stekne iskustvo i naui neto novo. Meutim, nije potrebno biti programer kako biste doprineli svom omiljenom projektu; postoji jo mnogo naina kako to moete da uradite.
Donacije u novcu
Premda je ceo rad na projektima otvorenog kda na volonterskoj bazi, oni ipak imaju trokove. To su trokovi servera, domena, hostinga i jo mnogo toga. Stoga, ako ste u mogunosti, podrite svoj omiljeni projekat novanom donacijom, ma koliko ona bila mala. Osobama koje odravaju projekat e nesumnjivo biti od koristi. Tako ete pomoi da ceo projekat bude jo bolji i da se konstantno odrava. Veina projekata ima sekciju za prikupljanje donacija na svom zvaninom sajtu.
Pisanje uputstava
Danas emo navesti neke od njih.
Pored pisanja i revizije kda, programeri nemaju mnogo vremena za pisanje uputstava i dokumentacije. Tu na scenu stupaju verni korisnici, koji umnogome mogu da pomognu popularizaciji odreenog projekta, ako napiu korisniko uputstvo i podele ga sa irokom publikom. Uputstva moete pisati na zvaninom sajtu projekta, kao deo zvanine dokumentacije, ali i na korisnikim forumima, blogovima i ostalim mestima na internetu. Na taj nain softver postaje pristupaniji i razumljiviji irim masama.
Avgust 2013.
27
Oslobaanje
Pomo ostalim korisnicima
Za razliku od komercijalnih reenja, programi otvorenog kda, nemaju zvaninu podrku. Korisnici esto mogu da budu zbunjeni odreenim podeavanjima, pa ne znaju kako da neto urade. U takvim situacijama oni uglavnom postavljaju pitanja na zvaninim forumima. U sluaju da ste dobro ovladali odreenim programom, skoknite s vremena na vreme do tih foruma, i pokuajte da savetima pomognete drugim korisnicima kako da ree problem. prevoenja vodite rauna o duhu jezika na koji prevodite, i izbegavajte nakaradne izraze. Na primer, za srpski jezik od velike pomoi vam moe biti kompjuterski renik Mikro-knjige http://www.mikroknjiga.rs/pub/rmk .
Pomo oko grafike i dizajna
Prevoenje
Glavni interfejs skoro svih programa dostupnih na internetu, kao i pomona dokumentacija, su uglavnom na engleskom jeziku, a ree na maternjem jeziku programera. To moe oteati korienje tog programa na naem govornom podruju, jer ne razumeju svi engleski. Zato je prevoenje odlian nain da se odreeni program otvorenog kda priblii ljudima sa naeg govornog podruja. Veliki broj projekata ima otvoren poziv za prevoenje interfejsa ili pomone dokumentacije, ali ne morate uvek da traite poziv. Uglavnom je dovoljno da se sami javite programerima i ponudite svoju pomo; svako e je rado prihvatiti. Sam proces prevoenja nije uopte sloen i na zahteva napredno tehniko znanje; uglavnom dobijete mali tekstualni dokument sa glavnim naslovima, porukama i frazama, koje treba da prevedete na svoj jezik. Prilikom
Pomo dizajnera je esto neophodna kod projekata otvorenog kda, bilo da se radi o dizajnu logoa ili delova korisnikog interfejsa. Izgled korisnikog interfejsa je neto to korisnici prvo primete, pa ih to moe odvratiti od korienja. Ako ste vini dizajnu, ponudite se da pomognete svom omiljenom projektu to vam nee oduzeti mnogo vremena.
Ostalo
Postoje jo mnogi naini na koje moete pomoi omiljenim programima, sve u zavisnosti od toga kojim vetinama vladate. Na primer, moete postaviti video uputstvo na YouTube, pomoi u pronalaenju buba u softveru, pruiti konsultacije u oblasti promocije i marketinga i jo mnogo toga. Ne zaboravite da, na taj nain, promoviete vrednosti slobode i jednakog pristupa informacijama koje, u dananje vreme monopola i rastue nejednakosti meu zemljama i pojedincima, sve vie dobijaju na znaaju.
28
LiBRE!
D o n a ci j a m a m o e m o d a n a p ra vi m o ra z l i ku
Autor: Aleksandar Todorovi i smo kao ljudska rasa do sada napravili velike korake u pogrenom smeru. Da, napravili smo raunare, internet, otili na mjesec, izleili poneku bolest Imamo mi tih nekoliko dobrih stvari koje smo napravili i uradili. A sa druge strane? Nuklearne, hidrogene i druge vrste bombi, terorizam; svaki pedalj zemlje je pod neijim vlasnitvom, kao i svaki komad prirode, ropstvo (i ono staromodno i ovo novo u 21 . veku kada jednostavno cele dane radi za neiji drugi profit i da bi preiveo), deija pornografija i tako dalje. Prisvojili smo sebi jednostavno itav svet. Iako ivimo sa ogromnim brojem drugih ivotinjskih i biljnih vrsta, nema tog dela zemlje koji nije u vlasnitvu ili neke osobe, ili neke korporacije, ili neke drave. ak smo i Antarktik uspjeli podijeliti meu sobom onoliko koliko ga moemo iskoristiti za ostatak naravno nikoga nije briga (svejedno e se istopiti u skorijoj budunosti). Moramo priznati da je ovo fascinirajue. Dobili smo itavu jednu planetu (zapravo ukrali od svih drugih biljnih i ivotinjskih vrsta, ali neemo u detalje) da se mnoimo, gradimo,
ruimo, iskoriavamo, a jedina stvar koja je u 201 3. jo uvijek slobodna jeste neto to smo sami napravili internet. Zato je tako? Pa odgovor je dosta jednostavan, zato to ne pripada nikome i zato to je odavno preao tu granicu kada moe da bude pod neijom kontrolom tako lako. Svako ima pravo da radi ta hoe i kad hoe na njemu, niko ga ne kontrolie, niko korisniku nita ne brani da poseuje, niko mu nee pokucati na vrata zbog nekoliko klikova dobro, to je bila situacija od pre nekoliko godina, i zanimljivo je koliko se toga promjenilo u zadnjih pet do deset godina.
U kakvom stanju je internet danas?
Pa dobro, jo uvek je on na neki nain slobodno mjesto, ali je na dobrom putu da i on postane neije vlasnitvo. Imamo na jednoj strani ljude koji su obini korisnici i koji rade sasvim obine radnje za dananje vreme na njemu: priaju sa prijateljima, skidaju muziku, gledaju filmove, itaju vesti i to je manje vie to. Daleko od toga da ne postoje ljudi koji rade jo mnogo vie od ovoga na internetu, ali su takvi ljudi ipak manjina. Sa druge
Avgust 2013.
29
Oslobaanje
strane stoje Vlade (pre svega Vlada SAD-a, ali ne zaostaje za njom ni Vlada Velike Britanije, Nemake i Holandije), Holivud, Silikonska dolina i svako drugi koji oekuje da e ostvariti profit od neega to je nita drugo nego pravilno porean skup nula i jedinica. Takva raunica jednostavno nije mogua bez potpune kontrole interneta. Nule i jedinice se lako kopiraju u tom istom redosledu i imamo kopiju tog istog proizvoda koji moemo proslediti dalje, neto to se ne moe sa, recimo hranom, piem, hardverom Dakle, oekivati da se zaradi neto prodavanjem istog zbira nula i jedinica razliitim korisnicima koji sami mogu sa tim zbirom da rade kakve god radnje poele (ukljuujui i kopiranje), jeste sasvim nerealno i jednostavno nemogue ostvariti. Zato smo doli u vreme kada svakodnevno imamo DMCA tube za autorska prava na YouTube-u nestaju milioni videa svakog dana zbog tih tubi, Google i Microsoft uklanjaju milione rezultata pretrage svakog dana, a neke od tih cenzura su grekom zahvatile besplatne programe i dokumentarce koji predstavljaju konkurenciju komercijalnim proizvodima [2, 3]. mora dosta svideti da bi mu donirali neto (dakle mora biti ispravan, bez puno buba (engl. bug), brz, pouzdan, grafiki lep i jednostavan za korienje). Sa druge strane bismo imali obine korisnike koji bi mogli da pristupaju svemu to poele, a to ne smatramo pogubnim za proizvoae. Jo nismo upoznali osobu koja ne bi pogledala neki film u kinu umesto na laptopu. Jo nismo upoznali osobu koja bi se bunila da poseti koncert autora za koga je ula preko interneta pa joj se svideo. Jo nismo upoznali ni osobu koja ne bi platila odreenu koliinu novca autoru da dobije vrstu kopiju onoga to joj proizvoa nudi (kao na primer program, film ili muziku na CD-u, DVD-u ili USB-u). Dakle, imamo alternativan nain zarade i u primeni je ve u mnogobrojnim manjim firmama irom sveta.
ta bismo sve dobili time?
Reenje?
Umesto da forsiramo ovakve naine poslovanja, potrebno je primenjivati mnogo jednostavnije reenje za naplaivanje: donacije. Sa jedne strane bismo tada imali korporacije koje bi zapoljavale programere da naprave to bolji proizvod da bi korisnici ba njega koristili, a taj proizvod im se
Kao prvo, dobili bismo kvalitetnije proizvode, kvalitetnije proizvoae i zadovoljnije korisnike. Dobili bismo novu kreativnu radnu snagu, jer bi sigurno postojao neko od nas ko bi pokuao da bude deo u snimanju nekog filma, ili bi pokuao da snimi pesmu kada bi jednostavno mogao da dobije program preko kojeg bi mogao to da uradi, a da ne mora da plati za takav program nekoliko stotina ili ak i nekoliko hiljada dolara. Nauna dostignua bi bila mnogo vea kada bi svi naunici mogli da imaju sve informacije koje im trebaju na raspolaganju dvadeset etiri sata u danu svakoga dana. Verovatno ne bi
LiBRE!
30

napredovala iskljuivo jedna firma ili iskljuivo jedna drava itava ljudska zajednica bi napredovala, ovaj put u pravom smeru. dovoljnoj meri podrani od strane obinih korisnika. Dakle, umesto da platite 1 50 dolara za neki komercijalni program koji e vam sluiti za odreeni posao, donirajte 1 00 dolara nekom programu sa otvorenim kdom koji ima sline mogunosti, pa ak i ako je za stepenicu nii od tog komercijalnog po kvalitetu, izgledu i funkcionalnosti. Na taj nain ete dobiti program sa kojim ete se morati verovatno malo potruditi i napraviti tri klika umesto dva, ali daete svoju podrku nekim dobrim programerima koji su se potrudili da vam prue tu tehnologiju besplatno, i jo e vam ostati 50 dolara vie u depu. Kada bi dobar deo nas tako postupao redovno, imali bismo neviene koristi, i kao pojedinci, i kao zajednica, a komercijalni programi postepeno bi mogli da postanu prolost. Muzika bi se sve vie davala besplatno, a moda bismo tokom naih ivota doiveli i da moemo da gledamo neke filmove bez straha da nam policija zbog toga pokuca na vrata (to je sasvim mogue da se desi za, recimo pet godina). Dakle, sve to je potrebno je napraviti jedan korak u suprotnom smeru od onoga na koji smo navikli. Korisni linkovi: [1 ] https://flattr.com/ [2] https://torrentfreak.com/ hollywoodstudios-take-down-pirate-baydocumentary-1 3051 9/ [3] https://torrentfreak.com/ microsoftcensors-openoffice-download-links1 3081 4/
ta bismo izgubili?
U poetku bi verovatno bio manji profit kada bi se vie firmi okrenulo ovom nainu zarade, meutim, ako bi taj proizvod uspeo da privue vie ljudi i bio kvalitetan, ne vidimo razlog zato se za taj proizvod ne bi donirala velika koliina novca. Imamo dve mogue budunosti: u jednoj se sav softver i multimedija plaa, a u drugoj je sve besplatno. Na nama je da odluimo koja e od tih budunosti da se ostvari. U poetku bi takve firme verovatno izgubile deo svog profita, ali bi u malo daljoj budunosti mogle da profitiraju viestruko. Mislimo da se za kraj ipak moramo zapitati i ta je postao novac u dananje vrijeme? Nita drugo nego jo jedan zbir pravilno poslaganih nula i jedinica
ta mogu ja kao pojedinac da uradim?
Ovaj korak jeste vrlo jednostavan, ali smo u takvom vremenu da bi taj jedan ispravan korak danas doneo mnogo lepe sutra kada je tehnologija u pitanju donirajte. Mnogo ljudi jednostavno nije svesno da za skoro svaki program postoji neka besplatna alternativa. Moda nije bolja ili bra ili grafiki privlanija od drugih komercijalnih proizvoda, ali ne smete da zaboravite da su ti proizvodi loiji samo zato to njihovi autori nisu u
Avgust 2013.
31
N a p ra vi t e va vi rt u e l a n s ve t
tome to ukljuuje i trodimenzionalan svet (3D) u kojem bi svako od njih rilogija filma Matrix, holivudska imao svoju zamiljenu linost predstava kako bi mogao da izgle- (avatara). Interakcija moe da bude u da virtuelan svet, predstavlja izvan- bilo koju svrhu, preko poslovnih sarednu priu prepunu skoro nemogu- stanaka pa sve do edukativnih asova, ih detalja, ali u ekspanziji razvoja IT soba za askanje itd. tehnologija nekako se pribliavamo holivudskim snovima. Virtuelan svet, Organizacije koje koriste Open pojam koji je tu, lebdi nekako oko Wonderland bi trebalo da budu u nas, spominje se skoro u svakoj prii mogunosti da predstave virtuelno koja je povezana sa IT tehnologijama. okruenje kao bolji vid komunikacije Virtuelizacija, virtuelne maine, uop- izmeu poslovnih partnera, studeteno virtuelan, sve su ei pojmovi nata, prijatelja. Induvidualno koriekoje moemo uti u dananjem nje ovakvog skupa alata virtuelizacije argonu IT renika. U nekom kontek- bi, u svakom sluaju, druenja predstu virtuelnog okruenja su svi, poev stavilo mnogo prijatnijim i omoguilo od hosting kompanija, preko iole da se svaki od uesnika, u neku ruku, ozbiljnijih firmi, pa sve do obinih predstavi bolje i kreativnije nego to korisnika. Obini korisnici moda nisu se to trenutno radi u svakodnevnici. ni svesni da koriste neki vid virtuelizacije, ali samom proverom maila na Tipovi komunikacije koji su dostupni u Gmailu, oni upravo to ine. Kada Open Wonderlandu su: audio-video ujemo oblak, sve izgleda i ini se komunikacija, deljenje svih moguih nekako apstraktno (nestvarno), pa iz desktop aplikacija, postavljanje raznih konteksta oblak, izdvajamo projekat bilborda, bukvalno pravljenje vaih otvorenog kda napisan u Java delova sveta onako kako vama to programskom jeziku pod nazivom odgovara. Open Wonderland. Jedan od najbitnijih delova ovog Vizija projekta Open Wonderland je da projekta je proirivost svakog dela prui okruenje u kome je mogua istog. Programeri mogu da proiruju interakcija samih uesnika, a da pri projekat i da ga prilagoavaju svojim potrebama piui module i kompoAutor: Dejan ugalj
LiBRE!
32
Open Wonderland
nente koje se kasnije uvoze u sam virtuelan svet. Takoe je bitno ovde napomenuti da su svi delovi projekta otvorenog kda, od grafike pa sve do i jedne linije kda koji je napisan u projektu. Open Wonderland je pod GNU General Public License v2.0 + Classpath Exception licencom, dok sve detalje licence moete videti na adresi http://openwonderland.org/documentati on/lfaq#Licensing . Naravno, sve ovo nije namenjeno samo programerima, ak i obini korisnici uz minimalno znanje mogu da pokrenu server kao podlogu na kojoj e se sva ova pria i odvijati, a u narednim koracima emo i pokazati kako sve to i da sprovedemo u delo. Takoe, ovde bi bilo poeljno spomenuti da je ovo klijent-server aplikacija, to znai da emo na jednoj maini (koju god vi odaberete, moe da bude i va sopstveni kuni raunar), pokrenuti server na kojem e se nalaziti virtuelan svet koji ste vi sami kreirali. Klijentski deo cele strukture se pokree tako to se pristupi lokalnoj web adresi koju ete dobiti na kraju samog pokretanja servera virtuelnog sveta, a realizuje se preko Java appleta koji se izvrava u web pregledau. Prvi korak koji je potrebno da se uradi je poseta sajta Open Wonderlanda, na adresi http://openwonderland.org/ . Nakon toga je potrebno preuzeti JAR datoteku koja u sebi poseduje sve neophodne komponente za pokretanje sopstvenog virtuelnog sveta u sekciji Preuzimanja (Download), na adresi http://openwonderland.org/download/bi nary .
Potrebno je preuzeti Wonderland .jar (veliina 353 [MB]) datoteku. Nako to se preuzme gorenavedena datoteka, potrebno je spomenuti koji su minimalni uslovi potrebni za pokretanje servera. Podrani operativni sistemi: Windows XP/Vista/7, GNU/Linux (Debian/Ubuntu), OpenSolaris, Mac OS X. Sun Java SE 6 JDK, verzija 1 .6.0, update 14 ili kasniji. Potrebno je imati originalan driver grafike kartice (prim. aut.). Nakon preuzimanja datoteke sauvajte je u neku vama lako dostupnu fasciklu, i otvorite terminal ili komandni prozor, u zavisnosti od operativnog sistema, a zatim idite do fascikle u kojoj je sauvana JAR datoteka. Server na GNU/Linux ili OpenSolaris
Avgust 2013.
33

sistemima se pokree komandom:
java -jar Wonderland.jar
na Mac OS X-u:
java -server -jar Wonderland.jar
to znai da je server sa virtuelnim svetom uspeno pokrenut, i da se istom moe pristupiti na web adresi (u ovom sluaju) http://myserver:8080/ . Ako ovo sve nekako ne uspeva, predlog koji imamo je da se ipak pokree server sa jo par dodatnih parametara, ovako:
java -Dwonderland.webserver .host=localhost -jar Wonderland.jar
na Windows platformi:
(32 bit) "\Program Files\Java\jdk1.6.0_16\bin\ java" -jar Wonderland.jar (64 bit) "\Program Files (x86)\Java\jdk1.6.0_16\bin\ java" -jar Wonderland.jar
Nakon pokretanja servera potrebno je malo vremena da se sve postavi na svoje mesto, pa to iziskuje malo strpljenja; takoe videete mnogo poruka ispisanih u terminalu, izmeu ostalih i upozoravajuih (warnings), mada to ne bi trebalo da vas brine. Obino je za izvrenje celog procesa potrebno dva ili tri minuta. Nakon, nadamo se uspenog pokretanja, na kraju e vam se ispisati poruka:
------------------------------Wonderland web server started successfully. Log files are in /Users/username/.wonderlandserver/0.5/log Web server running on http://myserver:8080/ -------------------------------
gde je parametar -Dwonderland .webserver.host=localhost naziv lokalne IP adrese, gde da se pokrene server. Znamo da je localhost predefinisana adresa za IP adresu 1 27.0.0.1 , pa bi krajnja, uspena ispisana poruka izgledala:
------------------------------Wonderland web server started successfully. Log files are in /Users/username/.wonderlandserver/0.5/log Web server running on http://localhost:8080/ -------------------------------
Napomenimo to da ne mora da bude lokalna IP adresa, ve moe biti bilo koja i serveru e se moi pristupiti na toj IP adresi koju vi navedete. U ovom trenutku je dovoljno da otvorite va web pregleda i da ga usmerite na adresu koju ste prosledili kao parametar; mi pristupamo sa http://localhost:8080/ ; trebalo bi da vidite sadraj web stranice kao na slici.
LiBRE!
34
Open Wonderland
obavlja klikom na dugme Server Admin u vaem web pregledau, i trebalo bi da vidite web stranicu kao na slici.
Da bi korisnik pristupio virtuelnom svetu dovoljno je da klikne na dugme Launch i pokrenue mu se Java applet koji e ga za par trenutaka odvesti u virtuelan svet.
Va virtuelan svet je spreman. Naravno da je ovo lanak koji ukratko predstavlja virtuelni svet koji vi sami moete da implementirate, pa reklo bi se veoma lako. Ako ste se zainteresovali i ini vam se da biste mogli da implementirate neku od svojih ideja, dajemo vam korisne linkove odakle moete da ponete. Nadamo se da e vam biti zanimljivo. Korisni linkovi: [1 ] http://openwonderland.org/ [2] http://wiki.openwonderland.org/ Wiki.jsp?page=Main [3] https://groups.google.com/ forum/#!forum/openwonderland [4] https://sites.google.com/site/ openwonderland/tutorials/learningthe-basics-tutorial
Pristup administratorskom delu servera vaeg virtuelnog sveta se
Avgust 2013.
35
oVirt
I
Server
Web a p li ka ci j a za u p ra vlj a n j e p la tfo rm o m za vi rt u e l i z a c i j u

Autor: Ivan Bulatovi
T administratorima je injenica da nikada na raspolaganju nemaju dovoljno procesorskog vremena, RAM memorije i prostora na disku, veoma poznata. Iako su cene servera i komponenti sada razumnije nego to je to bilo deceniju ranije, ekonomska kriza i smanjenje budeta za IT odeljenja nas forsiraju da raspoloive resurse maksimalno iskoristimo. Poimo od toga da nam je neophodan visoko dostupan servis, bez SPOF-a (engl. Single Point Of Failure) sa kompletno redudantnim sistemom. Na listi e se nai dva servera sa redudantnim napajanjima, ureaji za masovno skladitenje podataka, ureaj za rezervno napajanje elektrinom energijom, redudantna mrena oprema i softversko reenje za visoku dostupnost servisa koji se instalira. Poetna ulaganja su ogromna i progresivno se smanjuju sa brojem servisa koji su neophodni, ali je i dalje neophodno ulagati u nove servere iji kapaciteti vrlo verovatno nee biti potpuno iskorieni. Trokovi zbog uveane potronje elektrine energije, odgovarajueg hlaenja prostorije, odravanja samih sistema, njihove zamene u nekom narednom vremenskom periodu i komplikovanog
upravljanja, podrazumevaju se tokom eksploatacije. Sa ovim problemima se IT industrija efektivno izborila ponudom i implementacijom reenja za virtuelizaciju hardvera. Umesto dodavanja novih servera svaki put kada je neophodno instalirati neki od softverskih servisa, mogue je postojee hardverske kapacitete spojiti i takav udrueni resurs podeliti izmeu servisa, tako da se on maksimalno iskoristi. Najpoznatija reenja za virtuelizaciju nam dolaze od kompanija VMWare, Citrix, Microsoft i Red Hat. Iako VMWare dri lidersku poziciju, sve vie kompanija eli da se okrene reenjima koja su bazirana na otvorenom kdu, za ta je ist primer OpenStack, iza koga se nalaze kompanije kao to su Red Hat, HP, IBM, Cisco, AT&T i mnoge druge. Ovom prilikom predstavljamo vam oVirt, aplikaciju otvorenog kda za upravljanje virtuelizacijom. Kao i kod veine drugih aplikacija sline namene, neophodan je jedan server za upravljanje jednim ili vie nodova koji servisiraju virtuelne maine. oVirt zahteva dvojezgarni server sa minimalno 4 [GB] RAM-a i 25 [GB] prostora na disku. Na slici je prikazana arhitektura na kojoj se zasniva oVirt.
LiBRE!
36
oVirt
Centralna komponenta oVirt servera je njegov pokreta tj. ovirt-engine koji je baziran na Java programskom jeziku i koji preko REST aplikativnog programskog interfejsa prua mogunost dodavanja alata za upravljanje virtuelnim mainama. Servis je mrenog karaktera, to se postie pomou Jboss aplikativnog servera, i moe mu se pristupiti preko bilo kog web pregledaa. Podaci se skladite u Postgres bazi podataka, ime je olakan pristup i kreiranje rezervnih kopija. Instalacija je maksimalno pojednostavljena i pripremljeni paketi postoje za Fedora i CentOS Linux
distribucije. Dovoljno je dodati odgovarajue skladite programskih paketa, aurirati sistem, instalirati ovirt -engine paket i pokrenuti instalaciju komandom engine-setup, pri emu je neophodno uneti nekoliko podataka, poput podrazumevanog servisa za skladitenje podataka, zatim lozinku i port za pristup aplikaciji i bazi podataka itd. Sledei korak je priprema nodova koji e servisirati virtuelne maine. Nodovi mogu takoe biti bazirani na Fedora ili CentOS distribucijama, a potrebno je samo instalirati vdsm paket, pomou
Avgust 2013.
37
Server
kojeg se obavlja XML-RPC komunikacija na relaciji nod oVirt server. VDSM je libvirt orijentisan servis koji za hipervizor koristi KVM (Kernelbased Virtual Machine). Sva dalja podeavanja obavljate pomou oVirt aplikativnog interfejsa putem web pregledaa. Prvo morate kreirati svoj Datacenter. Datacenter se sastoji od tri komponente: skladita podataka, mree i klastera. Skladite podataka se sastoji od samo jednog skladita za ISO slike, pomou kojih moete instalirati neki od podranih operativnih sistema, jednog skladita za eksport virtuelnih maina i jednog ili vie skladita koji e sadrati same slike virtuelnih maina. Ovim skladitima moete pristupiti preko optike FC veze, iSCSI ili NFS protokola, GlusterFS domena ili lokalnog skladita (na tvrdom disku samog noda). Mreu moete podesiti iz oVirt aplikacije ili na samom oVirt serveru, pri emu e pokreta sam prepoznati mrena podeavanja. Mrea moe biti premoena na ve postojeu fiziku mreu, ili moete kreirati sopstveni VLAN i podesiti oVirt tako da obavlja funkciju DHCP servera i automatski dodeljuje IP adrese virtuelnim mainama u VLAN-u. Podrazumevani naziv mree je ovirtmgmt. Klasteri se mogu sastojati od jednog ili vie servera koji imaju ulogu nodova. Istorodne servere je preporuljivo implementirati u jedan klaster, i ukoliko pravilno podesite upravljanje napajanjem servera pomou fence agenata, mogue je unutar istog klastera instalirati visoko dostupne virtuelne maine sa automatskim failover mehanizmom. Ukoliko maina nije visoko dostupna, uvek vam preostaje funkcija ive migracije izmeu nodova unutar istog klastera. Ne postoji ogranienje po broju klastera unutar jednog Data centra. Prilikom kreiranja virtuelne maine na nekim od nodova, definiete naziv virtuelne maine, broj procesorskih jezgara/podnoja koji su joj dostupni, koliinu RAM memorije i koliko od tog iznosa joj se fiziki garantuje, koji tip operativnog sistema se instalira (Windows, RedHat ili Other Linux), prioritet ureaja prilikom bootstrap procesa kao i instalacionu ISO sliku. Moete podesiti i tip keiranja diska, da li e virtuelna maina biti visoko dostupna ili elite da zabranite bilo kakav vid migracije te maine (pinning). Zatim dodajete virtuelne mrene interfejse i definiete jedan ili vie virtuelnih diskova. Mogue je dodati ve pripremljeni LUN preko iSCSI ili FC protokola, ili ga kreirati na odabranom skladitu podataka. Prostor rezervisan za diskove moe biti prealociran ili tanko alociran (Thin Provisioned). Kada je prostor prealociran, on je unapred pripremljen i zauzima onoliko prostora na skladitu koliko mu je dodeljeno, dok kod tanke alokacije prostor se dinamiki alocira. U prvom sluaju prednost je brzina rada, dok je u drugom mogue na skladitu sa 300 [GB] prostora dodati deset diskova od 1 00 [GB], a kasnije proiriti skladite kada se za to steknu
LiBRE!
38
oVirt
uslovi. Mogunosti oVirt aplikacije se ne zavravaju ovde. Mogue je kreirati ive snimke virtuelnih maina (Live Snapshots) koje vam omoguuju da napravite backup virtuelne maine bez prekida u radu servisa ili iskljuivanja maine. RAM memoriju je mogue tanko alocirati pomou KSM (Kernel SamePage Merging), ime se prednosti ovakvog algoritma u sluaju diskova prenose i na radnu memoriju, ali zahteva dosta procesorskog vremena, to moe predstavljati problem. Za migraciju fizikih i virtuelnih maina koje su kreirane pomou drugih hipervizora, moete koristiti virt-v2v koji je deo libguestfs projekta i koji podrava oVirt format. Iz web pregledaa moete direktno pokrenuti i pristupiti virtuelnoj maini putem SPICE ili VNC protokola. lag na tortu predstavlja injenica da je Red Hat Enterprise Virtualization
Avgust 2013.
39
Server
(RHEV), komercijalno podrana aplikacija za upravljanje virtuelnim mainama, bazirana na oVirt aplikaciji; izgleda i funkcionie potpuno isto. Ipak, u enterprise okruenjima, treba se odluiti za RHEV zbog podrke i nekoliko nagaznih mina koje emo spomenuti u nastavku lanka. nije preporuljivo. Nita u toku administracije oVirt aplikacije (ne samih virtuelnih maina) vam nee olakati posao. Dokumentacija kao da ne postoji, vie ete nauiti sa oVirt dopisnih lista i Red Hat bugzilla portala, pa ak i YouTube je od vee pomoi nego li zvanina dokuOno to e vas odueviti kod oVirta, mentacija. Toplo preporuujemo inukoliko se odluite da ga testirate, stalaciju oVirta pod virtuelnom neverovatno je jednostavan i intuiti- mainom (npr. pomou virt-manager van korisniki interfejs. Budui da aplikacije) i da pre svakog auriranja oVirt arhitektura verno preslikava uradite kloniranje virtuelne maine, realno/virtuelno okruenje, to u mno- zlu ne trebalo. elite da uradite gome pomae i IT administratorima konverziju Windows fizikih maina? prilikom upravljanja istog. Jednom To neete moi bez virtio-win paketa kada se instalira i podesi da funkci- koji ne postoji za CentOS distribuciju, onie, radi besprekorno stabilno na a ako pokuate da iskoristite onu iz Fedora skladita programskih paketa, enterprise nivou. razoaraete se drugaijim putanjama Naravno, tu je i druga strana novia. do upravljakih programa, nego to je Instalacija ume da bude problemati- to sluaj kod RHEV reenja. Jednona. Upravljanje grekama je katastro- stavno, Red Hat je jasno stavio do falno i zahteva od vas mnogo utroe- znanja svima nama da je oVirt tvrd nog vremena i kopanja po log kolai za upotrebu u enterprise datotekama koje su sve podrazume- okruenju i da moe da poslui iskljuvano na DEBUG nivou. ak i da ivo kao razvojno okruenje za RHEV odluite da nivo prebacite na INFO, ili upoznavanje sa RHEV aplikacijom gomila izlaza na INFO nivou je pre kupovine iste, mada je mogue zagarantovana jednom porukom koja doi do probne verzije registracijom se ponavlja na svakih nekoliko minuta, na Red Hat portalu. Ipak, ne bi bilo a koju moete iskljuiti, samo ako pravedno izostaviti da ste ranije mogli imate nalog na Red Hat korisnikom testirati oVirt samo na Fedora portalu, tj. pretplaeni ste na RHEV distribuciji, a da su sada dostupni proizvod pa moete pristupiti bazi paketi i za CentOS koji je mnogo znanja. Ne postoji garbage collec- stabilniji i koji se moe uzeti u obzir za tion, tj. svaka greka prilikom ukla- produkcioni rad. Da li je ovo vezano za njanja virtuelnih maina ili spajanja pomeranje fokusa na OpenStack, niko ivih snimaka sistema uzrokuje da ne moe sa sigurnou da potvrdi, ali objekat ostane prikazan u aplikaciji i u svakom sluaju ovakav korak treba moe se ukloniti samo runo, pozdraviti. pristupom postgresql bazi, to nikako
LiBRE!
40
oVirt
Virtuelizacija koja se bazira na otvorenom kdu ima mnogo prednosti. oVirt je jedna od mnogobrojnih aplikacija koja se oslanja na libvirt i KVM, pa je migracija olakana na neko drugo reenje, u sluaju da ste prinueni na takav korak. Veina njih je besplatna i bez ikakvih funkcionalnih ogranienja, osim u sluaju da vam je neophodna podrka, pa novac moete uloiti u unapreenje postojee IT infrastrukture. Sve probleme u radu moete prijaviti i na portalima za prijavljivanje greaka projekata koji se nalaze upstream, budui da se sve ove aplikacije pokreu na Linux distribucijama a ne na nekom zatvorenom, vlasnikom reenju, a API je odreenim delom zajedniki.
oVirt je pravi pravcati dijamant, nudi potpunu funkcionalnost koju nude i ostala paprena reenja za virtuelizaciju, kada se jednom konfigurie, neverovatno je stabilan (dok god ne akate backend) i ako ste spremni da se izborite sa neto loijom dokumentacijom, moe predstavljati izuzetno bitan servis u vaem informacionom sistemu; ako niste kupite RHEV, neete zaaliti. Ako vas je ovaj lanak zainteresovao za oVirt, na YouTube-u moete pronai nekoliko odlinih video tutorijala koji e vam pokazati ta sve oVirt moe.
Pregled popularnosti GNU/Linux /BSD distribucija za mesec avgust
Distrowatch
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 Mint Debian Ubuntu Puppy Mageia Manjaro openSUSE Fedora PCLinuxOS OS4 elementary Arch LXLE SparkyLinux FreeBSD Sabayon CentOS Kali CrunchBang Kwheezy Lubuntu Bodhi SolusOS Zorin Kubuntu
Korisni linkovi : [1 ] http://www.ovirt.org/Home [2] http://lists.ovirt.org/ [3] http://resources.ovirt.org/ releases/ [4] http://www.youtube.com/ watch?v=C4gayV6dYK4
2778< 1 881 > 1 641 > 1 1 50> 1 1 48< 1 1 08> 1 057> 1 022> 956< 909> 884> 858> 805> 71 5> 696< 652> 630< 624< 61 7> 603> 495< 467> 465> 456=
446<
Pad < Porast > Isti rejting = (Korieni podaci sa Distrowatcha)
Avgust 2013.
41
Server
ISPConfig
Autor: Dejan ugalj
hosting control panel

projekta, to bi bilo uporeivanje sa takoe hosting panelom koji je u dananje vreme najzastupljeniji po komercijalnim kompanijama koje nude hosting usluge, pod nazivom cPanel (korisna adresa https://cpanel.net/). Ako ste ikada bili u mogunosti da pravite web sajtove ili da ih postavljate na neki komercijalni hosting server, skoro sigurno ste se i susreli sa cPanelom i njegovim korisnim funkcijama. Iako je cPanel proveren i siguran panel za upravljanje serverom, cena licence i nije ba tako mala.
SPConfig je hosting control panel za servere pod GNU/Linux operativnim sistemom. Projekat je otvorenog kda, a primarni zadatak mu je manipulacija nad jednim ili vie servera (engl. multiserver management) sa jedne lokacije. Pod manipulacijom mislimo na upravljanje (administriranje) web sajtovima, upravljanje nalozima elektronske pote, DNS-om (Domain Name System) i to sve preko vaeg web pregledaa (web-based interface). Projekat je pokrenut u Projektfarm GmbH u Nemakoj u jesen 2005. godine, i licenciran je pod BSD licencom.
Ako bismo nekako mogli drugim reima da opiemo svrhu ISPConfig
Zajednica otvorenog kda nudi nam

LiBRE!
42
ISPConfig - hosting controlpanel

ISPConfig, zamenu za cPanel, i naravno, sve je otvorenog kda i besplatno je. U sluaju da hoete da pokrenete svoju hosting kompaniju, a nemate sredstava, ili ste poeleli da svoje sajtove drite na svom sopstvenom serveru, LiBRE! asopis vam predstavlja ISPConfig projekat, hosting control panel za servere pod GNU/ Linux operativnim sistemima.
Modul za monitoring servera
Instalacija
Osnovne karakteristike
Prvo je potrebno posetiti ISPConfig matini sajt na adresi http://www.ispconfig.org/ i preuzeti ceo projekat. Datoteka koju preuzimamo je ISPConfig-3.0.5.2.tar.gz. Nakon preuzimanja potrebno je raspakovati je na neku lako dostupnu lokaciju vaeg tvrdog diska.
Manipulacija nad vie servera iz jednog control panela. Podrani web serveri Apache2 (http://httpd.apache.org/) i nginx (http://nginx.org/ ). Menadment servera za elektronsku potu sa podrkom virtuelnih mail korisnika. DNS server menadment (Domain Name Management BIND, Powerdns i MyDNS). Virtuelizacija (OpenVZ http://openvz.org/ ). Administratorska podrka za upravljanje preprodavcima i klijentima. Laka konfiguracija i podrka za klaster (clusters) i servere ogledala (mirroring). MySQL klijent, pristup bazi podataka preko phpMyAdmina http://www.phpmyadmin.net/ . FTP, SFTP, SCP Webalizer i/ili AWStats statistika SSL SSI PHP (Apache2: mod_php, FCGI, CGI i suPHP; nginx: FCGI (PHP-FPM)) Vatreni zid (firewall)
Instalacija je poprilino laka i automatizovana, preko PHP skripte, i izvrava se komandom:

php -q install.php
Ako se instalira na serveru pod Debian/Ubuntu operativnim sistemom, trebalo bi da su skoro sva poetna podeavanja dovoljna i da server bude spreman i funkcionalan, ali iskustvo nam govori da je podeavanje malo zahtevnije i da ume da bude pipavo. Napomenimo da se ovim lankom neemo uputati u detalje samog podeavanja, ali savet koji imamo je da se sve instalira na nekoj maini kojoj je namena upravo
Avgust 2013.
43
Server
da bude server, te iz tog razloga je najbolje instalirati Ubuntu server distribuciju i na tako novoinstaliranom serveru podii ISPConfig (prim. aut.). Preprodavcima je zabranjen pristup modulima koje je administrator njima zabranio. Mogu kreirati nove korisnike. 3. Klijenti Klijenti mogu kreirati sajtove, naloge elektronske pote itd. Ako ste nekad doli do raunara koji je pomalo zastareo, suvian ili jednostavno ne znate ta biste mogli sa njim, probajte da mu naete mesto koje e predstavljati va server za hostovanje sajtova, kako vaih linih, tako i vaih prijatelja, kolega. Zajednica otvorenog kda nam je dala izvrsno reenje koje upravlja svim zadacima potrebnim za hosting usluge, dok e se LiBRE! asopis potruditi, moda u nekom buduem serijalu, da predstavi detaljnu instalaciju i podeavanje ISPConfig control panela. Korisni linkovi: [1 ] http://www.ispconfig.org/ [2] http://www.howtoforge.com/ forums/forumdisplay.php?f=23 [3] http://sourceforge.net/projects/ ispconfig/?source=dlp
Korisniki panel
Nakon uspene instalacije, i odlaskom na adresu koju ste postavili prilikom procesa instalacije u formatu:
http(s):<hostname>:8080/ http(s):<ip_address>:8080/
prikazae vam se polje u koje treba da unesete vae korisniko ime i lozinku (osnovna podeavanja prave administratorskog korisnika sa korisnikim imenom admin i lozinkom admin) i nakon uspenog prijavljivanja na sistem prikazuje vam se korisniki panel.
ISPConfig nudi tri nivoa pristupa korisnika.
1 . Administratori Imaju potpun pristup sistemu ali ne i root serveru i kompletnom konfiguracionom delu sistema. 2. Preprodavci (Resellers) Imaju pristup skoro svim modulima osim onima za konfiguraciju sistema.
44
LiBRE!
Sam svoj majstor

Git (8. d eo)
Ko m a n d e
Autor: Zlatan Vasovi ripremili smo mali podsetnik sa svim komandama i objanjenjem za ta slue.
datoteku u naredni commit commit - dodaje sve izmene u commit reset - resetuje odabran(e) commit(e)
Podeavanje i konfiguracija
help - pomo config - konfiguracija Gita
Razvojne grane
Kloniranje i pravljenje skladita programskih paketa
init - inicijalizuje skladite programskih paketa clone - klonira skladite programskih paketa
branch - slui za osnovno upravljanje razvojnim granama checkout - prebacuje na drugu razvojnu granu merge - spaja razvojne grane mergetool - ispravlja greke pri spajanju grana log - prikazuje log skladita programskih paketa stash - uva sve izmene koje nisu komitovane (engl. commit) tag - uva commite u oznakama (tags), kao da su verzije
Snimanje
status - prikazuje stanje skladita programskih paketa diff - prikazuje izmene koje su napravljene u odnosu na poslednji commit add - dodaje datoteku u naredni commit rm - brie i dodaje datoteku u naredni commit mv - menja ime datoteke i dodaje
Deljenje i auriranje projekata

fetch - dovlai sve izmene iz odreenog remote-a pull - dovlai sve izmene iz odreenog remote-a i automatski pokuava da ih spoji sa trenutnom razvojnom granom push - objavljuje izmene koje smo napravili remote - upravlja remote-ovima submodule - dodaje skladite
Avgust 2013.
45
Sam svoj majstor

programskih paketa kao submodul trenutnog
Poreenje i pregled
zakrpom send-email - alje email sa zakrpama u email fasciklu sa nacrtima request-pull - zahteva pull
diff - prikazuje izmene koje su napravljene u odnosu na poslednji commit show - prikazuje informacije oznaka log - prikazuje log skladita programskih paketa shortlog - prikazuje kratak log skladita programskih paketa describe - pravi ljudima jasno ime commita
Spoljni sistemi Administracija
svn - uvozi SVN projekat fast-import - uvozi Perforce projekat
Zakrpe
am - prihvata zakrpu poslatu preko emaila generisanu uz git diff komandu apply - prihvata zakrpu poslatu preko emaila generisanu uz git formatpatch komandu cherry-pick - bira jedan commit i prebacuje ga na drugu granu rebase - drugi nain spajanja grana
clean - jednostavno isti gc - runo bira objekte sa pakovanje fsck - proverava bazu podataka i integritet reflog - prikazuje log sa referencama filter-branch - menja istoriju skladita programskih paketa, esto se naziva nuklearnom opcijom instaweb - pokree GitWeb archive - arhivira odreeni commit, tag ili razvojnu granu
Serverska administracija
Ispravljanje
blame - pregleda datoteke i pomae pri ispravkama bisect - binarni pregled
daemon - mreni demon koji pokree Git protokol update-server-info - komanda koja osigurava da e HTTP dovlaenje (fetching) i kloniranje raditi dobro
Email
...
am - prihvata zakrpu poslatu preko emaila generisanu uz git diff komandu apply - prihvata zakrpu poslatu preko emaila generisanu uz git formatpatch komandu format-patch - generie email sa
Ovo je kraj naeg serijala. Nadamo se da smo pomogli oko upoznavanja sa Git SCM-om.
46
LiBRE!
Mixxx
Mixxx (1 . d eo)
Multiplatformski DJ program otvorenog kda
Autor: Aleksandar Todorovi
Uvod u DJ-ing
vi znamo bar po jednog DJ-a i svi znamo da su oni tu da nas zabave kada odemo u izlazak vikendom, i da nam prue nezaboravno iskustvo. Meutim, koliko nas zna ta zapravo radi DJ kada stane za svoj pult, i ime radi? Kada je oprema u pitanju, DJ ima nekoliko opcija: moe koristiti gramofone, moe koristiti CD plejere, moe koristiti laptop sa ili bez MIDI kontro-
lera, a moe i kombinovati ove tri opcije na bilo koji nain. Modernizacijom je dolo do toga da su DJ-evi veinom preli na rad na laptopu i danas je videti DJ-a koji radi iskljuivo sa gramofonima prava retkost. Modernizacijom i prelaskom na laptop posao DJ-a je u velikoj meri olakan. DJ-evi sa gramofonima, iako su retkost, danas se najvie cene, zato jer je potrebno mnogo vie vetine u radu sa gramofonskim ploama nego sa laptopom, a DJ sa laptopom moe biti praktino svako (dokaz je primer
Avgust 2013.
47
Sam svoj majstor

Paris Hilton i Pauly DelVecchi-a iz Jersey Shore-a koji se predstavljaju kao DJ-evi). Danas smo doli u situaciju kada u svakom selu postoje bar 2-3 DJ-a koji veinom kupe laptop, preuzmu piratski komercijalni program i odmah sebe nazivaju DJ-em. Oni koji vole to umee i koji su spremni da uloe godine sakupljajui novac za normalnu opremu i za kvalitetne pesme, danas su retkost, a dok ne posluate takvog DJ-a, retko moete da cenite posao DJ-inga uopteno.
drugi, podravanje rada sa stotinu MIDI kontrolera kao i sa mikrofonima, CD plejerima i gramofonima, dok u isto vreme mora da prua potpunu stabilnost, jer crashovanje programa i potpuni prestanak muzike za vreme nastupa uivo jednostavno ne dolazi u obzir. Mnogo truda i rada je potrebno da se uloi da bi se napravio takav program i da bi bio upotrebljiv, a Mixxx zajednica se potrudila da napravi jedan takav, za nas, ljubitelje otvorenog kda.
Mixxxova komercijalna braa
Uvod u Mixxx
to se tie laptopa i rada sa laptopom kada je DJ-ing u pitanju, slobodan softver je daleko iza komercijalne konkurencije. Izbor komercijalnog softvera je daleko vei: Traktor, Serato DJ/Itch, Deckadance, Virtual DJ, Ableton Live i drugi, dok postoji samo jedna alternativa otvorenog kda koja je vredna spomena Mixxx. Kreirati neki program koji e DJ-evima omoguiti sve to jednom dananjem DJ-u treba, mnogo je komplikovano, i davanje takvog kda besplatno je stvarno hrabar potez. Softver za DJeve mora u realnom vremenu da puta nekoliko audio datoteka i da omogui potpunu kontrolu nad tim audio datotekama, kao i dodavanje efekata, smanjivanje i pojaavanje glasnoe pesama, besprekorno detektovanje tempa, omoguavanje runog podeavanja tempa, sinhronizacije tempa jedne pesme sa tempom druge pesme, instantno prebacivanje sa jednog dela pesme na bilo koji
Mixxx je program otvorenog kda koji je dostupan na Windows, Mac i Linux platformi. Projekat je poeo davne 2001 . godine, a na njegovoj izradi je uestvovalo preko stotinu programera koji imaju strast prema muzici i DJ-ingu. Trenutno je aktuelna 1 .1 1 .0 verzija koja je izala u maju ove godine, a itav program je napisan koristei Qt, C++, JavaScript i XML.
Prednosti i mane
Mixxx podrava nekoliko desetina razliitih grafikih tema i nekoliko desetina najpoznatijih MIDI kontrolera. Podrava MP3, OGG, FLAC, WAV i AIFF muzike formate, ima podrku za gramofone i mikrofone te podrava broadcast, to znai da vrlo lako moete kreirati svoju online radio stanicu i putati muziku svojim prijateljima preko ovog programa. Veliki minus je to, to Mixxx nema podrku za rad sa etiri decka, kao ni podrku za osnovne efekte poput delay, reverb
LiBRE!
48
Mixxx
i flanger, to je nedopustivo za jedan program za DJ-ing, a ekvilajzer mu je daleko loiji od komercijalne konkurencije. Meutim, postoji i nekoliko funkcionalnosti u kojima se ovaj program u velikoj meri istie nad konkurencijom. Pre svega bismo istakli gotovo trenutno uitavanje i analizu pesme, to u komercijalnim programima zna da potraje i do minut u zavisnosti od raunarskih resursa. Retko koji komercijalni DJ softver podrava ovoliko razliitih tema, a neke od ovih tema su jako privlane izgledom. Retko koji komercijalni softver podrava i ovoliku koliinu MIDI kontrolera koje nije potrebno runo programirati. Program moe da radi na mnogo manjoj latenciji (zakanjenje zvuka od programa do zvunika) u odnosu na konkurenciju i troi mnogo manje resursa prilikom rada. Podrka za Linux se ne moe nai niti u jednom drugom softveru za DJ-eve, a ni podrka za gramofone nije u velikoj meri rasprostranjena meu ovakvim programima. Pregled interfejsa (Browser datoteka) je u principu isti kao i kod svakog softvera za DJ-eve veoma nepregledan, dok se ne iskljue nepotrebne opcije. Pretraga radi bez ikakvog kanjenja, ak i u naoj kolekciji od nekih dve hiljade pesama. Podrava uitavanje kolekcije iz iTunesa. Mikser sekcija je lepa, pregledna i funkcionalna. Ve smo naglasili da je manjak kvalitetnih efekata praktino nedopustiv, i da je sam ekvilajzer veoma nekvalitetan, ali moramo istai da tempo radi savreno i da je detekcija mnogo bolja nego kod nekih programa koji su Mixxxu konkurencija.
Slika 2 Mikser sekcija

Deck sekcija je veoma jednostavna, nema previe opcija, sam waveform pregled nije savren i grafiki nije ba najlepi, ali zadovoljava potrebe. Jedino nedostaje mogunost zumiranja.
Slika 1 Browser datoteka
Slika 3 Deck sekcija
Avgust 2013.
49
Hardver
Zakljuak
Sve u svemu, Mixxx je fina alternativa i dobar nain da se utedi nekoliko stotina dolara, ali po funkcionalnosti je jo uvek veoma daleko iza komercijalne brae. Iako ima veinu funkcija koju ima i komercijalna konkurencija, kvalitet tih funkcija je na niem stepenu. Sadri nekoliko kvalitetnih funkcija na kojima bi mu i komercijalna braa zavidela (pa i da pozajme deo kda). Program nije u potpunosti stabilan i ima neke nedostatke, ali ne smemo zaboraviti ono to nam prua: mnotvo mogunosti sa otvorenim kdom, podravanje veoma velikog postotka dananjih MIDI kontrolera, fin i jednostavan interfejs i jednostavan i funkcionalan postupak rada. Toplo ga preporuujemo za kunu upotrebu i urke u krugu prijatelja, ali morae proi jo nekoliko dorada pre nego to postane upotrebljiv u klubovima. U sledeem broju emo vam pokazati kako da ga koristite i kako da napravite i snimite poetniki miks. Korisni linkovi: [1 ] http://mixxx.org/ [2] http://mixxx.org/manual/latest/ [3] http://mixxxblog.blogspot.com/ [4] http://mixxx.org/wiki/doku.php [5] http://mixxx.org/forums/ [6] https://en.wikipedia.org/wiki/Mixxx
Arduino ko n tro le r
(6. deo)
Autor: Stefan Noini ovom broju emo prikazati nain funkcionisanja serijske komunikacije izmeu raunara i Arduino kontrolera. Vano je napomenuti da za razliku od ostalih platformi, kod Arduino-a je ovo veoma elegantno uraeno, to korisnike oslobaa mnogih briga. Naime, serijska komunikacija se obavlja preko USB kabla koji ve povezuje Arduino i va raunar, ime ste osloboeni bilo kojih hardverskih zahteva.
Re-dve o Arduino hardverskim specifikacijama
Vano je naglasiti da Arduino i pored USB konekcije, koja je u veini sluajeva jednostavnije reenje, serijsku komunikaciju moe obavljati i preko portova 0 (RX) i 1 (TX). Ovo je dobro u sluajevima ako elimo da, umesto raunara, Arduino vri serijsku komunikaciju sa nekim drugim ureajem. Takoe je vano napomenuti i da pored povezivanja ova dva pina, potrebno je i masu (GND) jednog povezati na masu drugog ureaja.
LiBRE!
50
Arduino kontroler
bajtova.
Serial Monitor
Programiranje serijska komunikacija
Kada je Arduino uredno povezan na ureaj sa kojim treba da komunicira, sve to je potrebno jeste isprogramirati Arduino da alje i prima podatke. Arduino ve ima funkcije za serijsku komunikaciju koje se nalaze u klasi Serial koja ima statike metode. Ovde vam predstavljamo samo najbitnije funkcije sa objanjenjem ta one zapravo rade: Serial.begin(int) Zapoinje serijsku komunikaciju brzine zadate parametrom (obino 9600), parametar se zadaje u b/s. Ova funkcija se najee koristi unutar setup() procedure. Serial.end() Obustavlja serijsku komunikaciju i time omoguava normalno korienje pinova 0 i 1. Serial.available() Vraa broj koji predstavlja koliko podataka treba da se proita (0 ako je buffer prazan). Serial.read() ita jedan bajt. Serial.write(byte) alje jedan bajt na ureaj, vraa broj poslatih
Arduino radno okruenje obezbeuje i Serial Monitor koji moe da ita poruke koje Arduino poalje i isto tako da alje na Arduino. Ovo znatno olakava uklanjanje greaka ako do njih doe. Serial Monitor pokreete klikom na Tools -> Serial Monitor ili jednostavno pritiskom na kombinaciju tastera Ctrl + Shift + M . Trebalo bi da se pojavi prozor iji grafiki interfejs podsea na klijent za askanje. Ovo nimalo ne udi jer to i jeste askanje izmeu raunara i Arduino ureaja putem serijske komunikacije.
Za kraj serijala
Kako je ovo poslednji tekst u ovom serijalu o Arduino platformi, predstavljamo vam neke zanimljive linkove koji se detaljnije bave ovom tematikom: [1 ] http://arduino.cc/en/Guide/ HomePage [2] http://arduino.cc/en/Tutorial/ HomePage [3] http://arduino.cc/en/Reference/ HomePage [4] http://en.wikipedia.org/wiki/ Electronic_component
Avgust 2013.
51
52
LiBRE!

LiBRE 16 Lat

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

LiBRE 16 Lat

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

i B R E !

asopis slobodnom softveru a sopi s ooslobod n om softveru

1 7. avgust U LXDE taboru su odluili da LXDE-Qt spoje sa Razor-Qtm

22. avgust The Document Foundation objavio LibreOffice 4.0.5.

Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima.

Slobodni ili vlasniki softver, pitanje je sada?

asopis o slobodnom softveru

Donacijama moemo da napravimo razliku

Internet mree i komunikacije

Tilda terminal emulator

asopis o slobodnom softveru

Sam svoj majstor

Mixxx (1 . deo) Multiplatformski DJ program otvorenog kda str. 47

Windows 3.11 i Linux 3.11 1 1 . avgust

Koristan link: http://j.mp/1 4a5pXV

Air Conflicts: Pacific Carrier 5. avgust

ZTE Firefox OS smartphone 1 2. avgust

Koristan link: http://j.mp/1 7KrN8g

Debian slavi roendan 1 6. avgust

gNewSense 3.0 na bazi Debiana 7. avgust

Koristan link: http://j.mp/1 5gcjHt

Spajaju se LXDE i Razor-Qt 1 7. avgust

asopis o slobodnom softveru

SolydXK201308 23. avgust

Gnumeric 1.12.5 20. avgust

Slackel 4.0 24. avgust

LibreOffice 4.0.5 22. avgust

calibre 1.0 23. avgust

asopis o slobodnom softveru

asopis o slobodnom softveru

Andreas Heinrich iz IBM-a i Peter Hofmann

Ne bi bilo na odmet da pomenemo da postoje slini projekti u svetu, kao na

Za razliku od ostalih malenih i laganih

asopis o slobodnom softveru

Prilikom rada u live reimu, antiX u

asopis o slobodnom softveru

asopis o slobodnom softveru

ilda terminal emulator

Slika 2 Tilda terminal

Slika 1 Tilda konfiguracija

asopis o slobodnom softveru

Mala kola: Sigil

Stilovi ugraeni u HTML datoteku (stranicu)

Zanemariemo za sada razlike i pogledaemo dokument u Code View:

asopis o slobodnom softveru

Mala kola: Sigil

Kreiranje CSS datoteke

Povezivanje HTML stranice sa CSS datotekom

asopis o slobodnom softveru

Autor: Aleksandar Stanisavljevi

asopis o slobodnom softveru

asopis o slobodnom softveru

Danas emo navesti neke od njih.

Pomo oko grafike i dizajna

asopis o slobodnom softveru

Donacijama moemo da napravimo razliku

U kakvom stanju je internet danas?

ta bismo sve dobili time?

asopis o slobodnom softveru

Donacijama moemo da napravimo razliku

ta mogu ja kao pojedinac da uradim?

Internet mree i komunikacije

asopis o slobodnom softveru